Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

Ђокићев билтен на А4

Општинско веће Књажевца расписало је, 10. октобра, Јавни анонимни конкурс за идејно решење БИЛТЕНА општине Књажевац чији је наградни фонд 100.000 динара. У образложењу пише да ће се билтен бавити објективним и истинским информисањем у ЛОКАЛНОЈ самоуправи, изалзиће повремено на 8 до 16 страница а четири формата. Захтева се и идејно решење рубрика. За сва обавештења потребно је да се заинтерсовани јаве Миљану Ранђеловићу, помоћнику председника Општине. Иако је, све до доласка УРС-ДС власти, Општина Књажевац имала своје „Нове књажевачке новине“ (редовно излазиле, и још излазе, на 12 страница сваких 15 дана) највише неразумевањем Милана Ђокића - нема их више у тој атмосфери. Милан је, долазећи на власт, одлучио да направи веће, регионалне урсовске новине, а да, оне своје, „Књажевачке“, са дугом и богатом традицијом, изостави докле год је Динкићеве властољубивости. То је урадио невешто, избегавајући разговоре о наставку тог посла, све, (незванично) подмећући тезу како су то биле СПС новине. Дакако, било је, посебно у почетку, несналажења и отпора, па и превише СПС текстова, али могло се договарати и, с новим амбицијама и људима, учинити најбоље – не остављати на цедилу своје, завичајне „Књажевачке“. Мислећи да ће се, без ионако мале подршке (50.000 динара по броју) угасити гласило које није по вољи , НЕ ГРАЂАНА, него експерата Г-17. И сада се наводно тражи билтен, вероватно по урсовском угледу на ТВ Бор који издаје „Око Истока“ и где у заглављу пише Билтен ( по закону у тако регистрованој фирми не може да се издају и новине, погодите ко ће у Књажевцу, ил у Бору, да ради тај садржај), како би се – гле велике бриге за грађане – јавност „благовремено и објективно информисала“. Као да до сада тога није било. Другачије: „Нове књажевачке новине“ су нешто друго, што и јесу и увек ће бити – биће новине а не Билтен. Влада Булатовић Виб, у својим ненадмашним афоризмима, објаснио је формулу билтена: „Питао билтен билтена, колико је данас направио кретена“. Тада је било комунистичко доба, данас је демократско и урсовско. У Књажевцу, на жалост, и не само по овом примеру. Добро је што само и овај, 84. број „Нових књажевачких“ посветили актуелној политичкој збиљи и што, „неочекивано“ изазвани, објављумо ову, новинарску, благоврмену и истиниту, нимало билтенску, белешку. Читаоци ће, уосталом, најбоље проценити.

Интервју

ГОДИНА V БР. 84, 16. ОКТОБАР 2013. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

Дарко Живковић

Проф. Др Михајловић нови декан

ФМЗ

www.savetzastampu.rs Ljube Jovanovića 9c Tel. 011 30 67 320

Težimo odgovornom i profesionalnom novinarstvu, sa misijom da štitimo građane Srbije od zloupotrebe u štampanim medijima i ujedno podignemo kvalitet novinarstva u Srbiji. Delovaćemo po Kodeksu novinara Srbije i sopstvenoj savesti, poštujući zakone i pod parolom: Brzo, besplatno, pravično.


ИНФО.

СТР.  2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

“Курир” о човеку који је измислио Милана Ђокића

Сви греси Млађана Динкића

Све је овде могуће…

ЂОКИЋ И СПС

медије стави под контролу, пре свега Курир, који већ годинама пише о лику и делу лидера УРС. Није крив што је буџет премашио за више од чак милијарду евра, па сад сви заједно грцамо, није крив што је Фонд за развој практично очерупан и што је 70 одсто кредита ненаплативо. Али не, није Динкић крив, криви су, наравно, садашњи министри у Влади. Крив је Дачић, Крстић, Радуловић јер тобоже Динкић за своје генијалне идеје никад није имао подршку својих партнера. Е, па надамо се да ће Србија коначно увидети да јој Млађан Динкић и његове идеје никад нису донели ништа добро и да неће бити у прилици да више икад Једна реченица Дарка Живковића, председника СПС Књажевца у интервју буде прилепак било којој влади, коју је „КњажевацИнфу“ поводом годишњице социјалиста, изазива вредну пажњу: увек по правилу покушавао да уцењује. „Свакодневно када пролазим градом грађани ме питају докле ће ова власт да Р е д а к ц и ј а “ К њ а ж е в а ч к и х ” траје и када ће бити смењена“. Одоговор је: -Нисмо могли да се изборимо пропридодаје: Један од већих Динкићевих тив целог ДОС-а, што је, у одређеном смислу, и наша слабост, али народ лако неуспеха, сем набројаних, јесте и његов може да сачини паралелу када смо ми били на челу општине од 2008. до 2012. и бивши државни секретар у Министар- када се, упркос недаћама, домаћински радило и пословало. ству економије, наставник фискултуре -Ово време не дозвољава расипништво које чини актуерлна власт на челу и веронауке, Милан Ђокић, најчувенији са Миланом Ђокићем. Примера је много. И зато неће бити добро кад они оду, а УРС-кадар из Књажевца којег је толи- они ће или бити срушени, или би, што је најбоље, требало организовати нове ко усрећио да му се тамо све мање изборе, сматра Живковић чији интервју објављујемо у овом броју. радују. Или му више ништа не верују, Није Живковић толико важан што је социјалиста, него што се не либи и пред сем његових политичких шићарџија скупштинском говорницом, па и пред ТВ камерама, отворено, без длаке на строго интересно повезаних. језику, да говори о евидентним тешкоћама, неправдама и малверзацијама. Он Сандра Малишић спомиње и очевидно прање пара и прозива владајући УРС. Нажалост, нема овде непознаница, има истине да су Динкићевци дојадили и да по сваку цену неће да оду са власти. Они имају и своје певаче и уметнике и њих форсирају, свако им је мио ко их и мало подржава, јер најбитније је одржати се у општинској жутој згради. Тако је најсигурније и најисплативије. То што њихов вођа и даље не одустаје од „своје политике“ мислећи да је у праву у дугугодишњем вођењу државних финансија и економије, то их само охрабрује и даје нова крила. Власт је, свакодневно потврђују – као и упорни Млађа – слатка па ма колико трајала, док народ схвати да су „прошли возови“ њихове бахатости, они ће се још мало заслеадити. Није то епохалан изум, више је реч о хватању и за сламу – касније шта буде нека буде. Логика позната и у промућурнијем свету – наприхватљива. И док се Ђокићеви мајстори политичких игара, уз несебично залагање ДС-а, сналазе и тињају, не занима их ни сарадња са онима који постају народни пријатељи и заштитиници. СНС, не само СПС, за њих није прихватљива опција, нити ће ускоро то бити. Није битна само политичка воља и сналажљивост, него и одржавање старих групација којима је одувек лично било изнад општег. НаЦЕНТ ИЈА АР жалост, имали су и имају узоре и изван мостова на оба Тимока. E V ЕД NO М Милан, професор фискултуре и помало веронауке, Ђокић, и кад у будућим временима овлада и туризмом од Старе планине до Сокобање – далеко од државних секретаријата – увидеће да је садашњи његов учинак испод очекивања М ПЈ ТА УТЕР ЦЕН чак и Млађана Динкића који се ваљда опекао на борском примеру већ извесног Спасковског. ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; Да ли им вреди спомињати Књажевчане од ума и светског угледа на које би ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; се не само они могле и те како угледати ? Можда је у овом часу најпримеренији РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног писац Српске трилогије и родољуб Стеван Јаковљевић. Он беше биолог, а осуредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав ликао је Србију као нико пре њега у споменутом, величанственом делу. Докић Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; је фискултурник и не мора да значи да не може много да учини за Књажевац Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; и Србију, али је стао на почетку каријере и ту ће – на опште добро – и остати. Технички уредник: Милан Панић; Далеко од тога да га поредимо са Јаковљевићем, мада он мисли да би могао да АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 достигне и те величине. Зато се данас тако и понаша и ту, поштовани Књажевчани, Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; нема помоћи. К.Н. e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net Р

