Page 1

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

Фото: Б. Филиповић

Чекајући први снег...

ГОДИНА IV БР. 64, 30. ОКТОБАР 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 30 ДИН.

„ГЕОГРАФИЈА КЊАЖЕВЦА“ НА СЕДАМ СВЕТСКИХ ЈЕЗИКА „ВАЈФЕРТ“ ПОМАЖЕ МИНИЋЕВО


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  2

МОБИЛНЕ СТАНИЦЕ Одржана НИСУ ОПАСНЕ 13.седница Општинског већа

У понедељак,22.октобра,одржана је 13.седница Општинског већа. Усвојени су извештаји о припремљености школа за школску 2012/2013. годину, осим извештаја Књажевачке гимназије, који је враћен на дораду. Већници су усвојили извештај о реализацији

буџета у првих девет месеци ове године, као и предлоге одлука о изради планова детаљне регулације ‘’Ушћа’’, зелене пијаце и граничног прелаза Кадибогаз. О овим документима изјасниће се и одборници општинске скупштине. С.О.К.

Одељење за општу управу и скупштинске послове Општинске управе Књажевац, донело је решење да није потребна процена утицаја на животну средину за пројекат базне станице мобилне телефоније „ПОДВИС“ и „КАЛНА“. Базне станица планирају се на кат. парц. бр. 3243/1 КО Ргоште и на кат. парц.

бр 7894 КО Кална. Решења су донета након спроведеног поступка на основу кога је утврђено да овај пројекат током рада неће имати негативног утицаја на животну средину уз примену прописаних мера и услова заштите животне средине. Носилац пројекта је „ТЕЛЕНОР“ Београд. К.И.

У Агенцији за развој општине Књажевац ове седмице потписивани су уговори о субвенционисању регистрованих пољопривредних газдинстава за набавку садница воћа. Током лета набављен је садни материјал, укупно 170.000 садница,

од чега је 140.000 садница вишње, а остатак су саднице дуње и шљиве. Већ у наредној години, на основу ове субвенције, на подручју општине Књажевац имаћемо 250 хектара нових засада. К.И.

Субвенције за воћаре

“ДВЕРИ” У МИНИЋЕВУ Фото: M. П.

Заказана седница Скупштине општине

Председник СО Књажевац Драган Манчић одржао је у уторак,23.октобра, консултације са шефовима одборничких група на коме се разговарало о темама које ће се наћи на наредном заседању Скупштине општине. Седница је заказана за уторак, 30.октобар, а на дневном реду биће извршење ИЈА

ЦЕНТ АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

УТЕР ЦЕН

Повереник Двери Минићево, а уједно и оснивач Саша Мелић , очекује да ће отварање канцеларије наићи на велико одобравање мештана. Ово је је прво отворено Повереништво Двери након последњих парламентарних и председничких избора у Србији. С.Т.

буџета за период јануар-септембар 2012, извештаји о раду установа културе и школа, именовање школских одбора. Пред одборницима ће бити 40 тачака дневног реда, међу којима су и решења о именовању управних одбора јавних предузећа и установа. С.О.К.

БОР

М

Деветог октобра у Минићеву је освештана канцеларија Двери Минићево. Отварању канцеларије присуствовали су руководиоци Покрета Двери, Бошко Обрадовић, Зоран Радојичић, Саша Илијић, као и представници девет повереништава градова југоисточне Србије.

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, заменик главног и одговорног уредника, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић, Слободан Ранђеловић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

Фото: Драган Благојевић

„ВАЈФЕРТ“ ПОМАЖЕ МИНИЋЕВО

Месна заједница Минићево на Савет Месне заједнице је 4. октобра сваки начин проналази излаз да школи доделио и 30 столова и 30 стопомогне свом селу. Вртић ‘’Коли- лица за опремање учионица. Месна бри’’ у Минићеву и ОШ Дубрава- заједница је ову и ранију донацију одељење у Минићеву добили су на грађанима добила у сарадњи са хупоклон од Месне заједнице око 150 манитарним Удружењем грађана кошуљица за фолклор, а како би ‘’Weifert’’ из Бора. Дечја недеља била лепше обележена, Ана Димитријевић-Миленковић


ИНФО.

СТР.  3

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СПС Књажевца обележио 22 године рада резултатима који су изнад просека и многима могу да буду за пример

СПС ЈЕ УВЕК БИЛА И БИЋЕ У ВЛАСТИ СПС улази у власт: Душан Грујо... -СПС је партија која има најјачи кадровски потенцијал. Све време били смо у власти, тако ће бити и убудуће. Ми смо одговорна политичка партија за државу, а не локална интересна група. Нећемо дозволити и у Књажевцу да буде другачије. Нећемо да будемо заштитници крупног капитала, радимо у интересу наших грађана. Социјално - економска ситуација је тешка, зато је и наша одговорност већа и од тога нећемо да бежимо. Књажевачки СПС је један од најактивнијих и изнад је просека у Републици—рекао је Бранко Ружић, председник ИО СПС-а, 17. октобра, на обележавању 22. годишњице

социјалиста у Књажевцу. Дарко Живковић, председник Општинског одбора Књажевац и Душан Грујо, председник Окружног одбора СПС-а Зајечар нагласили су да је актуелна власт у књажевачкој општини препрека за развој овог краја, а последице тек ће се видети. До краја године СПС ће сигурно ући у власт у Књажевцу, само је потребно мало стрпљења. Свечаности су присуствовали представници СПС-а из Пирота, Бора, Ниша, Сокобање, Зајечара, Неготина и локални лидери ПУПС-а, Јединствене Србије и Српске напредне странке. Б.Ф.

Др Жарко Обрадовић, министар просвете, у Књажевцу

УЛАЖЕМО И У БЕЗБЕДНОСТ ШКОЛА

Др Жарко Обрадовић, министар просвете у Влади Србије, посетивши, 17. октобра, Основну школу “ Димитрије Тодоровић Каплар” у Књажевцу, заједно са локалним функционерима СПС-а, и у разговору са директорима основних и средњих школа, рекао је да се за просвету издваја мало пара, јер је држава сиромашна. То је и главни разлог што се тешко прате стандарди ЕУ у овој, за народ и државу, стратешкој друштвеној области. Ипак, наше образовање је добро, мада може да буде и боље. Питање је, како да буде боље? Смањује се и број деце. Покушаћемо уредбама и законима да најхитније уредимо неке сегменте у организацији школства. Јер,

данас су, сем знања, највећа улагања у безбедност школа, што је недовољно познато. Наставници и директори школа питали су министра Обрадовића како је могуће решити незадовољство родитеља оцењивањем њихове деце, тако да су наставници неоправдано изложени непријатностима. Одговор је био да је неопходно више разговарати и нека питања и законски решити. Др Обрадовић је са домаћинима посетио и Дом ученика средњих школа, где је означио почетак радова адаптације дела зграде коју финансира његово министарство. Б.Ф.


