Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА V БР. 85, 31. ОКТОБАР 2013. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

Микрофон је

Књажевац Тмурна политичка јесен

наш

www.savetzastampu.rs Ljube Jovanovića 9c Tel. 011 30 67 320

Težimo odgovornom i profesionalnom novinarstvu, sa misijom da štitimo građane Srbije od zloupotrebe u štampanim medijima i ujedno podignemo kvalitet novinarstva u Srbiji. Delovaćemo po Kodeksu novinara Srbije i sopstvenoj savesti, poštujući zakone i pod parolom: Brzo, besplatno, pravično.

ЂОКИЋЕВ ХАРИКИРИ СПС-а с

.2 р т


ИНФО.

ПРЕКИНУТА СКУПШТИНА, СЛЕДИ ПЕТИЦИЈА Одборници опозиције СПС-а и СНС-а у књажевачком парламенту онемогућили су одржавање редовне седнице Скуштине општине незадовољни што председник Скупштине крши Пословник о раду и већ два месеца не заказује ванредну седницу по њиховом захтеву. Како су за Бест телевизију изјавили шефови одборничких група напредњака и социјалиста, Весна Симић и Дарко Живковић, седницу, на којој би се расправљало о ненаменском трошењу буџетских пара, пре свега у Спостском савету и Агенцији

за развој, потписима је тражило 15 одборника, али председник Скупштине Драган Манчић не жели да испоштује њихов захтев. Манчић тврди да ништа није спорно и да ће се о предложеним тачкама дневног реда расправљати на наредним заседањима. Прекид седнице осудили су представници УРС-а, ДС-а, ДСС-а и Јединствене Србије, док СНС и СПС од понедељка, 28. октобра, прикупљају потписе грађана за смену актуелне општинске власти.

-Потпуно сам згрожен. Примена силе је већ виђена у неким ранијим временима. Спорне предложене тачке дневног реда пре или касније биле би на дневном реду. О трошењу буџетских пара разговара се сваких шест месеци. То је редован посао. Питање предузећа „Ерозија“ јесте један од разлога за силеџијско понашање. То је питање за вишу власт, не за нас. То је проблем републичке Владе. Други разлог оваквог понашања опозиције јесте њихова жеља да буду на власти. А власт се добија на изборима. Они као да хоће харикири – рекао је Милан Ђокић, председник Општине Књажевац у емисији ТВ КњажевацИнфо додајући да се његова партија супростављала опозицији делима, довођењем инвеститора на Стару

планину. -Били смо опозиција локалној власти, а не грађанима. Где су инвестиције СПС-а? Нека доводу своје министре и нека нешто конкретно ураде. Учинак им је раван НУЛИ. Ђокић је још нагласио да блокаде СО неће бити јер „имају већину“ и упитао се „зар је луксуз субвецирање 400 индивидуалних воћара“. -Финансирање школа у Књажевцу је боље него рецимо у Зајечару. Издвојили смо три, четири пута више пара за месне заједнице него што је раније чињено. Фаворизовање појединих, „наших“ месних заједница је смешна, политичка прича. Питање је зашто секретари месних заједница примају плату?коментарисао је Милан Ђокић.

ЂОКИЋ: ОНИ СУ СИЛЕЏИЈЕ!

ЦЕНТ ИЈА АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

УТЕР ЦЕН

СТР.  2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; Технички уредник: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

Све је овде могуће…

ЂОКИЋЕВ ХАРИКИРИ СПС-а

Последњи догађаји у политичком животу Књажевца личе на, не само пословичну српску неслогу, него и на страначко вашариште у коме се, засад, актуелна власт сналази бранећи се бајатом вољом грађана и провидним маркетиншким потезима зачињеним Динкићевском демагогијом. Нису Ђокићеви урсовси и Ђиласове демократе у свему криве за садашњи невесео тренутак, али јесу, заједно са Тадићевском самовољом, много допринели хаосу и катастрофалној приватизацији. Нико у тој страначкој причи није чист и цвећка, али ОНИ, Динкићеви експерти, толико су – тек ће с још слушати и видети – замутили Дунав и Саву, камоли Тимок са притокама, да их не може опрати ни најбоља воља најсветијих великодостојника. Примера је толико да их је излишено спомињати. Нико не оспорава поступак социјалиста у СО, само рачуни народу морају да се поднесу, боље пре него касније. За годину и по повучено је, верује се, и добрих и лоших потеза. О доброти своје власти и висрпености у инвестирању и подршкама селима и школству, Милан Ђокић је смирено говорио у КњажевацИнфу прескочивши главне прозивке опозиције, рекло би се на елегантан начин, онако како доликује политичару с више искуства. Није то довољно, нити је вредно позивања на грађане. Драган Ђилас је, не једанпут, најоштрије укорио урсовце о промашаној инвестицији на Старој планини. Спомињу се и Динкићеве заслуге за довођења инвеститора на Бабин зуб. Није их нико довео, него је земља Србија платила и тај политички подухват с циљем да буде добро и Г-17 и народу. Није испало радохолично како се мислило, и то је лако доказати. Много новца је потрошено, а корисити нема, нити је на видику. Тамо су газдовали Шпанци, сад су Аустријанци, оно мало Срба што трчкара по широким холовима и банкет салама несигурно је хоће ли примити неки динар плате или ће се тамо задржати до следећег викенда. Новац наших пореских обевзника могао је боље да се искористи и да не послужи Динкићевим мегаломанским апетитима срачунатим на властодржању и промотерству УРС демократије која пада на сваком кораку.Јер: време је већ показало дубиозе Г-17, па и Ђокићеву политиканску сналажљивост, време, тај неумитни судија који никоме не прашта. Које месне заједнице форсирају Ђокићеви локални експерти, није тешко установити. Да је транспартно рађено, нико се не би бунио. Сад је и „Ерозија“ државни проблем број један, јуче је био ИМТ, од прекјуче је Џервин. Где је одговорност за амбис у животарењу његовх пулена и поштењачина у овој земљи која се зове Општина Књажевац? Није ли он и данас државни секретар у лику и делу председника једне сиромашне Општине која се „уби“ доказујући како је закорачила у боље сутра захваљујући што не уме, и неће, да сарађује са државним институцијама и министарствима. Није ваљда министарка Дејановић крива за «болештине» у Здравственом центру направљене у време Динкићеве владавине. Превршио си Ђокићу Милане, јуначино урсовска, и када упозораваш социјалисте да су извршили харикири над собом заборављајући да си у целој политичкој каријери, до недавно, имао миран сан у Динкићевој долини неспокоја не борећи се ни за шта друго – сем за себе и покојег свог поданика. Ниси трпео искушења снажног политчког борца спремног за промене које ће Србију и твој крај извући из блата (у који су га још како увукле твоје главешине), и бар да си мало енергичније покушао да се стане на пут невиђеном криминалу и корупцији. Немој, зато, замерати онима који хоће да вас ућуткају и поставе тамо где вам је место како би и вама таквима било мирније и достојанственије. Нисте ни ви стигли до то мало пожутеле власти без љутих битака, само на перфиднији начин (нећемо намерно да упоредимо ружну реч), ако се сећате, а то није било давно! И немој те се, забога, залагати за древну јапанску традицију, јер и ви сте, помало (можда и мало више) социјалисти. Што рекао Бећковић: - Чији си ти, мали? К.Н.


