Page 1

Е В О Н

www.mc.kc.bor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 34, 26. ЈУЛ 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

СЛИКАТИ БОЈОМ ЗАВИЧАЈА

ДР ДРАГА ЈАНКОВИЋ

СЛОВЕНЦИ, ДОЂИТЕ...

.7

р Ст

СТАЗАМА ДО МИЏОРА

МИЦИЋ, ШАПИНАЦ, ЛИЛИЋ...


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НЕ КОШТА МНОГО, А ВРЕДИ ПУНО

Центар за креативни развој из Књажевца, на иницијативу младих, реализује кампању прикупљања средстава из локалне заједнице за изградњу “Забавно рекреативног кутка на отвореном”. План је да се средства у укупном износу од 1.094.200 динара прикупе до 5. августа. Половина од тог износа требала би да буде прикупљена из локалне заједнице, а другу половину финансираће Балкански фонд за локалне заједнице (БЦИФ) и ВИА фондација. - Центар за креативни развој и књажевачка омладина препознали су проблем недостатка уређеног простора на отвореном, за бављење савременим спортско-рекреативним и културним активностима. Терен за одбојку и фудбал на песку, дрвени замак за децу и мини амфитеатар, објекти су које планирамо да изградимо. Балкански фонд за локалне иницијативе и Виа фондација су донатори који ће прикупљени износ из локалне заједнице удвостручити. Локална самоуправа је дала земљиште, поред тениских терена, и неопходну документацију

ЦЕНТАР ЗА КРЕАТИВНИ РАЗВОЈ

за изградњу. Цео пројекат се реализује под слоганом “Јер не кошта много, а вреди пуно” - каже Дарко Савић, директор Центра за креативни развој. Тијана Морача, представница Балканског фонда за локалне заједнице, предочила је да невладине организације морају да науче начине на који могу доћи до финансија из локалне заједнице, с

обзиром да се велики светски донатори повлаче из Србије. - Осим Књажевца, још седам градова у Србији, са различитим пројектима, учествују у овој кампањи. Треба напоменути да су млади у Рашкој, Алексинцу, Горњој Трнави, Гушавцу, Ваљеву, Шапцу и Београду већ прикупили средства из локалне заједнице, на шта су, с наше

СТР.  2

стране, добили обећани исти износ. То исто очекујемо и у вашем граду – рекла је Морача на конференцији за новинаре. - Одређена средства прикупили смо на основу постављених штандова, на којима смо грађанима-донаторима симболично делили џакчиће са песком. Нешто новца сакупили смо и захваљујући концерту књажевачке рок групе “AUDIOGRABBER” и донацији фирме за сервис и продају компјутера “PC & GAMES”. У плану је и организовање донаторског коктела, на који би позвали представнике релевантних привредних субјеката и локалне самоуправе. Такође нам је идеја и да са неким власницима кафића направимо договор о увођењу “донаторског динара”, пандам “музичком динару”, који је већ у функцији – напомиње Никола Дојчиновић, из књажевачког Креативног центра. За све ближе информације, позовите на бројеве телефона: 735 470, 063 160 34 84 и 069 244 8 096. Број жиро-рачуна за уплату донација је: 205 – 135419 – 67, код Комерцијалне банке. С.Т.

РАДОВИ У „КАПЛАРУ“ ШКОЛСКА ЗГРАДА СЕ РЕКОНСТРУИШЕ ПОСЛЕ 21 ГОДИНУ. УКУПНА ИНВЕСТИЦИЈА ВРЕДНА ЈЕ 15 МИЛИОНА ДИНАРА. НОВАЦ ОБЕЗБЕДИЛА ДРЖАВА И ЛОКАЛНА САМОУПРАВА

Реконструкција зграде Основне школе „Димитрије Тодоровић – Каплар“, једне од најстаријих образовних установа у региону, почела је 11. јула. Средства за дуго најављиване радове обезбедила је држава из НИП-а, а додатне радове „покрила“ је локална самоуправа. - Око два милиона динара издвојена су из општинског буџета за завршетак електроинсталација на трећем спрату. Р

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЈА ЦЕНТА

БОР

М

И ЕД

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

Уколико буде потребе обезбедићемо и новац за санацију тоалета, не би ли нова школска година почела са комплетно реконструисаном и безбедном школом за ђаке и наставнике – рекао је Дарко Живковић, председник СО Књажевац.

- После двадесет и једну годину ово је посебан тренутак за нашу школу – рекла је Весна Давидовић, в.д. директорa. Радови су вредни 15 милиона динара, извођач је „Југоградња“ из Београда, а надзор je поверен „НИС-пројекту“. С.Т.

ДОГРАДЊА

МУЗИЧКЕ ШКОЛЕ Објекат Школе за основно музичко образовање „Предраг Милошевић“ овог лета биће реконструисан и дограђен, првенствено захваљујући средствима града Београда. - Сума од три и по милиона динара омогућиће да радови буду завршени до почетка нове школске године. Најважније је да су радови почели на време, што је и био и један од услова при закључивању уговора са извођачем радова „Слогом“ из Власотинца. Ова фирма је већ годинама на градилиштима у Књажевцу – рекао је Младен Радосављевић, председник

Општине, наглашивши да су радници махом грађани Књажевца. - Захваљујући овим радовима, добићемо три кабинета за индивидуалну наставу и један већи кабинет за групну наставу, односно за теорију музике и солфеђо. Наставни процес биће на вишем нивоу, јер ће се настава виолине и кларинета одвијати у засебном простору – истакла је Мартина Милошевић, директорка Музичке школе. Планира се и опремање учионица новим инструментима. За пианино средства су већ обезбеђена. С.Т.


