Page 1

192

4

192

85

15

15

15

Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК

Александар Сергејевич Пушкин

Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ

Александар Сергејевич Пушкин (1799–1837)

Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ

Пушкин је највећи руски песник. Многе улице, школе, библиотеке и градови носе његово име. У детињству је волео да слуша народне приче, које му је казивала Арина Родионовна, бака која га је чувала. Тако је заволео богат народни руски језик и на њему је написао бројна дела, међу којима су: Бајка о рибару и рибици, Бајка о цару Салтану, романи Евгеније Оњегин, Капетанова кћи, приповетке Пикова дама, Египатске ноћи, поеме Руслан и Људмила, Цигани, Полтава, Бронзани коњаник, драма Борис Годунов и друге. Због свега тога сматрају га оцем руског књижевног језика и руске књижевности.

Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ

Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА

Ч

Брана Цветковић: НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ

итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.

СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Зашто?

Александар Сергејевич Пушкин

Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ

Зато што су то најлепше књиге за децу. Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове. Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.

Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА

Зато што ћеш сазнати какви су

Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ

су били деца и шта су још

Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА

били писци ових књига кад

СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

Маја Веселиновић Маја је илустраторка, ауторка стрипова и мама једног дечака који радо чита књиге из едиције Пустоловине. Маја обожава море и сматра га посебним годишњим добом. У слободно време измишља и плете лутке. Када би срела златну рибицу, рекла би јој Добар дан, помазила би је по глави и сликала се с њом за Инстаграм и дуго сећање.

Славица Марковић и Симеон Маринковић

занимљиво написали.

Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Илустровала Маја Веселиновић

9 788652 905478

Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.

15


Библиотека ПУСТОЛОВИНЕ

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ • А. С. Пушкин • прво издање • с руског превели Божидар Ковачевић и Миодраг Милосављевић приредили Симеон Маринковић и Славица Марковић илустрације Маја Веселиновић • графичко обликовање Душан Павлић аутор објашњења мање познатих речи и лектор Виолета Бабић издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР, Београд, Градиштанска 8 • тел.: 011 / 38 20 464, 011 / 38 20 483 • е–mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs • главни и одговорни уредник др Симеон Маринковић • за издавача мр Љиљана Маринковић штампа Публикум • тираж 2000 Copyright © Kreativni centar 2018

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.161.1-344 ПУШКИН, Александр Сергеевич, 1799-1837 Бајка о рибару и рибици / Александар Сергејевич Пушкин ; илустровала Маја Веселиновић ; [с руског превели Божидар Ковачевић и Миодраг Милосављевић; приредили Симеон Маринковић и Славица Марковић]. 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2018 (Београд : Публикум). - 34 стр. : илустр. ; 29 cm. - (Библиотека Пустоловине / Креативни центар) Тираж 2.000. - Стр. 30-31: Пустоловни додатак / [Славица Марковић, Симеон Маринковић]. ISBN 978-86-529-0547-8 COBISS.SR-ID 263722508


Александар Сергејевич Пушкин

Илустровала Маја Веселиновић


сињи - који је сив, плавкаст

трошан - стар, оштећен, склон паду

чамити - боравити негде у самоћи, сам и тужан

У

далекој земљи некој, иза брда, иза гopa, на обали сињег мора колиба је била једна врло стара, трошна, бедна. У њој живи деда стари крпи мрежу и рибари, а баба му ручак кува и колибу она чува. Наоколо нигде света, нико туда да прошета. Тридесет и више лета живе они тако сами, деда пеца, баба чами.

4


освитак - рана зора, свитање, почетак дана

Једно јутро (беше тмурно) деда мрежу узе журно. Баби рече: - Ручак кувај, кућу чувај, а ја одох по свој чамац. Понео сам добар мамац, пa се надам, нећу крити, да ће данас рибе бити. Навезе се он на море у освитак беле зоре.