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

23 године СПС-а Књажевца

ЦИЉ: ЛОКАЛНИ ПРЕВРЕМЕНИ ИЗБОРИ

-Књажевачки социјалисти су срце социјалиста Србије-рекла је проф. др Славица Ђукић Дејановић, потпредседник СПС-а на свечаности поводом 23 године социјалиста Општине Књажевац, додавши да је изненађења општим стањем, посебно губицима у Здравственом центру (посетила и Дечје одељење Центра) чему је допринела власт УРС-а. – Грађани нису заслужили да имају проблеме у здравственим установама. Наша је обавеза да оснивамо и негујемо школе, болнице,

социјалне установе. Циљ социјалиста јесте солидарност и ту нема дилеме. На свечаности је говорио и Дарко Живковић, председник књажевачког СПС-а наглашавајући да је актуелна власт УРС-ДС, за кратко време, спровела бахату и осиону политику која је град коштала најмање 100 милиона динара. Финансирани су беспотребни и бесмислени пројекти док, на другој страни, школе и месне заједнице немају ни основних услова за рад. Урсовска власт троши немилице народне

паре. Зато је циљ социјалиста да се изборе за локалне превремене изборе. Нека грађани оцене и социјалисте и актуелну власт последњих годину и по. Време је за такву акцију.

На свечаности су присуствовали представници социјалиста из свих општина Тимочке крајине, као и локалних одбора ПУПС-а и СНС-а. С. Ранђеловић

Министарка Дејановић у ЗЦ:

Решавамо наслеђени хаос

Министарка здравља у Влади Републике Србије Славица Ђукић Дејановић надавно је разговарала са руководством и лекарима Здравственог центра Књажевац о превазилажењу тешке материјалне ситуације, у којој се ова установа налази већ неколико година. Након обиласка Дечјег одељења, министарка је констатовала да упркос проблемима, лекарима и медицинском особљу не недостаје ни стручност ни хуманост. Она је нагласила да је актуелно руководство наследило проблеме, али да до тренутка одвајања болнице и Дома здравља, финансијска слика мора да буде потпуно јасна. У овом тренутку, дуговања Здравственог центра достигла су 152 милиона

динара. -Министарство је све учинило да ова установа функционише. Проблеми су настали од 2009. до 2011. и то је наслеђе прошлости. Сад је најважније шта ћемо учинити да све буде уреду данас и сутра. Особље је и раније дало све од себе да се испоштује хуманост и свака им част као људима-рекла је министарка. Др Миодраг Рашић нагласио је да је Министарство здравља помогло и да је само захваљујући тој истини ЗЦ наставио да ради. - Данас се добављачима дугује 92, а остатак до 152 милиона запосленима. Настојаћемо да заједнички превазиђемо тешкоће и послујемо без губитака. Другачије се не може-подсетио је др Рашић. К.Н.


ИНФО.

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Саопштење за јавност СПС Књажевца

ЂОКИЋ БУШИО ГУМЕ НА КОЛИМА РТС-а

Поводом дешавања на седници СО Књажевац, од 25. октобра, и изјава представника странака власти, сматрамо апсолутно скандалозним и непримереним изјаве и понашање председника локалних одбора: ДС-а, УРС-а, ДСС-а, ЛДП-а и ЈС-а, као и председника Општине. Невероватна је доза страха, панике и нервозе код представника општинске власти кад год се помене било који извештај о трошењу средстава буџета. Подсећамо: повод за блокирање рада седнице СО Књажевац јесте константно кршење закона, процедуре и пословника од стране председника Скупштине и непоштовање права одборника. Више од трећине одборника

тражило је заказивање ванредне цртане филмове док су Књажевчани, ових средстава, да присуствују седници седница СО Књажевац на којој би се подсећамо, принуђени да гледају СО Књажевац. Одборници опозиције обратиће се расправљало о трошењу буџета код “КУМ-а 1“ и то пет година у Здравствемесних заједница, Спортског савеза и ном центру и “КУМ-а 2“ већ годину и и Министарству за локалну самоуправу, Агенције за развој, као и разматрање по дана у општинској управи. Питамо: Министарству финансија и Државном извештаја о спроведеним изборима Како може бити вандализам кад Драган ревизору са захтевом да се изврши у месним заједницама и стању у ДП Манчић искида кабл микрофона (што контрола рада и трошења средстава „Ерозија“. Председник Скупшине је био се јасно види на телевизијском снимку,) буџета Општине, те овом приликом подужан да закаже седницу у року од пет- а није вандализам кад Милан Ђокић зивамо и све грађане да се придруже наест дана , што није учинио, нити је ове буши гуме на РТС-овом комбију, када овим нашим заахтевима и да заједно тачке уврстио у дневни ред редовне је и започео своју политичку каријеру. станемо на пут бахатом и расипничком седнице, што представља насиље над Овом приликом напомињемо да ми понашању ДОС-ове власти у Књажевцу. одборницима СО. Све ове чињенице, нећемо одустати од поштовања закона Председник ОО СНС, др Весна Симић, као и ранији арогантни и бахати по- и наших оправданих захтева и да ћемо председник ОО ПУПС, ступци власти, условили су протест позвати све заинтересоване грађане, Радомир Вељковић, одборника на почетку седнице. представнике месних заједница и председник ОО СПС, Такође је скандалозна и изјава спортских клубова, у чијем је интересу Дарко Живковић председника Општине да он гледа да власт поднесе извештај о трошењу

СТОП РАСИПАЊУ ЕНЕРГИЈЕ

Већина грађевинских објеката у Србији, стамбених зграда и кућа, па и “узрокованом”Књажевцу, спада у најнижу светску класу по уштеди топлотне енергије У циљу уштеде енергије у 30 општина Србије (једна од њих је и Књажевац) прошле године је почела реализација пројекта “Енергетска ефикасност у зградарству” под називом „Дискаверинг енерџи“, у оквиру којег су стручњаци немачког ГИЗ-а специјалном термовизијском камером снимали репрезентативне зграде и куће како би се утврдило колико се топлотне енергије губи и где су највећи губици. У оквиру пројекта „Енергетска ефикасност у зградарству“ обрађено је 150 објеката у 30 градова Србије и урађено шире истраживање. „Током истраживања Србију смо поделили на три региона – Војводину, Западну и Југоисточну Србију и у сваком смо сарађивали са десет општина у којима смо изабрали по пет репрезентативниих објеката по типологији“, каже за Тањуг менаџер пројекта ГИЗ-а, Анита Мраовић.У току зиме урађено је и тремовизијско снимање и направљени су енергетски пасоши за ове објекте. Ово снимање, објашњава она, у Србији још није законска обавеза и није законски регулисано, али је веома илустративно и показује на који начин и где се енергија губи у периоду грејања. Резултати су објављени у публикацији ГИЗ-а, а закључак је да већина постојећих

фото: Б.Ф.

