Суштина поетике | часопис за књижевност
Нацртај уличну лампу, и невидљиву сузу на растанку, у септембарској киши.
Душица Бијелић | УМЈЕТНИК БРОЈ 4 (1993) Допусти ми да се напијем твојим постојањем. Болом осјети жељу за радовањем. Задовољство ће плакати за тебе, тужно ћеш вјеровати успјеху мене и тебе. Сањаћеш хороре, очи ће читати молитве да се капци отворе. Удисаћеш умор, заборавићеш ходати, а ја ћу те и даље вољети. Све розикасте епитете ћеш изгубити, знојићеш се при ријечи коју треба изговорити. Усне ћеш једино познавати у једнини, љубићу их у највећој милини. Твоје уши ће чути шкрипу и крике, руке ће ти дирати само црне дирке. Твоје боре ће кројити чврсту мрежу путева, биће то моје стазе до снова.
87