Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА V БР. 72, 16. МАРТ 2013. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

фото: Летећи

“БАЊИЦА” ПОД КРОВОМ

ПРОМОЦИЈЕ

ТРОЈСТВО БОЖИНОВЕ КЊИГЕ


ИНФО.

СТР.  2

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

“Скијалишта” уништавају Копаоник и Стару планину

Бивша директорка Завода за заштиту природе Србије Лидија Амиџић изјавила је да се на Копаонику, који је национални парк под заштитом државе, потпуно уништава природни систем и да је иста ситуација и на Старој планини, Сувој планини, Радану и Голији, а да главну реч када су у питању планине у Србији води “Скијалиште”. “Нисам против спорта, али Србија није алпска земља да на свакој планини уништава оно што нам живот значи”, казала је Лидија Амиџић. Бивша директорка Завода за заштиту природе Србије Лидија Амиџић упозорила је данас да природа  у Србији није заштићена јер

фото: Боснић ТООК

ПИСМА ЧИТАЛАЦА ...

ПЉУШТЕ ОТКАЗИ У НОВОМ ХОТЕЛУ

Упркос бајкама„експерата“ из УРС-а о запошљавању на Старој планини, сведоци смо континуираног процеса запошљавања, али још експреснијег давања отказа запосленима! Њих 40 је добило отказ 15. децембра, а сада и 20 недавно примљених. - Радила сам прошле године као сезонац, да би ме онда, вероватно захваљујући томе што сам била добар радник, поново ангажовали. Услови рада били су „робовласнички“, ради се и до 16 сати дневно у сектору „домаћинство“, где сам ја радила. Прековремени сати су и највећи проблем, јер „нарогушени“ менаџери не смеју да их прикажу, бојећи се за свој положај – рекла нам је саговорница (име и презиме познато Редакцији). - Били смо смештени у ИЈА

ЦЕНТ АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

Планинарском дому, што значи да смо им „на располагању“ били 24 сата, а кући смо долазили два пута месечно, на дан или два, да би нам 10. марта саопштили да смо добили отказ. Наравно, уз уобичајени притисак да то буде споразумни раскид радног односа. Нисам пристала. Уговор сам потписала на годину дана, са почетком рада од 1. децембра и пробним радом од шест месеци. Протекло је три месеца, и без икакве најаве и опомене,нас 20 је остало без посла – огорчена је бивша радница новог хотела на Старој планини. - Покренула сам све надлежне институције, првенствено инспекцију за рад, а тужићу их зато што је уговор прекинут пре рока – рекла је саговорница. К.Н.

БОР

М

УТЕР ЦЕН

расте број угрожених врста, а држава се само декларативно залаже за очување биолошке разноврсности. На седници Одбора за заштиту животне средине Лидија Амиџић је упозорила да је у Србији на делу убрзана ерозија биолошке разноврсности и да је угрожено 25 одсто биљних врста. Она је рекла да нема конкретних акција за очување биолошке разноврсности, а као највеће факторе угрожавања биолошке  разноврсности навела пољопривреду, загађене воде и отпад. Према њеним речима, висе од 90 одсто отпадних вода у Србији се не пречишћава и то уништава водени свет. Извор: Бета

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

Скијалиште у комшилуку Након акције у ски центру Торник на Златибору, Скијалишта Србије ће реализовати акцију “Скијалиште у комшилуку”, од 18. марта 2013. године, и у ски центру на Старој планини. У току ове акције становници Ниша, Пирота, Књажевца и Зајечара имаће попуст од 15% на полудневни, дневни, дводневни, тродневни, четвородневни или петодневни ски

пас у току радне недеље, односно у периоду од понедељка до петка, све до краја сезоне. Циљ акције је да се локалном становниству прузи могућност да се активно баве спортом који воле и да користе прилику близине ски центра. За све додатне информације контактирајте Ану Јовановић, на телефон 065 688 92 31.

ОПОМЕНА актуелној власти

УНИШТАВАТЕ И БАШ ВАС БРИГА Зар заиста мислите да је народ толико ограничен и да не види шта се крије иза ове политичке хајке ? Ово је класичан покушај смене директора ПУ „Бајка“ са намером да се на његово место поставе ваши људи, господо из ове власти, који би вам позапошљавали родбину (овакав сценарио је виђен и раније), уз претње и уцене директорима јавних предузећа (и на крају њихова смена). Ако не постоје никакви правни начини за њихову смену онда им се покушава прикачити нешто налик овом случају и целу ствар подићи до нивоа усијања, а колико видим овде се ради о томе да ли је књиговођа завео неки документ или не, нема проневере или ненаменског трошења новца, значи ни један динар није присвојен или утајен. Млади господин помоћник председника општине само је извршилац нечије директиве и зато не би требао

да употребљава речи као што су НЕЗАМИСЛИВО и ЗАПРЕПАШЋУЈУЋЕ, јер уништити привреду ове земље, готово сва предузећа, обогатити се на рачун грађана и не сносити никакве последице, тек то је незамисливо и запрепашћујуће, а ово је, понављам, један провидан покушај смене директора са политичком позадином. Моје право да изнесем мишљење као порески обвезник ове земље од којег дотични примају енормно високе плате, за тренутне услове у којима живимо искориститћу добронамерним саветом: пустите поштене људе да раде свој посао као што је директор Предшколске установе “Бајка “, а Ви урадите нешто паметно за ову општину, саградите барем једну чесму , било шта да вас народ памти и поштује по нечем добром када једном не будете - на власти! Тара Бодрожић


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  3

“БАЊИЦА” ПОД КРОВОМ САН МНОГИХ ГЕНЕРАЦИЈА -Након 30 година чекања базен на Бањици је покривен. Ово је један од најлепших и највећих базена у Србији, и један од ретких и у Европи са топлом, лековитом, бањском водом. Добили смо затворени базен са мањим тобоганом и теренима за мале

спортове какв имају највећи српски градови. “Бањица” је и више од тога. После скијања на Старој планини гости могу да дођу на купање, а потом и да посете наш град, један од најлепших у земљирекао је на свечаном отварању Милан Ђокић, председник Општине Књажевац

наглашавајући да је, отварањем затвореног базена, остварен сан многих генерација. „Бањица“ ће у перспективи добити и стазе за шетњу, нове терене за рекерацију, Фабрику флаширане лековите воде.

Још једно вредно признaње књажевачком угоститељу

САШИ СТАНКОВИЋУ И „ЗЛАТНИ ТАЊИР“ Удружење угоститељско туристичких посленика, Асоцијација шефова кувара Србије и САЦЕН – Међународни центар за развој туризма и угоститељства и медијски покровитељ магазин Гастромаг, прогласили су угоститљски објекат, познатији као „Кафана код Саше“ ( власник и главни кулинар Селибор Саша Станковић) у Књажевцу, за добитника престижне награде „ЗЛАТНИ ТАЊИР“. Ова награда није тек још један у низу признања која се могу освојити на кулинарским смотрама, она преставља врхунско дело, гаранцију и препоруку госту да је на правој адреси, било да се случајно или с намером нашао у награђеном објекту. Туристичке патроле на републичком, регионалном и локалном нивоу контролисале су тренутно доступну понуду на подручју Србије, од чега је направљена јединствена ранг листа врхунских мајстора гастрономије.

