Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

Фото: Б.Ф.

ГОДИНА VI БР. 94, 31. МАРТ 2014. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

Сусрет у Минићеву након избора - тек предстоје велике обавезе: Славољуб Милановић и Бата Ђорђевић

ИЗБОРИ 2014.

ИСТОРИЈСКИ НАПРЕДАК НАПРЕДЊАКА стр. 2,3,4

СНС је на недавним парламентарним изборима у Општини Књажевац добио 56,7 одсто од укупно изашлих грађана на биралишта. Други је СПС, а трећи је УРС.


ИЗБОРИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

КОНАЧНИ РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА 2014.

СТР.  2

У овом броју објављујемо табеларни приказ званичних резултата републичких ИЗБОРА 2014. које је саопштила Изборна комисија Општине Књажевац

ЦЕНТ ИЈА АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net


ИЗБОРИ

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

(НЕ) очекивана Велика победа напредњака Лидерима странака, учесница на недавним републилчким изборима у Књажевцу, послали смо поруку да ћемо у овом броју “Књажевачких”објавити њихову анализу и мишљења о протеклим републичким

изборима у Општини Књажевац. До закључења овог броја добили смо неколико одговора које готово у целини објављујемо. Очекујемо да у наредном броју, кроз 15 дана, добијемо и текстове осталих учесника у изборима.

Мр. Миодраг Ивковић, шеф Изборног штаба СНС у Књажевцу

ОГРОМНО ПОВЕРЕЊЕ ГРАЂАНА Српка напредна странка је задовољна изборним резултатом у Општини Књажевац и са освојених 7.817 гласова, односно 55,2 одсто однела убедљиву победу. Постигнути резултат тражи велику одговорност и обавезује на беспрекоран рад како бисмо оправдали огромно указано поверење грађана. Србија одавно није имала борца и човека који сваким даном улаже максимум енергије да живот у Србији учини лепшим, да свако може достојанствено да живи и ради, који ради у интересу свога народа и државе. Србија одавно није имала лидера коме је народ поклонио толико поверење и који је освојио тако убедљиву победу на изборима. Србија је најзад добила правог вођу и борца. Србија, и њени грађани најзад имају чему да се надају, јер Србија има Александра Вучића. У Србији ће најзад прави људи бити на одговарајућим местима, способни ће предводити државу и грађане у боље сутра, а криминалци и лопови бити у затворима. Изборни резултат Српске напредне странке у нашој Општини је неколико пута већи од резултата који су постигле странке локалне власти. Грађани

су изразили своју вољу на изборима, пружили нам огромно поверење и с правом очекују да СНС преузме одговорност за даље функционисање општинске власти и почне да ради у интересу свих грађана Општине Књажевац. Тренутна општинска власт је изгубила сваки легитимитет грађана. Општинско руководство је, и у претходном периоду, показало и доказало својим делима да не заслужује да руководи општином. Своју, најблаже речено, неодговорност показује неконтролисаним трошењем буџетских средстава на пројекте који нису од интереса свих грађана. Неодговорност показују и лошим управљањем општинским јавним предузећима, те непоштовањем воље грађана и неподношењем неопозивих оставки свих изабраних функционера и то на челу са председницима општине и Скупштине општине. На овај начин, недвосмислено, показују да су им лични интереси важнији од интереса свих грађана. Грађани с правом очекују нову и одговорну општинску власт, и овом приликом могу да поручим да ће је убрзо и добити. Књажевчани ће најзад имати руководство истоветне страначке опције руководству на нивоу Републике.

ДС : ВЛАСТ ЈЕ СТАБИЛНА Демократска странка је захвалила свим грађанима Књажевца који су изашли на изборе и гласали за листу ‘’Са Демократском странком за демократску Србију’’, јер су у ситуацији ‘’медијске сатанизације’’ били храбри да гласају

за ДС. Власт у Књажевцу је стабилна, започети пројекти се настављају, кажу књажевачке демократе. На недацвној седници Општинског одбора донета је одлука о пријему нових, младих чланова.

Др Весна Симић, председник СНС Књажевац

историјски резултат

Ванредни парламентарни избори протекли су у најбољем реду. Приговора на регуларност није било. Као председник Општинског одбора СНС изузетно сам задовољна постигнутим резултатом, који је за нас - историјски. СНС у Књажевцу је освојила више гласова него све остале странке заједно које су учествовале на изборима.То је знак огромног поверења у политику коју води лидер наше странке Александар Вучић. Од нове Владе очекујем да ће бити мања по броју министарстава, али ефикаснија, те да ће се одмах након формирања ухватити у коштац са предизборним обећањима датим грађанима: реформе на свим нивоима, нова радна места, одлучан наставак борбе против корупције и криминала. 

На локалном нивоу мишљења сам да СНС треба што пре да преузме одговорност за вршење власти у Књажевцу, обзиром да грађани од нас то очекују. Сигурна сам да су гласајући за политику Александра Вучића, грађани Књажевца гласали не само за спровођење политике нашег лидера на републичком, већ и на локалном нивоу.  Сигурна сам да уколико будем део законодавне власти да ћу дати максимални допринос у решавању свих нагомиланих проблема који прате моју општину, а на које обичан грађанин не може да утиче.  Сигурна сам да ћу у потпуности оправдати поверење сваког грађанина Општине Књажевац и као посланички кандидат.

Дарко Живковић, председник СПС Књажевац

Неизбежна је промена власти

- Још једном користим прилику да Српској Напредној Странци честитам изванредан резултат на парламентарним изборима 16 - тог марта. Овакав резултат значи и пуну одговорност за дешавања у Србији у наредном периоду и у том смислу и СНС- у и грађанима желим да им се острваре дата обећања у очи избора. СПС је задовољан резултатима избора, али сматрам да вредимо више и да коалициција око СПС-а има потенцијал и капацитет  за време које долази.      У Књажевцу су резултати избора такви да показују колико су Књажевчани разочарани актуелном локалном влашћу с обзиром да је УРС за само годину и по пао са 30 на 9 процената, а ДС са 14 на 4. Ови “носиоци власти” у Књажевцу заједно су узели мање гласова од другопласираног СПС-а кога су немилосрдно прогонили у предходном периоду. Све странке чиниоци власти су освојиле пет пута мање гласова бирача од странака

опозиције. Неке од странака власти у Књажевцу имају више плаћених функционера на општинском буџету него што су добиле гласова на овим изборима.    Да има и мало морала  у њиховим редовима (али и здравог разума) до сад би већ поднели оставке и вратили мандат грађанима. Али, они ћуте. Непрестно ћуте и смишљају како да се препакују у редове победника. Не би им било први пут. Ни други. Од 2000-те у Књажевцу су на власти исти људи. За ових 14 година они су се богатили  а Књажевац је пропадао. Интерес је сваког Књажевчанина појединачно али и Књажевца у целини - да ови људи заувек оду с власти, што пре то боље. Предходни избори су још један корак ближе том циљу. Промена власти у Књажевцу је неизбежна. То је недвосмислено изражена воља грађана. Сматрам да су нови локални избори најправедније решење.  