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

У ЉУБЉАНИ ОДРЖАНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

СЛОВЕНЦИ, ДОЂИТЕ У НАШ КРАЈ

Регионална агенција за развој источне Србије - РАРИС и Туристичка организација града Зајечара, у сарадњи са још седам општина источне Србије: Књажевац, Мајданпек, Кладово, Неготин, Бор, Бољевац и Сокобања, одржала је 29. јуна, у Љубљани, у амбасади Републике Србије, презентацију туристичких потенцијала источне Србије. Презентацији су присуствовале туристичке агенције из Словеније које желе да у своју туристичку понуду уврсте и дестинације из источне

Србије и представници словеначких медија специјализованих за туризам. Презентација је припремљена уз помоћ амбасаде Републике Србије у Словенији и представника Туристичке организације Србије у Словенији. Уз активно учешће свих партнера на пројекту припремљен је веома квалитетан промотивни материјал на словеначком језику. Госте је поздравио амбасадор Републике Србије у Љубљани , његова екселенција господин Предраг

Филипов. У оквиру презентације ту- „Откријмо источну Србију“, који фиристичке организације, туристичке нансира немачка организација за инагенције и хотелијери из источне тернационалну сарадњу ГИЗ (бивши Србије представили су туритичку по- ГТЗ). У оквиру истог пројекта, почетком септембра, биће организована нуду свог краја. Након презентације, почетком јула, презентација туристичких потенцијала словеначке националне новине “Днев- источне Србије у Бечу за аустријске туник” објавиле су текст о презентацији ристичке агенције и медије, а након тоисточне Србије у Словенији, а репор- га ће РАРИС и ТО Зајечар организовати тажа о презентацији емитује се три студијско путовање по источној Србији пута дневно на програму словеначке за словеначке и аустријске туристичке телевизије „МедиаТравел“. агенције и туристичке медије. Инфо: РАРИС Ова презентација део је пројекта

Млади социјалисти

У НЕДЕЉИ

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈЕ Млади из Србије и региона, између 18 и 27 година, имали су прилику да учествују у Летњој школи под називом “Недеља социјалдемократије 2011”, која је одржана од првог до осмог јула у Бољевцима, у општини Сурчин, крај Београда. Школа је окупила нову генерацију од 100 учесника и учесница. Предавања и радионице држали су признати екперти из друштвеног и политичког света. - Учесници су похађали један од понуђених модула у који су били сврстани на основу претходног искуства и интересовања, као што су: Социјалдемократске вредности у модерном друштву — принципи и изазови, Управљање политичким кампањама заснованим на вредностима, Политичка комуникација и нове технологије, Стратешко управљање у политици, Политичка едукација - преношење знања

и вештина – каже за “Књажевачке” Ненад Илијић, новоизабрани председник младих социјалиста Књажевца, који је заједно са Александром Миладиновићем, потпредседником ове организације представљао Књажевац и Тимочки регион. Млади из Србије, Црне Горе, Македоније и Федерације БиХ презентовали су своје и идеје политичких организација и НВО из којих долазе. Осим панел дискусија, учесници Летње школе социјалдемократије дружили су се свако вече и у опуштеној атмосфери. - Прве вечери кампа, свако од нас имао је задатак да представи свој град. То је учињено кроз пропагадни материјал који су нам обезбедили општина, Туристичка организација и Завичајни музеј-подсећа Илијић. С.Т.

НАРОДНА КУХИЊА

ДРЖАВА ПОМАЖЕ НАЈСИРОМАШНИЈЕ

Сања Чековић, државни секретар у Министарству за државну управу, локалну самоуправу, људска и мањинска права, уручила је Младену Радосављевићу, председнику општине Књажевац решење о додели милион и девет стотина хиљада динара за рад народне кухиње. - С р е д с тв а с у о б е з б е ђ е н а

захваљујући конкурсу на који се општина Књажевац пријавила. Овај новац се у државну касу слива од игара на срећу и ваша општина од прошле године, већ по трећи пут, успешно и сврсисходно реализује пројекте – рекла је државна секретарка. - Не само за наставак рада, него и проширење броја корисника народне кухиње биће омогућено овим решењем. Дакле, онима којима је помоћ најпотребнија – нагласио је Радосављевић.- Око две стотине корисника, уз додатна средства из општинског буџета, у износу од милион и по динара, биће збринуто до краја године. И централни градски парк је уређен средствима добијеним од прилива новца од игара на срећу, у вредности од четири милиона и шест стотина хиљада динара. С.Т.

ПОМЕН ЂЕНЕРАЛУ У организацији Општинског одбора Сабора за повратак монархије и Равногорског покрета, у недељу, 17. јула, одржан је помен ђенералу Југословенске

војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Помен је одржан у Храму Светог Ђорђа у Књажевцу уз присуство више од 50 грађана и симпатизера. С.Т.


ОГЛЕДАЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ОД ДОБРЕ ИДЕЈЕ ДО УСПЕШНОГ БИЗНИСА

Општина Књажевац, у сарадњи са ГИЗ-ом (Немачка организација за међународну сарадњу), одржала је тренинг обуку за све заинтересоване потенцијалне предузетнике са територије општине Књажевац, у оквиру пројекта “Од добре идеје до успешног бизниса”. Програм тренинга се састојао од базичног и напредног курса. Циљ тренинга је био упознавање учесника са бизнисом, као и сама израда бизнис плана. Тренинг

Р.б.

Назив фирме

1 2 3 4

СЗТР “Еко-Вита” Књажевац Иван Светозаревић Солар Спаце, Књажевац Бетонска галантерија Миљан Живковић СЗГР”РАД” Књажевац ,,Газдина кућа,, Ергономски компјутерски сто АРТ „Дуал“ “Иди ми дођи ми” Књажевац СТУР “БУС” Књажевац Дреам Ецо Пацк Илијић Гроуп Етно кућа „ПромоЗиС“ Џудо школа Књажевац “Деда и Унук” Књажевац

5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27

СЗР “НЕНА” Књажевац СЗР “Мрежа” Пољопривредно газдинство “Храна Вита” Исток тх Аqуатиц Сервис “Одољен” “Мајстор за све” СЗР “3Д-виз”, Књажевац СУР “Кафица” СЗР “Ана” Младеновић Синиша “Васиљевић” Лаванда ПР Гордана Михајловић

обука је била одржана од 14 - 23.марта 2011. године. Обуци је присуствовало 36 учесника. Након завршене обуке, 27 учесника је предало израђене бизнис планове. Као што је и најављено прва три бизнис плана биће и новчано

Име и Презиме власника / аутор Бизнис Плана Ирена Николић Иван Светозаревић Иван Живковић