Највећа пажња посвећена је квалитету производа, асортиману, оспособљености и стручности особља, свему што чини један угоститељски објекат вредним поштовања. Намера угоститељских и туристичких посленика Ниша и Асоцијације шефова кухиња Србије и САЦЕНА јесте да проглашењем најбољих и остале подстакне на даљи успех и ривалитет. -Представљањем најбољих у области угоститељства и туризма даје се допринос јачању привредне базе Србије и смањењу броја незапослених. Традиционалну награду „ Златни тањир“ ове године добило је 25 најбољих ресторана из целе Србије-рекле су нам колеге из магазина Гастромаг. Сем добитника, свечаности (одржаној крајем фебруара у Нишу) је присуствовало и 50 најбољих шефова кухиња из Србије, као и гости из земаља са којима Удружење сарађује. С. Ранђеловић

Базен је, уз пригодне речи, отворио Александар Шоштар, прослављени ватерполиста и председник Спортског савеза Србије. Свечаност су улепшале девојчице из Клуба за синхроно пливање “Сирене” из Ниша. Б.Ф.


КЊИГА

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Промоција „ Књиге о променама“ Божина Јовановића у Књажевцу

фото: Н.М.

Тројство које опомиње и подсећа Реч професора Миодрага Ђурђевића једног од коаутора Ова промоција посвећена је само једној од животних активности Божина Бошка Јовановића – публицистици и историјографији. Пожелео је упорни борац и у рату, и у миру да покољењима и историјографији остави упечатљив запис о времену кад се ова земља из ослободилачког рата и социјалне револуције упустила у једну нову хуману битку – у борбу за обнову и изградњу земље слободних људи и праведнијег друштва, у коме ће сви људи имати своју шансу, да раде и зарађују, да слободно стварају, да се школују, лече, да се доказују у многим активностима – од културних до спортских. О времену кад је Тимочка крајина, у средње развијеној држави Србији , у Југославији, свој укупни привредни и друштвени развој значајно подигла изнад просека у тој земљи. Када је Књажевац, како је Бошко с поносом истицао, имао више радника него радно способних становника. Тешко су га, теже него бреме година и нарушено здравље, заболеле ране пропадања и растакања створеног и оствареног, бездушност светских моћника у разарању Србије, и изнад свега такозвани „ демократски“ грабеж и отимачина, чиме је докусурено и оно невидљиви злочиначки НАТО бомбардери нису засули кишом из свакојаких убојитих оружја и оруђа. Потпуном менталном снагом, и поред тога што је већ био закорачио у десету деценију живота, и изузетним интелектуалним способностима, уз

припомоћ Братислава и мене, осмислио је и започео овај рукопис. Ми смо ту додали оно што је он замислио и ево Трилогија привреде Тимочке крајине је пред вама. Трилогија је јер има три компоненте, три поглавља. Додуше све је у овој књизи у знаку тројства. Ако обратите пажњу на омот књиге, то тројство се одмах уочава. Ту видите три димњака. Они симболизују бакарни комплекс, узданицу регионалног развоја. Борски дим куља углавном из једног, а овде су три. Онај у позадини означава време спокојства у развоју бакарног комплекса и региона. Овај други, на коме је уочена напуклина, указује на ране од НАТО бомбардовања и време када је као рањени горостас дуго и тешко боловао. Излечили су га својим пожртвовањем и стрпљењем његови градитељи и њихови потомци. А трећи димњак најављује опоравак. Поновни сјај борског рударства, у шта је Божин непоколебљиво веровао. Ново тројство Књиге о променама је њен садржај , смештен у три поглавља. Прво поглавље је време Кад је Србија и могла и хтела, време од 1945. До 1991. Године, време кад смо Љубави учили ватру да нам земља више не гори, када смо мишицама, ентузијазмом и мудрошћу достигли онај натпросечни ниво развоја. Уз ова два обележја за тај период, наглашен је и трећи – црвена боја којом је означена прва страница овог поглавља књиге. Друго поглавље ове трилогије је кад

је Србија да је хтела, можда и могла, кад нам је утрнуо дух, пресахле наде, када су нам нарастали редови беспомоћника с мањерком пред казанима народних кухиња. То време Суноврата до безнађа, то поглавље књиге означено је црном бојом на насловној страни. Божин је веровао у будућност. У трћем поглављу ове књиге своју веру овако изражава : „ Земља која има неимаре да пројектују и изграде Авалски торањ, да подигну велелепни Светосавски храм на Врачару, да у једном дану изграде и по пет километра аутопута, да из безнађа врате Рударско-топионичарски басен Бор, да зауздају снагу моћног Дунава и на њему изграде две снажне хидроелектране – та земља, земља Србија, наша земља, да пропадне не може. Ово поглавље почиње ружичастом првом страном. Будућност је, дакле, ружичаста. . Тако је ово најобимније поглавље књиге обележено управо ружичастомнасловном страном. Има једно тројство ове књиге које је неуобичајено али делује веома ефектно. Обележавање страница књиге. Прво поглавље је обележено природним бројним низом. Тако нам је текао и

живот – из године у годину смо живели све боље и што је још важније слободно. Други део књиге је слом , крах. Све је кренуло наопачке. И странице наше књиге су тако распоређене : од највише ка дну. Испред сваке од тих страна стоји префикс – минус, па онда бројке. Трећи део је будућност, светлија, засад бар светлуцавија. Враћамо се природном низу бројева у обележавању страна, с тим што испред сваког броја стоји знак плус. И на крају још једно тројство. Књигу су, по идеји и конспекту, срочила три аутора. За овако добру опрему књиге заслужна је штампарија „ Терција“ из Бора. Промоција је одржана 13. Фебруара у Дому културе у Књажевцу. О књизи су говорили и Миодраг Петковић, Братислав Ђорђевић и Небојша Симеоновић. Проф.др. Родољуб Јовановић евоцирао је сећање на аутора књиге и свог оца Божина Јовановића.


КУЛТУРА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  5

Аца Станојевић јединствена личност српске историје

У сарадњи са Историјским архивом ‘’Тимочка крајина’’, Завичајни музеј отворио је изложбу посвећену животу и раду Алексе Аце Станојевића. Блиски сарадник Николе Пашића, првак тадашње Народне радикалне странке, председник Народне скупштине Србије и изнад свега, добротвор и борац за народна права, Алекса Аца Станојевић једна је од најзнаменитијих личности Књажевца, Тимочке крајине и Србије. У његовој кући, саграђеној у стилу сецесије 1910. године, данас је смештен Музеј града,који подсећа на грађански Књажевац, једну од најстаријих вароши у Србији. Књажевацинфо

ТРАГОМ СТАРИНА КРОЗ ПОЕЗИЈУ И ПРОЗУ

„ДОМИЈАДА“ У КЊАЖЕВЦУ

Домови ученика средњих школа из Књажевца и Зајечара организатори су и домаћини Осамнаестих сусрета југоисточне регије „Домијада 2013“. Југоисточни регион обухвата 14 домова ученика средњих школа из Неготина (Буково), Бора, Зајечара, Књажевца, Ниша, Алексинца, Прокупља, Пирота, Бабушнице, Лесковца, Црне Траве, Врања, Сурдулице и Босилеграда. Очекује се учешће четири стотине ученика, што према речима одговорних у књажевачком Дому, изискује помоћ свих релевантних установа и људи у граду., а наредне суботе, 30. марта, спортско-рекреативни део биће одржан у Зајечару, на теренима Установе за спорт „Краљевица“. Ученици, корисници услуга Дома за ученике средњих школа у Књажевцу и запослени, прославиће

ове године 64. годишњицу рада. Дом ученика почео је са радом далеке 1949. године. Поред свакодневних обавеза у школи, око 100 ученика у дому учествује у раду разних секција. С.Т.