објеката припада најнижем „Г“ енергетском разреду са највећом потрошњом. Прве мере које би требало увеси у објектима су уредење спољног омотача, односно постављање изолације, затим замена спољних врата и прозора и изолација поткровља и крова. „Овај пројекат траје у Србији од 2009. године. Међу првим активностима било је стварање законског оквира енергетске ефикасности, што је довело до усвајања Правилника о енергетској ефикасности и сертификацији објеката који је почео да се примењује од октобра 2012. године“, подсетила је Мраовић. На основу овог Правилника, приликом изградње нових објеката у Србији, морају се урадити елборати о енергетској ефикасности и енергетски пасоши и то када се прилаже документација за грађевинску дозволу. „За постојеће објекте то је документација која је неопходна уколико се објекат изнајмљује, продаје или реновира“, додаје Мраовић. У оквиру пројекта у градовима је организована јавна расправа (У Књажевцу је одржана 29. октобра), на којој су учесници дебате од стручњака ГИЗ-а добили информације како да повећају енергетску ефикасност станова, и на које детаље треба да обратите пажњу. К.Н.


РАСКРШЋА

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Потенцијали обновљивих извора енергије на Старој Планини

ЗЕЛЕНЕ ЕЛЕКТРАНЕ НА ТИМОКУ

З

ападна с трана Старе комплетном анализом локација попланине има услова за годних за градњу електрана. коришћење обновљивих Директор агенције за развој извора енергије. Представ- Књажевца Драган Милутиновић каже ници Књажевца, Пирота и пограничних да је општина прву такву студију изопштина западне Бугарске зато траже радила још 1987. године, али да су се начин да изграде мини и соларне цен- током деценија хидролошке прилике трале и ветрењаче. измениле у тој мери да је била неопМини хидроелектрану на Тимоку ходна израда нове студије. снаге 55 киловат сати, прву од 16 колико “Мастер студија обрађује и неке их је у књажевачком крају, Миодраг нове локације и она пре свега треКосовац из Трговишта код Књажевца ба да некоме које заинтересован за изградио је 1984. године, а годину дана градње електране омогући да без изкасније електрана је постала део систе- ласка на терен види које су локације ма Електропривреде Србије. интересантне за такав подухват”, додаје Он каже да је такав пројекат пре он. три деценије био лакше остварив неКњажевачкој Електродистрибуцији го данас. стигли су и први захтеви за градњу со“Где год да сам се обратио за било ларних електрана. какву помоћ или за било какав папир Захтеви који су прослеђени који је био потребан да би се добила “Југоистоку” и односе се на подручје грађевинска дозвола увек сам наи- општине Књажевац са неколико делазио на разумевање и све сам завр- сетина мегавата пројектоване снаге шавао без икаквих проблема”, каже представљали би озбиљне изворе енергије уколико се појаве инвеКосовац. ститори који ће изградити те соУ удружењу власника малих хидроларне електране”, каже директор централа залажу се за измену законске регулативе што би заинтресованима Електродистрибуције Књажевац Зоран омогућило да лакше и брже изграде Милијић. своје електране. “За финансирање пројеката у “Требало би да држава омогући да области коришћења  енергије из се дозвола за микро-хидроелектра- обновљивих извора заинтересовани не могу добити на нивоу општине”, су и страни инвеститори и домаће сматра Мирољуб Јефтић, председник банке”, каже Драгица Јоцић, координатор прекограничног пројекта Удружења власника МХЕ. У очекивању бољих услова оп- “Енергетскипотенцијал Западне Старе штина Књажевац сачинила је мастер планине - фактор за одрживи развој студију својих хидропотенцијала са прекограничног региона”.

“Банке су спремне да понуде повољне кредите и добро је то што не мора да се ставља хипотека на постојеће објекте или да се нешто друго залажу као гаранција за спровођење инвестиције. У већини случајева инвеститиор мора да обезбеди између 30 и 70 одсто својих средстава”, објашњава

она. Осим едукације заинтересованих, први конкретни резултати спровођења прекограничног пројекта у области коришћења “зелене енергије” су соларне електране инсталиране у Техничкој школи у Пироту и обданишту у месту Чипровци у Бугарској, објављује РТС.

Старопланински водопади магнет за туристе Све већи број туриста из целог старопланинске водопаде. света, привучен је нетакнутом приВ о д о п а д „Ту п а в и ц а “ ј е родом и дивљином Старе планине. најприступачнији, налази се на око Посебну пажњу привлаче водопади, четири километара од села Дојкинци, који су актуелни и током зиме, када висок је око 25 метара, али је невесу залеђени, јер тада наликују водо- роватно леп и људе који га обиђу падима из бајке. оставља без даха. Издваја се и водопад „Пиљ“, који Старопланинске водопаде обилази све већи број туриста из целог света, је један од највиших у Србији са 64 привучених нетакнутом природом и метра, као и „Чунгуљски“, на десетак дивљином која очарава све који кроче километара изнад села Топли. „Чунгуљски“ водопад је висок око на једну од најлепших српских планина, поручују из планинарског клуба 42 метра, али је јединствен по томе „Видлич“ из Пирота. што сваке године порасте. Осим летњих обилазака водопада Наиме, током топљења снегова на Старој планини, окруженим не- изузетно јаке бујице воде која пада такнутом природом, све већи број скоро вертикално помало продубљују авантуриста жели да водопаде оби- дно водопада. лази и током зиме, када су залеђени, Многи делови Старе планине још јер тада наликују водопадима из бајке. нису потпуно истражени, па има мноВећ се најавило неколико група го и неоткривених водопада, као и авантуриста из Војводине, који желе оних мање познатих, којих нема на да ове зиме у пратњи водича обилазе картама.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  6

Планинари Тимочке крајине на Бељевини

Беатовићева породица источних планина

Драган Беатовић, први књажевачки планинар, изабран је, 20. октобра, на скупу у Планинарском дому на Бељевини, недалеко од Злота код Бора, за председника Савеза и Управног одбора планинарских друштава источне Србије. -Постојимо шест месеци, а већ смо укњижили низ изванредних акција. Незаборавне су обе републичке акције на нашем терену, на Ртњу и Тупижници, имали смо и два традиционална окупљања на Старој планини и Малинику, изведено је и седам регионалних окупљања. Укупно је било 160 мањих акција, више обука… Незаборавна су камповања у Текији и на Седлару (Стара планина). Кроз ове сусрете „прошло“ је више од 5.000 планинара Србије… Завидна активност у сваком погледунаглашава Беатовић. На Бељевини, где је одржана и изборна Скупштина Савеза , упознали смо, сем представника девет тимочких планинарских друштава из осам општина, и планинаре из Сремких Карловаца Момчила Рашића и Едина

Отрошића. -Овде смо први пут. Нисмо очекивали толико вредну лепоту и тако живописан крај. Долазимо и идуће године на Сабор планинара Србије на Дубашницу и Црни врх. Требало би више радити на предсатвљању овог краја који мами лепотама- рекли су нам Един и Момчило. У ч и т е љ и ц а Го р д а н а

Горишек из Злота, заједно са Витом Антићем из Бора, спремила је најукуснији срнећи гулаш за 50 планинара. -Свака им част. Иако смо у ранцима имали хране, овај ручак је одличан. Планинари Злота и Бора су изванредни домаћини. Тек ће се идуће године показати на Саброу 1.000 планинара Србије-каже Ивана Ристић из Неготина.

