Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА VI БР. 97, 16. МАЈ 2014. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

МИЛАН ЂОКИЋ

СТАРА ПЛАНИНА ЈЕ ДРЖАВНИ ПРОЈЕКАТ стр. 4

НАУЧНА ОТКРИЋА

СТАРА ПЛАНИНА ПАРК ИЗ ДОБА ЈУРЕ

СВЕТ ПРЕПОЗНАЈЕ ЛЕПОТУ БИГАРА стр. 5

Фото: М.Антић Пирке

стр. 5


ИНФО. Данас и сутра

У здравље, Општино!

У не тако давном сусрету са бившим руским аmбасадором у Србији, Конузином, могло се сазнати, док су зазвекетале чаше наше лозове ракије, да се прво и прво НАЗДРАВЉА (а и реч каже) за здравље, пе тек онда за дружбу и све остало. Јер, рекао је муди руски дипломата и народни човек, Алeксандар, “кад има здравља има и свега осталог”. Кад се наруши или, још горе, понестане здравље, нема ама баш ничега, тад се и нада и вера и у боље сутра опасно губи. Велика истина, и великог, и нама драгог човека и пријатеља, не би смела никада да нас напусти ма у каквим околностима живели. На другој страни, или по страни, јесу све остале бриге и недоумице, неразумевања и несхватања, проблем и нехаји, игре и играрије… Кад је човек здрав и чио, нема ни ружних и накарадних мисли, устремљен је ка бољитку и доброти, умном и напредном. Општина Књажевац 16. маја слави свој дан, и зато јој треба наздравити, да би била здрава као дрен, а онда ће, верујемо, не сaмо њој, Општини, и њеnим људима, него и вазда даље, бити и боље и лепше. Можда ова констатација личи на фразу, али зашто не наћи мало више воље и прихватити реалност и опцију која ни мало не шкоди. Напротив, могуће је да се тог дана подигну чаше и смире – примерице – предуго узвреле политичке страсти. Јер: долазе сложенија и изазовнија времена кад неће моћи да се просперира с неслогом и нејединством. Локални и војвођански избори су могући већ најесен или најкасније на пролеће идуће године. До тада се треба спремати и радити у корист и својих партија и, највише - за народ. Књажевац је, сплетом изборних законитости, добио народног посланика из редова СНС-а, др Весну Симић. Није др Симић политички професионалац, она је закорачила у политику без намере да се вине далеко, али, ето, прилика се указала и сад је ту где јесте, и одакле може да се креативније и одлучније бори за свој крај. Не треба такву шансу пропустити зарад евентуалних сујета или пословичне политизације свега постојећег. Она, у сарадњи са Миланом Ђокићем, ранијим државним функционером и искусним кадровима СПС-а, Књажевцу може да помогне, и пасивношћу – да застане. У ову другу могућност – напросто – нећемо да верујемо. Мајски програм поводом општинског дана, и не само тог слављеничког датума, обојен је традиционалним и осталим културним манифестацијама. Све је скромно, осмишљено, како је ред и како доликује. Тако би требало да се понашају и власти широм Србије. Наздравимо и у то име. И не будимо на крај срца ако се нешто и пропусти, уз добру вољу све се преброди и доведе у одговарајући оквир. Услов је да се буде свој на своме, не треба чекати да неко други обави послове који се једино тичу ове средине, и ових људи. Незаборавимо да неко увек гледа како се понашамо и шта чинимо, ко је “вјера а ко невјера”, а тај неко није нико други – до грађани. Немојмо се ни замајавати да је другде боље јер су наводно стигле неке нове политичке снаге. На примеру рецимо једног Бора није се ништа постигло: готово цео некадашњи руководећи УРС преко ноћи прешао је у СНС, па је тако на власти опет “стара гарда” која, за народ, ни за јоту није срећнија од оне, кобојаги претходне. Иста мета, исто одстојање. Књажевац има времена, бар до јесени, да извага ко је ко и не дозволи управо борски, тако лош и беспотребан, јединствени случај. Б.Ф. ЦЕНТ ИЈА АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

УТЕР ЦЕН

СТР.  2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

16. мај Дан општине Књажевац

Заказан Одбор поверилаца ИМТ-а

ДРЖАВА ЗАБОРАВИЛА БИВШЕ РАДНИКЕ

Одбор поверилаца ИМТ-а и његови чланови (ЈКП “Стандард” и Дунав осигурање), заказан за 25. мај, имаће најпре на дневном реду однос државних органа према бившим радницима, а данас повериоцима Друштвеног предузећа ИМТ. Анализираће се и периодични извештаји стечајног управника за 2012. и 2013. годину, као и непоштовање закључака са претходно одржаних седница Одбора. Биће речи и о скидању хипотеке на имовину бивших радника Катастра због узетих стамбених кредита, а расправљаће

се и о нереализованим закључцима Агенције за приватизацију (од 4. јуна прошле године) у Министарству привреде и финансија. На седницу су позвани: директор Агенције за приватизацију, стечајни повереник мр Ранко Милетић, поверилац ЈКП ‘’Стандард’’, поверилац Дунав осигурање, председник општине Милан Ђокић, председник Скупштине ИМТ – а у стечају Зоран Николић, повериоци Златко Марковић и Славиша Радуловић и медији. Н.К.Н.

Хор блистао на међународној сцени у Бијељини

ТРЕЋА ПОБЕДА „Краља Дечанског“ Хор ,,Свети Стефан краљ дечански’’ освојио је прво место на Међународном такмичењу хорова у Бијељини. У категорији камерних хорова, Књажевчани су, под диригентском палицом Мартине Милошевић, освојили 99,3 од максималних 100 бодова. Oсвојена је и специјална награда за извођење Мокрањчеве

ком по з и ц и ј е ‘ ’ Њ е с т с в ј ат ’’. На такмичењу је учествовало 11 хорова из Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине и Хрватске. Ово је трећа победа за Хор ‘’Свети Стефан краљ дечански’’. На истом такмичењу 2007. били су апсолутни победници, а 2009. први у својој категорији. К.И.


ИНФО.

Реч, две... ШИЈУ, НЕ ШИЈУ: Милан Ђокић, председник Општине Књажевац: - Локална самоуправа и Привредни савет треба да имају јединствену слику како би помогли бржи развој нашег краја. Морамо се више окупљати, мада нема спектакуларних решења. Има добрих идеја. Зашто текстилна индустрија нема радне снаге? да ли је у питању мотив или интерес, то морамо да видимо. Ако хоћемо преквалификацију, онда да створимо услове за тај посао.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

МАЛИ, МАЛИМА: Јован Исаков, председник Привредног савета: Нисмо се сто одсто сложили ни у чему, и то је добро. У супротном, никад ништа не би завршили. Преостаје нам да се сложимо око приоритета. Ја сам и даље за мале погоне у околини Минићева и Калне. Убеђен сам да ћемо нешто направити за неки месец.

ЗАВИЧАЈ ЗАВИЧАЈЦИМА: Владана Стојадиновић, директор Народне библиотеке „Његош“: - Упознали смо ученике шестих разреда, у склопу пројекта „Завичајни појмовник“, са својим завичејем, са – Старом планином. Теорију из школских клупа „пренели“ су на лице места, подно Миџора, у Каменици, у Балта Бариловцу, и деца су о сваком кутку, објекту, пределу, знала понешто важно.