ОГЛЕДАЛО

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

„ГЕОГРАФИЈА КЊАЖЕВЦА“ НА СЕДАМ СВЕТСКИХ ЈЕЗИКА

Магистар Микица Сибиновић представио је 19. октобра вишејезични водич кроз књажевачку општину. „Географија Књажевца“ прва је књига едиције „Књажевачким крајем“ коју је покренула Народна библиотека „Његош“. О подухвату на коме су волонтерски радили аутори текстова на седам

светских језика и значају једине до сада објављене публикације која на свеобухватан начин промовише лепоте књажевачког краја, говорили су Микица Сибиновић, Миљан Ранђеловић, помоћник председника општине и Владана Стојадиновић, директор Библиотеке. „Географија Књажевца“ намењена

Тринаеста смотра инвалида и пензионера Зајечарског и Борског округа у Неготину

је пре свега туристима, а добар део тиража већ је отишао у руке чланова страних делегација које су ових дана, различитим поводима, боравиле у Књажевцу. Зато ће, како је најавио Миљан Ранђеловић, општина подржати идеју Народне библиотеке „Његош“ за штампањем новог тиража. У програму су учествовали ученици

Техничке школе. Они су симболично, читањем одломака из књиге на енглеском, француском и немачком језику и одабраним музичким нумерама показали да Књажевац има потенцијала да оствари планове везане за идеју да се нађе на туристичкој мапи као позната дестинација. Н.Б.Њ.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

четири прве награде

Прву награду у соло певању припало је Слободанки Јанаћковић, у категорији рецитатора прву награду понео је Звонко Павковић, док је прву награду за ауторски текст добио Петар Геров

Чланови Културно- уметничког Звонко Павковић, док је прву награду друштва Удружења пензионера и ин- за ауторски текст добио Петар Геров. валида рада „Сунчана јесен“ Књажевац Захваљујући освојеном броју првих учествовали су 13. октобра на 13. Смо- наград, КУД „Сунчана јесен“ проглатри културно- уметничког стваралашт- шен је најуспешнијим учесником и ва инвалида, клубова, секција, акти- свеукупним победником 13. Смотре ва жена и пензионера округа Бор и културно уметничког стваралаштва Зајечар. На смотри било је преко 250 пензионера Тимочког региона. Укупно пензионера. Смотра је била такмичар- је додељно 18 награда и сви учесници ског караткер, а своје стваралаштво такмичења били су задовољни. Беба приказано је у шест дисциплина: хор- Милић, председница Секција жена ском певању, соло певању и у дуетима, пензионера Књажевац, након овог рецитовању, литералном стваралаштву, успеха, изгворила је речи Иве Андрића фолклору – народне и староградске „ Старим колико морам и подмлађујем игре. се колико могу.“ КУД „Сунчана јесен“ пензионера и Смотра уметничког стваралаштва инвалида рада Књажевац била је веома одржава се сваке године октобра, тако успешна. Прво место освојио је хор. је 2010. године одржана у Књажевцу, Прву награду у соло певању припало је 2011 у Бољевцу, 2012 у Неготину и 2013. Слободанки Јанаћковић, у категорији домаћин треба да буде Мајданпек. Д. Ђорђевић рецитатора прву награду понео је

Кална без бензинске пумпе Бензинска станица у Кални је још крајем маја престала са радом, као једини снадбевач нафтним дериватима тог места и околних села. Десило се то у јеку пољопривредних радова, па су сељаци били принуђени да се горивом снадбевају у Пироту, Сврљигу и Књажевцу. Који је прави разлог затварања пумпе, никоме није јасно, а то се редовно дешава већ годинама уназад, у исто време?

Питам се како онда да се развија туризам, када туристи немају где да се снадбевају горивом, а камоло мештани? Станица је власништво „Ниспетрола“ и отворена је још у време рада рудника уранијума, који је радио у Мездреји, код Калне, шездесетих година прошлог века. Драган С. Ђорђевић, село Јаловик Извор, Кална


ОГЛЕДАЛО

САЧУВАТИ КЕРАМИКУ И МЕТАЛ

Летња школа конзервације керамике и метала у Архео-етно парку Равна одржана је од 16. до 28. јула. Двадесет трећег октобра сумирани су резултати и очекивања. - Овогодишња Летња школа представља наставак реализације едукативног програма започетог 2011. године са циљем анимирања омладине из Књажевца и њиховог укључења у процес заштите културних добара нашег краја – рекао је Србислав Ђорђевић, директор Завичајног музеја. Музеј је, у сарадњи са Централним институтом за конзервацију (ЦИК) из Београда, Министарством културе, информисања и информационог друштва Републике Србије и локалном самоуправом, реализовао овај пројекат, који је ове године проширен, те је обухватио и конзервацију метала и рад на оригиналним музејским предметима. Едукатори, стручњаци из књажевачког Завичајног музеја, ЦИК-а, Музеја града Београда, Музеја Војводине и Народног музеја из Ниша, задовољни су

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

постигнутим резултатима. – Програм летње школе обухватио је теоријска предавања, демонстрацију метода и техника конзервације и извођење конзерваторских третмана на археолошким и етнолошким предметима, од керамике и метала. Младе треба мобилисати, предочити им значај очувања баштине и активно их укључити у све процесе – рекла је проф.др Мила Поповић-Живанчевић, директорка Централног института за конзервацију из главног града додајући да је јачање културног туризма и популаризација Завичајног музеја Књажевац, Архео-етно парка и локалитета Timacum Minus у Равни основни циљ пројекта, уз специфичност повезивања институција културе са образовним установама, што отвара веће шансе за стварање новог кадра који ће бринути о заштити материјалне културне баштине. У дворишту Архео-етно парка у Равни полазницима летње школе додељени су сертификати. С.Т.