Планинарски дом и зграда старе школе на Бељевини, где је 30 кревета, повремено су стециште заљубљеника природе који на 350 метара надморске висине уживају у бистрим потоцима, ретком растињу, бујној шуму, плодовима разног воћа, у зеленим пропланцима. Љубица Ђорђевић и Драгица Ивановић из Кладова накупиле су пуне руке јабука из оближњих воћњака. На брежуљицма су куће вредних домаћина увек спремних да прихвате и угосте планинаре. Ова јесен је берићетна, у изобиљу је воћа, тако да је свако могао да се заслади здравим плодовима. -Ову јесењу, златну лепоту треба доживети. Војвођани веле да су срећни због тога што су упознали Малиник и Бељевину. Ни ми, Борани, нисмо се богзна колико сусретали са овим даровима природе. Зато упознајемо Бељевину, и цео борски крај до Стола и Микуљевог камена, да би више волели и источну, и целу Србију-подсећа Мирослав Пајић. Б.Ф.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  7

НАЈУКУСНИЈА СТЕФАНОВА РИБЉА ЧОРБА Један од најтелентованијих младих кувара Србије, четрнаестогодишњи Стефан Станковић из Књажевца, поново је доспео у жижу гастрономске јавности: н а н ед а в н о м “ З б о р у угоститељских и т уристичких радника Србије”, у Пролом бањи, окитио се са две златне медаље. Стефан се такмичио у категорији националне кухиње представивши специјалитете из источне Србије. Премца није имао ни међу далеко искуснијим колегама у припремању рибље чорбе. - Имао сам од кога да нау чим з анат. Многе кулинарске тајне учим од свог оца који се годинама бави угоститељством и гастрономијом. Све слободно време после школе проводим с њим - каже Стефан који међу узорима у угоститељству издваја Стамбола Гештамова, шефа куниње Интерконтинентала,

Књажевчани бранили част тимочког угоститељства на републичкој смотри кулинарства

Милијана Стојанића и Ђорђа Костића, прве људе Асоцијације шефова кувара Србије. Успех младог Књажевчанина није изнена дио до бр е познав аоце прилика у српској гастрономији, каже Стефанов отац Селибор

Саша Станковић, познати књажевачки угоститељ и власник кафане “Код Саше”. Он подсећа да је Стефан још пре две године освајао сребрна одличја на истоименом такнмичењу које се одржавало у Крагујевцу, а био је учесник и бројних међународних

манифестација. Тако ће бити и почетком новембра у Македонији, где ће се у тиму Србије, у конкуренцији неколико држава у окружењу, поново наћи двојица Књажевчана Стефан и Селибор Саша Ст анковић. Екип у из Србије предводиће Зоран Мирашевиће, председник Удржења угоститељских и туристичких посленика Ниша.. Част Ти м о ч к о г угоститељстава у Пролом бањи бранио је и познати угоститељ из Брзе Паланке Бобан Митровић, вланик ресторама “Егета плус”. Он је стручни жири и посетиоце манифестације освојио припремањем рибљих специјалитета на роштиљу, што је пр едс т авља ло инов а цију на ов ом такмичењу. Укус рибље чорбе из дунавског котлића заслужио је другу награду. Б.Пешић


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

досељавали се у масама Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29

(Наставак из прошлог броја) Али је за расељавање Тимока најзнатнији Први устанак, особито година 1809. Т. Радивојевић је, у поменутој својој студији, забележио досељенике тога времена у Лепеници из Књажевца и околине: у Грошници (Божовиће, Ивановиће и Савкониће), у Поповићу (Бубајиће, Ђорђевиће, Миловановиће и Живиће), у Петровцу (Вељковиће и Тодоровиће), у Лапову (Вучковиће, Качаревиће и Танасковиће), у Д. Грбицама (Иванковиће), у Цветојевцу (Катиће и Костиће), у Чумићу (Лазаревиће), у Ботуњи (Лазиће), у Губеревцу (Манојловиће), у Војиновцу (Матиће и Милојковиће) у Пајазитову (Панића) и Мршићу (Срећковиће). — Нешто досељеника има из Краљевог Села у Лужницама (Рајковићи), у Сипићу (Стојановићи) и у Лапову (Шишковићи). Али је највећи број досељеника из Јелашнице и Јаковца. Јелашничана има у Лепеничком селу Мирашевцу 16 родова са 112 кућа, а то су: Вожиновићи, Голубовићи, Даничићи, Ђорићи, Живковићи, Здравчовићи, Јанкуловићи, Калинићи, Карцуновићи, Недељковићи, Огњановићи, Пауновићи, Петковићи, Пешајићи, Првуловићи и Чумићи. Сем тога има их пет родова са 80 домова у селу Вучићу, где су измешани са Јаковчанима: Милошевићи, Пауновићи, Првуловићи, Станојевићи и Токалићи. Исељеници из Јаковца населили су село Вучић са осам родова и 71 кућом. Марићи, Марковићи, Миливојевићи, Николићи, Павловићи, Радојловићи, Симићи и Стојановићи) и село Вишевац, са три рода и 47 кућа: Миленовићи, Миловановићи и Степановићи). Становништво Лепенице је скоро све сам досељеник. По броју и јачини досељеника тимочка област долази на друго место, одмах после Јужне Србије. Из тимочке области има 198 родова са 1407 кућа. По процентима становништво тимочко чини 8.59%. Има села (нпр. Вучић, Церовац) у којима превлађују Тимочани. Карађорђе је досељавао народ у ненасељену Шумадију из свих предела у којима је водио ратове.