МОТОРИ, МОТОРИ: Александар Стевановић, сарадник ГИЗ-а: - На првом месту треба да буду мала и средња предузећа, они су мотор развоја. ГИЗ (немачка организација за техничку сарадњу) нуди помоћ, нуди тржиште ЕУ и веома повољна почетна средства. Зар то није довољно? СВЕТЛО У МАГЛИ: Мара Гаков, завичајка: - Тог дана на Старој планини падала је киша, спустила се густа магла. А тако смо јасно видели све лепоте планине. И лепо смо се провели. Најлепши је то део Србије.

Удружење бораца НОР-а Књажевац обележило Дан победе над фашизмом

Само је једнa историјска истина

Сећање на Божина Јовановића У СУБНОР-у Зајечар, 8. маја, на трогодишњицу смрти познатог привредника, учесника НОР-а, хуманисте и заслужног грађанина Тимочке крајине, Божина Јовановића, одржана је комеморација на којој су говорили Мика Рајковић, председник СУБНОР- а Зајечарског округа и Брана Филиповић, новинар, друг и сарадник Јовановићев. -Божин је био и инетелектуална и људска громада, био је на челу РТБ Бор од 1965-1975. године у време најснажније изградње овог привредног гиганта, руководио је Тимочким рудницима бакра, Међуопштинском регионалном заједницом, био народни посланик, председник Привредне коморе Југославије. Написао је више књига о тимочким задружним

домовима и селима, као и привредном развоју истока Србије. Био је вољен, поносан, храбар, родољубив, вредан... Рођен је у Новом Кориту на Старој планини, живео је 91 годину, сахрањен је 10. маја 2011. у Алеји великана на Новом гробљу у Београд- подсетио је Мика Рајковић. Брана Филиповић се осврнуо на личне сусрете и дружења са Божином, подсећајући да његове врлине и визионарске мисли. На слици: Драгољуб Николић, председник СУБНОР-а Зајечара уручује публикацију посвећену животу и делу Божина Јовановића др Славку Јовановићу, председнику СУБНОР-а Сокобање. Н.К.Н.

Уз масовну присутност бораца ослободилачких ратова и представника власти, у Спомен парку ‘’Слободе’’ у Књажевцу, обележена је годишњица победе над фашизмом. Присутнима се обратио председник Удружења бораца НОР-а Књажевац МилорадМилојковић. Де легације ч ланова борачке организације. организације РВС и Удружења војних пензионера положиле су цвеће у спомен погинулих бораца у другом светском рату. Са скупа је упућена порука да се јавност супростави покушајима извртања историјских чињеница из Другог светског рата.    Скупу с у прис ус твовали и

представници синдиката, организације пензионера, представници парламентарних странака, ученици V2 разреда Основне школе Димитрије Тодоровић Каплар и представници јавног информисања. Удружења бораца одржало је и редовну годишњњу скупштина на којој су разматрани реализација Плана рада Удружења у 2014. са тежиштем на Програм обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, као и реализација пројектних активности: Војничко гробље на Липару, Караџин, Слободиште и Копиште, стратиште код Калне. Д. Беатовић 


ТУРИЗАМ

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Нови атрактивни “пакети” на Старој планини

Летње авантуре крај Височице Фото: Драгана Митровић

-Из лишно је подсећати на природно богатство Старе планине. Сада је најважнија додатна понуда, а то су летње атракције за авнтуристе. Овде је зима божји дар, али је лето још примамљивије. У хотелу којим газдује фирма Фалкенштеинер, пролеће и јесен су најпогодини за конгерсне и конференцијске организације, зима је душу дала поготову за најмлађе, лето је за ловце, риболовце, излетнике. У сарадњи са Ловачким удружењем Књажевца отватрамо “пакет” за лов на јелене, срндаће и пернату дивљач, до је риболов резервисан за слив реке Височице, где ће нам Општина Пирот изаћи у сусрет. Западна страна планине је прошарана најлепшим водопадима, ту је трећина водопада “Молитва под Миџором”: Старопланинци у целој земљи. Нећемо изоставити ни производе најквалитетнији мед параглајдеристе који су и од раније на овим теренима. Извори здраве воде на састанку коме су присуствовали Милан Ђокић, председник Општине налазе се и на 1.800 метара надморске најодогворнији представници општина Књажевац, посебно је нагласио да цео висине, што је реткост - рекао је Нико- Пирот и Књажевац, као и државних тутристички пројекат на Старој плала Марковић, директор хотела “Стара јавних предузећа “Скијалишта Србије”, нини није никада био “политички ћар, него стратешко питање Србије”. планина” на Јабучком равништу, 12.маја, “Стара планина” и Србијашуме.

-Зато је неопходно да држава и даље инвестира, да се активирају предузећа у општинама Пирот и Књаћевац и покрену инфраструктуру, да се појача макетинг служба и обнови позитивна прича. Цео пројекат је поново беспотребно исполитизован. Држава мора прво да посеје, а после да жање, и то је свакоме познато. Фирма Фалкенштеинер ће уложити у пропаганду, може да привуче госте из целог света. Најгоре је што је у псоледње време Стара планина политички погрешно протумачена и то ћемо морати да превазиђемо - нагласио је Ђокић. Ускоро ће се са новим “пакетима” упознати група од 40 новинара који ће и лично доживети старопланинске лепоте, што ће помоћи да се добар глас најдаље чује. -Наши најбољи гости су Бугари, а потом Руси који изузетно цене природне драгуље којима овај крај обилује. То не смемо да заборавимо - закључио је директор Марковић. М.Антић

ЂурђевданСКА „Молитва под Миџором“

Чобанице са горе зелене На “Ђурђевданским сусретима – Молитва под Мидџором” у Балта Бериловцу, у такмичарском делу, додељене су награде у десет категорија. Објављујемо добитнике прве три награде у свакој категорији, прве, друге и треће (првоименовани је освојио прво, другоименовани друго, а трећеименовани треће место). За најбољи сир побринули су се: Иванка Митић, Гордана Јовановић, Сладјана Ћирић. За најбољи белмуж: Удружење Горска вила Сврљиг, Горан Живић, Миломир Радоњић. За најбољу јагњећу чорбу: СУР “Код Саше”, Ивица Тошић, Удружење жена Грљан. За најбољи производи од лековитог биља и шумских плодова: Удружење „Стара планина“ Пирот, Богиња Николић, Предраг Сибиновић. За најбољу старинску трпезу (удружења): Удружење „Женска

Најлепша чобаница је Ана Лупшан, најбољи у „Чобанском колу“ Раде Додић из Милутовца

иницијатива“ Књажевац, Удружење пензионера Књажевац, Удружење жена Темштанка. За најбољу старинску трпезу (индивидуално): Видимка Ћирић, Емилија Костић, Славејка Крстић. За најбољи сувенир: Удружење „Горска вила“ Сврљиг (преслица), Етно центар Књажевац (фрула), Милорад Митровић (воденица). У категорији најбољих старих заната победници су: Удружење за неговање традиције „Извор“ (обредни пешкир), Славољуб Петровић (опанак), Етно центар Књажевац (двопређна чарапа). Најлепша чобаница је Ана Лупшан, а прве две пратиље су: Мина Радојковић и Анђела Мирковић. Први у чобанским играма је Раде Додић из Милутовца. Друго и треће место припало је основним школама „Дубрава“ и „Каплар“. М.Антић


