Његов панични глас трже је из сањарења и она опет испија горку бочицу реалности у виду његовог лика. „Мораш да ме возиш до лекара, мислим да ће ми стомак експлодирати, ово је крај, сигуран сам...” Његов панични монолог слуша стрпљиво, не трудећи се да пружа отпор, одлази по кључеве. Он је већ на сувозачевом седишту, превија се од грчева и упорно стење на сваких пар секунди. Жена се паркира испред Дома здравља, а потом му помаже да изађе и довуче се до циља. На шалтеру, сестре се труде да обуздају порив за смехом када их угледају. Он се тресе у самртничком ропцу, те људи испред ординације, несвесни са киме имају посла, дозвољавају да уђу преко реда. Доктор, видевши их на вратима, покушава да смисли изговор како би напустио просторију и бар на кратко одложио суочавање са највећим изазовом у својој професионалној каријери. Ипак, резигнирано, остаје на свом месту и смркнутог лица пита за разлог данашње посете. Следи монолог праћен јауцима, искрене сузе отужног самосажаљења и бескрајно хиперболисани опис баналних симптома... Жена опет види нешто што измиче перцепцији других и покушава да то претвори у разуму прихватљив садржај, али не успева. Израз лица јој је туп одсутан, те доктор мора да повиси тон како би обратила пажњу на њега: „Ово је јако озбиљно, ја овде не могу ништа да урадим, мислим да је неопходно да га превезете у болницу, како би му урадили неопходне анализе”. Она не може да не примети заједљиву интонацију и иронични смешак који прати докторову нарацију. Зна да је решио да се освети и да мало напакости својим прогонитељима. Бар да их малкице скрене са пута, док он потражи неко уточиште пред најездом ових варвара. Она ипак узима упут, оверава га на шалтеру и смешта задовољног мужа у аутомобил. Он сада мање јеца, као да штеди снагу за прави наступ на његовом омиљеном терену. У болници поступају по протоколу. Његови страховити крици и превијања од бола схватају се озбиљно. Он седи у инвалидским колицима, јер не може да се креће од ужаса који му раздире утробу. Она га вози од лабораторије до ултразвука, од гастроентеролога до кардиолога... Страховито дуги сати, чекаонице пуне уморних, несрећних лица, смрад болнице све то утиче на њу и она, само на кратко,
113