Page 1


1


1


Izdavač: Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju Cara Uroša 36–38/8, Beograd, Srbija www.kreativnaekonomija.com

Izradu i publikovanje ovog priručnika omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

2


priručnik za finansiranje zaštite kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora

Redaktor Hristina Mikić 3


4


SADRŽAJ P R E D G O V O R......................................................................................... 7 1. K U L T U R N O N A S L E Đ E I N J E G O V E V R E D N O S T I ..... 8 2. S A R A D NJ A P R I V R E D E I U S T A N O V A Z A Š T I T E K U L T U R N O G N A S L E Đ A ............................................................... 26 3. P R A V N I O K V I R .........................................................................46 4. K A K O D O K O R P O R A T I V N I H I Z V O R A F I N A N S I R A N J A K U L T U R N O G N A S L E Đ A ........................ 50 5. P O R E S K I A S P E K T I B i z & A R T S A R A D N J E ................60 6. E V A L U A C I J A B i z & A R T S A R A D N J E .............................66 L I T E R A T U R A ................................................................................... ...73

5


6


PREDGOVOR Publikacija Biz&ART₂: priručnik za finansiranje zaštite kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora namenjen je širem krugu korisnika iz sistema zaštite kulturnog nasleđa sa ciljem profesionalizacije i unapređenja njihovih kapaciteta za bolju saradnju sa privrednim sektorom i efikasnije korišćenje korporativnih izvora u finansiranju svojih programa i aktivnosti. Imajući u vidu celovitost socio-kulturnog ciklusa zaštite kulturnog nasleđa, u priručniku se pošlo od šireg pristupa ovoj oblasti koja obuhvata: istraživanje kulturnog nasleđa, vrednovanje i dokumentovanje, utvrđivanje kulturnih dobara, izradu projekata zaštite kulturnih dobara, izvođenje mera zaštite kulturnih dobara, kao i interpretaciju i promociju kulturnog nasleđa. U ovakvom pojmovnom okviru zaštite kulturnog nasleđa prisutan je veliki broj institucija i organizacija – od ustanova za zaštitu nepokretnih kulturnih dobara (zavodi za zaštitu spomenika kulture), preko onih koje se brinu o zaštiti pokretnih kulturnih dobara (muzeji, biblioteke, arhivi) do organizacija civilnog društva koje mogu biti važne u promociji i interpretaciji kulturnog nasleđa, kao i lokalnih samouprava koje takođe učestvuju u kreiranju i iniciranju ovakvih projekata. Njihova dobra povezanost i saradnja omogućuju da se ostvari efikasna zaštita kulturnog nasleđa na svim nivoima. Priručnik je nastao na bazi analize 350 kompanija u Srbiji sa karakterističnim praksama društveno odgovornog poslovanja i angažmanom u oblasti kulture i kulturnog nasleđa, kao i podataka o oblicima, karakteristikama i rezultatima podržanih projekata u oblasti zaštite kulturnog nasleđa. Cilj ovog priručnika je da pruži odgovore na najvažnija pitanja i smernice ustanovama iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa (zavodima za zaštitu spomenika kulture, muzejima, arhivima, bibliotekama), predstavnicima civilnih organizacija koje se bave promocijom kulturnog nasleđa, kao i predstavnicima javnih vlasti u lokalnim samoupravama, za uspostavljanje privatno-javnih partnerstava i finansiranje projekata u oblasti zaštite kulturnog nasleđa kroz Biz&ART modele saradnje. Priručnik pruža praktičan okvir za razvoj Biz&ART partnerstava i podizanje profesionalnih kapaciteta javnih, privatnih i civilnih aktera u oblasti kulturnog nasleđa za inkluzivna i održiva partnerstva sa korporativnim sektorom koja mogu otvoriti nove perspektive za razvoj publike, unapređenje zaštite kulturnog nasleđa i održivost ovakvih projekata, kao i jačanje digniteta sektora zaštite kulturnog nasleđa u našoj zemlji. Sučeljavanjem pogleda na Biz&ART saradnju iz ugla korporativnog sektora i kulture verujemo da će priručnik doprineti boljem međusobnom poznavanju i razumevanju specifičnosti, kako korporativnog, tako i sektora zaštite kulturnog nasleđa.

Redaktor U Beogradu, decembra 2016.

7


8


1

Kulturno nasleđe i njegove vrednosti

9


Koja je uloga kulturnog nasleđa u savremenom društvu? Prva međunarodna pravna akta i razvojne agende kulturnom nasleđu pristupale su iz ugla održivosti i očuvanja kritičkog nivoa prirodne, kulturne i biološke raznovrsnosti. Zagovaranje ovakvog pristupa inicirano je 1980. godine publikovanjem „Svetske strategije konzervacije“ (IUNC, 1980), kao i kasnijim usvajanjem izveštaja „Naša zajednička budućnost“ (UNESCO, 1995). Iako uloga kulturnog nasleđa i njegov tretman u ovim dokumentima nisu bili dovoljno jasno formulisani, nazirale su se dve glavne perspektive odnosa kulturnog nasleđa i održivosti: afirmisanje principa održivosti zaštite, očuvanja i korišćenja kulturnog nasleđa i integracija kulturnog nasleđa kao komponente održivog razvoja. Prva od njih podrazumevala je da kulturno nasleđe predstavlja važan izvor ljudskog napretka i da je neophodno kroz razvojne politike osigurati njegovu zaštitu, promociju i očuvanje; druga – da kulturno nasleđe treba da bude integrisano u razvojne politike kao dimenzija svakodnevnog života u lokalnim zajednicama. Dalja promišljanja o ulozi kulturnog nasleđa u razvoju nastavljena su objavljivanjem prvog izveštaja Svetske komisije za kulturu i razvoj pod nazivom „Naša kreativna raznolikost“ (UNESCO, 1995) gde je predloženo postavljanje kulture na centralno mesto razvojnih procesa sa dosadašnjih margina. Sve do sredine devedesetih godina na međunarodnom, nacionalnom i lokalnom planu, kulturno nasleđe više se vidi kao način da se osiguraju demokratski principi i kulturna prava, nego li razvojni resurs. S tim u vezi, korišćenje privrednih potencijala kulturnog nasleđa, te uvažavanje specifičnog karaktera nasleđa prilikom kreiranja javnih politika ostaju u drugom planu. Usled globalnog razvoja turizma i pratećih negativnih pojava koje masovni kulturni turizam proizvodi, pojavila su se mišljenja da koncept razvoja kulturnog nasleđa treba da se bazira na rezultatima analiza i uticaja na okruženje, strateškom planiranju i odgovarajućim strategijama upravljanja nasleđem. Članice Evropske konvencije o kulturi su usvojile 1996. Helsinšku deklaraciju o političkoj dimenziji očuvanja kulturnog nasleđa u Evropi. Tada se prvi put eksplicitno definiše nekoliko principa razvojnog tretiranja kulturnog nasleđa: prepoznavanje kulturnog nasleđa kao ekonomskog resursa za lokalni razvoj, njegovo uključivanje u procese održivog razvoja, potreba za međusektorskim strategijama očuvanja nasleđa, uravnoteženo i održivo korišćenje kulturnog nasleđa u funkciji razvoja turizma, kao i podsticanje bolje saradnje između privatnog, civilnog i javnog sektora. Krajem 80-ih i početkom 90-ih godina brojni gradovi i regioni suočavaju se sa ekonomskom krizom, zaostajanjem razvoja ekonomije, problemima nezaposlenosti i sl., te pristupaju redefinisanju svojih razvojnih agendi, tražeći veće uporište u potencijalima kulture i kreativnosti lokalne zajednice. Time je započeo period intenzivnog tretiranja kulturnog nasleđa kao razvojnog faktora i važne pretpostavke za održivost kulturnog kapitala lokalnih zajednica. Značajan je broj međunarodnih sporazuma koji ističe značaj kulturnog nasleđa u savremenim uslovima. Među njima je nekoliko veoma važnih konvencija: Uneskova Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine (1972), Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo (2005) poznata kao „Faro konvencija“ i Uneskova Konvencija o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa (2003). Naša država je pristupila pomenutim konvencijama i ratifikovala ih 1974, 2009. i 2010. 10


respektivno. Ove konvencije istakle su značaj nasleđa kao faktora održivog razvoja, važnog socijalnog agensa koji omogućava prenošenje vrednosti, znanja i socijalnih značenja. Kulturno nasleđe proizvodi mnoge pozitivine eksterne efekte (tzv. efekti prelivanja) na razvoj lokalne zajednice. Oni se mogu podeliti na ekonomske i neekonomske efekte. Iako eksterni efekti mogu biti pozitivini i negativni. U slučaju projekata rehabilitacije uglavnom se susreću pozitivni eksterni efekti. Oni su najčešće međugranski efekti prelivanja odnosno korisni su za lokalna preduzeća koja se nalaze u različitim granama (građevinarstvo, trgovina, proizvodnja građevinskog materijala, usluge, turizam itd.). Naime, između zaštite kulturnog nasleđa i lokalnih preduzeća uglavnom postoje vertikalne direktne veze i one podrazumevaju da se lokalna preduzeća nalaze u ulozi dobavljača inputa i usluga u investicionoj fazi rehabilitacije. Nakon aktiviranja investicije, pozitivni eksterni efekti mogu se širiti na lokalnu ekonomiju i druge grane poput turizma, saobraćaja, proizvodnje hrane, suvenira, kreativnih industrija itd. Prema svom dejstvu eksterni efekti mogu biti multiplikatorski, akceleratorski i gravitacioni. Efekti multiplikacije kulturnog nasleđa predstavljaju snagu kojom investicije u kulturno nasleđe utiču na rast dohotka lokalne zajednice i novo zapošljavanje. Ovi efekti su vidljivi u kratkom roku i najintenzivniji su tokom investicione faze rehabilitacije kulturnog nasleđa. Akceleratorski efekti kulturnog nasleđa odnose se na efekte koje investiranje u kulturno nasleđe proizvodi na dinamiku rasta lokalne ekonomije i njenu diversifikaciju (najčešće nakon investicione faze). Gravitacioni efekti kulturnog nasleđa su efekti koji se pojavljuju u dugom roku i utiču na atraktivnost regiona, unapređenje kvaliteta života, migracije stanovništva, unapređenje poslovne klime i sl. Oni se najčešće vezuju za efekte informacionog prelivanja koje potiče od činjenice da unapređenje kvaliteta okruženja koje se postiže rehabilitacijom kulturnog nasleđa i koncentracija kreativne klase koja je posledica toga, potpomažu stvaranje preduzetničkog ekosistema i daju signal drugim investitorima da ulažu na datoj teritoriji. Što se tiče neekonomskih efekata kulturnog nasleđa, oni se odnose na sve one društvene koristi od kulturnog nasleđa koje doprinose očuvanju i negovanju kulturnog diverziteta, jačanju nacionalnog i kolektivnog identiteta, unapređenje opšteg kulturnog nivoa, socijalnoj koheziji, itd. Utemeljenje pozitivnih društvenih vrednosti je opšte dobro za svako društvo. Ovi procesi doprinose da članovi društva prihvate oblike ponašanja karakterističnog kulturnog etosa. Kulturno nasleđe spada u jedan od najvažnijih agensa socijalizacije, prenošenja simboličkih poruka i vrednosti.

11


Interaktivnu izložbu o Pupinu koju je realizovao Istorijski muzej Srbije tokom 2015. godine podržale su kompanija Nelt i Telekom Srbija. Izložba je koncipirana na bazi korišćenja najsavremenijih tehnologija, kao što su interaktivne AR naočare i tehnologija proširene stvarnosti. Izložba je obuhvatila Pupinov rad u oblasti nauke, edukacije, književnosti i osnivanja i razvoja značajnih institucija nauke u Americi. Telekom Srbija je kao kompanija u oblasti telekomunikacija ovu izložbu videla kao jedan od društveno odgovornih projekata i dokaz zajedničkih vrednosti koje su povezane za Pupinov rad, a kojima Telekom kroz svoju poslovnu politiku teži, kao i činjenicu da je najveći broj otkrića Mihajla Pupina vezan za oblast telekomunikacije. Kompanija Nelt je pružila podršku ovoj izložbi, vodeći računa o mladima koji su priroritet njene politike društveno odgovornog poslovanja – promovisanje nauke i tehnike podsticaj su za mlade u cilju prepoznavanja obrazovanja kao načina da svaki pojedinac razvije svoje talente.

12


Šta je kulturno nasleđe i šta sve obuhvata zaštita kulturnog nasleđa? Kulturno nasleđe predstavlja nasleđe fizičkih artefakta i nematerijalnih atributa neke grupe ili društva koje čini ostavštinu prošlih generacija. Skup pomenutih artefakta brižno se čuva u sadašnjosti kako bi bilo ostavljeno u nasleđe za dobrobit budućim generacijama. Određenje kulturnog nasleđa uglavnom počiva na međunarodnim i nacionalnim konvencijama i standardima. Unesko (1972) definiše kulturno nasleđe kao spomenike tj. arhitektonska dela, vajarska i slikarska dela, elemente ili strukture arheološke prirode, natpise, pećinske crteže i njihove različite kombinacije koji su od izvanredne univerzalne vrednosti. Vrednosti kulturnog nasleđa potiču od njegove istorijske, umetničke, naučne, socijalne, etnološke, antropološke, estetske i druge vrednosti. Kulturno nasleđe predstavljaju pojedinačni spomenici i grupe objekata nastali radom čoveka ili kombinovanim radom prirode i čoveka, kao i područja arheoloških nalazišta. Najopštije govoreći, kulturnim nasleđem se smatra skup dobara nasleđenih iz prošlosti koje su ljudi identifikovali kao odraz svojih vrednosti, verovanja, znanja i tradicije i koji se stalno preispituju, i ponovo interpretiraju. Kulturno nasleđe se najčešće deli na: • Materijalno kulturno nasleđe koje čini fizička ili opipljiva baština, • Prirodnu baštinu (prirodno okruženje sa florom i faunom), • Nematerijalnu baštinu (društvene vrednosti i tradicije, običaji i prakse, estetska i duhovna verovanja, umetnički i kulturni izrazi, jezik i sl. Prema našem našem zakonodavstvu, kulturnim dobrima u zavisnosti od fizičkih, umetničkih, kulturnih i istorijskih svojstava smatraju se: spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine, arheološka nalazišta i znamenita mesta – nepokretna kulturna dobra; umetničko-istorijska dela, arhivska građa, filmska građa i stara i retka knjiga – pokretna kulturna dobra. Normativnim aktima kod nas je uglavnom obuhvaćeno materijalno nepokretno i pokretno kulturno nasleđe, mada njegov sastavni deo uvek čine i elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Nepokretno kulturno nasleđe obuhvata fizičke ostatke iz prošlosti koji se čuvaju na mestu nastanka, dok pokretno kulturno nasleđe čine raznovrsni ostaci iz prošlosti koji su uglavnom izmešteni sa prvobitnog mesta nastanka i čuvaju se u ustanovama zaštite (muzejima, bibliotekama, arhivima...). Prirodno nasleđe čini biodiverzitet i geodiverzitet, odnosno spomenici prirode, teritorije sa zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, znamenita mesta prirode, geološke formacije i sl. Nematerijalno kulturno nasleđe čine neopipljivi ostaci iz prošlosti u vidu usmenih predanja i tradicije, izvođačkih umetnosti, običaja, tradicionalnih zanata i sl. Zaštita kulturnog nasleđa predstavlja sistemsko sprovođenje mera pravne i stručne zaštite kako bi se spomenička svojstva kulturnog dobra očuvala. Primarna svrha zaštite kulturnog dobra jeste da se sačuva za buduće generacije, kako bi svedočilo o prethodnim epohama, istorijskom kontekstu i društveno-ekonomskom razvoju i osigurala njegova dostupnost. Cilj zaštite kulturnih dobara je očuvanje njihovih 14


