Issuu on Google+

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

Зграда Општине Књажевац

фото: М.П.

ГОДИНА IV БР. 56, 28. ЈУН 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

ЧЕКАЈУЋИ НОВУ ВЛАСТ

СТАЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ

СЕЋАЊЕ НА ОТВОРЕНА СЕЗОНА на „Бањици“ МИЛОША ДОКТОРКИ МИЛОШЕВИЋА МАЈСТОРСКО ПЕРО Војска походила села

Тимочка бригада Војске Србије, 26. и 27. јуна, организовала је акцију ‘’Селу у походе’’ у селима Ошљане, Ново Корито, Кожељ, Шарбановац и Радичевац. Војни лекар, ветеринар и лекарска екипа Црвеног крста Књажевац прегледали су становнике и контролисали здравље животиња. Један од циљева ове хуманитарне акције јесте да се покаже нераскидива веза између народа и његове војске. К.И.


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  2

ОТВОРЕНА СЕЗОНА на „Бањици“

Двадесет другог јуна свечано је отво- Удружења за неговање традиције „Изрена летња сезона на базену „Бањица“. вор“ и колекцији хаљина „Завештање Од ове године, одлуком Општинског за будућност“, као и у целовечерњем већа, овај Спортско-рекреативни концерту књажевачког „Дрим бенда“. комплекс додељен је на управљање У спортском делу програма, у Туристичкој организацији општине организацији новооснованог Пливачког Књажевац која ове године обележава и ватерполо клуба „Књажевац“, тркало деценију успешног рада и постојања. се у 5 категорија,а љубитељи синхроног На простору између ресторана и пливања уживали су у бравурама клуба дечјег базена, на позорници Дома кул- „Сирене“ из Ниша. туре, смењивали су се ученици ШкоКао подстицај младима, у сарадњи са ле за основно музичко образовање директорима школа у Књажевцу, супер „Предраг Милошевић“ и основне одликашима и „вуковцима“ четвртог и школе „Каплар“: представили су се ет- осмог разреда основне, као и ученицино хор „Славеј“ и рецитатори. Сестре ма завршних разреда средње школе, Милкић стиховима о граду и завичају поклоњене су сезонске карте. обогатиле су прославу јубилеја ТуриБила је ово прилика и да се обелестичке организације. Посетиоци су же три деценије од изградње једног од имали прилику да уживају и у ревији најлепших базена у Србији. С.Т.

БЕЗ КВОРУМА У петак, 22. јуна, због недостатка кворума, није одржана конститутивна седница Скупштине општине Књажевац. На седницу је, од новоизабраних 40, дошло 14 одборника. Дошли су 11 одборника УРС-а, два одборника ДСС-а и један

ИЈА

ЦЕНТ АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

одборник СПС-а. Изостали су одборници Демократске странке, Српске напредне странке и ЛДП-а. Дарко Живковић, председник СО Књажевац, заказао је нову седницу за 29. јун. С.Т.

УТЕР ЦЕН

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић; РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић; АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

фото: З.М.

СЕЗОНСКЕ КАРТЕ ЗА БАЗЕН Туристичка организација општине Књажевац продаје карте за базен “Бањица” по цени од 2.500 динара, уз могућност плаћања на три месечне рате преко административне забране. Сезонска карта обухвата 30 улазница за базен

и може се искористити од 1. јула до 1. септембра 2012. године. Карте се продају у Инфо центру, у Улици Књаза Милоша 37, од 8 до 15 часова. Детаљније информације могу се добити на телефон 735-230. ТООК

Постизборна платформа ДС у Књажевцу ДС у Књажевцу је свесна да није у потпуности остварила очекиван резултат на локалним изборима. Број освојених гласова није у складу са реално оствареним резултатима рада у протеклом периоду и јасно показује да ДС није успела да грађанима на прави начин представи, све оно добро што је урађено и започето у Књажевцу. Током предизборне кампање, ДС се у Књажевцу, без икаквог разлога, нашао на удару негативне кампање неких политичких актера. ДС је једина странка у општини која је искрено покушавала да у последње четири године успостави демократски дијалог у општини, да смири узавреле страсти, да омогући да сви они који раде у интересу општине могу да реализују своје идеје и пројекте. ДС ће на тој платформи наставити да ради и убудуће, стављајући опште изнад страначких интереса. За ДС у Књажевцу је најважније да се реализују програмска решења која је ДС припремила у предизборној кампањи, јер без њиховог спровођења нема напретка општине.

За саму ДС у Књажевцу наједноставније решење је да пређе у опозицију. Када би ДС бринула само о себи, онда би сутра отишла у опозицију и на тај начин могла најбоље да консолидује и припреми даље активности. Имајући све претходно у виду, ДС у Књажевцу је спремна да стави све оно што има, као и свих својих 7 одборника, на располагање коалицији која ће бити слична са оном коалицијом која ће формирати централну власт. Уколико политичке партије које учествују у формирању централне власти сматрају да им у Књажевцу за формирање локалне власти треба и ДС, ми стојимо на располагању. ДС ничим и никога неће у евентуалној расподели власти условљати и спремна је да преузме одговорност за све оно што се од ДС буде тражило, а односи се пре свега на наша програмска решења. ДС је, дакле, спремна да оде у опозицију, али и да учествује у локалној власти, ако се то од нас буде тражило и интерес Књажевца то захтевао. Предсeдништво ДС Књажевац, 20 јун 2012 године


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  3

ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ „РАДЕ ТОМИЋ“

ПРВА НАГРАДА РАДОШИНУ ЗАЈИЋУ

Жири за доделу награде „Раде Томић“ за 2012. годину, који је радио у саставу: Срба Игњатовић, председник, Зоран Вучић, члан и Обрен Ристић, члан, са задовољством констатује да су на овогодишњи конкурс за награду пристигли радови 159 учесника из Србије и других земаља. Од тога је 49 рукописа песничких збирки, и 110 циклуса песама. Након свестраног упознавања са пристиглим рукописима жири је у више наврата расправљао, најпре сачинио ужи избор, а потом, после накнадног увида у тај избор, једногласно донео

ОДЛУКУ Прва награда на конкурсу „Раде Томић“ за 2012. годину додељује се аутору Радошину Зајићу из Трстеника, за рукопис ПЕСМЕ МИРЈАНЕ И ТАЈНЕ СЛОВА, који је замишљена и остварена књига као сложена, промишљена језичка и лирска зиданица. Њени уводни ставови наликују на парафразу библијског Проповедника да би се, поступно, Зајићево певање разгранавало у готово химнични, пантеистички доживљај свеколико опазивог света и дослух с васељенским вредностима, том вишом

