Page 1

9 788663 510005

ISBN 978-86-6351-000-5

Srđan

Srdić

Veličanstven je Srdićev roman, kako u tematskom zamahu, tako i u jezičkoj realizaciji. Vladimir Arsenić Srdić iznova slavi povratak modificirane modernističke poetike u književnost koja s njom nije raskrstila na pravi način. Davor Beganović

Srđan Srdić Satori

Autor Mrtvog polja i Espiranda dragocen je novi glas u našoj savremenoj prozi i rekao bih najtalentovaniji autor koji se na sceni pojavio nakon generacije iz antologije Saše Ilića Pseći vek. Goran Lazičić

crna plava 100C 50M

Mrtvo polje


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 2

Ureðuje Predrag Markoviñ

Srðan Srdiñ

Mrtvo polje

Oprema Duãan Ãeviñ

Beograd 2010.


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 4

© „Stubovi kulture”

Nobody’s right if everybody’s wrong You can’t see white if you won’t see black1 Justin K. Broadrick – ”Wake” Godflesh – ”Songs of Love and Hate”

Na koricama ?

1 Niko nije u pravu ako gre{e svi, ne moæe{ videti belo dok crno ne vidi{


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 6

STELLA BY STARLIGHT2

2

Zvezdana na mese~ini


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 8

But you won’t find your pot of gold here3 Jesu – ”Heartache”

3

Ali ne}e{ na}i svoj }up zlata ovde

9


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 10

Slobodan prelaz preko Svetosavske ulice. Slobodan prelaz preko Svetosavske ulice. Slobodan prelaz. Neobi~ne stvari po~ele su da se de{avaju otprilike u vreme kada su semafori progovorili. Oduvek prava ulica iskrivila se. Bilo je tih dana, neki ljudi su palili li{}e ne ~ekaju}i da jesen stigne, tata je oti{ao (sav zelen kao i dim koji je krivio predmete), drĂŚao je u levoj ruci kvaku a desnom je mazio po le|ima. Rekao je neku i o kraljevima {to su kopali o~evima o~i, rekao je Take me back To the place That I know rekao je On the beach4 rekao je neku i o de~a~i}u, ruĂŚi, ov~ici i baobabima.

4

Povedi me natrag, do mesta koje znam, na plaĂŚu

11


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 12

O~i su mu napregnuto zurile ispod samog okvira nao~ara, jezikom je smaknuo prozirnu slanu kuglicu sa ugla usana a jezik mu je drhturio kao u æednog psa. Silazio je niz stepenice, u jednom trenutku napraviv{i tre}inu okreta glavom ka njoj, ne vi{e od toga, glava mu je zastala u tom poloæaju i ona je jedno vreme bila ne malo zabrinuta ~injenicom da bi on sasvim nesvesno mogao da zaboravi svoju glavu tako ~udno nakrivljenu. Ne javlja se ve} neko vreme. Zvezdana misli:

jatelja sa lju{turom u kojoj je tokom svog kratkotrajnog gostovanja na ovom svetu bila stacionirana besmrtna i veli~anstvena du{a gospo|e Tot. Zvezdana misli da je onaj koji je poskidao umrlice sa ma|arskog drveta sigurno imao razloge za takav potez. Verovatno se neprijatno ose}ao no}u, dok bi prolazio pokraj stabla s kog su ga posmatrala stvrdnuta, gipsana lica po~iv{ih kom{ija Ma|ara, Bog da im du{u prosti. Sve je to od straha i nelagodnosti. Ina~e, lepo je to {to svi imaju svoje drvo.

Semafori govore da bi i oni ljudi koji ne vide mogli bezbedno da pre|u ulicu.