ТУРИЗАМ

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Српски парк из доба Јуре

Диносаурија на Старој планини На Старој планини налази се јединствено налазиште фосила, каквог нема у Европи, али и у свету због чега српски геолози проф. др Александар Грубић и Михајло Галечић у својој научној студији сматрају да Стару планину треба прогласити за српски Национални парк диносаурија, заштитити, детаљно истражити и резултате тог истраживања представити светској јавности, објавио је Танјуг 2. маја. Научну студију под називом “Фосилни трагови старих диносаурија у доњем тријасу Старе планине” чији су аутори геолози Грубић и Галечић, Завод за заштиту природе Србије публиковао је још 2001. године, али је она мало позната широј јавности. Аутори су описали налазе фосилних трагова ногу текодонтосауруса који су пронађени у Горњем Високу на Старој планини, а претпоставља се да су стари око 250 милиона година. Како се наводи, први фосилни трагови пронађени су још осамдесетих година прошлога века. - На горњим површинама слојева утврђени су многобројни трагови ногу са отисцима два, три, четири или пет прстију и према томе несумњиво припадају тетраподним кичмењацима.

На терену је констатовано да постоје три врсте трагова и то ситни, дужине од два до три центиметара, средњи, од три до шест центиметара и велики код којих само један прст може бити дугачак 10 центиметара и дебео два центиметара - каже се у студији. - Боље очувани трагови и њихов изглед упућују на сигурно двоножно кретање животиња од неких група Thecodontosaurusa, који су живели у доњем тријасу, а можда већ и

начин примерен свом наведеном изузетно значајном природном садржају - закључује се у студији. Интересантан је податак да је пре неколико година, такође на Старој планини, група научника са нишког Природно-математичког факултета на челу са проф. др Павлом Премовићем, у околини Завојског језера пронашла доказе да се на овом подручју пре око 210 милиона година налазило топло тропско море. На то упућује проналазак скамењеног морског муља у коме су пронађени фосили шкољки, морских глиста других праисторијских животиња. Како је Танјугу изјавио планинарски водич Планинарског клуба “Видлич” из Пирота Дејан Ћирић, пироту перму. Налазак фосилних трагова ски планинари неретко по беспућима Thecodonata у доњем тријасу Старе једне од најлепших планина у овом депланине је јединствен у овом делу лу Европу набасају на фосилне остатке. Европе, а и у свету. Због тога се ве- Има доста остатака који указују на ома озбиљно намеће потреба да се давну геолошку прошлост. Ја нисам ово изузетно фосилоносно подручје геолог, међутим, на многим местима прогласи за национални парк сам наилазио на камење које има отдиносаурија, затим, да се откривени исак шкољке, и то на пределима који трагови темељно проуче и прикажу су понекад и на преко 1.800 или 1.900 свету. И на крају, да се Стара планина метара надморске висине, што значи са својим изузетним био и геодивер- да је овај предео некада, сасвим сизитетима заштити на одговарајући гурно, био на дну мора - каже Ћирић.

Познати водопад на туристичкој мапи Старе планине

СВЕТ ПРЕПОЗНАЈЕ ЛЕПОТУ БИГАРА

На путу Књажевац - Пирот, подно Старе планине, на пет километара од Калне, крај асфалтног коловоза, блиста у свој својој лепоти водопад Бигар. Висок је 35 метара. Ту су, изнад водопада, каскаде - кречњачка језерца. Недалеко су још два водопада, један висок 17, други 15 метара. У близини су и напуштене воденице које су некада послужиле и за снимање једног од култних филмова познатог српског писца и режисера, професора Живојина Павловића, родом из Вратарнице. Посебна атракција је обновљени оближњи манастир Светог Онуфрија, саграђен у 14. веку. Ове податке у последње време, чини се више него раније, бележи српска штампа, а преносе и неке светске агенције.

У Туристичкој организацији Књажевца подсећају да се водопад налази на потоку Буковски до који се улива у Стањинску реку. Вода тече преко рупичастог камена (бигара) по коме је и добијено име. Вода може да се користи за пиће, што је посебно важно за турсите и намернике који се запуте Пироту и осталим, неодољивим лепотама Старе планине. Уређене су и пешачке стазе, поставлхјене клупе и мапа за сналажење с тутристичком понудом. Данас је Бигар и званично место које се препоручује домаћим и страним гостима с напоменом да је реч о јединственој атракцији коју треба видети и – доживети. Н.К.Н.


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Записи Славољуба Лукића и Модрага Велојића старопланинским сеоским стазама и богазама (1)

ТАТРАСНИЦА СКРИВА ЗЛАТНЕ ТАЈНЕ

Т

ат расница је срце и д уша Старе планине. Ту царују митови, легенде и предања. Ту су лепоте природе, чувени сиреви, овце и - најхрабрији овчарски пси. Ту су и трагачи за закопаним благом. И свакојаким тајнама... Старопланинци су увек били гос топримљиви, д у ховити и срдачни. Путника намерника увек лепо дочекају, угосте и испрате. На висовима Старе планине, зборављена од свих, остала је Татрасниница. Као и већина села у Буџаку, она је без својих житеља, без младости, усахнулог живвота. Никада није било добрих путева, саобраћајних знакова, тек струје. Уз саму бугарску границу, испод Петкове чуке (1297 метара) и Голаша (1579 м), данас живи само ше с тор о с т ановника: Станимир Николић (рођен 1930.), Милутин Божић (1944.), Јовица Божић(1948.), Боривоје Илић (1928.), Давинка Ристић (1930.) и Гојко Паунковић (1933). А пре само 50 година Татрасница је имала у 141 дому 820 становника. Овако су

Татрасницу доживели августа 2006. године Славољуб –Славко Лукић и Миодраг Велојић из Зајечара. Они су, присећају се, прво свратили код једног од последњих житеља Татраснице, Милутина Божића, у засеоку Голема Река. Милутин је родом из Дрвника, овде се призетио. Њега су затекли како музе овце у ведро (дрвена посуда која служи за мужу оваца). Некада је у његовом тору било преко 100 брава, а те, 2006. - тридесетак. Даље су се упутили према засеоку Свечник и Копривак. Успут су прошли поред манастира Св.Јована Крститеља или - поред манастирских остатака. Манастир је постојао још у доба Турака. О Светом Јовану (7.јула) сваке године ту се славило, играло и певало. Мештани су неколико пута обнављали објекат на примитивни начин (уз помоћ најлона, дасака и лимова). На неколико стотина метара од манастира налази се школа, некад са пуно ђака. На саставу двеју рчица Брезове и Миличичке (на месту званом Средорек) наишли су на остатке „обрађеног“ камена из доба Риомљана. Они су ту правили водовод који се некада давно протезао до