целином над којом бди недремано, све- Бдење – награда Раде Томић. Друга радознао и по учинку занимљив глас, видо Око. Једна искрена, мирјанска награда додељује се Слађани Ристић саму супротност списатељској рутискрушеност зрачи из његовог језика из Београда за рукопис НЕДЕЉНА ни, празној вештаствености и писању и стиха условљавајући њихову про- ЧУДА. Песнички свет Слађане Ристић писања ради, тој почасти која све више браност. Ово певање „конкретизује“ легитимише се најпре као круг малих узима мах. Трећа награда додељује се се у исходу споменима љубостињских чуда, свакодневних доживљаја и не- Татјани Дан Ракић, песникињи из Послика, фрескописца Макарија, влади- претенциозних а свеједно животно жеге, за рукопис ПАСТРМКА ИСПОД ке Николаја и златовезја Јефимије, то битних „Ситница“. Но то је само први, КОЖЕ. Њене песничке минијатуре су јест унеколико неочекиваном а склад- непотпуни утисак подстакнут и самим стилизоване као својеврски записни, ном појавом сонетне форме (почев насловом њене књиге. Видокруг ове магновена реаговања и „коментари“, од песме Творцу слова до Златовезја песникиње разлистава се, међутим, одсеви доживљавања и промишљења. Јефимије у којој се стиховно обличје како ће се читалац убрзо уверити, у Средишњи део њене књиге Пастрка множину праваца. „Игре“, бављење на- испод коже посведочује, међутим, изнова мења). Колико суспрегнута и дисципли- око „малим стварима“ – језички битно да ауторка влада и амбициознијом и новано остварена, толико је, не само другачије, дисперзивније но што је заокруженијом формом (песме Време на основу претходне опаске, Зајићева то својевремено прокламовао Васко летења, Печат, Читајући недовршени књига и изнутра, из језика и формот- Попа – прожимају бројне, парцијалне либрето, Афродита, Калиграф и синворног поступка разбокорена, но не али знаковите слике и спомени што копа, Земљина тежа и друге). Игра на штету општег утиска и склада, то сведоче о доласку „усталасаног ве- изговарања и немости, онога што је јест деликатне хармонизације. Не ка“. Завичајне, у ширем смислу речи, спољашње и, метафорички и симбоу каквом дословном смислу већ по индикације и сличице ускрсавају, пак, лички речено, томе насупрот скривено оданости овим начелима певање Ра- промени Ртња и Хајдук-Вељка, између „испод коже“ нуди се као нека врста „опдошина Зајића кореспондира и с оним осталог, док о односу према уметности штег кључа“ за одгонтање ауторкиних чије име носи награда која му је при- (песничкој и уметности уопште), по- наума и домашаја. У Књажевцу, 01. јуна 2012. године пала – песником Радетом Томићем, тим себно казује ниска песама посвећених Срба Игњатовић, председник симболом прегалаштва и трајања. На- Брани Петровићу, Зорану Радмиловићу, Зоран Вучић, члан града је штампање понуђене књиге Слободану Стојадиновићу и Бранку Обрен Ристић, члан у издању Књижевног клуба „Бранко Миљковићу. Поезија Слађане Ристић Књажевачке вести  Миљковић“ из Књажевца, едиција предочава нам један свеж, нетипичан,

МЕЂУНАРОДНА КЊИЖЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА “ВРШАЧКО ПЕРО 12”

МАЈСТОРСКО ПЕРО ДОКТОРКИ ИЗ МИНИЋЕВА Деветнаестог маја, на међународној књижевној манифестацији “Вршачко перо 12”, за изузетан уметнички израз и допринос очувању српске књижевне речи, “Мајсторско перо” добила је др Драгица Миленковић, лекар амбуланте у Минићеву. На књижевни конкурс приспело је 885 песама, 281 афоризам и 122 кратке приче. Жири је за “Зборник” одабрао 153 песме, 140 афоризама, од 22 аутора и 40 кратких прича. У издање је ушло 165 аутора из 62 места из Србије и 8 аутора из седам места из 4 државе из иностранства. Укупно 173 аутора из 69 места из земље и иностранства. Једна од њих је и др Драгица, са својим песмом и кратком причом. Међународна књижевна

манифестација “Вршачко перо 12” негује песме, афоризме и кратке приче. “Свето тројство”, које открива овоземаљске тајне о животу и смрти, тајне због којих људска душа пати и стреми ка сазнању универзалне истине. “Перо у туђој руци опасније је од мача. Тамо где одзвања наша реч, где се глагоља и где се још, као стари златник, обрће наша реч, знај чедо моје, да је то наша држава, без обзира ко у њој влада”, рекао је Стефан Првовенчани. Кратке приче докторке Драгице Миленковић заступљене су и у књигама најлепших остварења са 9. и 10. конкурса за кратку причу: “Један живот у деветсто знакова” и “Куће у ваздуху”, издавачке куће “Алма” из Београда. Д.М.

РАД НА ЦРНО

Двадесет трећег јуна, на градском шеталишту у Књажевцу, одржана је друга у низу уличних акција са темом проблема рада на црно. Активисти Тимочког клуба делили су информативни материјал и разговарали са грађанима како би прикупили личне приче и искуства. Активисти су информисали грађане о раду на црно,

пружајући информације о законским решењима и механизмима која им стоје на располагању уколико своје право желе да заштите или остваре. Са грађанина Зајечара, на Скверу, наредног дана, разговарали су активисти Тимочког клуба из Књажевца и Тимочког Омладинског центра из Заје чара. С.Т.


ОГЛЕДАЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  4

Књига Славољуба Виденовића „Превој Свети Никола на Старој Планини“

О ЖИВОТУ ИСПОД ОРЛОВОГ КАМЕНА Из уводне речи (и предговора књиге) аутора „Бучјанске трилогије“, треће књиге, већим делом посвећене караулама на српско-бугарској граници

Елем,овакве се књиге пишу срцем, из најчистијих побуда: да нам памћење буде дуже, да у овом свету пролазности остане и нешто што ће нас надживети и казивати да нас је било,да нисмо никакво привиђење. Овај предговор почињем,не случајно, цитатом из рецензије моје прве књиге“Наше Равно Бучје“,коју је написао др Љубиша Рајковић Кожељац. Овај осећајни и родољубиви човек у потпуности је прозрео намеру која ме је носила приликом писања те књиге-да мом родном селу, које је скоро потпуно обезљудило, подигнем трајан белег, тиме што ћу приказати историјат и генеалогију његових житеља, негдашњих и доскорашњих, и њихов начин живота испод врха Старе планине-Орловог и Хајдучког камена, и превоја Свети Никола. Управо прелепи врхови на главном венцу Старе планине, и они на њеном најлепшем одвојку-од Миџора ка Бабином зубу, као и величанствени превој Свети Никола, подстакли су ме да им се путем ове књиге обратим и да тако још више осветлим живот и догађаје у овом делу источне Србије,који називам Буџак, од времена, када је кнез Милош Обреновић започео обнову, више векова од Турака поробљене Србије до данашњих дана. А много се тога догодило на превоју који је назван по, у Србији најслављенијем свецу, Светом Николи. Многе су војске преко њега пролазиле и крваво се бориле да би га освојиле или одбраниле. Многе су се борбе на превоју водиле и у захвату правца који са њега изводи у дубину наше државе, да би тако лако биле заборављене и остале ван сазнања наших људи. Све те борбе водила је нашасрпска војска, против разних окупатора, за слободу напаћене и вазда на мети агресора, наше вољене Србије. У књизи су приказане све те борбе и бојеви, и старешине и војници који су у њима учествовали током седам ратова Србије, од 1876. до 1945. године. Тако су се овде нашле борбе на самом превоју Свети Никола и у његовом ширем захвату, бојеви на Пандиралу, Бабиној глави, Дреновој глави, код Калне и Јаловика. Ту су и наше јединице, које су те борбе водиле: Тимочки корпус, Књажевачка војска, одред капетана Срећковића, Књажевачка бригада I. класе, Књажевачка бригада II. класе, 14. пук 1. позива, 14. пук 3. позива, Балтабериловачки одред, Калнски одред и Шумадијска дивизија 2. позива. Овде су и официри који су командовали тим јединицама: пуковник Ђуро Хорватовић, потпуковник Јеврем Марковић, капетан Милан Срећковић, капетан Глиша Франић, потпуковник Јеремија Маринковић, пуковник Коста Кнежевић, пуковник Светомир Митић . Писати о тим борбама није се могло а да се оне не прикажу у контексту решавајућих битака на Куманову, код Битоља, на Брегалници, Церу, Колубари, Кајмакчалану, Добром Пољу..., као и без њихових најзначајнијих виновника-војводе Мишића, Путника,

Степановића, Бојовића, генерала Јуришића...... Писати о борбама и биткама, опет се не може без навођења ратова у оквиру којих су се оне водиле, и основних података о њима (узроцима, поводима, крајњимисходима, губицима и мировним конференцијама). Херојство српских војника, који се именима не именују, него се бројевима броје, српских војника од којих многи умреше незнани да кроз векове живе знани и срећни-синови и унуци њихови, херојство о којем најбоље говоре њихова дела, њихови командири и команданти, али и непријатељ, непрестани је пратилац свих догађња у књизи описаних. Књигом и жарко желим да од заборава отргнем, бар осам српских караула у захвату превоја Свети Никола, које су, све до једне, данас напуштене; да учиним да заувек остану позната места на којима су се налазиле, места на којима данас, углавном, само гомила камења сведочи о њиховом постојању; да прикажем могући изглед караула и живот на њима, податке о патролним стазама, спојевима; да обзнаним, колико је то могуће, имена команданата граничних јединица, командира караула и фотографије граничара који су из њих полазили на свој племенити задатак-одбрану границе отаџбине нам Србије. Прилика је била да,пишући о караулама,кажем нешто и о обезбеђењу границе Србије од времена кнеза Милоша до данашњих дана. Нажалост,и поред великог труда, нисам успео да прибавим аутентичне фотографије караула, које су данас рушевине, као ни фотографије граничара из тог времена, које би књигу додатно обогатиле. И ова књига, желим да верујем, помоћи ће да нам памћење буде дуже и да, у овом свету пролазности,остане и нешто што ће нас надживети.

Дан Техничке школе

Техничка школа је и ове године, 14. јуна, прославила свој дан у великој сали Дома културе. Приказан је разнолик програм, почевши од промоције новог броја школског часописа „Идеја“,преко поделе награда и захвалница ученицима и професорима, па до представе „Ивкова слава“ Стевана Сремца, круне вечери. Ученик трећег степена - смера кровопокривачи, Милош Никодијевић проглашен је учеником генерације у конкуренцији ученика трећег степена. Ирена Тошић, ученица Техничке школе, образовног смера комерцијалисти, проглашена је за ђака генерације од ученика који су завршили образовне профиле четвртог степена. Директорка Техничке школе Љиљана Жикић се, у свом уводном говору, осврнула на многобројне успехе ове школе у претходних годину дана. Подсетила је све присутне на бројне пројекте Техничке школе, на учешће професора и ученика у разним акцијама и говорила о успесима ученика на разним такмичењима која су одржана у земљи, али и иностранству. Што се тиче представе „Ивкова слава“, припремили су је ученици школе заједно са професорима српског језика и информатике уз много труда, воље и рада. Аплаузи су одјекнули салом по завршетку представе уз интерпретацију песме „Несаница,“ у извођењу дувачког оркестра чији чланови су и ученици Техничке школе. Ирена Тошић

Породилишту анонимна донација Јавности непозната донаторка, реагујући на прилог о тешкој стуацији у породилишту Здравственог центра Књажевац, уплатила је донацију вредну 2.000 евра на адресу Гинеколошког одељења. Донација обухвата пелене, спаваћице, постељине, лежећа колица, компресе и клима уређај, обавестио је Књажевацинфо правник Здравственог центра Дејан Живковић. Живковић истиче да је донаторка желела да остане анонимна, тако да су медији добили само штуре податке о њеном пореклу и месту боравка у земљама западне Европе. Ова хумана жена никада није боравила у Књажевцу, али је, гледајући прилог Соње Каменковић на ТВ Б92, (емитован и на ТВ Књажевацинфо) одлучила да помогне. Запослени у Здравственом центру упућују велико хвала и позивају своју донаторку да посети Књажевац. К.И.