ИЗБОРИ

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Славољуб Милановић Барбул о убедљивој победи СНС и како даље?

ЗРЕЛИ СМО ЗА НОВУ ВЛАСТ -Презадовољни смо у Минићеву и околним селима недавним изборним резултатом: напредњаци су убедљиво победили ( 63,6 добијених гласова), што је најбољи проценат отакако је уведено вишестраначје. Могуће је да би славили победу и да ја нисам био на челу Изборног штаба, али то сада није важно, места опуштењу нема и ваља засукати рукаве у целој општини. Актуелна власт је доживела катастрофалан пораз и само је питање времена када ће се променити и „играчи и тренер“. Неизбежни су ванредни локални избори и нека народ одлучи, јер вршење власти под притиском пораза на републичким изборима ни за кога није добро. Највише ће трпети грађани који, очевидно је, нису задовољни не само са УРС-ом и ДС, него ни са ЛДП, ДСС, НДС, СРС, највише са онима који су на челу Општине. То је једноставно тако како јесте и ту СНС, са СПС или без, не може ништа друго да учини него да приволи урсовце и демократе да што пре распишу превремене изборе. Било би то најбоље решење и за њих. Да ли ће неко мењати странке и правити нову „политичку гиманстику“, нека сами одуче док још није касно. Прелазак из једне у другу политичку опцију код нас се већ уврежило као малтене нормална појава. Све је могуће и ту готово и није потребан коментар. Више партијске истанције о томе нека брину - категоричан је Славољуб Милановић Барбул, први човек СНС-а за Минићево

и 19 околних села. „прорадити“ са новим газдом и хоће ли Минићево после републичких најзад заживети и сеоски туризам, није избора требало би, бар како је тако једноставно питање. најављивано, да крене новим путем, Цела привреда је у апсолутној како то мислите да изведете – питали кризи, најјача предузећа су у стечају, смо Милановића. последице лоше приватизације сву- Ми ћемо енергично захтевати да по- да се осећају, како превазићи тај ново будемо општинско место, јер тако проблем? - Неопходно је преиспитивање свих ћемо лакше моћи да стварамо услове за инвеститоре, упослимо народ, поправи- приватизација, али и постављање одгомо инфарструктуру и побољшамо стан- ворности за руководиоце који су доведард. Без тога остаћемо без радног ста- ли фирме у стечај. Многи од њих и данас новништа и младих, што би било опасно су у власти. Одавно „шкрипи“ у здрави шире посматрано. У Књажевцу не би ству, где је губитак близу 100 милиона требало да се плаше теквих потеза, јер динара. Једва смо скрпили за последњу ми се, хтели или не, наслањамо једни плату, морамо боље да се организујемо на друге у сваком погледу. И са сусед- и рационалније послујемо. Не можемо ним Зајечарем имамо доста додирних да будемо задовољни ни Министартачака, и ту предност треба иксоритити. ством здравља које предуго болује Не смемо дозволити да останемо на од тешких болести и права је прилика садашњем нивоу развоја. Књажевац је да се одрекнемо услуга актуелне мисиромашна средина, питање је колико нистарке и њеног тима. Општина има ће и инвестиције у туризам, првен- добрих развојних пројеката, посебно ствено на Старој планини, помоћи да у пољопривреди и то треба искористисе извучемо из кризе. Јер, променом ти. Шта ће коначно бити са Џервином у климе и недостатком снега на плани- који садашња власт полаже велике нани, не верујем да ћемо просперирати. де, видећемо већ ове године. Не смемо Сад ће се тек видети колико је и како предуго чекати. Улагања у воћарство Динкићева партија утицала на прави- требало би да донесу профит, али без лан развој ове средине и да ли је ра- домаћинског понашања и дисциплине ционално потрошен огроман државни нећемо далеко догурати. Сви очекујемо новац а није се стигло ни до половине да се устоличи нова влада и да кренемо пројекта. Дај Боже да буде најбоље, пут реформи. Књажевац и Минићево али Стара планина без снега, упркос морају спремно дочекати тај протехничким помагалима, није очекивана цес. Са актуелном влашћу то ће бити дестинација. Да ли ће Бањица ускоро немогуће. Не због њих самих и таквих

какви јесу (не смемо заборавити ни позитивну страну ове власти), већ због истине да морамо сарађивати са Републиком, са новим министарствима у којима, највероватније, неће бити ни Динкићевих, ни Ђиласових. Напросто, искуство нас учи да је неопходна снажна повезаност локала и врха и то је апсолутно јасно. Речју, више су него потребни нови људи. Уосталом, зато су и били избори. Уколико очистимо жито од кукоља и зауставимо криминал и корупцију, можемо се надати бољитку најраније за годину, две. Пре тог времена, немогуће је исправити толике „криве Дрине“ и увести ред, рад и распоред. Напредњаци имају снаге, долазе млади, школовани, пуни енергије и полета, и то је та предност и енергија. Вас већ зову градоначелником Минићева, да ли Вам прија тај епитет? -Нека ме зову како год хоће, битно је да гурамо напред и да Минићево и Књажевац постану привлачна места за присатојан живот. Како објашњавате толику популарност у народу, ето, то су потврдили и ови избори? -Ја сам био и остао народни човек не бежећи од обавеза и задатака. Људи су препознали непосредност, присност, другароство. Волим Минићево и Књажевац свим срцем, као и целу Тимочку крајину, бар то није тешко приметити. Б.Ф.