Летња школа у Равни

Конкурс за најбољи српски обредни пешкир

Поводом Седмих сусрета етно жири оцењиваће аутентичност, удружења и асоцијација Србије, композицију на пешкиру, технику Удружење за неговање традиције и квалитет рада. Оцењиваће се само “Извор” отворило је конкурс за пешкири које су израдили ученици српски обредни пешкир у категорији на часовима народне традиције. Најбољи Српски обредни пешкимладих. Пешкири се могу доставити ри биће награђени на Седмим сусредо 15. новембра. Према пропозицијама такмичења, тима етно удружења и асоцијација уз обредни пешкир мораће да се при- Србије ‘’Традицијом у Европу’’, ложи име такмичара, за коју при- које 24. и 25. новембра, уз подршку лику (обред) је пешкир намењен, Општине Књажевац, организује као и кратак опис карактеристи- Удружење за неговање традиције ка краја из ког потиче. Стручни ‘’Извор’’.  К.И.

ИНФЕКЦИЈЕ У ЗИМСКИМ МЕСЕЦИМА Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Зими због временских услова човек борави више у затвореним просторијама, често са више особа који кашљу, кијају, тиме се шире капљичне инфекције. Човек се мање креће, не обавља ни минимум физичке активности, што би добро дошло за неутрализацију стреса и бољу циркулацију. Храни се са „тежом храном“, масном, тешко сварљивом, са

мање свежег поврћа и воћа. Не уноси се ни вода у довољним количинама. А доласком хладнијих дана повећава се учесталост инфекција горњих и доњих дисајних путева (прехлада, грип, ринитис, синузитис, фарингитис, трахеитис, бронхитис, упала плућа, шарлах,варичела-овче богиње. . .) . Као најчешћи разлози појачаног обољевања у зимским месецима наводе се : 1.неодговарајућа температура и влажност ваздуха, 2.загађење ваздуха-смог, 3.слаба и неправилна исхрана, 4.смањење опште отпорности, 5. замор, 6.механичка опструкција у носу (најчешће услед криве носне преграде), итд. Инфекцију најчешће проузрокују

респираторни вируси, али често се на ове инфекције додатно надовеже и бактеријска суперинфекција. Извор инфекције је човек, а инфекција се преноси капљично, тзв. флигеовим капима, који имају домет и до једног метра од оболелог, избацујући их путем кијања и кашљања, а такође и преко прљавих руку. КАКО СЕ ИЗБОРИТИ СА ЗИМСКИМ ИНФЕКЦИЈАМА: 1.Заштита (превенција) подразумева опште заштитне мере, а то су изоловање болесника, избегавање оболелих, избегавање великих скупова, често проветравање просторија, ношење заштитне маске, прање руку после кијања и кашљања. Уношење довољне количине течности у организам, пре свега воде. Правилна исхрана са доста витамина је веома важна као и упражњавање умерене физичке

активности (шетња, плес, вожња бициклом. . .) . Уколико желите свом нервном систему али и целом организму да обезбедите најбоље услове за функционисање онда се потрудите да имате редовне циклусе сна. Препоручена доза сна за одраслу особу је између 7 и 9 сати у току једном дана тј. 24 сата. Редован и квалитетан сан вреди колико и здрав начин исхране док сте будни. Здрав сан је посебно битан током зимског периода. 2.Специфична профилакса се базира на масовној активној имунизацији становништва (вакцина против грипа) чиме се постиже добар локални имунитет. Једини недостатак је што имунитет овако постигнут траје 6-12 месеци, па се вакцинација мора понављати сваке године, тј. пре сезоне грипа.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  6

Фото: Медија центар Бор

Србији у наредних 15 до 20 година прети нестанак 1.200 села која ће остати без становништва, што је готово четвртина од садашњих 4.600 сеоских насеља, упозорено на скупу о могућностима развоја сеоских подручја

Свако четврто село на путу нестанка

Од 4.600 села у Србији, свако четврто је на путу нес тајања, упозорено је на скупу у организацији Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) и Привредне коморе Србије. Учесници су се сложили да је српско село тренутно прилично руинирано и запуштено, а за заустављање негативних трендова и отварање перспективе његовог развоја неопходна је заједничка акција науке, привреде и политике. Председник Српске академије наука и уметности Никола Хајдин истакао је да су српско друштво и привреда, а у оквиру њих, село и пољопривреда данас у озбиљној кризи, а излазак из те кризе је могућ активирањем свих расположивих ресурса, производних и радних. “Села су важно ресурсно и тржишно подручје. Обухватају око 70 до 80 одсто територије Србије, а у њима живи око 40 до 45 одсто становништва”, указао је Хајдин. Он је поручио да села нису само производни полигон за производњу

пољопривредних производа, већ и место за живот преко три милиона становника Србије. “С обзиром да су равномеран регионални и рурални развој европски тренд, нема разлога да и код нас у Србији развој села не буде у приоритету развоја Србије у наредном периоду, не због Европе, већ због нас и будућих генерација”, нагласио је Хајдин. Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић рекао је да су сеоска подручја у Србији “девастирана и запуштена у развојној

политици Србије”, а негативни трендови на селу трају деценијама. “ По с е б н о м и г р а ц и ј е становништва на релацији село-град доприносе демографским променама у којима ће за 15 до 20 година нестати око 1.200 од постојећих 4.600 села”, казао је Милетић. Он је подвукао да се ПКС залаже за развој сеоских подручја, посебно због расположивих ресурса у тим срединама и перспективних могућности за развој малог и средњег предузетништва, бизниса, у бројним привредним активностима

- производњи, преради, услугама... Милетић је подсетио да су ПКС, као респектабилна национална институција у области привреде и САНУ, кровна институција науке, културе и стваралаштва у Србији која делује преко 170 година, пре годину дана потписали протокол о сарадњи у интересу привреде и науке наше земље. Иначе, при САНУ је постојао Инстит у т за село, а од 1982. и Одбор за проучавање села, чије је дејство престало у протеклих десет година. Имајући у виду проблеме села Србије данас, САНУ је прошле године поново формирао Одбор за село, чији је председник уважени академик Драган Шкорић. Скупу на тему “Могућно-сти развоја сеоских подручја и улога лока лне с амоу пр а в е” који се одржава у ПКС прис ус тву ју гра доначелници, председници општина, представници регионалних привредних комора и регионалних пољопривредних станица. РТС, 28. септембар


ЗАПИС

СТР.  7

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

У Књажевцу прва електрична сијалица засветлела 1912. године

ФИЛМ „УПАЛИО“ ПРВУ СИЈАЛИЦУ Захваљујући Дизел агрегату у кафани „Национал“ за напајање кинопројектора прва електрична сијалица засветлела је 1912. године, а град електрично осветљење добио је фебруара 1925. Градњу прве централе започели су 1923. године Радомир Арсенијевић и Мирко Матијевић из Београда. Централа је изграђена у Језави (садашње складиште „Југопетрола“ и бензинске пумпе) и имала је дизел мотор од 68 КС и генератор од 48 КВА. Еелектрична енергија се у центар вароши преносила диструбутивним водом са напоном од 3.150 в. На истим стубовима налазила се нисконапонска мрежа на коју су били прикључени тадашњи претплатници. У вароши су постојале три трафо станице. Производња