награђени. Укупан фонд за награде износи 3.000 €. Сви бизнис планови су прегледани и формирана је коначна ранг листа оцењених бизнис планова. Обраду и оцену бизнис планова урадила је Агенција за финансијски

Збирна оцена Ранг пројекта 24.50 24.00 23.50 23.00

1 2 3 4

21.00 21.00 20.00

5 6 7

20.00 19.00 19.00 18.00 18.00 18.00 18.00

8 9 10 11 12 13 14

17.00 17.00 17.00

15 16 17

Душанка Павловић 17.00 Иван Стојановић 17.00 Станимир Милојковић 16.00 Драган Ђорђевић 16.00 Добрица Дунат 15.00 Тијана Милосављевић 15.00 Ана Петровић 14.00 Синиша Младеновић 14.00 Марија Васиљевић 14.00 12.00 Гордана Михајловић

18 19 20 21 22 23 24 25 26 27

Миљан Живковић Зорица Стојановић Владимир Ристић Снежана Милошевић Љубиша Јоцић Милан Николић Дарко Живковић Ненад Илијић Зоран Раденковић Драган Петровић Александар Миладиновић Војкана Стаменовић Драгана Николић Снежана Стаменовић

СТР.  4

менаџмент и консалтинг „Финас“ из Инђије. Коначна ранг листа оцењених бизнис планова изгледа како је и представљена на нашој табели. Општина Књажевац, ГИЗ (немачка организација за међународну сарадњу) и Агенција за развој општине Књажевац захваљују се свим учесницима на завршеној обуци и честитају награђеним учесницима. инфо: АРК

Књига о Дебелици

ЈЕЗИК РАТАРА И ПОВРТАРА Народна библиотека „Његош“ била је 22. јуна домаћин промоције на којој је представљена књига Јелене Милошевић Петровић „Ратарска и повртарска лексика села Дебелице“. Реч је о дорађеној и унеколико измењеној верзији дипломског рада аутора, одбрањеном на Филозофском факултету у Нишу. Отварајући промоцију,  Владана Стојадиновић, директор Народне библиотеке „Његош“, рекла је да ова, као и свака друга публикација која се на било који начин бави језиком књажевачког краја,  представља драгоценост и прилог познавању не само језика, већ и живота људи на овим просторима.  О књизи, њеном значају и напорима да оваква грађа дође до руку читалаца говорили су Јелена Милошевић Петровић, проф. др Јордана Марковић, професор на Филозофском факултету у Нишу, др Недељко Богдановић и др Борислав Првуловић, редовни професори у пензији и Михајло Марковић, агроном. Одломак из књиге казивао је Младен Милошевић, одевен у народну ношњу, а још једно завичајно вече појањем су улепшале девојке певачке групе Дома културе. Попут свих књига које се баве завичајем, и ова је изазвала велико интересовање публике, а Јелену и њено настојање да отргне од заборава речи и језик људи међу којима је одрасла, подржале су и колеге из Техничке школе у Књажевцу. Н.Б.Њ


ОГЛЕДАЛО

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ДИРЕКЦИЈА ЗА РАЗВОЈ, УРБАНИЗАМ И ИЗГРАДЊУ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

ПРЕГЛЕД

радова од 01.06. - 30.06.2011. 1.Крпљење ударних рупа у граду: 2.Вертикална сигнализација: 3.Одржавање видео надзора:

3.890.000,00 дин.

8.Поправка некатегорисаних путева из удруживања средстава у Месним заједницама 562.000,00 дин. општине Књажевац: Бериловац, Доња Каменица, 16.700,00 дин. Шести Габар, Васиљ, Стогазовац, Соколовица, Горње Зуниче, Доње Зуниче, 4.Обележавање хоризонталне сигнализације: 1.170.018,00 дин. Јаковац, Радичевац, Шарбановац, Штипина, Дебелица 1.000.000,00 дин. 5.Крпљење ударних рупа на локалним путевима општине Књажевац: 1.920.000,00 дин. .9.Атмосферска канализација 6.Кресање шибља на путном правцу у улици Пане Ђукића: 571.007,03 дин. Kожељ – Тупижница: 350.000,00 дин. 7.Санација коловоза у сеоским Месним заједницама: 10.Радови на санацији Гургусовачке куле: 6.953.000,00 дин.

452.200,00 177.300,00 11. Реконструкција фасада зграде „Поште“ 41.300,00 и зграде у ул. Књаза Милоша бр. 30. : 276.912,00 307.314,00 384.915,00 12.Утрошена електрична енергија за јавну 13.000,00 расвету у општини Књажевац: 177.000,00 ________________ 1.829.214,00 дин.

- Кожељ - Тупижница - Јаковац - Глоговац - Бериловац - Црни Врх - Ћуштица - Минићево - Васиљ

558.000,00 дин.

1.536.000,00 дин.

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ

СЛИКАТИ БОЈАМА КЊАЖЕВЦА У Књажевцу jе, почетком јула, одржана прва Ликовна колонија “Сликајмо бојама Књажевца”. Колонија је за пет дана трајања окупила ученике школе “Техноарт” из Београда, смер конзерватор културних добара, као и ученике књажевачких средњих школа. Млади уметници су боравили на простору Завичајног музеја заједно са професорком конзервације “Техноарт школе”, сликарком Иваном Блечић. Гошћа из Београда и петоро средњошколаца из Књажевца окупили су се како би отргли од заборава и сликали културну баштину и природу Књажевца и његове околине. Завичајни музеј је обезбедио платна и боје за све учеснике. Излетима у Равну, Горњу и Доњу Каменицу, млади сликари упознали су културноисторијске споменике нашег краја и задржали се разгледајући кућу Аце Станојевића . Последњег дана приказана је изложба радова свих учесника. А. Шаботић