ОГЛЕДАЛО

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Општине Неготин, Књажевац и Бољевац доказале да поседују повољно пословно окружење

Источна Србија

добра инвестициона дестинација

Бањица

Неготин, Књажевац и Бољевац нове су локалне самоуправе у Србији које су испуниле услове да добију цертификат о повољном пословном окружењу. На тај начин ове тро тимочке општине придружиле су се Зајечару, до сада јединој цертификованој локалној самоуправи у источној Србији. Овако значајном помаку допринео је пројекат унапређења капацитета градова и општина у источној Србији који су реализовали Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Регионална агенција за развој источне Србије (РАРИС) уз подршку Фондације за отворено друштво. Пројектом су у процес цертификације осим Књажевца, Неготина и Бољевца били укључени и Кладово и Сокобања. На недавној церемонији у просторијама Националне агенције за регионални развој у Зајечару, представници НАЛЕД-а, РАРИС-а и Фондације за отворено друштво уручили су челницима три општине табле са ознаком БФЦ (бусинесс фриендлy цертифицатион), док ће им цертификати бити предати у јуну, на традиционалној свечаној додели у Дому Народне скупштине у Београду. Ове три општине успешно су испуниле 12 критеријума и више од 80 поткритеријума које захтева процес стицања цертификата и тако доказале да су достигле све неопходне стандарде за привлачење инвестиција. Најуспешнија је била општина Неготин која је заслужила укупну оцену 90,5 (од максималних 100), Књажевац је оцењен са 83,9 док је Бољевац до цертификата стигао оценом 78,5.

Максималне оцене општина Неготин добила је за формирање Сталног саветодавног одбора у чијем раду учествују привредници, успешно доказивање кредитне способности, транспарентну политику наплате локалних такси и пореза, као и за широку употребу информационих технологија. Такође, у још четири категорије Неготин је заслужио оцену већу од 90. Када је реч о Књажевцу, максималну оцену ова општина добила је за транспарентну политику наплате локалних пореза и такси, као и за квалитетно доказивање кредитне способности док је високе оцене заслужила и за стратешки план локалног развоја, постојање функционалне канцеларије за локални економски развој, добар систем за издавање грађевинских дозвола и квалитетно одређивање потреба за радном снагом. Општина Бољевац максималних 100 поена добила је за употребу информационих технологија, транспарентну политику наплате локалних такси и пореза и доказивање кредитних способности. Чак 95 поена верификациона комисија доделила је Бољевцу за праћење динамике локалног тржишта рада, а високе оцене освојене су и за поузданост комуналних услуга и одржавање база података неопходних инвеститорима. Програм цертификације општина са повољним пословним окружењем НАЛЕД је покренуо 2007. и заједно са општинама Књажевац, Бољевац и

- Књажевачка општина има завидне ресурсе. На приомер, кад су људи у питању, образовна структура је углавном повољна: 9,8 одсто грађана је са високом и вишом школом, 41,1 проценат је са завршеном средњом школом, 49,1 је основац. Незапослених је 4.271, са стопом од 21 одсто. Бруто плата износи 340 евра. Укупно је 88О предузећа, доминатне привредне граде су обућарсдка, текстилна, дрво-прерађивачка индустрија и туризам. Општина има 31.491 становника, 1.202 квадратна километра површине са 57 одсто обрадивог земљишта, са буџетом од 888,8 милиона динара, док је 15,5 одсто средстава предвиђено за капиталне инвестиције. Посебно смао заинтерссоавбни за улагања у Спортско-рекреативни центар Бањиоца чија је површина грађевинског земљишта 50.000 квадратних метара са комплетном инфра – структуром, удаљеност од центра града је пет километара, могући су и куповина и закуп, а од олакшица за инвеститоре предивидели смо смањење цене земљишта и накнаде за упослење више од десет радника – истиче Милан Ђокић, председник Општине Књажевац. Неготин, укупно 30 локалних самоуправа добило је ово признање. Дванаест критеријума који су пред општине постављени укључују усвајање дугорочне стратегије развоја, постојање функционалне канцеларије за локални економски развој, формирање сталног привредног савета, развијање система за брзо издавање грађевинских дозвола, одржавање свих база података неопходних постојећој привреди и потенцијалним инвеститорима, активна промоција општине, квалитетно доказивање кредитне способности, праћење динамике локалног тржишта рада, развијање сарадње јавног и приватног сектора, постојање адекватне инфраструктуре и пружање квалитетних комуналних услуга, транспарентна политика наплате локалних такси и пореза, као и коришћење информационих технологија. Успешност овог модела унапређења рада и ефикасности локалне администрације препознале су и земље у региону па је од 2011. процес цертификације проширен на Хрватску, Македонију и БиХ. Прошле године осам општина из четири земље стекле су регионални цертификат о повољном пословном окружењу. З.Д.


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

На Млaденце, на први пролећни вашар у Минићеву

СВИ ХОЋЕ САМО ВРУЋУ ЈАГЊЕТИНУ

С

легао се народ на Младенце у Минићево, у центар села, на средокраћи Књажевца и Зајечара, као у стара добра времена: хиљаде младих и старих, сељака и поштене интелигенције, ратара и сточара, повртара и воћара, виноградара и трговаца свега и свечега, од најмодернијих мобилних телефона до садница руже, малине, јабуке, семена и половних брачних соба и још старијих возила. Шетају се вашарџије, пазарују, загледају, поздрављају, беседе и пијуцкају, грабе у кафане за столове у башти, испијају хладна пива на

топлом мартовском сунцу. -Здраво градоначелниче, како иде-поздрављају одасвуд Славољуба Милановића Барбула, председника Месне заједнице и шефа недавног Изборног штаба СНС-а.Он застаје и чврсто се здрави са Батом Ђорђевићем, директором зајечарске Фабрике каблова (у немачком власништву), обавештава га да је за напредњаке у Минићеву и околним селима гласало рекордних 64 одсто. - Оваква победа није се догодила од почетка вишестраначја. Вучић мора да буде задовољан, јер ни ја нисам веровао у толико поверење. Не знам како је урсовцима, они су једва изнад цензуса, ни остали се

нису прославили. Алал нам вера - задовољан је градоначелник позивајући Бату да се почасте „Код Марице“ јер је управо пристигла врућа јагњетина на ражњу. Јагњетину је частио директор, градоначелник је ионако докмало устајао и проверавао како иде наплата пијачног закупа. На сточној пијаци боље је него раније, на асфалном путу није лоше, мада... Сад је жетва за Месну заједницу, сад ако се не „ухвати који динар никад неће“. -Треба пара за канализацију, за пролећно уређење села, за капелу, увек нешто недостаје. Ова изборна победа може да нам обезбеди и - општину. Да не будемо ни зајечарски,