vrednosti. Zato je prvi korak u svakoj zaštiti utvrđivanje vrednosti jednog dobra, odnosno valorizacija. Valorizacija ili vrednovanje je postupak utvrđivanja različitih aspekta značaja kulturnog dobra za jednu društvenu zajednicu. Jedan od osnovnih principa vrednovanja nasleđa bio bi holistički pristup svakom dobru, odnosno sagledavanje svakog oblika nasleđa u svim njegovim aspektima. Pravilno vrednovanje kulturnog nasleđa je prvi preduslov za njegovu pravilnu zaštitu. Sistem zaštite kulturnog nasleđa sprovode ustanove zaštite – zavodi za zaštitu spomenika kulture (zaštita nepokretnih kulturnih dobara), muzeji (zaštita pokretnih kulturnih dobara), arhivi (zaštita arhivskog materijala) i biblioteke (zaštita stare i retke knjige). Interpretacijom i promocijom kulturnog nasleđa mogu se baviti i privatne i organizacije civilnog društva. Značajnu ulogu u sistemu zaštite kulturnog nasleđa imaju i lokalne samouprave. One su ključni akteri očuvanja kulturnog nasleđa na lokalnom nivou, inicijatori njegove zaštite i održivog korišćenja kroz urbanističke planove i druge planske akte, lokalne strategije razvoja i planove upravljanja kulturnim nasleđem. Povezanost svih aktera u sistemu zaštite kulturnog nasleđa je visoka, a stvaranje kvalitetnih partnerstava imperativ efikasne i održive zaštite kulturnog nasleđa. Tako na primer, čest je slučaj da muzeji sarađuju sa zavodima za zaštitu spomenika kulture, kao i ostalim ustanovama zaštite kulturnog nasleđa, jer nepokretna kulturna dobra prate i pokretni artefakti koji čine jedinstvenu celinu za proučavanje, dokumentovanje i vrednovanje. Takođe, partnerstva se uspostavljaju i na relaciji ustanove zaštite kulturnog nasleđa – lokalne samouprave – civilne organizacije, kako bi se kulturno nasleđe bolje očuvalo i promovisalo u lokalnoj zajednici. Generalno, sistem zaštite kulturnog nasleđa čini nekoliko međusobno povezanih faza: istraživanje kulturnog nasleđa, vrednovanje i dokumentovanje, utvrđivanje kulturnih dobara, izrada projekata zaštite kulturnih dobara, izvođenje mera zaštite kulturnih dobara, kao i interpretacija i promocija kulturnog nasleđa. Prema našem zakonodavstvu delatnost zaštite kulturnih dobara čine: • istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu; • predlaganje i utvrđivanje kulturnih dobara; • vođenje registra i dokumentacije o kulturnim dobrima; • pružanje stručne pomoći na čuvanju i održavanju kulturnih dobara sopstvenicima i korisnicima tih dobara; • staranje o korišćenju kulturnih dobara; • predlaganje i praćenje sprovođenja mera zaštite kulturnih dobara; • prikupljanje, sređivanje, čuvanje, održavanje i korišćenje pokretnih kulturnih dobara; • sprovođenje mera tehničke i fizičke zaštite kulturnih dobara; • izdavanje publikacija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj zaštiti; • izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja i drugih prigodnih oblika kulturno-obrazovne delatnosti.

15


Koje je mesto zaštite kulturnog nasleđa u nacionalnim strateškim planovima u Srbiji? Kulturno nasleđe u okviru nacionalnih strateških planova prepoznato je kao razvojna komponenta u tri dokumenta: Nacionalnoj strategiji održivog razvoja Srbije, Strategiji razvoja turizma Republike Srbije i Prostornom planu Republike Srbije. Najznačajniji dokument za integrisanje kulturnog nasleđa u javni diskurs predstavlja Prostorni plan Republike Srbije 2010–2020. („Službeni glasnik RS“ 88/2010) koji se u delu turizam i zaštita životne sredine, prirodnog i kulturnog nasleđa bavi funkcionalnom podelom područja zaštite kulturnog nasleđa i njihovim razvojem kroz identifikaciju dominatnih pojasa socio-ekonomskog razvoja. Nacionalna strategija održivog razvoja Srbije usvojena je 2008. godine uključuje i viziju Srbije u 2017. godini kao zemlje koja ima očuvano istorijsko i kulturno nasleđe. Akcionim planom za sprovođenje strategije definisane su konkretne mere kao što je uvođenje kulturnog kapitala očuvanjem, afirmacijom i prezentovanjem kulturnog nasleđa Republike Srbije. Akcioni plan predviđa i usvajanje i sprovođenje nacionalne politike očuvanja kulturnog nasleđa; zatim izradu detaljne analize mogućeg doprinosa kulturnog nasleđa Srbije povećanju socijalne kohezije unutar Evrope i regiona afirmacijom kulturne raznolikosti; usvajanje metodologije za upravljanje kulturnim nasleđem i dr... Nešto starijeg datuma je Strategija razvoja turizma Republike Srbije koja je usvojena 2006. godine. U okviru ove Strategije jedan od ciljeva razvoja turizma uključuje i obezbeđivanje dugoročne zaštite i integrisanog upravljanja prirodnim i kulturnim resursima, što je u interesu održivog razvoja turizma. U okviru pomenute Strategije, kulturno nasleđe u funkciji razvoja turizma sagledano je kroz razvoj turističkih proizvoda specijalnih interesovanja i kružne ture. U predlogu nove strategije razvoja turizma Srbije (2016–2026) kulturno nasleđe prepoznato je kao razvojna komponenta 20 prioritetnih teritorija i važan faktor njihove atraktivnosti i konkurentnosti. Na lokalnom nivou, u okviru novog ciklusa strateškog planiranja lokalnog održivog razvoja, kulturno nasleđe pretežno ima karakter razvojnog faktora u cilju pospešivanja razvoja turizma i poboljšanja turističke atraktivnosti lokalnih samouprava. Neke lokalne samouprave imaju izrađene lokalne strategije razvoja turizma, gde su različiti aspekti kulturnog nasleđa detaljnije konceptualizovani.

Koja je uloga ustanova zaštite u očuvanju kulturnog nasleđa? Ustanove zaštite brinu se o očuvanju kulturnog nasleđa u Srbiji. Njihov rad definisan je zakonom o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS“ 71/94, 52/2011 – dr. zakoni i 99/2011 – dr. zakon). Centralne institucije zaštite kod nas su: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Narodni muzej u Beogradu, Arhiv Srbije, Narodna biblioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka. One se bave koordinacijom ustanova zaštite kulturnog nasleđa. Poslovima zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa bavi se Centar za nematerijalno kulturno nasleđe koji funkcioniše u sklopu Etnografskog muzeja u Beogradu. Koordinacione 16


aktivnosti na evidentiranju elemenata nematerijalnog nasleđa obavljaju se preko koodinatora za pojedine delove Srbije koje čine predstavnici muzeja, zavoda, instituta i sl. U zavisnosti od poslova, zaštitu kulturnog nasleđa obavljaju različite institucije: • Zavodi za zaštitu spomenika kulture vrše delatnost zaštite spomenika kulture, prostornih kulturno-istorijskih celina, arheoloških nalazišta i znamenitih mesta. • Muzeji vrše delatnost zaštite umetničko-istorijskih dela. • Arhivi vrše delatnost zaštite arhivske građe i registratorskog materijala. • Kinoteka vrši delatnost zaštite filmske građe. • Ustanove koje vrše delatnost zaštite prirode staraju se o poslovima zaštite znamenitih mesta i zaštite prirodnih prostora u zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. • Privatne organizacije i udruženja građa mogu inicirati i sprovoditi aktivnosti interpretacije i promocije kulturnog nasleđa, kao i programe edukacije o vrednostima i značaju kulturnog nasleđa. • Identifikovanjem i zaštitom elemenata nematerijalnog nasleđa bavi se Centar za nematerijalno kulturno nasleđe (u sklopu Etnografskog muzeja), kao i regionalni/lokalni muzeji na čijoj teritoriji je evidentiralo postojanje neke od vrsta nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Koja je uloga jedinica lokalnih samouprava u oblasti zaštite kulturnog nasleđa? Može se reći da je veliki deo kulturnog nasleđa nedovoljno poznat lokalnoj zajednici. Vrednost se vidi uglavnom samo u sakralnim objektima i to prvenstveno zbog njihove verske konotacije, dok veliki deo nasleđa ostaje neprepoznat i samim tim osuđen na propadanje. Lokalna zajednica bi trebalo da u svojim kulturnim dobrima prepozna razvojni potencijal. Nasleđe na njihovoj teritoriji je upravo ono što ih razlikuje od svih ostalih i upravo ta razlika treba da bude iskorišćena kao prednost i specifičnost. Nasleđe treba iskoristiti u kreiranju autentične dodate vrednosti lokalnim proizvodima, nešto što će pozivajući se na tradiciju i iskustvo dati prednost i poverenje kupaca u odnosu na ostale. Lokalna zajednica mora da ponese veću odgovornost, ali i veću dobit čuvajući i koristeći kulturna dobra. Prvenstveno, mora da vidi nasleđe kao svoje, a potom da o svom nasleđu brine i da ga koristi u duhu dobrog domaćina, poštujući načela i zakonske okvire države. Nadležnosti lokalne samouprave u oblasti zaštite kulturnog nasleđa definisane su Zakonom o lokalnoj samoupravi „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007 i 83/2014 – dr. zakon i Zakonom o kulturi („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 13/2016 i 30/2016 – ispr.).

17


Članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi je propisano da jedinice lokalne samouprave mogu osnivati ustanove i organizacije u oblasti kulture odnosno zaštite kulturnog nasleđa (jedan takav primer je osnivanje zavoda za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu) i organizovati vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za opštinu i stvarati uslove za rad drugih ustanova zaštite (muzeja, biblioteka i sl.) čiji su osnivači. Zakonom o kulturi predviđeno je da su očuvanje i zaštita kulturnog nasleđa jedan od osnovnih principa kulturnog razvoja, kao i prioritet ostvarivanja opšteg interesa u kulturi. Članom 23. pomenutog krovnog zakona u kulturi precizirani su uslovi za zaštitu kulturnog nasleđa. Tako se njime predviđa i međuopštinsko formiranje ustanova zaštite i uređenje međusobnih prava i odnosa između opština u pogledu kreiranja i finansiranja programa i poslova ovakvih ustanova. Pružena je i mogućnost da jedinica lokalne samouprave koja većim delom finansira rad i program ustanova zaštite, nad istom vrši osnivačka prava (imenuje direktora, članove upravnog i nadzornog odbora). Važna uloga jedinice lokalne samouprave je i kreiranje strateškog plana razvoja kulture, kao i mogućnost donošenja sektorskih strategija za oblast zaštite kulturnog nasleđa. Zakonom o kulturi (član 7) predviđeno je da su jedinice lokalne samouprave dužne da donesu planove razvoja kulture po usvajanju, i u skladu sa Strategijom razvoja kulture na nacionalnom nivou, za koje se sredstva finansiranja obezbeđuju u lokalnom budžetu. Uporedo sa tim, jedinice lokalne samouprave su u mogućnosti da po Zakonu o lokalnoj samoupravi (član 1 i 9) donesu i sektorske strategije za zaštitu kulturnog nasleđa na svojoj teritoriji. Dva važna sektorska strateška dokumenta ovog tipa su izveštaj o proceni baštine i Lista prioritetnih intervencija. Izrada izveštaja o proceni baštine podrazumeva sastavljanje liste kulturne baštine i procene stanja u kojoj se ta baština nalazi. Ovaj izveštaj lokalna zajednica može da sastavi u saradnji sa nadležnom stručnom službom zaštite. Pomenuti izveštaj trebalo bi da prati i Lista prioritetnih intervencija, koja proizilazi iz Izveštaja o proceni baštine. Lista priroritetnih intervencija predstavlja po prioritetima poređana dobra na kojima treba što pre sprovoditi konzervatorske radove i rehabilitaciju. Osim osnovnih podataka o vlasništvu, stanju i karakteristika kulturnog dobra, vrši se i gruba procena stanja u kom se objekat nalazi, procenjuje ugroženost objekta i vrši se procena vrednosti radova koji moraju biti sprovedeni na dobru.

18


Gomex je trgovinska kompanija sa sedištem u Zrenjaninu. Osim toga, kompanija ima mrežu maloprodajnih objekata na teritoriji Vojvodine, a otvaranjem objekta u Šabcu započelo je širenje prodajne mreže i na teritoriji centralne Srbije. Inicijative ove kompanije u oblasti kulture svrstavaju je u red visoko društveno odgovornih kompanija. Gomex je od 2010. godine generalni sponzor Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, razvila je partnerstvo sa „Sterijinim pozorjem“ u Novom Sadu, kao i saradnju sa mnogim udruženjima koja neguju kulturnu baštinu. Biz &ART saradnju ova kompanija je razvila i sa Narodnim muzejom u Zrenjaninu povodom izložbe „Moda šešira“. Izložba je rezultat istraživanja šeširdžijskog zanata između dva rata sa osvrtom na Fabriku šešira „Begej“. Na taj način, kompanija Gomex čiji je slogan „Šešir nakrivi, lakše se živi“ prepoznala je svoje vrednosti u tematici izložbe, ali i povezivanju stručnjaka iz dva grada – Šabca i Zrenjanina – gde kompanija ima svoje maloprodajne centre. Izložba govori o tradiciji, vrednostima šeširdžijskog zanata, ali i o duhu vremena i kulturi nošenja šešira i simboličkim porukama koje su šeširi imali kao modni detalji tog vremena. U isto vreme, izložba priča i o vrednostima koje Gomex kompanija promoviše u današnje vreme, a koje se očitavaju kroz slogan „Šešir nakrivi, lakše se živi“.