Калне и Габровнице. Идући даље стигли су на место звано Трап и видели напуштене и оронуле куће Ратковске фамилије. Посетили су и Гојка Паунковића. Затекли су га како замишљен и помало тужан седи испред куће на својим дрвеним саоницама. Некада, када је био у пуној снази, саонице су му биле омиљено превозно сресдство. Са своје 73 године он чува десетак оваца, јер за другу крупну стоку више нема снаге. На питање како живи сам, Гојко је духовито одговорио:- Како мува у тупан. У кући Боривоја Илића и Дивинке Ристић присуствовали су припремању локалног специјалитета-белмужа, који се спрема од младог овчјег сира и кукурузног брашна. На имању Чедомира Андријевића , у засеоку Свечник, наишли су на стару и лепу кућу. Сама кућа је покривена црепом, али се у њеној близини налази плевња покривена сламом. Слама на њој стоји више од 50 година. У непосредној близини куће је Голашка речица . На њој је оронула воденица поточара на којој се воденични камен одавно не врти, али, без обзира што ћути, она и данас много говори. И њу су сељаци на довитљив начин покрили

сламом, и уз причу, песму, а богами и ракију, до касно у ноћ, млели кукуруз. Поред речице је шопур (место где тече бистра и хладна вода на којој би многи позавидели). Веома леп призор пружа и винова лоза стара више од пола века, која се проширила преко целог зида куће. На пар корака од куће, у самој градини (башта)има кошница. О квалитету меда са ових простора није потребно говорити. У близини бугарске границе, на међи атара насеља Репушница и Татрасница, на делу некадашњег Тутиновог пута, налази се кладенац Беле воде (по којем је место добило исти назив). Вода извире у камену и веома је ледено хладна . Недалеко од кладенца на месту званом Петкова чука налазе се остаци некадашњег римског утврђења, закључили су своју причу о Татрасници Лукић и Велојић и, ето, након осам година, послли је и „Новим књажевачким новинама“ како би, нагасили су, остао још један траг о непролазној лепоти и тог крајолика Старе планине. (У следећем броју: Запис о Габровници).


ЗАПИС

СТР.  7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Ђурђевдан у Минићеву

Кад Роми славе, и Тимок тече веселије...

М

инићев о има више слава, пет вашара, н е з а боравне ловачке забаве, спортске манифестације, обележавање школских и варошких годишњица, традиционалних сусрета и обичаја, али и Ђурђевдан, шестомајски и седмомајски дан кад Роми славе. А Рома је у негдањем Краљевом селу, данас Минићеву по народном хероју Милуну Минићу, највише од свих 80 и више насеља књажевачке општине. Они су се саживели са овим народом, и тај присни сусрет, и православни осећај, траје и трајаће, верује се, вековима. -Преко дана, 7. маја, долазимо на фудба лско игралиште. Музика и спортски сусрети младих, углавном трчање и фудбал, главна су атракција. Дођу и млади и старији и да се виде, да прошетају, навијају, заиграју и провеселе се

уз пиво. Увече је главни догађај, уз неизбежно јагње свака породица у сали Дома културе има свој сто и своје госте.Весеље је до дубоко у ноћ. Моја продица је и на игралишту, ово ми је супруга, ту су деца, син и снаха, унук. Радосни смо, волимо живот, Минићево је и наш град, и наше село, навикли смо на комшије, и ми смо од наших, православни и са Србима делимо све што имамо, и у кући и у души-казује колачар ђурђевданске славе, Саша Димитријевић. У центру Минићева нема гужве. На игралишту одјекује, све до Зајечара и Књажевца, музика. У обе кафане ретки гости испијају кафу и пивце. Долазе Роми са игралишта, жале се, нема народа као ранијих година. Некако се и ђурђевдански обичај код младих стидљиво обележава. -Нема се пара, то је та мукапрозбори старија Ромкиња која је довела унука у кафану да се почасте и „виде кога све има“.

-Ми смо браћа, сликајте нас, плаћамо поштено. Данас ћу да уситним 500 евра. Долази таксиста из Књажевца имам неку робу, тепихе, продаћу и то, па ћемо вечерас да се проведемо. Дођи, брате, имаш места за нашим столом. Чим уђеш, ми ћемо да те видимо и нећеш се покајати. Шта, бићемо и у новинама, може, али лепше би било да нам вечерас донесеш слике-прича Славко Николић и дозива брата Бојана Савића да се фотографишу за успомену. На ра зглас у с е ч у је промукли глас. Старт је, трка почиње. Младе Ромкиње, упркос високим штиклама, крећу у освајање „краљице спортова“. Нема везе, нека победе најмлађи. Важно је да си на лицу места, пред

све бројнијом публиком. У центру игралишта, где се изводи почетни ударац за важне утакмице, вије се Ужичко коло. Дан је сунчан, топао, пролеће се увлачи под прозирне женске блузе и танке сукњице што их полетарац са оближњег Тимока шири као нове сунцобране. Они, домаћи минићевски Роми, срећни су јер је Ђурђевдан и опет ће, пуни срцем, најавити ново и дуго топло лето. Тимок се повукао од последњих киша и мирно у таласима, безазленије и веселије тече у сусрет 25. мају и другом овогодишњем незаборавном вашару, и он као да поздравља још један ђурђевдански дан. Б.Ф.


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

штипина у долини урвине Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29 (Наставак из прошлог броја)

Штипина. — Куће овога села су у долини штипинског потока, званог Урвине. Са северне стране заклоњено је село голим брдом с избразданим урвинама које се зове Момина Чука. У продужењу ове чуке је коса Страње. Са Момине Чуке и са Страња, кад падају јаке кише, многобројни потоци бујају и наносе штете селу. Јужна страна од Штипине равнија је нешто и зове се Поље. Поток Урвине извире у валевском хатару, у месту Кључу. За време јаких киша и топљења снега наноси штете селу, услед чега се село помиче наниже, ка тимочкој равници. Куће су и с једне и с друге стране потока, много више у присојној но на осојној страни. Источно од села протиче река Тимок. Кад надође причињава велике штете, плавећи плодну равницу око Тимока. У горњем крају села лије се вода са једног безименог извора, око кога је груписан највећи број кућа. У доњем пак крају пије се поглавито бунарска вода. Село има мален хатар. Западни је део брдовит и мање више кршевит, а источни раван. Најбоља је земља у Тимоку, где роди особито добар кукуруз. Највише земље за обрађивање има у овим местима: Забелу, Широкој Падини, Пољу, Лугу (тј. у Тимоку), Длбочком, Крадњем Пољу, Смрдану и Бабином Гробу („код Чешму“). Најудаљеније је место Забел. Сеју се све врсте жита и кукуруз. У Штипини се у последње време негују јако сви баштовански производи, који се продају поглавито у околне вароши (Заечар и Књажевац). Шуме приватне ни сеоске нема. Село је збијеног типа, особито у горњем, најстаријем крају села. Пружа се у дужину потоком. Куће у присоју јаче су збијене но у осоју. Има у Пољу једна кућа раселица. На каменом запису светога Арханђела има овај запис: Подиже Ранко Радоико Велко 1794“. То показује да је село доста старо. О имену села ништа се не зна, али је највероватније да је име дошло од положаја села, јер је као у некој „штипаљци”, притиснуто и с једне

и с друге стране, између две косе. Вис Момина Чука зове се по девојци која је ту сахрањена. Испод села у равници Лугу је стари калдрмисани пут који је водио из Равне у правцу Баранице. У близини је место Селиште, о коме се ништа не прича. Али се за то поуздано зна да је у раније доба село било у Ждрелу, где је сада Горњи крај села, и протезало се до потока Падине, који тече у село са северне стране. То се зна и по томе што се старо штипинско гробље налази сада на средини села. Од ослобођења гургусовачког краја (1833) село се почело све јаче спуштати наниже ка Тимоку, те је на тај начин гробље дошло у средину села. У околини села су стара гробља. Ту су се сахрањивали Штипинчани до четрдесетих година 19. нека. То се види и по натписима на надгробном камењу. Као старинци се сматрају: Ћуричи (13 к., Св. Врачеви), Вељичи (8 к., Митровдан), Нокичи (6 к, Митровдан), Цепичи (3 к., Св. Ђорђе), Ћосичи (7 к., Св. Јован), Миладиновци (4 к., Св. Ђорђе), Стевановци или Крце (2 к., Св. Ђорђе) и Черолењци (10 к., Митровдан). Биће да су и ови родови досељени, што се види по неразгранатости родова и разноликости њихових слава, али се у селу њихово порекло не зна. Досељени родови. — Никичи или Кусијичи и Рајкожци (4 к., Митровдан) су један род коме је старина у Г.

