Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

81

ОВ СА ОС ЈА АД М СК И

ГОДИНА VI БР. 98, 31. МАЈ 2014. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

Тимомеду

14. пехар за квалитет Планови

Техничка школа

Судбина, или...

Како Вози, Четири победити деценије Срећко, до поплаву незаборавне Стразбура

Из општинске управе саопштено је да је стављен на јавни увид Нацрт оперативног плана за одбрану од поплава вода другог реда за 2014. годину. Јавна расправа је заказана за 5. јун ове године. Из Општине позивају све заинтересоване да дају предлоге и сугестије на утврђени Нацрт.

генерације

Прича о једном од њих, о Борку Гајићу стр. 7

Како је Срећко Виденовић из Минићева остао без “увезеног” возила и још добио казну стр. 4


ИНФО.

За 13 пројеката удружења грађана из општинског буџета 10 милиона динара

Највише пара фестивалу и радној пракси Из буџета општине Књажевац Књажевац”- Удружење произвођача ове године финансираће се укуп- природних вина и ракија - 450.000 но 13 пројеката удружења грађана у динара, те “Развој малих и средњих укупној вредности 10 милиона динара. предузећа и унапређење предузетНа јавни конкурс, расписан почетком ничког духа у општини Књажевац” године, стигло је 20 пријава, а на осно- Удружење привредника општине ву извештаја Комисије за спровођење Књажевац - 600.000,”Израда и опремање јавног конкурса и одлука Општинског дела коридора европског пешачког већа, председник општине донео је пута Е4 услов за развој планинарског одлуку о финансирању 13 пројеката туризма као најдинамичније области удружења грађана. Највише новца - 2 туризма у општини Књажевац- стазама и по милиона динара, издвојено је за Старе Планине 24 сата у току целе годи53.Фестивал културе младих Србије, не” - Планинарско друштво “Бабин зуб” Програм радне праксе за младе у -300.000”, Програм унапређења станиКњажевцу биће финансиран са 2,2 ми- ша и прехрамбених успова за јеленску лиона, а пројекат Удружења Манифесто дивљач на Старој Планини, завршетак “Поносан јер сам Књажевчанин” из оп- изградње хладњаче, израда промоштинског буџета биће финансиран са 1,1 тивног материјала и интернет сајта милион динара.”Локални волонтерски ЛУ Књажевац, ради промоције ловних сервис Књажевац” - Удружење грађана потенцијала општине Књажевац”- ЛоЦентар за креативни развој добило је вачко удружење Књажевац -300.000, 800.000, „Превазилажење граница до- „Снагом ума до циља”- Удружење за бросуседским пријатељским односима”- неговање традиције “Извор”- 400.000, Тимочки клуб - 350.000, „Дај руку - ево „Ризница старих заната” - “Етноцентар руке” - Удружење мултипле склерозе Књажевац”-150.000 и „Национална из-700.000, “Унапређење квалитета вина ложба паса Књажевац 2014” - Кинолоши ракија и повећање броја регистро- ко друштво Књажевац -150.000 динара. ваних подрума за производњу вина Свеукупни износ је 10 милиона динаи јаких пића на територији општине ра. Н.К.Н. ЦЕНТ ИЈА АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

УТЕР ЦЕН

СТР.  2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

Данас и сутра

Помозимо – и себи

Поплава је задесила целу Србију, самим тим и Књажевац, град који је увек био шампион солидарности и који никада није изостао у пружању помоћи угроженима и сиромашнима. Иако далеко од некадашњег стандарда, са малим буџетом, Општина Књажевац се лавовски бори да помогне западној Србији, од појединаца до цркве и школа, фабрике и села. Овај народ никад није изостао кад је било најтеже својој земљи, од ослободилачких ратова до данашњих несрећа сваке врсте. То што је на Дан општине било замарки на дочек гостију на челу са лидерима ДС-а у ресторану звучног имена, може да се схвати и као грешка, мада не мора. Навика да се свечане прилике “залију” у угоститељским објектима, није од јуче, али доза опрезности у временима политичких таласања и поготову у незгодним тренуцма какве су несреће треба да постоји. Начело неких старих политичара да је тешко без власти, и данас је, не само за њих, важеће и зато се бију непрестане битке. У ери електронских, брзих информација све се чује и све се за трен сазна, немогуће је – напросто – сакрити и строгу приватну тајну а камо ли дешавања на широј друштвеној сцени. Није Књажевац једини који, стицајем околности, условно има јаку опозицију која на делу не показује очекивани ефекат. То опет не значи да се неће откравити почетни ентузијазам и енергичније кренути не само у сламање урсовске власти, него у гласније презентовање својих идеја и пројеката. Одласком др Весне Симић у посланичке клупе у Београд, локални СНС морао би да се окрене – себи како би се, са новим снагама, лакше снашао у политичкој бици која ће кренути налето, најкасније најесен. Да би се тај циљ остварио преко су потребни стручни и доказани, они који желе напредак и општи бољитак. Има овај град способних и афирмисаних, енергичних и истрајних професионалаца који могу, и хоће, да помогну – од спорта и културе до привреде. Уколико СНС доиста жели да дочека јесен са више ентузијазма и јединства не сме се зачаурити у мали круг истомишљеника. Акције помоћи поплављенима су одличан пример како треба брзо реаговати и показати праве вредности. На обележавању Дана општине Књажевац, 16. маја, у великој сали Дома културе, видело се пуно младих, што је добро. Окупило се и старијих званица, оних који су се доказали у градитељству свог краја и које актуелна власт није заборавила. И то је лепо. Виобран Станојевић, Раде Вељковић и Србислав Видојевић, те Моша Јовић, Милан Милосављевић, евоцирали су, у необавезном делу свечћаности, успомене, али и имали своје мишљење о најважнијим збивањима. Србислав се похвалио својим “Тимомедом” који ће, рекао је, највероватније и овог Новосадског сајма, добити шампионски пехар за квалитет, Милан је упорно “промовисао” своју књигу о историјату локалне привреде, Виобран и Моша су прозборили по коју о некадашњем “Џервину” уз чврст заграљај. Књижевник Срба Игњатовић послао је “земљацима” телеграм из Београда. Организатори су за почасног грађанина прогласили Гордану Поповић, Књажевчанку која живи и ради у Бриселу. Колико је само Књажевчана у Београду и расутих свуда по Србији и свету. Када би неко уме све њих бар да приближи матици и огњишту, непоновљивој “Српској Венецији”, где би нам био крај. Госпођа Поповић је диван пример.У ери електронских комуникација и тај посао лакше се завршава. Кад би и партије могле да се конкретније позабаве таквом идејом, и њима би било боље, и свима корисније. Не испољава се политичка моћ само у богатим изборним кампањама, него и у идејама и заслугама за народ и свој крај. Књажевац има људе и овде и на страни. Када тај ураган знања, доброте и љубави за родни крај крене, тешко га је зауставити. Погледајмо само одакле и од кога све стиже помоћ из белог света поплављеној Србији. Наших је свуда, и они не заборављају праг родне куће. Ево још једног подсећања. Мед са Старе планине, прикупљен и оплемењен у фирми “Тимомед”, стиже до Америке, Блиског Истока, Русије, Немачке, Швајцарске. Како једна мала радна организација са виспреним и вредним газдом може да освоји свет, а да не могу годинама да се врате некадашњи индустријски замајци какави су били “Леда”, Џервин, па и ИМТ, “Бранка Динић”, “Тина”, Џерси... Речју, требају нам наши, способни људи. Моша, Миланче, Виобран, данас Србислав, Гордана, Срба, доказали су ову тезу и зато сам разумео публицисту Милосављевића што се, уместо две, три речи захвалности на општинском признању, вазда задржао на теми своје књиге. Имао је и рашта. Б.Ф.