КО

БОР

Ко је Млађан Динкић и како га описати? Па, укратко, човек за све режиме и запршка у свакој чорби. Док је на власти, коалициони партнери су му супер. Али кад из ње изађе, баца дрвље и камење по њима. Наравно, осим ако нема интерес да их хвали. Свакако је један од малобројних политичара који је од петооктобарских промена одлучивао о финансијама ове земље на овај и онај начин - да ли док је био на челу министарства, на челу Народне банке или неког другог министарства - и увек је по правилу радио највише у свом интересу, а мање у државном. И увек иде на варијанту да је у Срба слабо памћење, па да све забораве. Па кренимо редом: Србија може Динкићу да захвали на сумњивој приватизацији Мобија 63, затварању четири српске банке, за шта многи кажу да је чист промашај, Националној штедионици, неконтролисаном запошљавању у државној управи, пројекту „1.000 евра“, регионалним пројектима који су углавном више користили његовој странци него држави и народу. По правилу слаткоречив, за његове неуспехе увек је био крив неко други. Динкић је доношењем закона о информисању хтео да непослушне


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИНТЕРВЈУ КЊАЖЕВАЧКИХ: Дарко Живковић Дарко Живковић, председник књажевачких социјалиста о бахатој власти, о СНС и СПС, Минићеву, могућим изборима и катастрофалној приватизацији

За годину дана актуелна УРСДС власт утрошила више од 100 милиона динара на беспотребне пројекте, од плаже Ушћа и покривања базена до скупих концерата, чији је једини циљ био прање пара и упошљавање страначких предузећа и заслужних активиста

ЂОКИЋЕВИ ПОТРОШИЛИ 100 МИЛИОНА НА БЕСМИСЛЕНЕ ПРОЈЕКТЕ

С

ПС је недавно издао саопштење за јавност у коме указује на бахатост и недомаћинско понашање ак т уе лне в лас ти наводећи и неке конретне примере. О чему је тачно реч, од када тај „процес“ траје и где му је крај? -Актуелна власт УР-а и ДС-а од свог формирања, јула прошле године, спроводи искључиво политику страначких и личних итереса на терет буџета и упркост интересима грађана Општине Књажевац. За виче од годину дана више од 100 милиона динара утрошено је на бесмислене пројекте чији је једини циљ прање пара и упошљавање страначких предузећа и активиста. Бројни су птримери за овакву врсту бахатог и нерациналног понашања. Покривање базена, оснивање ватерполо клуба, плажа Ушће, формирање Спортско-туристичких ресурса каоЈавног предузећа са 16-17 запослених на буџету, формирање Регионалног образовног центра, уређење платоа Дома културе за 70 милиона динара, скупи концерти и представе на терет буџета

чији су актери промотери УРС-а, само су неки од свакодневних примера оваквог понашања. Први изданак нове, урсовскеДС-ове власти је Милан Ђокић. Ко је тај човек, ко га данас, без Динкића, подржава и докле ће, по Вашем мишљењу, да влада са демократама које губе примат у многим градовима, па и Београду, али се одржавају у Књажевцу?

ЂОКИЋ ЈЕ ФИСКУЛТУРНИК ВЕРОНАУКЕ -Милан Ђокић је наставник физичког васпитања са искуством од неколико часова веронауке. Политичко искуствво је стицао у СПО-у, ПРАВДИ, Г17+ и УРС-у, а према неким најавама, покушаће да опстане на власти преласком у СНС. На власти је од двехиљадите, а 2012. је постао председник опшине још једном певаром наших суграђана не либећи се великих

обећања о масовном запошљавању и великим инвестицијама у нашој општини. Данас га подржавају још само они са којима је остваривао или и даље остварује финансијске интересе. У интересу је Књажевца да његова владавина траје што краће јер сваки месец његове власти ће грађани Књажевца плаћати више месеци у будућности. Ко заправо чини УРС-ДС власт у Књажевцу упркос свему, упркос најавама из СПС и СНС да су завршили „своју причу“ и да сада само праве штету не доносећи корист народу? Постоји ли нека тајна веза? Или се и он спрема, попут Спасковског у Бору, да прелети напредњацима и остане на истим позицијама? -Власт у Књажевцу од 2000. до данас углавном чине исти људи од којих су неки мењали странке, позиције, али у сваком случају једино што их повезује јесте консензус око личних, односно приватних интереса. Док су у Књажевцу затварана предузећа, људи отпуштани са посла ова група се богатила, куповала станове, џипове, по неколико пута

годишње иду на зимовања, летовања… Једном речју, у Књажевцу је и данас ДОС на власти кад му време није. Заиста се надам да СНС неће прихватити ове људе у своје редове, јер би то продужило деценијску агонију Књажевчана. Милан Ђокић се окружио својим послушницима и пријатељима, купљеним и поткупљеним медијима, старом славом државног секретара и „нико му ништа не може“. Колико у тој констатацији има истине? -Нико на власти није остао онолико колико је желео или се надао, па неће ни Милан Ђокић. Овде су у питању, у ствари, последице, пет година кумовске власи имаће, на пример деценијске последице у Здравственом центру у Књажевцу. Надавно је на скупштинском засадању мало фалило и да Ђокић изгуби већину. Ко је „затајио“, прича се одборници из СНС? (Наставак на следећој страни)


ИНФО.

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИНТЕРВЈУ КЊАЖЕВАЧКИХ: Дарко Живковић

НЕКО МОРА -Није нико затајио. Чињеница је да све већи број одборника владqајуће већине увиђа пропусте свог руководства, па су све чешћа и натезања и убеђивања пре гласања на седницама скупштине. Утисак је да СПС и СНС, иако наслоњени једни на друге по највиталнијим питањима, недовољно квалитетно сарађују и недопуњују се како би ефикасније, заједнички и уз подршку врха својих странака, пребродили кризу и дошли на власт?