Соколовици у Заглавку. Доселили су се по свој прилици у другој половини 18. века. Од њих има 1 кућа у Валевцима. — Леркичи (7 к., Митровдан) су се доселили у исто време кад и Никичи, из Дрвника у Заглавку (од рода Ркмановаца. Зову их и Бранковци. — Османовци (1 к., Св. Арханђео). — Косовци или Косовљани (14 к., Св. Никола) су дошли са Косова пре сто педесет година — Чичивраговци (4 к., Св. Ђорђе) се у селу рачунају као старинци, али ће бити да су се доселили из велике и јаке породице истога имена у Новом Кориту у Срезу тимочком. То се види по њихову заједничком имену и по истој слави. — Поповичи (3 к, Св. Никола) су се доселили средином 19. века из села Бучја (у Заглавку). — Загорци (1 к., Петковица, преслава Св. Алимпије) су дошли из Чупрење у Бугарској, отприлике пре сто година. Домазети су, те славе две славе: једну праву славу,

а другу „на имање”. Рашинци (5 к., Св. Тома, преслава Св. Ђорђе) су из Штрбаца у Заглавку. Неки Милош Рашинац доселио се као „накаламковац“ (домазет, прилеп). Зову се и Деригуске. Они су из врло велике породице у Штрпцима, од „Арнаута“— Пирочанци (2 к., Св. Никола, преслава Св. Ђорђе) су из села Трњана у пиротском округу. Предак им уљез. — Црвенчање (3 к., Врачеви) су из села Црвења у Заглавку. — Качћичи (2 к., Св. Јован, преслава Митровдан) су прешли на имање из Г. Зуничја (Заглавак). — Влашичи (1 к., Св. Ђорђе) су из Стајћоваца у Бугарској, доселили се пре педесет година. — Живковци (1 к., Никола) су из пиротског округа. Предак им дошао као уљез. — Шестигабарци (2 к., Св. Никола, преслава Митровдан) су из Шестигабра у пиротском округу. — Косовци (2 к., Св. Јонан Златоуст) из Равне. - Миленковић (1 к., Св. Никола) из Влаова код Пандилара. — Радоњичи (1 к., Св. Ђорђе, преслава Св. Арханђео) су и из истоимене породице у Дебелици (у Срезу тимочком). Штипина је по становништву од млађих села, по свој прилици из осамнаестог века. Поред оно нешто сумњивих старинаца пада у очи велики број досељеника, и то из околине Заглавка, из Сврљига, Бугарске, пиротског округа, па и са Косова. Половина му је досељеника из Заглавка. Незнатан је број из Бугарске и пиротске околине. Село се умножавало прираштајем и досељавањем. У селу су заветине: Св. Јеремија, Русалница и Мала Госпођа. — Ново гробље је у Дубочком („Длбочко”). (Наставак у наредном броју)

ПОЗИВ УДРУЖЕЊА ВИР

Оцене за вино и ракију

Удружење произвођача вина и ракија ВИР Књажевац организује 29. и 30. маја оцењивање квалитета вина и ракија у сали за дегустацију ресторана ЈБ. Заинтересовани могу да се јаве и упознају са пропозицијама Удружењу ВИР.


СЕЛО

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

лепа земља добрих људи-Књажевац и стара планина Пројекат “Србија плус - лепа земља добрих људи” је истраживачко-документаристички, непрофитни пројекат, посвећен местима у Србији и људима, који тамо живе и које срећемо на путовањима кроз Србију. Србија је стварно лепа земља, у којој живе добри људи и која припада баш тим добрим људима. Зато је идеја аутора да на интернет адреси www.srbijaplus.net, као део пројеката, представи и лепу земљу и добре људе. Сарадник на пројекту је била и Туристичка организација Књажевца. У овом и наредним бројевима настављамо текстове о лепим и помало заборављеним селима из општине Књажевац.

СВРЉИШКА ТОПЛА ЈЕ ЦЕНТАР СВЕТА (2) Поред архитектонског решења дуда, па је хладовина згодно место за и „искакања“ из тадашњих начела причу с мештанима. У овако малом градње оваквих објеката, чудна је и селу, имали смо тројицу домаћина: величина објекта. Очигледно је да Љубишу Милошевића, Миодрага је превелик за тако мало село. Суви- Симоновића и Дејана Миладиновића. ше је велики и за потребе тадашњих Њихове приче о селу врло су сличне, становника целог краја (најближи је па се могу сажети у једну. Очигледно је Бели Поток, Божиновац и Подвис су да су у селу само старији становници. далеко за вечерњу приредбу). Један Већина њих вратила се у село након од могућих одговора је намера да се одласка у пензију. Примећујем да им обележи партизанска победа у бор- прија садашње место боравка. Тачно бама на оближњем Варничком врху. је да нема превоза до села, нема проНисам сигуран шта је од тога тачно. давнице ни амбуланте. У близини села, Током боравка у селу, чуо сам неколико долином Сврљишког Тимока, пролази занимљивих и озбиљних идеја, везаних железничка пруга Зајечар – Књажевац за будуће намене дома. Делују логич- – Ниш, али ће вероватно (ако већ није) но, можда и реално. Дом би требало путнички саобраћај бити ускоро укинут. средити и пренаменити. Могао би да Разговарамо углавном о буде мешовити омладински, планинар- могућностима да село оживи. ски и ловачки хотел. Процена је да се Преовлађује прича о Варничком адаптацијом може добити педесетак врху. Захваљујући ваздушним струјама, соба, уз остали пратећи простор. надморској висини, микро-клими и боСеоска чесма постоји од 1961. го- ровим шумама, Варнички врх је одличдине, када је у селу изграђен водовод. на ваздушна бања. На основу сопствеВода је спроведена из атара села Бели ног искуства, становништво региона Поток, а коришћен је слободни пад. Варнички врх сврстава испред познаВременом, тај довод воде је запуштен тих ваздушних бања у Србији. О конкуи чесма тренутно не ради. А пријала би рентности цена не треба ни говорити. хладна вода на августовских 35 степени. Атар села Сврљишка Топла пружа и Село ипак има воду, али она се пумпа- друге могућности које су, осим мешма пребацује из Сврљишког Тимока. танима, занимљиве и посетиоцима Чесма је баш испод прилично старог села. Добар део подручја је ловни