ИНФО.

Реч, две... ДИНАР ОД ДРВА: Јованка Раденовић, пензионер: - Тешко је гледати Србију како тоне у земљу. Туга је то велика. Имамо болесну ћерку у Беoгтраду, шаљемо и њој неки динар. Уштедели смо од дрва 2000 динара и дајемо поплављенима, немамо више. Колико се може, нека свако одвоји колико може и биће добро.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ КЊИГЕ, ВРЕМЕ: Милан Милосављевић, добитник награде за животно дело Књажевца: - Написао сам две књиге о привреди Књажевца, прва о привредном развоју до 1940, а друга од 1945-2000. године. Лепо се види како је Књажевац растао након 1945., имао је и свој индустријски и економски процват, био је пример бивше Југославије. Један сам од учесника индустријске експанзије, ваљда сам зато и награђен. Данас о Књажевцу нека пишу и говоре неки други, уколико имају шта да кажу или напишу. Да се похвале!

ИМТ, ДОБОШ: Ранко Милетић, с течајни управник ИМТ-а: Обавестићу Центар за приватизацију Агенције за приватизацију о комплетном проблему. После ћемо огласити продају појединих целина. Наћи ће се неки купац... Чуо сам да радници сматрају да им је највећа грешка што су веровали држави. Многима није повезан радни стаж, нити измирена зарада од 2004. до 2008., за 70 радника није исплаћена отпремнина. Има и других мука... Зоран Николић, председник Скупштине повереника рекао је да су неки радници у међувремену – умрли.

ОБУЋА, ОСМЕХ: - Борис Милић, директор Фалк Ист- - Послали смо поплављенима 1000 пари обуће, бар ће се неко обрадовати, деца, стићи ће осмех на лица, верујем. Ово је само део помоћи. И запоселни ће издвојити колико могу. Народ је солидаран, дели бол, тешко је пронаћи речи...

Обележен Дан општине Књажевац

ГРАД СА ДВЕ РЕКЕ И ДВЕ ПЛАНИНЕ

Милан Ђокић: - Књажевац постаје најлепши и најгостољубивији град Србије са богатом традицијом и културом каквом се могу подичити и највећи европски центри У Књажевцу је, 16. маја, свечаном седницом Скупштине општине и уручењем највиших општинских признања обележен Дан општине. Одборницима општинске скупштине и гостима из Књажевца, Белоградчика, Новог Бечеја, тимочких општина, представницима државних органа, обратили су се председник СО Драган Манчић и председник општине Милан Ђокић. - Књажевац је град на три реке подно три планине, са блиставом традицијом и слободарским духом, са бисерима природе и непоновљивом Старом планином, град који се развија и расте, који плени добродошлицом и младошћу. Захваљујући богатој традицији и култури, обичајима и историји, могу да нам позавиде и највеће европске метрополе. Зато и улазимо у нове пројекте градње и јединствене архитектуре како би остварили визију најлепшег града у Србији. Не заборављамо обавезе у привредном делу, у друштвеним активностима и посебно у области културе и туризма. У нашем граду желимо осмех на лицима, оптимизам и напредак. То ћемо и остварити и то заједнички, без подвајања и неразумевања, бићемо град будућности-нагласио је Ђокић. Похвалницу општине примили су најбољи студент Електронског факултета у Нишу, дипломирани инжењер електронике Милош Марјаноновић и председник МЗ Трговиште Љубиша Никић. Захвалнице су припале спортском раднику Миловану Ђорићу из Београда и овдашњој Техничкој школи. Мајску награду добили су : постхумно председник МС клуба Драган Стојановић, власник компаније ‘’Десинг’’ Миодраг Томић и један од власника новосадског ‘’Агропроцесинга’’ Ивица Вукелић. Награда за животно дело припала је дугогодишњем председнику књажевачке општине Милану Милосављевићу, академском сликару Драгославу Живковићу и једном од оснивача ‘’Џервина’’ , Миомиру Моши Јовићу. Звање почасне грађанке Књажевца припало је Гордани Поповић, Књажевчанки која живи и ради у Бриселу. У кутурно програму свечаности учествовала су браћа Теофиловићи. У име награђених захвалио се Милан Милосављевић. Н.К.Н.

Аплауз сликару

Када су уручиване награде и признања уследио је за сваког од актера уобичајени аплауз, али када је Награду за животно дело примио академски сликар, Књажевчанин, Драгослав Живковић спонтани пљесак се проломио и трајао је, чини се, колико и као сва дотадашња аплаудирања. -Сад је свакоме кристално јасно да народ цени уметнике и велика дела, а не политичаре и демагоге. Свака част свим добитницима, само, један је Живковић и код нас овде, и у Србији. Погледајте како је то смирен, тих и скроман човек. Он је такав свуда и увек, пример овим нашим великим шефовима како треба радити за народ и остављати дубок траг у националној култури. Свака му част-чули смо у холу, након свечаности, не један, него више коментара. Било је и оних који нису могли да поверују како је нови газда „Џевина“, за мање од годину рада, завредио Мајску награду.

Филм У препуној дворани Дома културе приказан је и краћи документарни филм. Познаваоци Књажевца, традиције и заслужних људи тог дела Србије, нису били задовољни што нека велика имена нису споменута. На пример, Стеван Јаковљевић, писац, и како многи умеју да кажу, отац СРПСКЕ ТРИЛОГИЈЕ није испоштован. У 100-годишњици од почетка Првог светског рата не сетити се снажне Јаковљевићеве личности, па и његове сестре Мирјане (познатије као МирЈам) чије ТВ филмоване романе с љубављу дуго гледамо, тешко је разумети. Могао би овај филм, као и сваки други, да се догради и сачини с више пажње и темељније, ради свих нас.


РАСКРШЋА

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Како је Срећко Виденовић из Минићева добио казну и остао без аутомобила из “друге државе”

Вози, Мишко, до Стразбура!

Аутомобил, пореклом са Косова, купљен у Бујановцу, завршио је, након шест и по година, у – државној каси, али је нови власник зарадио и казну од 30.000 динара

Валидно је, судијо

-Судија Весна Николић тврди да немам валидну документацију,а имам саобрачајну дозволу издату од Полицијске управе Врање. Ако та дозвола није валидна, питам се – да ли је онда валидан и МУП Србије, а сими тим и држава Србија - објашњава Срећко.

-Купио сам у Бујановцу половни – морам да платим 30.000 динара казну “Ауди” црне металик боје и возио га док се возило одузима. Крив сам јер близу шест и по година, све до јула сам “морао знати да је требало да се 2011. када су ме полицијаци позвали плати царина, јер је возило у Бујановац у СУП. Уредно сам седам пута плаћао стигло из Пећи. Тад није испоштована регистрацију. Књажевачка полиција уредба о регистрацији возила, а самим пронашла је у документацији да је ово тим није плаћена ни царина. Мој аддупликат возило, шасија није била уре- вокат је убеђен да је премет застарео ду, оригинал је наводно пронађен у и да је пресуда неразумљива, али је Нишу. “Ауди” је одузет и одмах пребе- Прекршајни апелациони суд у Нишу чен на нишку царину. До данас не знам те наводе углавном одбио. Решио сам шта је са возилом, али сам недавно, да идем у затвор, нећу да платим казнакон две жалбе на првостепена суд- ну. Сматрам да сам оштећен. Јер, ја се ска решења, добио коначну пресуду никад нисам бавио недозвољеним