ни књажевачки, него само Минићевски- казује Барбул. Директор Бата пожурује, има госте из Ниша. -Дај де још кило јагњетине, позива Марицу, али она безвољно слеже раменима: - Бато, веруј ми, све је нестало. Сви хоће вруће печење. Остало је од синоћ, јесте хладно, а исто је лепо. Имамо и роштиљ. - Није добро, како сад па хладно. Ако гости хоће хладно, немам ништа против. Није још ни подне, има времена за гошћење. И ово је довољно. Хајдемо мало у шетњу. Сто и место чуваће Сибин, борски пензионер у свом Минићеву. Он чека сина и другаре, они стижу


ЗАПИС сваке године на Младенце, неће сад да окасне, и њихов је ово завичај. -Да видимо јел онај из Дебелице продао овцу јаловицу. Чуј, добијао јутрос 11.000, тражио 11.500 динара, сад би је дао за девет, само да не враћа кући. Да му дамо осам црвених нашали се Барбул. И одоше у гужву. На тезги преко пута широк избор одела. Кројач и трговац је бивши аутопревозник Владимир Ристић /75/ из Врања. У Минићево на вашаре долази пет пута годишње и – увек добро прође. -Није било као раније, нема народ пара. Опет ћу доћи за 7. јули. Није ми тешко. Равно 40 година тргујем овде, научио сам на ове људе, наши смо ми. -Купите, друже, па ово је сврљишки веш само за 250 динара - добацује девојка са суседног штанда нудећи заиста красне тканине. Около с у тезге књажевачког Дрвозана, бижутерије, свакојаке робе са бувљака из Зајечара и Ниша, Бугари продају сатове, мобилне, разервне делове за сејалице, из Трстаника су стигле првокласне саднице од 100 до 200 динара, однекуд се продаје семе детелине, нуди се бела техника, намештај, одећа и обућа и за лето и за зиму. Локални Роми таксирају

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

са коњском запрегом, неко од старијих купио је гумене чизме. Тек што се се „таманиле“ пљескавице и кобасице са семфом, и врућа пирошке уваљане у шећер. -После 15 сати отишао је и последњи трговац. Сибиново друштванце се увећало, стигли момци из Бора, неки ће вечерас у Јаковац на торлачко вече. Газдарица Марица никако да се ослободи хармоникаша и двојице загрејаних Ошљанаца. Наручују песму за песмом, брига њих што је особље кафане пало с ногу и што једва чекају да одморе душу и испију заслужену дуплу кафу. -Нема хармонике и оваквог вашара сваки дан, пустите људе да се провеселе-однекуд се поново појави Барбул. -Јесте, у праву су, и они су гласали за напредњаке. Могу ваљда да славе победу -разгласи Гојко Ободинац, борски занатлија и рођењем овдашњи мештанин, и наручи ону његову: „Синоћ ми је мајко долазио Гојко...“ А кроз утихнулу, помало пусту главну улицу као да одјекује громогласна тишина: -Враћали се то овој старој српској вароши, бар за кратко, други живот.. Постаје ли Минићево, ненематељиво и лагано, и мимо званичних одлука, центар окупљања и делања, постаје ли општинско место као некад? Б. Филиповић

СТР.  7


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

Ново корито варош прово

Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29 (Наставак из прошлог броја)

Ново Корито. — Село је на обалама истоимене реке и Дрочине или Врелске Рске. Највећи део села је у долини Коритске Реке, а мањи у долини Дрочине. Коритска Река извире на граници Бугарске, на Кадибогазу. Прима у се многобројне потоке: Јованчов Поток, Коњарски Поток, Ливаћки Поток, Пестрвничку или Пастрмску Реку, Костичку Реку, Ганчин Дол, Цигански Дол, Шопур-Поток, Врелску или Дрочину Реку и Суводолски Поток. До Пастрмске Реке Коритска Река се зове Пчелинска Река, одатле до Ошљана Коритска Река, а даље до утокаљена у Тимок зове се Клисура. Дрочина или Врелска Река тече са северне стране. Врелска Река се зове што добија воде из Врела изнад села. Село се пружа са истока на запад у дужину око 600 м, у ширину до 100 метара. Више је на десној страни реке, у присоју („у лице“), мање „у мртвин”, у осоју (на левој страни реке). Куће су на песковитом земљишту, на камену кречњаку и на лискуну („на лискавици“). Северно од села уздиже се мала зараван Поље, над којом су на северу висови Јојина Глама и Љубенов Рт; на југоистоку Љиљанина Глама, Лапушанска Глама, Голема Глама или Голаш; јужно од села су: Мали Тумбар, Големи Тумбар и Јованчов Камен. Село је отворено са источне и западне стране, те са тих страна дувају најсилнији и најхладнији ветрови. Близу села је јак извор Врело. Извире испод једне стене. Оно је толико јако да и за време најјаче суше има толико воде да на 20—30 корака меље воденица поточара. У том Врелу, дубоко под стеном, има рибе пастрмке, коју ноћу хватају кад изиђе у реку. Са овога извора пије воду цела Врелска Махала. Поред овога извора има и неколико кладенаца или мањих извора, а то су: Спасински Кладенац, Стублина, Боцин Кладенац, Пандурски Кладенац, Младенов Кладенац, Стојанкин Кладенац, Трша и друге. Најјачи је од ових кладенаца Стојанкин Кладенац. Зими се пије погдегде и речна вода. Бунара нема. Река не наноси никакве штете селу, јер се она усекла дубоко у камену. Земљиште је јако каменито и

планинско. Равнице нема, сем што се нађе покоја зараван или уско поље усред висова. Њиве су им често по висовима, по „бреголазинама”. Зиратна земља је у околини села и то на местима: Лице, Китка, Лазаров Лол, Љубенов Дол, Љубенов Рт, Дрочина, Преслап, Суви Дол, Добрава, Цигански Дол, Ганчин Дол, Тушин Дол, Костичка Река, Радичевска Потака, Дрманска Преслап, Пастрвник, Равнобучки Рт, Маналарска Падина, Ливађе, Пејина Падина, Јованчов Дол, Јованчов Камен, Јанћин Дел, Јанћино Лице, Калавур, Јанћина Падина, Кадибогаз. По овако брдовитом земљишту сеје се кукуруз и сва стрмна жита, од којих најбоље успева овас и раж. Народ је упућен више на неговање ситне стоке. Испаше или утрине су у околини села и то на местима: Костичкој Реци, Манчином Крстом, Пастрвнику или Пестрвнику, Голашу, Лачевињу, Големој Глами, Којиној Падини итд. То су све скоро сеоске утрине, за коју свака кућа плаћа општини „утринско“, и то од брава. Свака кућа има своју појату. Има их преко 200. Оне су поглавито у Ливађу, Пастрвнику, Радичевској Потаци, Костичкој Реци, Добрави, Селишту, Китки, Шопуру, Тумби итд. Појате су често подигнуте као и куће, ређе слабије грађе, тзв. шиљке. На појатама се „млекује” и „бачија“, Бачијање се још одржало. Шума је доста сатрвена, особито северно од села и то на местима: Голема Глама, Љиљанина Глама, Лапушанска, Глама, Јојина Падина итд.