20


Koje su koristi od ulaganja u rehabilitaciju kulturnog nasleđa za društvo? Koristi od ulaganja u zaštitu kulturnog nasleđa su višestruke. One mogu biti ekonomskog i neekonomskog karaktera. Od ekonomskih koristi, zaštita kulturnog nasleđa doprinosi kreiranju novih radnih mesta, razvoj preduzetništva i kreativnih industrija, dinamičnom razvoju kulturnog i kreativnog turizma u lokalnoj zajednici. Neekonomski efekti ulaganja u zaštitu kulturnog nasleđa ogledaju se u revitalizaciji urbanih prostora i unapređenju identiteta mesta i kvaliteta života građana, unapređenju socijalne kohezije, jačanju lokalnog identiteta i pozitivnih vrednosti, smanjenju stope kriminaliteta, unapređenju ponosa kod lokalnog stanovništva, prenošenju pozitivnih vrednosti na članove zajednice, i sl. Kreiranje novih radnih mesta i rast lokalne ekonomije potiče od angažovanih resursa (radne snage, materijala i usluga) u rehabilitaciju i zaštitu kulturnog nasleđa. Troškovi rehabilitacije objekata predstavljaju radno intenzivne aktivnosti koje utiču na lokalnu ekonomiju na dva nivoa: kroz angažovanje lokalnih radnika i građevinskih i drugih servisnih preduzeća i kroz potrošnju koju angažovani radnici troše na druga dobra i time indukuju rast lokalne potrošnje (Rypkema, 2008). Razvoj preduzetništva i kreativnih industrija: Objekti kulturnog nasleđa predstavljaju prirodnu sredinu za mala i srednja preduzeća i preduzetnike u oblasti kulturnih industrija i ekonomije znanja. Zbog nižih troškova zakupa i autentične atmosfere u objektima kulturnog nasleđa, inovativna preduzeća, naročito ona koja se nalaze na početku razvoja preduzetničkog poduhvata opredeljuju se za ovakve prostore. Poznato je da preduzetnici imaju najveću stopu propadanja u prve tri godine svog postojanja i da se među glavnim uzrocima dostizanja faze utemeljenog preduzetništva nalaze visoki stalni troškovi poslovanja firme. Kako bi se ovakvim preduzećima pomoglo da prebrode nestabilno poslovanje nastali su različiti programi podrške. Ovakvi programi podrške uglavnom su vezani za određene prostore koji postaju kreativno žarište zajednice i umrežavanja lokalnih kreativnih preduzetnika. Jedan od načina stvaranja takvih prostora je i pretvaranje objekata kulturnog nasleđa u poslovnu infrastrukturu za razvoj umetnosti, kulturnih delatnosti, kreativnih industrija i industrija zasnovanih na znanju. To može biti urađeno na nekoliko načina – stvaranjem art inkubatora, kreativnih klastera, coworking prostora za kreativce i umetnike i kreativne preduzetnike ili biznis akceleratora. Zbog velike diversifikovanosti kreativnog i umetničkog rada često se pomenuti oblici organizovanja kreativnog preduzetništva i umetničkih inicijativa sprovode kombinacijom pomenutih načina rada. Kulturni turizam smatra se već duže vreme tradicionalnim oblikom korišćenja resursa kulturnog nasleđa. Popularizacija ove vrste turizma započela je donošenjem Međunarodne povelje o kulturnom turizmu (ICOMOS, 1999). Primarna motivacija za ovakvu vrstu putovanja su kulturne potrebe. Njih podstiču kulturne atrakcije poput kulturne baštine, umetničkih manifestacija i dr. ATLAS istraživanje o kulturnom turizmu pokazalo je nesumljiv značaj kulturnog nasleđa u smislu razvoja turizma. Tako na primer, došlo se do podataka da je kod kulturnih turista najveća orijentacija ka poseti specifičnih prostora kulturnog nasleđa (arheološki lokaliteti, istorijska mesta, muzeji), a „zanimljivost“ i „atmosfera“ kulturnih atrakcija najznačajniji motiv posete. Turisti 22


motivisani kulturnim potrebama danas više nisu samo pasivni konzumenti događaja ili priče na nekom kulturnom lokalitetu, već sve više postaju aktivni učesnici kulturnog života zajednice koju posećuju. Intenzivnije uključivanje turista i njihova veća interakcija sa mestom doprineli su stvaranju novog i proširenog koncepta kulturnog turizma – tzv. kreativni turizam. On pretpostavlja aktivno uključivanje posetioca u kulturne obrasce lokalne zajednice i njegovu veću interakciju sa mestom, lokalnom kulturnom i stanovništvom. To je turizam koji se zasniva na aktivnom uključivanju u lokalne kreativne delatnosti, a za razliku od kulturnog turizma koji se više bazira na graditeljskom nasleđu kao statičnoj kategoriji, kreativni turizam integriše graditeljsko nasleđe sa specifilnim znanjem, kreativnim veštinama i praksom. Revitalizacija urbanih prostora je još jedan od efekata rehabilitacije kulturnog nasleđa. Ovaj koncept bio je na vrhuncu svoje popularnosti tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka kroz strateške projekte stvaranja ikoničke kulturne infrastrukture u posrnulim industrijskim gradovima, napuštenim lukama, i sl. (Evropa) ili oživljavanja i razvoja centralnih kvartova baziranih na rehabilitaciji objekata kulturnog nasleđa (SAD). Simbolička vrednost kulturnog nasleđa takođe može biti značajan faktor za razvoj preduzetništva i to kada elementi baštine i kulturni kodovi koje ona čuva postaju inspiracija za razvoj lokalnih kreativnih industrija. Ukoliko se ovi vidovi preduzetništva temelje na načelima koja omogućavaju održivost baštinskih resursa, onda se putem njih mogu osigurati i dodatna sredstva za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa i jačati identitet zajednice na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Usko povezano sa revitalizacijom urbanih prostora je i unapređenje lokalnog identiteta i atraktivnosti određenih prostora. Uloga kulturnog nasleđa u izgradnji identiteta mesta proističe iz njegovih socijalnih i kulturnih vrednosti kao mesta susreta, komunikacije, razmene informacija, participacije, interakcije, ali i prostora javne scene za kulturne sadržaje, manifestacije, likovna, muzička, i sl. dešavanja. U evropskim politikama kulturnog i urbanog razvoja u novije vreme, sve više se tradicionalno shvatanje urbane regeneracije bazirane na resursima kulture, zamenjuje konceptom „kulturni brownfield“. Njime se opisuju procesi kulturnog oživljavanja neiskorišćenih i zapuštenih prostora i stvaranje vibrantnog i inovativnog kulturnog i umetničkog života. Ovi projekti pokrenuti su kao inicijative umetnika, zajednice, umetničkih grupa, itd., a njihov cilj je da utiču na atraktivnost određenog prostora i poboljšaju percepciju određenog prostora u zajednici.

23


Paviljon Kneza Miloša je važan deo kulturnog i istorijskog nasleđa Bukovičke banje, ali i kompanije „Knjaz Miloš“ koja se bavi proizvodnjom mineralne vode i drugih flaširanih napitaka. U isto vreme, Paviljon predstavlja i element identiteta kompanije, ne samo zbog njenog sedišta u Aranđelovcu, već i korišćenja slike Paviljona na etiketi za mineralnu vodu „Knjaz Miloš“. Rekonstrukcija Paviljona je omogućila da se izvori iz parka Bukovičke banje vrate u paviljon i oni učine dostupnim lokalnoj zajednici. Projekat je finansirala Norveška ambasada, grad Aranđelovac, specijalna bolnica za rehabilitaciju „Bukovička banja“ i kompanija „Knjaz Miloš“, koja je finansirala i projekat rekonstrukcije prema uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu.

25


2 Saradnja privrede i ustanova zaťtite kulturnog nasleđa

10


11


U kojim sve oblicima se može ostvariti saradnja između privrede i kulture? Saradnja privrede i kulture može se realizovati u obliku donatorstva, sponzorstva, ugovora o tehničkog saradnji, Biz&ART partnerstva, rizične filantropije i participativne filantropije.

Šta je donatorstvo? Donatorstvo predstavlja najstariji oblik angažovanja privrednih subjekata u finansiranju kulture. Najčešće se povezuje za filantropske aktivnosti u kojima ne postoji protivčinidba. Donatorstvo je uglavnom imalo dva oblika: individualno – kada su vlasnici određenih preduzeća ili nosioci ekonomskog života podržavali umetničke projekte, i institucionalno – kada je podrška dolazila preko kompanije čiji su oni osnivači. Karakteristično za oba oblika je to da se smatraju moralnim činom i doživljavaju kao humano delo. Za individualno donatorstvo najčešće se koriste termini ktitor ili mecena, koji se vezuju za pojedinca kao pokrovitelja umetnosti, ili umetnika koji to čini motivisan poštovanjem i ljubavlju prema određenim formama umetnosti. Specifičan oblik donatorstva predstavljaju zadužbine i privatne ili korporativne fondacije. Zadužbine uglavnom nastaju nakon smrti zadužbinara sa dugoročnim opšte korisnim ciljevima i imovinom koja se može koristiti za ostvarivanje tih ciljeva, dok su fondacije vezane za opšte koristan cilj i najčešće ih osnivaju korporacije ili pojedinci za života. Nije redak slučaj da su neke fondacije nastajale i na osnovu umetničkih kolekcija koje su baštinili određeni industrijalci i vodeći poslovni ljudi, a kasnije su postajale važan deo kulturnog života određene sredine. Tako, na primer, Ernst Bejler (Ernst Beyeler) fondacija u Bazelu predstavlja jedan od najznačajnijh privatnih muzeja u Švajcarskoj. Nastala je kao kolekcija 170 umetničkih dela klasične umetnosti, privatno vlasništvo umetničkog dilera E. Bejlera. Slična je priča i o privatnom muzeju moderne umetnosti u Pragu, gde muzejsku zbirku čini oko 700 dela čeških, poljskih i mađarskih umetnika, a koji je osnovan zahvaljujući kolekciji Fondacije Jana i Mede Maldkoviča, češke porodice koja je svoju ekonomsku moć stekla u SAD.

Šta je korporativna filantropija? Korporativna filantropija je podrška neprofitnim organizacijama korporativnog sektora. Ona može biti u novcu, proizvodima i uslugama.

od

strane

Šta je to rizična filantropija? Rizična (venture) filantropija termin je novijeg datuma, koji se pojavio uporedo sa pojavom brzorastućih kompanija kojima je ograničen pristup tržištu kapitala ili bankarskim kreditima. Ovaj vid ulaganja u umetničke projekte porazumeva da se sredstva bogatih privrednika ili korporacija ulažu u kreativne organizacije sa potencijalom za brz rast i razvoj. Ovi vidovi angažmana u kulturi nisu u dovoljnoj meri 28


istraženi, ali uglavnom podrazumevaju povraćaj sredstava bez profita i lično angažovanje filantropa kao savetnika i mentora poslovnog poduhvata.

Manastir Vojlovica je jedan od spomenika izuzetnog značaja na teritoriji Pančeva, koji je oštećen tokom nevremena koje je zadesilo Pančevo tokom 2016. godine. Rekonstrukciju krova na manastiru finansirala je Naftna industrija Srbije, a u realizaciji ovog projekta učestvovale su stručne službe Rafinerije nafte Pančevo i Zavod za zaštitu spomenika kulture Pančevo.

29


Šta je to participativna filantropija? Participativna filantropija je nastala na idejama socijalnog preduzetnika Muhameda Junusa (Muhameda Yunusa), koji je sedamdesetih godina prošlog veka započeo mikrofinansiranje u iznosu od 30 dolara za razvoj preduzetničkog posla siromašnih žena koje se bave kreativnim preduzetništvom zasnovanim na nematerijalnom kulturnom nasleđu – proizvodnjom nameštaja od bambusa. Princip ovakvog finansiranja kreativnog nasleđa bazira se na angažovanju velikog broja donatora, filantropa i sponzora koji malim iznosima podržavaju određeni projekat. Participativna filantropija bazira se na principu da pokrovitelji finansiraju budući umetnički proizvod ili sadržaj, a zauzvrat povećavaju svoju ličnu vidljivost kao finansijeri/pokrovitelji projekta ili očekuju određene autentične usluge (npr. mesto na premijeri, individualno prilagođeni sadržaj i sl.). Iako je reč o finansiranju koje podrazumeva protivuslugu u nekom obliku, uglavnom se koristi termin „filantropija“, jer je reč o ulozima koji su veoma mali, pri čemu je njihov osnovni motiv želja da se pomogne realizacija projekta. Uobičajene sume se kreću od 5 do 100 dolara, a ovakvo finansiranje se najčešće obavlja virtuelno preko određenih veb platformi. Projekti za koje se ne sakupi dovoljno sredstava u određenom roku neće biti ni realizovani, što automatski ograničava mogućnost da se uđe u rizični projekat, ako nije zatvorena cela finansijska konstrukcija. Jedna od specijalizovanih platformi za participativno finansiranje projekata u kulturi je Wspieramkulture u Poljskoj (http://wspieramkulture.pl) na kojoj se mogu naći različiti projekti iz oblasti kulture i kulturnog nasleđa.

Šta je to filantropija zasnovana na socijalnim učincima? Filantropija bazirana na socijalnim učincima (social impact philanthropy) predstavlja inovacije u sferi donatorstva poslednje generacije. Finansiranje društveno korisnih programa na ovaj način uvedeno je u Velikoj Britaniji 2010. kako bi se obezbedila sredstva za program rehabilitacije 3.000 zatvorenika, a sličan model je pokrenut i u Americi 2012, pod nazivom Pay for Success, i zasniva se na principu plaćanja u zavisnosti od uspešnosti realizovanog programa. Model se bazira na uslovljenim donacijama, koje se mogu koristiti samo ukoliko se njima postižu određene društvene koristi. Trenutno figuriraju različiti modaliteti, ali se većina njih zasniva na konceptu obveznica sa socijalnim učincima (social impact bonds), koje donose prihode investitorima samo ako se ostvare jasno targetirani rezultati postavljeni kao uslov za prinos. To podazumeva da država određuje program sa društvenim koristima i njegove očekivane rezultate, finansijske organizacije mobilišu slobodna sredstva od investitora putem prodaje državnih obveznica, te investitori dobijaju kamatu prema ugovorenoj obavezi emitenta – države, ako projekti ostvare očekivane rezultate.