Живот школе на фотографијама

Четрнаестог марта отворена је изложба ‘’Каплар кроз време’’, сведочанство о животу Основне школе ‘’Димитрије Тодоровић Каплар’’ у периоду од 1955. до 1963.године. Изложба је, у великој галерији Дома културе, приређена поводом Дана школе, уз помоћ Завичајног музеја. На отварању, које је привукло велики број посетилаца, ‘’сведоци времена’’ били су некадашњи професори ове школе. К.И.

Четири године Књажевацинфа Шеснестог марта, пре четири године, објављене су прве информације на интернет порталу Књажевацинфо. Покренут, да у недостатку јавних гласила у Књажевцу, ‘’разбије медијски мрак’’, трудећи се да не пропусти ниједан важнији догађај, Књажевацинфо је за четири године изградио позицију цењеног медија. Са преко 40.000 уникатних посета и преко милион и по прегледа наших вести месечно, Књазевацинфо је један од најгледанијих портала у региону.

Гости Дечјег одељења Народне библиотеке „Његош“ били су књажевачки основци који су освојили награде на 21. светосавском књижевном конкурсу „Трагом старина“. Матеја Милошевић, Сара Воштанић, Анђела Шишић, Исидора Велимировић, Ива Тодоровић и Драгослав Цветковић представили су се својим прозним и поетским остварењима објављеним  у зборнику радова свих награђених учесника. Библиотека је наградила ученике који су освојили једно од прва три места на конкурсу или су имали запажене радове, а Владана Стојадиновић, директор Народне библиотеке „Његош“ уручила им је дипломе и похвалнице. Чланови жирија, Слободанка Станковић Илић и  Војислав Аранђеловић, осим што су оцењивали радове, одали су талентованим малишанима своје мале тајне о књигама и писању. Н.Б.Њ.

нова књига Слободанке Станковић Илић Из штампе је изашла књига „Завијена форма истине – обрада легенди из књажевачког краја“ Слободанке Станковић Илић. Прва књига из едиције „Казивања”, настала је након више деценија слушања, истраживања и бележења легенди у различитим приликама и на различитим странама књажевачког подручја. Н.Б.Њ.

Светски дан књиге

Светски дан књиге и ауторских права, 23. април, Народна библиотека Његош, обележиће програмима који носе универзалне и ванвременске поруке Сент-Егзиперијевог романа Мали принц. 1. Ликовни конкурс Нацртај ми овцу!, конкурс за кратки стрип Мој цвет је обавио мирисом читаву моју планету и конкурс за дигиталну фотографију Суштина се очима не да сагледати (4. март–24. април). 2. Конкурс за избор кума маскоте Дечјег одељења – овце из романа Мали принц (15. март–15. април) 3. Виртуелна изложба о аутору и роману и изложба издања романа Мали принц из фонда Дечјег одељења (на Светски дан књиге 23. април, читаоница Библиотеке). 4. Представа по мотивима из романа Мали принц – Припитомила ме једна ружа (премијера 24. априлa у 12.30, Велика сала Дома културе). 5. Изложба награђених радова на конкурсима и проглашење имена маскоте Дечјег одељења (отварање изложбе 24. априла у 13.30, Велика галерија Дома културе). www.biblio-knjazevac.org


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Дејан Ранђеловић, Књажевчанин, чувар осам деценија непознатог српског гробља на чешко-бугарској граници

ХИЉАДЕ СРПСКИХ ГРОБОВА У ЧЕШКОЈ ШУМИ

Ранђеловић је случајно 1995. године открио споменике и камене крстове српских заробљеника у шумама Кршне горе на граници са Немачком, где је и Спомен-костурница страдалим Србима и Русима. Ранђеловић пронашао и 100 гробова заробљеника из Тимочке крајине Године 2005, након много лета, на Видовдан, у сеоцету Јинжриховци, 25 километара од Карлових Вари, у Чешкој, епископ Рашко-призренски Артемије, служио је парастос за 7.100 Срба и 180 Руса страдалих у огромном логору у време Првог светског рата. На том месту, некадашњем “заробљеничком паклу” у који су довођени Срби из свих крајева Србије, Краљ

Александар Карађорђевић подигао је, 1931. године, Споменкостурницу. Недалеко одатле, на чешко-немачкој граници, изникла је бујна шума у којој и данас има српских гробова о чему сведоче надгробне плоче и високи камени крстови. Овако пише “Политика” 16. октобра 2005. године додајући да о овом нашем “Северном Газиместану” брине Дејан Ранђеловић из Карлових Вари.

Дејан Ранђеловић је забринут за Спомен-костурницу, маузолеј, где се похрањени посмертни остаци српских и руских логораша, ратних заробљеника. Тамо их је више од 5.000. -Наши званичници сматрају да је зграда у реалтивно добром стању, али није тако. Потребно је поправити кров. С пролећа кад се топе снегови, вода пада на унутрашњост. Временом пропада цео простор. То не

смемо да дозволимо. трудићу се да обновимо бар кровну конструкцију-каже Ранђеловић. Брижни Србин из нашег краја чува и прве спомен плоче. Он ће, чим стигне у Чешку, послати и имена свих 100 Тимочана који почивају у Кршној гори. Објавићемо их и подсетити потомке на славне Србе који су животе оставили у далекој туђини за своју Тимочку крајину, за отаџбину Србију. Немамо право да их заборавимо.

МАУЗОЛЕЈ У КРШНОЈ ГОРИ

- Отишао сам у пролеће те 1995. са чешким пријатељима у шуме у тој области да тражимо јестиве гљиве. Изненада сам налетео на већи камен, споменик на коме је писало име Србина из околине Пожаревца. Цео текст био је на српском језику. Онда су ме моји Чеси одвели до пет километара удаљене Спомен-костурнице. Нисам чекао, после дан,два запутио сам се у Праг, у нашу амбасаду. Знали су да је тамо био

највећи заробљенички логор на простору ондашње АустроУгарске. Дали су ми кључ од Спомен-кострунице и уредну, званичну документацију како би могао да бринем о том простору. Те године изабран сам за председника Православне омладине у Чешкој. Од тада са Србима, младим православцима из Чешке, Украјинцима и Русима који тамо раде, као и мештанима


ЗАПИС (они воле недељом да дођу у спомен-простор и одају пошту страдалим логорашима) одлазим сваког викенда.Откључам врата, почистим, уредим цело место колико могу, помолим се Богу. Нажалост, спомен је малтене ругло, кров прокишњава. У запуштеном гробљу, на самој граници, почива 1.600 Срба и 64 Руса. Нашао сам 100 споменика, по имену и презимену, мојих Тимочана-прича нам Дејан Ранђеловић, Зајечарац, по оцу и мајци са Старе планине, Калне и Јаловик Извора. Највише се обрадује кад на Видовдан дочека потомке старих српских ратника из Пожаревца који, од пре неку годину, стално долазе на то свето место. Славољуб Стојадиновић Регрут, председник пожаревачког Удружења потомака ратника 1912-1920, каже да су Јинжриховци други српски Зејтинлијк, а да је Дејан други Ђорђе Михајловић, неуморни чувени Зајтнлика заједно са својим прецима. Ранђеловић је успешан човек у Карловим Варима. Од када је тамо, од 1990. радио је прво у тој светској бањи, па у