у 1931. години достигла је ниво од 65.000 КWх, а продавана је по тарифи за домаћинство 8, за расвету 6, за моторе 4 и за дућане 12 динара КWх. Књажевачки трговац Света Митић изградио је прву хидро централу на Трговишком Тимоку (код Баранице) 1927. и 1928. снаге 7 КВА. Струјом је напајао свој млин, приватну кућу и део Трговишта. Општина откупљује обе централе 1930-те, али већ 1933. године, због квара на дизел мотору, уграђује се машина на упојни плин од 120 КС и генератор од 90 КВА. Просечна дневна потрошње износила је 23 м3 буковог дрвета на дан. Године 1939. на електричној мрежи у Књажевцу било је 927 претплатника и 28 моторних потрошача. Централе су још изграђене 1927. у

Хотел “Национал” Вини и Подвису. Насеље Подвис добило је електрично осветљење 1938., а Вина 1945. године. Књажевац се од 1947. до 1952. напајао из винске централе због квара на књажевачкој и недостатка горива. Изградњом хидроелектране Соколовица, термо- електране Звездан и повезаног далековода између Књажевца и Грљања створили су се услови за убрзану електрификацију тимочког региона. У послератном периоду, од 1945 – 1955. године, елктрифицирано је 45, а у наредне две деценије и остала насеља.

Бржи развој електрификације Књажевца почиње октобра 1944. Године 1947. снабдев а ње елек т ри чном енергијом наставља се пр еко Привр едног предузећа „Тимок“ које је априла 1952. припојено Тимочком електричном предузећу из Зајечара. Погон у Књажевцу имао је статус Пословнице а касније Електродистрибуције. Данас електросистем овог дела Србије припада Привредном друштву за дистрибуцију електричне енергије Југоисток Д.О.О Ниш. Драгић Ђорђевић


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Генерал Јован Мишковић – чувар књажевачког културног блага 1 (одломак) Бојана Илијић

ИЗВРСТАН ВОЈНИК И ПРЕДАН ТЕРЕНАЦ Књажевачки округ Јована Мишковића, едиција Записи о завичају, књига 2 Народна библиотека „Његош“ (2011)

Желео бих да будући следбеници на овоме пољу и стручњаци, који се по Књажевачком округу вољно или по дужности буду бавили, прикупе и спреме толико материјала да се још тачнија и потпунија карта овог округа изда, те да сваки будући рад буде и пунији и бољи од предходећег, јер тек тако моћи ће се рећи да се напредује. Јован Мишковић Прилог познавању књажевачког краја дао је потпуковник Јован Мишковић, касније генерал и председник Српске краљевске академије. У свом научном делу Књажевачки округ детаљније је прерадио и допунио описе лекара Стевана Мачаја, још једног истраживача тимочке области. Широких интересовања, генерал Мишковић приступио је изучавању књажевачке територије из више углова. Као добар познавалац географије, историје и ботанике он свој рад конципира тако да обухвати различите сфере књажевачког краја. Он описује границе и административне поделе, хидрографију, орографију, комуникације и старине, етнографију, историју и картографију. Систематичност у његовом раду огледа се и у плановима и теренским скицама старина које је сам цртао и сакупио у 33 бележнице које се данас чувају у архиву САНУ. У свом делу Књажевачки округ, у поглављу Комуникације и старине, он описује најзнатније старине књажевачког краја. Забележио је, за то време, нове податке о цркви у Каменици, о градовима Сврљигу, Равни, Кожељу и Бараници. Осим тога, пружио је кратке информације о латинској цркви код Вратарнице, о развалинама код Суводола на брду Манастирска глама, о још једним развалинама на Градској глами изнад села Ошљана. Евидентирао је остатке старих градова код Градишта, на Грнчару код села Заграђе и на ушћу Сврљишког и Трговишког Тимока тзв. град Голубац. Он помиње и развалине код села Грбавче и Преконоге, као и остатке Милетине цркве спрам брда Главичице крај Књажевца. Изврстан војник и предан теренац, Мишковић је прикупио потребне

Јован Мишковић (1844–1908)

су извор за изучавање историје Србије и српског народа. Иако стручњак пре свега за природну и војну географију, с подједнаком страшћу бавио се националном и војном историјом, тактиком, етнографијом, археологијом, народном медицином и ботаником, бележио народно усмено стваралаштво. Мишковић је пропутовао читаву Србију и дао описе многих области. Свакој теми приступао је мултидисциплинарно, дела писао на основу својих географских, историјских, етнографских и других бележака, па Генeра л Јован Мишковић се многа од њих не могу сврстати само (1844–1908) један је од најученијих у једну научну област. и најумнијих људи, најзначајнијих Осим што је овде службовао, војних стручњака и најсвестранијих Јован Мишковић је неколико пута научника Србије XIX века. И у војсци обишао књажевачки крај свестрано и у науци, доспео је до највишег га истражујући. Прикупљене подаположаја – министра војног и пред- тке током тих боравака касније је седника Српске краљевске академије. користио да напише неколико радова Његово обимно научно дело и богата о Књажевцу и његовој околини. писана заоставштина незаобилазан Боравећи службено у књажевачком податке о стратешким карактеристикама Тимочке крајине. Али то не остаје једини мотив његовог истраживања. Документујући старине и обичаје на овим просторима, Мишковић остаје упамћен као пионир истраживач културноисторијске слике књажевачког краја.