31


Šta je sponzorstvo? Sponzorstvo je oblik saradnje između kulture i privrede koji se zasniva na očekivanim koristima za obe strane, i privredu i kulturu. To je ugovorni odnos u kome se za pružena novčana sredstva ili uslugu očekuje određena protivusluga, najčešće u vidu promocije u javnosti. Pojedini autori ističu da je sponzorisanje u pravom smislu reči „razmena kapitala“: sponzori razmenjuju finansijski kapital za simbolički kapital koji poseduje sponzorisana strana (Bourdieu and Haacke 1995:17). U pravno-poreskoj regulativi sponzorisanje se uglavnom tretira kao trošak marketinga, što je uticalo na poslovnu praksu da se koristi koje sponzori očekuju od ovakvih aranžmana sagledavaju iz ugla marketinških stategija. Istraživanja sprovedena na temu sponzorisanja pokazala su da se očekivanja i koristi kompanije od sponzorisanja kulture uglavnom odnose na poboljšanje marketinga (O’Hagan and Harvey 2000), promociju brenda i jačanje korporativnog imidža (Turgeon and Colbert 1992; Young and Burlingame 1996, Collbert 1994). Kao i kod filantropije, i u oblasti sponzorisanja mogu se prepoznati različite prakse. Najčešće se u literaturi navodi tradicionalna podela sponzorisanja kulture koju je za potrebe francuskog Ministarstva kulture sačinio Alen Dominik Peren (Alain Dominique Perrin), vlasnik kuće Kartije. Dve godine nakon osnivanja Fondacije Kartije, njen vlasnik A. D. Peren, kao ugledni filantrop i korporativni sponzor umetničkih događaja, dobio je poziv od francuskog Ministarstva kulture da sačini analizu i preporuke za unapređenje sponzorisanja umetnosti u Francuskoj. Simbolični naziv uvoda u ovom izveštaju, „Kraj jedne predrasude“, sadržao je Perenove osnovne stavove i ideje po pitanju ustrojstva sponzorisanja u Francuskoj – od toga koje su koristi od sponzorisanja za internu i eksternu komunikaciju do toga kako kreativne ideje u sponzorisanju mogu stvoriti neograničene izbore za sponzore umetničkih događaja. Osnovna Perenova podela sponzorisanja išla je linijom razdvajanja strategija na one koje su orijentisane na eksterno i interno okruženje. Strategije sponzorisanja usmerene na eksterno okruženje mogu biti fokusirane na učvršćivanje imidža, dalji razvitak imidža i regionalnu integraciju. Nasuprot njima, postizanje ciljeva unutar internog okruženja može biti usmereno na motivisanje radnika, motivisanje organizacije prodaje ili motivisanje poslovnih partnera. Sponzorisanje kao koncept podrške projektima u oblasti kulture bilo je marginalizovano sve do kraja 60-ih godina. Institucionalizacija „javnih ustanova“ u kulturi, država blagostanja i briga države za kulturne aktivnosti i programe nisu stvarali prostor za značajnije sponzorske aktivnosti, već je briga o kulturi uglavnom bila u državnim rukama. Deregulacija kulturnog sektora doprineće razvoju ove vrste privrednog angažmana u kulturi. Dodatni razlog povećanom sponzorisanju daće i rigoroznija regulativa o oglašavanju, naročito duvanskih, alkoholnih i drugih proizvoda. Sponzorisanje kulture oduvek je izazivalo kontroverze u kulturnoj i široj javnosti, jer su u zavisnosti od „prosvećenosti“ sponzora i njegovog razumevanja prirode kulture zavisila i njegova očekivanja po pitanju sponzorskih koristi, pa i samo učešće sponzora u osmišljavanju kulturnog događaja. Često se može desiti da sponzori, zarad komercijalnih koristi koje žele ostvariti, vrše pritisak na kulturne institucije da

33


prilagođavaju projekat sopstvenim interesima i želji za ostvarivanjem veće vidljivosti. Ovakvi slučajevi najčešće se dešavaju sa kompanijama koje praktikuju sporadično sponzorisanje, a angažman u kulturi doživljavaju kao ad hoc i privremenu aktivnost. Tada uglavnom nastaju konflikti, jer učesnici sponzorskog aranžmana nisu upoznati sa vrednostima, strategijama i očekivanjima svakog od aktera, te svaka strana teži samo ostvarivanju sopstvenih ideja i interesa.

Kako definisati sponzorske pakete? Sponzorski paketi (ponude) koje se šalju kompanijama ili na osnovu kojih ustanova u oblasti zaštite kulturnog nasleđa temelji svoju politiku finansiranja iz korporacijskih izvora, trebalo bi da budu diferencirani u odnosu na vrednost podrške i moguće usluge/koristi koje se mogu ponuditi sponzoru. Uglavnom diferenciranje treba izvršiti u odnosu na ekskluzivnosti sponzora u nekom projektu. Sponzorski paketi tako mogu obuhvatiti: • Generalno sponzorstvo – ekskluzivni sponzor glavnih programa u toku godine, onih koje će posetiti najveći broj posetilaca vaše ustanove. Ovakvi paketi nude kompanijama kontinuiranu medijsku i marketinšku vidljivost u svim aktivnostima ustanove. • Generalni sponzor institucije – ekskluzivno i dugoročno sponzorstvo jedne ustanove i njenih programa. Podrazumeva da sponzor obezbeđuje sredstva za rad institucije, a za uzvrat njegova vidljivost je vezana za vidljivost svih aktivnosti ustanove, značajne događaje, programe i sl. • Sponzor strateškog programa/projekta – sponzorstvo koje obuhvata finansiranje jednog od strateških projekata u određenoj godini ili više godina. To mogu biti i ključne muzejske izložbe, restauracija određenih važnih, a retkih dela koja će ponovo biti izlagana, rehabilitacija spomenika kulture ili nekih njegovih delova i sl. U okviru ovog sponzorskog paketa, kompanijama se može ponudi kao protivusluga za sponzorstvo specifičan vid promocije tokom trajanja programa/projekta, koktel za zaposlene i klijente i koporacijsko predstavljanje izložbenog eksponata ili grupe eksponata za zaposlene i klijente, kao i kreiranje posebnih događaja vezanih za program/projekat i kompaniju. • Sponzor pojedinačnog programa/projekta – sponzorski paket koji obuhvata pokroviteljstvo nad konkretno izabranim projektnom i koji može obuhvatiti koktel, razgovor sa konzervatorima i istoričarima, oblizak ustanove zaštite, brendiranje prostorija i promotivnog materijala.

34


Spomen česma kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića izgrašena je 1932. godine, a svečano otvorena kao spomen – česma 1936. Dugo godina ova česma bila je zaboravljena, da bi uz pomoć Lukoil Srbije bila obnovljena i puštena u rad 2012. godine. Angažman Lukoil kompanije na ovom projektu govori o njenoj posvećenosti očuvanju tradicije i kulture grada Beograda, ali i očuvanju vrednosti kulturnog nasleđa za buduće generacije.

35


Šta je društveno odgovorno poslovanje? Društveno odgovorno poslovanje koncept je novijeg datuma. On podrazumeva kontinuiranu praksu određene kompanije na unapređenju internog i eksternog okruženja u kome posluje. Termin je postao popularan posle Svetskog samita o održivom razvoju (2002), kada je apostrofiran koncept korporativne društvene odgovornosti kao vodeći mehanizam povezivanja ekonomskog i socijalnog razvoja. Primenom koncepta društveno odgovornog poslovanja mogu se postići različite koristi: povećanje ugleda kod finansijskih institucija i shodno tome lakše kreditiranje, povećanje cena akcija na berzi, privlačenje i zadržavanje visokokvalitetnih kadrova, smanjenje operativnih troškova poslovanja i dugoročno gledano, povećanje profita (Veljković, Petrović, 2011: 30). Etički i moralni principi utkani u društveno odgovorno poslovanje podrazumevaju da kompanije vode brigu o svojim zaposlenima, njihovim porodicama, kvalitetu života (naročito ekološkom) i razvoju lokalnih zajednica u kojima posluju. Umetnost i kultura su u konceptu društvene odgovornosti od sekundarnog značaja, i prisutne su u zavisnosti od afiniteta i poslovne politike samih korporacija. To potvrđuju i podaci o vrednosti ulaganja u umetnost i kulturu u odnosu na druge teme na agendi korporativne društvene odgovornosti. Umetnost i kultura učestvuju tek sa 5% u ukupnim davanjima kompanija, dok prioritetno mesto zauzimaju zdravstvo i socijalne usluge (28%) i obrazovanje sa udelom od 27% (CECP, 2013).

Šta je Biz&ART saradnja? Biz&ART saradnja označava nove oblike povezivanja privrede i kulture koji se temelje na strateškom partnerstvu. Opšta definicija stateških partnerstva podrazumeva da se pod ovim oblikom saradnje „podrazumeva uključivanje dva aktera koji poseduju moć i u stanju su da zajedno preduzmu strateške aktivnosti“ (Emerson 2001:7). Ova partnerstva počivaju na principima pravičnosti i obostrane koristi i za kulturu i za korporativni sektor, i predstavljaju dugoročni proces koji se razvija i raste zajedno sa uzajamnim razumevanjem i jačanjem poverenja između obe partnerske strane. Smatra se da je ovaj vid saradnje najviši do sada po kvalitetu razvoja odnosa privrede i kulture koji je „obostran, sa prepletenim interesima obe strane, visoko kastimizovan i strateški orijentisan vid saradnje“ (McNicholas 2004:60). Biz&ART saradnja predstavlja inovativnu praksu saradnje između privrede i kulture, koja može dovesti do društvenih i poslovnih inovacija. Ona može unaprediti sposobnosti preduzeća da uvećava svoj inovacijski kapital, poboljša proizvodne i uslužne procese i neguje i kapitalizuje nove ideje i načine rada. Biz&ART partnerstva su ona u kojima zainteresovane strane teže zajedničkim vrednostima, a u zavisnosti od kvaliteta partnerstva, zainteresovane strane će biti u manjoj ili većoj meri sposobne da razviju zajedničke strateške ciljeve (Emerson 2001). To su održiva i inkluzivna partnerstva koja otvaraju nove mogućnosti za saradnju između umetnosti i privrede, veću angažovanost i participativnost lokalne zajednice u Biz&ART 37


projektima, smanjivanje kulturnog zaostajanja, jačanje socijalnog kapitala, osećaja identiteta, ponosa i pripadnosti zajednici, socijalnu inkluziju i sl.

Koje su vrste Biz&ART saradnje? Biz&ART saradnja može imati različite oblike – ona može biti kreirana kao savezi znanja (partnerstva između kulturnih institucija i privrede koja imaju za cilj afirmaciju inovativnosti, preduzetništva i zajedničkih vrednosti) ili međusektorski savez (dobrovoljni savez o saradnji između zainteresovanih aktera iz barem dva različita sektora radi ostvarivanja zajedničkog cilja, npr. privatni–javni–civilni, poljoprivreda, industrija, obrazovanje itd.). Prema vrstama partnerstva Biz&ART saradnja može biti u obliku kreativnih partnerstava (razvoj određene ideje, kreativnog projekta ili aktivnosti), u obliku prenošenja znanja između korporativnog i kulturnog sektora i kao projekti javnog zagovaranja i podizanja javne svesti o značaju i vrednostima kulture i kulturnog nasleđa.

38


Biz&ART saradnja Muzeja savremene umetnosti i McCann Beograd obuhvatila je kreiranje aplikacije za android telefone MSU ARt koja omogućava uz pomoć tehnologije proširene realnosti virtuelno uživanje u savremenim umetničkim delima iz muzejske zbirke XX i XXI veka. Skeniranjem bilborda i oglasa kompanija koje su se priključile u projekat, očitava se po jedno umetničko delo iz zbirke muzeja sa svim zanimljivostima o autoru i konkretnom umetničkom delu. Aplikacija sadrži i mapu odabranih radova. Akciju su podržale različite kompanije Coca-Cola, mts, Delhaize Serbia sa svojim brendovima Maxi i Shop&Go, Bambi Plazma i Halkbank i dr. koje su omogućile da se skeniranjem njihovih reklama na bilbordima dolazi do umetničkih dela iz zbirke Muzeja savremene umetnosti. Projekat je inicirala kompanija McCann, zajedno sa Huge medijom kao tehničkim partnerom. Muzej savremene umetnosti pokazao je visoko interesovanje za ovaj projekat, a o tome govori i redovna promena umetničkih dela u virtuelnoj postavci. Do sada je preuzeto oko 1500 aplikacija, što govori o popularnosti projekta. Projektom je obuhvaćeno 35 gradova i 950 lokacija u Srbiji, što doprinosi decentralizaciji kulture i unapređenju pristupačnosti muzejskih zbirki i izvan fizičkog prostora muzeja. Zbog uspešnosti, planiran je nastavak projekta sa većim brojem umetničkih dela koja će biti dostupna širom Srbije. Osnovna ideja ove Biz&ART saradnje je „kultura za sve“ odnosno učiniti dostupnim različite sadržaje iz sfere kulturne baštine širem auditorijumu uz pomoć novih tehnologija i inovativnih sadržaja.