СНС И СПС ДОБРО САРАЂУЈУ -СПС и СНС сарађују сасвим коректно и квалитетно, међутим, наш заједнички циљ није пуко учешће и долазак на власт, већ промена наопаке и погубне актуелне политике.. Није ли Књажевац помало заборављен од врха власти у Београду, па и полиитчких централа које могу да помогну, најпре у прекомпоновању власти, јер овако како јесте, нити ваља данас, нити ће сутра бити боље. То је очигледно? -СПС у Књажевцу има снажну подршку свог руководства што је очигледно за све добронамерне, али кад је реч о промени власти треба имати у виду и то да је велики број одборника већине

ДА ОДГОВАРА

у предхоних годину дана добио или посао на буџету или добро плаћену функцију и ти исти људи иако су свесни последица политике која се води, с друге стране не желе да се одрекну стечених привилегија. Они свој прелазак на другу страну условљавају задржавањем тих привилегија или стицањем нових, што за нас није прихватљиво. Лично мислим да су локални избори и провера народне воље најбоље и најефтиније решење за ситуацију у Књажевцу. Зашто власт више не помаже неке месне заједнице, рецимо Минићево и околину, зашто се плаше референдума о изласку тог дела Општине из целине садашње локалне самоуправе која о њима, очевидно је, не брине, нити сарађује по било којим питањима? -Заговарање отцепљења Минићева није ни реално, ни коректно, ни објектвно, али свакако стоји чињеница да се и Минићеву и осталим месним заједницама закидају и не преносе средства из Општине. Умањују се и средства за социјалну заштиту, образовање, ученички стандард, стипендије, и све у циљу финансирања бесмислених пројеката о којима сам већ говорио. Шта је са привредом, на пример ИМТ-ом, фирмом за коју Ђокић каже да ће да изађе из проблема и да ће се услиштити захтеви радника, али

од тог обећања нема ништа, бар за сада? -Тешко је поверовати да ће они који су уништавали и ИМТ и остала књажевачка предузећа сада да их заиста обнављају. Руководство СПО два пута је издало оштро саопштење у којем наглашава криминалне приватизациоје у општини Књажевац, имате ли сазнања колико су они у праву и шта се крије иза те, рекло би се, велике завере са којом су упознате и одговорне државне службе?

БИЛО ЈЕ ЈОШ КАКО КРИМИНАЛА... -Не желим да коментаришем саопштење СПО-а, али је тачно да је било пуно криминлних радњи код приватизације (уништавања) књажевачких предузећа и да за то неко мора да одговара. Да ли је „Џервин“ легално и поштено продат, има ли и ту криминала, јесте ли указивали на грешке у тој конкретној приватизацији која је пример за себе? -Џервин је више пута приватизован у претходним годин, а последице тих приватизација су уништавање укупне имовине и трајна штета која је учињена и држави и општини и бившим радницима. Ова последња приватизација

јесте одређени напредак и прва видљива улагања и надам се да ће нови власници и у наредном периоду наставити са започетим подизањем нових засада и опремањем Џервина. Видите ли подршку у ЛДП, ДСС, у још некој мањој странци у власти и колико је то важно за будуће коалиције и политичка преконпоновања? -Ми имамо коректне односе са овим странкама, међутим, за сада су и њима важнији сраначки од општих интереса. Где је актуелна власт до сада највише грешила, где су беспотребно, или мање потребно, одлазуили народни новци? -Неуважавање реалности, бахатост, расипништво, страначко запошљавање, скупи и бесмислени пројекти…концерти су најдрастичнији примери расипања народних пара. Верујете ли у подршку из Београда, јер очигледно је да сами не можете победити бахату власт на челу са Динкићевим “јастребовима” који не презају ни од кога, бар то се види и о томе се увелико говори, иако је УРС изгубио позиције у руковођењу земљом? -Верујем да овакво стање не може дуго да траје, и ако нико други, ова власт ће срушити себе саму! Б.Филиповић.


ОБРАЗОВАЊЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  5

Факултет за менаџмент у Зајечару

нови декан Проф. др Драган Михајловић Дугогодишњи, познати руководилац у књажевачкој “Леди” и друштевени и политички радник, научни радник и аутор више стручних књига и уџбеника, директор Више и Високе школе за менаџмент Зајечар, најпре ванредни, а потом редовни професор и продекан за стручну наставу Факултета за менаџмент у Зајечару, др Драган Михајловић, од 1. октобра изабран је за декана Факултета за менаџмент у Зајечару. Проф. др Драган Михајловић објавио је 90 стручних радова од којих три са СЦИ листе. Посебно је запажено његових десет књига и уџбеника, једна монографија и више ауторизованих предавања. Под његовим менторством студије је завршило десет доктораната, 15 магистара, пет специјализованих стручњака и 80 дипломираних инжењера менаџмента. Члан је Сената Мегатренд Универзитета и Научног Симпозијума управљања природним ресурсима, као и члан Научног Одбора

симпозијума о ловном туризму ПМФ Нови Сад. Учестовао је на многим научним скуповима у земљи и свету. Предаје трећој и четвртој години (четири предмета) на Факултету за менаџмент

Народна библиотека „Његош“

ЗАВИЧАЈ

У РАДИОНИЦАМА

Сусретима са најмлађим ђацима књажевачких основних школа, почела је реализација едукативно забавних програма на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Његош“. Прваци су разговарали о значају књиге, писмености и образовања, подсетили се да је учење процес који траје читавог живота и да су библиотеке, поред школа, важно место за стицање знања. Малишани су добили подстрек да што чешће користе чланске карте Библиотеке које су на поклон добили као предшколци, а радо су

се подсетили једне од најпопуларнијих и најлепших бајки – „Пепељуге“. Овог пута нису били само у улози слушалаца, већ су своју машту и креативност искористили за израду илустрација омиљене бајке од којих је настала нека сасвим нова и посебна – књига! До краја ове године књажевачки библиотекари реализоваће још пет едукативно забавних програма. Седам група предшколаца из свих књажевачких вртића учествоваће у седмом циклусу едукативно забавног

у Зајечару, и то: Управљање природним ресурсима, Менаџмент људских ресурса, Стратегијски менаџмент и Организација и управљање предузећем. Истиче се Михајловићева магистарска теза “Финансијски

менаџмент политичких партија у свету” (2004. година). Пажњу привлачи и докторска дисертација “Управљање предузећима као фактор економског развоја наше земље од 1959. до 2000. године” (2006. година). У пословном свету с великом пажњом прихваћена је и Михајловићева књига “Лексикон појмова у менаџменту”. Огромно интересовање побудили су и приручник и збирка са решеним примерима из праксе “Управљање природним ресурсима”. Рецензент је више уџбеника из економије и менаџмента. Др Драган Михајловић је на Факултету за менаџмент у Зајечару, 2002. године, завршио постдипломске студије с просечном оценом 9,25 (први у року са најбољим просеком). Награђиван је у родном Књажевцу за дугогодишњи друштвени рад. Досадашњи декан Факултета за менаџмент у Зајечару, проф. др Недељко Магдалиновић отишао је у пензију.