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Осигравајућем друштву, потом је имао приватну фирму, сада се бави производњом и продајом препарата на бази бањске лековите воде за излечење реуматичних болести. Уговорио је, заједно са супругом, Рускињом, програмером у чешком Газпрому, извоз за Русију, па је дошао да предахне у родни крај. Верује да ће и у овом послу бити како ваља, онда ће имати и више могућности да помогне поправку Спомен-костурнице (маузолеја) и посвети се уређењу српског гробља. -Долазе и Срби из Прага у Кршногорје (Кршна гора), тамо их је 4.000, Чеси из околине,

стижу и Судетски Немци. На ј р е ђ и с у наши из отаџбине. Та о б л а с т п ри п а д а ч е ш к о ј шумарској организацији, ускоро ће 100 година од како је гробље основано. По међународним законима, уколико се не уреди и не утврди власништво, може се сматрати обичном парцелом. Неки бизнисмени хтели су да купе целу шуму и прведу је култури, али то чешка држава није дозволила, нити ће тако нешто учинити. Костурница или маузолеј је поклон Чешке из 1926. године тадашњој Краљевини Југсолавије. Била је то зграда водоводног предузећа, касније је наша држава платила преруређење. Зато ће Србија морати правно да регулише својину као што су то учиниле друге земље-објашњава наш саговорник подсећајући да је 2011.долазила делегација Министарства за дијаспору, али

СТР.  7

ништа, сем службене забелешке, није учињено.Чак су написли и неке нетачности. Гробље нису ни видели. А за његово уређење не треба много. Као што није требало пуно ни времена, ни пара, да новинар РТС-а из Поажревца Новица Савић надавно сачини прву документарну емисију о Јинжриховцима. Последњих година у Јинжриховце одла з е Пожаревљани. И њихова поколења, вели Славољуб Стојадиновић, одлазиће, бар на Видовдан, док је света и века. Помолиће се сенима тих мученика, заробљеника који, бранећи праг отаџбије, стигоше и кости оставише у туђини, далеко од своје Србије. Дејан Ранђеловић никад их неће напустити, бориће се са својом крхком Рускињом и чешким пријатељима колико год буде имао снаге, исто толико колико и три генерације Михајловића, родом из Грбља у Боки Котосрској, чувајући Зејтинлик. А Дејан је обновио и напуштену и усамљену цркву у свом Јаловик Извору, али то је, збори он, друга, наша прича. Брана Филиповић


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Етнографски допринос Драгољуба Јовановића описом Књажевачког округа Дејан Крстић (одломак) 3

ОДМЕТНУЛИ СЕ У ХАЈДУКЕ ЗБОГ ТУРСКОГ ЗУЛУМА Књажевачки округ Драгољуба К. Јовановића, едиција Записи о завичају, књига 3 Народна библиотека „Његош“ 2011.

(Наставак из прошлог броја) Од првог рата пак, сваке године с пролећа, у масама одлазе у Румунију у печалбу – исто као и Пироћани, и тамо остану преко целог лета радећи тешке пољске радове за незнатну дневницу од 4, 5, 6 гроша, те на тај начин плаћају порезу и најпрече потребе подмирују. Са афинитетом да објасни овај друштвени феномен, о печалбарству у тимочком крају је половином XX века писао историчар Светислав Првановић, а има и многих мањих записа, пре свега у многобројним хроникама и монографијама села. Ипак, подаци које је дао Јовановић, вишеструко су значајни. Они су једни од првих који сведоче о печалбарству, једном од најважнијих друштвених феномена на истоку Србије у периоду од српско-турских (1876–1878) до балканских ратова (1912– 1913), феномену који је дуго био саставни део народног живота и који је оставио дубоке друштвене и културне последице. Посебно су вредни због тога што су дати од стране савременика, и то савременика раније фазе ове појаве (подаци које имамо углавном су везани за почетак XX века). Он потврђује њену масовност и у ранијој фази и даје неке конкретне податке везане за тај период (дужина рада, висина дневнице, на шта се новац троши). Значајно је и то што он јасно и недвосмислено указује на узроке појаве – потврђује да је она изазвана економским разлозима, који су последица историјских дешавања, односно ратних збивања. Он, поменом и Пироћанаца као печалебара, указује и на географску распрострањеност појаве у то време. Драгољуб Јовановић дао је и веома лепе и значајне податке о још једној друштвеној појави која је била саставни део народног живота – хајдучији. Он је у сврљишком крају забележио предање да су хајдуци много учинили да се олакша живот под Турцима, јер су се поједини Турци бојали хајдучке освете. Даје и причу да је у време Кочине крајине 1788. године једна чета од 40 хајдука, која је више година хајдуковала у Црноречком, Књажевачком и Алексиначком округу, полазећи с јесени на зимовник, код Пандирала наишла на турску заседу. У борби с Турцима изгинули су сви осим двојице – један се спасао и пребегао у Аустрију, а

Драгољуб К. Јовановић

заборављени историчар и етнолог Драгољуб К. Јовановић (око 1850– после 1904), аутор неколико значајних прилога за познавање историје и етнографије Србије, остао је непознат стручној и широј јавности. Након завршеног школовања, 1871. постаје суплент гимназијске реалке у Ужицу и предаје српски језик и историју. Положивши професорски испит, прелази 1874. у Крагујевачку гимназију као професор земљописа, рачуна, космографије и историје. У Смедеревској гимназији предаје 1876. године. Од 1877. до 1885. професор је земљописа, историје Срба, опште историје, а касније географије и космографије у Другој нижој гимназији у Београду. Хонорарно други, који је био харамбаша, докопао се Старе планине, где се неко време крио, а затим отишао у Велико Трново и тамо се настанио. Браћа Голуб и Тодор Ђорђевић, насељена у Горњој Каменици, одметнула су се у хајдуке због неке неправде коју су им Турци учинили. Испрва су били само њих двојица, а касније су прикупили чету од 10–12 људи, с којом су пресретали Турке и убијали. Хајдуковали су око Чумине реке и Писане букве, а силазили су и у тимочку долину. Неко време Турци су се толико били наплашили од хајдука, да изван вароши нису смели да излазе. Кад је у време Првог српског устанка Хајдук Вељко дошао у Књажевачки округ, Голуб му се придружио и он га је именовао за бимбашу. Тодор је остао у хајдуцима, али кад му је брат погинуо, распустио је чету и преузео функцију свога брата. Јовановић доста говори о Радојку Михајловићу, који је пре Првог српског устанка велики део свог живота провео у хајдуковању (када је 1806. године дошао Хајдук Вељко, он је имао око 50 година). Кад је чуо за устанак, оставио је хајдуковање и придружио се Хајдук Вељку, који га је поставио за буљубашу. Године 1813, по слому устанка, он није хтео да се