радњама. Имам информацију да је це- одузимања “Аудија” не може да мирује. ла прича искомпликована у полицији Деси се, вели, да по целу ноћ ока не Врања, где су неки службеници због склопи. мућки са возачиким дозволама изСудско образложење је неумољиво: губили посао. Ко се тиме бавио не- “Окривљени није унео возило, већ је ка одговара. Сад сам, ето, коначно примио и користио возило за које је сазнао да је КиМ друга држава, јер знао или је морао да зна да је предје главна кривица неплаћање цари- мет царинског прекршаја. По наводу не. Возило и прописне папире добио вештака број шасије и мотора је неорисам у Србији. Овако казује Срећко гиналан, а након визуелног прегледа Виденовић, грађевински техничар, утврђено је да су, од десете до 17, ознарадник зајечарског Стробага, вредан ке укуцане различитим интензитетом и честит човек кога као таквог познаје и растојањем”. Морао је Срећко и да не само његово Минићево и Књажевац, зна “да купује возило које је из инонего и цела Тимочка крајина. странства и да за то затражи доказе и Није, вели, право ни да лежи у за- пријави нашој царини”… твору, ни то што је остао без возила, -Цео живот сам грађевинац, оданајвише зашто да се провлачи по кле да знам којим се интензитетом полицијској документацији као нега- укуцавају бројке на шасије. А што се тивна личност. КиМ тиче, ја и данас нисам сигуран да -Возило је највероватније продато и је реч о другој држави, или шта је нановац је уплаћен на рачун државних ше, шта њихово. Муке су то, само их органа. Крв сам, ето, што сам морао ја познајем. Коме више да се жалим? да знам да је Косово друга држава и Обратићу се Министарству правде, па одакле је мој продавац купио возило. ако и ту не буде разумевања, мораћу, Изигран сам и омаловажен. Не знам иако тешка срца, по правду у Стразбур. више како да реагујем, мада верујем Дотле је дошло…- закључује Срећко да је могло другачије - невесело го- (каже он, не Виденовић) Несрећковић. вори несрећни Срећко који од дана Н.К.Н.

Неизмерна помоћ Књажевчана поплављенима

Из Књажевца је до средине како на грађане, који су се одазвали ове недеље у поплављене крајеве у великом броју, тако и на волонтере, Србије послато 23 тоне хумани- који даноноћно прикупљају помоћ. тарне помоћи. У сабирни центар у Само кроз сабирни центар у ДоДому културе свакодневно се до- му културе прошло је, извештава према по неколико тона хране, воде, Књажевацинфо, преко хиљаду људи средстава за хигијену и дистрибуи- – пензионера, деце, власника предузећа, ра тамо где је помоћ најпотребнија. запослених у јавним институцијама. Компанија ‘’Фалц Еаст’’ донирала Стигла је помоћ коју су прикупљали је близу хиљаду пари дечје обуће, а Црква Светог Ђорђа и Манастир Свете председник књажевачке општине Тројице. Компанија ‘’Тимомед’’ донираМилан Ђокић истиче да је поносан, ла је 300 килограма меда. У Петровац

на Млави упућен је контигент са храном и водом, док је у Трстеник отишло возило са флашираном водом. Црвени крст је у ‘’Роди’’, ‘’Променади’’ и ‘’Луксу’’ поставио корпе у које грађани остављају помоћ. не заостају ни основци “Каплара”, “Вука Караџижа”, ученици и анставници техничке школе, запослени у Општинском суду дали су крв и одрекли се једне дневнице, Поликлиника “Здравље и здрав живот” дала је лекове и 7о килогхрама

конезрвисане хране, локлани бендови су у Дому културе извели целовечерњи концерт, а приход је упућен поплављенима. ИЗ Месне заједнице Минуићево отпремљен је камион основних животних намирница, средстава за хигијену и одеће у Осечину и Крупањ. Речју: волонтери се у Дому културе, и на сваком кораку, свакодневно срећу са изутетним примерима људске хуманости.


ПРИВРЕДА

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

„Тимомед“ 25 година покреће и развија пчеларство Србије, 14 година је шампион Новосадског сајма

ВЕЛИКА СЛАТКА ШУМСКА РЕКА

Србислав Видојевић

У

ц е н т р у К њ а ж е в ц а , на бази меда и лековитог биља, као и крај Тимока, у сали за на програму козметичких препарата. презентацију, у лепом, Наш пчелињак је прерастао у Центар домаћинском здању, у за селекцију и репродукцију матица, свако доба дана, може да поседујемо сопствене лабораторије по се погледа јединствена изложба меда највишим, светским стандардима. Успи производа од меда са признањима и шено сарађујемо и са Ветеринарским наградама за квалитет, шампионским институтом у Зајечару, са институтипехарима чувеног Новосадског сајма, ма у Београду и Немачкој. Стална је и одличјима која красе само најбоље. У едукација пчелара уз помоћ наших и канцеларији власника и директора „Ти- светских стручњака, јер, наш мед стимомеда“ Србислава Видојевића све је же у земље ЕУ, у Америку, Швајцарску, чисто и уредно, на столу обавезна посу- Русију и на Блиски Исток. Признати смо да са медом, па ко год дође да погледа на целом светском тржишту-подсећа сталну изложбену поставку може и да Србислав Видојевић. се заслади. То је мед са најздравијих „Тимомед“ је, сем шампионских пропланака исконски неодољиве Ста- титула на престижном Новосадском ре планине и њених обронака. Цело сајму, завредио и признања Привредне природно богатство тог непоновљивог коморе Србије, дипломе „проф. Јован еколошког бисере Србије, чини се, ста- Живановић“ и низ осталих признања ло је у кашичицу ливадског и цветног на сајмовима у земљи и свету. меда који краси и знак „Златна јабука -Поносимо се и спонзорисањем Фестивала културе младих Србије, – здрава храна“. - Прерађујемо и класификујемо манифестације„Молитва под Миџором“, ливадски, шумски, багремов, липов и многих мањих културних и спортским цветни мед из 30.000 кошница годишње, приредби, помажемо издавања стручшто је 700 тона меда. Имамо и сопстве- них публикација. Пре неки дан помогли них 500 кошница, остало је сарадња са смо поплављани народ у Србији са 300 кооперантима из целе Србије, највише килограма меда, први смо у покретању са простора Старе планине. Произво- и развоју пчеларства Тимочке крајине димо и прополис капи, полен, восак, -наставља Видојевић подсећајући да је дијабет, мед са хромом и дијабет 2 квалитет основа за купце и опстанак на намењен дијабетичарима, имамо и светском тржишту. Зато се и примењује матични млеч, храну за пчеле. Ради- светски стандард у производњи хране мо и на добијању и осталих производа ИСО 22000 и НАССАР. Б.Филиповић

“Наш мед годинама купују у земљама ЕУ, Америци, Швајцарској, Русији и на Блиском Истоку“.

Мед са додатком селена

У каталогу производа из 2009. године, актуелним и данас, посебно смо запазили рецепт „да се све врсте меда производе и са додатком селена, а ту су и допуне

меда са орасима, саћем и сувим воћем. Овај мед се прерађује „на вековно традиционални начин“. Паковања су различита.

-Љубав према пчелама почела је још од мог прадеде, онда је настала пауза, па је тек 1976. мој отац од првог комшије добио један рој. Пчелињак се полако увећевао. Данас се цела породица бави тим послом. Ћерка Анета ускоро докторира пчеларство на Пољопривредном

факултету у Земуну, зет се бави комерцијалом, унук Лазар, 7. разред, не одваја од мене, стално је уз кошнице и мед – прича, с поносом Србислав позивајући нас да дођемо на свечаност поводом и овогодишњег (14. по реду) „Тимомедовог“ проглашења за шампиона Новосадског сајма.