40


Kakva su evropska iskustva u oblasti Biz&ART saradnje? Oživljavanje ideja o saradnji umetnosti i privrede i intenziviranje korporativnog investiranja u umetnost bilo je jako intenzivno početkom 70-ih godina, kada je oko 83% velikih kompanija u okviru politike društveno odgovornog poslovanja kao prioritet imalo investiranje u umetnost. Ovaj period smatra se zlatnim dobom investiranja u kulturu. Uporišta za veću afirmaciju korporativne podrške umetnosti na nivou EU davala su i krovna međunarodna dokumenta poput Rezolucije Evropskog Saveta o poslovnom sponozorisanju kulturnih aktivnosti (Council of Ministeries 1986). U pomenutom dokumentu predočeni su multiplikatorni efekti i obostrane koristi koje mogu ostvariti kultura i privreda. Ministri kulture Evropske zajednice smatrali su da se kroz sponzorisanje kulture povećava obim kulturnog života u Evropi, što može doprineti lokalnom, regionalnom i nacionalnom kulturnom razvoju u svakoj od zemalja članica. Isto tako istaknuto je da ulaganje u transnacionalne kulturne projekte potencijalno omogućava relativno jeftinu promociju, pojačava evropski identitet kompanija i omogućava prodor na globalno tržište, te su stoga upućene preporuke zemljama članicama Evropske zajednice da uspostave odgovarajuće sponzorske modele za podsticanje saradnje između privrede i umetnosti, kao i baze podataka o aktuelnim sponzorskim aranžmanima uz procenu budućih potreba. Ovo je označilo početak perioda u kome većina zemalja postaje manje ili više zaokupirana istim pitanjem: kako unaprediti i intenzivirati saradnju privrede i kulture? U 1991. uz podršku Evropske komisije osnovan je Evropski komitet za biznis, umetnost i kulturu koji je okupio nekoliko vodećih organizacija koje podstiču Biz&ART saradnju u zemljama članicama EZ (Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, Belgiji, Grčkoj, Austriji, Švedskoj, Irskoj, Nemačkoj i Portugaliji). Komitet je uspostavljen sa ciljem da pomogne bolje umrežavanje umetnosti i privrede na nivou Evropske zajednice. Godinu dana kasnije, biće održana Lisabonska konferencija o kulturnom sponzorstvu u Evropi (1992) koja će poslužiti kao platforma za diskusiju o mogućnostima jačanja i unapređenja saradnje između kulturnog i korporativnog sektora. Iako nije postojala zajednička eksplicitna kulturna politika na nivou Evropske zajednice, zajedničke akcije u oblasti kulture legitimisane su 1992. godine Ugovorom iz Mastrihta i to kroz odredbu da će zajednica doprinositi bogaćenju kultura zemalja članica poštujući njihovu kreativnu različitost, uz istovremeno isticanje zajedničke kulture baštine.10 Saopštenje Evropske komisije „Novi izgledi za zajedničke akcije u oblasti kulture“ (1992) potvrdilo je da je kultura postala bitan element evropskih integracija koji doprinosi afrimaciji i vitalnosti evropskog društva, kako u socijalnom, tako i ekonomskom smislu. Novi pristup označio je početak nastojanja da se kulturna dimenzija uvažava i u svim ostalim akcijama zajednice, koje nisu neposredno povezane sa kulturom. U istom periodu, Savet ministara kulture članica EZ (1992) objavljuje preporuke za zajedničke akcije u oblasti kulture na nivou EZ u kojima kao jednu od budućih aktivnosti u ovoj oblasti ističe i zajedničke akcije u domenu podsticanja sponzorskih praksi u umetnosti u skladu sa novim perspektivama stvaranja evropskog kulturnog prostora.4 Nadovezujući 42


se na postojeća stateška dokumenta, Evropski parlament će usvojiti 1997. godine rezoluciju o sponzorisanju umetnosti u kojoj navodi da je sponzorstvo postalo glavni izvor finansiranja umetnosti kako na lokalnom, tako i međunarodnom nivou; da ono predstavlja integralni deo korporativnih strategija komunikacije sa okruženjem, kao i da je kultura potencijalna oblast za rast sponzorskih aranžmana sa očiglednim koristima koje može imati i korporativni i kulturni sektor (Larive 1997). Pomenuti period obeležiće dve tendencije na nivou Evropske zajednice – intenzivna korporativna podrška elitističkim umetničkih formama poput vizuelnih umetnosti, klasične muzike, umetničkih kolekcija i artefakta, kulturnog nasleđa, kao i raznoliki predlozi za unapređenje korporativnog investiranja u umetnost, naročito u onim zemljama EU gde je nivo korporative podrške kulturi bio malog obima. Među onim interesantnijim, svakako je i predlog grčkog ministra kulture Stavrosa Benosa iz 1996. koji se odnosi na donošenje zakona o obaveznom sponzorisanju kulturnih projekata, a koji je odbila grčka Vlada. Njegova ideja je bila inspirisana tradicijom antičke Grčke u vezi sa obaveznim pokroviteljstvom javnih događaja, a u savremenom kontekstu ona je podrazumevala obavezno sponzorisanje kulturnih događaja za 3000 najprofitabilnijih grčkih preduzeća do visine 0,5% od ostvarene dobiti, a prema prioritetima kulturne politike Grčke. Do kraja 90-ih godina, korporativna podrška umetnosti je značajna tema u okviru politike društvene odgovornosti korporacija u zemljama članicama EU, iako se glavni tok u ovoj oblasti tokom 80-ih godina koncentriše na pitanja ekologije, kvaliteta radnih mesta, diskriminacije zaposlenih i etike poslovanja (Carroll 2008: 24), a tokom 90-ih na diverzifikaciju i globalizaciju, korporativnu reputaciju, globalno socijalno investiranje, partnerstvo sa zajednicom i sl. (Carroll 2008:38). Saopštenje Evropske komisije „Kultura, kulturne industrije i zaposlenost“ (1998) potvrdio je podršku velikih kompanija razvoju kulturnog sektora i kulturnih industrija i to kao deo korporativnih sponzorskih aktivnosti, ali će preokret i intenzivnije zagovaranje saradnje privrede i kulture nastupiti 2001. godine objavljivanjem tzv. Ruffolo izveštaja o kulturnoj saradnji u EU u kome je naglašen značaj pokroviteljstva umetničkih događaja i istaknut eksplicitni zahtev za unapređenjem saradnje između kulturnih fondacija, instituta, udruženja i privatnih kompanija koje žele da podrže aktivnosti od evropskog značaja (Ruffolo 2001). Novo promišljanje o ulozi umetnosti u socio-ekonomskom razvoju društva i redefinisanje odnosa privrede i kulture na nivou EU u skorije vreme pružila je Uneskova Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza (2005). Inspirisana dosadašnjim oblicima korporativne podrške kulturi, a dodajući im novu vrednost, Uneskova Konvencija poseban akcenat stavila je na nove finansijske i poslovne modele koji u saradnji sa privredom mogu ojačati kulturne industrije i unaprediti raznolikost kulturnih izraza. Iako u ovom novom okviru, saradnja privrede i umetnosti nije dovoljno jasno formulisana na mikroekonomskom planu, ipak se nazire nekoliko glavnih mkroekonomskih perspektiva odnosa između biznisa i kreativnog sektora. One u prvom redu podrazumevaju unapređenje poslovnog okruženja za veću korporativnu podršku kulturi kroz pravne, fiskalne i administrativne mere koje mogu podržati razvoj kulturnih industrija i kulturnog nasleđa i njihovu bolju saradnju sa korporativnim sektorom, kroz zakone o sponzorisanju, reducirane stope poreza, savetodavnu i drugu podršku u 43


razvoju održive Biz&ART saradnje, stimulisanje međusektorske saradnje između kulture i drugih privrednih grana i sl. U okviru strateških inicijativa na kojima se temelji „Evropa 2020“ (pametan rast, održivi razvoj i inkluzivni rast), određeno mesto se pridaje i razvoju i osnaživanju kreativnog sektora, kao i boljoj saradnji između privrede i kulture. Smatra se da ovi aspekti treba da unaprede inovativnu evropsku privredu. Doprinos Biz&ART partnerstava pametnom i održivom rastu vidi se u njegovoj ulozi u pospešivanju inovacija i znanja, novih poslovnih modela i iniciranju socijalnih promena. Polazna pretpostavka za pozitivno vrednovanje Biz&ART partnerstava je da ona mogu biti izvor novih ideja čime se uvećava inovacioni potencijal nacionalnih privreda članica EU i omogućava sekundarna ekspanzija inovacija u drugim delatnostima. Netehnološke inovacije i kreativnost koje se kreiraju kroz Biz&ART partnerstva mogu postati ključni element povećanja konkuretnosti kompanija, ali i unapređenja radnog okruženja i njihovog reputacionog kapitala.

Dvorac Damaskin nalazi se u Hajdučici. Naziv dvorca potiče od osnivača sela Ištvana Damaskina od koga je porodica Dunđerski kupila imanje zajedno sa dvorcem. On je služio kao objekat za stanovanje porodice Dunđerski, a nakon nacionalizacije pripao je poljoprivrednom kombinatu „Agrobanat“. Dvorac je 2000. godine prodat preduzeću Poljoprivredno akcionarsko društvo „Hajdučica“ koje ga je obnovilo i trenutno koristi i održava. Jedan deo dvorca koristi se kao poslovni prostor, dok je drugi deo - velike balske sale - restauriran i dostupan za posete i specijalne događaje. Kompanija godišnje izdvaja za održavanje celog kompleksa oko 40.000 evra, a posebnu dragocenost predstavlja park sa negovanim rastinjem koje okružuje dvorac. Nekada su u dvorcu održavane zabave, dok se danas u dvorcu održavaju razni specijalni događaji i venčanja. Park oko dvorca je javno šetalište, a jezero se koristi kao kupalište. Motiv kompanije da očuva dvorac i učini dostupnim javni prostor oko njega, jesu vrednosti koje on čuva, a koje su kompanijskom poslovnom politikom, visoko vrednovane. Posebno značajno je i to što je dvorac otvoren za posete, i druge događaje što stanovnicima ovog mesta pruža osećaj ponosa na lokalno kulturno nasleđe i daje značajan doprinos unapređenju lokalnog kulturnog identiteta.

44


12


3

Pravni okvir

13


Koji je pravni okvir za Biz&ART saradnju u oblasti zaštite kulturnog nasleđa? Pravni okvir za Biz&ART saradnju čine: Zakon o kulturi, Zakon o kulturnim dobrima, Zakon o fondacijama i zadužbinama, Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti i Zakon o porezu na dobit pravnih lica, odnosno Zakon o porezu na dohodak građana. Zakon o kulturi predstavlja najvažniji akt za regulisanje kulturne u našoj zemlji. Njime se regulišu najopštija pitanja iz domena kulture i kulturnog nasleđa i stvaraju zakonske osnove za razvoj drugih pravnih akata iz ovog domena. Jedan od značajnih aspekata ovog zakona je diversifikacija izvora finansiranja kulture. Finansiranje kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora u ovom pravnom aktu regulisano je na indirektan način. U delu kojim su definisana pitanja opšteg interesa u kulturi (član 6) navodi se i podsticanje tržišta umetničkih dela, sponzorisanja, mecenatstva i donatorstva. Koncept opšteg interesa ima značaj uglavnom za finansiranje koje se ostvaruje putem javnih sredstava, ali se eksplicitnim nabrajanjem sponzorisanja, mecenatstva i donatorstva kao opšteg interesa u kulturi obezbeđuju uslovi za njihov razvoj i podsticanje javnim sredstvima (Blagojević 2012). Dalje se preciziraju ovim zakonom izvori finansiranja projekata i ustanova u oblasti kulture, gde se navode i različiti korporacijski izvori finansiranja kulture i kulturnog nasleđa. Iako Zakon o kulturi ne koristi eksplicitno termin Biz&ART saradnja, njime se stvaraju pretpostavke za slobodan razvoj ovog oblika ulaganja. Zakon o kulturnim dobrima predstavlja krovni akt koji reguliše oblast zaštite kulturnih dobara u našoj zemlji. On je donet 1994. godine, i uglavnom sadrži arhaične termine za Biz&ART saradnju. Po pitanju finansiranja zaštite kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora nema nikakvih ograničenja za ovakav tip investiranja. Ipak zakon ne daje adekvatan okvir i konceptualizaciju ovih izvora finansiranja zaštite kulturnog nasleđa, već uglavnom insistira na zaštiti kulturnog nasleđa kao opšteg interesa i priroriteta za čije ostvarivanje je imperativno obezbediti sredstva u budžetima raznih nivoa vlasti. Zakon o zadužbinama i fondacijama važan je za razvoj institucionalnih oblika korporativnog investiranja u kulturno nasleđe. Mnoge velike korporacije za realizaciju programa korporativne filantropije osnivaju fondacije (npr. Telenor fondacija, Kralsberg i Dunđerski fondacija, Hemofarm fondacija i sl.). Zakon o zadužbinama i fondacijama predstavlja važan akt za opšti razvoj Biz&ART saradnje. Ovim zakonom utvrđuje se obaveza zadužbina i fondacija za ostvarivanje opštekorisnih ciljeva (uz mogućnost da zadužbine mogu biti osnovane i za ostvarivanje privatnih interesa). Jedan od opšte korisnih ciljeva koji je utvrđen ovim zakonom je i promovisanje i popularizacija kulture i umetnosti. Zakonom se stvara podsticaj korporativnom delu privrede da kroz osnivanje ovih pravnih lica realizuje ideju Biz&ART saradnje. Sredstva koja zadužbine i fondacije primaju oslobođena su poreskih dažbina. One su takođe u mogućnosti da obavljaju privredne delatnosti i stiču imovinu, što im može omogućiti bolje generisanje sredstava za rad. Treba napomenuti da obavljanje privredne delatnosti ima svoja

48


ograničenja da je u manjem obimu i da se pribavljena sredstva na ovaj način mogu koristiti samo za finansiranje cilja za koji je zadužbina ili fondacija osnovana.

Koje odredbe Ustava su značajne za zaštitu kulturnog nasleđa? Prema Ustavu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ 98/2006) kulturno i istorijsko nasleđe predstavlja dobro od opšteg interesa, a odgovornost za očuvanje nasleđa je u domenu vlasti na svim nivoima (član 89). Pored člana 89 Ustava Republike Srbije, od značaja su članovi 87, 183 i 190 Ustava kojima se utvrđuje nadležnost Republike, pokrajina i jedinica lokalne samouprave u pogledu razvoja kulture i zaštite kulturnog nasleđa.

Šta propisuje Zakon o kulturi u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i Biz&ART saradnje? Krovni Zakon o kulturi („Sl. glasnik RS“, br. 72/09 izmene 13/2016 i 30/2016) među načelima kulturnog razvoja prepoznaje podsticanje kulturnog i umetničkog stvaralaštva, očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa, kao i podsticanje održivog razvoja kulturne sredine kao integralnog dela životne sredine (član 3). U pogledu brige o kulturnom nasleđu, u članu 6, posvećenom opštem interesu u kulturi, Zakon o kulturi naglašava istraživanje, zaštitu i korišćenje kulturnih dobara kao opšti interes u kulturi, kao i obezbeđivanje uslova za dostupnost kulturnog nasleđa javnosti, istraživanje, očuvanje i korišćenje dobara od posebnog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda koja se nalaze van teritorije Republike Srbije, podsticanje primene novih tehnologija u kulturi, naročito informacionih tehnologija i digitalizaciji i izgradnju jedinstvenog informacionog sistema u oblasti zaštite kulturnih dobara. Zakon koji se direktno odnosi na delatnost zaštite (i očuvanja) kulturnog nasleđa jeste Zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine („Sl. glasnik RS“, br. 71/94) kojim je definisana osnovna delatnost zavoda i drugih ustanova zaštite, kao i načini finansiranja delatnosti zaštite kulturnih dobara, a koji predviđaju Biz&ART saradnju u obliku donatorskih aranžmana i drugih oblika saradnje.