предаје општу историју у Вишој женској Јовановић прикупља податке о овим школи и држи предавања у Грађанској крајевима и објављује их у Гласкасини у Београду. Био је члан Главног нику Српског ученог друштва, као просветног савета. прилоге за историју и етнографију Читајући малобројна дела која је Србије. У Гласнику, али и као посебне објавио, може се претпоставити да је публикације, излазе његове студије припадао оној групи српских интелекту- „Црна река“ 1883. и „Из Тимочке алаца који су, на иницијативу Српског Крајине – Књажевачки округ“ 1889. ученог друштва, радили на прикупљању године. Осим ових, Јовановић је и објављивању историјских извора и 1880. објавио историјску студију О грађе, сматрајући да ће се тиме „многе Арбанасима. неправилности у српској историји за Иако „са доста тешкоћа“, кратко време исправити, многе праз- Драгољуб Јовановић је у ових неконине попунити и многа тамна места лико радова успео да „прибере и разради“ податке из историје и осветлити“. етнографије источних крајева Указујући на опасност да „свако оклевање, сваки немар уопште био Србије и да тиме остави драгоцено би од неоцениве штете за историју“, завештање будућим истраживачима. преда Турцима, већ се поново одметнуо у хајдуке. Јовановић, према казивањима, детаљно описује како је Радојко са својих пет-шест људи сачекао једног угледног Турчина са пратњом на месту Плоча код Петруше и убио га, као и потеру која је пошла да га тражи. Јовановић помиње и Ранића из Доње Каменице, који је пре Првог српског устанка више година хајдуковао, а после се прикључио устанку. Погинуо је код Каменице у борби с Турцима који су из Пирота ишли да помогну Турцима у Гургусовцу. Даје и податак да су године 1808. два Турчина, идући за Грамаду, погинула од хајдука, а исто се десило и код Новог Хана. Даје општи закључак да су се хајдуци намножили после пропасти Првог српског устанка 1813. године. У складу са овим је и податак да је приликом слома Првог српског устанка, пошто је видео да му Турци долазе и с леђа из правца Гургусовца, Крста Поповић, сврљишки војвода, распустио војску, која се распршила на све стране са својим породицама, а он се одметнуо у планину са још пет-шест људи у намери да настави хајдучку борбу против Турака. Ови конкретни подаци о хајдучији у XVIII и почетком XIX века имају изузетну

не само историјску већ и етнолошку вредност – сведоче о амбијенту у којем се живело у то време на овим просторима. Они су верно записани од казивача крајем XIX века, док је још увек било појединаца који су чували усмена предања о овом периоду. Многи топоними и приче о закопаном благу који и данас постоје у овим крајевима сведоче о некадашњој великој присутности хајдучије. Међутим, Јовановићеви подаци најстарији су и једини конкретни записи из тог периода везани за некадашњи Књажевачки округ, па и шире просторе источне Србије. Осим тога што говоре о начину живота у то време, ови подаци имају вредност и за савремену антропологију. Савремени истраживач етничког идентитета Саша Недељковић хајдучију ставља у жижу антрополошког интересовања уочавајући њену универзалност, вековни континуитет, актуелност и везу са националним етничким идентитетом (она има важну улогу у националној конструкцији прошлости а има и сличан код са савременим појавама као што су мафија и тероризам). И Јовановићеви подаци потврђују на микроплану везу хајдучије са националном борбом за ослобођење од турског ропства.


НАСЛЕЂЕ

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА КЊАЖЕВАЧКОГ КРАЈА

СЕЛА СЕ ПРУЖАЈУ ДУЖ ДРУМОВА Маринко Станојевић, ТИМОК, Београд, 1940., Српска краљевска академија, књига 29 Избегава се подизање кућа у „мртвини“, у осоју. Села у долини Бучјанске или Каличинске Реке су окренута опет југу. Речна и поточна вода не пију се, већ служе поглавито за остале потребе: за наводњавање баштенских усева, за воденице (поточаре), за појење стоке, прање рубља итд. Пијаћа је вода највећим делом бунарска вода, ређе изворска или из чесама. Према службеном поису од 1927. год. у селима ове области види се стање пијаће воде.

Положаји села Положаји тимочких села пре њихова ослобођења (1883. год.) разликују се знатно од данашњих положаја. Пре ослобођења, нарочито пре устанка 1804. год., села су заузимала планинске, неприступне положаје. Крајем 18. века ниједно од данашњих села није било на друму. Познати путописац, аустријски агент, Франц Ксавер Покорни, који је на својим путовањима по Тимочкој Крајини ревносно бележио имена села кроз које је пролазио, чак и многе појединости, нпр. број кућа, ханове, дубину и ширину река, мостове, од толиких тимочких села забележио је на десној онали реке Тимока само Нови Хан, са 100 хришћанских кућа и једним ханом, Јелашницу (Seleznicza), са 10 хришћанских кућа и Зуниче (Sunich), са 20 хришћанских кућа, а на левој обали Трновац (Ternavazc), са 20 хришћанских кућа и једним ханом, Врбицу (Verbizca), са 30 хришћанских кућа и село Парадин (Paradin), са 18 хришћанских кућа, које данас не постоји. Покорни је забележио и долини Нови Хан-Гургусовац (Gorgusovacz) 2 ¼ часа, а ГургусовацТрновац 2 ¼ часа. – Сва остала тимочка села била су далеко од главног пута, па их, природно, путописац није забележио. А поуздано је да су у времену када је Покорни пролазио тимочком долином скоро сва данашњела села тимочког басена постојала. Ондашње положаје тимочких села диктовала је општа несигурност, лична и имовна. Такво је, углавном, стање положаја тимочког села затекло ослобођење Тимочке Крајине (1833.). Са ослобођењем овога краја села су почела нагло напуштати своје планинске, дубокодолинске, положаје и заузимати данашње. Главни узрок овом померању насеља био је да заузму згодније положаје, према новим приликама, ближе најглавнијим саобраћајним линијама.и везама. Данас после једног века од ослобођења, нема ниједног села на десној обали тимочкој које није избило на главни пут

Типови села

Зајечар-Књажевац, цело било делимично. На тај начин почело се стварањем села друмског типа, као што су Мали Извор, Андрејевац, Јаковац, Јелашница, Горње Зуниче и Д. Зуњиче. Па и села у долини реке Клисуре изринула су се из неприступачних клисура и кланаца и избила већ, делом или у целини, на друм Андрејевац-Кадибогаз (Петруша, Ошљане и Ново Корито). Положаји села на левој обали Тимоковој претрпели су мање промене, али се ипак моше јасно запазити да су сва скоро добрим делом избила на реку Тимок. Најмање је промене у положајима било код села на источној страни планине Тупижнице, као што су: Мањинци, Кожељ и Мароновац. Тако исто и у долини Бучјанске или Каличинске Реке извршено је незнатно померање положаја појединих села, јер је тај пут (Књажевац-БучјеБољевац) био споредан, те њим нису војске пролазиле, као што је слушај са друмом који иде тимочком долином. Главно је обележје положаја данашњих насеља ове области у томе што заузимају долине реке и потока. Тако су у долини Клисуре насеља: Андрејевац(варошица), Краљево Село, Петруша, Ошљане и Ново Корито;

на Селачкој реци је село Селачка; на Малоизворској реци-Мали Извор; на Саравском Потоку-Јаковац; на Јелашничкој Реци-Јелашница, на десној обали Тимока Дуње Зуниче; а на Бошави село Горње Зуниче. На левој обали Тимоковој су: Боровац на Боровском потоку и левој обали реке Тимока; на Врбичкој Реци Врбица и Мариновац; на Дреновачкој Реци Дреновац и Кожељ; на Трновачкој Реци Трновац; Дебелица на Дебеличкој Реци; Равна на Раванском Потоку; Штипина на Штипинском Потоку; у долини Бучјанске или Каличинске Реке су села: Бучје, Доња Соколовица, Лепена, Потркање и Валевци. Сва се села пружају у дужину, дуж сеоских путева или државних друмова. Нека се пружају у дужину, дуж сеоских путева или државних друмова. Нека се пружају у дужину по неколико километара, као што су, на пример, Јаковац, Јелашница, Краљево Село и нови део Ошљана. Насеља у долинама река и потока који утичу с десне стране у Тимок сва су на њиховој десној страни (обали), а она у долинама река и потока који утичу с леве стране у Тимок на левој су страни. И у једном и другом случају села су окренута југу, дакле у присоју су.