програма „Читаоница-играоница“. Више од 160 девојчица и дечака забављаће се, учити и играти на Дечјем одељењу Народне библиотеке „Његош“. Припремљено је осам различитих тема о којима ће се разговарати у чак 56 сусрета са малишанима. Сарадници у програму су васпитачи Предшколске установе „Бајка“. Програм траје од 15. октобра 2013. до априла 2014. године. На Дечјем одељењу, 14. октобра, почела је нова, пета сезона едукативно забавног програма „Од 1 до 5“. Ове године програм окупља ученике из  осам одељења трећег разреда.  Биће обрађено пет тема, а одржаће се 40 сусрета – радионица у којима ће основци допунити школско знање и обогатити ниво опште културе. Сарадници у програму „Од 1 до 5“ су учитељи књажевачких основних школа. Програм траје до 13. децембра. Уч е н и ц и ш е с т о г р а з р е д а књажевачких основних школа жељни знања о завичају окупили су се у суботу у првој радионици “Завичајног појмовника”, едукативног програма који шесту годину за редом реализују Народна библиотека “Његош” и Завичајни музеј Књажевац. Прва радионица била је посвећена упознавању са установама  културе које реализују “Завичајни појмовник”, од оснивања, преко делатности у

којима важно место заузимају програми посвећени деци и младима, до садашњег тренутка и будућности у којој ће важно место заузети садашњи млади Завичајци. Деца су сазнала нешто више о локалном и националном благу које чувају и промовишу Библиотека и Музеј и то не само кроз презентацију, већ и у директном сусрету са људима који у установама кулутре брину о културној баштини књажевачког краја. Али, то није крај прича које почињу на Б и М. То је само почетак једне велике авантуре у којој ће Завичајци сваке суботе освајати нова знања и развијати љубав према завичају - од А до Ш. Нови сусрет са Завичајцима је у суботу, 19. октобра у 10 часова. Средњошколци ће писати своје прве стручне радове у оквиру програма „Истраживањем до знања“. У укупно пет радионица, од 12. октобра до 16. новембра, полазници ће савладавати технику писања истраживачких радова и развијати способност за самосталну претрагу и коришћење литературе. Будућим матурантима и академцима стечено знање биће драгоцено приликом израде семинарских, матурских и дипломских радова. Програм рада обогаћен је ове године двојезичним радионицама на српском и ромском језику. Такође, планирани су сусрети са децом са сметњама у развоју..


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Књига “Писана заоставштина Аце Станојевића” промовисана у Историјском архиву Тимочке крајине

РАДИО САМ НА ПОДИЗАЊУ СВОГА КРАЈА

“На крају могу бити срећан... Радио сам, на пример, на привредном и материја лном подизању свога краја и народа. Унапређивао сам индустрију и трговину, помогао пасминама домаћих животиња, уводио рационалну економију у свом крају, радио на подизању благостања, борио се против неписменос ти, пијанс тва...” Овако почиње обимна књига историјске грађе “Писана заоставштина Аце Станојевића” коју су приредили Иван Д. Потић и Агим Ј. Јанузи, резензију написао Миладин Милиошевић, а уводни део о Аци Станојевићу, Пашићевим радикалима и Народној радикалној странци посветио историчар др Александар Животић. На промоцији у просторијама Историјског архива “Тимочке крајине”, куће издавача ове богате и вредне публикације, директор те установе, Жика Ракић посебно се захвалио Министарству културе и информисања које је помогло овај подухват. Заслуге припадају

и Велиб ору Тодор ову, испред издавача и Србиславу Ђорђевићу, директору Завичејног музеја Књажевац. Алекса Аца Станојевић, српски политичар, рођен је 1852, а умро 1947. у Књажевцу. Познат је као радикални првак у Србији тог времена, организатор чувене Тимочке буне, противник режима Милана Обреновића. Родом је из познате фамилије Лештараца. Један је од оснивача Напредне радикалне странке и секретар прве, главне Скупштине те странке 1901. године. За председника Народне Скупштине

изабран је 1902. Он је једна од најзначајнијих историјских и политичких личности књажевачког краја и Србије тог времена. По занимању био је штампар. Био је више пута народни посланик. За време окупације одбио је понуду окупатора и квислинга да са њима сарађује. После 1945. приступио је Народном фронту. Једно раздобље у Станојевићевом живот у можда је и посебно важно. Због учешћа у Чебинчевој афери 1894. осуђен је на три године затвора.

Одељак “Прилози за проучавање политичког деловања Аце Станојевића” – из досијеа Завичајног Музеја Књажевац почиње њ е г ов и м п ис мом и з затвора... “Ово данас шала је према ономе што сам преживео и поднео у животу. А поред тога данас имам и јаку моралну сатисфакцију у томе, што је јавно мнење у Србији и ван Србије начисто са нашом кривицом и начином како је она постала. Утолико ми је лакше. Ма шта било са нашом осудом, па је већи судови и појачали... ја ћу то подржати певајући. Здравље ме служи добро. Боље него других година када сам на слободи био...” У напоменама приређивача наглашава се да се Завичајни музеј Књажевца данас налази у кући Аце Станојевића. На промоцији су, сем приређивача, говорили и Миладин Милошевић, директор Историјског архива Југославије и др Александар Животић. Предвиђена је и промоција у Књажевцу. Б.Ф.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  7

Седма “Шипуријада” у Новом Кориту

ШИПУРАК – И ХРАНА И ЛЕК Ш

фото: Ј.А.

ипурак је и храна и лек. Две деценије правим џемове и све што је од шипурка корисно. Од тога живим. Укључила сам и породицурекла је новинарима на 7. “Шипуријади”, минулог викенда у Новом Кориту, Јасмина Петровић из Зајечара. Идејни творац маниф е с т а ц и ј е , То п л и ц а Игњатовић изјавио је да “Шипуријада” из године у годину добија на квалитету. Остварује се и главни циљ да на једно место дођу производачи, трговци и купци. Шипурак ће, сматра он, уз још неке програме, оживети овај крај Ана Милошевић, како је рекла репортеру КњажевацИнфа, са још десет младих, прави слатки џем. За тај пројекат добијена је и помоћ држава. Презадовољна

је, јер и њена генерација, на тај начин, може да заради. Драгица Јоцић из ТО Књажевца сматра да је добро што “Шипуријада” није стала, а било је назнака. Иако нема комбината какав је био Џервин, организовањем задруга могуће је да се окупи велики број сакупљивача и прерађивача шумских плодова. Седма “Шипуријада” постала је и сакупљач и чувар народних традиција, што је од посебног значаја. Овог пута у Ново Корито стигли су и гости: Соколско друштво из Бора и Срби из румунског села Свињица. И они су уз фолклор, казивања о старинама и обичајима, песму , дружење и дегустацију производа од шипка, провели још један леп, незабораван дан. К.Н.