Umrlice leæe u podnoæju ma|arskog drveta. Jednu je Zvezdana {tiklom probila po sredini, gospo|a Tot {u{ka sa onog sveta i vi{e se ne ~uje odse~no tap-tap, Zvezdanina noga je jeæ koji baulja po vlaænoj travi: fsss-fsss. Morala je da se sagne i podigne prljavo par~e hartije informativnog karaktera, uvidev{i kako mu je nanela o{te}enja u tolikoj meri da se vi{e ne moæe do}i do pravog i ta~nog podatka o terminu opro{taja malobrojne rodbine i pri-

Na Glavnoj Ulici ve} dugo je nedelja. Devojka je avet, ako nju neko pita, tuæni a nasmejani duh rasplesan pred gradskom pekarom u ritmu koji odre|uje okretanje zar|alog ventilatora. Devojka je, uverena je u to, slika u glavi izvesnog de Kirika, opsednutog okamenjenim avetima. Lutkastim, o~vrslim prikazama, spomenicima mesta na kojima je ne{to svakako trebalo biti. Izgleda da je taj de Kiriko bio registrator odsustva. Mlada dama je, se}a se, jo{ u gimnaziji, u knjizi iz istorije umetnosti, videla tu sliku, prete}u senku ne~ega, ta~nije, prete}u senku ni~ega, za trenutak vi{e nije bila lepokosa nimfeta, ve} prozra~ni fantom koji {tek}e posivelim zubima, zanemo}ao do

12

13

Sve je vi{e jadnih ljudi koji ne vide.


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 14

granice samoraspadanja, stabilnih spoljnih kontura, ali sagorele utrobe. Ispljunula je ne{to kao hiiiiiiiiiiiiiiiiii, ustala, vilinske noge su drhtale, zagrlila samu sebe, opet hiiiiiiiiiiiiiiiii, znala je da su svi u u~ionici a nikoga nije videla, zalupiv{i vrata oteturala se do toaleta, jer tamo je smrdela mokra}a, tamo je smrdeo hlor, tamo su smrdela govna, i niko, nadala se, ne moæe osetiti da iz nje izbija ono, ono, kao kad upali{ kontejner. Progovorila je tek uve~e. [inobus iz Pan~eva jaukne na rampi oko jedanaest. Tati je pri~ala, nekim glasom pozama{ne zapremine a slaba{nog intenziteta, kao tanak ~ar{av za bra~ni krevet. Njegova nevelika {aka masirala joj je vrat, tata je mogao biti i trener boksera, ali, nevolja je bila u o~ima, isplakanim i blagim, u ve~itom proboju kroz nikotinsku maglu{tinu. Od pritiska te mesnate, kratkoprste tvorevine na vratu, dla~ice duæ ki~me su joj se podizale i lelujale. Tata je mrmljao dugo i nepovezano, nije se radilo o zna~enju re~i, tata je bio Bubble Bobble5

zmaj, ono {to je ispu{tao iz grla bili su baloni, milijarde balona, nisu dugo trajali, ali bili su tako lepi i {areni. Branio se njima iz svog ugla. Tu bi se ukopao i ispaljivao plotune {arenih balona. Zami{ljala je kako je to donji levi ugao lavirinta. Smatrala je da je tu najbezbedniji. Gotovo neuni{tiv. Danima nije odustajao od svoje plo~e. De Johnette, Vitous, Rypdall. Sunrise6 ju je umirila. Ali, Flight...7 Najednom, htela je sve da mu kaæe. Kako ona zna da postoji to opako mesto. Kako je bila tamo. Kako je slu{ala sunce dok isisava jednoli~ne kamene kocke na kojima je stajala. Kako to mesto moæda i nema ime. Kako to mesto sasvim sigurno nema ime. Kako svaki pokret koji tamo napravi{ jeste samo novi potez poluludog slikara. Kako se on sme{ka dok se ti gr~i{. Kako nema ni~ega. Kako zaudara. Kao kad upali{ kontejner. Nije imala srca da uznemiri Starog Zmaja dok se naginjao napred, sve æele}i da pukne bar jednom tu Dæekovu ~inelu, ili se naginjao dole, kao da zavrne nogavice na farmerkama, a u stvari 6

5

7

Stara video-igra

14

Izlazak sunca Let

15


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 16

je merio razdaljinu do onog mesta na kom kontrabas po~inje da zvu~i kao ~elo.

Zvezdana je naletela na ruku. Koja hrani.