Доња Каменица У свом делу Грађа за топографију округа Књажевачког горе поменути лекар Стеван Мачај први је забележио скромне податке о цркви у Доњој Каменици. У његовом сећању она је остала запамћена као црквица у византијском али здраво опалом и погрешном стилу. Двадесетак година после Мачајевог обиласка ове старине, пут је нанео потпуковника Мишковића на исту страну. Војничка систематичност усмерила га је да детаљније забележи локацију цркве на левој обали Тимока Коренатца, баш онде где поток Страник у Тимок упада. Осим тога он је дао

прве димензије ове цркве – у дужину 10, а у ширину 9 корака. Такође је забележио начин градње и материјал од ког је црква сазидана – зидана је од камена сиге, измешаног у извесним одстојањима са по неколико реди цигаља. Напомиње да црква има звонару и ишарано кубе, а да је зид још у врло добром стању. Све ово су нове информације које су допринеле документовању овог културног добра. Оно што је најзначајније у односу на прве Мачајеве податке је детаљан опис живописа. Међу насликаним композицијама он помиње Тајну вечеру, Голготу, четири Анђела и Бога који благосиља, Константина и Јелену који обоје између себе држе крст. Описујући ктиторску композицију у јужном простору наоса он претпоставља да су то намесници двора Михаила Абоговића. У припрати је описао представу Михајла и његове жене. Иако је забележио само мали део живописа, то је било довољно да заинтересује и мотивише остале истраживаче средњег

крају 1877, написао је студију „Књажевачки округ“, објављену 1881. године. „Књажевачки округ“ прво је дело научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац. Како је у време његовог борављења и истраживања књажевачки крај био гранично подручје према Турској, Мишковић га описује пре свега као војни стручњак, за потребе упознавања терена из војностратешких разлога, дајући у исто време географско-топографску слику округа, те се сматра и првим српским катографом овог краја. Податке о старинама књажевачког краја касније је објавио и у Старинару Српског археолошког друштва, у студијама „Две старе цркве у Књажевачком округу“, у којој даје опис цркве Манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, и „Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији“, где значајно место посвећује Равни и Кожељу. века у Србији. Црква у Доњој Каменици смештена је у долини Трговишког Тимока, 15 km југоисточно од Књажевца. Претпоставља се да је посвећена Богородици зато што је она највише приказивана на живопису. Црква је датирана у XIV век. Има основу сажетог уписаног крста са кубетом. Унутрашњост цркве састоји се од наоса са тространом апсидом и припрате са спратом. Изнад спрата припрате су две куле са четворосливним крововима. На каменим темељима испред улаза у цркву налазио се двоспратни дрвени трем. Црква је сазидана од ломљеног камена и малтера уз употребу цигле. Спољашњост цркве украшена је редовима опеке и керамичким кружним елементима. Испод пода унутрашњости цркве откривен је старији под од опека. Испод њега регистрован је праисторијски културни слој. Око цркве регистрована је средњовековна некропола која је била у употреби од XIV до XVII века.


ТРАДИЦИЈА

Хотел “Тимок”

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Фото: Медија центар Бор

Хотел “Ђердап”

Књажевачки кафански живот између два светска рата, по ослобођењу и сада

У „ЂЕРДАПУ“ ДАНАС ПРОДАЈУ МОБИЛНЕ У међуратном периоду било је преко педесет хотела, кафана, гостионица. У моди је било да на фирми стоји назив хотел, иако те услове нису испуњавали ни званично признати хотели, попут „Париза“ „Атанасковић“ (хотел „Тимок“). Највише угоститељских радњи било је лоциирано у центру вароши око ондашњег Трга краља Петра, сада Споменик слободе. Било је шест кафана, где је доминирао објекат хотела „Париз“. У Доњој чаршији, било је 18 кафана, доминирао хотел „Атанасковић“. У старој чаршији 10 кафана, од којих је најпознатија била „Ђердап“. У горњој чаршији 21 кафана, најпознатија „Југославија“. У близини железничке станице две, и у парку Средорека једна. Експанзији угоститељства у Књажевцу у међуратном периоду допринело је што ондашње властИ за две деценије нису учиниле ништа по питању јачања привреде, просвете, здравства, смањења беспослице и подизања животног стандарда становника, па је издаван неограничен број дозвола за отварање и вођење угоститељских радњи, где сиромашни и беспослени уз чашицу вина или ракије треба да забораве муке и невоље. Основна делатност ових објеката била је пружање угоститељских услуга – точење алкохолних и безалкохолних пића, исхрана и смештај. Са друге стране, кафане су имале велики значај у друштвеном, културном, па и у политичком животу. Кафане су биле место за забаву, дружење, уговарање послова, размењивање мишљења о разним

темама, па и седиште појединих странака. „Париз“ је био седиште Народне Радикалне странке у Књажевцу. Нова година се дочекивала по кафанама, сваке вечери у хотелима је свирала музика и певале кафанске певачице. Понекад су у „Паризу“ гостовале и мање позоришне групе, у гостионицу „Касина“(Национал) одржавале су се варошке свечаности: свадбе, новогодишње прославе позоришне представе, еснафске и учитељске забаве. „Национал“ је пре свега био познат по приказивању биоскопских филмова. Преко пута „Национала“, код бетонског моста, била је кафана „Ђердап“, која је и данас у функцији, подигнута последње деценије XИX века. На њеном спрату је је 1908. године радила женска подружница кројења и шивења. У ову кафану углавном су свраћали Божиновићеви накупци и бројни коцкари. Данас је у овој згради смештена продавница мобилних телефона, апотека, мењачница,

продавница месних производа, кафић, женски и мушки фризер. Како је Књажевац у оно време имао око 5.000 становника, на 1оо људи долазила је једна кафана, али то не значи да су у кафане долазили само ради пића, били су то центри друштвеног живота , где се долазило и да се поприча са другим људима, прочитају новине, саслушају вести из света или вароши. Кафане су биле уточиште сиромашних и богатих, тужних и веселих, идеолошки опредељених и неопредељених, али и место, где су често брисане све социјалне границе. И поред добрих страна кафанског живота има и негативних, јер је у периоду између два рата у Кјажевцу нарастао број алкохоличара, који је повећао и број туберкулозних болесника. Приметан је био и пораст оболелих од венеричних болести. За време Другог светског рата број кафана се преполовио, а после рата оне су затваране. Законом о експропријацији и национализацији угоститељима је одузет сав инвентар и почела су да раде такозвана друштвена угоститељска предузећа. Од почетка

шездесетих, поново постоји приватни сектор , али он више нема онај предратни сјај. Данас је много мањи број приватних угоститељских објеката него што их је било у првој деценији XX века, али то су „радње“ другачијег типа. Алкохол се троши у мањим количинама, а кафане се све више користе ради дружења. Од забавног живота остале су само прославе матураната и свадбе. После Другог светског рата служена су искључиво индустријски произведена пића за разлику од предратног периода када су угоститељи вино справљали од грожђа из сопствених винограда. Важно јенапоменути и то да у највећем броју случајева кафеџије нису поседовале сопствене локале, већ су их узимали под кирију од богатих газда, па су локали често мењали, а у некима се и веома кратко остајало. Данас кафане у Књажевцу могу да се изброје на прсте: „Променада“, хотел“Тимок“, „Милошев конак“, „Верона“, „Барка“, „Ренесанса“,“Мали предах“, пицерија „Париз“, „Спорт“.... и - туце кафића. Може слободно да се каже да је на кафански живот у последње две деценије највише утицала незапосленост проузрокована приватизацијом фабрика. У Књажевцу је данас водећи угоститељ Славиша Ћирић – „Пицеринац“ са три угоститељска објекта. Како је тамо, дођите и уверите се, није згорег. Могуће је да лепо попијате и замезите, да с е забавите, чека вас и домаће и индустријско пићенце. По жељи. Ипак је другачије него некад. Драгић Ђорђевић