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

Ој убава добра девојћо Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29 (Наставак из прошлог броја) О главним сеоским заветинама носи се литија, реже колач и кропи освећеном водицом. Код заветина појединих породица само се пререже колач. За време литије или „крсти“ младићи и девојке, у новије време и ученици, иду у реду све по два и два, носе иконе и целим путем наизменично певају песме. На челу литије иде свештеник, учитељ (ако у селу има школе), општинска власт, а за њима литијаши или крстоноше (јер носе и крстове, уколико их има) и певају: Крстоноше крсти носе, Господи помилуј! Крсти носе, Бога моле, Бога моле да умоле Да удари тија роса, изврти у запису (храсту) сврдлом малу Да пороси равно поље, рупу, па се узме један листић с дрвета, Равно поље и Загорје пресавије се и на љега успе мало јелеја Да се роди берићета из кандила и ставе два три зрна пшеДа се роди жито, вино, нице. Све се то метне у рупу и затвори И пшеница и мумуруз. чепом, па поравна кесером. Одатле, Од два класта шиник жито; пошто их до-маћин, на чијем је имању Од два струка кош мумуруз; запис, почасти, крстоноше продуже Од два грозда ведро вино. другим записима. Најпосле се долази Орач седи на орало, „заветини“ (крсту). Кад литија стигне Стурил капу, Бога моли: и почне обилазити запис где је завеДа удари тија роса (итд. понављају тина, онда се и сви остали људи који се претходни стихови) су дошли на заветину придруже голоЗатим се пева: глави крстоношама и с њима заједно обилазе. Потом се приступа свећењу Ми идемо преко поље Кано облак преко небо. водице и резању колача, па се поје у Облаци се ваздан више, славу и свештеник благосиља народ Где се више, туј се бише, и предаје чашу домаћину, колачнику“ И пустише тију росу, или „колачару“ (који је месио колач), Да пороси равно поље (итд. који пије вина и љуби свештеника у понављају се опет редом стихови руку. По свршетку овог обреда свешиз претходне песме „Равно поље и теник узима у руку четвртину колача Загорје...“ итд) са припаљеном воштаницом и пита Даље овако: присутне: ко жели да прими свећу и да Свети Петар коња кове, меси колач идуће годиие за данашњи Коња кове у рај д’ иде, дан. Ко се буде пријаиио, приступи Да испроси рајску росу, свештенику, љуби га у руку и узиДа пороси равно поље (итд., као ма ону четвртину колача са свећом, напред). љуби се са досадашњим домаћином Литија обилази поље и иде од за- и рукује с осталима који му честитају. писа до записа. Кад се дође до кога за- Настаје кропљење, седа се за софру, писа, цела литија обиђе запис, учени- руча, мезети и пије. Када дође време ци певају тропар, а крстоноше певају (после ручка) да младеж игра, један горње песме. Ту се очита јеванђеље и од момака приступа софри и моли још која молитва за кишу. Затим један за допуштење да отпочне игра. По

добијеном одобрењу одабере се неколико девојака које лепо певају, ухвате се за појас или за руку, онај момак што је тражио допуштење поведе коло, гајдаш свира; и девојке певају и обилазе трипут око крста. Песме су махом верске садржине и за сваку заветину друкчије. Нпр. о Св. Арханђелу (26 VII) у Ошљану девојке певају ову песму: Ој убава добра девојћо, Што ме је мило да гледам У ведро небо месеца, Около месец оградњу, У оградњу ту трпезу, Около трпезу сви свеци. Сви су ми свеци убави, Свети ми Ранђел најубав, И по њег свети Илија, До Илију сестра Марија, У руће држи Ристоса, Ристоса, Бога једнога. Дунуше вири ветрове Те си узеше Ристоса, Ристоса, Бога једнога. Ој убава добра девојћо! После овога настаје „оро“ или ,коло“ и траје до мркле вечери. Старији људи иду једни другима у посету и часте се узајамно. Прославе заветина су толико јако посећене да врло често имају изглед каквог вашара. 5. Исељавање из области. — Исељавања становништва ове области у времену пре Првога устанка несумњиво је било у јачој мери, као

што га је било и из целе Тимочке Крајине али се оно, за то време, не може сада пратити због недовољности података. Тeк с краја 18. и почетка 19. века имамо већ поузданијих доказа у данас познатој етнолошкој литератури о исељавању становништва из области Тимока. Крај 18. и почетак 19. века (Први устанак), доба ратовања за ослобођење Србије од Турака, ставили су у покрет целокупан српски народ и знатно изменили изглед насеља тадашње Србије. Командант Меријаж, дипломатски претставник цара Наполеона у Видину, посматрајући из непосредне близине рат између Срба и Турака у североисточном делу Србије, пише своме министру иностраних послова 20 новембра 1808. године између осталога и ово: „Географија Србије је потпунце измењена. Села и мала насеља, обележена на картама, у највише случајева не постоје више, па је становништво изабрало за себе друга места“. Досадања испитивања насеља српске земље потпуно потврђују тај навод. Становништво ове области било је стално у покрету за све време од почетка Првога устанка до пропасти Србије 1813 годие. Према испитивањима Т. Радивојевића, вршеним у области Лепенице, утврђено је да су се Тимочани и раније, за време Кочине крајине, исељавали из Тимока у Шумадију. Исељеника овога доба има нарочито много из Књажевца (Гургусовца) и његове непосредне околине (нпр. Грујовићи у Грошници: Ђорићи и Лазићи у Жировници, Игњатовићи, Јовановићи и Станковићи у Лапову; Јовановићи и Крстићи у Рачи; Лекићи у Губеревцу; Мијајловићи, Првуловићи и Туфегџићи у Поповићу и Ранђеловићи у Брзану), из Дебелице (нпр. Ђорђевићи у Лужиицама), из Јаковца (нпр. Јовановићи, Пауновићи, Славковићи и Чолићи у Лужницама), из Јелашнице (нпр. Ракићевићи у Лужницама) и Новога Хана или Краљевог Села (нпр. Мирчићи у Марковцу). (Наставак у наредном броју)


КЊИГЕ

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

У в о д у књигу Милана Милосављевића „Привреда Општине Књажевац 20. века“

СЕЉАЦИ У РУДНИЦИМА УГЉА

Садашње подручје општине Књажевац у првој половини 20. века развијало се у неповољним и отежаним условима (чести ратови, ратна разарања, гранично подручје, удаљеност од тржишних центара, лоше саобраћајне везе, скромни привредни ресурси). У периоду од 1833. године, па до педесетих година 20. века (120 година), привреда овог краја се развијала успорено, са периодима заостајања и стагнације. Екстензивна натурална пољопривреда била је доминантна привредна грана којом се бавило и од ње живело преко 90одсто становништва општине Књажевац. Крајем 19. века, отворени су рудници угља у Подвису и Вини. Током 20. века, до затварања рудника (1966-1972), рударство је дало велики допринос развоју овог подручја, пре свега у запошљавању вишка радне снаге. У рудницима су радили сељаци из околних села. Не одлазећи са села, они су се бавили и земљорадњом. Скромни почетак развоја привреде овог краја прекинули су ратови (Први и Други балкански и Први светски рат). У периоду између два светска рата, услови за привредни развој нису били повољни (недовољна организованост нове државе Краљевине Југославије да покрене, стимулише развој, светска економска криза тридесетих година, мали домаћи капитал и велика