Ra{irenih ruku Zvezdana se okre}e i vrti po ulici – mrtva~nici. Zastane na nekoliko sekundi pred svakim izlogom. [ta prodaju u prodavnici Sjaj? Ni{ta? Zvezdana se upinje, izvija, pribija nos uz muzgavo staklo, zatim se odbaci malo unazad, prekrsti ruke na grudima i napravi izraz lica ljutitog deteta. Mumificirana æena iz drugog ulaza, ona koja poznaje prilike, objasnila joj je, krajnje dobronamerno, kako ima dana kada se moæe kupiti hleb. Samo treba biti uporan. I ~ekati. I ustati rano. Oko pet. Ne de{ava se to ba{ svaki dan, ali, bude. Hvala Bogu da je tako. Zvezdana joj je uputila jedan osmeh prvorazrednog zna~aja. I pljunula je u lice. I nastavila da se osmehuje. Baba se tresla i dræala rukama za mesto na kom je verovala da joj se nalazi srce. Proklinjala je. Zvezdana ima mantru: Molim lepo. Hvala lepo. Molim lepo. Hvala lepo. Molim lepo...

Unjkavi je pro{aptao: Ciga-ret-te, ciga-ret-te. Ne odbij! Unjkavi lupka boksom cigareta po ruci koja mu je slobodna. Sklon je slepom po{tovanju odre|enih rituala. Povukla je haljinicu. Ka~ket s crvenom ruæom na{ao se u visini njenih bokova. Ona gleda ka elektri~nim rojevima na nebu. Ne moæe i moæe da oseti kako su njegova usta soba u kojoj se raspadaju bolesni na smrt. Daje mu da nju{i izme|u njenih nogu sve dok semafor ponovo ne progovori. ^im se na|e na trgu, svaki korak koji Zvezdana napravi pretvara se u klavirsku tercu. Ispod stenja koje ih sakriva tada izmile kojekakve glave. I lelujaju. I sve treperi.

Kada je vidi, mumija podigne stoli~icu na kojoj po ~itav dan gnezdi svoju ko{~atu zadnjicu. I pobegne.

Ta~no u pono} okrenula se ka fontani. Majka visoko iznad glave dræi svoju golu bebu. Gola majka, ~ije su noge zakopane u ostatke hrane, bljuvotinu i svakovrsni smrad. Slaba{ni mlaz vode sliva se niz njihova tela obasjana jednom sijalicom.

16

17


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 18

I All that she meant was good I All that she meant was good I Give her some time I Give her some room I All that she meant was good.8

Ostalu svetlost su ukrali. Iza njenih le|a, mesingani kikot zvona s pravoslavne crkve. Zvezdana nikada ne okre}e le|a fontani dok se udaljava od nje. Devojka koja prodaje kokice ispred crkve æva}e i krsti se. Kafe Vesele devedesete. Gorionik ljudskog mesa. U|e i {iba kosom oznojana lica. U|e i mirisom {iba oznojane prepone. Ona misli da ri|okose æene imaju poseban miris. Hijenoliki tip se bacio na kolena pred devojkom u crvenoj haljini na bretele i urla Amor!!!, ova ga mazi po prljavoj kosi, steæe ga sve ja~e, i sklanja ga sa svog puta, pri tom mu zabijaju}i nokte u osmeh, dvojica ponosnih vlasnika sopstvenih ograni~enja unose se jedan drugom u lice, debeli nasr}e na debljeg sav u uverenju da postoji na~in na koji bi mu mogao oduzeti daljinski upravlja~, psuju, pljuju i sik}u, mla|a æenska osoba, verovatno se zove Marina, sedi za stolom u uglu prekr{tenih nogu, ima dobre noge, pu{i i pije kafu, ne prime}uje pepeo koji joj pada u {olju. Devojka u crvenoj haljinici prilazi {anku, ne ispu{taju}i iz jedne ruke po{teno zara|enu kutiju cigareta, u ogledalu iza {anka posmatra umrtvljeni stampedo ljudi bez glava, jer ona ne æeli da upamti ni~ije lice, misli da je tako najbolje.

18

Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno dodirnuo joj je dlan. On je zarobio muziku i dræi je negde na sigurnom. Na lancu dovoljno du ga~kom da moæe fino da pro{eta. Pu{ta je isklju~ivo po nare|enju i za to ga pla}aju. Ja sam ovo samo zbog tebe... Ali, Better keep your mouth shut, babe9 i Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno je razumeo i zavukao ruke u njenu kosu. Toplo mesto. Zvezdana je ostala bez o~iju And keep it close to your chest.10 koje su utonule pod laganu tkaninu crvene letnje haljinice na bretele. Toplo mesto. Toplo meso. 8

Sve {to je æelela bilo je dobro, daj joj malo vremena, daj joj malo prostora, sve {to je æelela bilo je dobro. 9 Bolje zatvori usta, du{o 10 I pribliæi ih grudima koliko moæe{.