5


Мрежу баца, па се слади, руке трља, браду глади, али мрежу - празну вади. Безброј пута лика љута деда празну мрежу вади, не зна више шта да ради. Сунце зађе, већ се смрачи и небо се наоблачи, али рибе нигде нема и деда се кући спрема. Тад још једном мрежу спусти, са чела му облак густи растури се и нестаде. У мрежу му риба паде. Необична риба нека, гледа у њу с чудом дека. Велика је пола хвата, а сјаји се кô од злата.

хват - стара мера за дужину, око шест стопа (1,8 м)

6


Да би чудо било веће, риба људским гласом рече: - Шта год тражиш, ја ћу дати, само ме у море врати. Испунићу жељу твоју - било коју.

Сад се деда смилостиви, пусти рибу нека живи, али жељу он не рече.

7


Спустило се већ и вече кад се кући врати деда, а баба га мрко гледа, па ће рећи: - Седи овде покрај пећи. Донео си празну торбу, јешћеш сада само чорбу.

8


Деда седе и, док топлу чорбу једе, поче да јој, тако с реда, чудан случај приповеда. Кад је баба чула ово, одржа му страшно слово: - Од муке ћу сада пући. Тебе, деда, треба тући. Што си тако луцкаст био, па си рибу испустио?

слово - говор; одржати слово значи: изгрдити некога

9


Занимљивости о Пушкиновом детињству Афричко порекло Пушкинов прадеда Абрам Ханибал родио се у Африци. Био је црначко дете и са обала Африке одведен је у Русију. Ту га је узео себи руски цар Петар Велики. Дечак је био веома бистар, изучио је науке, постао војни инжењер и достигао звање генерала. Пушкин је од прадеде наследио бистрину ума, коврџаву косу, а био је и тамнопут. Поштовао је своје порекло и трудио се да опише животни пут чувеног претка.

Због чега није волео клањање и скидање капе Када је с родитељима био у посети родбини у Петрограду, дечаку Пушкину десило се нешто што је оставило непријатан траг у његовој души. Док се шетао с баком која га је чувала, наишла је царска поворка у којој је био цар Павле I са свитом. Тада је постојало правило да се при сусрету с царем у знак поштовања скине капа и поклони. Дечак то није знао, а бака није стигла да му каже. Због непоштовања цара бака и он добили су велику грдњу, а Пушкину је отад читавог живота било мрско скидање капе и клањање. Кад год је то касније требало да чини, понашао се својеглаво и гордо, па је због тога бивао кажњаван.

30


Бакине народне приче О одрастању Александра Пушкина највише се бринула његова дадиља Арина Родионовна. Она је најчешће с вечери причала њему и другој деци народне приче, бајке, басне, загонетке, певала им народне руске песме и учила их народном руском језику. Пушкин је волео да је слуша, често је постављао питања, а онда и сам понешто додавао причама. Заувек је заволео руски народни језик и то ће бити драгоцена основа за његово чудесно и благозвучно стваралаштво на руском.

Игре у бака Маријиној соби Александар Пушкин се у детињству, које је проводио у Москви, најчешће играо с млађим братом Лавом и старијом сестром Олгом. Одрасли су га често укоравали због несташлука. Много је волео и своју баку Марију Алексејевну. Одлазио је у њену собу и ту се често сакривао. Бака је у великој корпи држала плетиво, а он је баш ту волео да се крије. Бака Марија му је, такође, певала старе руске песме и причала народне приче, а он је то волео да слуша.

