http://www.knjizevnicasopis.com/broj-30
ЛЕТО То лето је мирисало на тамбуре и песму, а под прстима се осећао лепљиви прах љубави који је доносило пролеће наших младости тешке тек петнаестак година, тог лета смо почели да сишемо нектар срца и да не слушамо шта глава наређује, тог лета су умрла многа деца, а рођени одрасли људи. Тог лета су почели цветати најкраснији пупољци ружа које су позивале да се уберу, али поред оних које су се лако пружале ја сам изабрао ону са највише трња, али са највећом лепотом, њено име је разлог постојања света, њено име је Мудрост. Она је циљ мога живота и честа слика моје љубави, она ми отвара очи и тера ме да дишем, она је део маште вечитог дечака и смисао његових песама, а њено име је најлепши синоним за љубав. Тог лета сам јој прећутао сву своју љубав, и ево, још ћутим, и надам се да ће јој неки јесењи поветарац умилно шапнути да је волим.
~ 83 ~