резерват. Природни услови посебно пријају дивљим свињама, које су се толико намножиле, да се кукуруз сеје само на њивама у непосредној близини села. Сврљишки Тимок је цењено риболовно подручје. Срећу се клен, скобаљ, мрена и шаран. Уз све то, подручје села је на путу планинарских стаза, које полазе од Подвиса, настављају се Сврљишком клисуром и стижу до Сврљишке Топле. У последње време све је више група планинара и излетника, који крену тим путем, а у Сврљишкој Топли, у задружном дому, проведу остатак дана. По пољима и шумама око села ретко се срећу, али дефинитивно има змије шарке, коју овде називају „напртка“. Зато се крећите опрезно, са штапом у руци и дубљој обући. Ту крај чесме, у хладу дуда чуо сам, једну од могућих верзија, о Сврљишкој Топлу у улози центра света. Младић из Сврљишке Топе оженио се девојком из Вртовца, код Калне. Почела су женскомушка надмудривања. Жена тврди да је баш Вртовац прави „центар света“. Муж одлучи да оспори њену теорију, постави поменуту таблу на улазу у село. Кад је први пут угледала таблу, жена је попустила пред необоривим доказом. Ову истину саопштио ми је Миодраг Симоновић, који је у односу на остале, већ по службеној дужности био упућенији у тајне свакодневних

догађања. У било ком случају, очигледно је да се неко баш потрудио да поменуту таблу брзо направи и постави. Све је урађено од приручног материјала. За таблу су искоришћена два лима, један стуб је припадао бившем саобраћајном знаку, други је урађен од два наварена профила. И још нешто: ако сазнате нове чињенице о положају „центра света“, јавите – нисам сигуран да је моја верзија тачна. У Сврљишку Топлу може се стићи аутомобилом, већ поменутим путем Књажевац – Сврљиг. Уз добру кондицију, могуће је и бициклом, што бих радо одабрао. Следећа могућност је возом до Подвиса, а одатле планинарским стазама до села. Нисам путовао том пругом, али радо бих. Чуо сам да су предели изузетно лепи и сликовити. Па, искористите док путнички воз још увек саобраћа. А кад се већ стигне у село, може се провести пар дана и да при том сваки дан буде испуњен новим садржајима: риболов у Сврљишком Тимоку, лов на дивље свиње, кад је то дозвољено (лично, не бих пробао). Један дан се може провести на Варничком врху. Пријаће шетња, ваздух и широк поглед на околину. Увече, поред сеоских пита, може се пробати добра ракија, испечена од шљиве црвенке или тргоња. Резервације смештаја нису потребне.

КРАЈ ФЕЉТОНА


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди

ЗАШТИТА БИЉА (3) ГРАШАК (Pisum sativum)

Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац

њивска. Али готово сви гаје грашак у својим баштама, за своје потребе. Технологија грашка није компликована и ту нема великих проблема. Непознаница и проблем може да се појави код заштите усева, услед недовољног познавања штеточина и болести који нападају биљку и неадекватне заштите.

БОЛЕСТИ ГРАШКА Поврће карактеришу повољна хранљива својства, одсуство засићених Антракноза грашка (Ascocyta pisi) масти и изражена дијетопрофилактичка - Узрочник је гљива која се углавном и дијетотерапеутска вредност. Посебан преноси зараженим семеном усева а значај има свеже, рано поврће које саз- и другим биљним деловима. Узрокује рева у оном периоду године када на пеге на листовима бледосмеђе боје тржишту нема довољно свежег поврћа са видљивим тамносивим рубом. На и воћа и када је присуство витамина и махунама су пеге мало удубљене. минералних материја од велике важ- Мицелијум продире до семена које ности у напорима за обликовање поприма сиву боју. Најчешће се јавља правилне и здраве исхране. Грашак када је време влажно и нешто хладније, је поврће које у пролеће веома рано јер се споре преносе кишним капима. стиже на нашу трпезу па се због те Антракноза се преноси семеном и а своје особине веома цени. Поред соје, могу се одржати и више година на препасуља и бораније, грашак се сматра зимелим остацима на пољу. Зато је што најхранљивијим поврћем. У исхрани се шири плодоред основна превентивна употребљавају његове махуне и зелена мера. Друга је правовремена сетва и зрна, а када сазри онда и зрела зрна, добра припрема тла. која по својој хранљивој вредности Пламењача(Peronospora pisi) - На надмашују пасуљ. Зрела зрна грашка махунама смеђе црна превлака (не нарочито су богата протеинима и ми- пега). Биљка споро расте, коленца су нералним материјама, и зато у нашем скраћена па су закржљала изгледа. Бојеловнику ово поврће треба да заузме лест се јавља најчешће тамо где се гразначајно место. Грашак је стара биљна шак интензивно гаји и то при влажнијем врста , у Европу су га пренели стари и хладнијем времену. Код превентивне азијски народи. заштите врло је важан плодоред. Грашак припада ботаничкој Рђа(Uromyces pisi) - На листовима фамилији Fabaceae, односно фамилији јављају се смеђи јастучићи у почетку лептирњача, која је добила назив по их је мало а после више тако да их је нарочитој лептирастој грађи цвета. лако уочити.Напад се јавља касно па Плодови биљака из ове фамилије су су економске штете мале.Паразит у махуне у којима је смештено семе, свом развоју има прелазног домаћина односно зрна, па је ова група биљака –млечику. добила назив и зрнене махунарке. Вирозе грашка. Међу економкВећина повртарских биљака снабдева си најштетније вирозе спада вирус нас углавном угљеним хидратима, док енацијског мозаика грашка који може група зрнених махунарки представља да смањи принос и до 50%. На лишћу најдрагоценији извор протеина. Грашак се јавља мозаично шаренило лишће представља врло значајно поврће које се коврџа а цела биљка има жбунаст се одликује богатим садржајем про- изглед.На наличју листа јављају се теина, шећера и витамина. У зеленом брадавичасти израштаји(енације).Расемену присутни су лако сварљиви не заразе изазивају кржљавост махуна. протеини, скроб, шећер, витамин Вектори (преносиоци) вируса су биљне А, Б и Ц, као и минералне материје ваши. Вируси се у вашима могу задржагвожђе, калијум, натријум, калцијум и ти до 30 дана али не преносе вирусе на магнезијум. Зрењем се у зрнима грашка потомство. Зато је основна мера заштиповећава количина протеина, масти и те сузбијање биљних ваши и не гајити неких витамина, а смањује количина грашак близу других домаћина вируса шећера. (боб,луцерка,детелина). За сузбијање У нашој земљи узгаја се углавном болести грашка користимо фунгицикао баштенска биљка, а мање као де: Ridomil Gold (25 гр/ару), Balear 720

SC, Dakoflo (20 гр/ару), Mankogal 80, Penncozeb WG (25 гр/ару), Sigura (5 мл/ ару) или бакарни препарати ако дође до појаве бактериоза.