Da li je potrebno da ustanova zaštite kulturnog nasleđa ima pravilnik o saradnji sa privrednim sektorom? Ustanove zaštite trebalo bi da imaju Pravilnik o Biz&ART partnerstvu i sponzorstvu, kao i pravilnik o donacijama, kojim bi institucionalno regulisale sistem podrške kroz Biz &ART saradnju, kao i prava i obaveze za obe strane. Pravilnici bi trebalo da definišu procedure odobravanja sponzorstva i uspostavaljanja Biz&ART saradnje, način kreiranja sponzorskih paketa i kategorije sponzora, odnosno Biz&ART partnera, kao i procedure realizacije takvih projekata.

49


4 Kako do korporativnih izvora finansiranja kulturnog nasleđa

14


15


Kako se razvijaju uspešna privatno-javna partnerstva kroz Biz&ART saradnju? Da bi se ostvarila uspešna Biz&ART saradnja neophodno je istražiti potencijalne kompanije koje su zainteresovane za ulaganje u umetničke projekte. Preliminarno istraživanje kompanija se može obaviti putem interneta ili se konsultovati baza Biz&ART kompanija na veb adresi http://www.kreativnaekonomija.com/2016/07/21/biz-artdirektorijum. Baza pruža uvid u poslovne profile kompanija sa aspekta njihovog angažmana u projekte u oblasti kulture, kao sa asekta društveno odgovornih praksi koje kompanije sprovode. Pre sastavljanja predloga zahteva za sredstva, treba se upoznati sa profilom preduzeća (delatnost kojom se bavi, prethodne aktivnosti, ciljno tržište, politika društveno odgovornog poslovanja, koji su glavni proizvodi kompanije, glavni konkurenti i kakve su njihove strategije spozorisanja, i sl.). Potom je potrebno upoznati se sa marketinškom i komunikacionom politikom kompanije (koje instrumente koristi u okviru komunikacijske strategije, ukoliko se preduzeće pojavljivalo kao sponzor/donator koje su to bile manifestacije, intervjui i članci iz novina o rezultatima tog angažmana, motivi angažovanja preduzeća kao sponzora, kriterijumi finansiranja određenih projekata i sl.). Proceniti koliko se vaši programi uklapaju sa vizijom i misijom kompanije, proceniti iznos sredstava koji bi bio podesan za izrabranu kompaniju, napraviti portfolio institucije za predstavljanje sponzoru/donatoru. Dalje se pristupa verbalnom obraćanju kompaniji. U okviru Biz&ART baze nalaze se kontakti u odnosu na to koji su ciljevi kompanije koji se žele ostvariti kroz podržane projekte. U nekim kompanijama postoje različite linije za podršku projektima u oblasti kulture – nekada to mogu biti odeljenja za marketing i prodaju, nekada su to odeljenja za društveno odgovorno poslovanje ili komunikacije. Informacije o tome ko je nadležan za odobravanje projekata mogu vam pružiti početne informacije o tome kako da oblikujete svoj projekat. Uglavnom, ako se o projektima odlučuje iz odeljenja za marketing i prodaju, tada se vodi računa o tržištu, broju publike, usaglašenosti posetilaca programa i tržišta koje je ciljano za kompaniju, masovnosti događaja, njegovoj vidljivosti u medijima i sl. Ukoliko se o projektima odlučuje iz sektora za komunikacije onda projekti treba da doprinose identitetu kompanije i povećanju njenog reputacionog kapitala. Pretežno se biraju projekti koji govore o vrednostima koje kompanija kroz svoje politike i narative želi da pošalje u eksterno okruženje. Treba biti spreman i na situaciju kada o projektima ne odlučuje kompanija u odnosu na ciljeve i principe svoje poslovne politike i vrednosti kojima se rukovodi, nego marketinška agencija koja je zadužena za ove poslove. Nije redak slučaj da se razlikuju odluke koje donosi marketinška agencija i koje bi donela kompanija o određenom projektu. Kod marketinške agencije preovlađuju kriterijumi medijske popularnosti i masovnosti projekta, kod kojih uglavnom dominira laka merljivost učinka na prodaju, plasman proizvoda i sl.

52


Unilever je jedan od vodećih proizvođača robe široke potrošnje sa poslovnom mrežom u više od 100 zemalja. Tokom 2015. ova kompanija je pokrenula je projekat „Cif čisti Srbiju“. Cilj ovog projekta bilo je da se podigne svest o značaju zaštite spomenika kulture, kao i doprinese zajednici u kojoj kompanija posluje. Projekat je obuhvatao participativne oblike izbora spomenika kulture koje je trebalo u određenim gradovima očistiti, a koje su predlagali građani putem on line platforme. Cilj kampanje je bio da se očisti i ulepša kulturno nasleđe koje reflektuje istoriju gradova. Tokom kampanje očišćeno je više od 15 spomenika kulture – fasada Srpskog narodnog pozorište u Novom Sadu, spomenici kulture u Topoli, Zrenjaninu, Negotinu, Pirotu, Kikindi, Kragujevcu i drugim gradovima Srbije. Projekat je sproveden u saradnji sa lokalnim samoupravama i pod stručnim nadzorom konzervatora iz zavoda za zaštitu spomenika kulture i drugih ustanova zaštite. Projekat je razvio i dvosmernu saradnju između kompanije i lokalne zajednice sa ciljem da se unapredi kvalitet života, ali i da lokalna zajednica direktno oseti koristi od društveno odgovornih kampanja kompanije Unilever.

53


Koji su koraci u kreiranju predloga saradnje sa privatnim sektorom? Da bi se kreirao predlog saradnje sa privrednim sektorom neophodno je da ustanove zaštite kulturnog nasleđa: •

Identifikuju projekte koji mogu biti podesni za korporativne izvore finansiranja;

Naprave sažetak projektnog predloga koji osim opisa projekta sadrži i identifikovane koristi koje kompanije mogu imati od ulaganja u takve projekte; Naprave listu kompanija koje potencijalno mogu biti zainteresovane da pruže podršku projektu; Upoznaju se sa vizijom, vrednostima i poslovnom politikom kompanije, naprave užu listu kompanija sa kojima će pregovarati oko finansiranja projekta, i u skladu sa tim oblikuju svoj projektni predlog; Identifikuju osobu u kompaniji koju mogu upoznati sa predlogom projekta, njegovim značajem i problemima koje on rešava u lokalnoj zajednici; Uspostave adekvatnu komunikaciju sa predstavnikom kompanije i modifikuju predlog projekta u skladu sa povratnim informacijama koje dobiju nakon sastanaka; U kreiranju predloga projekta treba voditi računa o visini sredstava koja se traže od kompanija, da li projekat komunicira sa vrednostima za koje se zalaže kompanija, atraktivnosti projektnog predloga, kao i kapacitetima same ustanove u oblasti zaštite kulturnog nasleđa za realizaciju takvog projekta.

• • • • •

Šta treba da sadrži ponuda koja se šalje kompaniji? Ponuda koja se šalje kompaniji treba da sadrži kratak opis projekta, njegove ciljeve, program aktivnosti, medijsku pokrivenost i finansijsku konstrukciju. Ukoliko se ponuda šalje kao sponzorski paket ona bi trebalo da sadrži informacije o pokrivenosti u medijima, vidljivosti sponzora, vrstu sponzorskog paketa (ekskluzivni sponzor, generalni pokrovitelj, itd.) i vrednost paketa. Ponudu uvek šaljite direktoru marketinga ili menadžeru za odnose sa javnošću. Nikada ne šaljite pismo koje nije upućeno konkretnoj osobi, jer ovakva pisma obično niko ne čita. Nekoliko značajnih elemenata koje treba da sadrži svaka ponuda su: • Propratno pismo – u kome su sažeti najvažniji aspekti vaše ideje koja se nalazi razrađena u njegovom prilogu, kao i kontakt osobe kod koje se mogu dobiti dodatne informacije o projektu. Propratno pismo treba pisati jednostavnim jezikom i prilagoditi ga da bude razumljivo i jasno strukama koje uglavnom nisu u oblasti kulture. • Predlog projekta koji se šalje kompaniji ne bi trebalo da bude duži od 2 strane. U njemu bi trebalo navesti opis projekta, šta se njegovom realizacijom postiže i

55


koje probleme on rešava, koja je ciljna grupa projekta, finansijska konstrukcija i koristi koje kompanija može imati ukoliko se odluči da podrži projekat. Finansijska konstrukcija treba da sadrži strukturu troškova koji nastaju realizacijom projekta, kao i troškove za koje se potražuju korporacijska sredstva. Finansijska konstrukcija treba da je jasna, ali ne preopširna. Ona treba da pruži osnovne podatke o strukturi troškova, i na koji način će biti upotrebljena sredstva kompanije. Korisno je uz nju napraviti i strukturu izvora finansiranja, kako bi kompanija bila u mogucnosti da vidi ko su još donatori projekta i da li je predlagač projekta obezbedio sredstva za realizaciju projekta. U prilogu predloga projekta treba dostaviti i profil institucije. To je lična karta ustanove koja se obratila za korporacijska sredstva. Profil institucije treba da sadrži sledeće delove: istorijat institucije, status i osnivača/e, šta je njena misija i za koje vrednosti se zalaže, koje je do sada rezultate ostvarila u oblasti zaštite kulturnog nasleđa, kakava je njena finansijska pozicija, sa kakvim ljudskim resursima raspolaže, i ko su korisnici njenih programa i sl. Ukoliko ustanova poseduje reprezentativnu publikaciju o svome radu, može je priložiti kao propratni materijal.

Koji su kritični faktori uspeha Biz&ART saradnje? Da bi se iskoristili potencijali koje kulturno nasleđe može imati na unapređenje konkurentnosti preduzeća, neophodno je graditi strateška partnerstva u kojima zainteresovane strane teže kreiranju zajedničkih vrednosti. Kritični faktori uspeha Biz&ART saradnje mogu se grupisati u 4 kategorije (McNicolas 2004:63): • postojanje strateških veza između glavnih vrednosti, ideja i ciljanog auditorijuma ustanove zaštite kulturnog nasleđa i kompanije; • razvoj interaktivnih odnosa i stvaranje partnerskih veza na personalnom i operativnom nivou; • posvećenost partnerstvu u dužem vremenskom periodu i razvoj jedinstvenog pristupa u saradnji koji će kreirati zajedničke vrednosti; • kreativnost i personalizaciju koje će omogućiti uspostavljanje senzitivnog pristupa vrednostima i poslovanju obe partnerske strane.

Koje su potencijlane greške u pisanju predloga projekta za Biz&ART saradnju? • • • • • •

Projekat koji ste napisali je komplikovan, nejasan i nije u skladu sa misijom kompanije; Napisali ste suviše dugačak projekat, i niko ga nije čitao posle 3 pasusa; U pisanju projekta koristili ste stručne termine, poznate samo uskom krugu korisnika, ali ne i onima koji odlučuju o podršci; Predog ima suviše istoriografskih detalja koji nisu od značaja za donošenje korporacijske odluke o finansiranju; Predlog projekta ne sadrži bitne elemente – kao što su korisnici, plan medijske promocije, ciljano tržište kome se obraća, vrednosti koje promoviše; Napravili ste preambiciozan finansijski plan koji se ne uklapa u sredstva koja kompanija dodeljuje; 56


• • •

Poslali ste projekat suviše kasno; Niste jasni u svojim ciljevima i koje probleme rešava vaš projekat; Projekat je elitistički i ne uključuje u dovoljnoj meri lokalnu zajednicu.

Šta sve mogu biti potencijalne koristi izabranoj kompaniji od ulaganja u zaštitu kulturnog nasleđa? Jedno od glavnih pitanja svake kulturne organizacije je koje koristi može imati kompanija ulaganjem u moj projekat? Neke od koristi mogu biti: • Publicitet – reklama na promotivnom materijalu, logotip kompanija i natpis da je pokrovitelj programa/projekta XX kompanija, logotip na veb-sajtu ili baner ka sajtu konkretne kompanije; •

Obaveštenje o pokrovitelju – to može biti kratka napomena u programu, ili uvodni tekst u vidu pozdravne poruke koju će potpisati direktor kompanije; može se razmisliti o zahvalnici u uvodnom tekstu kataloga i slično;

Pločica zahvalnosti na kozerviranom spomeniku kulture, naznaka u monografiji o spomeniku kulture koja se izdaje radi njegove promocije; Verbalna izjava zahvanosti i učešće predstavnika kompanije na svečanom otvaranju;

• •

Specijalno vođenje ili organizovanje događaja samo za partnere i klijente kompanije – VIP vođenje kroz izložbu o spomeniku kulture ili pokretnim artefaktima, svečani koktel za kompaniju njene klijente i sl.

Program za zaposlene ili edukaciju njihove dece o zaštiti kultunog nasleđa;

Korišćenje identita kulturnog dobra u promotivnim materijalima kompanije, njenim godišnjim izveštajima;

Korišćenje identitetskih elemenata spomenika kulture ili pokretnih artefakta kao dizajna određenih proizvoda kompanije.

Koji su najčešći razlozi zbog kojih kompanija nije odgovorila na vaš zahtev? Postoji nekoliko tipičnih razloga zbog kojih kompanije ne odgovaraju na vaše dopise za finansiranje. Neki od njih su: • Vaš projekat je stigao prekasno, kada je budžet za marketing/projekte društvene odgovornosti već raspodeljen na većinu projekata; • Projekat koji ste napisali je komplikovan, nejasan i nije u skladu sa misijom kompanije; • Napisali ste suviše dugačak projekat, i niko ga nije čitao posle 3 pasusa; • Poslali se dopis pogrešnoj osobi ili odeljenju; • Niste ponudili ništa interesantno sponzoru/donatoru; 57


• • •

Tražili ste suviše velika sredstva, izvan standardnih budžeta koje kompanija uobičajeno ulaže u projekte ovog tipa; Niste jasno definisali koristi koje će imati kompanija od finansiranja vašeg projekta; Niste jasno definisali ciljnu grupu projekta za koji tražite finansijsku podršku.

Šta treba da sadrži ugovor o donaciji? Ugovor o donaciji treba da sadrži: • Ugovorne strane – donatora i primaoca donacije i podatke za njihovu identifikaciju; • Predmet donacije i kako se on može upotrebljavati – novčani iznos, robu, usluge, imovinu i sl. • Način na koji će se izvršiti uplata donacije; • Napomena da se za donaciju ne traži nikakva protivčinidba; • Obaveze primaoca donacije i rok do kada se mora upotrebiti donacija ukoliko je reč o novčanim sredstvima. Poresko-finansijsku dokumentaciju za evidentiranje i dokumentovanje donacije predstavlja: pisani zahtev za donaciju, odluka o donaciji ili ugovor o donaciji, u slučaju donacije u novcu – izvod sa tekućeg računa ili blagajnički izvod (za gotovinu), u slučaju donacije u stvarima i uslugama: pisanu ispravu o primopredaji donacije, otpremnicu ili dostavnicu.