Ћерка докторира пчеларство


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Записи Славољуба Лукића и Модрага Велојића О старопланинским сеоским стазама и богазама (2)

ГАБРОВНИЦА САЧУВАНА ОД ЗАБОРАВА

Н

а Гр а н и цама Старе планине, у долини Га б р о в ничке реке, налази се Габровница. Лепа прилика за окупљање Габровничана била је промоција књиге „Габровница кроз 10 деценија двадесетог столећа“, коју је написао Томислав Ћирић, пореклом из овог села. Томислав, подсе тимо, са женом Мирјаном одлази трбухом за крухом у Норвешку. Тамо је и дошао на идеју да своје село сачува од заборава. Промоција је, 2006, одржана у Габровници, у сали Задружног дома. Мештани су добили књиге и дали добровољне прилоге преседнику Месне заједнице Јовици Велојићу за уређење села. Промоцију је отворио Славко Милојић. После његовог излагања, надахнуто је беседио аутор књиге. -Драги моји Габровничани, осећам тугу за Габровницом. Живим далеко. И у Норвешкој има ливада, шума, сли-чних места, али нема моје Габровнице. Срећан сам што се окупило оволико људи рекао је Томислав Ћирић додајући да другу књигу о

Габровници припрема профе- младића, средовечних жена сор Миодраг Велојић. и мушкараца. Око 200 људи. Скуп је почео као и предТРЕЋА ходни, уз ракију, разговор и БЕЛМУЖИЈАДА шалу, а потом се наставио уз У Грабовници живи пет богату трпезу. Сви су могли становника, махом старих да учествују у закусци коју људи, јер је већина мештана је припремила породица у другој половини 20. века Љубинка и Миле Јовановић из отишла у градове тражећи Грљана. Они су најзаслужнији посао у државним фирмама. за овај скуп. Дуго после тога Лепа прилика за окупљање чуо се жумор, смех и песма Габровничана, а и других оркестра „Тоћа бенд“. Уз људи, јесте манифестација клавијатуре Бобана Николића, Белмужијада. Овогодишња, песму певача Швабе, као и трећа Белмужијада, одржана уз трубу трубача Небојше, је 30. априла 2011. заиграло се оро. Такоје овај Летњи дан без облака, сабор и прилика да се овде упекла звезда. Са врха дође и да село оживи макар Тупанчице, брда изнад села, једанпут годишње. Мештани уживам у погледу на Габров- си јесу чврсто опредељени ницу. Ближи се 10 сати када је да оваква дружења наставе заказано окупљање мештана и још више омасове. И овог у дворишту некадашње школе. пута Белмужијада је успешно Задихани, што од старости, прошла... што од помисли да не закасЧЕТВРТА нимо, дођосмо и умешасмо БЕЛМУЖИЈАДА се у народ. Махом су то У Грабовници живе три мештани Габровнице, али има и становника околних становника, пре године било села и људи родом из овог их је петоро. Њихова, и наша, краја који живе у Књажевцу, четврта Белмужијада одржана Грљану, Зајечару. Ту су и је 28. априла 2012. Лепа је породице Душка Фировића то прилика за окупљање из Грљана, као и Томислава садашњих и бивших мештана Ћирића, који је због овог и њихових гостију. Стижу славља допутовао из далеке из Грљана, Зајечара, из целе Норвешке, као и његова ћерка Тимочке крајине. Придружују Љиљана и зет Драган Јелић из се из удаљених места, из Банатског Брестовца. Смерна, Београда. Дошли су и Миљко поносна лица деце, девојака, Богојевић и Кристивоје

Јовановић са породицама из Беча. Дочекао их је овогодишњи организатор Љубинко Јовановић са супругом Милом из Грљана уз ракију, здравицу и шалу, а потом се наставило уз богату трпезу: постављена су стара јела и пића. тршеза је дело Миле Јовановић уз помоћ њене пријатељице Наташе Ранђеловић- Томић. У целокупној организацији учествовали су и Бранко Стојановић (кум), Зоран Јовановић, Света Павковић, Миљан Ћирић. Посебно је запажено присуство већег броја младих и деце. Дуго после чула се песма Радета Певца уз пратњу клавијатуре Пере Брице, хармоникаша Неше и трубача Небојше. На Белмужијади било је око 200 људи, мање него лани. Из општине је уследио позив свима који су оставили родна огњишта да дођу на дружење. Чврсто је одлучено д се оваква дружења наставе и привуку још више посетилаца. Похвалу заслужује и спонзор Топлица Глигоријевић, као и дугогодишњи пчелар Сретен Николић који је изложио све врсте производа од меда. (У следећем броју: Пета и шеста Белмужијада у Грабовници).


ЗАПИС

СТР.  7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Књажевачки грађевинци славе 40 година матуре, један из те генерације је и Борко Гајић

Градитељ који осваја врхове света Добротвор, градитељ, спортиста и планинар. И више од тих врлина у вештина – диван човек, градско дете горштачког кова. Тридесетог маја, сад, одлази у Књажевац да прослави 40 година матуре своје Грађевинске, данас средње Техничке школе, и да се похвали да ускоро креће у Киргистан, на планине Памира и освајање врха Пиклењина високог 7.134 метра. Иако са звањем инструктора алпинизма, у 59.години неће му бити лако, ни једноставно. За њега је то још један спортски изазов и – дан за радовање. -Освојио сам највише светске врхове: Килиманџаро, Монблан, Елбрус, Метерхорн, оставио траг на свим континентима, једино још нисам походио Јапан. Када сам имао две године родитељи су ме учланили у ПСД “Црни врх”. На Столу, изнад Бора, у срцу Хомоља, провео сам готово целу младост, па и старије године. Лекари су саветовали да је то једини лек за моје дечје крхко здравље. После, ваљда и данас, постао сам делија, здрав и прав. У Бразилу, у Рио Де Женејру, на 400 метара високу стену, названу “Глава шећера”, пењао сам са у рекордним временима. Где ме све није било… Деда је у Бор стигао 1927, отац две године касније, а у Књажевац сам се обрео с љубављу – да завршим школу грађевинске струке. Тих година таква школа једино је још била у Босанком Новом. И цео живот сам и грађевинацприча Борко показујући књигу “Ни трунке шећера”, издату у Бору, аутора Бране Филиповића, писца и овог текста. У књизи је и прича насловљена “Борко Гајић цркву гради”… “Његови су из Брштице, у Рађевини, у планинама које само што не говоре о ратовима, хајдучији, црнинама и немаштинама. Тамо је и крвави “Мачков камен” из 1914. Тамо су и најбујније шуме, најслађе купине, најгалсније девојачке и момачке песме које померају лише са храстова и модрих шљивика…. Ово је делић поменуте приче која сведочи о Борковој градњи цркве у селу Злот,

подно Малиника, и школе у оближњем Шарбановцу на Тимоку. -Од старе цркве остао је само темељ. Подигли смо, на опште изненађење и задовољство, ново здање. Бора Рајић из Доње Беле Реке, власник “Борпревоза”, ја и Злоћанин који деценијама ради у иностранству, даровали смо по тадашњих 10.000 евра. Богомоља је завршена у невиђено рекордном року – за само четири месеца. Школа је добила “кључ у руке”за месец дана, деца нису каснила за нову школску годину ни секунд. Није било лако, радило се ударнички и с вољом. Мајка ми је из тог краја, отац је овде дошао 1929., цела фамилија се скућила, па како да не запнемо и не одужимо дуг народу - вели наш сабеседник загледан у плеветнило корица књиге која је разграбљена у његовој “постојбни” на испраћају војника у Армију. Када је 1970. кренуо у средњу школу, у Књажевцу се није држао само књиге. Одмах се везао за фудбал, брзо је ускочио у омладинску екипу “Тимочанина”, догурао је и до првог тима. Сећа се познатог голмана Профировића, те фотографа Бибића који их је учио како најлакше да победе противника. Након студирања запошљава се у Стамбено предузеће у Бору, а 1985. оснива садашњу фирму “Бокинг”. Гради станове, спортске и индустријске објекте, путеве, школе, цркве. Недавно је основао и приватни Клуб за екстремне планинарске спортиве КЕПС. - Гура ме младалачка енергија. Пре неки дан био сам у Македонији на планинарењу, у јулу идем у Русију, Грузију, Киригистан. То је мој живот. Помажем спортске клубове, села, талентовану децу. Живим сто на сат. Чујем да је актуелна директорица моје, Техничке школе, Љиља Жикић, изузетно успешна и, како ми рече другар, “одлична у сваком послу”. Ваљда сам и ја те крви. Па, иста нам је школа на срцу - прозбри Борко Гајић и наглас прочита песму овог аутора посвећену управо њему те, градитељске 1996.