ОГЛЕДАЛО

СТР.  5

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

На основу члана 10. ст. 7. а у вези са чланом 29. Закона о процени утицаја на животну средину («Сл. гласник РС», број 135/04 и 36/09), Општинска управа – Одељење за општу управу и скупштинске послове општине Књажевац, ОБАВЕШТАВА О донетој Одлуци о потреби процене утицаја на животну средину и одређивању обима и садржаја Студије о процени утицаја на животну средину за Пројекат Откупно- сабирни центар секундарних сировина Обавештавамо Вас да је донета Одлука о потреби процене утицаја на животну средину и одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину за Пројекат Откупно- сабирни центар секундарних сировина, чија се реализација планира на к. п. бр:3733 КО Књажевац, у улици Миле Јулин бр.52. Књажевац. Носилац Пројекта је “АНТОНИО КОМЕРЦ“Д.О.О,KЊАЖЕВАЦ у Књажевацу, ул. Миле Јулин бр.52. Решење о потреби процене утицаја на животну средину и одређивању обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину донето је на основу спроведеног поступка . Увид у садржину Одлуке може се извршити у просторији број 50 надлежног органа Општинске управе – Одељења за општу управу и скупштинске послове општине Књажевац, у року од 15 дана, од дана обавештења у времену од 12 до 14 сати.

КАДА ПОСЕТИТИ УРОЛОГА?

Др Драгана Митровић, Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Посета урологу бар једном годишње представља један од начина бриге за своје здравље.То је веома битно када је мушкарац сексуално активан. Репродуктивно здравље је веома битно, а посете урологу омогућавају да се оно очува и унапреди.Превентивни прегледи су веома важни.На тај начин могу се спречити многе болести ( полно преносиве болести, уринарне инфекције, бубрежна инсуфицијенција, стерилитет, карцином... ).

ОБАВЕЗНА ЈЕ ПОСЕТА УРОЛОГУ АКО : температуру и сметње са мокрењем -је мушкарац сексуално активан -када мушкарац има 45 и више годи-ако осећа пецкање приликом на, а нема симптоме, треба једном мокрења годишње да посети свог уролога -ако има свраб у пределу гениталија -ако има промене на полном органу Код мушкараца преко 45 годи-ако има неки исцедак (секрет) из на старости може доћи до бенигполног органа ног увећања простате.Симптоми су: -ако је имао незаштићене полне слабљење млаза мокраће, отежано односе (без кондома) започињање мокрења, напињање при -ако жели да се посаветује у вези са мокрењу, непотпуно пражњење бешикоришћењем презерватива ке, неодољиви нагони за мокрењем -ако жели да сазна о полно преноси- који се тешко или никако не могу сузвим болестима и начину како да се бити, невољни губитак мокраће, учеод њих заштити стало мокрење (дању и/или ноћу). -ако има учестало мокрење Израженост симптома може бити -ако има ноћно мокрење пропорционална увећању простате, -ако има крваву мокраћу (урин црве- али и не мора. То значи да понекад не, розе боје) мало увећана простата може да прави -ако има болове у доњем делу сто- велике тегобе, а да јако увећана промака, леђима стата може да причињава минималне -када има потребу за ургентним сметње. мокрењем Такође такво стање може да доведе -када има повишену телесну и до даљих компликација: инфекција

уринарног тракта које се тешко лече и често се поново јављају, изненадне блокаде мокраћне цеви са последичном немогућношћу мокрења, појава крви у мокраћи, оштећења бешике и бубрега (стварање камена, дивертикулоза), интоксикација, тј. тровање организма (уремија) због поремећене функције бубрега. Не морају увек бити присутни сви симптоми.Понекад, иако је обољење узнапредовало нема никаквих симптома, а први симптоми тада могу бити тек када дође до оштећења бубрега. Да би се то избегло веома су битне редовне контроле простате. За сада није доказано да бенигно увећање простате повећава ризик или да је на неки други начин повезано са малигним обољењем простате. Треба, међутим имати у виду да оба обољења могу постојати истовремено. Зато је важност редовних контрола велика.


ОГЛАС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  6


ОГЛАС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  7


ИСТОРИЈА

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Др Стеван Мачај – пионир у проучавању старина књажевачког краја 1 (одломак) Бојана Илијић

У БАРАНИЦИ ОТКРИВЕНЕ ТРИ ЦРКВЕ Грађа за топографију округа Књажевачког Стевана Мачаја, едиција Записи о завичају, књига 1, Народна библиотека „Његош“ (2011)

Од свију старина најважније су оне у тако названој Барањици. Локалитет Бараница налази се јужно од Књажевца, крај обале Трговишког Тимока. Мачајеви подаци углавном се везују за епиграфски антички материјал који потиче са Баранице. Два описана римска натписа сведоче о насељавању овог простора у римско доба. Детаљно је описао парапетну плочу од мермера (V–VI век), која је секундарно употребљавана у селу Црвењу као светиња крај црквеног записа Светог Јеремије. Пронађени бронзани новчићи Анастазија и Јустинијана на простору Баранице такође потврђују да је била насељена у рановизантијском периоду. Опис самог утврђења је изостављен, али се помиње потенцијална римска варош дуж целе обале Трговишког Тимока. Ипак, овакви пионирски радови усмеравали су даља истраживања регистрованих културних добара. Године 1979. рекогносцирање које су реализовали Завичајни музеј Књажевац, Археолошки институт из Београда и Завод за заштиту споменика културе из Ниша обезбедило је детаљније податке о поменутој развалини. Резултати истраживања као и сам план утврђења објављени су у монографији Културно благо књажевачког краја – археологија. Аутори Петар Петровић и Светозар Јовановић описују веће утврђење са подграђем на доминантном узвишењу крај Трговишког Тимока. Тврђава је пресечена савременим путем Књажевац– Пирот. Утврђење неправилног плана, димензија приближно 300 х 250 m, саграђено је од ломљеног и притесаног камена, уз коришћење опеке и облутака у комбинацији са малтером. Куле четвороугаоне и кружне основе су на стратегијски истуреним местима. Регистровани су и слободно укопани гробови у профилу пута заштитним ископавањем 1987. године. Фрагменти грнчарије пронађени на овом месту датирају некрополу у период X–XI век. На ширем простору Баранице откривене су три цркве са остацима камене пластике. Основа Цркве Света Петка, у подножју брда Бараница. У оквиру утврђења, на самој стени, налази се још

Др Стеван Мачај (1823–1889)

Стеван Мачај се родио у Будиму 1823. године. Студије је завршио на Медицинском факултету у Пешти и стекао звање магистра хирургије и бабинства. Након девет година службе у својој земљи, Стеван Мачај долази у Србију. Пет година службује у Шапцу, а у новембру 1859. постаје контрактуални физикус Књажевачког округа, касније и управник болнице. На сопствени захтев премештен је 1871. у Зајечар за физикуса Црноречког округа. По молби је пензионисан 1886. године. До смрти, 11. октобра 1889, живео је у Београду. У време Мачајевог службовања у Књажевцу, овдашња болница и апотека спадале су међу најуређеније у земљи. Поред тога што је одлично обављао лекарску праксу, Стеван Мачај је, у једна црква. Посвећена је Светој Богородици. Југозападно од утврђења, на брду Војиновац, налази се једнобродна црква. Осим регистрованог утврђења на локацији Бараница истраживане су и поткапине у циљу употпуњавања слике о насељавању ових простора у праисторији.