Јужна је страна сеоског хатара уопште питомија и шумовитија. Приватне и сеоске шуме има на Малом и Големом Тумберу, Тушином Лицу, Рељинској. Падини, Брезову Билу, Циганском Долу, Кривом Рту, Манчином Крсту, Реовици, Базови, Пастрмској Рењи и Голашу. Нарочито је добра државна шума у Чуминој Реци (на граници југословенско-бугарској). Село је збијсног типа, можда најзбијеније у целом Тимоку. Поједини делови села зову се по родовима: Спасинска Мала, Рељинска Мала, Ћосинска Мала, Лажљинска Мала, Голубовска Мала, Стоћинска Мала, или просто: Спасинци (нпр. „онде где су Спасинци“ итд), Рељинци, Ћосинци, Лажљинци, Голубовци, Стоћинци, итд. Између појединих група кућа, које припадају разним родовима, нема никаква размака. Најзбијенији је средњи део села, на десној обали речној, на ушћу Дрочине у Коритску Реку. Поред тога што се крајеви зову породичним именима, поједини крајеви имају и општија имена. Тако крај што је на обалама Дрочине или Врелске Реке- зове се Брелска Мала, којој средину чине Голубовци. На Врелску Малу, у источном правцу, наслања се Горњи Крај, у чијој су средини породице Ћосинци и Стоћинци. Доњи део-села зове се Доњи Крај, у коме су ове породице: Лажљинци, Шиљинци, Лилинци, Средогривци, Паријинци и др. Има и помешаних кућа из разних родова. Дуж села пролази сеоски пут

око кога су куће поређане скоро без икаква реда. Од главног пута одвајају се по два пута, сокака или улице, десно и лево, те мрежа сеоских путова чине облик гране. У средини села, због велике збијености кућа нема споредних зграда, већ су оне ван села, обично око плевња, или појата. Због збијености нема ни довољног дворишта. Има у селу 317 кућа. Изнад Новог Корита, између Костичке и Пастрмске Реке, близу данашњег гробља, прича се да је била у старо доба некаква варош која се звала Праово или Прово. У то доба, данашња варошица Салаш у Бугарској звала се Иноладово или Иновладово. Праово је, веле, била велика варош. У њој је, по предању, било седамдесет дућана и седам ковница бакра, У њој је живела „некаква вера“ с којом нисмо ми могли говорити. Имала је две велике цркве. Била је на путу Равна- АрчарПаланка. Кад су Турци овладали овим крајем, разрушили су и ову варош. Одвајкада је водио овуда пут, па и у римско доба, који је везивао долину Тимока са долином Загорја. Могућно је да је била овде каква „варош“, али данас има врло сумњивих трагова о томе. У Костичкој Реци има некакве згуре, те се мисли да је овде топљен некада бакар. Можда је ту било какво рударско насеље. На овоме месту било је за турске владавине бегличко гувно. Салаш и Корито припадали су једном субаши, коме је седиште било у Кориту (у Селишту), а овде му се чинила вршидба. Из Клисуре се одвајао један пут који је водио преко Гостушких Гробишта, изнад старог Селишта, те је водио у Рејановце. У и з в е ш та ј у к о м и с и ј е з а разграничавање између Србије и Турске 1833 године каже се између осталога: „... добили смо једно село у клисури између Китке и Расоватог Камена, именом Корито, око четрдесет кућа велико...” И данас се село зове просто Корито. Придев „ново“ додаје се за разликовање од села Корита или Старог Корита у Заглавку. У Заглавку ово тимочко Корито зову Загорско Корито. (Наставак у наредном броју)


СЕЛО

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

лепа земља добрих људи-Књажевац и стара планина Пројекат “Србија плус - лепа земља добрих људи” је истраживачко-документаристички, непрофитни пројекат, посвећен местима у Србији и људима, који тамо живе и које срећемо на путовањима кроз Србију. Србија је стварно лепа земља, у којој живе добри људи и која припада баш тим добрим људима. Зато је идеја аутора да на интернет адреси www.srbijaplus.net, као део пројеката, представи и лепу земљу и добре људе. Сарадник на пројекту је била и Туристичка организација Књажевца. У овом и наредним бројевима настављамо текстове о лепим и помало заборављеним селима из општине Књажевац.

градиште од осам кућа (1)

Гр а д и ш те , у к њ а ж е в ач к о ј области Заглавак, посетио сам у августу 2011. године. Градиште се налази на око 15км од Књажевца. Када се крене регионалним путем према Кални и Пироту, пут води долином Трговишког Тимока. Пролази кроз Трговиште и поред Баранице. Неколико километара даље, на седмом километру од Књажевца, скреће се лево, на исток. Ту се улази у старопланинску област Заглавак, која обухвата 22 насељена места. Пут до Градишта прати Алдиначку реку. Пролази се кроз Жуковац и Горњу Соколовицу. По последњем попису становништва из 2011. године, Градиште има 31 становника и 19 домаћинстава. Коловоз је прилично узан, а пут кривудав. Градиште се налази на око 350 мнв. У Градишту је раскрсница путева, који воде за Дејановац, Причевац, Алдинац и Дрвник. Село је смештено на обронцима Аљин дела (северно од села, 588 мнв), Чучера (источно од села, 693 мнв) и Глеме (јужно од села, 737 мнв). Налази се у долини три реке. Са истока дотиче Алдиначка река, а у Градишту у њу се, с југоистока, уливају Дејановачка и Причевска река. У некадашњим царствима, која су владала овим пределима, пописи становништва били су редовна појава и рађени су прилично често, почев још од XВ века. Поставља се логично питање: „Каква је мука терала царске чиновнике да без мобилних телефона,