Васкрсење Злотске цркве Борко Гајић С Мачковог камена Темеље и слеме ударио, Подметнуо оба рамена. Цркву гради А она га моли, Не жури, човече, Свака кост ме боли. Анђели лакокрили Насмејани лете васељеном, Древни Злот у даху њеном. Нахоре вином дишу. Чита она опело Старим ратницима, Старијим и од олтара, Мајка је она овим тежацима. Шаље писмо Цару лази, Да му важно рече, Турци никад више, Народ овај колач сече. Хвала теби Боже, И предобри мој Злоте, Ево мене опет, Мене – саздане Од Твоје доброте.


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

Село равна крштено по граду равна

Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29 (Наставак из прошлог броја)

Равна. — Куће овога села су у долини безименога потока, у непосредној близини старога града Равне. Село је па левој обали потока, у присоју. Само је са источне стране отворено. Са северне му је стране коса Бадњиште, с јужне висораван Поље, а са западне Николина Падина. Куће су као прилепљене уз Бадњиште изнад самог потока. Поток је, кад надође, плаховит и бујан. Селу штете не наноси, али при излазу у равницу плави усеве. У селу има четири кла- денца, од којих се два зову Чешма и Јерски Кладенац. Чешма је у Доњем Крају, Јерски Кладенац у Горњем Крају. Понајвише се пије бунарска вода (има преко 20 бунара), и то отскора. Земљиште овог села је на истоку равно, то је тимочка равница; остали је део брдовит. Сва је зиратна земља у непосредној близини села и то у Тимоку или Лугу, Пољу Црквишту, Старом Селу, Бадњишту, Дубрави и Петрову Гробу. Највише се сади кукуруз и сеје пшеница. Утрине има врло мало, и то приватне, у Ропинама, где је земљиште врло брдовито и није за обрађивање. Ту има нешто и приватне шуме. Село је збијеног типа. Дели се у два краја: Горњи и Доњи Крај. Горњи Крај је старији и збијенији, управо врло збијен; Доњи Крај је новији, па су у њему куће нешто разређеније. Доњи Крај се зове и Богденовци, по имену породице која је овде најјаче заступљена. Кроз средину села пролази сеоски пут и око њега је поређано нешто кућа. Село Равна добило је име по граду Равни, који је испод села, на левој обали Тимоковој. У старим споменицама овај се град звао Равни Град, вероватно што је у равници. У Студеној Води, изнад дебеличкога Селишта, је место Старо Село, на коме је некад било село Равна. Док су села Дебелица и Равна била у Студеној Води, била су

као једно село. То се види из предања, по коме су се ова села цепала на два дела кад су се спуштала на данашња своја места. Том су се приликом, на пример, Косовци поделили у два дела, од којих је један отишао у Дебелицу а други у Равну. Исти је случај био и са Радоњичима. На поменутом селишту нема никаквих остатака, сем што се покаткад ископавају водоводне цеви („ћунци“) од некадашње сеоске чесме. Ту има и данас хладне воде, по којој је и поток добио име Студена Вода. Из Студене Воде се село спустило у поток који долази из Влашке Падине и ту се заселило. Одатле се због тескобе почне спуштати ка Тимоку, ка питомијем крају. Становништво је састављено поглавито из старијих родова. Највећи је и најразгранатији род су Стојичи (92 к., Св. Арханђео; в. Стојичи у Штитарцима у Заглавку). Познати су под новијим именима: Богденовци, Голубовичи, Славковци итд. Можда је из овог рода и велики род Радоњича у Дебелици, јер славе исту славу — Косовци (50 к., Св. Јован). О њима се прича следеће. Кад је пропало српско

царство на Косову, дођу у овај крај са Косова два брата: Никола и Иван. Живели су неко време у Нерезинама, Кокошиној Падини и валевском хатару, занимајући се ловом. Најпосле сврате у Равну и ту се ожене. И данас се падина више села зове Иванова Падина, а падина северно од села Николина Падина, јер су ту најпре живели. Косовци или Косовљани познатији су под новијим именима Цицијичи, Бекријци, Суруџијци, Латковци или Влатковци итд. Пада у очи да су Косовци махом црнпурасти и грахорастих очију, док су староседеоци више плави. Косоваца има и у Дебелици. Они заузимају горњи крај села. Славе Св. Јована Златоустога. Млађи су досељеници следећи. — Ћајичи (10 к., Св. Ђорђе) су старином из Јелашнице (у Тимочком срезу). Њих је заселио субаша да му чувају овде кованлук („трмке“). — Посеријичи (6 к., Св. Тома) су „доселци“, али се не зна одакле су. Неки их сматрају за старинце. — Јерци (3 к., Св. Јован Златоусти и Св. Никола) су старином из Лепенице (из Раче). Предак им је дошао овамо као уљез.

Становништво села Равне је знатном већином староседелачко. На новије становништво пада тек десети део кућа. Према томе умножавало се поглавито прираштајем. Град Равна је источно од села, у равници тимочкој, на левој обали Тимока. Подигли су га несумњиво Римљани, што се види по многобројним писаним римским споменицима. Јамачно је овај римски град био порушен и на његово место подигнут нов, свакако византиски град. То се види по узиданим римским споменицима у градским зидинама, често са натписним делом камена окренутим напиже. У другој половини 12. века Немања удари на Византију и поруши, поред осталих, и овај град и не остави на њему ни камен на камену. Северно од села, на граници хатара раванскога и дебеличкога, на вису који се одвајкада зове Црквиште, откопане су некакве зидине, за које се мисли да су од неке цркве која је, по предању, била посвећена Св. Тројици. Озидана је од обичнога тесанога камена, често са исквареним латинским натписима. Цигле и главе од стубова и разни украси на њима исти су онакни као и у раванском граду. Приликои откопавања наилазило се на римски новац, мермерне статуе, игле и др. Црквиште је на једном вису који доминира тимочком долином и са кога је диван поглед на њу. Са црквишта водио пут у град Равну. У самом селу има још једно „црквиште“, о коме се ништа не прича. Сем једног каменог стуба, на коме је оштећен латински натпис, и набацанога камења унаоколо, нема ту ничега више. Сеоске су заветине: Св. Арханђео, Цвети, Ускрс, Св. Јеремија, Пречиста и Св.Тројица. Св. Јеремију и Пречисту слави цело село. Тројицу славе Косовљани, а Св. Петку Сто- јичи. — Гробље је уза само село. (Наставак у наредном броју)


ПРОЈЕКТИ

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ПОТРЕБНА МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ, А НЕ КОНТРОЛА