ШТЕТОЧИНЕ ГРАШКА Зелена грашкова лисна ваш (Acrytosiphon pisum) - Једна је од највећих ваши, дуга 3.5-6 мм. Штете прави сисањем сокова на лишћу а и преносилац је вируса. Има потпун развојни циклус па презими као зимско јаје близу кореновог врта или на биљним остацима. У априлу излази ваш оснивачица која даје бескрилне генерације. Кад је топло време сваких 10 дана појављује се нова генерација. Може имати и 20 генерација годишње. Сузбијају се третирањем у време појаве: Actara 25 WG (2,5 гр/ару), Nurelle, Cythrin 250 EC (2 мл/ару), Dimetogal (0,1 % и то само на почетку вегетације) и др. Пипе махунарке(Sitona spp) - То су тврдокрилци дуги 4-5 мм. Јављају се у априлу и на младим листовима грашка изгризају лиску све до главне жиле. Има само једну генерацију годишње. Женка до половине лета полажу јаја не бирајући места па многа јаја пропадну што се надокнађује бројношћу (једна женка полаже 1400-2000 јаја). Испиљене ларве увлаче се у земљу , хране се корењем а потом се увлаче у бактеријалне квржице и изгризају их. Развој траје 6-7 недеља а одрасли излазе крајем августа. Полно способни су тек следеће године. Сузбијање се врши кад је уништено више од 10% лисне површине односно кад се по квадратном метру нађе више од

2-3 пипе инсектицидима као што су: Nurelle D (10 мл/ару), Reldan 22 EC (12,5 мл/ару) , Actellic 50 (0,05%) и др. Уједно се сузбијају и остали штетни инсекти. Грашков жижак(Bruchus pisorum) Tврдокрилац је сивосмеђ дуг 4-5 мм са белим пегама , а ларве су дуге 0.6 мм. Напада зрно, које није погодно за људску и сточну храну. Има једну генерацију годишње. Презими у остацима у складиштима али и на пољу. У време цветања на биљке долећу и хране се поленовим прахом. Након парења, крајем јула, женка полаже јаја на махуне 1 цм дугачке. Ларва чим се излегне убушује се у махуну и затим у прво зрно на које наиђе. Рупица на махуни брзо зарасте па се на разликује од здравих махуна. У једном зрну развија се само једна ларва која остаје у зрну док се на развије у тврдокрилца. За време вегетације можемо да нађемо и јаја и ларве и одрасле због продуженог периода одлагања јаја. Жижак се размножава само у пољу а не у складишту ,па је заштита прскање после цветања. Црни и пегави грашков савијач (Laspeyresia nigricana, Laspeyresia dorsana) - Грашкови савијачи имају само једну генерацију годишње. Презимљују у коконима у тлу. Лептири се јављају од маја до августа. Женка одлаже јаја на лишће или младе махуне. Гусенице се прво хране лишћем а онда се убушују у махуну. Ранија берба и уклањање биљних остатака спречавају да гусеница дође у тло. У случају јачег напада, потребно је третирати у време цветања и још једном после 10 дана . Од инсеката може се појавити и Грашков трипс(Kakothrips robustus) , Грашкова мушица (Contarinia pisi) и др.


МОЗАИК

Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Сваке године 10. маја обележавамо Међународни дан физичке активности. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) са циљем да промовише физичку активност подизањем нивоа свести о позитивним ефектима физичке активности у превенцији незаразних болести. Главни циљеви националних и глобалних акција у склопу обележавања овог датума су: - подизање нивоа свести о користима физичке активности у превенцији незаразних болести; - истицање бројних предности бављења спортом и указивање на позитивне ефекте редовног вежбања; - подстицање становништва

ШАХ

Уређује мк Милан Панић У Русији је почео турнир КарповПоиковски, престижни бергер турнир на коме учествују проверени борци и који увек даје занимљиве и поучне партије. Ове године посебна занимљивост, за шахисте Балкана, је наступ хрватског велемајстора Ивана Шарића.Некадашњи светски и европски омладински првак света полако се пробија у сам врх светског шаха. Почетком године је у јакој конкуренцији победио на Б турниру у Вајк ан Зеу и тако изборио наступ на А супертурниру следеће године. На турниру КарповПоиковски почео је одлично и после ремија црним фигурама са Шировим, успео је да победи репрезантивца Русије и једног од најбољих играча на свету Јана Непомниачија у одличном нападачком стилу 1. e4 ц5 2. Сф3 д6 3. д4 ц:д4 4. С:д4 Сф6 5. Сц3 a6 6. Лe3 e5 7. Сб3 Лe7 8. ф3 Лe6 9. Дд2 х5 10. Сд5 Л:д5 11. e:д5

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ

широм света на бављење физичком активношћу у свим доменима; - промовисање здравог начина живота и понашања кроз спорт и физичке активности. Физичка неактивност уз неправилну исхрану представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. У свету је приближно 31% особа старијих од 15. година недовољно физички активно. Сваке године најмање 1,9 милиона људи широм света умире од последица физичке неактивности. Широм свиета, до 2015. године, предвиђа се повећање смртних случајева од хроничних незаразних болести за 17%, уколико се не предузму активности и не утиче на узроке. Забрињава податак да чак 60% светске популације не успева да испуни ни минималне услове за адекватну физичку активност.  Зашто је важна физичка активност за здравље? Редовна умерена физичка активност је један од најлакших начина за очување и унапређење здравља. Бројна истраживања су показала позитивне ефекте редовних физичких

активности на здравље: превенција обољења срца, шећерне болести, рака дебелог црева, депресије и гојазности. Физичка активност доводи до смањења повишеног крвног притиска, пада масноћа и шећера у крви. Вежбањем јачамо свој срчани мишић (повећавамо ударни и минутни волумен) и плућа (повећавамо дисајни волумен и богатимо алвеоларну мрежу). Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од појаве акутног инфаркта миокарда за 18%, а можданог удара за 11%. Физичка активност јача наше кости и цели скеле, смањује стрес и анксиозност (нервозу), помажући нам да се опустимо и боље спавамо. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање, осећај испуњености и задовољства. Колика је терапијска доза физичке активности? - Препоруке за превенцију масовних незаразних болести су најмање 30 минута физичке активности умереног интензитета током пет или више дана у недељи и/или 20 минута интензивне физичке активности током најмање три дана у недељи. Деца и млади имају веће потребе за кретањем тако да

сваки дан треба да буду најмање 60 минута физички активни. - Уколико имате одређене здравствене проблем пре започињања физичке активности посаветујте се са својим лекаром о врсти и интензитету вежби. - Физичка активност мора да буде разноврсна, редовна и прилагођена сваком појединцу. - Вежбајте у удобној и комотној обући и одећи. - Пре и током вежбања обавезно надокнађујте течност, а препоручује се негазирана минерална вода. Умерена физичка активност не мора да подразумева само бављење неким спортом или вежбање. Она предствља и шетњу, рад у башти, вожњу бицикла. И зато. . . .НЕМА ИЗГОВОРА . . . .да је опрема скупа, како вам је за тренирање потребно пара за чланарине у разне клубове И тако даље . . . .ШЕТАЈТЕ, ДРУЖИТЕ СЕ И КОРИСТИТЕ СВАКИ МОМЕНАТ ЗА НЕКУ ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ. 3060 минута физичке активности сваког дана можемо себи да приуштимо, без додатних трошкова. . .нека то буде одлазак на посао или школу пешице. ТО СВАКО ОД НАС МОЖЕ!!! ОД ВАС ЗАВИСИ !!!