лептопова, ГПС уређаја и ладе ниве спроводе овакве друштвено корисне акције?“. Мотив је био сасвим довољан: убирање пореза. А да би се прикупио порез, морало је да се зна где ко живи, шта ко поседује, чиме се бави и слично. Захваљујући педантним и неуморним царским порезницима, а и некоме ко је њихове „ћитафе“ сачувао, сазнајемо да су у Градиште први пут навратили 1466. године и затекли: седам домаћинстава, једну удовицу и једног неожењеног. Затечни мештани села Градишта су те 1466. године платили укупно 454 акчи. Било би занимљиво, али нисам нашао податак, колико је милиона акчи коштао тадашњи попис. Временом се број домаћинстава и становника мењао. Село је било највеће између 1920. и 1930. године, имало је око 100 кућа и 650 становника. Затим се кренуло ка почетку. После 650 година од доласка царских порезника, број домаћинстава и становника је скоро исти. Тренутно у селу, током целе године, живи око 30 становника у 8 домаћинстава. Тог августовског дана, када сам посетио Градиште, температура у хладу била је око 35 степени. Током вожње по тој врућини без климе, није нас посебно чудило што се у ауту осети мирис бензина. Све док нисмо застали на улазу у село. Није ни мало пријатно видети да из врелог мотора цури бензин. Први мештанин, кога смо срели, био је Зоран Николић. Срећа је, овог пута, била на нашој страни. Из два

разлога: уме да замени црево за гориво и зна послератну историју Градишта. Док је радио на мотору, прича да кад год крене на пут, облачи белу кошуљу. На крају, на славу, свадбу, крштење или код пријатеља, увек стигне замазан. Много је старих аутомобила на путевима – како да не помогне? Зоранова прича о селу Градишту допуњава започету, кратку историју (препричану, иначе, на основу различитих монографија које сам читао о Градишту). Школа у Градишту радила је двадесетак година. Затворена је, због недостатка деце, средином прошлог века. Од тада, ако се неко дете затекло у селу, ишло је у школу у Жуковцу. Струја је до села стигла средином седамдесетих година XX века. Некако истовремено, прорадио је и сеоски водовод. Током ИИ светског рата радио је рудник Аљин дел. Било је злата, сребра, бакра и олова. Не знам да ли ће рудник бити поново отворен. Питаћу мог пријатеља М. Радошевића (срео сам га баш тог лета у Сливници – Димитровград, док се пробијао кроз стење, шибље и дрвеће, тражећи бакар у тим крајевима). Остатак Зоранове приче сличан је свим причама из тог краја. Људи се још по мало баве сточарством, обраде понеку њиву, покосе ливаду. У баштама гаје поврће за сопствене потребе. У неким прошлим временима, домаћинства су имала и до 100 оваца. Остављамо нашег замазаног пријатеља Зорана Николића, па идемо

до његових суседа: Милице-Миле Илић (81 година) и Ристе Веселиновића (71 година). Риста је крупан, снажан човек, помало успорених покрета. Потпуна супротност је Мила: ситна, жива и вредна особа. Године јој не сметају да обрађује башту. Испод трема висе венци крупног црног и белог лука, на простирци се суши пасуљ „градиштанац“ – нисам видео крупнија зрна пасуља и крупније главице лука. Испред куће је сређена башта. Прича о Градишту поклапа се са већ испричаном, па је нећу понављати. Радије ћу испричати причу о нашем домаћину, Ристи Веселиновићу, каменоломцу и минеру. Риста је изузетно крупан и снажан човек, делује одлучно и брзо размишља. Крупноћа и снага мало су део генског наслеђа, а добрим делом и стечени на пословима, којима се бавио. Целог радног века био је посвећен камену и у вези с каменом. Почео је да ради као каменоломац, у околним каменоломима. У почетку основни алат био је тежак чекић – мацола, касније компресор. Не зна се шта је теже и непријатније. Довољно је једном радити с компресором, да би се схватило колико су исцрпљујуће и непријатне вибрације. Труд на послу се исплатио, па је добио лакши, али далеко опаснији посао. Након обуке, унапређен је у минера (палилац мина). Очигледно је да је волео свој посао, па није изостао кратак, минерски курс, за нас потпуне и неталентоване почетнике. (Наставак у наредном броју)


МОЗАИК

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

И Књажевац у “зеленој економији”

- Стара Пазова и још девет општи- у Србији би поставиле регионалне кона учеснице пројекта “Мрежа зелене муналне услуге “зелене економије” са економије” планирају да успоставе приватним компанијама, примењујући заједничке регионалне комуналне и користећи пројекте у областима услуге. Ове општине намеравају и обновљиве енергије, енергетске да више користе обновљиве изворе ефикасности и заштите животне среенергије, речено је на скупу у Старој дине. Није занемарљиво ни то што Пазови. Општине Стара Пазова, Апатин, би општине у Србији профитирале Ивањица, Књажевац, Коцељева, Лаза- од производње обновљиве енергије, ревац, Лајковац, Осечина, Рума и Чачак јер се тако остварени приходи могу су у новембру прошле године потпи- реинвестирати у пројекте из области сале Меморандум о сарадњи у оквиру енергетске ефикасности и заштите жипројекта “Мреже зелене економије”. вотне средине. Предузетнички развој у Овај пројекат има за циљ, како “зеленој економији” резултираће, како информише Тањуг, развој локалних се наводи, кроз регионалну додатну средина кроз оснивање мреже зеле- вредност о омогућавање запослења и не економије и рада на унапређењу приноса у јавном и приватном сектору. енергетске ефикасности, користећи Председник општине Стара Пазова, приватно-јавно партнерство. Општине Ђорђе Радиновић, указао је на значај

ДЕЧЈИ ФРАС

Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Фебрилне конвулзије или  фебрилни напад  (у народу познатији као дечији фрас) представља грчење и подрхтавање целог или дела тела код деце условљен наглим порастом телесне температуре (најчешће 38,5 – 39,5). Конвулзије се јављају код деце старости од 6 месеци до 5 година (ТИПИЧНЕ ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ). Постоје АТИПИЧНЕ ФЕБРИЛНЕ КОНВУЛЗИЈЕ које се јављају пре 6.месеца старости одојчета и после пете године живота детета . Нека деца су преосетљива на повишену телесну температуру (склоност се наслеђује). Поред грчења тела у току напада може да дође до умокравања детета. Дете може да има и столицу, да изгуби свест и да ,,заврти” очима. Како се лечи ,,Дечији фрас”? Дете ставити на бок да му не би запао језик у дисајне путеве.