ТИНЕЈЏЕРИ И СОЦИЈАЛНИ МЕДИЈИ Нова књига Дане Бојд, америчког стручњака за културу младих и друштвене мреже, руши митове о мотивима младих за коришћење социјалних медија, о изолацији, зависности, опасностима и угроженој приватности као последицама њиховог коришћења. После седам година истраживања ставова тинејџера, она инсистира на томе да су родитељи и наставници у великој заблуди када мисле да је ограничење слободе решење Као што је некада телефон био осуђиван за мање дружење лицем у лице, а писаћа машина заменила писање руком чак и личних и љубавних писама, тако се данас демонизује комуникација младих преко компјутера. Ограничени бројним забранама и сталним надгледањем одраслих, они су само физичка места сусрета заменили дружењем у виртуелном простору. Супротно увреженом мишљењу да информациона технологија ствара друштвену изолованост, Дана Бојд (Данах Боyд), доцент на катедри за медије, културу и комуникације Универзитета у Њујорку и главни истраживач Мајкрософт Истраживање, тврди да врло често тинејџери користе ова средства баш за превазилажење изолованости. Не ради се о зависности од технологије, већ млади у њој виде шансу за комуникацију са вршњацима и стицање знања о свету. Компјутер је само средство, као што је некада био телефон или телевизија. „Бити завистан од информација и људи је део људског стања. Та ’зависност’ се рађа из здраве

жеље човека да буде свестан околине и повезан са друштвом“, пише Бојдова. Недавно објављена књига под називом „Компликовано је: Друштвени живот умрежених тинејџера“ заснована је на седмогодишњем истраживању, разговорима са младима, родитељима и наставницима, као и праћењу трагова које су тинејџери остављали онлајн, на друштвеним мрежама, блоговима и других социјалним медијима. Оно што одрасли најчешће раде, и родитељи и наставници, јесте покушај ограничавања приступа младих неодговарајућим и проблематичним информацијама, а уместо тога су младима потребне нове врсте писмености. „Млади морају постати медијски писмени. Када се баве медијима – било као конзументи, било као креатори – морају да имају способности за постављање питања о стварању и дељењу одређених медијских садржаја. Какве пристрасности и субјективна гледишта су уграђена у тај садржај? На који начин њихов креатор жели да публика интерпретира овај садржај и какве су последице ове интерпретације?“ пише Дана Бојд. Цензура непогодних и проблематичних информација не помаже младима да стекну вештине које ће им једног дана бити потребне да независно процењују информације и критички се односе према њима. Осим медијске писмености, младима је све неопходнија и техничка „писменост“, односно знања, како би се снашли у дигиталном окружењу. Још једна од заблуда је да млади не цене приватност: највећи број

Признање за Фалкенстеинер Фалкенстеинер хотел Београд TripAdvisor. добио је признање TripAdvisor – a ‘’Награда је доказ поверења у наше ‘’Certificate of Excellence’’ за 2014. го- пословање и квалитет наших услуга. дину. Према утисцима гостију на Намера нам је да оправдамо указано највећем светском туристичком поверење, али и да будемо још бољи, порталу овај хотел препознат је као чак и превазиђемо очекивања наших хотел који најбоље послује. гостију’’, рекао је директор ФалкенОво признање добијају само стеинер хотела Београд, Александар компаније које константно заслужују Василијевић. изванредне утиске гостију на порталу К.И.

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ У СРБИЈИ

Појам медијске писмености настао је много пре интернета. Покушаји ове врсте образовања почели су још тридесетих година прошлог века у Великој Британији, јер су многи сматрали да су јавности потребне вештине критичког односа према пропаганди. У САД је оно почело да се уводи у образовање 60-их година, а у многим земљама Европе медијска писменост је обавезан предмет и у основним школама. Ис т ражив а ње с т ав ов а средњошколаца, професора, студената новинарства и новинара, које је крајем 2013. године спровео БИРОДИ, показало је да у Србији постоји привид медијске писмености, да млади нису свесни улоге медија и њиховог утицаја на њихов живот и ставове и да не тинејџера изјавио је да баш и користе друштвене медије да би имали приватност. Док родитеље брину радознале очи и уши странаца, младе брину одрасли који их добро знају и задиру у њихову приватност, желећи да их надгледају. Уместо што одрасли стално упозоравају децу да не користе социјалне медије, требало би да им помогну да их користе интелигентније. Недостатак поверења је велика увреда

препознају своју улогу као критичног и активног примаоца и креатора информација. Медијска коалиција, која неформално окупља професионална новинарска и медијска удружења – НУНС, УНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес, покренула је мултимедијалну кампању за медијску писменост у Србији, коју финансијски подржава УСАИД, а реализује П.Р.А. агенција. Посебна пажња је посвећена активирању младих и комуникацији са њима путем друштвених мрежа, јер је то медиј који највише користе и најбоље разумеју. У оквиру кампање покренут је сајт www. medijskapismenost.net, на коме се могу пронаћи резултати истраживања медијске писмености у Србији. за тинејџере, а многе претпоставке о младима и модерној технологији у медијима, изјавама политичара и психолога, и ставовима родитеља и наставника, често су сувише поједностављене, ако не и потпуно погрешне. Отуд и назив књиге „Компликовано је“. Мада, с обзиром да је аутор књиге уједно и истраживач Мајкрософта, можда је и цела књига спин. Или није. П.Р.А.


СЕЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  10

Актуелности у пољопривреди

ЗАШТИТА БИЉА (4)

како штити биље у условима великих киша и влаге Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац Обилне кише и велика влага донеле су пуно проблема у пољопривреди. Има штета у ратарству, повртарству, воћарству. На вишим надморским висинама (преко 500 метара н.в.) дошло је и до измрзавања изниклих усева. Код многих засејаних површина, првенствено под кукурузом, слабо је ницање. У усевима кукуруза гдесе задржавала вода потребно је извршити плитко култивирање са уношењем азотних ђубрива јер је дошло до спирања азота у дубље слојеве. На парцелама где је прегледом утврђено да је засејано семе иструлело треба обавити пресејавање и то хибридима краће вегетације. Површине које још увек нису засејане кукурузом, треба засејати чим то временски услови дозволе хибридима раније групе зрења. И то што хитније, а ако то није могуће урадити за следећих 10 до 15 дана , онда треба сејати неку другу културу. У усевима стрних жита, где постоје симптоми болести треба обавити заштиту усева фунгицидима, јер су овакви временски услови погодовали развоју болести у стрним житима. Након обилних падавина и честих температурних колебања током априла и маја, дошло је до нарушавања структуре земљишта и стварања покорице па је у усевима кромпира (где је то могуће) потребно обавити огртање, прихрањивање и заштиту усева од болести и штеточина. Произвођачима поврћа у заштићеном простору препоручује се јаче проветравање пластеника, прихрана усева и заштита од болести и штеточина. Заштиту стрних жита од болести код нас обавља врло мали прој пољопривредника. У време изласка овог броја књажевачких новина, за њу ће већ бити касно. Па ће мо о томе причати, касније, о последицама после жетве и саветима за следећу сетвену сезону. Код повртарских култура највећу пажњу на појаву болести треба обратити код кромпира и парадајза.