ЗАПИС

Милутин и Јовица

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ПОСЛЕДЊИ ЧОБАНИН НА ОБРОНЦИМА ТАТРАСНИЦЕ

ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА ВЕРАН БЕЛОМ СТАДУ

На висовима Старе планине, испод врхова Петкове чуке (1.294 м) и Голаша (1.579 м), заборављена од свих, остала је Татрасница. Као и већина села у Буџаку, она је остала без својих житеља, без младости, живота. Остали су једино Божићи, Милутин и жена му Јовица. Затичемо једног од последњих т ат расничких овчара. На пашу, и тог раног, летњег јутра, изводи своја бела стада, шездесетседмогодишњи Милутин Божић. - Овце сам почео да чувам када сам имао седам година, у селу Дрвник код Књажевца. Од априла до краја новембра истерују се на испашу – каже овај крепки старац. Пропланци су бујном травом измамили овце. Овај овчар некада је чувао преко стотину брава. Данас је смањио своје стадо на око тридесетак. - Не могу више, издаје ме снага. Много сам оптерећен, јер сав посао пао је на мене. Све ја морам. Устајемо са супругом Јовицом око пет ујутру. Морам краве да подмирим, јагањце да припуштим, овце да помузем. Све да намирим, па тек онда да

пустим овце и краве на пашу – објашњава Милутин. Из Дрвника је, а у Татрсницу се призетио. Његов радни дан траје до касно у ноћ, јер кад дотера и помузе овце поново хита у поље по краве. Док све то заврши, већ је дубока ноћ. Вредне руке Милутинове и његове супруге Јовице и данас

не мирују, јер, кажу, љубав према сточарству је најјача И не само то: Милутин чува и туђе овце и тако заради бар џак брашна, другог прихода нема. -Зарадим и пару кад продам јагње, али и то је недовољно, цена је ниска. Ипак, и даље чувам јагањце за своје потребе.

Шишам и овце. То је крајем маја. Раније смо вуну продавали, више нема откупа. Користимо и овчје млеко и правимо сир за своје, кућне потребе, угостим тако људе који често свраћају, кућа је пoред пута. Јовица направи белмуж – истиче Божић и додаје да се, ипак, исплати чувати овце. Најтеже је припремити сено за зиму. Када су у тору хране се два пута дневно, ујутру и увече. Докле ће чобанисати и да ли ће га неко наследити? Ни сам , вели, није начисто. Не верује да ће се унуци посветити чобанији и планини. Верује, готово је сигуран, да је последњи пастир у свом селу. Ићи ће за белим стадом док буде имао душе у себи. То је, подсети, његова и Јовицина судбина. Текст и фото: Славољуб Лукић - Славко

Копао песак, нашао мамута

Горан Митић (45) из књажевачког села Соколовица кренуо је трактором да поред Тимока ископа и довезе песак, и без икакве намере ушао у анале овдашње историје као први Тимочанин који је открио бутну кост мамута тешку 50 килограма. Да је кост заиста од мамута и да је аутентична потврдили су и стручњаци. Горан Митић је аматер палеонтолог који већ 15 година сакупља фосиле по околним пољима. За то време сакупио је целу збирку која би могла да

препуни две тракторске приколице. За себе каже да за окамењене остатке праисторијских животиња, старе и по 3.500 година, поседује шесто чуло. Не крије задовољство због тога, већ лагано, детаљно и темељито прича о себи, свом хобију и неочекиваном проналаску... Стручњаци Музеја палеонтологије су видели фотографију кости и потврдили да припада мамуту који је изумро пре 3.500 година. Прекјуче су Горана посетила шесторица археолога који су били на налазишту Равна. Један је дошао из Америке, други из Шпаније, а четворица археолога су из Србије. Одушевљено су посматрали и опипавали кост мамута и потврдили њену аутентичност, објавила је Сузана Божиновић у “Блицу” 20. јула.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ТРИ СТОТИНЕ

СТР.  7

ПЛАНИНАРА НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ

СТАЗАМА ДО МИЏОРА Шеснаестог јула организован је 6. поход планинара ‘’Стазама Старе планине до Миџора’’ и четврти успон на Миџор и стену Бабин зуб. Интересовање за ову акцију било је изузетно, не само код планинара из Књажевца, већ и из региона и целе Србије. Пут Миџора кренуло је 300 љубитеља природе и планине. Да све прође како је планирано

постарали су се чланови Горске службе спасавања и Пограничне полиције. - Изузетно сам поносан на све учеснике акције. Планина нам је подарила предивно време и прелепе видике, а по повратку са највишег врха Србије окрепио нас је укусан пасуљ у Планинарском дому. Акција ‘’Стазама Старе планине до Миџора’’ увек се одржава у седмици након

Петровдана и траја четири дана. Ове године била је генерлна проба која улази у календар републичких догађаја. Од следеће, 2012., ова акција и зваично почиње – рекао је Драган Беатовић, председник УО Планинарског друштва „Бабин Зуб“. ПД ‘’Бабин зуб’’ је октобра 2009. године предложило стазе које гравитирају према Старој планини за улазак у састав

пешачке руте Европских пешачки стаза под бројем Е4 која спаја Гибралтар и Кипар. Беатовић подсећа да је ова акција почетак трасирања и обележавања стаза трансверзале, а да мрежа пешачких, планинарских и стаза за брдски бициклизам, чини целину која ће се звати „Старопланинарска трансверзала“. С.Т.


РАСКРШЋА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ. СТУДИЈА, ОДГОВОРНИ РУКОВОДИЛАЦ: ПРОФ.ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ

Обрадила група аутора

Положај Лежиште и некада активни рудник Подвис-Тресибаба налазе се на железничкоЈ прузи Ниш – Прахово, око 6,5 км југозападно од Књажевца, у делу тектонског рова источне Србије, у коме Сврљишки Тимок сече угљоносну серију горње креде. Железничка пруга, а посебно Сврљишки Тимок, условили су подвајање експлоатације на два рудника угља, Тресибабе јужно од реке и Подвиса северно. Ови рудници су после другог светског рата радили као Подвис-Тресибаба, а затим обуставом производње у Тресибаби, као рудник угља Подвис. Угљоносни терен налази се у равничарском делу тимочке зоне и тимочког ров синклиноријума који је са западне стране опасан мезозојским кречњацима Озрена и Девице, као и Тресибабе која лежишта опасује и са источне стране. Јужни део лежишта према Подвису је брдовит –надморске висине до 700 м.