Терапија избора је диазепам интравенски. Уколико је то немогуће учинити у току напада, дати диазепам у виду клизме, али у овом случају дејство је касније видљиво (тек после десетак минута). Дати детету АНТИПИРЕТИК када се освести!!! Ако фебрилне конвулзије престану ОБАВЕЗНО СЕ ЈАВИТИ ЛЕКАРУ!!! Чешће су код дечака него код девојчица, а повећан ризик имају близанци и деца с генетском предиспозицијом. Повишена телесна температура је обавезан разлог, али не и довољан. Неопходан је и низак конвулзивни праг. Он је првенствено последица незрелости мозга ( НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕН ТЕРМОРЕГУЛАЦИОНИ ЦЕНТАР) па је узраст детета најважнији фактор ризика. Нагли пораст температуре типичан је предиспонирајући фактор. ПРЕВЕНЦИЈА!!! Родитељи деце која су имала фрас треба да воде рачуна о температури малишана и да им благовремено дају антипиретике (ЛЕКОВЕ ЗА ОБАРАЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ-Ибупрофен, Парацетамол). Уколико педијатар процени да је потребно и могуће, родитељима се препоручује примена „диазепам“ микроклизми (лек у тубици) за прекидање конвулзија када је температура тела детета које је већ имало фебрилне конвулзије преко 38,5 Ц. Родитељима ће бити сигурнији и мање ће се плашити од могућих напада.

укључивања Србије у пројекте који прате светске трендове, нарочито када је у питању употреба обновљивих извора енергије у чему смо као земља недовољно активни. Општине у Србији се суочавају са многобројним препрекама на путу унапређења енергетске ефикасности и искоришћења обновљивих извора енергије. Финансијска зависност од републичке власти, недостатак

финансијских средстава, али и капацитета, вештина, нових решења и идеја да би се осигурала додатна финансијска средства, може бити препознати, као један од главних проблема на локалном нивоу. П р ој е к ат “ М р е ж а з е л е н е економије”се организује под покровитељством Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине.

ОПШТА ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА ‘’НАПРЕДАК’’ КЊАЖЕВАЦ На основу члана 83. и 85. Правила Опште земљорадничке задруге ‘’Напредак’’ Књажевац,

расписује:

КОНКУРС за избор и именовање

директора

Задруге за мандатни период од пет година Поред општих услова прописаних Законом, кандидат треба да испуњава и следеће услове: - да има високу,вишу или средњу стручну спрему пољопривредног или економског смера; - да има радно искуство најмање три године у струци; - да је у досадшњем раду постигао запажене резултате; - да поседује организаторске способности и смисао за предузетништво; Поред наведених услова, кандидат је у обавези да уз пријаву на конкурс достави и програм рада ОЗЗ ‘’Напредак’’ Књажевац за мандатни период. Конкурс остаје отворен 8 (осам) дана од дана објављивања. Пријаве доставити на адресу: Општа земљорадничка задруга ‘’Напредак’’ Књажевац, Књаза Милоша 75, 19350 Књажевац, са назнаком ‘’за конкурсну комисију’’. Неблаговремене и непотпуне пријаве неће се узимати у разматрање.


МОЗАИК

Планинарско друштво «Бабин зуб», по трећи пут, организује...

Ускршњи успон на Грнчар

Планинарско друштво «Бабин зуб» организују трећи по реду “Ускршњи успон на Грнчар”, регионалну акцију која се одржава 13. априла. Учесници ће се окупити 13. априла у Штрпцу, полазак на Грнчар је у 9, а повратак у 16

ШАХ

Уређује мк Милан Панић Ретко ко је очекивао овакав расплет на Турниру кандидата и победу Ананда. Као главни фаворити важили су Ароњан и Крамник и можда дуго чекани Карјакин као фаворит из сенке. Ананда, због лоше игре на последњим турнирима и лаког губитка титуле од Карлсена прошле године, нико није узимао у први план. То се показало сасвим погрешно, јер је тигар из Мадраса приказао изузетну игру и без пораза освојио прво место и стекао право на поновни меч за првака света са Карлсеном, крајем ове године вероватно у Норвешкој. Да се по јутру дан познаје, показало се још једанпут, када је Ананд у првом колу победио главног конкурента Ароњана. 1.e4 e5 2.Сф3 Сц6 3.Лб5 a6 4.Лa4 Сф6 5.O-O Лe7 6.Te1 б5 7.Лб3 O-O Ананд је ову позицију имао небројено пута у својој каријери и белима и црнима и добро је познаје. Овога пута се одлучио да избегне добро познати

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

часова. Дужина стазе је 9,7 километара, а висинска разлика 429 метара. За учеснике који полазе из Књажевца обезбеђен је аутобуски превоз, полазак је испред хотела у 7 часова, а цена повратне карте је 150 динара.

Пријава за учешће је обавезна ради припреме адекватног броја оброка и припреме материјала за поделу. Рок за пријаву је 10. април. Све додатне информације могу се добити путем телефона 062-215654 или 064-389-6496.

каменолом Јевик – камен спотицања Предузеће ‘’Стонехенге’’ д.о.о из Књажевца намерава да почне експлоатацију кречњака на Јевику. У поступку добијања дозволе, односно припреме за експлоатацију, ово предузеће је наручило израду студије о процени утицаја на животну средину. Студија је, због нелогичности и непрецизности, изазвала негодовање стручне јавности, становника Трговишта, удружења грађана. Сви они кажу да би поновно отварање каменолома на мање од километра од града угрозило живот људи, те биљни и животињски свет у Тимоку. Истовремено, тврде да је студија урађена без увида у стварано стање на терену. Овај документ урађен је у предузећу Цонтрацтор д.о.о Београд, а објављен 25. марта на сајту Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, објављује Књажевацинфо.