Уочена је појава пламењаче кромпира и парадајза (проузроковач Phytophthora infestans) различитог интензитета, зависно од сорте и агротехнике. Генерално, већи је напад код ранијих сорти и слабо штићених или штићених углавном контактним средствима. Контактна средства јесу добра али у у словима честих појава падавина далеко су сигурнија системична. У заштићеном простору (пластеници, стакленици) велика је разлика између добро проветраваних и оних где се отоме није водило рачуна. У циљу спречавање заразе и даљег ширења патогена код кромпира и парадајза, препоручује се примена неког од фунгицида: Acrobat MZ-WG (a.m. mankozeb+dimetomorf ), у количини 2-2,5 кг/ха, Vokal (a.m. mankozeb+cimoksanil), у количини 2-3 кг/ха, Equation Pro-WG ( a.m. cimoksanil+famoksadon), у количини 0,4 кг/ха, Curzate M-WG ( a.m. cimoksanil+mankozeb), у количини 2,5-3 кг/хa, Consento (a.m. propamokarbhidrohlorid+fenamidon), у количини 1,8 – 2 л/ха, Folio gold (a.m. hlorotalonil + metalaksil-M), u količini 2,5-3 l/ha. Од набројаних препарата, запажено је да је најбоље резултате у сузбијању пламењаче, показао препарат Ridomil Gold MZ 68-WG, у односу на остале У воћарству учестале падавине винова лоза улази у фазу цветања која системике. сутакође, условиле појаву већег броја је врло осетљива фаза, а услови постоје Уз заштиту од болести потребно је патогена на гајеним културама. У заса- за појаву болести, препоручујемо да вршити и заштиуту од инсеката. Код дима шљиве могућа је појава трулежи пре отварања цветова произвођачи кромпира најзначајнија је кромпирова плодова (Monilinia fructigena), како на обавезно изврше третирање винозлатица и биљне ваши. Од препарата оштећеним, тако и на здравим плодо- ве лозе и то: Mikal flash (a.m fosetil препоручује се :Аctara 25 WG, у кол. 70 г/ вима. Па је препорука произвођачима aluminijum), у концентрацији 0,3-0,4%, ха, Afinex 250 г/ха, Аkaristop (Abamektin) да приликом редовне хемијске заштите Ridomil Gold MZ 68-WG , у количини 0,75 л/ха, Coragen 20 SC 0,05 – 0,06 % против болести листа (Clasterosporium 2,5 кг/ха, Queen у конц. 0,035 – 0,075 и др. Код парадајза ми заштиту врши- carophyllum, Polystigma rubrum) и %, Acrobat , у количини 2,5 кг /ха, мо углавном против ваши. Но, знатно штетних инсеката додају и неки од Fostonik 80 WP, у конц. 0,2%, Captan опаснији је мољац парадајза (Tuta препарата за сузбијање монилије 80 WG, у конц. 0,25%, Forum Star (a.m absoluta), који се јавља у пластеници- плода (Switch 62,5 WG (a.m.ciprodinil folpet+dimetomorf ), у количини 1,75-2 ма. У „ниским“ пластеницима, висине +fludioksonil) u концентрацији 0,08 % кг/ха, Profiler (a.m fosetil –aluminijum + 2- 2,5 м, са дрвеном конструкцијом, про- , Signum (a.m.boskalid + piraklostrobin). fluopikolid), у количини 2,25-3 кг/ха, и сечне површине 1-1,5 ари, где се након у концентрацији 0,15 %). Ако мањи про- др. Уз препарате против пламењаче вегетације не обавља дезинфекција ценат овако заражених плодова препо- укључити и препарате за сузбијање дрвене конструкције и где се пластич- рука је њихово механичко уклањање и пепелнице: Topas (a.m.penkonazol) , у на фолија користи дужи низ година, изношење из воћњака. Заразу треба концентрацији 0,025%, Tilt 250 EC у кноц. могућ је јак напад мољца парадајза спречити чим се примете први обо- 0,015%, Systhane 10 E (a.m.miklobutanil) (15-20 имага), уз појаву оштећења листа. лели плодови,како би се инфекциони , у концентрацији 0,015%, Stroby (a.m. И на ово треба обратити пажњу. Ако потенцијал све на најмањи ниво, јер се kreksoknil metil), у концентрацији 0,02%, дође до појаве , можемо их сузбијати веће инфекције овим патогеном могу Crystal 250 SC (a.m.kvinoksifena), у колиследећим препаратима: Coragen, у ко- очекивати у фенофази почетка зрења чини 0,2л/ха. Да подсетимо да током личини 0,2 л/ха, Affirm, у количини 2 плодова. фазе периода цветања не треба вршти кг/ха, Vertimec, у концентрацији 0,1%, Код винове лозе постоји велика и третирање како се не би реметила Match, у концентрацији 0,2%, Voliam реална опасност од појаве пламењаче оплодња и опрашивање и дошло до targo, у концентрацији 0,1%. (Plasmopara viticola). С обзиром на то да појаве рехуљавих гроздова.


МОЗАИК

Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Интернет има позитиван и негативан утицај на савремено друштво. Користи се због забаве и игре, дружења, учења, уз њега доста људи проводи слободно време, а служи и као извор информација. Интернет је популаран зато што пружа осећај самосталности, независности, пружа мноштво кратких, конкретних информација, пружа мноштво корисних и брзих услуга, забаван је, једноставан и лако доступан, пружа могућност комуникације са великим бројем људи, пружа могућности креативаности и иновативности, пружа анонимност кориснику. Интернет делује позитивно кроз забаву и игру тако што је извор радости, развија стваралаштво и креативност, подстиче интелектуални развој, развија рефлексе, моторичке способности, такмичарски дух, друштвеност, док негативно утиче тако што може да изазове зависност, насилничко понашање, агресивност, социјалну изолацију, повученост, физичку неактивност, заостатак у развоју, оптерећење и напрезање, попуштање

ШАХ

Уређује мк Милан Панић

Три пута првак Југославије, репрезентативац на шест Олимпијада, победник више јаких међународних и домаћих турнира, успешан тренер, велемајстор Драшко Велимировић, умро је 22. маја у 72. години после дуге болести. Велимировић је био омиљен у шаховском свету за таблом и ван ње. Због спектакуларног нападачког стила цео шаховски свет дивио се његовим партијама пуним жртава. Победио је многе познате и ренимиране светске велемајсторе, и као Таљ некада, Драшко је сејао страх за шаховском таблом. Веома плодан је био и у области

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ДОБРЕ И ЛОШЕ СТРАНЕ ИНТЕРНЕТА у школи, бежање од стварности у виртуални свет, песимизам, пасивност. Мудрост у одговарајућем избору и дозирању садржаја може помоћи да се избегну негативни утицаји. Уз помоћ интернета се дружимо преко е-маилова, четовања, форума, блогова, профила личности, страница за упознавање. Позитиван утицај интернета на дружење испољава се тако што утиче на обнављење и одржавање контаката, међусобну сарадњу и подршку, размену идеја и информација, на ширење мреже познанстава, развијање самопоуздања. Негативан утицај на дружење се испољава тако што се људи пребрзо, преснажно емоционално везују, стварају илузије о познавању друге особе, могу да се лажно представљају. Може да дође до крађе идентитета, злостављања, уцене, стварања зависности, опасности од порнографије, педофилије. Позитивно деловање интернета на учење испољава се у едукацији без граница, која је брза, информације су доступне, селективне, разноврсне, али на тај начин се губе навике за читањем, могу се добити погрешне информације. Учење преко интернета је доступно преко разних енцик лопедија, тематских сајтова, курсева, програма, конференција. Велики број књига је доступан у електронској верзији. Уз помоћ интернета се преко дневних портала, сајтова са вестима, тематских сајтова, реклама информишемо. Поред позитивног утицаја на општу информисаност, на тај начин може доћи до дезинформација, ширења