Геологија лежишта Угљоносна серија дебљине око 700 м изграђена је од наслага мастрихта и данског ката. За разлику од Добре среће и Влашког Поља где се јављају старији хоризонти мастрихта у Подвису и Тресибаби веће пространство обухватају млађи хоризонти Тектонска грађа угљоносне серије у Подвису и Тресибаби има обележје тектонике рова, односно сложене наборе и снажна раседања. За разлику од Влашког поља и Добре среће овде су тектонски покрети сложенији.

Угљоносност лежишта Прослојци и слојеви угља у лежишту Подвиса и Тресибабе налазе се у већем броју хоризоната. Неки од ових слојева и прослојака немају

ТРЕСИБАБА, ЛЕЖИШТЕ КАМЕНОГ УГЉА ... (7)

већу економску вредност и могли су се откопавати само у појединим деловима. Посебну вредност чинио је главни угљени слој просечне дебљине од 2-3 м са местимичним задебљањима до 20 м и потпуним исклињењима, који је развијен на већем делу лежишта И представљао је основу скоро стогодишњег рударења. Поред главног слоја у јами Подвис откопаван је један,а понекад и два слоја из подинског дела када су били у задебљању и близу главног слоја.

Квалитет угља Угаљ овог лежишта, на основу хемијских анализа и петрографског састава је камени на граници са мрким угљем, са доста пепела и високим садржајем влаге. Угаљ је хумусног порекла, црне боје са црномрким огебом, трошан, тракастог изгледа и полусјајан. Од неорганских јалових примеса у угљу се јавља глина, пирит, калцит и нарочито угљевити шкриљац. Угљевити шкриљац и глина јављају се у виду прослојака, калцит у виду инфилтрација,а пирит у виду инпрегнација. Детаљна испитивања хемијског састава извршена су у институту за угаљ у Београду и Љубљани

Производња и резерве угља Рудник Подвис, на левој обали Тимока, отворен је 1884. године, а рудник Тресибаба на десној обали 1909. год. Развој рудника Подвис од отварања ишао је веома споро, због тржишта, опреме и ратова, тако да тек 1939. године достиже производњу од 84.552 т, а 1940 год. од 90.000 т, што је и највећа остварена производња. У периоду после Другог светског рата производња се кретала око 70.000 т/год. 1967. године престао је са радом рудник Подвис. Развој рудника Тресибаба од отварања 1909. године био је веома неизвестан, јер је од отварања под именом „Рудник Орешац“ (по истоименом селу јужно од Сврљишког Тимока), носио обележје рудника без довољно резерви, што је условљавало честе прекиде производње и њено обнављање. Највећу производњу рудник је забележио 1930. године кад је производено 45.000 т. Након Другог светског рата производња је кратко обновљена, а недуго 101 затим, зато што су резерве биле исцрпљене и нису могле бити обновљене, рудник је заувек затворен.

Оцена перспективнсти Тресибаба Серија рудника Тресибаба је узана и плитка. Ограничена је сасвих страна. Рударским радовима дошло је до дна синклинале, а део према Орешцу своди се на изданачки карактер. Овде нема могућности да се истраживањем изнађу нове резерве јер је лежиште потпуно исцрпљено.

Подвис У реону рудника Подвис, који је у угљоносном смислу више сачуван, заостале су мање резерве испод X хоризонта. У правцу Добре среће и Васиља преостале резерве тону у веће дубине. На основу ових података може се закључити да на подручју Тресибабе не постоје никакве могућности за обнављање производње. У делу лежишта које припада руднику Подвис могу се очекивати резерве о чијим се количинима не може говорити док се не дефинише потонули део према Васиљу и Доброј срећи.

Наставак у наредном броју


РАСКРШЋА

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО БОЖИН ЈОВАНОВИЋ (1920 - 2011.)

КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНА ДРУШТВА У 40 СЕЛА Панорама Ргошта

Да би се изменио расни састав стоке, пре свега у говедарству, за неколико година створено је пет припусних станица у Минићеву, Бучју, Кални, Валевцу, Грезни. У Црном врху испод Бабиног зуба, на неприступачном терену, подигнута је млекара, чију су изграднју помогли и ђаци, преносећи неколико километара циглу. У Белом потоку је отворена, у том периоду такође млекара. Није било лако. Било је и отпора коме је често основа била незнање, неповерење, претерана опрезност. Јер „вештачко ђубриво посни убрзано њиве“, а „риголер избавује, дивљу, посну земљу“, а „нове пшеничне сорте дају лош хлеб“... Општем просвећивању указивана је велика и непрестана пађжња. Првих година по ослобођењу, у 40 села основана су културно-просветна друштва са по неколико секција ( фолклорне, драмске, рецитаторске, музичке итд.). Нека од њих су постигла крупне резултате. Друштво из Васиља, предводио га деда-Боле, учестовало је на фестивалу у

Опатији, а Културно-просветна друштва из Новог Корита и Жлна на такмичењу у народном фолклору у Београду. А градско аматерско позориште, чији је врли активиста глумац и произвођач сапуна, био чика Довес ( Добрица Веселиновић), редовно је, поред Књажевца, гостовало и у селима где је било услова (сале су дошле касније, са завршетком домова). Аналфабетски течајеви су били брига свих учитеља. И то не мања од оне да децу науче да читају и пишу. Од ослобођења, па до краја 1948. године, на 442 аналфабетска течаја описмењено је 7.203 полазника старости до 40 година. Највећи број међу њима биле су жене. Крупан подухват у образовању земљорадниика биле су трогодишње школе за сељаке у Трновцу, Валевцу, Слатини, Белом потоку, Мучибаби, Жуковцу, Штрпцу и Доњој Каменици. Радиле су 4-5 месеци преко зиме. Програм је прилагођен реонској пољопривредној производњи. Није, дакле, био исти у свим школама. У школама је било 160 полазника, наставу је изводило 16