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди - ЗАШТИТА БИЉА

ЈЕСЕЊА ЗАШТИТА ВОЋАКА Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац У јесен, након завршене бербе, почиње припрема за наредну вегетацију. То обухвата: сакупљање опалог лишћа, мумифицираних плодова из крошње и са земље испод воћке, уклањање старих , поломљених грана. Све ове биљне делове треба изнети из воћњака и спалити. Њиховим уништавањем смањује се популација патогена. Пожељно је да се металном четком или посебним стругачем, са дебла и рамених грана острже стара кора, чиме се скида маховина, лишајеви као и гнезда гусеница које су на стаблу нашле зимско склониште. Већина болести на воћкама се сузбија од раног пролећа и затим током вегетације, али за неке болести је неопходно и третирање у јесен у периоду опадања лишћа. Неопходност јесењег третирања се огледа и у томе што постоји опасност од појаве топлих дана у фебруару, када пупољак крене. Тада може доћи до инфекције јер истовремено и презимљујуће форме патогена се буде. Ако тада дође до инфекције (и зависно од степена заразе), каснија борба са болестима воћака до краја вегетације је неизвесна. Најзначајније болести су : код коштичавих воћака : бактеријски рак коштичавог воћа,шупљикавост листа коштичавог воћа и коврџавост лишћа брескве, а код јабучастог воћа: рак коре код јабуке и крушке, бактеријска пламењача јабучастог воћа и бактеријски рак крушке. Рак коштичавог воћа (узрочник Pseudomonas prunorum)је бактеријска болест која се појављује на већини коштичавих воћака. На гранама и кори долази до појаве ракрана и хипертрофије околног ткива уз обилно лучење смоле. До заразе долази у јесен, у време опадања лишћа и у пролеће у време цветања. Обзиром на време заразе, најважније је извршити третирање у почетку опадања лишћа фунгицидима на бази бакра. Сматра се да је бактеријски рак најопаснија болест коштичавог воћа јер нема

делотворних мера заштите, а понекад може доћи и до потпуног сушења воћњака. Шупљикавост листа (узрочник гљивица Stigmina carpophilla) коштичавог воћа је болест препознатљива на лишћу у виду ситних округластих пега које некротирају и с временом испадају с листа и он постаје шупљикав. Хемијско сузбијање се спроводи већ у јесен у периоду опадања лишћа бакарним фунгицидима, а затим следи примена бакарних фунгицида пред крај зиме у фенофази бубрења пупољака, зависно од временских услова и додатна третирања пре цветања и после цветања фунгицидима на бази kaptana и diatinona. Коврџавост лишћа брескве ( Taphrina deformans) је болест која изазива појаву задебљалог и наковрџаног лишћа црвенкасте боје. Знакови болести се јављају већ у рано пролеће, али кад су видљиви – касно је за заштиту. Узрочник болести, гљивица, презимљује у облику мицелијума у зараженим пупољцима. За успешну заштиту брескве потребно је третирање спровести пре појаве првих знакова болести. Прво третирање бакром се обавља већ у јесен, а третирање бакарним фунгицидима пред сам почетак вегеације и фунгицидима на бази dodina и ditianona у почеку вегетације незаобилазна је мера. Рак коре јабуке и крушке (изазива гљивица Nectria galligena). До заразе долази кроз разна механичка оштећења на воћки (рез, град и сл.) Рак ране су видљиве на кори грана и дебла. Ране се с временом повећавају, а кад обухвате целу грану долази до њеног сушења. Све гране са знаковима болести потребно је уклонити резом, а ране настале резидбом треба премазати Mikazol pastom ( ак.м 1 % tiabendazolа). Током топлих и кишних јесени пожељна су и два прскања фунгицидима на бази бакра у време опадања лишћа. Бактеријска пламењача (Erwinia amylovora ) јабучастог воћа најопаснија је болест јабуке и крушке. Заражена стабла изгледају као опаљена ватром па је болест по томе и добила име. Врло карактеристичан знак болести су једногодишњи избојци који потамне, лишће на њима вене, а вршни део се обеси и подсећа на дршку кишобрана. Обавезна мера заштите је механичко одстрањивање заражених избојака 30 цм испод прелаза из болесног у здраво ткиво јабуке,

Припрема Бордовске чорбе :

За припрему 100 литара 2% раствора Бордовске чорбе потребно је: 100 литара воде, 2 кг плавог камена, 0,8 кг негашеног или 2,4 кг загашеног креча. Негашени креч се загаси у троструко већој количини воде. Од 100 литара воде из бурета узме се 10 литара да се размути креч и 10 литара да се растопи плави камен. Када се креч размути процеди се кроз ређу крпу и врати у буре да се направи кречно млеко. Када се плави камен растопи, сипа се у буре са кречним млеком. Увек се сипа растопљен плави камен у кречно млеко. Не препоручује се мешање обрнутим редоследом јер се тада чорба брже таложи и слабијег је квалитета. Овако припремљена бордовска чорба мора истог дана да се потроши, јер стајањем губи фунгицидно својство. Чорба може , евентуално, да се стабилизује додавањем 250 грама шећера на 100 литара чорбе и тада задржава фунгицидно својство 2-3 дана. односно 50 цм код крушке. Алат при резидби треба обавезно дезинфиковати. Хемијске мере заштите спроводе се превентивно у почетку вегетације фунгицидима на бази бакра (као и за сузбијање краставости јабуке), а у цветању применом препарата на бази fosetl-aluminijuma (Aliete...) . Примена бакарних фунгицида препоручује се и у јесен, одмах након опадања лишћа. Бактеријски рак крушке ( Pseudomonas syringe pv. Syrihge). Знакови болести, рак коре и некроза пупољака и сушење цветова, лако се могу заменити с бактеријском пламењачом. Сузбијање се спроводи током опадања лишћа и пред почетак вегетације фунгицидима на бази бакра. Јесења примена бакарних фунгицида препоручује се и за неке друге воћне врсте код којих се јављају бактериозе као нпр. бактеријска пегавост на ораху или бактеријска пламењача и бактеријски рак на лесци. Сва средства за плаво прскање припадају тзв. групи бакарних једињења. То су: Bordovska čorba која се примењује у концентрацији 1,5-2%,Funguran-OH (0,5%), Cuproxat (0,35%), Blauvit ( 1%), Bakarni oksihlorid 50 ( 0,75%), Kupragin ( 0,35%), Cuprablau Z (0,5%) и др. Овде можда треба издвојити препарат Cuprablau Z, који је идеалан је за јесењи третман, обзиром да је цинк (из cinksulfida ) неопходан за добро презимљавање пупољака и диференцијацију цвета . А делује и као синергист, побољшава усвајање бакарних јона, и улази у састав ауксина-хормона раста код биљака. Појава интензивно зелене боје је, такође резултат искоришћавања цинка од стране биљке. Третирање треба обавити по лепом времену, без ветра, када је температура изнад 10C. Стабла морају бити добро наквашена, јер уколико неки део остане неистретиран, на њему се може у пролеће појавити болест.