19


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 20

Deblji od dvojice debelih najednom se stvorio pred Onim-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno, smatraju}i ga odgovornim zbog beslovesnog lutanja melodija unutar prostora u kojem su se, na ~udesnom nalik na~in, obojica na{la. I: [ta ti je ovo, i Ne}u ja to, i Vidi{ da pucamo!, i krotitelj muzike mu je rekao Ne, ne vidim, i nastavio je da pomera telo ka {anku i od njega, ali to je bilo gotovo neprimetno, jer je negde u predelu pupka ose}ao hladan oblog napravljen od onog neprekidnog tupog a blagog udarca koji se ponavljao u pesmi astmati~nog ~oveka. Kao da dete ~ija æelja nije ispunjena lupa nejakom pesnicom po polupunom buretu. Zvezdana je sricala slova sa le|a radni~kog kombinezona u koji je debeli jedva uspeo da uvu~e svoje telo. L... @... T... K... Za nju on je bio bezazleni vepar iz crtanog filma koji voli da ri~e i zove se L@TK.

Eno ga, tamo... Eno ga, tamo!... ^as je krezubi zavijao i prst usmeravao ka nagorelom prozorskom oknu, jer, onaj je bio tamo, ~as su se pra{njavim putem vukli ljudi-gliste kojima je krv kuljala iz usta (uglavnom su to bili deca-gliste i æene-gliste), neki su vri{tali, neki su samo gledali ka suncu koje im je præilo grimase, ali, nevolja je bila {to je onaj i dalje tamo, ra{~upana devoj~ica otimala se iz ruku ~oveka koji je i pored uæasne vru}ine nosio {ubaru, on joj puni usta pra{njavom ~okoladom i govori, na, bolan, jedi bonbona, a njoj samo nije jasno {ta je ono {to izlazi iz okrvavljene maj~ine lobanje. Uredno zalizani novinar, ~iji se trbuh slepio s ko{uljom, æali se na uslove rada, æali se na uslove rata, nije u redu, nije popio kafu danima, ali, kako i da je popije, kad su oni tamo, i onda, kona~no, proro~anstvo – oni ne}e jo{ dugo biti tamo!

Onaj drugi je, pokretom svojstvenim veprovima, dozvao ve} prili~no izbezumljenog pripadnika svoje vrste, sugeri{u}i mu kako slika na televizijskom ekranu po sadræaju daleko prema{uje sve {to je zamislivo, a nekako dopire do njihovih veprovskih mozgova. I, zaista, neobi~no interesantan prizor:

Prorok je stigao odmah po izricanju proro~anstva. Pojavio se na vratima Veselih devedesetih.

20

21

Zlikovci Ubice Razbojnici Skrnavitelji grobova Prijatelji |avola


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 22

... da poubija boæije an|ele...

\avola...

(Zvezdana se skuplja na barskoj stolici i steæe ~a{u crnog vina u prozra~noj ruci)

... aaaa... Prvo je to bila samo brada. Glas vapiju}eg iz masne brade. Trza glavom naglo ka napred, nju{i, usta i jezik se prepiru, odlaze na razne strane, taj je pogled ve} ubijao, prljavi nokti deru koæu lobanje, koæa se nabira, u svakoj pori je miligram ludila. Jurodivog niko ne slu{a. Drina original nasr}e na Zvezdanu, lagani, opori talasi ~estica katrana i:

... ko ga je do~ek’o? Nikola Tesla, sveti Ilija, sveti Vasilije... (Uko~io se pred njenim o~ima, lice maloumnog postaje slika, kao Djuk na zidu, kao Koltrejn, kao Dæoni koji kaæe Boom, boom, boom, boom I’ m gonna shoot you right down)11

Vje{tice, vje{tice... (povla~i slogove iz dijafragme, ~uje se ne{to izme|u u i o), ti si meni... ti si meni... slu{aj... (ostrva blagosti uokvirena izvajanim lukovima obrva, sedativ, otapanje zlih glasova u sto maku)... slu{aj... (slu{aj kako pucketaju kosti vilice po kojoj pr{ti te~nost pobesnelog, taj je pogled mnoge proburazio)... (svaka pauza te{ka po jedan udarac hladnog metala po ki~mi)...