сталних наставника, пољопривредних стручњака. На линији борбе против културне заосталости, против неписмености, сујеверја и врачања била је одлука Скупштине среза о забрани ношења хране на гробља. Касније је престало њено поштовање. Тада је у околини Књажевца радило шест рудника угља: Подвис и Тресибаба, Добра срећа, Благовести и Влашко поље, све камени угањ и Дубрава, рудник лигнита. Петина дохотка ондашњег среза долазила је из ових рудника. У првим годинама после ослобођења дато је доста средстава и за производњу, и за стамбену изградњу. У 1949. години постигнута је производња од 147.000 тона угља (према 110.000 тона у 1939. односно 49.000 у 1945. години). Велика је одговорност била среског руководства, првенствено комитета партије, затим Среског народног одбора, среских одбора друштвено-политичких организација: СКОЈА (док је постојао), УСАОСА, АФЖ-а, Синдиката, СУБНОР-а. Плански задаци били су у средишту свих организација и радна снага, и обавезни откупи, и комуналани радови, све до изградње бункера у приграничном реону. Политички рад био је организован, конкретан и актуелан. Разговори у месним организацијама НФ-а, на зборовима бирача, били су стварно разговори, демократски, садржајни и увек су означавали непосредне, дугорочне и крајње интересе бирача. Да би акција за изградњу задружних домова била добро организована, да би се пратила на целом фронту, да би се пружила потребна и благовремена помоћ тамо где је била нужна, постојао

(Из књиге Божина Јовановића ,,Петогодишњи план задружних домова у Тимочкој крајини”)

је посебан актив од 50 људи, по један активиста за свако село. У њему су били председник и потпредседник Среског народног одбора Љуба Милосављевић и Никодије Јевтић-Бравар, Милија Милић, председник Задружног савеза, Божин Јовановић, председник Среског одбора НФ-а и секретар СК КПС, Вукашин Драгутиновић Раша, организациони секретар СК КПС. Ова група најодговорнијих усмеравала је акцију, пружала конкретну помоћ у решавању тежих проблема. Група је предузимала додатне мере како би се до краја 1948. сви домови покрили а већ наредне године почели и да користе. Наставак у наредном броју

Први гости средином новембра На Јабучком равништу, од планираних три, ниче први комплекс луксузних хотела, којима ће управљати Шпанци. Четири стотине педесет постеља биће у функцији већ ове зимске сезоне. - Радови теку убрзано, радимо 12 сати дневно. Једино што знамо јесте да сви радници треба да напусте градилиште 5.новембра, јер 15. новембра стижу први гости из земље и света – истичу одговорни на градилишту које смо посетили пре неколико дана. С.Т.

Градилиште на Јабучком Равништу


СЕЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  10

Актуелности у пољопривреди – заштита биља

ЗАШТИТА ВИНОВЕ ЛОЗЕ И ПОВРЋА ЗАШТИТА КОРНИШОНА И СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА Дипл. инг. пољ. Живорад Јовановић, пројект менаџер за рурални развој Агенција за развој општине Књажевац

На овако високим температурама, мање је узрочника болести који могу остварити инфекцију. Но таква је: проузроковач пепелнице (Uncinula necator ), од које морамо да вршимо редовну заштиту.. Да би смо избегли штете које могу настати , винограде треба истретирати једним од препарата на бази активних материја: Tebukonazol (AKORD) у кол. 0,4 кг/ха, Fenarinol (RUBIGAN) ,Propikonazola ( TILT 250 EC ) у конц. 0,015 %, и др. Уз препарате против пепелнице додати и неки за сузбијање проузроковача сиве трулежи (Botrytis cinerea) : Iprodion ( DIONAL 500 SC) 1 л/ха, Pirimetanil (PYRUS 400 SC, PEHAR ) 0,2 %, Ciprodinil + Fludioksonil (SWITCH 62,5 –WG) у конц. 0,06 – 0,08 %, и др. Од инсеката , треба обратити пажњу на појаву : гроздовог смотавца (Sparganothis pilleriana), жутог грожђаног мољца (Eupocecillia ambiguella), пепељастог грожђаног мољца (Polychrosis botrana). Корустити препарате са краћом каренцом : Spinosad (LASER 240 SC ) 0.01 %, Tebufenozid ( MIMIC 2-F ) у кол. 0,4 л/ха, и др.

За озбиљнију производњу корнишона , користе се ослобођене парцеле по скидању стрних култура. Парцеле морају бити очишћене од корова. Ако је већа закоровљеност вишегодишњим коровима, онда пре орања ,морамо извршити хемијско третирање ( препаратима на бази glifosata ). А у току вегетације , против усколисних , користимо : Cikloksidim (FOCUS ULTRA) 1- 4 л/ха ,Kletodim (KLETOX, RAFAL 120) у кол. 0,8 – 2 л/ха. Најопаснија болест корнишона је пламењача (Pseudoperonospora cubensis) , па са заштитом , превентивно почети од ницања. Користимо један од препарата на бази активне материје: fosetilaluminijum ( FOSTONIC 80 WP) 0,25-0,37 %, манкозеб+металаксил (RIDOMIL GOLD MZ 68 WG ) 2-2,5 кг/ха ,cimoksalin + mankozeb ( CURZATE M WG) 0,3 %, azoksistrobin (QUADRIS). У каснијем периоду ( август ) може се појавити и пепелница (Erysiphe cihoracearum). Мање је опасна и против ње користимо препарате : miklobutanil ( SYSTANE 12 E ) 0,04 %, azoksistrobin идр. Кад отпочне плодоношење користити препарате са најкраћом каренцом.

ЗАШТИТА ПОВРЋА У ПЛАСТЕНИЧКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

Берба поврћа из пластеника је у току, али је поврће изложено и проузроковачима болести ( Pseudoperonospora cubensisпламењача краставца, Alternaria solani - црна пегавост, Phytophtora infestans – пламењача парадајза, сиве трулежи -Botritis cinerea) и штеточина. Сузбијање је неопходно и треба користити препарате са кратком каренцом (EQUATION PRO WG, QUADRIS ) На парадајзу се могу појавити лисни минери (Liromyza trifolii, L.bryoniae, Phytomiza borticola) које можемо сузбити препаратима : Abamektina (ABASTATE ; VERTIMEC 018 EC), чија је каренца 3 дана . Ови су препарати добри и код појаве гриња и трипса.У плодовима и стаблу могућа је појава гусеница лисних совица (Mamestra brassicae,M.oleraceae,Autographa gamma). Сузбијати: Indoksakarb ( AVAUNT 15 SC ) 0,25 л/ха. Против лисних и белих лептирастих ваши користити : Buprofezin ( ELISA), Abamektin, или неке препарате са дужом каренцом, ако није у фази плодоношења: ACTELLIC – 0,1 %, Acetamiprid (MOSPILAN, TONUS ) 0,025 %, CHEES 0,06 %. Поврће , поготово код производње у затвореном простору , има много интензивнији раст и више износи хране и воде из супстрата . Битно је коришћење водотопивих ђубрива одређене формулације , зависно од узраста засада. Фолијарна ђубрива могу заједно са заштитом, али је бољи ефекат убацивањем у систем кап по кап. Најчешћа је појава недостатка калцијума, поготово у сушним годинама.