срединама у којима је живео, дао значајан допринос и на пољу науке и културе. Осим медицином, бавио се историјом, географијом, геологијом, минера логијом, археологијом, нумизматиком. Био је редовни, дописни или почасни члан многих научних друштава, члан или оснивач неколико културних друштава, покретач многих културних и образовних акција у циљу здравственог и општег просвећивања становништва. Писао је чланке и радове за неколико листова и стручних часописа. Осим „Грађе за топографију oкруга Kњажевачког“ (Гласник СУД, 1866), написао је и радове „Црноречки округ“ (Гласник СУД, 1892) и „Брестовачка бања“ (1892), који из штампе излазе постхумно. Готово осамдесет година после Мачајеве смрти у часопису „Развитак“ објављени су и радови из његове писане заоставштине – „Обичаји Румуна“ (1966) и „Ратни дневник 1876-1877“ (1970). Мађарски племић Стеван Мачај сматрао је Србију својом домовином. Још у детињству, дружећи се са српском децом у Будиму, научио је српски језик и заволео српски народ и његову историју. Српско поданство примио је 1863. године. Био је ожењен Српкињом, Анком, са којом је имао три кћери – Љубицу, Косару и Даринку. Према сопственој жељи, Мачај је сахрањен по православним обичајима.

До села Равне на левој обали са јуженог Тимока стоје разваљени остатци неког старог града. Истраживања археолошког налазишта Timacum Minus у селу Равна

такође су зачета захваљујући првим Мачајевим поменима овог старог града. Др Стеван Мачај описао је утврђење на обали Белог Тимока, забележио његове димензије и пребројао куле на бедему. Уочио је велики број цигала које говоре да су ту Римљани обитавали. Направио је осврт и на путне правце који су водили од овог града. Један стари друм водио је ка Вратарници, а други се одвајао код Минићева и преко Кадибогаза водио ка Арчару у Бугарској. Једном записани, ови подаци усмеравали су даља истраживања раванског налазишта. Дугогодишња археолошка истраживања пружила су веома занимљиве податке о самом утврђењу и његовим становницима. Сада знамо да је раванско насеље живело и у праисторији. У периоду од I до V века раванско утврђење било је активно као административно средиште ширег региона. У периоду од IX до XI века овај простор такође је био насељен. У прилог томе говори откривена некропола инхумираних покојника на потезу Слог, западно од утврђења. Најмлађи регистровани слој односи се на период XII и XIII века. Раванско утврђење смештено је у плодној долини Белог Тимока. Правоугаоне је основе, димензија 144 х 112 m. У континуитету насељавано, ово утврђење има четири грађевинске фазе. Најстарије земљано утврђење са палисадом и кулама од дрвета везује се за средину I века. Почетком II века заменило га је камено утврђење са унутрашњим правоугаоним кулама. Крајем III века утврђење је ојачано дефанзивним квадратним кулама са спољне стране бедема. Сами бедеми ојачани су архитектонским елементима од пешчара и мермера са старијих грађевина, као и старим надгробним споменицима. У IV веку утврђење је последњи пут обновљено. Сазидане су велике куле у техници opus mixtum, наизменичном употребом камена и опеке. Западна и јужна капија су затворене. Раванско војно утврђење страдало је највероватније у хунској најезди на територију Царства 441. године... (наставиће се)


РАСКРШЋА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  9

Тешко време и рехабилитација СОЛУНЦа МАРКа МАРКОВИЋа ИЗ БУЧЈА КОД КЊАЖЕВЦА, његов животни пут ОД СОЛУНСКОГ ФРОНТА до ПРОСВЕЋИВАЊА СВОГ КРАЈА и БРУТАЛНЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ 1945. Пише Оливер Ињац

МЕЛЕМ НА РАНУ ПОРОДИЦИ Средином прошле године, решењем Вишег суда у Нишу, усвојен је захтев за рехабилитацију узорног домаћина, просветитеља и банског већника Марка Марковића из Бучја подно планине Тупижнице. На захтеву су истрајавали чукунунци, познати нишки адвокат и писац Оливер Ињац и позната зајечарска уметница и политиколог Јасмина Милошевић.

За време мандата председника општине Милоша Бранковића био је благајник приликом прикупљања новца за изградњу споменика изгинулим борцима у рату од 1914-1918 године а који се споменик и данас налази поред цркве Св. Илије у Бучју. Први општински избори у Бучју су одржани 1920. године; од тада па надаље на свим изборима Марко Марковић игра запажену улогу. На изборима за народне посланике 1931. године кандидат радикала у Књажевцу је био Крста Божиновић, а његов заменик Марко Марковић – поМарко Марковић је рођен 1888. го- бедио их је противкандидат познат као дине у селу Бучју код Књажевца, од ‘’поп Милан’’. На последњим (уочи II светоца Гмитра и мајке Павлије, као њихово ског рата) општинским изборима 1936. једино дете. Завршио је, како се то тада године Марко Марковић је изабран звало, малу матуру. Оженио се Јевицом за председника бучјанске општине и (из породице Шикуријинци из Бучја) банског већника.Марко је на овим избои са њом добио тројицу синова: Све- рима победио противкандидата Јована тозара, рођ. 1906. године (који је, пак, Илића, такође радикала, и дошао на имао децу Веру, рођ. 1925 и Петра, рођ. место претходног председника Милена 1929 године), Божидара, рођ.1909. (деца Никодијевића. Илија, рођ.1930. и Рада, рођ. 1935) и Сретена, рођ. 1913. године (син Драгомир, рођ. 1931. године). Нико од набројаних Маркових синова и унука данас није у животу. Марко Марковић је био први До I светског рата Марко је радио књижничар у бучјанској библиотеци, као писар; никада се није бавио само и заслужан је за прикупљање основпољопривредом. Мобилисан је за вре- ног библиотечког фонда од 150 књига. ме I светског рата, прешао је Албанију, Његовом заслугом, за време његовог није био рањаван, једно време провео председничког мандата отворена је у је у Бизерти где је научио француски Бучју и прва пошта. језик. Учествовао је у пробоју Солунског фронта.