зависност од страног капитала). Додатне неповољности за развој овог подручја биле су: гранично подручје општине, удаљеност од тржишта и екромни привредни ресурси (природна богаства). У многим деловима Србије, иностране компаније инвестирале су у експлоатацију руда за производњу челика, бакра,олова, цинка, злата и сребра, али тога на гтодручју ове општине није било. Завршетак изградње железничке пруге Неготин-Зајечар- КњажевацНиш, 1922. године, била је једна од најважнијих инвестиција за овај крај Србије. Овом пругом источна Србија је остварила везу са централним делом Србије и са целим светом. Успостављањем саобраћаја (теретног и путничког) на подручју Тимочке крајине, створени су повољни услови за привредни развој овог подручја. Рудници угља добили су великог и сигурног купца (железницу) и могућност да угаљ из овог краја стигне до осталих подручја у Србији. Железничким саобраћајем знатно су побољшани услови пласмана пољоривредних производа, као и снабдевање становника индустријском робом. Новоизграђени индустријски капацитети између два рата: Винарски подрум, циглана, фабрика коже, неколико млинова и др. означили су почетак развоја индустрије, али они по

величини и снази нису могли битно да утичу на развој привреде Књажевца и околине и на промену привредне структуре. Непосредно пред Други светски рат, садашње подручје општине Књажевац било је међу најнеразвијенијим поддручјима у Србији. Структуру привреде чинили су: пољопривреда, рударство, занатство, трговина и угоститељство. Аграрна пренасељеност (подручје Буџака), натурална производња, ниски приноси, мали тржишни вишкови, ниске цене пољопривредних производа, велика задуженост сељака неповољним кредитима, немогућности запошљавања вишка радне снаге и сиромаштво су главно обележје стања пољопривреде и услова живота на селу крајем тридесетих година 20. века.

Године 1940, у привреди и ван привреде, у општини Кња- жевац било је запослено 2.464 радника-намештеника или само 4,3 процента укупног становништва. За време окупације, привреда општине Књажевац је претрпела велике штете. Окупатор је присилно организовао производњу угља у рудницима у Подвису и Вини, организовао сечу дрва и принудно (уз помоћ Недићеве власти) одузимао од сељака пшеницу, кукуруз, маст, живу сгоку и друге пољопривредне производе. Послератни развој Књажевца и околине (општине) одвијао се у два карактеристична периода: период успореног развоја до 1960. године и период интензивног развоја, који настаје почетком седамдесетих и траје све до краја осамдесетих година.

Предњачили трговци и занатлије У Књажевцу су први индустријски објекти (за прераду грожђа и производњу вина, производњу грађевинског материјала, прераду кожа, прераду житарица и производњу хлеба и пецива, прераду метала и други индустријски објекти) изграђени од 1927. до 1936. године. И остале привредне делатности (занатство, трговина и угоститељство), у наведеном периоду су оствариле известан напредак. Највећи део инвестиција у развоју привреде Књажевца и околине између два светска рата уложили су књажевачки индустријалци, трговци и занатлије.


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

лепа земља добрих људи-Књажевац и стара планина

“Дивка” из Белог Потока Пројекат “Србија плус - лепа земља добрих људи” је истраживачко-документаристички, непрофитни пројекат, посвећен местима у Србији и људима, који тамо живе и које срећемо на путовањима кроз Србију. Србија је стварно лепа земља, у којој живе добри људи и која припада баш тим добрим људима. Зато је идеја аутора да на интернет адреси www.srbijaplus.net, као део пројеката, представи и лепу земљу и добре људе. Сарадник на пројекту је била и Туристичка организација Књажевца. У овом и наредним бројевима настављамо текстове о лепим и помало заборављеним селима из општине Књажевац.

Б

ели Поток сам посетио у августу 2011. године. Бели Поток се налази на око 20км од Књажевца, на регионалном путу број 246, од Књажевца за Сврљиг. Пут за Бели Поток пролази поред Глоговца, Подвиса (некадашњег рудника лигнита)  и Васиља. На самом путу за Бели Поток, а од другог одвајања за Васиљ, због конфигурације терена, нема насеља. Пролази подножјем Врлејице (931 мнв), брдовитим пределом, између падина Тупана (560 мнв) на северу и Кулишта (556 мнв), па затим ободом Коњске падине (547 мнв). Недалеко од Белог Потока су скретање за Сврљишку Топлу и Варнички врх (722 мнв). Бели Поток налази се у мањој долини (око 600 мнв), између околних висова, па је село груписано и пратећи терен, чини готово правилан круг. Цело село може се лепо видети са улаза у село, из смера од Књажевца. По последњем попису становништва из 2011. године, Бели Поток има 243 становника и 148 домаћинстава.

Успутни сусрети и прича о селу

Причу о селу чули смо од двојице мештана. Игром случаја, зову се исто: Љубиша Ђорђевић. Први Љубиша Ђорђевић је мало старији. Млађег Љубишу Ђорђевића мештани препознају по надимку: Драгоман, а и по функцији: бивши председник месне заједнице. Њихове приче о селу Бели Поток су идентичне. Сличне су, уосталом, причама о другим селима овог краја. И увек започињу истим темама: тренутно стање у селу, садашњи животу у селу и сећања из

прошлости села. Укратко ћу их пренети. Средином XX века у селу је било око 400 домова, а у сваком по 7-8 чланова домаћинства. Значи, скоро 3000 становника. Да је процена тачна, потврђује податак да је у нижеразредној основној школи било око 400 ђака, које је учило дванаесторо учитеља. Поред деце из Белог Потока, у школу су долазили и ђаци из Скробнице, Божиновца, Сврљишке Топле и околних засеока, пешачећи дневно 6-12км. Превише за малу децу, посебно зими! Али, тако се живело. Последњи учитељ, Тома Јанаћковић, закључао је школу, на дуже време, пре скоро тридесет година. Још тада, осим школе, радиле су амбуланта и пошта, у селу је било струје и изграђен је сеоски водовод. Живе ло се од с точарс тва и пољопривреде, гајила се облачинска вишња и шљива „стенлејка“. У селу је тренутно око 100, претежно старих домаћинстава, са прилично песимистичким погледима на будућност. По угледу на познате туристичке руте Рима, Венеције, Париза и сличних градова, пробаћу да будућим посетиоцима Белог Потока предложим фото-туру кроз Бели Поток. Крећем од југозападног улаза у село, из правца Сврљига. Улазак у село препознаје се по новом саобраћајном знаку, предуслову за улазак у ЕУ: неколико силуета солитера. Не знам зашто је креативни аутор решења одабрао баш солитере – нема их превише ни у највећем броју места Европе, а поготову их нема у Белом Потоку. Дакле, тура почиње од солитера. Одмах с десне стране пута је широка пољана, с пластом сена, великим орахом и неколико лепих, бело окречених кућа. Пут се постепено спушта у село, па с