УПОЗОРЕЊЕ ! : Сва прскања обавити у касним поподневним часовима, по мирном времену без ветра и падавина. Водити рачуна да се у фази цветања не користе препарати који су отровни за пчеле. Обавезно претходно прочитати упутство и у свему се придржавати прописаног. Приликом рада са пестицидима треба се придржавати мера предострожности уз обавезно коришћење потпуне заштитне опреме. Празну амбалажу добро испрати и одложити на сигурно место. У случају тровања пестицидима хитно је потребно обратити се : Центру за контролу тровања ВОЈНОМЕДИЦИНСКА АКАДЕМИЈА, Београд, телефон: 011/36-08-440, у било које доба дана и ноћи, где можете добити неопходне информације.

ТРАДИЦИОНАЛНЕ НАРОДНЕ НОШЊЕ

ФОЛКЛОР ПЕНЗИОНЕРА У ЛЕСКОВЦУ Четврти Фестивал фолклора пензионера Србије одржан је 16. јула у Лесковцу у организацији КУД-а “Пензионер” и Општинске организације пензионера. Све фолклорне групе продефиловале су градом у традиционалним народним ношњама и испред Лесковачког културног центра представиле се сплетом игара из Србије.

На фестивалу су наступили учесници из Пирота, Врања, Младеновца, Крагујевца, Петровца на Млави, Књажевца и Лесковца, а сусрети нису имали такмичарски карактер. Учесници фестивала фолклора пензионера Србије посетили су неколико установа културе у Лесковцу и обишли Царичин град, недалеко од Лебана. Ј.В.


ПИСМА

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

МИЦИЋ, ШАПИНАЦ И ЛИЛИЋ, АПОТЕКАРИ И ДОБРОТВОРИ

Кад је Војислав Mицић отворио апотеку у „Доњој чаршији“, почетком тридесетих, готово истовремено, у „Горњој чаршији“, ниче и апотека Београђанина Мике Шапинца. Љубомир Мицић Бунда много је допринео развоју чувеног предузећа „Нота“. Ко је Јово Лилић? Читајући „Књажевачке новине“, од децембра 2010. године, о развоју апотекарства

Располагала је документима, а и знала је

и појачан долазак сељака, долазио је скром-

фармације. Извинила сам се и захвалила на

много тога о раду свог оца.

но, готово запуштено одевен сељак са не-

позиву рекавши да не могу да оставим остареле родитеље.

у Књажевцу, оживела сам своја сећања, која

Мика Шапинац није имао деце. За време

колико торби о рамену у апотеку. Лилић је

су сасвим поуздана и шаљем Вам за Ваш лист.

окупације помагао је многе осиромашене

пунио торбе са мојим прашковима, непре-

Лилића сам једном срела у Београду.

Уколико сматрате да је то допуна сазнања

Књажевчане.

кидно пушио лулу и страховао да га не из-

Ништа није рекао, само смо се поздравили. Њу сам неколико пута видела у пролазу,

о развоју апотеке у нашем граду, објавите.

Претпостављам да је Мицић, негде 1942.

дам. Брзо сам схватила шта се дешава и да

године, већ стар и оболео, издао своју апо-

вероватно партизанима доставља лекове,

у униформи, са лекарским и официрским

-Зовем се Драга Јанковић. Рођена сам и

теку у закуп. Тада долази и у њој ради за сво

ћутала сам о свему знајући да се таква ак-

ознакама. Нисам јој пришла, а она ме није

одрасла у Књажевцу. Матурирала сам 1943.

време окупације Јово Лилић, апотекар, ро-

тивност кажњавала смрћу. Била сам свесна

познала. Мој радни стаж од годину и два

године. Имала сам 17 година. Моја мајка,

дом из Бијелог Поља.

опасности у којој се налазим, тако да о томе

причала ми је да је познавала апотекарицу Кучерову, такође Чехињу, која је становала у садашњој улици Иве Лоле Рибара. Почетком двадесетих година прошлог века била је то већ старија дама коју су Књажевчани звали „Апотекарица Кучерка“. Да ли је она била апотекар или супруга апотекара Кучера – то не бих могла да тврдим. Вероватно ово друго. Док је Војислав Мицић имао апотеку у главној улици „Доње чаршије“, почетком тридесетих година, отвара апотеку готово на тргу, тачно преко пута радње „Фото Звезда“, у „Горњој чаршији“, Димитрије Мика Шапинац, Београђанин са Дорћола. Мицић и Шапинац су студирали заједно у Загребу, јер тада није постојао Фармацеутски факултет у Београду. За време студија Мицић се упознао са фотографијом у стручној секцији и постао врстан фотограф, који је снимио многе важне догађаје у Књажевцу. Штета је што те фотографије нису нашле свој

Шапинац је умро после ослобођења, а

Проф. др ДРАГА ЈАНКОВИЋ

мислим да и Мицић нешто пре њега. Ова двојица апотекара, врсних стручњака, ка-

Др Драга Јанковић рођена је у Књажевцу (1925) од оца Витомира, адвоката и мајке Мирославе – Славе. Основну школу и Гимназију завршила је у Kњажевцу. После гимназије завршила је агрономију у Београду, а докторирала је биолошке науке. Код нас и у свету признати је стручњак за ихтиологију и екологију. Била је виши научни саветник у Институту „Синиша Станковић“ и редовни професор Универзитета у Београду и Новом Саду, а по позиву и на многим светским универзитетима. Живи у Београду, где пише научне радове и студије из своје области. Књажевац и данас сматра својим градом. В.С.