Данашња тимочка села су безмало сва потпуно збијеног типа. Готово сва се дел на крајеве, међу којима је често врло мали размак. Огромна већина села пружа се у дужину, у потоке или реке. Дуж таквих села води сеоски пут. Куће су у том случају поређане с обе стране пута. Од тога пута се одвајају пиралзни путови („сокаци“). Првобитно су куће биле груписане по родовима, па се и то данас запажа, иако се тај ред услед размножавања становништва непрестано ремети. И данас се крајеви најчешће називају по именима појединих родова. Код села уздужног облика најчешће је подела на горњи и доњи („долњи“) крај. Али се појединим крајевима дају имена и по местима или другим ознаклама. такви крајеви временом служе за образовање нових села. тако је нпр. било за Зуничем, код кога су два ктраја (горњег и доњег) образована два нова села: Горње Зуниче и Доње Зуниче. Правило је: што је крај старији, утолико је збијенијег типа. Најзбијенијег су типа, уз то, села где нема довољно простора за ширење села, и обратно. Села Боровац и Ошљане су прелазног типа. То долази услед промена и померања села који се и данас у њима врше. Али и у њима на местима на којима се концетрише ново село куће из дана у дан бивају збијеније због нагомиловања и умножавања становништва.


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди

АРОНИЈА Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац Аронија, воћка која је код нас стигла пре око 40 година а о којој се, код нас, тек последњих година све више прича и ничу засади, или по неко стабло на окућницама. Ми у Књажевцу имамо засад ароније стар 16 година, на површини од око 0,50 ха. И док је био у саставу Џервина, за све ове године, нико није, од људи који су одлучивали, хтео ни да чује за аронију. Изгледа да су погрешили! Аронија (Aronia melanocarpa), потиче из влажних шума и баруштина источног дела Северне Америке и у Србију је доспела из Русије и Украјине, где се одомаћила и све се масовније гаји. Постоје разни називи за њу :руска оскоруша , руска боровница, запируша – јер се тешко гута због опорог укуса (присутност фенола и танина). Плодови ароније највише подсећају на плод црног глога. Припада фамилији ружа – Rosaceae, подфамилији Maloideae. Род Арониjа обухвата три врсте: црну аронију: А. Melanocarpa, црвену: А. Arbutifolia и пурпурну – А. Prunifolia . Црна аронија има највећи значај са становишта човека , спада у најлековитије врсте воћа, лако се гаји и одржава. Може се размножавати и калемљењем , али због спорог раста калемова , који су онда доста скупи, најчешће се гаји на свом корену, као жбун. И овај жбун се може обликовати резидбом, да се не дозволи раст великог броја стабала, како би се олакшало осунчавање, нормална фотосинтеза свих листова и осигурао добар принос. Коренов систем ароније има изванредну усисну моћ, јер развија жиличаст коренов систем (жиле тање од 1 мм у пречнику чине више од 90 %). Зато је аронија добра биљка за озелењавање пескова, пепелишта, депонија и јаловишта. Сади се од октобра до априла месеца, на растојању 3 x 1,5 м (што је 2.222 биљака на хектар). Најбоља садња је у јесен јер се изданци до пролећа приме.

После обавезне агрохемијске анализе земљишта и добијања препорука , ђубри се стајњаком 30-40 т/ха и потребним минералним ђубривом, а онда оре на дубину мин. 40 цм. Најчешће се саде двогодишње биљке добијене културом ткива. Расте и даје добре приносе на свим типовима земљишта, осим засољеним. А најпогоднији су плодни и осунчани терени . Наводњавањем се осигурава висок и стабилан принос по годинама. Дрво споро расте,и достиже висину од 1, 5 – 2, 5 метра, тако да се лако бере са земље. Не усваја штетне састојке из земљишта, воде и ваздуха, те се може гајити и у близини индустријских загађивача и термо електрана. Прве бербе су могуће у трећој години живота , са око 50 -100 грама приноса по биљци . максимални принос је od десетe годинe , када се може добити 5-10 кг по биљци. Зрење наступа почетком августа, а бербе се могу протегнути кроз следећи месец и по дана. При томе, губици су врло мали. Тек по који плод се осуши и отпадне, док они други, нормални и здрави, тако рећи не калирају. Стајањем плодови добијају на квалитету. Отпорна је на болести и штеточине, па нема потребе за било каквим видовима заштите. Као таква, аронија је идеална биљна врста за гајење у. органској или био-еколошкој производњи. У априлу, када се воћњак забели од многобројних цветова, као када падне снег, аронија је добра пчелиња паша. Поред плодова и лишће ( богато је витамином П) може да се користи за чај. Изванредан је бојадисер (литар сирупа може да обоји 100 л воде). Од килограма плодова може да се исцеди 600 мл сока који се чува ,после “високе пастеризације” на 92 степена Ц. Плодови ароније могу да се користе и за справљање џемова и слатка, желеа, за добијање вина, ракије, и ликера, воћних јогурта са соком ароније и др. Свежи плодови могу да се чувају у хладњачама на режиму од + 2 ºC. Плодови ароније су богати хранљивим и лековитим материјама. Садрже од 2530 % суве материје, највише сахарида, шећера од 6, 2 – 10, 8%, целулозе 3, 0 – 3, 1%, пектина 0, 63 – 0, 75%, органских киселина од 0, 7 – 1, 3% и антоцијана (600 – 2300 мг%). Изванредан састав (1, 55%) макро и микро елемената као што су гвожђе, калцијум, бакар, јод, бор, молибден, манган, калијум и кобалт, те витамини Ц, П, ПП, Б6, Б2, Е и провитамин А. Али, од свега што се налази

у зрелим плодовима , најважније су бојене материје, антоцијани (1480 мг антоцијана и 664 мг проантоцианидина на 100 г свежих плодова) Ових материја има највише у кори и испод саме коре плода. Аронија има највише антиоксиданаса од свих 280 врста намирница које гајимо. Све су то антиоксидантни феноли – флавоноиди ( кверцетин,епицатехин,пеонидин кафеинска киселина и др.) који апсорбују слободне радикале. Садржај антиоксиданата изражава се у тзв. ОРАК јединицама, односно антиоксидативном капацитету (The oxigen radical absorbance capacity). И код ароније она износи чак 16100 јединица, па произилази да је дневно људском бићу довољно само 20 – 30 грама овог воћа. Оваквим сас тавом аронија представља храну и лек који умањује ризик од појаве многих болести, као

што су карцином дебелог црева, неактивна јетра, кардиоваскуларне болести, хронична запаљења, гастро проблеми укључујући и чир, и запаљења ока (увеитис). Јача имуни систем те је добра храна – лек за децу, спортисте и реконвалесценте. Успорава процесе старења и има антисептичко дејство. Свако домаћинство може да пронађе мало места на својој окућници да засади аронију, и почне да користи плодове ове изузетне биљке, пре свега за себе и за своју децу. Сокове , као најзначајнији производ можемо справљати и у комбинацији са другим воћем (рецимо боровницом , грожђем). Они предузимљивији могу засадити и веће површине . Сада постоје и фирме које се баве производњом садница по наруџбини. А за пласман није проблем јер је потражња за производом изузетно велика.