(... postaje ikona...) ... {ta drugo preostaje?... (A {ta }e njima te crne kape na glavi? [ta }e im?) ... i sve zemlje koje su prijatelji Isusa Hrista...

... ~etrdeset i prve godine, Bog pusti Hitlera iz pakla da napadne celu zemaljsku planetu... (veprovi slu{aju glasove koje ispu{ta krastavo i ranjavo dete, nelagodno im je me|u nogama)

22

(Pesnica vojnog policajca je smrskala nozdrve neuhranjenom, razrokom klincu. Ni{ta nije 11

Bum, bum, bum, bum, ubi}u te na~isto

23


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 24

uradio. Samo je lajao u pravcu iz kog su dolazile crnokape utvare. Leæi na podu, vodoskok krvi vra}a mu se u usta, on i dalje krklja: Pod Kikindom zeleni se trava, zeleni se trava...) ... Amerika... je gotova!!!... Ona je... a {ta kaæe Rus? Rus je ja~i od Amerikanca... (Besni pas je pogledao u hijenolikog, ovaj se kre}e unazad, naslanja se le|ima na vrata toaleta. ‘Ajde, ‘ajde sunce na{e. Odazivanje na ovaj poziv niko ti ne moæe uskratiti. Besni pse}i cinizam.) ... oni pri~aju od danas do sutra... (Glava u dubinama {olje koja sakuplja ljudski smrad, svi koliko ih ima zale}u se od vrata i krvni~ki ga {utiraju) ... nema to veze!... (Sve {to ose}a skuplja se u jednu brzorastu}u ta~ku u mozgu. O{tre granice ta~ke spaljuju moædane }elije. Na selu se pokrivala jastukom preko glave i vri{tala dok je tata klao... svinje... koje su vri{tale.) ... ti si rekla: bjeæi!...

24

(Par~i}i stakla, krv njena i Isusova po tkanini crvene letnje haljinice na bretele.) ... ti si rekla: bjeæi!... (Orgazam bola dok koæa i meso upijaju staklo, kaæi, na kom mestu se Vino uliva u Krv?) ... ðavo se pomamio po Jugoslaviji i po celoj zemaljskoj planeti... (Htela je da ga pogleda. Nije smela. Mokra}a i imalin se vuku Veselim devedesetim. Sumnja da se on i dalje smeje.) ... da ‘vata on... su pobjegli... {to se nisi borio?... (Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno je molio: Nemojte, ljudi... nemojte, molim vas... Nisu ga razumeli. Mislili su da se obra}a nekom drugom. Videla je samo mokri trag. To je sve {to je ostalo od ~oveka koji je voleo njeno telo. Samo mokri trag koji }e se do sutra osu{iti.) ... |avolske vojske je trideset posto, boæije vojske sedamdeset posto. Trideset posto, ne moæe protiv sedamdeset posto... U trenutku, nije bilo vi{e nikoga. Bezobli~ni zvuk basa punio je utrobe napeto{}u. Znala je da

25


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 26

}e Onaj-koji-se-smeje-i-pla~e-istovremeno hteti sve da joj kaæe. On je sad slabiji nego ikada. Obe}ava}e. Re}i }e joj da ga uzme. Re}i }e joj da odu. Govori}e o novcu. Govori}e o ljubavi. Govori}e o ne~emu za {ta on misli da je ljubav. Plaka}e. Maju{ne suze pada}e po njenom vratu i kvasi}e joj grudi. Vazduh }e i dalje biti prepun isparenja malopre|a{njih gostiju. Ose}a}e miris æivotinja i droge. Bole}e je. Ona zna da }e je boleti. Ona ne moæe. Ona }e iza}i.

je bole pri udaru i najmanje kapi po grudima. Ona misli da su malo opu{tene. Ona pla~e. Rekvijem za:

Pruæila je ruke nejakim kapima ki{e. Blaga voda ispunjava rane. ^isti. Obu~ena u krvavu letnju haljinicu na bretele, devojka se lagano okre}e u krug. Ra{irenih ruku i glave zaba~ene unazad. Bradavice

prostrane nema~ke ku}e koje zaudaraju na memlu i jabuke, u kojima pod pregrejanim loncem ve~nosti muæevljeva pacovska nju{ka traæi put izjedaju}i æenina creva, starce koji su sedeli na klupama ispred ku}a, dok su im dru{tvo pravili proteza, proliv i tumor, isparenja kamiona i autobusa u ulici Jovana Jovanovi}a Zmaja, isparenja koja gu{e obojeni pogled jednog od tri semafora u gradu, naslonjene na zamrziva~e u kojima se hladi pivo, zamrziva~e na kojima tiho umire osmeh Somboledove Sneæane, jutarnje bicikliste ~ije je raspoloæenje zarobljeno negde u sumornoj {kripi nepodmazanih lanaca, autobuske stanice na kojima vi{e nikada ne}e biti putnika, na kojima vi{e nikada ne}e biti autobusa, ali }e biti primitivne poezije onih koji su se sakrivali od pljuskova i toliko æeleli da govore, samo da govore nekome, majku koja potura dete prolaznicima ispred lica, misle}i da }e miris hladnog i odvratnog kupusa izmamiti saæaljenje od deset hiljada dinara, molim vas, gospodine, samo za hleb i mleko, bog }e vam vratiti,

26

27

Iza nje je ostalo: Isus Hristos, otac, sveti Savo, otac, sveti Ilija, aædaja, kandilo, tamjan, bosiljak, no}, grmljavina, Tito, mali Radojica, car Lazar, carica Milica, {est republika, dve pokrajine, Jajce, proleteri, grob, jo{ gori Srbi, ujedinjenje, vaskrsenje, ~etiri slova S... Prorok je uveravao da: ... ima neko vi{nji koji nama komanduje... Bog, odozgo... sveti Savo sa zemlje... odozdo... svemir...


vkmin137 srdic mrtvo polje:vkmin137 srdic mrtvo polje.qxd 1.3.2010 11:11 Page 28

predebelog Ciganina – maestra na jednoj æici raspetoj na par~etu drveta, {to sugeri{e izgled nekakvog muzi~kog instrumenta, njegov jauk o oduzetoj du{i i oduzetom svemu, ali i odsustvu ma kakve æalosti tim povodom, gole, plasti~ne lutke u mrtvim izlozima, ~iji su obrisi lica nestali s ode}om, mehani~kog slon~i}a u prodavnici Pionir, koga je oboæavala da ja{e i gleda kako tata unapred sprema sitni{ kojim }e obezbediti nastavak voænje, naslage metalne prljav{tine zalepljene po karoseriji automobila parkiranih oko zgrade u kojoj je æivela, |avola, koji je svojim groznim ~eki}em lupao po fabri~kim halama, tako da je samo ona mogla da ga ~uje, tako da je samo ona znala da tamo unutra svake ve~eri neko umire, ostali su to krili, grobara, usamljenog i naslonjenog na grobljansku kapiju, dok pu{i, dok psuje lopatu koja mu je spalila le|a, dok mrzovoljno govori posetiocima spu{tenih glava i mlitavih telesa dobar dan, majku, majku, majku...

æali dræe}i je za bokove, koji nisu, nisu, nisu mogli da dopru, izula se da bi stopalima dodirivala njihove snaæne grudi, re~i kojima su je ljubili a koje nije razumela, unutra{nju stranu njihovih drhtavih butina, spermu kojom su je pokrivali. Stotinu metara dalje, ~ovek u narandæastom kaæe: ... ti si rekla: bjeæi!... Nakon pre|enih stotinu metara, Zvezdana pro|e narandæastu korpu za otpatke. Dok je otklju~avala ulazna vrata u zgradu, setila se da je zaboravila. Prvi put posle mnogo godina zaboravila je da se zaustavi pred uli~nom svetiljkom pred ulazom, pogleda u nju, nasmeje se i kaæe Dobro jutro! {utne je, ona se ugasi, zatvori o~i i kaæe Laku no}!

Staza u obliku latini~nog slova S natopljena je znojem mladi}a ispod nje, svih onih koji su poæeleli da u|u u nju, koji su pomamno dahtali i re-

28

i sklopljenih o~iju popne se do stana.

29

"Mrtvo polje", Srđan Srdić  
"Mrtvo polje", Srđan Srdić  

Knjiga "Mrtvo polje" Srđana Srdića u izdanju Književne radionice Rašić

Advertisement