О СОЛУНЦУ МАРКУ МАРКОВИЋУ

БИБЛИОТЕКА, ПОШТА

РАТ

ЈАВНИ И ПОЛИТИЧКИ РАД Након рата 1918. изабран је за сеоског деловођу, за време председничког мандата у Бучју Милена Никодијевића, када је кмет села Бучја био Ивко Милијић. Марко Марковић био је члан Радикалне странке.

Дванаестог априла 1941. године ушли су Немци у Бучје. Дочекао их је председник Марко, Милан Живковић и Ивко Милијић са осталим сељанима, а од куће Бошка Динића са белим заставама. То је уродило плодом, Немци нису никог дирали у селу;иначе Немци у Бучју нису пљачкали народ и предузимали репресивне мере нити

чинили било каква зверства, махом су долазили ради набавке основних животних намирница. Седамнаестог априла 1941, по наређењу немачке војне управе , саопштено је да се јаве у Књажевац сви војни обвезници, који су се вратили из бивше југословенске војске. Наређење је извршио Марко Марковић, И то му је, по неким сведочењима, 1944. узето као грех. Ти војни обвезници (међу којима и Божидар, Марков син) транспортовани су након неколико дана на принудни рад у Немачку и Аустрију. Од 1942. до краја рата, након смрти жене Јевице, Марко је боравио у Књажевцу и само повремено долазио у село. Не зна се чиме се тада бавио и од чега је живео.

СМРТ При крају грађанског рата и ослобођења од немачке војне управе 1944. године, по оптужби Момчила Сибиновића, истакнутог бучјанског комунисте (и касније дипломате у Шведској), Марко је ухапшен у Књажевцу. Био је у затвору око месец дана, његов син Срета је ишао код Момчила Сибиновића да ургира да га пусте, што није учињено. Њих 40 из села, а међу њима и Марко Марковић, побијено је у новембру 1944. године, непосредно пре него што је изгласан закон о јавним суђењима. Убијени су на брду Јевик изнад Књажевца, нису стрељани већ су тучени моткама до смрти, а затим су сви затрпани у једну раку. Било је очевидаца који су тврдили да се земља померала и слегала неколико дана, јер нису сви одмах били мртви већ су неки полуживи сахрањени. Тројица егзекутора који су тада радили при ОЗНИ били су, била је општа тајна, из села Стогазовца код Књажевца. У прогласу под насловом ‘’ Народима Југославије’’, који се налази у

Историјском архиву Тимочке крајине у Зајечару, у чијем је потпису ‘’Отсек за заштиту народа - Зајечар“, наводи се да ‘’Суд органа за заштиту народа у Зајечару на свом заседању 16. и 17. новембра 1944. осудио је на смрт ... у смислу чл.13,14. и 16.Уредбе Врховног штаба о војним судовима...’’ 90 лица као народне непријатеље и ратне злочинце, а међу њима, под редним бројем 84, Марка Марковића, Бучје, ‘’организатора четника КПећ и ДМ’’ који је , наводно, ‘’оптуживао и ...код Немаца и Недићеваца кретање партизана’’, а на крају се наводи да је био и ‘’пљачкаш народа’’.

ГЛАВНИ РАЗЛОГ ЛИКВИДАЦИЈЕ? До данашњих дана доспела је и прича о томе како је наводно Марко Марковић једном приликом сачекао Немце у Бучју уз хлеб и со, музику и ћилиме избачене преко ограда – тараба дворишта.То је било након што су двојица истакнутих бучјанских комуниста из породице Сибиновић убили једног или више Немаца у Зајечару. Немчка војна управа наводно није хтела да изврши одмазду по принципу ‘’за једног убијеног немачког војника 100 српских талаца’’ над становницима Зајечара, као што је то урађено у Каргујевцу и Краљеву, већ су се распитали одакле су ‘’бандити’’ Сибиновићи. Када су сазнали да су из Бучја, кренула је немачка казнена експедиција за Бучје да ту наводно изврши одмазду. Али, Марко Марковић је то сазнао и учинио све да их топлим дочеком одобровољи, те Бучјанце прикаже као мирне и питоме становнике.У томе је, наводно, и успео, јер су Немци напустили Бучје без иједног испаљеног метка... Да ли је тако танана разлика између издаје и херојства...


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди

Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац Ђубрење у органској производњи мора се вршити у ск ладу са плодношћу земљишта и врстом органске производње. Основу ђубрења уорганској производњи представљају органска ђубрива, пре свега стајњак (чврсти и течни), осока, компости, тресетна ђубрива, зеленишно ђубрење. Поред набројаних ђубрива органског порекла дозвољена је и употреба неких минералних и то она која нису директно приступачна биљкама, а то су средства за калцификацију – калцијумкарбонат, доломит; гипсовање – гипс; фосфатизацију – сирови фосфати, Томасово брашно, коштано брашно; калијизацију – калијумове соли. У законској регулативи дат је преглед ђубрива која се могу користити у органској производњи и максимално дозвољени садржаји тешких метала и других загађивача у компосту и ђубривима за органску пољопривреду. По правилу, ђубрива би требало да потичу из сопственог газдинства. Зато је основа органске производње у уравнотеженом односу биљне и сточарске производње. Само тако је могуће располагати са довољно сертификованог