Лепена... Досељавање је вршено пре свега ра- из Ошљана), Саранову (Миленковићи ди насељавања Шумадије која је у то из Петруше, Стаменовићи из Ошљана доба била јако запустела, а друго и због и Славковићи из Јаковца), и Сепцима тога да се народ склони из крајева са (Стојковићи, Марковићи, Крстићи, и периферије, у којима је непрестано Срећковићи из Трновца, Ћирковићи из вођен рат са Турцима. „Досељавање је“, Јаковца). Многе од њих Дробњаковић вели Радивојевић, „вршено у великим обележио само са „од Тимока“, „са Тимасама, тако да је ово доба најкраће мока“. Досељени су сви у доба Првопо трајању било најинтензивније по га устанка. У неким селима Јасенице досељавању-. „готово сви, или бар већина шопО досељеницима из Тимока у ских досељеника, дошла је из исЛепеницу Радивојевић даље ка- тих места; образују крајеве у којима же: „Досељеници из разних крајева превлађују или их има у знатном српских не разликују се међу собом броју“. Дробњаковић тврди да се ово по ношњи нити по језику, изузев у оним становништво прилагодило осталом селима, где преоблађује становништ- становништву, па се сада осећа „само во досељено из Тимока и Бугарске. Те по нагласку речи приликом говора, као досељенике сељани зову Шоповима, а и по употреби појединих речи (башта, ретко Бугарима. Акценат на последњем отац и др.)“. слогу: жена, дете, глава итд. и непреТимочана има доста у области Бетворено л у о: ручал, говорил итд. јако лици. По јачини ту долазе на треће се дају при- метити, али се баш сами место. Цвијић тврди да их тамо има сељани труде да очувају свој старински 13.2%. Исељавање из Тимока знатно је говор исмевајући све оне који хоће да ослабело од образовања нове српске говоре шумадијски“. државе (1815 год.), јер су Турци били У Јасеници су такође забележени предузели врло енергичне мере за досељеници из Тимока. Њих има погла- спречавањс исељавања народа. Они су, вито у ниским шумадиским областима. наиме, образовали нарочите врло јаке У јасеничком становништву шопско чете које су крстариле између Заечара, или торлачко становништво учествује Гургусовца и Бање, свуда поред граниса 5.45%, одн. 5,86%. Долази по јачини це и у кланцима, „па кога ухвате бежућа, на треће место. Из Тимока, наиме, има све у ропство и стока и живина“. Има досељеника у овим селима: Мраморцу примера да су бегунци кажњавани и (Михаиловићи и Симићи из Дебели- смрћу кад се ухвате. це; Ђорђевићи, Тошићи и Гојковићи Предања о исељавању Тимочана

у Шумадију и „Мораву“ живе у свима већим селима ове области: Јаковцу, Јелашници, Трновцу, Бучју, Лепени итд. Са ослобођењем Тимочке Крајине (1833 год.) не само што је престала потреба исељавања из Тимока, већ се и знатан број исељеника вратио на своје старо огњиште. Од инверсне тимочке струје из Мораве су нпр. Моравци у Дреновцу, Магдичи у Трновцу, Јерци (из Лепенице) у Равни итд. Предања о отсељенима су нејасна утолико што се већ заборавило у које село се који род отселио. Отсељени увек врло поуздано причају одакле су се доселили, као и узроке због којих су напустили своју старину, док их околина из које су кренули сразмерно брзо заборавља!

ПРИВРЕДА И САОБРАЋАЈ Привреда. — Област Тимок је најнасељенији крај Тимочке Крајине. Иако нема довољно добре земље за обделавање, овај је крај у привредном погледу врло напредан, захваљујући вредноћи и умешности свога становништва. Тимочка долина, посматрана са какве узвишице (нпр. са Тресибабе или Тупижнице), чини утисак дивно обрађене градине. Тимочани своје земљорадничке производе износе на тржишта пијачних дана у Књажевац и у Заечар. Нарочито својим повртарским производима одликују се Врбица, Селачка и Мали Извор. Чувене су трешње из села Мариновца (из Стубла) и Врбице. Воћарство је у целом Тимоку у та два села најразвијеније. Виноградарство је најразвијеније у Врбици и у Јелашници. Стоком и сточарским производима су богата планинска села Ошљане, Ново Корито и Мариновац. Мариновац даје најбољи сир у Тимоку. Сточарство је ипак у опадању, јер се утрине губе, пошто се разоравају за земљорадњу. Старо бачијање, које је некада овде било чувено, потпуно је пропало. (Наставак у наредном броју)


ИСТОРИЈА

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Писмо грађана Књажевца из 1910. године Влади Краљевине Србије (из књиге “Писана заоставшина Аце Станојевића”, 2013.)

ЖУДНО ОЧЕКУЈЕМО ПИСАК ЛОКОМОТИВЕ

Као одани синови и исправни грађани ове земље, за чији смо постанак и опстанак и ми и наши претци поднели жртве проливајући крв и залажући имовину своју, сматрамо не само да можемо молити, но с правом захтевамо од Владе Краљевине Србије, да и на нас једном управи поглед милоште као и на друге крајеве у овој земљи. Влади Краљевине Србије познато је шта је некада значио Књажевац као просветни, културни, војнички и политички центар за своју ширу околину. Најновији историјски догађаји нашега живота још су у светим успоменама свима савременицима, а у тим успоменама се живо одржава сећање на велику улогу и редак пример пожртвовања Књажевчана у борби за оспобођење и независност Српства и учвршћивање политичких слобода у Краљевини Србији. Само људи морални и чврста карактера, као што су Књажевчани могли су показивати онолико енергије, воље, памети и пожртвовања за последњих 30 година у неравној борби са спољашњим и унутрашњим непријатељима. За све ово што су учинили нису никад тражили никакве милости и награде, јер су сматрали да су таквим радом вршили своју дужност према својој Отаџбини и целокупном Српству. Нису хтели да буду слаботиње па да моле за оно, што им по праву припада као равноправним члановима ове земље. Но, као да је у књизи судбине Књажевца било записано да он игра улогу праведнога Јова. Уместо очинске помоћи измученом, осиротелом и огорелом Књажевцу и његовој околини, да се оправи од силних напора и огромних материјалних штета, које је са самопрегоревањем поднео за општу ствар, српска држава, односно све Владе Краљевине Србије без разлике, за последњих 30 година нису поклањали не само довољну пажњу, но су чак својим поступцима доводиле у искушење овај поштени у свему послушни и вредни народ. Поводом државних потреба и интереса, овај је крај стално занемариван; одузимала се једна по једна установа, која му је живот одржавала. Књажевчани су стојички издржали сва