десне стране наилази се на кућу у чијој се по карактеристичним вратима и се башти, поред великих шимшира, на- прозору, који је истовремено био и лази стари, сеоски заветни, крст. Мало излог. У тим продавницама бомбоне чудно место за сеоски крст. Обично је су продаване „на мерење“, било је „миу црквеној порти, или на прилазу селу. нас“ и „сантос“ кафе у зрну и чувеног Али, овај је, очигледно, бар стотинак сурогата кафе - „Дивке“. Биле су познате по имену власника. Није било година на овом месту. Пажњу привлачи и сеоска кућа до калкулатора и фискалних каса, па су пута. Ту су наткривене мала и велика продавци знали да множе и сабирају – капија, па фасада беле куће, само с што напамет, што пишући мастиљавом једним прозором на средини фаса- оловком по пак-папиру. Захваљујући де, окренутим према сеоском сокаку. „колонијалној“ роби (Сећате ли се ДаДаље низ пут, нижу се старе стаје и вичове „Хане“?), или нечем другом, амбари, направљени од набоја, који увек су исто и пријатно мирисале. је издржао велики број планинских Дефинитивно, све су биле сличне. зима. С обе стране пута су прилично Продавница је давно затворена, а врата старе куће. У некима се живи, неке су излепљена смртовницама некадашњих напуштене. Заједничке су им баште. муштерија. Фота-тура може се завршити у ценСличне су: шимшир, јабука „петровка“, клупа испод јабуке, обавезно неколико тру села. Ту су школа, амбуланта, дом чокота винове лозе. културе, месна заједница и обавезна, Пажњу привлачи и сеоска кућа до озидана трафо-станица, из педесетих пута. Ту су наткривене мала и велика година XX века. капија, па фасада беле куће, само с једним прозором на средини фасаде, окренутим према сеоском сокаку. Даље низ пут, нижу се старе стаје и амбари, направљени од набоја, који У Бели Поток се од Књажевца стиже је издржао велики број планинских путем за Сврљиг. Може се стићи аузима. С обе стране пута су прилично томобилом, или бициклом. Успут има старе куће. У некима се живи, неке су успона, па је потребно мало снаге, али напуштене. Заједничке су им баште. бициклом је лепше. Без обзира како се Сличне су: шимшир, јабука „петровка“, долази, најбоље је од пролећа, па до клупа испод јабуке, обавезно неколико јесени. Мада, волео бих да Бели Поток чокота винове лозе. посетим и током неке од снежних зима. Наилази се на посебно лепо трав- Постоји више разлога, због којих нато двориште, с низом до неколико препоручујем посету селу Бели Поток. старих кућа у њему. Мало даље је спо- Један од разлога су сликовити предели, меник младом, инжењеријском питом- на путу од Књажевца до Белог Потоцу војске Југославије, који је погинуо у ка. У Белом Потоку могу се провести мају 1941. године, првих дана ИИ свет- два дана, а да не буде досадно. Лепо ског рата. Споменик је подигла поро- је погледати околину села. Само село дица, уз дозволу локалне организације изузетно је занимљиво за љубитеље Савеза бораца. фотографије. Има довољно мотива за На неким кућама у Белом По- напоран рад – од јутра, па до вечери. току исписује се хроника села, која Увече ће пријати дружење с мештанима. потврђује и допуњава причу наших Зато, посетите једно од најудаљенијих домаћина: старијег и млађег Љубише с е л а к њ а ж е в а ч к е о п ш т и н е . Ђорђевића. У овом случају реч је о Резервације смештаја нису потребне.   кући, која је некада била један од У Белом Потоку живе добри људи, досеоских дућана – бакалница. Види бродошли сте!

Како и зашто доћи у село Бели Поток


МОЗАИК

СТР.  11

на ш пр а ич а

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Сара Дамњановић

Јабуке у ноћи Не може дан толико да траје колико ја могу да будем стрпљива у чекању да прође. Па није ни дан неко светско чудо са своја двадесет и четири сата. И увек прође, лакши део. Али остане ноћ. Не чувам ноћ од будних, не чувам ничије снове, изгледа да само разуверавам ону заблуду о томе како је ноћ краћи део дана од оног дела обасјаног сунцем. Какав глуп изговор! Немам други, шта ћу. Не спавам, јер када спавам не спавам мирно, а када и спавам мирно увек нешто покварим, нешто преспавам, нешто ушинем, на неки позив се не јавим. Ипак, могу са сигурношћу да тврдим – ноћ траје читаву вечност. Можда чак и две, зависи како која ноћ. Има оних ноћи кад се враћају снови које

Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Као лекар, и као човек пре свега не могу да не приметим да има доста жена које су у другом стању, а пуше цигарете. Прва асоцијација ми је, кад видим такву жену, да је то особа која свесно угрожава и себе, а пре свега бебино здравље. Застрашујуће је кад видим мајку која у једној руци држи бебу, а у другој цигарету, или да једном руком гура колица са бебом, а у другој руци држи цигарету и пуши. Пушење цигарета смањује шансу за мајчинство. Научници су дошли до тог сазнања страживањем. Пушење утиче са производњу естрогена у организму. Пушење убрзава долазак менопаузе, самим тим и на тај начин се смањује шанса за зачеће.

ниси остварио и прогањају те као духови. Снови су непребољиви. Свако од нас носи са собом неку корпу као ону за јабуке и гомила у њима оне труле, јер сваку зрелу одмах поједе. Не можеш тек тако да бациш труле јабуке. Ти си дрво садио, па заливао. Ти си чекао да процвета, па да плодови постану зрели. Ко зна шта се деси са оним плодовима који у том процесу само иструле?! И како да објасниш некоме, ко то не разуме, да си се ти о том дрвету старао? Како ће неко разумети то да из тог дрвета ти црпиш своју снагу? Да су временом краци његовог корена постала твоја стопала, да су његове гране постале твој поглед, да пијеш воду са његовог лишћа? Има оних ноћи кад једеш своје јабуке и слатко ти је, али има и оних кад ти је кисело. И то је у реду. Томе и служе мрак и сенке које праве уличне светиљке па их бацају тако покварено кроз прозор. Ноћ је да се сабира и одузима. Колико год успеха сада сабрала, увек их само један неуспех чини да буду мањи од зрна

песка. Девет и један јесу десет, драга математико, али десет минус један је далеко мање од девет у овом нашем свету зрелих и трулих јабука. Када се окренем, видим мноштво остатака поједених јабука. Ваљда ми све оне и успевају да би надоместиле ону једну трулу. Плашим се и да завирим у корпу, можда их има још. Зато то и не радим. Корпа је на леђима и нема неке вајде од тога да је скидам и видим шта се још нашло у њој. Само ето понекад, рецимо ноћу, чујем своје неостварене снове иза себе како ме дозивају. И тад постајем њихова... Ма! Није ни дан некакав Сатурн или, можда Нептун, па да у њему никада не сване! Морало је и то да се деси... А са зором нестају и звезде и снови, јер јабуке чекају да буду обране. Са зором се све завршава. А ако ми данас зафали разлог да будем део и овог дана, знам шта ћу урадити! Довољно је само да пресечем јабуку на пола. И ту је. Најближа звезда, звезда од коштица јабуке. Да, то ћу урадити, то увек помаже. Добро јутро.