Обнова регистрације пољопривредних газдинстава Агенција за развој општине Књажев ац о б ав ешт ава пољопривреднике општине Књажевац да је у току процес обнове регистрације пољопривредних газдинстава. Рок за регистрацију или обнову регистрације је до 31. марта 2013. године, а ово је неопходно како би пољопривредници у наредном периоду могли остварити права на све подстицаје у пољопривреди и руралном развоју, које даје надлежно министарство, односно

општина Књажевац. Како Управа за аграрна плаћања још увек није доставила документацију за обнову регистрације на адресе пољопривредних газдинства, потребно је лично преузети поменуте обрасце и извршити обнову регистрације до 31.03.2013. године.Према најавама Министартсва пољопривреде, неће бити могуће померање овог рока и газдинства, која у датом року не изврше обнову регистрације, неће имати право на коришћење субвенција за 2013 годину. К.И.


ФЕЉТОН

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  11

САВЕТИ И ИСКУСТВА -

ПОЛИКЛИНИКА „ЗДРАВЉЕ И ЗДРАВ ЖИВОТ”

АКУПУНКТУРА – ТРАДИЦИОНАЛНА МЕДИЦИНА У СЛУЖБИ ЗДРАВЉА (2) Пише прим. др мед. Лела Михајловић Јовановић, специјалиста неуропсихијатрије (Наставак из прошлог броја) А након десетог третмана изгубило се и знојење испод пазуха. Пацијенткиња је дошла на контролу

после 3 недеље врло задовољна са речима: „Ваш третман је био много јевтинији и успешнији у односу на све моје покушаје пре тога, чак су ми саветовали и операцију жлезда испод пазуха у Београду”. Појачано знојење се јавља у стањима повећане функције штитасте жлезде, страха и психичких сметњи, код узимања неких лекова који утичу на неуровегетативни систем. Али и код једног броја људи који имају појачану функцију симпатикуса – неуровегетативног система урођено или стечено.

Стимулацијом акупунктурних тачака технике и вежбе које се примењују одговорних за симпатикус смањена појединачно или у комбинацији у је функција симпатикуса, а тиме и сврху лечења, дијагностиковања и знојења. спречавања болести, односно раПоликлиника „Здравље и здрав ди очувања добробити” односно живот” је центар за модерну, али и поштујемо здравље и добробит традиционалну медицину и баш као пацијента користећи све медициншто гласи у дефиницији Светске здрав- ски признате методе, знање, вешствене организације: „Традиционал- тину са најбољим жељама и знањем на медицина је здравствена пракса, за здравље наших пацијената. Или: оступци знања и веровања која се „Све оно што помаже треба уважити односе на препарате биљног, мине- и дати пацијенту са Хипократовом ралног или животињског порекла, на поруком – прво и основно не нашкодуховне терапије, као и на мануелне дити” (Primum Non Nocere).

ПОВИШЕНА ТЕЛЕСНА ТЕМПЕРАТУРА КОД ДЕЦЕ „непријатеља“ бори топлотом. индикације само због присуства Нормална температура тела треба умерене температуре или црвенила да износи од 37 степени. Уколико је она грла крајње је неоправдано и може 37,5 (или више), сматра се повишеном. имати већи број негативних ефеката. Др Драгана Митровић, Треба напоменути да се температура и Најчешћи је појава осипа по кожи у Здравствени центар Књажевац, у нормалним околностима мења у току оквиру вирусне инфекције за коју се Служба за здравствену заштиту дана, расте у вечерњим часовима, а и неправедно накнадно оптужи антибиопредшколске и школске деце са медицином спорта зависи од активности детета. тик са сумњом да се ради о алргијској и саветовалиштем за младе Беба чија је телесна температура реакцији на лек. изразито висока, брзо ће дехидриОНО ШТО ЈЕ ПРАВИЛНО ЈЕ: Температура настаје као одбрамбе- рати (нарочито ако одбија да сиса). - Деца треба да буду лагано обучена ни механизам организма у борби про- Такво стање је опасно и захтева хитну - Да узимају што више течности тив вируса, бактерија и гљивица. По- интервенцију. Изузетно висока тем- - Лекови који се користе су Парацетавишена телесна температура код деце пература такође може да узрокује мол и Ибупрофен(бруфен). Никад се најчешће није разлог за узбуну, али је конвулзије и фрас. не препоручује давање ацетилсаузрок велике забринутости родитеља. У Снижавање температуре лицилне киселине(Андол, Аспирин) прилог томе говоре подаци да више од У случају појаве температуре деци. Раније је примењивана код детрећине деце која се јави лекару долази прва спонтана реакција родитеља це, али, како се развијала медицина, због повишене температуре. је самоиницијативно давање анти- дошло се до сазнања да је примена Повишену температуру не треба биотика због страха од бактеријских ацетилсалицилне киселине штетна за схватати као болест већ као позитив- инфекција-ПОГРЕШНО!!!. Овакав став здравље деце ну реакцију тела на нападаче (вирусе, и општа доступност антибиотских пре- - Увек се прво одлучите за препарате пабактерије. . .). . Ницање зуба код деце парата за децу на слободном тржишту, рацетамола, јер има мање нежељених мозе да узрокује благи пораст темпера- иако је прописано законом да се могу дејстава од ибупрофена. ИБУПРОФЕН ЈЕ туре, али не преко 37.8 °Ц. Прекомерно издавати само на лекарски рецепт, до- КОНТРАИНДИКОВАН КОД ОСОБА КОЈЕ излагање детета сунчевој топлоти може вела је до значајних проблема у лечењу ИМАЈУ БРОНХИЈАЛНУ АСТМВУ И ОПдовести до повишења телесне темпе- деце и појаве масовне резистенције СТРУКТИВНИ БРОНХИТИС, ЈЕР МОЖЕ ратуре и топлотног удара. на велики број антибиотских препа- ДА ИЗАЗОВЕ СПАЗАМ ,А САМИМ ТИМ И Наш организам се дакле против рата. Узимање антибиотика без јасне ГУШЕЊЕ КОД ПАЦИЈЕНТА, А ТАКОЂЕ ЈЕ