фото: М.П. та искушења, прошли кроз све про- за будућност Српства уопште, а намене у Србији неокаљани и остали шег краја посебице, држали смо збор светла и чиста образа очувавши своје грађана Књажевца на дан 6. ов. м. без разлике партија. На томе збору је наш политичко обележје. На жалост све српске демократ- посланик г. Драгољуб М. Божиновић ске Владе, уместо да су поправљале дао објашњење о могућности и учињене погрешке, пренебрегавале немогућности извођења садашње су ту своју дужност према овоме крају, железничке политике. После његовог па то чине и данас. Књажевчани су све објашњења и других патриотских до сада прикривали бол који им је до- говора донесена је резолуција, да лазио од удараца нанесених од стране се влади Краљевине Србије поднесе свих Влада Краљевине Србије. Мирно и једна представка у којој ће се изнети достојанствено, али не и без протеста, жеље наше и нашега краја и тражити поднели су губитак дивизије, окружног да се ниуком случају не одступи од начелства, гимназије и других установа. грађења жељезнице Дунав – Зајечар Али сада, када је на решењу питање не - Књажевац - Ниш а нарочито крака само Књажевца и старог Књажевачког Зајечар - Књажевац - Ниш, тим пре што округа на прекрету да са свим пропад- су за овај корак делом и сви претходни не или добије снагу за нов срећнији радови готови, и што је овај крак део живот, већ питање будућности целог будуће светске пруге, која ће везивати Српства, а то је питање о грађењу Ду- исток са западом и снасти српство од навско- Јадранске жељезнице, посе- Гермаске најезде. бице крака Зајечар — Књажевац - Ниш, Ми не тражимо милости, већ хоћемо ми, Књажевчани сматрамо за своју дуж- да се задовољи правда и неопходна ност да опет устанемо у одбрану тих потреба подмири, да се одређена суопштих интереса. ма, из зајма 150 милиона динара, за Ми незнамо шта је истинито у овој грађење Тимочке жељезнице Дунав ствари, али разна коментарисања у – Зајечар - Књажевац - Ниш на то и што штампи поводом измене § 5. закона пре употреби. о зајму на другом читању у Народној Богати и још неразрађени рудСкупштини доводе нас у такав положај ници каменог угља у овој околини, да морамо посумнњати у правилан и пронађени а неотворени мајдани правичан исход овог животног питања разних метала, камена за тесање, црвеног гранита, неисплатима а по овај крај и Српство. Руковођени као и увек једино неупотребљена снага реке Тимока, љубављу према своме племену и ин- жудно очекују писак жељезничке лотересима његовим, а не себични јер комотиве, да покажу свету природно себични никада нисмо били, забринути богатство овога запостављенога краја.

О благодетном утицају по саобраћај уопште и повећању извоза драгоцених природних производа и људских творевина не треба ни говорити. Кад се пак погледа у табеларни преглед наплате државне порезе за прошлу годину онда се види да су порески обвезници овога краја као најсиромашнији најуреднији у плаћању пореза, а они пак који су уживали па и сада уживају све благодети у саобраћајним срествима уз то још и најбогатији, да су најнеуреднији. Заглавски је срез по наплати порезе други а тимочки трећи у Србији, док је ваљевска подгорина последња. За Владу Краљевине Србије ово треба да је јак доказ о грађанској свести код људи овога краја и колико је правилан појам код истих о дужностима према Држави. Дакле, као такви имамо право и са овим ревносним правом да тражимо од Државе да и она према нама буде мајка а не маћеха, да и она према нама испуњава своје дужности. Ово захтевају и државни и месни а специјално национални интереси миле нам Србије. Господо министри: Верујући да ћете хтети разумети ову нашу предсптавку и водити о њој озбиљна рачуна, па ОДМАХ приступити грађењу жељезничког крака Зајечар - Књажевац и испитивању крака Књажевац - Ниш, ми се за сада на њој и задржавамо, тим пре што сте ће грађењем овог жељезничког крака оправдати првашња владина политика, која је сама истакла потребу овог зајма за наоружање и грађење ОВЕ жељезнице, у ком случају и народ неће зажалити што се толико задужује, јер му се даје и срество за одужење. Држимо да ВИ заједничка радикална Влада као израз воље народа баш овога краја, нећете и даље стављати на искушење праведног Јова и одустати од решења овог важног питања по Српство и овај крај, већ да ћете му дати срество да живи и напредије. Нека и нас Краљевска Влада споји са културним светом, да се и ми видимо да живимо у веку културе и цивилизације, јер дванајести час је ту. Чаша је пуна. 14. јануара 1910. године Грађани града Књажевца (у потпису имена више стотина грађана)


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

лепа земља добрих људи-Књажевац и стара планина

ПОЈ СЛАВУЈА У БОЖИНовЦУ Пројекат “Србија плус - лепа земља добрих људи” је истраживачко-документаристички, непрофитни пројекат, посвећен местима у Србији и људима, који тамо живе и које срећемо на путовањима кроз Србију. Србија је стварно лепа земља, у којој живе добри људи и која припада баш тим добрим људима. Зато је идеја аутора да на интернет адреси www.srbijaplus.net, као део пројеката, представи и лепу земљу и добре људе. Сарадник на пројекту је била и Туристичка организација Књажевца. У овом и наредним бројевима настављамо текстове о лепим и помало заборављеним селима из општине Књажевац.

Сокак у Божиновцу

Б

ожиновац се од оснивања села није мењао. Ту је најлепша сеоска чесма, коју сам икада видео, а ноћ је препуна славуја и звезда. Божиновац сам посетио у августу 2011. године. Налази се на око 25км од Књажевца, поред регионалног пута број 246, од Књажевца за Сврљиг. Пут за Божиновац пролази поред Глоговца, Подвиса (некадашњег рудника лигнита)  и Васиља. На путу до села, осим Белог Потока, а од другог одвајања за Васиљ, због конфигурације терена, нема насеља. Пролази се подножјем Врлејице (931 мнв), брдовитим пределом, између падина Тупана (560 мнв) на северу и Кулишта (556 мнв), па затим ободом Коњске падине (547 мнв). Одвајање пута за Божиновац налази се на око 3км од Белог Потока. Пут наставља за Сврљиг, а за Божиновац се скреће десно. До села је мање од 2км солидног пута. По последњем попису становништва из 2011. године, Божиновац има 26 становника и 19 домаћинстава.

Део приче о селу испричао ми је наш домаћин Драгиша Недељковић, војни, генералштабни пензионер, који је највећи део каријере провео у Сарајеву и Београду. Божиновац је мало село, као што је одувек и било. Има око 45-50 кућа. Тренутно у селу живи око 15, претежно старијих мештана. Део њих никада није напуштао село, а део се вратио, најчешће из Књажевца и Ниша, где су сачекали пензију. Претежно се баве пољопривредом. Земље је и више но што могу да обраде. Људи су вредни, па их је током дана тешко срести у селу. У Божиновцу никада није било поште, амбуланте, продавнице и школе. Деца су ниже разреде основне школе завршавала у Белом Потоку. У односу на број становника, релативно доста њих је завршило факултете: медицину, машинство, електротехнику, економију. Божиновац је планинско место, окружено падинама Голака и Девице. Са запада доминира врх Трапчићи (838 мнв) , на североистоку је Буковик (Ограовица 839 мнв). Налази се на око 700