Ананд, Вишвантаван [2770] - Ароњан, Левон [2830] Ц88 Турнир кандидата Кханти-Мансиск 13.3.2014. Маршалов напад 8.х3 Лб7 9.д3 д5 Ароњан, који важи за највећег експерта за овај систем, бира најактивнији потез који у духу варијанте жртвује пешака 10.e:д5 С:д5 11.Сбд2 дуго су бели покушали да стекну предност директним узимањем пешака али је црни увек имао компензацију 11... Дд7 Новост, али питање колика добра. Ароњан инсистира на жртви пешака. До сада је играно 11... Сф4 Топaлов-Леко и значајна партија Ананд-Каруана где је играно 11..ф6 и коју је добио црни! 12.С:e5 С:e5 13.T:e5 Сф6 14.Te1! почетак сјајног плана којим бели ставља под сумњу концепцију црног 14... Tae8 15.Сф3 Лд6 16.Лe3 Te7 овде је било могуће 16...Сд5 17.д4 Tфe8 18.ц3 х6 19.Сe5! кључан потез за целокупну идеју. Ананд враћа пешака да би прешао у бољу завршницу у којој има предност ловачког пара 19...Л:e5 20.д:e5 T:e5 21.Д:д7 С:д7 22.Teд1 Сф6 после овог потеза црни је у великим тешкоћама боље и вероватно неопходно је било 22...Сц5 23.Л:ц5 (23.Лц2 Сa4) 23...Т:ц5 24.Тд7 Тe2 са противигром

35.Лa5 Tдe8 [35...Тд4 36.Тб8] 36.Tб6 Te5 37.Лц3 Сд5 38.Л:e5 С:б6 39.Лд4 С:a4 [39...Тд5 40.Т:ц6; 39...ц5 40.Т:ц5] 40.T:ц6 Tд8 41.Tц4 црни скакач је заробљен 41...Лд7 42.б3 Лб5 43.Tб4 Сб2 44.Л:б5 a:б5 45.Ke3 [45. Ке2 би била велика грешка због Сц4!] 45...Te8 [45... Сд1 46.Ке2] 46.Kд2 Tд8 47.Kц3 1-0

ПРОБЛЕМИ и добрим шансама за реми 23.ц4! ц6 [23...Лe4 24.Тaц1 ц6 (24...б:ц4 25.Л:ц4 Лд5) 25.a4] је такође боље за белог 24.Taц1 T5e7 25.a4 у овој простој позицији црни има много проблема и вероватно је већ изгубљен 25...б:ц4 26.Л:ц4 Сд5 27.Лц5 Te4 28.ф3 T4e5 29.Kф2 невероватна позиција. Бели ловци контролишу целу таблу (види дијаграм) 29...Лц8 30.Лф1 T5e6 31.Tд3 Сф4 32.Tб3 црни има пуно слабости на дамином крилу које бели зналачки користи 32...Tд8 33.Лe3 Сд5 34.Лд2 Сф6

Мат у три потеза Решење из прошлог броја

1. Кб4


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Кошарка

Све даље од друге лиге Кошаркаши Књажевца пропустили с у шанс у за пласман у виши ранг такмичења, пошто су у другом делу сезоне у девет до сада одиграних кола претрпели чак четири пораза и то два од директних конкурената за прво место, лесковачког Здравља и Ниша. Пораз у Сурдулици од Радника није био изненађење јер је мало екипа освајало бодове на овом „врућем“ терену, али је пораз у Сокобањи био непланиран и неочекиван. После првог дела првенства књажевчани су важили за главног фаворита јер су на полусезони имали скор од 12 победа и само један пораз. Чини се да је кључна утакмица била у Лесковцу, где су Књажевчани имали на полувремену предност

од 19, у последњу четвртину ушли су са 15 поена у плусу и на крају изгубили утакмицу у продужетку. До краја првенства остало је још четири кола. Књажевац има један пораз више од Здравља и Ниша и вероватно веома мале или никакве шансе за прво место. Мало је вероватно да ће ове две екипе до краја доживети неки пораз и пропустити шансу која им се указала. Књажевац у преостале четири утакмице гостује у Нишу екипи Јуниора и у Димитровграду, а у свом „Каплару“ дочекује Куршумлију и Бор. Ниш иде у Димитровград и Сокобању, а код куће игра са Бором и Јабланицом, док Здравље из Лесковца путује у Сокобању и Врање, а дочекује Јабланицу и Младост из Зајечара. С.Р.

Фудбал: Тимочанин – Синђелић 0:0

Мирољубиво у Књажевцу

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Ниш Здравље Лесковац Књажевац Радник Сурдулица Прокупље Бор РТБ Сокобања Димитровград Куршумлија ОКК Јуниор Ниш Ртањ Бољевац Југ Врање Младост Зајечар Јабланица Медвеђа

Фудбалери Тимочанина који се боре за опстанак у својој првој српсколигашкој сезони, одиграли су нерешено против Синђелића из Ниша 0:0 и освојили значајан бод који их за сада држи на десетом месту. Утакмица је одиграна по лепом времену, пред око 300 гледалаца. Судија је био Стојадин Денкић из Алексинца. Жути картони: Стојановић, Тошић, Николић, Вељковић (Тимочанин) Тимочанин: Костић, Манић, Тошић, Петровић, Ђорђевић, Сто ј а нов и ћ , Н и кол и ћ , Коцић (Ћирић), Илијић, Стојадиновић, Спасовски. Тренер: Бранко Божовић. Синђелић: Мирџић, М и т р ов и ћ , Пе т р ов и ћ , Чмајчанин, Дугалић,

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

18 18 17 15 12 12 11 10 10 8 8 6 5 4

4 4 5 7 10 10 11 12 12 14 14 16 17 18

1828:1528 1783:1518 1879:1668 1715:1563 1818:1813 1847:1856 1797:1826 1784:1883 1643:1768 1708:1754 1757:1745 1618:1816 1677:1919 1631:1828

40 40 39 37 34 34 33 32 32 30 30 28 27 26

То м и ћ , С т о ш к о в и ћ , Ми ленковић, Авдић, Тодоровић, Станковић. Утакмица се одвијала углавном у равноправној игри оба противника, који су чини се од самог старта били задовољни нерешеним исходом. Иако се лопта углавном кретала између два шеснаестерца, и један и други тим имали су своје шансе за постизање голова. Гости су први запретили преко Станковића који је погодио стативу после одличног центаршу та М и т р ов и ћ а . Ти моча нин је могао у неколико наврата до вођства али прилике нису искористили Спасовски, Петровић и Стојановић. С.Р.

Nove knjazevacke novine 94  

knjazevacke, novine