КОНТРАИНДИКОВАН КОД ОСОБА КОЈЕ ИМАЈУ ГАСТРИТИС И ЧИР, ЈЕР МОЖЕ ДА ИЗАЗОВЕ ПОГОРШАЊЕ ОСНОВНЕ БОЛЕСТИ СА ПЕРФОРАЦИЈОМ ЧИРА, КРВАРЕЊЕМ И СВИМ ПОСЛЕДИЦАМА ЈЕДНОГ ТАКВОГ СТАЊА - Дати детету лек против температуре ако она прелази 38°Ц - Не препоручује се снижавање температуре алкохолним фрикцијама, већ евентуално квашење сунђером потопљеним у млаку воду - Туширање само тренутно снижава температуру, али уколико то смирује ваше дете можете га истуширати млаком водом ПРЕ НЕГО ШТО СЕ ЈАВИТЕ СВОМ ПЕДИЈАТРУ, АКО ДЕТЕ ИМА ПОВИШЕНУ ТЕМПЕРАТУРУ, ДАЈТЕ МУ АНТИПИРЕТИК (ПАРАЦЕТАМОЛ ИЛИ ИБУПРОФЕН) ОВО МОРАТЕ ДА ИМАТЕ У КУЋНОЈ АПОТЕЦИ: - Парацетамол за децу (сируп,таблете, чепиће или прашак у кесицама) - Бруфен за децу (сируптаблете или прашак у кесицама) - Шприц за давање лека, који ће олакшати детету да га прогута - Топломер


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

КОШАРКА : ПРВА МУШКА РЕГИОНАЛНА ЛИГА - ИСТОК

НЕЗАДРЖИВО КА ВРХУ

У оквиру 20. кола Регионалне Лиге – Исток, 9. марта, у Спортском центру у Бору, кошаркаши Књажевца добили су расположену екипу КК РТБ Бор резултатом 103-86. Иако резултат од 17 поена разлике то не говори, екипа Бора је у већем делу утакмице била готово равноправан противник па је прво полувреме добила са 50:49. Кључнe су биле прве минуте треће четвртине, када су гости захваљујући доброј одбрани,

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

Пирот Ниш Књажевац Здравље 09 Лесковац Јабланица Медвеђа ОКК Јуниор Ниш ЗДРАВЉЕ Лесковац Бор РТБ Бор Ртањ Бољевац Куршумлија Прокупље Младост Зајечар Димитровград Југ Врање

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

али и грешкама домаћих играча, направили разлику од двадесетак поена. У наставку домаћи кошаркаши су покушавали да ухвате резултатски прикључак, што им је у неколико наврата и успевало, али је недостајало снаге за потпуни преокрет. Сенку на овај занимљив меч бацио је слаби судијски пар Нешић - Стаменковић који је својим понекад недоследним одлукама, изазивао непотребну нервозу код играча обе екипе. 18 2 38 После ове победе 16 4 36 књажевачка екипа се изједначила са 16 4 36 екипом Ниша по 14 6 34 броју победа и 13 7 33 дели друго место на табели са две победе 12 8 32 мање од прв о9 11 29 пласиране екипе 8 12 28 Пирота. У суботу 16. марта игра се 8 12 28 дерби између екипа 7 13 27 Књажевца и Пирота 6 14 26 у Књажевцу.

6 14 26 6 14 26 1 19 20

РТБ Бор– Књажевац 86:103 (50:49)

После утакмице у Бору, разговарали смо са новим тренером Књажевачке екипе Милошем Ђикићем, који је екипу преузео после пораза у Бољевцу од екипе Ртња и забележио другу победу. Ради се о младом тренеру који је већ неколико година у клубу и до сада је радио са млађим категоријама. О самој утакмици тренер нам је рекао да је очекивао да ће бити тешка утакмица јер је екипа састављена

од младих играча (тројица су 95. и један 96. годиште), који су склони осцилацијама у игри, бреме фаворита и жеља да се забележи победа и избори пласман у Прву Б – лигу је додатно оптерећење. Истакао је да је ситуација у клубу веома стабилна и да се нада да ће до краја првенства ова екипа успети да оствари оно што је и жеља свих у клубу а то је пласман у виши ранг. С.Р.

НАЈНОВИЈА ВЕСТ У 21. колу, одиграном 15. марта КК Књажевац-КК Пирот 85-91

МОЖЕМО ДО ТИТУЛЕ

У суботу, 16.марта, почиње пролећни део првенства у Поморавско – тимочкој зони. Тим поводом разговарали смо са председником ФК ТИМОЧАНИН, Милинком Николићем, о ситуацији у клубу и амбицијама у наставку првенства. ФК Тимочанин је први део првенства завршио на првом месту и тиме јасно исказао своје амбиције да се бори за улазак у виши ранг. По речима председника Николића, клуб са истим амбицијама улази и у наставак првенства. Ситуација у клубу је стабилна, комплетан играчки кадар из првог дела сезоне је остао на окупу (посебно напомињемо да се ради о младим играчима из Књажевца и околине, јер је руководство сматрало да за такмичење у овом рангу није неопходно доводити појачања са стране). Једина новина биће нови шеф стручног штаба Бранко Божовић, који је на клупи заменио досадашњег тренера Милуна Сакића, који је због пословних обавеза напустио клуб. Иначе Бранко Божовић је бивши фудбалер Борца из Чачка, Будућности, Црвене Звезде, а као тренер водио је између осталих и екипу Младости из Лучана у Првој лиги Србије.

Председник Николић је посебно истакао да је ове сезоне (2012-2013), по први пут и Општина Књажевац стала иза ФК Тимочанин, и то не само финансијски већ и у свим другим сегментима везаним за рад клуба, што се одмах одразило и на резултате. У првом колу пролећног дела Тимочанин гостује екипи Бошњане и свакако је фаворит у овом сусрету,с обзиром да Бошњане тренутно заузима предполедње место на табели. Утакмица се игра у суботу 16. марта од 15 часова. С.Р.

Парови 16 кола (16-17.3.2013)

16.3. 11ч 16.3. 15ч 17.3. 15ч 17.3. 15ч 17.3. 15ч 17.3. 15ч 17.3. 15ч 17.3. 15ч

Ђердап - Озрен Бошњане – Тимочанин Жупа – Дунав Пепељевац – Јединство Рембас – Раднички (Л) Напредак (Д) – ОФК Бор Каблови – Јухор Мајданпек – Драгоцвет

ТАБЕЛА ПОМОРАВСКО – ТИМОЧКЕ ЗОНЕ НА КРАЈУ ЈЕСЕЊЕГ ДЕЛА ПРВЕНСТВА 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Тимочанин Раднички (Л) Дунав Драгоцвет Ђердап Каблови Јухор Озрен Јединство ОФК Бор Рембас Мајданпек Жупа Напредак (Д) Бошњане Пепељевац

15 10 3 2 24 15 9 2 4 32 15 8 4 3 35 15 8 3 4 23 15 8 1 6 29 15 8 1 6 30 15 7 4 4 21 15 7 3 5 23 15 7 2 6 41 15 6 3 6 15 15 7 0 8 25 15 6 2 7 18 15 5 2 8 25 15 4 2 9 16 15 3 2 10 15 15 0 0 15 11

10 17 17 19 22 25 26 19 22 13 24 19 26 32 36 56

+14 +15 +18 +4 +7 +5 -5 +4 +19 +2 +1 -1 -1 -16 -21 -45

33 29 28 27 25 25 25 24 23 21 21 20 17 14 11 0

broj 72  

knjazevacke

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you