мнв. Изворска вода је хладна и током лета, а ваздух је увек чист. Пријају свеже, летње ноћи. Цело подручје богато је лековитим биљем и издваја се по квалитету, заједно са Ртњем и Озреном, од осталих подручја у Србији. Околне шуме станиште су вука, срне, дивљих свиња и зеца. У околини села налазе се изузетно квалитетне ливаде. Зато с пролећа, велики број пчелара баш овде доноси кошнице на испашу пчела. Квалитет ливадске траве потврђују и пластови сена. Има их у сваком дворишту. Нисам стручњак за сено, али лепше сено до сада нисам видео. Моја прича о Божиновцу се разликује. Наиме, лепшу причу о неком месту лакше исприча неко са стране, ко ту први пут дође и не задржи се предуго. Не смета ми што нема продавница, кафића и градског саобраћаја, напротив. Осим тога, пажњу ми привлаче наизглед небитни, ситни детаљи, које мештани не примећују, нити им придају посебан значај. Укратко ћу пренети своје утиске. Село је заиста мало. Већи део кућа је у удолини, па се скоро једним ширим фотографским кадром може обухватити цело село. Селом се протеже кривудав пут, прекривен турском калдрмом. У центру села су баште, у којима се од педесетих година XX века налази озидана трафостаница. Очигледно је да је доста воде, јер у баштама успева баш све што је потребно за летњи ручак и зимницу: купус, краставци, парадајз, боранија, цвекла, пасуљ, лук, паприка. Обавезни су кукуруз „шећерац“ и жалфија.  Са задовољством сам нашао и нешто што увек тражим: било на путу, или по селима која обилазим – сеоску чесму. Чесма у Божиновцу једна је од најлепших које сам видео. Озидана је и заклоњена околним растињем од сунца. Обрасла је маховином, поред чесме расте босиљак. Очигледно је да је чесма врло стара. То се лако може закључити по углачаном камењу, које води од пута до чесме. А то углачано камење увек ме подсети на дубровачки

Страдун, степеништа у Херцег-Новом и посебно: на стари мостарски мост преко Неретве. Чесма има три луле, овог претоплог летњег дана била је само једна отворена. Али, чесма није пресушила. Вода је хладна, без укуса и мириса. И без икаквих бактериолошких и хемијских анализа могу да тврдим да је потпуно здрава за пиће. Чесму сам много лакше пронашао него ли сеоске обредне крстове. Мало су померени изнад пута, али било је вредно труда доћи до њих. Исклесани су од камена „пешчара“. Није чудно што су обрасли маховином и што су мало накривљени. Ту су постављени 1884. године. Већ и та година указује на старост села. С обзиром да од тада нису померани, закључујем да се „просторни план“ села није мењао од његовог настанка. У Божиновцу сам остао пар сати. Радо бих провео два-три дана, јер Божиновац је лепо село. Сигуран сам да ми уопште не би било досадно. Преко дана радо бих обилазио околне шуме и ливаде. Увече и не мора нешто посебно да се ради. Довољно је седети напољу, дружити се с мештанима и уживати у тишини. Мада, како сам чуо, овде и није баш тако тихо ноћу – има доста славуја. Нисам их годинама чуо, све до летос у Гамзиградској Бањи. Стварно су посебни, па никако не могу да сметају, напротив. Некако на крају боравка у селу, срео сам једну полу-гошћу, Биљану Аранђеловић. Биљана је ученица средње школе. Не живи у Божиновцу. Дошла је са сестром, да проведу неколико дана у дединој кући. Причајући, колико нам је то дозволила вучјакиња Мара, сазнао сам да се овде може направити баш фина журка. Па ето, дођите у Божиновац, проведите неколико дана. У Божиновац се може доћи аутомобилом. По лепом времену лепше је бициклом. Ипак, бицикл бих препоручио само некоме ко има мало више кондиције и снаге да савлада успутне успоне. Резервација смештаја није потребна. У Божиновцу живе добри људи, добродошли сте!


МОЗАИК

СТР.  11

на ш пр а ич а

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Сара Дамњановић

Живот је борба Живот је борба. Виђала сам га у разним издањима. Како пијан тумара улицама и плаши пролазнике. Виђала сам га како проси и моли. Виђала сам га и насмејаног како се игра у лунапарку. Виђала сам га, и још увек га виђам, у левој нози како боли, сваког дана. Знали су да је проблем са кичмом, рекли су: „Проћи ће“. Знали су да је тумор, рекли су: „Неће проћи“. Знали су да је мултипласклероза, рекли су да не знају шта је. У том случају, операција је најлакши начин да се „реши“ проблем. Отвори, па види. А ножеве сам волела да гледам само у кухињи, шта ће они сад у мојој нози? Хвала лепо, оставите их у витрини. Веровала сам. У себе. У леву ногу. У сва 34 пршљена, па и у онај један. После анализа које се срећу само у америчким

ТВ серијама, клониле су ме се труднице и мала деца к’о покретног нуклеарног реактора. Ипак, била сам мала. Чуј „била“! Ма ни сад нисам велика. Но потрага за срећком се наставила. Тај зачарани круг, створен за понављаче, прелази се више пута да би се утврдило градиво. А наредни круг, круг лечења, још нисам „упала“, за њега још чекам упут. Преломна тачка моје епске авантуре бејаше докторов револуционарни, спасоносни савет: „Ради шта ти прија.“ Схвативши да паметни немају решења, рецепт за преживљавање сам потражила код првих који су ми били при руци. Е тако се у мој живот догегао џангризави, самозвани геније др мр проф спец Хаус, руку под руку са Фридом Кало, инвалидом вишег ранга. И тако док моји саборци генерације ’93. губе главу за Ђоковићима и Типсаревићима, ја идем около маскирана у Фриду и прелиставам каталоге „Руда“ у потрази за неким кул штапом. Писала сам и још увек пишем. Шта ћу када сам оловци потребнија него она мени? Једино сам јој ја још

остала и једино је ја још нисам изневерила. Шта се променило? Реци ти мени. Умем да сложим снимке кичме као слагалицу, нога и даље боли, а ја радим шта ми прија. Не лепим се више за „оштећене“, штапови и мидери више нису у моди. Учени кажу: „Човек који преживи велику муку, промени поглед на свет, постане јачи и бољи.“ Нисам сигурна колико сам јача, а и боља, али ја плешем своје дане. Кад ми се ново јутро накези кисело, ја му узвратим једним искреним осмехом. Да, јесте тешко, али зашто бих окретала главу и од оно мало лепог што видим око себе?! И не дам да ми одузмете то право и вратите ме у црнило и апатију у коју сте ви пустили корење! Не дам вам наду! Ја се хватам за трунку лепог у наслагама ружног. Живот је борба. А да ли вреди? Да, јер пут ка смислу не чине кораци оловним, обогаљеним или здравим ногама, него сан о крилима и довољно дугачак поглед ка звездама.

НАЈБОЉА ЗАШТИТА ОД РЕСПИРАТОРНИХ ИНФЕКЦИЈА Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Последњих дана чекаонице Домова здравља и амбуланти су пуне пацијената који имају тегобе од стране респираторних органа. Респираторне инфекције се преносе капљицним путем ( кијањем, кашљањем ) и преко прљавих руку, преко контаминираних предмета. Изазивају их вируси, бактерије, гљивице. Јављају се у току целе године, али највише у касну јесен, у току зиме и рано пролеће.