ОРГАНСКА ПОЉОПРИВРЕДА: ЂУБРЕЊЕ (2) ђубрива за производњу и довољно хране за исхрану стоке. У последње време су интересантни и микробилошки препарати. Од других ђубрива се разликују по томе што се са њима не уносе одређене органске и минералне материје за исхрану биља, већ одређене културе корисних одабраних сојева микроорганизама који својим радом треба да допринесу припреми биљних хранива уземљишту (Азотофиксин, Нитрагин, Азотобактерин, Ароген, Микоризин ,Силикобактер) . Стајњак (чврст или иситњен) и компост су најчешће примењивана органска ђубрива. Стајњак је смеша измета домаћих животиња и простирке. Квалитет стајњака зависи од врсте домаће животиње, простирке и старости ђубрива. Може се рачунати да се са 15-20 кг стајњака на 10 м² обезбеђује око 3,5 кг органске материје, затим 80100 г азота, 40-50 г фосфора и 100-130 г калијума, а време разлагања је 2-3 године. У првој години се из стајњака искористи 20-35 % азота, 20-35 % фософора и око 67 % калијума. Компост настаје микробиолошким разлагањем различитих органских материја и користи се као органско ђубриво (од 0,5 до 6 кг/м²), као део земљишних смеша или за настирање

земљишта у башти. Компост се припрема у одвојеном простору, најбоље у сенци и то на земљишту, у дрвеним или жицаним сандуцима, корпама, или у компостеру. Користе се биљни и други органски здрави отпаци као што су остаци поврћа, трава, лековитог биља, затим лишће, слама, пепео, живински измет, комина. Зеленишно ђубрење представља заоравање свеже надземне масе биљака које се посебно гаје за ову намену са циљем да се земљиште обогати органском материјом ради побољшања физичких, биолошких и хемијских особина земљишта. То треба да су биљке које су погодне да у релативно кратком временском периоду образују много органске масе, да могу да усвајају и теже приступачна хранива, да захваљујући дубоком корену усвајају хранива из тих слојева земљишта и премештају у оранични слој, да фиксирају азот из атмосфере, јер на тај начин обогаћују земљиште азотом. То су: разне врсте детелина и лупина, грашак, грахорице, уљана репица сунцокрет, раж, овас, јечам, слачица, фацелија, љуљ. У органској је раширен систем усејавања. Када је главна култура у фази пред затварање склопа, усејава се подкултура, која никне и делимично стагнира. Када се

главна култура скине, почиње нагли раст подкултуре која се у јесен заорава као зеленишно ђубриво. Један од начина обогаћења земљишта је заоравање жетвених остатака. То повољно утиче не само на хранидбени биланс него и на структуру земљишта. Пуну вредност усев као органско ђубриво има у фази пуног вегетативног раста. Једногодишње легуминозе брзо ослобађају азот а траве спорије али су боље за стварање хумуса. Међуусев спречава испирање азота јер део азота користи за раст а усвајајући воду из земљишта спречава испирање азота. Као накнадни усев посебно је значајна раж (озими усев са јаким, жиличастим кореном), затим крмне легуминозе које путем микоризе доприносе искоришћавању фосфора. Глистењак је продукт црвених калифорнијских глиста које хранећи се претварају органски отпад у висококвалитетно органско ђубриво. Храна за глисте је разноврсна: говеђе, коњско, козије, овчије ђубре (стајњак) итд. Поред тога глисте се хране и старим папиром, картоном, лишћем, пиљевином, сламом, отпацима од пољопривреде, стацима од људске исхане . Храна за глисте мора бити уситњена и влажна, неутралне реакције (пх:6,8-7,2). (наставиће се)

Вредан пројекат сарадње Србије (Бор) и Бугарске (Видин) На првој, недавној, презентацији пројекта “Селен као природни микроелемент неопходан за заштиту здравља људи” у оквиру IPA програма прекограничне сарадње Бугарска – Србија, закључено је да ће крајњи резултат научних сагледавања да буде комплетна слика садржаја селена у земљишту и житарицама у Борском и Видинском округу. На дводневној конференцији, одржаној у Бору, окупило се више од 250 учесника. Главни носиоци пројекта, водећи партнер са српске стране Институт за рударство и металургију Бор и партнер из Бугарске, Привредна комора Видин, учинили су све да ова тема, с пропратним садржајима, заинтересује ширу

СЕЛЕН У ЗЕМЉИШТУ И ЖИТАРИЦАМА

јавност. О селену, важном микроелементу за здравље људи, говорили су стручњаци Завода за јавно здравље Зајечар. Посебну пажњу побудиле су и теме о најчешћим болестима и узроцима смртности у Борском округу, као и о аграрним ресурсима, особинама земљишта и пољопривредним производима у Борском округу. Овај пројекат траје 12 месеци. Планирано је да се на 200 узорка земљишта и 200 узорака житарица утврди тачан садржај селена, формира база података и сачини дигитална мапа испитиваног пограничног подручја (Борски и Видински округ). Посебна предност пројекта је оснивање заједничког научно-стручног тима који ће зближити ова два региона из две суседне земље. М.Ц.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  11

Сећање на Књажевчанина из Капорових „Фолираната“, Савковићевог „Гориле“ и холивудске „звезде“

MИШКО, ЛЕПИ МИША Пише Љиљана Миљевић Мог друга из „кратких панталона“,Мишка, овековечио је на неки начин Момо Капор у свом првом роману ФОЛИРАНТИ.Тамо је он Милош Милошевић или лепи Миша,момак са штрафте у Кнез Михајловој,прво,а после трагично, у Холивуду, настрадали момак-један од Моминих фолираната. У својој, по многима контраверзној књизи „Гориле“, њиме се на неки начин бави и Душан Савковић.A недавно је и телевизија Heppy најавила серију у којој ће између осталих бити речи и о њему. Заправо,он јесте био Милош Милошевић, или тачније:Милош Б. Милошевић,али за мене је увек био и остао само Мишко,дете Хајдук Вељкове улице у Књажевцу. Моја прва сећања на Мишка протежу се некако од моје осме године. Био је унук и наследник имена,а требало је да буде и највећег дела имовине, чувеног књажевчанина Милоша А. Милошевић. У време од којег га памтим,Мишкови родитељи су већ били разведени.Он као син и будући наследник,задржан је код оца,а старија сестра је са мајком живела ван Књажевца. О Мишку су уствари бринули деда и бака (Мајчицакако су је сва унучад звала). И онда,а и са ове временске дистанце, Мишко је за мене био драг другар,а ни мало није случајно што је касније,када више у Књажевац није долазио ни у посету,добио име:Лепи Миша.Више је личио на оца и мајчицу,али када сам први пут видела његову мајку,од њеног лица ни буквално нисам могла да одвојим поглед.Тог момента у својој детињој маши нисам могла да замислим лепше лице.И тај први утисак још увек је жив у мојој уобразиљи. Мишка никада нисте могли да видите намрштеног.Увек је имао да исприча неку догодовштину и несташлук у коме је и сам учествовао. Стварном или измишљеном,свеједно. Али,смејала су му се само уста. И очи су му се смејале,али само када је причао о својој Белки,керуши коју је обожавао.када би препричавао Белкине враголије и величао њену памет. Сећам се колико је било радости у његовим