Šta treba da sadrži ugovor o sponzorstvu? Ugovor o sponzorstvu treba da sadrži: • Ugovorne strane – donatora i primaoca donacije i podatke za njihovu identifikaciju; • Predmet sponzorstva i njegovu vrednost - novčani iznos, robu, usluge; • Način na koji će se izvršiti uplata sponzorstva i njena dinamika; • Obaveze sponzorisane strane u ugovoru i precizno navedene usluge koje će primalac sponzorstva izvršiti, u kom obliku i kom periodu; • Napomenu o ograničavanju i zabrani učešća drugih sponzora u finansiranju projekta/programa; • Rok za izvršenje ugovora o sponzorstvu. Poresko-finansijsku dokumentaciju za evidentiranje i dokumentovanje sponzorstva predstavlja: odluka o sponzorstvu ili ugovor o sponzorstvu, u slučaju sponzorstva u novcu – izvod sa tekućeg računa ili blagajnički izvod (za gotovinu), u slučaju sponzorstva u stvarima i uslugama: pisanu ispravu o primopredaji sponzorstva, otpremnicu ili dostavnicu. Primalac sponzorstva izdaje račun za izvršene usluge reklame i promocije sa uračunatim PDV (ukoliko je u sistemu PDV) ili sa napomenom da PDV nije zaračunat (ukoliko nije obaveznik PDV). Porez na dodatu vrednost iskazan na računu biće odbitna poreska stavka za pružaoca sponzorstva, jer je reč o rashodima koji se koriste u poslovne svhe i radi obavljanja delatnosti.

58


Kod ugovaranja sponzorstva jako je važno precizno ugovoriti usluge koje primalac sponzorstva treba da pruži. Što je preciznije određen predmet sponzorskog ugovora, to je manji rizik da dođe do nesporazuma između sponzorisanog i sponzora. Prilikom sastavljanja ugovora važno je voditi računa i o dodatnim troškovima koji mogu nastati promocijom sponzora (kao što je na primer izrada vizuelnog rešenja, dizajna, pripreme materijala i sl). Ove troškove treba takođe uključiti u ugovor. U sponzorskom ugovoru treba dodati i odredbe koje primaoca sponzorstva štite od nepredviđenih okolnosti, a koji se mogu desiti u slučaju izvođenja radova na kulturnim dobrima (npr. vremenske prilike), organizacije manifestacija i drugih programa i sl. Po izvršenju ugovora o sponzorstvu, korisno je sponzoru poslati izveštaj iz koga se može videti da je ugovorena usluga izvršena na način kako je propisano ugovorom.

Šta treba da sadrži ugovor o Biz&ART saradnji? Ugovori o Biz&ART saradnji dugoročnog su karaktera i predstavljaju jednu vrstu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji. Ovakvi ugovori treba da sadrže: • Definisan predmet ugovora – to može biti saradnja u cilju uspostavljanja poslovnih odnosa između institucije zaštite kulturnog nasleđa i kompanije radi promocije kulturnog nasleđa, kao i pružanja finansijske, tehničke i druge poslovne podrške. Poslovna podrška može biti obostrana npr. ustanove zaštite mogu pružiti usluge konzervacije, restauracije i sl; stručne analize artefakta/objekta u vlasništvu kompanije, stručne konsultacije u prezentaciji artefakta u vlasništvu kompanije, ili njihovoj interpretaciji, vrednovanje i dokumentovanje artefakta i sl. •

Način na koji će se konkretizovati Biz&ART saradnja kroz pojedinačne aktivnosti. Aktivnosti koje proizilaze iz Biz&ART ugovora mogu se precizirati kroz anekse ugovora ili protokole. Na taj način definišu se bitni elementi realizacije Biz&ART saradnje i konkretnih aktivnosti, kao i međusobna prava i obaveze svake od ugovornih strana na konkretnom programu/projektu, kao i finansijska i druga sredstva koja će obezbediti svaka strana.

Principe Biz&ART saradnje koje će poštovati obe strane i na osnovu kojih će se razvijati partnerski odnos.

Rok trajanja ugovora – početak i kraj primene ugovora o Biz&ART saradnji.

59


5

Poreski aspekti Biz&ART saradnje

16


17


Koji su poreski zakoni i druga akta relevantni za pravne poslove privrede i kulture? Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/2001....do 112/2015) U ovom zakonu se reguliše pozicija poreskih obveznika, pitanje poreskih osnovica, pitanja poreskog tretmana, likvidacije i stečaja obveznika i mnoga druga pitanja koja su značajna i korporativne finansijere kulturnog nasleđa u našoj zemlji. Ovaj zakon reguliše proceduru vezanu za obavezu pravnih lica na plaćanje poreza na dobit, a posebno pitanja kao što su: utvrđivanje i naplata poreza, pitanje poreskih obveznika, utvrđivanje poreske osnovice i poreske stope, poreski podsticaji i sl. Međutim, materija koja je naročito važna za Biz&ART saradnju odnosi se na deo zakona koji reguliše pitanja visine procenta izdataka pravnih lica u određene društveno korisne namene, a koji se priznaju kao rashod. Kada je reč o kulturi, izdaci za ulaganja u oblast kulture priznaju kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Ova ulaganja treba da budu u vidu donacija i drugih dobročinih ulaganja. Osim toga, predviđene su olakšice i za sponzorstva, koje se priznaju kao rashod prilikom oporezivanja dobiti pravnih lica do 10% od ukupnog prihoda u toku godine i moraju biti dokumentovani. Sponzorstva u kulturi ne predstavljaju posebno određenu kategoriju poreskih rashoda, već pripadaju grupi poreskih olakšica predviđenih za reklamu i promociju. Zakon o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 18/2001.........do 5/2016) Ovaj zakon se bavi pitanjima koja se odnose na prihode građana koji podležu oporezivanju, porezu na zarade, poreze na prihode od samostalnih delatnosti, poreze na prihod od autorskih prava i sl. U pogledu poreskih olakšica za obaveznike poreza na dohodak građana, Zakonom o porezu na dohodak građana nisu propisane posebne poreske olakšice za ulaganja u oblast kulture odnosno kulturnog nasleđa. Međutim, u pogledu oporezivanja prihoda koji se ostvaruju obavljanjem samostalnih delatnosti ovaj pravni akt upućuje na zakon kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica. Njime su propisane iste poreske olakšice kao i za pravna lica i one se primenjuju i na fizička lica koja stiču prihode po osnovu obavljanja samostalne delatnosti (preduzetnici). Zakon o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 61/2004........5/2016) S obzirom na to da je po definiciji porez na dodatu vrednost opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, njegov značaj u oblasti finansiranja zaštite kulturnog nasleđa značajan je za sponzorstva, kao i donacije koje nisu u novcu već se dodaljuju u vidu usluga i dobara u okviru obavljanja delatnosti kompanije koja je davalac donacije. Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod u kulturi („Službeni glasnik RS“, 9/02). Ovaj podzakonski akt čini deo celine zajedno sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Pravilnikom se bliže uređuje materija koja se odnosi na pitanje koja se ulaganja u oblast kulture priznaju kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda. Pravilnik definiše dve grupe pitanja od značaja za Biz&ART saradnju. Jedna se odnose na utvrđivanje pitanja, šta ulaganja u kulturu treba da omoguće, da bi se priznala kao osnov za oslobođenje od poreza.

62


Druga grupa pitanja se odnosi na utvrđivanje delatnosti kod kojih se moraju realizovati ovakva ulaganja. Pored navedenog, Pravilnikom se uređuje da se ulaganje u oblasti kulture priznaje kao rashod za poreske svrhe samo ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture, umetnička udruženja, fakultete, akademije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana u određene kuturne delatnosti (npr. zaštitu kulturnog nasleđa, muzeje, arhive, biblioteke i sl.). Ulaganja u oblasti kulture koja se priznaju se kao rashod trebaju da budu usmerena na: 1) stvaranje, proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti; 2) negovanje, očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa; 3) stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti; 4) podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje; 5) podsticanje edukacije u oblasti kulture; 6) podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture; 7) stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva.

Kakav je poreski tretman donacija? Kod nas se donacije za kulturne namene priznaju kao rashod kod oporezivanja pravnih lica ako su (1) date pravnim licima registrovanim za obavljanje kulturne delatnosti (2) ako ne prelaze visinu od 5% ukupnih prihoda donatora; (3) ukoliko je primalac donacije domaće pravno lice. S obzirom na to da nije predviđeno nikakvo ograničenje u pogledu oblika donacije za poreske svrhe priznaju se sve donacije nezavisno od toga da li su date u novcu ili u naturi. U pogledu donacija koje se daju u naturi, pravnim aktima nije posebno regulisano na koji način se utvrđuje vrednost donacije, što bi moglo da ukazuje na to da se vrednost donacije u naturi određuje prema tržišnoj vrednosti datih dobara ili usluga pruženih bez naknade. Poreski tretman donacija regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod u kulturi.

Kakav je poreski tretman sponzorstva? Sponzorstva imaju tretman troškova reprezentacije i reklame. Njihov poreski tretman regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća. Ulaganja u kulturne projekte mogu se tretirati kao trošak reklame i propagande određenog preduzeća. Ovi troškovi najčešće nastaju radi promovisanja preduzeća, unapređenja brenda i reputacije preduzeća. Promotivne aktivnosti po pravilu su fokusirane ka velikom broju nepoznatih lica. Kod nas se ovi troškovi priznaju kao rashod prilikom oporezivanja dobiti pravnih lica do 10% od ukupnog prihoda u toku godine i moraju biti dokumentovani. Ukoliko se sponzorstvo vrši kao vid razmene usluga između kompanije i kulturne organizacije, na nju se obračunava porez na dodatu vrednost na cenu koštanja usluge ili proizvoda, ukoliko je sponzor obveznik poreza na dodatu vrednost.

63


Domaćim zakonodavstvom nije propisano nikakvo ograničenje koje se tiče načina na koji sponzorisani treba da pruži usluge promocije sponzoru niti u pogledu proporcionalnosti uzajamnih davanja između sponzora i sponzorisanog. Za poreske svrhe se priznaju samo oni rashodi koji su nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, i u tom smislu bi bilo potrebno obezbediti odgovarajući dokumentaciju kojom se dokazuje poslovna svrha na strani sponzora. To znači da je potrebno zaključiti pismeni ugovor o sponzorstvu između sponzora i sponzorisanog kojim bi se se precizirale međusobne obaveze, a posebno način na koji će sponzorisani obezbediti promociju sponzora. Sponzor bi trebalo i da prikupi dokaze o tome da mu je sponzorisani stvarno i pružio usluge promocije (na primer, snimak ili fotografije sa skupa na kome je sponzorisani na vidan način promovisao sponzora i njegove aktivnosti, pismeni izveštaji sponzorisanog o preduzetim aktivnostima sa prikladnim dokazima i slično).

Vršački zamak je jedno od najstarijih srednjevekovnih utvrđenja u Vojvodini. Sagrađen je u XV veku, a unutar kompleksa najočuvanija je Donžon kula, za koju se pretpostavlja da ju je podignuo despot Đurad Branković. Radovi na konzervaciji i restauraciji kule započeli su 1984. godine, a kasnije se radilo i na arheološkim iskopavanjima. Nova faza rekonstrukcije kule kao simbola Vršca započela je 2010. godine. Ideja o restauraciji kule je da se ona ponovo stavi u savremeni kontekst i vrati njen stari sjaj. U pomenutu fazu restauracije kule uloženo je oko 650.000 evra, a sredstva su obezbeđena saradnjom grada Vršca, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje AP Vojvodine i Hemofarm fondacije. Biz&ART saradnja sa Hemofarm kompanijom preko njene fondacije i rehabilitacija kulturnog nasleđa u gradu, gde je sedište kompanije, bila je jedan od projekata kojim je kompanija želela da doprinese poboljšanju kvaliteta života u zajednici u kojoj posluje, ali i pomogne jačanje lokalnog kulturnog idetiteta kroz bolju vidljivost i pristupačnost kulturnog nasleđa.

64


18


6

Evaluacija Biz&ART saradnje

19


Šta je monitoring i evaluacija Biz&ART projekata? Monitoring i evaluacija su sredstva za praćenje realizacije nekog programa, projekta, ili aktivnosti. U osnovi, to je sistem prikupljanja različitih informacija unapred određenog tipa čijom se analizom omogućava efikasnije sprovođenje datog programa, projekta ili aktivnosti. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u svom Pojmovniku ključnih termina u evaluaciji i upravljanju definiše ove instrumente na sledeći način: •

Monitoring je kontinuirana funkcija koja putem sistematskog prikupljanja podataka vezanih za unapred određene indikatore omogućava upravljačkom telu i drugim zainteresovanim stranama (stejkholderima) intervencije koja je u toku da imaju uvid u stepen napredovanja i postignuća ciljeva kao i napredovanja u korišćenju dodeljenih sredstava (OECD, 2002: 27);

Evaluacija je sistematsko analiziranje i objektivno procenjivanje projekta, programa ili strategije koja je u toku ili je završena, uključujući i sam njen dizajn, sprovođenje i rezultate. Cilj je da se utvrdi relevantnost i stepen ostvarenosti ciljeva, ekonomske efikasnosti, efektivnosti, uticaja i održivosti. Evaluacija treba da obezbedi informaciju koja je pouzdana, relevantna i upotrebljiva, i kao takva omogućava primenu stečenog (sa)znanja u procesima odlučivanja kako primaoca tako i donora (OECD, 2002: 21).

Koje indikatore koristiti za evaluacija Biz&ART projekata? Okosnicu uspešne evaluacije predstavljaju indikatori, kvalitetne analize i smislene interpretacije rezultata. Indikatori su merljivi podaci i informacije koje pokazuju stanje neke pojave. Oni mogu biti kvalitativni i kvantitativni. Kvalitativni indikatori se iskazuju kroz narativni opis neke pojave. Kvantitativni indikatori se iskazuju kroz numeričke veličine. Indikatori mogu biti prosti i složeni. Prosti indikatori uglavnom se zasnivaju na numeričkim veličinama. Složeni indikatori najčešće se dobijaju putem kombinacije prostih indikatora i predstavljeni su kroz relativne mere (indekse). Putem indikatora vrši se ocenjivanje, procenjivanja i izvođenje suda o nekoj pojavi. Indikatori koji se koriste u evaluaciji Biz&ART saradnje mogu biti različiti, a uglavnom svrstani u nekoliko grupa: • Indikatori vidljivosti programa/projekta koji se odnose na medijsku propraćenost i stavove o Biz&ART projektu (press cliping, ocena medijskih članaka, vrednost medijske promocije i sl.); • Indikatori participacije – pokazuju posećenost Biz&ART programa i strukturu publike;

68


• •

Percepcije posetilaca programa – pokazuju kako je Biz&ART projekat uticao na percepciju publike u odnosu na vrednosti kompanije i njen imidž, kakav je sud posetilaca o angažmanu kompanije i sl. Indikatori reputacionog kapitala kompanije – pokazatelji percepcije posetilaca/publike o angažmanu kompanije i promenama u njenoj reputaciji nakon realizovanog programa/projekta.