Извор инфекције је секрет из дисајних путева оболеле особе . КАКО СЕ ЗАШТИТИТИ? Постоје опште и специфиче мере заштите. Опште мере су: 1. Повећати ниво опште хигијене и хигијене простора ( редовно и правилно прање руку, бацање искоришћених марамица и после кијања, кашљања обавезно опрати руке, проветравање просторија, влажно пребрисавање подова на који се таложе инфективни узрочници из секрета који пада из дисајних путева оболелог, хигијена предмета са којима оболели долази у контакт, на пример играчке деце или тастатура, компијутерски миш, мобилни телефон и слично)

2. Избегавати скупове где борави већи број људи 3. Ако сте болесни, лежите код куће, не идите у госте како не бисте пренели инфекцију другима 4. Правилна исхрана,исхрана богата витаминима, унос довољне количине течности 5. Одмор Специфичне мере: - Вакцинација против грипа. - Распитајте се када у вашем дому здравља почиње вакцинација против сезонског грипа, јавите се свом изабраном лекару и вакцинишите се. Оно што је битно, вакцина против грипа не штити од изазивача других респираторних инфекција (аденовируса, херпесвируса, бактерија и слично), већ само од

изазивача вируса грипа, сојева који су за ту сезону предвиђени, односно за које се предпоставља да ће бити узрочници те године. - Чистоћа је пола здравља, није фраза, већ истина. мислите и на себе, али и на особе из ваше околине. Одржавањем личне хигијене и хигијене простора спречавамо многе болести, подижемо ниво своје здравствене културе. За болест нису одговорни само вируси и бактерије, већ и ми сами. Морамо да више поведемо рачуна да до болести не дође, да не буде прича како ,,влада неки вирус“. Он,,влада“ јер му ми то допуштамо, а потребно је да имамо свест да нам је потребно мало воде, сапун и добре хигијенске навике и вирус ће бити поражен.


ЛОПТА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  12

Фудбал : Српска лига Исток

Тимочанин савладао лидера из Пирота 2:1 (0:0)

Фудбалери Тимочанина остварили су веома важну победу против водеће екипе Српске лиге Исток, „Радничког“ из Пирота.Књажевчани су победу извојевали последњим минутима утакмице голом искусног Стојадиновића. Гости из Пирота повели су у 49.минуту после снажног ударца Стојковића са 30 метара. Неколико минута касније Стојковић је поново запретио из слободног ударца са готово 40 метара, али је голман Накић овога пута био спреман. Коцић се реванширао такође из слободног ударца са 25 метара упутивши прави пројектил ка голу „Пироћанаца“, али је голман Стефановић одлично интервенисао и лопту избацио у корнер. Тимочанин је изједначио у 77.минуту. Петровић је искористио неодлучност гостујуће одбране и снажним ударцем сместио лопту у мрежу „Радничког“. Књажевчани се нису задовољили

изједначењем већ су наставили са нападима, што им се исплатило у 85.минуту. Судија Миленковић из Лесковца досудио је најстрожу казну за домаће после прекршаја над Стојадиновићем. Исти играч је и извео ударац са једанаест метара који је голман Стефановић успео да одбрани, али се лопта од његове руке одбила до стативе, а потом се поново вратила до Стојадиновића који је успео да исправи своју грешку и лопту убаци у мрежу. „Тимочанин“ се после 11 одиграних утакмица налази на деветом месту српсколигашке табеле са 16 освојених бодова (5 победа, 1 нерешена, и 5 пораза уз негативну гол-разлику 14:17). Утакмица је одиграна на стадиону „Тимочанина“ пред око 500 гледалаца по лепом и сунчаном времену. Судио је Предраг Миленковић из Лесковца, који је жуте картоне показао Петровићу из Тимочанина и Костићу и Петровићу из „Радничког“.

Резултати 11.кола Цар Константин – Јединство 2:1 Ђердап – Раднички (С) 1:0 Слога (Д) – Моравац (М) 0:1 Синђелић – Копаоник 3:2 Моравац(П) – Хајдук Вељко 2:2 Табане Трговачки – Трстеник ППТ 2:1 Житорађа – Дубочица 1923 3:0

Тимочанин: Накић, Митровић, Тошић, Петровић, Марко Ђорђевић, И.Николић (од 69. мин. Младеновић), Коцић, Спасовски (од 62.мин. Мирко Ђорђевић), Стојановић (од 58.мин. Пенчић), Стојадиновић, С.Димитријевић. „Раднички“ (П): Стефановић, Ко с т и ћ , Пе т р ов и ћ , С п а с и ћ , Николић, Ћирић, Митић(од 46.мин. Манојловић), Куштримовић, Манчић, Толић (од 46.мин. Васић), Стојковић. У следећем колу Тимочанин гостује екипи „Копаоника“ у Брусу. С.Ранђеловић

ОДЛИЧНА ИГРА, БОДОВИ БОРУ

ДРУГО МЕСТО МАЛО ЗА ВИШИ РАНГ Шах

Шахисти Књажевца на такмичењу Централне лиге Србије – Исток, одржаног протеклог викенда у Кладову, освојили су друго место и тако пропустили шансу за пласман у виши ранг. ШК “Књажевац” је у финалу изгубио од борског “Бакра”, главног фаворита лиге, резултатом 5,5:2,5. Књажевачка екипа играла је у саставу Драган РаденковићПижон, Горан Станисављевић, Данко Радовановић, Мирољуб Првановић, Драгослав Нинић, Горан Кујић, Милан Миловановић и Ненад Личић. За плеј-оф, за највиши пласман, претходило је лигашки начин такмичења десет екипа по швајцарском систему. После шест кола прво место и лакшег противника у полуфиналу

плеј-офа освојили су Књажевачани. У тесном мечу, против изненађујуће доброг противника “Цар Лазар” из Луковице, остварена је победа од 4,5:3,5 и пласман у финале. Ту их је чекао “Бакар”, екипа са два фиде мајстора, која је победила “Др Петар Митровић” из Малог Црнића са 5:3 у другом полуфиналу. Финални меч је био нервозан, узбудљив јер је победа обема екипама много значила. Више среће и знања имала је борска екипа и остварила циљ, пласман у II лигу Централне Србије. ШК “Књажевац” је на овогодишњој лиги остварио бољи резултат од очекиваног и биће прва резерва за пласман у случају отказа неке екипе у вишем рангу. М.П.

У оквиру такмичења млађих категорија у Бору је одиграна утакмица млађих пионирки (2001/2002) између екипа Баскет Бор и Књажевац. Борска екипа је остварила победу резултатом 42:37, али су младе кошаркашице из Књажевца оставиле одличан утисак и имале шансе за победу до последњег тренутка утакмице, када је пресудило мало веће искуство домаћих пионирки. Ова екипа девојчица из Књажевца са којом ради тренер Саша Шомођи је формирана тек пре неколико месеци и већ се може приметити њихов велики напредак у игри у односу на учешће на турниру у оквиру Дана женске кошарке у Бору на коме су ове девојчице наступиле на самом почетку свог рада.

Knjazevacke novine 85  

knjazevacke, novine

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you