ЈЕСЕЊА СЕТВА СТРНИХ ЖИТА Да подсетимо Правилан избор сорте и употреба декларисаног семена, представља предуслов за постизање високих и стабилних приноса. Семе пшенице и других жита треба да буде прописно декларисано, дезинфиковано и испитано. Пшеница добро користи продужено деловање дубоке обраде па се може применити редукована основна обрада – плитко орање и тањирање, зависно од масе жетвених остатака. Оптималана густина сетве креће се од 500-600 клијавих зрна по квадратном метру. Код већине сорти то износи 220 – 260 килограма семена по хектару. Корекцију количине семена треба обавити због закашњења у сетви, али и ако је она неквалитетна, па семе остаје на површини. За сваки дан закашњења после оптималног рока, норма треба да се увећа за 0,5 – 1 %, зависно од квалитета сетве. Дубина сетве треба да је 4 – 5 цм, а брзина кретања сејалице 7 – 9 километара на час ( пратилац брзим ходом може да сустиже агрегат ). За наше агроеколошке услове оптимални рокови сетве појединих стрних жита су : - за озиму раж од 15. до 30. септембра, за озими јечам од 20. септембра до 5. октобра, за озими тритикале од 25. септембра до 15. октобра, за озиму пшеницу од 1. до 25. октобра, за озими овас од 1. до 10. октобра и за озиму дурум пшеницу од 5. до 31. октобра. Изван ових оптималних рокова сетве производња је ризичнија, мање економична и више зависна од природних чинилаца.


ПРОЈЕКТИ

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

партнерством кроз децентрализацију

Јастук пун обећања пожаревац Како децентрализација представља само шансу за унапређење ефикасности државе, али не и гаранцију да ће се то заиста и догодити, чему онда толико ишчуђивање „локалаца“. Закон о финансирању локалне самоуправе РС обликован је по европском узору, па се чини да је милозвучност саме помисли на Европу навела на то да сметнемо са ума да је ово и даље Србија. Отуда, прихватимо неумитност врло постепених помака, са увек отвореном опцијом добро нам познатог разочарења. Тако су буџетом Града Пожаревца у овој години планиране три милијарде динара, са око пола милијарде трансферних средстава из Републике. Основни очекивани ефекат био је, и остао, повећање прихода. Иако челни људи овог града истичу да је рано давати оцене, у „позадини“ се чује тон забринутости, док Србија поставља питање да ли и у којој мери држава поштује Закон о финансирању локалне самоуправе. Нисмо ли речитији на папиру, него у пракси?

Ех, ти трансфери Пред измене Закона о финансирању локалне саоуправе, у Пожаревцу је међу првим људима овдашње политичке сцене превладавало уверење о користима децентрализације. Наравно, незаобилазни отежавајући елемент јесте врло озбиљна економска и финансијска криза. Мада, колико отежавајући, толико и олакшавајући аргумент на страни државе. Но, после почетних корака финансијског осамостаљивања у односу на државу, наши функционери остадоше без „речи“. Отуда је и ауторка овог

текста имала поприличне тешкоће у покушају да дође до потребних одговора. Одједном, готово сви, из све снаге, беже од микрофона. Није тренутак за јавно иступање на тему фискалне децентрализације. Шта је иза брда можда и сазнамо у некој будућности, ако и не, јавиће нам наш „стомак“. Градоначелник Пожаревца Миомир Илић, једини је од позваних саговорника пристао на сусрет, током којег је указао на то да је децентрализација Србије и реформа локалне самоуправе дуготрајан и сложен процес за који је неопходан широк политички консензус, али који мора врло прецизно да буде планиран кроз државну стратегију. Подсећамо да је до 1990. године постојао систем по којем су средства убирана у локалним самоуправама, ту и остајала. Из те „кесе“ су потом општине и градови издавали поврат ка вишим, републичким инстанцама. Данас је модел обрнут, а крајњи резултат потпуно неизвестан. Једно је сигурно, животари се. Не бисмо ли ту врло слободну процену поткрепили указаћемо, рецимо, на то да су у претходне две године ненаменски трансфери смањени за више од 40 посто, што приближно износи 36,8 милијарди динара. Укупан ниво смањења трансфера за период од 2009. до 2011. године износиће 58 милијарди динара.

Рано је за тугу Градоначелник Пожаревца Миомир Илић, сматра да је Закон о финансирању локалне самоуправе потенцијално добра основа, пре свега у побољшању јавности, стабилности и предвидивости, побољшању степена хоризонталног уједначавања, јачању самосталности локалне самоуправе и институционализацији дијалога централне и локалних власти, али да

У рукаву државе Пожаревац је окружен рекама Дунав, Велика Морава и Млава, али ту предност још увек није успео да искористи. Такође се стање у области привредне и комуналне инфраструктуре манифестује као крупно развојно ограничење, уз низ „државних“ препрека, које не остављају много простора довитљивости, нити је прерано одговарати на питања о ефектима фискалне децентрализације и стварању система јавних локалних финансија. - Још увек је рано за конкретна поређења остварене ефикасности у до сада начињеним корацима у домену децентрализације. Још увек немамо расположиве крајње цифре које би омогућиле реалну оцену о оствареном повећању прихода и степену ефикасности њихове наплате. Свакако је у буџету нашег града скоро пола милијарде више, али и низ додатних обавеза. Већи је прилив из пореза на зараде, односно, тако је планирано, али још увек је питање хоће ли то тако и бити практично остварено. Са друге стране, укидањем неких комуналних такса, по том се основу смањује прилив, а мања су и средства добијана као накнада у домену заштите животне средине. Пренете су нам и неке од обавеза које су раније финансиране са републичког нивоа. Рецимо, идући буџет ће бити додатно оптерећен и услед нове категоризације путне мреже. Тако да је у питању низ нових момената, али је рано за аргументовано оцењивање стварних ефеката оцењује Илић и истиче значај улоге државе и њене координације са локалним самоуправама, како би се створила