очима и на лицу када ме је,бацивши каменчић у мој прозор,дозвао да ми исприча како је његова Белка надмудрила шинтере.“Видео сам.Шинтери бацили отровни колач да трују кучиће,а Белка подигла ногу и попишкила се на један.Замисли како је паметна“. Четвртком ујутру и суботом увече и он и ја морали смо да почистимо делове улице колико су „држале“ наше куће и дворишта.Тако је тада било у Књажевцу.У неко преподневно време петком и недељом,прошао би општински службеник и где није очишћено,наплатио би казну на лицу места. Ја сам ту била у предности.Мала кућа,мало двориште,па мали и део улице за чишћење.Мишко је морао више да се потруди. Имали су они и своју Јелу,која би могла да уради и то ,као и све друго у њиховој кући,али деда Милош је „тренирао“ строгоћу.Умео је чак и да стоји и надгледа чишћење.И стално је имао неке примедбе. „Милоше,па зар наследник да чисти сокак?“ „Ако хоће да једе,мора и да ради“одговорио је,памтим,деда Милош на комшијино у шали постављено питање. Умео је Мишко да изводи разноразне враголије,па је често могло да се чује по комшилуку љутито:“Онај Милошев мангуп опет…“ Ја,лично,некако сам се осећала заштићеном поред њега.Кад је он био у близини,варошки мангупи су ме обилазили у широком луку. Више не памтим,а ни уз сав напор мисли,не могу да се присетим у ком смо узрасту били,када је једног

дана дошао да ми се похвали:“Знаш,ја прелазим да живим код маме“.Али памтим своја подељена осећања тог момента:колико сам се радовала због њеове радости,толико сам била жалосна што губим другара. У Књажевцу га више никада нисам видела. Године су прошле и мислим да сам била негде при крају средње школе када сам са мајком боравила у Београду.Негде код Цветног трга чуле смо да неко зове моју маму.Станемо,окренемо се,кад Мишко трчи и води два малишана. “Јао,нисам био сигуран да сте ви,па трчим да вас стигнем“. Не могу да опишем како смо се сви радовали том сусрету.На питање моје мајке чија су му деца коју води,на свој препознатљив начин одговори:“То су деца новог мужа моје маме“. Више га никада нисам видела. Пуно пута сам могла да чујем препричавања из београдске чаршије која су га помињала у овом или оном контексту.Једном је чак била прича да је легао на сред улице Маршала Тита и зауставио сав саобраћај.У неке од тих прича и нисам веровала,али ова ми је баш личила на Мишка из времена нашег дружења. И опет су прошле године.Знала сам да је отишао у Париз,па у Америку.А једног дана су све новине,мање више,објавиле да је убијен у Холивуду са супругом глумца Микија Руни. Тако је мој другар Мишко на неки начин постао,ако не славан,онда шире познат и „заслужио“ да буде поменут у првом роману Моме Капора. У то

врем�� била сам неколико испита пред крај студија.Помно сам пратила вести у штампи везане за овај случај.Не из радозналости.Гушила ме је нека туга. Неко саосећање. У дому сам тада била цимерка са једном прелепом Црногорком.Студирала је медицину и спремала испит из судске медицине.Не знам како је сада,али у то време је на медицини то био обично последњи испит.Више се не сећам целог њеног имена,велико је време од тада прошло,али неким случајем и она је била уз Мишка. Сећам се да је једнога дана дошла са факултета сва несрећна и истовремено задивљена: “Јао,данас смо имали вежбе из Судске.Из Америке су довезли оног Милоша Милошевића.Видела сам га у сали. Не можеш да замислиш колико је леп.И овако мртав“. Од ове фамилије Милошевић у Књажевцу више никога нема. Кућа у којој је Мишко рођен и провео своје најраније детињство,давно је променила власника,али је обновљена и споља изгледа баш као у време кад смо били деца. На белој гвозденој капији још увек стоји М.А.М. (Милош А.Милошевић).И даље, која како генерација деце научи да пише,уз М.А.М. појављује се још једно,кредом додато А ,па испадне :мама. Негде у Риму и сада постоји један Мишко.Као мали са мајком је проводио део сваког лета у Књажевцу.Кажу да и сада долази и ту проводи по неколико дана одмора.Сада и са својом супругом. Ја га нисам видела од када је био дете.У то време није личио на ујака,али сам сигурна да би се тим малим полиглотом и предивно васпитаним малишаном, да су живи, поносили и Мишко из мог детињства и увек строги и захтеван прадеда Милош.


ЛЕТО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  12

СТАЗАМА СТАРЕ ПЛАНИНЕ

У ОРГАНИЗАЦИЈИ КЊАЖЕВАЧКИХ РИБОЛОВАЦА

БОРАНИ ОСНОВАН ПЛИВАЧКИ НАЈУСПЕШНИЈИ И ВАТЕРПОЛО КЛУБ

Риб оловци б ор ског “Рудара” освојили су, 17. јуна, прво место на Купу oрганизације спортских риболоваца “Бели Тимок” из Књажевца. Друго место припало је риболовцима „Мрене“ из Параћина, а треће екипи „Ленза Тубертини“ из Ниша. Појединачно, најбољи су били: Владан Радисављевић

у првом, Горан Стојковић у другом и Владимир Стојановић у трећем сектору. Једина дама на такмичењу била је Јасмина Соколов, чланица Риболовачког клуба „Карп“ из Димитровграда. Такмичење је одржано на Поповој плажи у Зајечару уз учешће 20 екипа и 60 такмичара са подручја југоисточне Србије. С.Т.

Књажевац је, пре неки дан, добио Пливачки и ватерполо клуб. Ова нова спортска дружина, окупљена на једном од најлепших базена у Србији, регистрована је под именом “Књажевац”. -Ов е с е з оне искористићемо Школу пливања како би се спремили за тренинге и евентуална такмичења.

По т е н ц и ј а л п о с т о ј и , интересовање у граду исто тако и зато верујем да ћемо успети-рекао је новинарима Дарко Мицић. У коме н т а ри м а на Књажевацинфу стоји да је ово још један добар потез у спортском животу града на три реке. К.И.


broj 56