69


Tvrđava Maglič nalazi se u okolini Kraljeva i deo je utvrđenja srednjovekovnog grada Magliča. Položaj grada na vrhu brda i pozicija tvrđave omogućavali su stratešku odbranu utvrđenja. Sredinom XV veka tvrđavu su osvojili turci i služila je kao vojna baza, dok je tokom XVII veka povremeno služila kao sklonište srpskim ustanicima. Ova tvrđava poslužila je za snimanje „Ironclad 2“ koji je tokom 2012 godine jednim delom sniman na nekoliko lokacija u Srbiji. Reč je o britanskoj produkciji koja je u Srbiji snimana u organizaciji kompanije Red PRODUCTION. Radnja filma smeštena je u 13. vek i engleski dvorac Ročester. Strane ekipe koje su učestvovale u snimanju ovog filma odluku o snimanju na tvđavi donele su zbog prirodne lepote ovog kraja i dobrog ambijenta. Sama tvrđava je veliki potencijal kao filmska lokacija, ali je poprilično neodržavana. Teško je pristupačna, neosvetljena je i ne postoji adekvatna infrastruktura u podnožju. Ipak videvši značajan filmski potencijal, domaća produkciona kompanija Red PRODUCTION obezbedila je uslove za realizaciju seta na ovoj lokaciji. Samo snimanje omogućilo je promociju zemlje i kulturnog nasleđa u inostranstvu. Ipak ocene su filmskih producenata, da kada je lokacija nepristupačna u smislu logistike, ona se bira samo u retkim slučajevima, što otežava da se ona koristi kao filmska lokacija i bude u funkciji promovisanja kulturnog nasleđa i imidža zemlje u celini.

70


Kako održavati kvalitetne odnose sa partnerom iz privrede? Važan aspekt saradnje sa korporativnim sektorom je i razvoj kvalitetnih odnosa sa njegovim predstavnicima i njihovo uspostavljanje na dugoročnoj osnovi. Kvalitetni odnosi u Biz&ART saradnji grade se poštovanjem pre svega određenih etičkih prinicipa, a neki od njih su: • Načelo savesnosti i poštenja – u realizaciji programa/projekata Biz&ART partneri treba da poštuju načela savesnosti i poštenja. • Poštovanje poslovnih partnera – Biz&ART partnerstva treba da iskažu poštovanje i uvažavanje među sobom. • Odgovornost u ispunjavanju obaveza – učesnici Biz&ART partnerstava treba da se odgovorno ponašaju u izvršavanju preuzetih poslova i aktivnosti. • Mirno rešavanje sporova – u slučaju spora između učesnika Biz&ART partnerstava, ugovorne strane treba da pokažu spremnost da se dogovorom reše sporovi i poslovna saradnja nastavi. • Poštovanje ljudskog dostojanstva - odnosi partnera u Biz&ART saradnji treba da se zasnivaju na poštovanju ljudskog dostojanstva. • Princip savesne poslovne procene – učesnici Biz&ART saradnje treba da izvršavaju svoje obaveze u okviru partnerstva savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u uverenju da deluju u najboljem interesu razvoja Biz&ART partnerstva. • Uzdržavanje od ugrožavanja i povrede poslovnog ugleda – Biz&ART partnerstva treba da budu razvijana tako da ne ugrožavaju i vređaju druge subjekte, degradiraju poslovno ime, imidž i poslovanje. • Princip stvaranja socijalno odgovornih i inkluzivnih partnerstava – odnosi se na podsticanje održivih modela Biz&ART partnerstava, uz uvažavanje obe strane i uz maksimiziranje koristi koje su u opštem interesu zajednice.

72


LITERATURA Australian Business Art Foundation (2012) “Connect with donors - a guide for the arts to build relationships with donors”, Australia Business Arts Foundation Bourdieu P. and H. Haacke, 1995 Free exchange, Stanford: Stanford University Press. Благојевић, П. (2012)„ Законски оквири друштвене одговорности корпоративног сектора: Потенцијали и ограничења за развој културе“, Читалиште, бр. 21. Carroll, A. (2008) “A History of Corporate Social Responsibility: Concepts and Practices” In Andrew Crane, Abigail McWilliams, Dirk Matten, Jeremy Moon & Donald Siegel (eds.) The Oxford Handbook of Corporate Social Responsibility, Oxford: Oxford University Press,19-46. CECP (2013) Giving in numbers 2013, New York: CECP. Classy Resource guides, The Nonprofit’s GUIDE TO PITCHING TO CORPORATE SPONSORS, www.classy.org (pristup, 01.11.2016) Colbert F. (1994) Marketing culture and the arts, Montreal: HEC. Demirović, D. (2014) „Poresko-pravni aspekt saradnje privrednog i kreativnog sektora“ u: Rikalović, G. H. Mikić, H. (ur) Biz&Art: ka održivim partnerstvima privrede i kulture, Beograd: Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju Emerson, M. (2001) The Elephant and the Bear: the European Union, Russia and their Near Abroads, Brussels: Centre for European Policy Studies. European Parliament’s Information Note On Cultural Sponsorship (IV/WIP/2003/06/0087 PW/AK/hk) ICOMOS (1999) International Cultural Tourism Charter: Managing Tourism at Places of Heritage Significance, ICOMOS, Mexico, 12th General Assembly, October 1999. IUCN (1980) World Conservation Strategy – Living Resource Conservation for Sustainable Development, Gland: IUCN–UNDEP–WWF ICOMOS (1999) International Cultural Tourism Charter: Managing Tourism at Places of Heritage Significance, ICOMOS, Mexico, 12th General Assembly, October 1999. Lauren, A. and Gresillon, B. (2013) „Cultural Brownfield’s in European cities: a new mainstream object for cultural and urban policy“ International Journal of Cultural Policy, Vol. 19 No.1:40–62. Lindeborg, L. Lindkvist, L. (2013) The Value of Arts and Culture for Regional Development: A Scandinavian Perspective, Routledge. Larive, J. (Rapporteur), Report on the Commission Green Paper on Commercial Communications in the Internal Market, Committee on Economic and Monetary Affairs and Industrial Policy, doc. A40219/97, OJ C 286/97. McNicholas, B. (2004) “Arts, culture and business: a relationship transformation, a nascent field”, International Journal of Arts Management, Vol. 7 No. 1, pp. 57–69. Mikić, H. (2015) „Privreda i kultura: nove vizije saradnje u kreativnoj ekonomiji“ Interkulturalnost br. 9. Mikić, H. (2015) „Sustanible cultural heritage management in the creative economy“ in D. Rypkema, D. and H. Mikić (eds.) Cultural heritage & creative industries, Belgrade: Creative Economy Group Foundation. Mikic, H. (2015) Lokalni razvoj & kreativne industrije, Beograd: Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju Mikić, H. i dr. (2014) Biznis plan za rehabilitaciju kulturnih dobara: priručnik za izradu i implementaciju, Beograd: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture OECD (2002) Glossary of Key Terms in Evaluation and Results-Based Management, Paris: OECD/DAC 74


OECD (2014) Tourism and the Creative Economy, OECD Studies on Tourism O'Hagan, J. & Harvey D. (2000) Why do Companies Sponsor Art Events? Some Evidence and a Proposed Classification. 24, 205–224. Radonjić-Živkov, E., M. Foča (2015) „Valuating cultural heritage and preservation thereof: principles, criteria and methodological approaches“ in D. Rypkema, D. and H. Mikić (eds.) Cultural heritage & creative industries, Belgrade: Creative Economy Group Foundation. Richards, G. (2007) ATLAS Tourism Survey, ATLAS research.com/atlas/ATLAS%20Cultural%20Tourism%20Survey%202007.PDF

http://www.tram-

Rikalović, G. and Mikić, H. (eds) Heritage for development: new visions and perceptions for cultural heritage in SEE through Ljubljana Process, Strasbourg: Council of Europe, 2014. Rikalović, G. H. Mikić, H. (ur) Biz&Art: ka održivim partnerstvima privrede i kulture, Beograd: Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju, 2014. Rypkema, D. (2008) „Heritage Conservation and the Local Economy”, Urban Development Magazine, Vol. 4 Issue 1, august 2008. www.globalurban.org Rot, P. (1994) Sponzorisanje kulture, Beograd: Clio Ruffolo, G. (Rapporteur), Report on Cultural Cooperation in the European Union, Committee on Culture, Youth, Education, the Media and Sport, European Parliament, Brussels, 2001, OJ C 72/02 Savet Evrope (2005) Okvirna konvencija Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo, Strasburg: Savet Evrope Turgeon N. and Colbert F. (1992) “The decision process involved in corporate sponsorship for the arts”, Journal of Cultural Economics 16:41–51. UNESCO – World Comission on culture and development (1995) Our Creative Diversity, Paris: UNESCO UNESCO (2008) Operational Guidelines for the Implementation of the World Heritage Convention, Annex 3. WHC 08/01. UNESCO (1972) Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine, Pariz: UNESCO UNESCO (2003) Konvencija o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, Pariz: UNESCO UNESCO (2005) Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, Paris: UNESCO Veljković, D. i Petrović, D. (2011) Korporativna društvena odgovornost i značaj njene promocije, Časopis Marketing, broj 41. Young, D. R. and Burlingame D. F. (1996) “Paradigm lost: Research towards a new understanding of corporate philanthropy” In: D. R. Young and D. F. Burlingame (eds) Corporate philanthropy at the crossroads, Bloomington and Indianapolis: Indiana Univ. Press.

75


20


21


F���������� str. 8-9. Palata Ferenca Rajhla u Subotici // vlasništvo fotografije: Turistička organizacija Subotice str. 13. dekorativni detalji fasade od žolnai keramike, Palata Ferenca Rajhla u Subotici // vlasništvo fotografije: Turistička organizacija Subotice str. 17. detalj gradske arhitekture u Kikindi // vlasništvo fotografije: GKE str. 21. detalj sa kamene plastike Manastira Studenica // vlasništvo fotografije: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture str. 24. staro zdanje u Aranđelovcu, sala kneževa // autor fotografija: Predrag Mihailović // vlasništvo fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac str. 26-27. detalj enterijera Aerokluba, Beograd // autor fotografije: Slobodan Pikula // vlasništvo fotografije: Srpska filmska asocijacija str. 30. Tvrđava u Baču, pogled na kulu sa kamenim konzolama // autor fotografije: Nedeljko Marković // vlasništvo fotografije: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture, Petrovaradin str. 32. detalj enterijera Patrijarškog dvora u Sremskim Kralovcima // vlasništvo fotografije: Turistička organizacija Sremski Karlovci str. 31. detalj enterijera Gradske većnice u Subotici // vlasništvo fotografije: Turistička organizacija Subotice str. 39. Manastir Studenica // vlasništvo fotografije: GKE str. 41. detalj sa vitraža, ulazni hol Aerokluba, Beograd // autor i vlasništvo fotografija: Marica Bucek str. 45. Dvorac Damaskin // vlasništvo fotografije: AD Hajdučica, Hajdučica str. 46-47. Upravna zgrada Vojno-tehničkog zavoda, stari betonski i novi most ispred Trga topolivaca // autor fotografije: Predrag Mihailović // vlasništvo fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac str. 50-51. Panorama Patrijarški dvor Saborna crkva, Sremski Karlovci // Turistička organizacija Sremski Karlovci str. 54. zgrada Gimnazije u Kragujevcu // autor fotografije: Predrag Mihajilović // vlasništvo fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac str. 60-61. Dekorativni elementi u enterijeru, Narodno pozorište, Beograd // autor i vlasništvo fotografije: Marica Bucek str. 65. Crkva brvnara Petra i Pavla, Darosava // autor fotografije: Predrag Mihailović // vlasništvo fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac str. 66-67. Manastir Studenica // vlasništvo fotografije: GKE str. 71. Tvrđava Maglič // vlasništvo fotografija: RED Production, Beograd str. 73. zgrada Gradske većnice u Subotici // vlasništvo fotografije: Turistička organizacija Subotice str. 76-77. Enterijer zgrade Suda u Kragujevcu // autor fotografije: Predrag Mihailović // vlasništvo fotografije: Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

Disclaimer: Fotografije korišćene u tekstu dobijene su ljubaznošću nosioca vlasničkih prava i izdavač i redaktor ne mogu da odgovaraju za nedozvoljenu upotrebu materijala koji su zaštićeni autorskim pravima, već odgovornost snose isključivo dostavljači takvih materijala koji su naznačeni kao vlasnici fotografija. Pretpostavka izdavača i redaktora publikacije je da su materijali dostavljeni od strane pojedinaca, organizacija i institucija, koje su njihovi stvarni vlasnici i/ili autori.

78


Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju Cara Uroša 36–38/8, Beograd www.kreativnaekonomija.com

Redaktor Hristina Mikić Saradnici na projektu Dobrosav Crepuljarević, Mila Đukanović, Maša Rikalović i Mirjana Rikalo Dizajn Marica Bucek Lektura Maja Milenković Pejović Priprema i štampa: Cajtna, Užice Tiraž: 500 2016.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 502:903/904 351.853 7.025 336.6:008 BIZ & Art2 : priručnik za finansiranje zaštite kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora / redaktor Hristina Mikić. - Beograd : Fondacija Grupa za kreativnu ekonomiju, 2016 (Užice : Cajtna). - 79 str. : ilustr. ; 25 cm Tiraž 500. - Bibliografija: str. 75-76. 1. Микић, Христина [уредник] a) Културна добра - Заштита b) Култура - Финансирање COBISS.SR-ID 227740684 ISBN 978-86-88981-08-8

23


24

Profile for Grupa za kreativnu ekonomiju

Biz&ART2: prirucnik za finansiranje kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora 2016  

urednik Hristina Mikić

Biz&ART2: prirucnik za finansiranje kulturnog nasleđa iz korporacijskih izvora 2016  

urednik Hristina Mikić

Advertisement