да се већина лекова припремала у малим лабораторијама, оставили су дубок траг у Књажевцу. Неколико младих људи студира фармавију одмах по завршетку рата: Милан Ивковић, директор „Пролека“, његова сестра Мира, која ради као апотекар са супругом у Књажевцу, затим Миле „Сировица“ и Загорка Михајловић, кћи Мике Михајловића, златара. Она је била и врстан биохемичар у Градској болници у Београду, где је као хирург радио и Иван Шеговић, син књижара Алексе Шеговића из Књажевца. Треба се сетити и врсних фармацеутских техничара, Боре и Бубе, брата и сестре, деце моје учитељице Босе, који би такође могли да кажу доста о апотекарству у Књажевцу после Другог сетског рата. Волела бих да се претплатим за

кутак у нашем Музеју. Оба ова веома стручна апотекара радила су веома успешно, наи-

месеца није ушао у моју радну књижицу., ни податак о сарадњи у биографију.

Слава Чех-Јанковић, пореклом Чехиња,

Мој отац је сматрао да је после матуре за

нисам ништа причала ни родитељима.

„Књажевачке новине“. Молим пошаљите ми податке о висини и начину уплате.

зменично дежурајући и празником и преко

мене боље да почнем да радим и о томе раз-

Када су партизани ушли у Књажевац, до-

ноћи. Тада су многе лекове припремали сами

говарао са Лилићем. Тако сам од августа 1943.

лази у апотеку лепа млада жена у униформи

Досадашње примерке ми је послао г. Ви-

у својим лабораторијама.

године до ослобођења, годину и два месеца,

официра, и каже:-„Јово, ти и не слутиш коли-

томир Стевановић, бивши директор

Мицићев син Љубомир – Бунда, студент

радила у апотеци Јове Лилића, углавном

ко си нам помогао. Твоји прашкови су спасли

Гимназије, сада у пензији. Добре су и биће

Музичке академије и виолиниста, дао је

на припреми и паковању прашкова против

многе партизане. Ко их је, побогу, правио у

све боље и интересантије.

велики стручан допринос развоју чувеног

болова, високе температуре и грипа. Ради-

толиком количинама?“ Јово показа на ме-

предузећа – Штампарије „Нота“ у Књажевцу.

ло се двократно, цео дан. Накнада је била

не. Она ми срдачно захвали и позва ме да

С поштовањем,

Кћи Мира становала је у Алиагићевој ули-

симболична. Но, то је било најмање важно.

пођем с њом у партизане и да ће ми после

др Драга Јанковић,

ци и до пре десетак година била је жива.

Суботом, када је пазарни дан у Књажевцу

рата обезбедити војну стипендију за студије

Карађорђева 13/б, 11.080 Земун


ЛОПТА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  12

ДЕЦА СВРЉИГА И КЊАЖЕВЦА У ШКОЛИ ФУДБАЛА

Стадион “Озрена”, Сокобања, ревија тимочког фудбала за најмлађе, 2010. Чланови Општинског већа Сврљига недавно су одлучили о заједничком учешћу у реализацији програма Школе малог фудбала са спортистима Књажевца. -Реч је о већ традиционалној акцији коју организујемо за децу узраста седам до десет година. На тај начин се популарише фудбал, мада је превасходна социјализација деце кроз дружење, јачање спортског духа и самопоуздања. Добили смо понуду да школу организујемо у сарадњи са Књажевчанима. Деца ће се три дана припремати и такмичити у Књажевцу и још три дана на Спортском полигону ,,Пастириште,, у  Сврљигу. Акцију ће помоћи и Данска донацијом у спортској опреми – каже Милија Милетић, председник опшптине Сврљиг.

СОКОБАЊА 2011.

НАЈБОЉИ СУ СТРЕЛЦИ На овогодишњем традиционалном спортском такмичењу радника у Сокобањи учествовала је 51 екипа из општина и градова Србије. Тим Општинске управе Књажевац заузео је екипно 25. место у укупном пласману. Најбоље су прошле жене у стрељаштву: Сузана Крстић-Николић, Снежа Ристић и Сања ДрагићевићМартић освојиле су друго место у конкуренцији од 36 екипа. Њима је припао и први пехар за општину Књажевац. Треба нагласити да их је само два поена делило од првог места. У мушкој конкуренцији, у дисциплини риболов, Далибор Илијић и Владимир Продовић освојили седмо место. У бацању пикада, у женској конкуренцији, Гордана Раденковић, Снежана Стојановић и Вукица Динић заузеле су девету позицију. С.Т.

Донета је и одлука да Канцеларија за младе буде организатор турнира у баскету ,,Сврљиг 2011.године,, . Пројекат је иницирао Марко Младеновић, координатор Канцеларије за младе која ће бити и организатор под покровитељством Општинске управе Сврљиг и у сарадњи са кошаркашким клубом. Циљ турнира је да се Сврљиг промовише, не само кроз мали фудбал, већ и кошаркашко такмичење. За турнир, поред осам сврљишких екипа, заинтересоване су још четири екипе из околних градова. За победнике биће обезбеђене награде . Турнир се одржава од 27.јула до 4.август, објавио је, 20. јула, сајт Тимочке вести.

Радници-спортисти Општинске управе Књажевац

ПРВИ ФУДБАЛСКИ КОРАЦИ Друга по реду једномесечна школа фудбала за предшколце „Мој први фудбалски корак“ завршена је уручењем диплома малим фудбалерима у Спорт-кафеу, у градском централном пaрку. - Месец дана, колико је трајала ова школа, донела је родитељима и деци велику радост и задовољство. Из године у годину деца су све заинтересованија за бављење спортом , посебно фудбалом, тако да ћемо сарадњу наставити – рекао је Драган Ђорђевић, директор ПУ „Бајка“. - Деца кроз овај пројекат стичу прве фудбалске кораке. Још важније је да се деца социјализују и полако прихвате стандарде и начине здравог живота. Велику захвалност дугујемо родитељима и локалној заједници – рекао је Владица Тошић, члан Одбора за базични фудбал ФС Србије. Организатори су Асоцијација „Спорт за све“, Предшколска установа „Бајка“ и Фудбалски клуб „Књажевац“. С.Т.

KNJAZEVACKE NOVINE BROJ 34  

KNJAZEVACKE NOVINE BROJ 34