Шетње по Москви Будући песник је у детињству и раној младости волео шетње и забаве у Москви. У томе му је био пратилац Никита Козлов, иначе ожењен ћерком Арине Родионовне. Александар га је звао чика Никита и с њим је одлазио на московска шеталишта, вашаре и забаве, обилазили су Кремљ, пели се на звоник велике Цркве Ивана Великог и истраживали друга занимљива места. 31


192

4

192

85

15

15

15

Бранко Ћопић: ПИЈЕТАО И МАЧАК

Александар Сергејевич Пушкин

Бранко Ћопић: ЈЕЖЕВА КУЋИЦА Арсен Диклић: ПЛАВИ КИТ

Александар Сергејевич Пушкин (1799–1837)

Брана Цветковић: ЗУНЗАРИНА ПАЛАТА Добрица Ерић: ВЕЛИКА ПЕСМА О ЈЕДНОМ МАЛОМ ЈАГЊЕТУ

Пушкин је највећи руски песник. Многе улице, школе, библиотеке и градови носе његово име. У детињству је волео да слуша народне приче, које му је казивала Арина Родионовна, бака која га је чувала. Тако је заволео богат народни руски језик и на њему је написао бројна дела, међу којима су: Бајка о рибару и рибици, Бајка о цару Салтану, романи Евгеније Оњегин, Капетанова кћи, приповетке Пикова дама, Египатске ноћи, поеме Руслан и Људмила, Цигани, Полтава, Бронзани коњаник, драма Борис Годунов и друге. Због свега тога сматрају га оцем руског књижевног језика и руске књижевности.

Брана Цветковић: ПРИЧА О ВАЉУШКУ Душан Радовић: ЗАМИСЛИТЕ Брана Црнчевић: ЉУТИТО МЕЧЕ Бранко Ћопић: МЈЕСЕЦ И ЊЕГОВА БАКА Добрица Ерић: ПРИЧА ИЗ МРАВЉЕГ СВЕТА БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ

Брана Цветковић: ВРЛО РЕТКА ПРИПОВЕТКА Брана Црнчевић: РАДОЗНАЛО ВРАПЧЕ Добрица Ерић: СВИТАЦ ПШЕНИЧАР И ВОДЕНИЧАР Добрица Ерић: ПРИЧА ДУГА ТРИ ЛАНЦА ИЗ ЛОВАЧКОГ РАНЦА Десанка Максимовић: МАЧЕ У ЏЕПУ Брана Цветковић: ШУМСКА БАЈКА

Ч

Брана Цветковић: НЕПОСЛУШНО ПИЛЕ

итање књига из наше библиотеке Пустоловине може да ти буде права пустоловина.

СРПСКЕ НАРОДНЕ БАЈКЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Зашто?

Александар Сергејевич Пушкин

Бранислав Нушић: ХАЈДУЦИ

Зато што су то најлепше књиге за децу. Зато што ћеш у њима наћи многе узбудљиве догађаје и ликове. Зато што овде можеш да откријеш нове лепе речи нашега језика.

Бранислав Нушић: АУТОБИОГРАФИЈА

Зато што ћеш сазнати какви су

Бранко Ћопић: ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ

су били деца и шта су још

Стеван Сремац: ЗОНА ЗАМФИРОВА

били писци ових књига кад

СРПСКЕ НАРОДНЕ ЈУНАЧКЕ ПЕСМЕ СРПСКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

Маја Веселиновић Маја је илустраторка, ауторка стрипова и мама једног дечака који радо чита књиге из едиције Пустоловине. Маја обожава море и сматра га посебним годишњим добом. У слободно време измишља и плете лутке. Када би срела златну рибицу, рекла би јој Добар дан, помазила би је по глави и сликала се с њом за Инстаграм и дуго сећање.

Славица Марковић и Симеон Маринковић

занимљиво написали.

Стеван Сремац: ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Илустровала Маја Веселиновић

9 788652 905478

Уредници у Креативном центру. Радили су на приређивању књиге и Пустоловног додатка.

15

Bajka o ribaru i ribici  

Jedna od najpoznatijih priča Aleksandra Sergejeviča Puškina, uz uilustracije Maje Veselinović, nova je knjiga iz popularne edicije Pustolovi...

Bajka o ribaru i ribici  

Jedna od najpoznatijih priča Aleksandra Sergejeviča Puškina, uz uilustracije Maje Veselinović, nova je knjiga iz popularne edicije Pustolovi...