предузетништву локалних функционера. Ипак, ова је средина пре две године на сопственој територији приступила децентрализацији формирањем градске општине Костолац. Та се одлука и у пракси високо котира. Даље, грађани очекују наставак овог процеса, међутим, не знају да су домети поново негде у „рукаву“ државе. квалитетна, грађанима окренута и у функционисању способна локална самоуправа у јакој држави. Дакле, кључ успеха и на овом великом задатку остаје у партнерству, које је, нажалост, у нас, некако увек кратког века.

Брчкање у плићаку Ст у п а њ е м у „ в о д е “ д е ц е нтрализације, Србија се подуже „брчка“ у плићаку. Очекивања су била велика. Обећања далеко већа... Поверовасмо да ћемо најзад постати господар на своме?! И сама сам читко исписала своје име и презиме испод петиције за децентрализацију. Сада ми је јасније колико је тај чин био утемељен на неразумевању учињеног... Можда је прерано судити о ефектима започете децентрализације и, конкретно, актуелног Закона о финасирању локалне самоуправе, јер ипак је то процес и, отуда, захтева много времена. Наравно, стоји и могућност да смо по ко зна који пут превише очекивали од обећања. Слава демагогији, пропаганди, маркетингу! Но, упркос свему, и надаље остаје „најудобнији“ јастук пуњен обећањима и вером у иста. Андријана Максимовић „Реч народа“


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Џудо клуб „Књаз“

ДРУЖЕЊЕМ ДО ЗЛАТНИХ ОДЛИЧЈА Џудо клуб „Књаз“ у Прокупљу, недавно, у јакој конкуренцији са такмичарима из Србије, Бугарске, Грчке, Македоније, Црне Горе и БиХ, освојио је три бронзане медаље у узрасној категорији „полетрки“. Медаљама су се окитиле Нађа и Сара Симић и Ина Јовановић. Ово је велики успех с обзиром да им је ово било прво званично такмичење. Остали такмичари имали су мање спортске среће и због недостатка искуства поражени су у првим борбама, тако да нису стекли право даљег наступа. На купу Прокупља такмичило се 465 такмичара и такмичарки у три узрасне категорије. У Краљеву, на 1. Меморијалном међународном купу, уз учешће 20 клубова из Србије и два клуба из Македоније, са преко 200 такмичара и такмичарки

у две узрасне категорије, шесторо наших такмичара освојило је три медаље: 2. место припало је Богдан Бонић, док су 3. места освојила Нађа Симић и Ина Јовановић. Богдан Бонић је после две убедљиве победе у финалу изгубио прво место на поене, док је Нађа Симић победила у првој борби, да би затим изгубила у наредној, па потом победила у мечу за треће место. Ина Јовановић је изгубила у првој борби, а у репасажу је дошла до медаље, док те среће није била Сара Симић која после победе у првом колу на продужетке, наредна два меча изгубила и остала без медеље. Остали такмичари су изгубили у првим мечевима и нису стекли право на даље такмичење. У сарадњи два клуба борилачких вештина, џудо клу ба “Књаз” и Самбо клуба из Књажевца, који промовишу спорт и здрав

начин живота, реализују се и пројекти подржани од локалне самоуправе. - Навешћу само неке од примера ризичног понашања са несагледивим последицама по здравље младих: од 400 анкетираних ученика , 95,5 одсто сматра да су алкохол, дроге и цигарете опасне по здравље људи. Просек година када су испитивани адолесценти пробали цигарете први пут био је 13,5 година, а то је урадило 48,5 процената испитане деце. Са 14 година у просеку први пут су пробали алкохолна пића њих 89,6 одсто. Неку психоактивну супстанцу пробало је 12,7 испитаника, а просек година када су то први пут урадили је 11,4 одсто. Да су опасније психоактивне супстанце од цигарета и алкохола сматра 92,4 одсто анкетираних ученика. Око 45 одсто испитаника мисли да неко жели да проба дуван, алкохол или дрогу зато да би скренуо пажњу на себе, 4,9 процената

мисли да ће тако решити важне проблеме, а 49,75 одсто мисли да је разлог радозналост . У породицама испитиване деце има пушача и то у 74,7 одсто . Податак да се у њиховим породицама једном недељно пију а лкохолна пића дало је 46,5 одсто испитаника. – наводи тренар клуба Драган Петровић, додајући да је Србија прва у Европи по броју абортуса и некоришћењу заштите приликом секс уалних односа и зато апелујемо на родитеље да што раније усмеравају децу на спорт, стварајући им здраве радне навике како би квалитетније провели слободно време уз тренирање и дружење са вршњацима из свог клуба и целе Србије и целог региона . Успис нових чланова у џудо клуб је стално отворен, а ближе информације могу се добити на број телефона 063 442 554. С.Т.

Резултати књажевачких спортиста

ЈЕДИНО ОДБОЈКАШИЦЕ ПОБЕДИЛЕ Реми Тимочанина у Сокобањи, порази кошаркаша, рукометашица и одбојкаша, победа одбојкашица, “петнаестица” Нивеса.

ФУДБАЛ

Окружна фудбалска лига, Поморавско-тимочка зона, 10. коло 11. коло Миџор – Слога Минићево Озрен – Тимочанин 1:1 3:0 Бучје – Велика Јасикова 0:1 Прва женска фудбалска Борац – Омладинац 0:1 лига, 8. коло ШСК – Полет 2:2 Црвена звезда – Нивес 15:0 Рудар Подвис – БСК 3:2

КОШАРКА Прва српска лига Исток, 4. коло ОКК Јуниор – Књажевац 74:73 Регионална лига, млађе пионирке, 2. коло Књажевац – Наисус 50:41

РУКОМЕТ Прва женска лига Исток, 5. коло Књажевац – Слога 25:27

ОДБОЈКА Друга лига одбојкаши, 2. коло Књажевац – Ниш 0:3 Регионална лига одбојкашице, 2. коло Пореч – Књажевац 0:3


broj 64  

knjazevacke

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you