ЦИГАРЕТе И МАЈЧИНСТВО

Када до зачећа дође, свака мајка која пуши цигарете би требала да поведе рачуна о свом здрављу и здрављу своје бебе. Такође, укућани који живе са трудницом, требали би да воде рачуна ако пуше, јер трудица, као пасивни пушач и њена беба могу да имају оштећење здравља. Дим цигарете садржи преко 4000 хемикалија, садржи цијанид, олово и чак 60 састојака који изазивају рак. Када пушите у трудноћи, токсини из дувана доспевају у крвоток, који је бебин једини извор кисеоника и хранљивих материја. Мањак кисеоника који беба добија може да има велики утицај на бебин раст и развој. Пушење током трудноће удвостручује шансу да се беба роди пре времена или са мањом телесном тежином. Превремено рођена беба најчешће је тешка између 1600 и 1900 грама, а неке бебе имају знатно мању тежину. Кожа јој је провидна, могу да се виде артерије и вене, а полне карактеристке обично нису у потпуности развијене. Најчешће недељама, а неке бебе и месецима остају у болници у инкубатору. Доказано је да труднице које пуше,

чешће имају компликације у трудноћи и при порођају, друге озбиљне последице као што су спонтани побачаји, мртворођена деца, превремени порођај, оштећења постељице и синдром изненадне смрти новорођенчета. Никотин убрзава бебине откуцаје срца и дисање. Постоји јасна веза између количине цигарета попушених у трудноћи и успореног раста фетуса. Таква деца чешће оболевају од хипогликемије и хиперкалцемије, чешћи су случајеви неонаталне и постнеонаталне смрти, али и мањи недостаци у даљем расту и неурокогнитивном развоју. Деца пушача чешће пате од астме и других респираторних инфекција од деце непушача. Мајке пушачи, кад се то деси, трче од лекара до лекара, од пулмолога до пулмолога, а не желе да признају да је делом такво стање код њихове деце због тога што су оне пушиле у току трудноће и/или дојења. Штета је већ начињена. Већа је вероватност да ће деца изложена дуванском диму кашљати ноћу, вероватно због сталног удисања дуванског дима И промена на дисајним путевима.. Жена која пуши више од пола кутије

цигарета у трудноћи има пуно већу могућност да роди дечака са проблемима у понашању - резултат је истраживања медицинског центра из Чикага спроведеног пре неколико година. Претпоставља се да до проблема долази због тога што никотин спречава развој мозга . Мајке пушачи чешће рађају децу са расцепљеном усницом код бебе, деформацијом стопала, а доказан је и смањен интелектуални потенцијал. Трудница пушењем своје нерођено дете излаже ризику одлубљивања плаценте, што може довести до смрти плода. Никотин такође сужава крвне судове, тако да омета проток хране и кисеоника до бебе. Постоје чак и истраживања која доказују да се детету повећава ризик од леукемије. Пушење није позитивно ни у време дојења, обзиром да дете добија никотин преко млека. ПУШЕЊЕ ЈЕ ШТЕТНО ЗА ЗДРАВЉЕ СВИХ ЉУДИ. ТРУДНИЦЕ, МАЈКЕ, АЛИ И ЉУДИ ИЗ ЊИХОВЕ ОКОЛИНЕ ТРЕБА ДА ВОДЕ РАЧУНА О СВОМ ЗДРАВЉУ, АЛИ И БЕБЕ ПРЕ СВЕГА. ПУШЕЊЕ ИЛИ ЗДРАВЉЕ, ОДЛУЧИТЕ САМИ


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Прва Мушка регионална лига – исток

Добар старт кошаркаша

Почела је сезона у Првој мушкој регионалној лиги – Исток. Кошаркаши Књажевца и у ову сезону улазе са највећим амбицијама, што значи да ће се свим срцем борити за улазак у виши ранг такмичења. Према речима спортског директора клуба Зорана Стефановића Зоје ове сезоне стекли су се сви услови за остварење жеље свих љубитеља кошарке у Књажевцу да се освоји прво место. Он је посебно истакао добру сарадњу са локалном самоуправом. Руководство Књажевчана

са поносом истиче да је чак 12 играча од 15 колико се тренутно налази у првом тиму поникло у њиховим редовима. Редове Књажевца ове сезоне појачали су Јован Стефановић и Петар Вукојевић из нишког Јуниора, Стефан Дујковић из Пирота и Александар Пауновић из Београда. Екипу ће у овој сезони водити искусни тренер из Краљева, Зоран Миловановић. У прва два кола Књажевац је остварио две победе и заједно са екипама лесковачког Здравља, Бора и Ниша дели прво место. С.Ранђеловић

1.коло: КЊАЖЕВАЦ - СОКОБАЊА 78:74 (09:22, 28:13, 19:20, 22:19) КЊАЖЕВАЦ: Вукадиновић 14, Цветковић 6, Васковић 11, Вукојевић, Миљковић, Здравковић 2, Пејчић 9, Младеновић, Дујковић 10, Стефановић, Пауновић 24, Савић 2. СОКОБАЊА: Станисављевић С. 6, Станковић 4, Стојковић 3, Стевановић, Давидовић, Бојић, Јовановић 7, Милановић, Милић 23, Кантар 9, Милановић 32. 2.коло: ЈАБЛАНИЦА-КЊАЖЕВАЦ 66:73 (13:19, 14:21, 19:19, 20:14) ЈАБЛАНИЦА: Ђорђевић 2, Дончић 2, Андрејевић 2, Миленовић , Трајковић 24, Симић, Петровић 4, Николић 21, Церовић, Димитријевић 6, Перишић и Вуковић 5. КЊАЖЕВАЦ: Вукадиновић 12, Цветковић 11, Васковић, Миљковић 1, Здравковић 2, Дујковић 15, Стефановић 8, Савић 2.

ТАБЕЛА 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Ниш Бор РТБ Здравље Лесковац Књажевац Радник Сурдулица Југ Врање Прокупље Димитровград Ртањ Бољевац Сокобања ОКК Јуниор Ниш Јабланица Медвеђа Куршумлија Младост Зајечар

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2

160:105 173:129 144:121 151:140 131:122 116:125 151:154 122:142 159:149 161:158 148:166 147:167 124:162 135:182

4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 2 2 2 2

Knjazevacke novine 84  
Advertisement