Шарић, Иван 2666–Непомниачи, Јан 2735 Б90 15. Карпов-Поиковски турнир 12.05.2014 Сбд7 12. Лe2 O-O 13. O-O Дб8 14. Kх1 Лд8 типичан маневар да се измени лоши ловац преко б6 15. ц4 Лб6 16. Л:б6 С:б6 Црни је тако изменио лошег ловца али је настао други проблем, лош скакач на б6 који спречава типично б5 и црни мора поново да губи време да му побољша положај 17. ф4! бели заузврат не губи време. Црни има само две фигуре на краљевом крилу 17... e4 18. Сд4 Дц8 19. Тaц1 Тe8 20. б4 Дд7 21. Сц2 Сц8 22. Сe3 Сe7 23. ф5 Тeц8 [23... б5 је заслуживало пажњу да би се дошло до контраигре. Црни не може да спречи отварање линија на краљевом крилу, али мора да има своју контраигру на другој страни табле. Следило би 24. г4 са јаким нападом (24. ц5 не би било добро због 24... д:ц5 и 25. д6 не би била претња јер је пешак везан] 24. Тф4 б5! 25. г4! (види дијаграм) удар за ударом, али треба префирати шансе белог 25... б:ц4 26. г5 ц3 замка. Можда није теоретски најбољи потез али даје најбоље практичне шансе

приводи партију у своју корист 35...Дб7 36.Т:ц3 Д:б4 37.Тб3 Дц5 38. Тг3 Сг8 39. Дд4 Дб4 40.a3 Дб1+ 41. Kх2 Сх6 42.Дб6 Д:б6 43.С:б6 Тб8 44. Тц4 Тцб7 45.Сц8 Тб2+ 46. Тг2 Т2б3 47. С:д6 Т:a3 48.Тц7 Тa4 49.Сц4 Сф8 50. д6 Тд8 51Тг:г7 Тa2+ 52.Kх3 Тe2 53. Тгe7 Тб8 54.Тб7 Т:б7 55.Т:б7 С:e6 56. ф:e6 Т:e6 57. Тe7 1-0

ПРОБЛЕМИ

27.Дд4 прецизна игра Шарића. Грешка би било ноншалатно 27. Т:ц3? Т:ц3 28. г:ф6 (28. Д:ц3?? Сф:д5) 28... Т:e3! 29. ф:e7 Т:e2 30. Д:e2 Д:e7 са добром игром црног 27...Сх7 28. Л:х5 С:г5 29. х4! Заиста одлична игра Шарића. Балансира сопствени напад и ограничавање фигура црног 29... Сх7 30. Тг1 ф6 31. Д:e4 Kх8 32. Лф7 Дa7 33. Лe6 Скакач на е6 или д6 вреди топа обично у оваквим позицијама. Слично је и са ловцем 33... Тц7 34. Сц4 Тд8 35. Тц1? вероватно због цајтнота Шарић прави грешку али и пак

Мат у три потеза Решење из прошлог броја

1. Да3


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Велики успех Књажевчана на ОТВОРЕНОМ ПРВЕНСТВУ ЦРНЕ ГОРЕ У ПОУЕРЛИФТИНГУ И БЕНЧ ПРЕС-у

Пљуштали државни рекорди За репрезентацију Србије на недавном Отвореном првенству Црне Горе у поуерлифтингу и бенч пресу наступило је че тири такмичара из Пауерлифтинг клу ба „ К Њ А Ж Е В А Ц “. По с т и г н у т и с у од л и ч н и р е з ул тати. Освојено је пе т меда ља, од којих четири златне и једна сребрна. Добили смо и двоје апсолутних и релативних победника у поуерлифтингу. Јована Јовановић, прво место поуерл и ф т и н г R AW к а т. ЈУНИОРКЕ -75 кг , друго место Бенч прес РАУ кат. ЈУНИОРА – 75 к г. (четири нова државна рекорда). Чучањ 95 кг, бенч Прес 37.5

кг, мртво дизање 110 кг, тотал 242,5 кг. Никола Ранђеловић, прво место поуерлифтинг ЕQ (са опремом) кат. ЈУНИОРА -67,5 кг, (4 нова државна рекорда).

млади фудбалери

Смеши им се титула шампиона У лигама ФС РИС, млади књажевачки фудбалери били су успешни минулог викенда - на три меча остварили с у све три победе. У кадетској лиги на подручју Фудбалског савеза региона источне Србије, селекција „Тимочанина” гостовала је у Крушевцу и о с т в а ри л а п о б е д у резултатом 3:2. Пионири “Тимочанина” играли су једну од најважнијих утакмица у сезони против Озрена. Меч одигран у недељу на градском стадиону у Књажевцу припао је домаћину 4:1, чиме су књажевачки пионири највероватније обезбедили

титулу шампиона лиге. Против одговарајуће селекције гостију из Сокобање играли су и књажевачки млађи пионири и такодје победили са 3:2. Дан раније, на теренима градског стадиона, одржана је права ревија фудбала уз учешће најмлађих фудбалера Књажевца и “Хајдук Вељка” из Неготина. Генерација књажевачких дечака рођених 2003. и 2004. године укупним резултатом 9:3 савладала је своје ривале (по групама 8:0, 1:0 и 0:3) у “фудбалу 8”, док је у “фудбалу 6” екипа Књажевца, дечаци рођени 2005. и млађи, била још успешнија и победила 8:0 (по групама 6:0, 1:0 и 1:0).

Чучањ 185 кг, бенч прес 95 кг, мртво дизање 162,5 кг, тотал 442,5 кг. Никола Пирузе, прво место поуерлифтинг ЕQ (са опремом) кат. ЈУНИОРА -125 кг. Спорт у ‘’Каплару’’

Апсолутно најјачи такмичар ЕQ (са опремом). Релативно најјачи такмичар ЕQ (са опремом). Три нова државна рекорда. Чучањ 310 кг, мртво дизање 270 кг, тотал 770 кг. Милан Смиљанић, прво место поуерлифтинг RAW (без опреме) кат. ОПЕН -125 кг . Апсолутно најјачи такмичар RАW (без опреме). Релативно најјачи такмичар RAW (без опреме) Један нови државни рекорд. Чучањ 300 кг. Од л а з а к н а Отворено првенство Црне Горе у поуерлифтингу и бенч прес-у RAW и ЕQ помогли су Спортски савез Књажевца и локална самоуправа. Д.И. Планинари

Играју и Камп на уживају Седлару У школи ‘’Каплар’’ почела је недеља спорта у екипним и индивидуалним спортовима. У спортској хали школе надметали су се, вежбали, играли се заједно ученици млађих и старијих разреда и специјалних одељења у спортовима у којима уживају. Завршница је резервисана за традиционални крос РТС-а 16. маја и организоваће се на нивоу града и уз учешће свих школа. У ‘’Каплару’’ се, од овог пролећа, реализује и пројекат ‘’Спорт у школе’’, који је покренуо Савез за школски спорт Србије.

У организацији Планинарског друштва Бабин зуб од 30. маја до 1. јуна на Седлару, на Старој планини, одржава се 6. камп “Живети са природом”. Садржај кампа је прилагођен сваком ко жели да упозна планину и природу.Смештај учесника је у конаку Седлар, а постоји и могућност камповања под шаторима. Минимални број је 30, а максимални 40 учесника. Обавезна је пријава и резервација, најкасније до 25. маја у Планинарском друштву “Бабин зуб” Књажевац. К.И.

Nove knjazevacke novine 97  

knjazevacke, novine

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you