пропаганди, утицаја секти. Штетна употреба или злоупотреба интернета се карактерише употребом интернета дуже од шест сати дневно у виду склапања виртуелних пријатељстава, играњем онлине игрица, опседнутошћу сајбер сексом, компулзивним сурфовањем, претраживањем по интернету. Да би се нека особа назвала интернет-зависником потребно је да испуни пет или више од наведених критеријума у трајању од шест месеци: - окупираност објектом зависности; - толеранција на употребу интернета (смањено задовољство временом које се обично проводи на интернету, потреба за сталним повећањем времена на интернету); - појава симптома апстиненцијалне кризе при покушају смањења употребе или при лишавању интернета (анксиозност, депресија,раздражљивост); - немогућност контроле над употребом интернета (неуспели покушаји да се смањи време или прекине употреба интернета); - на интернету се остаје дуже или му се приступа чешце него што је планирано; - појава проблема у социјалним односима, у школи, на послу, услед употребе интернета; - скривање реалног времена које се проводи на интернету (обмањују се породица, колеге, терапеут); - перципирање интернета као начина да се побегне од проблема (анксиозност, туга, кривица и слично. Зависнос т од интернета је

савремени проблем, који се све више шири, посебно међу младима, као и међу радно способним становништвом, а већина људи није ни свесна озбиљности и патологије ове врсте зависности. Због интернета се често занемарују породица и блиски пријатељи, а деца се све мање баве физичким активностима. Због свега тога би требало појачати мере превенције. Упознавање родитеља са дететовим интересовањима; упућивање детета на могућности корисне употребе рачунара; софтверско ограничење рачунара без дететовог знања; преглед историје коришћења интернета и рачунарских програма,разговор о сајтовима које дете посећује и коментарисање њихових добрих и лоших карактеристика. Ипак, најбоље превентивно решење јесте учешће родитеља у дечијим активностима и њихово неуморно упућивање деце на то да сама науче да праве разлику између доброг и лошег. Много је начина да злонамерници приђу деци, а сама деца би, уз помоћ родитеља, требало да науче их препознају већ у почетном стадијуму, и то на генералном нивоу, те да одлучно од себе одбијају такве контакте. Друштвена заједница, медији, здравствени и просветни радници треба да учествују у едукацији становништва, пре свега деце о правилној и безбедној употреби интернета. Интернет је постао део живота сваког савременог човека у 21.веку, али на правилан начин треба да се дозира и употребљава.

Албин Планинц - Драгољуб Велимировић Б78 Првенство Југославије Нови Сад 1975 отварања где је пружио пуно новости, нових концепција и нападачких формација у омиљеним отварањима, Бенонију и змајевој сицилијанци. Један огранак сицилијанке са Лц4 носи поносно име Велимировићев напад. Представљамо победу против још једног нападачког играча Планинца. 1.e4 ц5 2.Сф3 д6 3.д4 ц:д4 4.С:д4 Сф6 5.Сц3 г6 6.Лe3 Лг7 7.ф3 Сц6 8.Дд2 O-O 9.Лц4 Лд7 10.O-O-O Дб8 11.Лб3 a5 12.Сдб5 a4 13.Л:a4 Тц8 14.Дe2 Сa5 15.Лб3 С:б3+ 16.a:б3 д5 17.e:д5 Дe5 18.ф4 Тa1+ 19.Kд2 Сe4+ 20.Ke1 Т:д1+ 21.K:д1 Дф5 22.Kц1 Тa8 23.Kб1 С:ц3+ 24.С:ц3 Дф6 25.Лц1 б5 26.Сe4 Дa6 27.ц3 Л:ц3 28.С:ц3 Лф5+ 29.Сe4 Дa2+ 30.Kц2 Тц8+ 31.Kд2 Д:б3 32.Дд3 Дб4+ 33.Ke3

ПРОБЛЕМИ

Тц4 34.Сф6+ e:ф6 35.Дa3 Тe4+ 36.Kф2 Дд4+ 37.Kг3 Д:д5 38.Дф3 Дe6 39.Тд1 Kг7 40.Тд3 Тц4 41.Тe3 Лe4 42.Дe2 Дф5 43.Тц3 Тa4 44.Дд2 Тa7 45.Дe3 Тд7 46.Тц5 Дe6 47.Kф2 Дд6 48.б4 Лб7 49.х3 Дд1 0-1

Мат у три потеза Решење из прошлог броја

1. Дх8


ЛОПТА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  12

Спортисти – волонтери на угроженим подручјима

Спортски савез Књажевца упутио је допис клубовима и спортским организацијама, својим члановима, у коме се каже: “Сведоци сте да је у последњих неколико дана јавност Србије реаговала веома позитивно на апеле који су упућивани за помоћ најугроженијим подручјима. Међутим, често су те акције биле некоординисане и стихијске, па из тог разлога Спортски савез Књажевца жели да се прикључи акцији Министарства омладине и спорта којом се на другачији начин организије позитивна енергија коју шаље спортски покрет Србије кроз синхронизовано деловање свих делова нашег система ка најугроженијим деловима наше земље. Министарство омладине и спорта је

зато покренуло акцију прављења листе спортиста волонтера који би били ангажовани по потреби на угроженим местима. Како би направили листу потенцијалних волонтера за активности у наредном периоду, молимо вас да контактирате своје чланове и обавестите их да нам у што краћем року од пријема дописа доставе неопходне податке. Особе које буду стављене на списак биће контактиране за акције које ће заједнички спроводити Министарство омладине и спорта, Олимпијски комитет Србије, Спортски савез Србије и Спортски савез Књажевца. Спортски савез Србије тако ће бити основни стуб координације и деловања целог спортског система од јединица локалних самоуправа, преко аутономних

покрајина до Министарства омладине и спорта.” У циљу подршке идеји Министарства за спорт, фудбалери Књажевца одиграли су равијални, хуманитарни турнир како би приход уступиили поплављеним подручјима. На слици: сви који су играли “За Србију”. К.И.

Отворена летња сезона на Бањици

Рукометашице и рукометаши-пример солидарности

Ветерани не посустају

На иницијативу некадашњих рукометашица Књажевца, у хали “Каплар”, одиграна је ревијална утакмица у којој су се састале мешовите мушко-женске екипе, састављене од активних рукометаша и чланица селекције ветеранки. Пред почетак утакмице свако је издовио новачни прилог. -Дзгујемо захвалност нашим анонимним спонзорима, старијим играчима, тренерима, публици, фирмама и посебно плесној групи “Хани”. Била је то дивна приредба, сакупили смо доста помоћи и предали

Црвеном крсту-рекао је Мишел Николић, председник ЖРК “Књажевац” Ветеранка Маја Славковић изјавила је новинарима да ни једна од њених некадашњих саиграчица, иако су рештркане по белом свет у, није размишљала хоче ли се одазвати позиву, све су као некада, кренуле на – уталмицу солидраности. -Срећне смо што можемо да помогнемо. Спорт је увек био на страни хуманости и доброте, тако је и овога пута. Волимо Књажевац и нашу Србију, и зато смо увек на располагању-рекла је Славковићева.

Почетком ове недеље, отворена је летња сезона на безену Бањица. Првих неколико дана улаз ће бити бесплатан, потом ће улазница, до почетка јула, износити 100 динара. На базену су у току радови на изградњи спа центра, који би требало да почне за две до три недеље. У Јавном предузећу Спортско – туристички ресурси најављују велики број занимљивих дешавања током лета, највише концерата и игара на води. Стићи ће и ватерполисти и пливачи, који овде годинама тренирају за највећа домаћа и светска такмичења. К.И.

Nove Knjazevacke Novine br. 98  

"Nove knjaževačke novine", pisanom rečju i fotografijom, prate dešavanja u opštini od interesa za sve građane. List izlazi dva puta mesečno,...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you