Issuu on Google+

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА IV БР. 49, 14. МАРТ 2012. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

ИЗБОРИ 2012

фото: Б. Филиповић


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ О СТАЊУ У ЗДРАВСТВЕНОМ ЦЕНТРУ

СТР.  2

ДОК НЕ БУДЕ КАСНО

фото: Владимир Ристић Одборници Скупштине општине Књажевац усвојили су 7. марта закључке које је предложило Општинско веће, а који се односе на превазилажење проблема у функционисању Здравственог центра. Како се наводи, блокада жиро рачуна у овој установи траје дуже од шест месеци, дуговања према запосленима и добављачима, извршним судским одлукама достигла су цифру од 200 милиона динара. Неисправна опрема, недостатак енергената за грејање у време највеће хладноће, недостатак зимске опреме за теренска возила, игнорисање Управног одбора да благовремено уради законом прописани део посла у предлагању

кандидата за директора, само су очигледан доказ грубе немарности директора и Управног одбора, као и непредузимање правих и енергичних мера од стране Министарства здравља и самог министра. Од Владе Републике Србије и ресорног министарства тражи се да најхитније пронађу право решење за нормално функционисање Здравственог центра, јер ће, у противном, наступити озбиљне последице по све грађане Књажевца. У закључцима се тражи и утврђивање одговорности досадашњег руководства, директора и Управног одбора за учињене пропусте и ненаменско трошење средстава у

САОПШТЕЊЕ ГИМНАЗИЈЕ

НОВИ КОТЛОВИ ОД НАРЕДНЕ СЕЗОНЕ

Поводом саопштења УРС-а о недавним проблемима са грејањем у Гимназији, директорка Гимназије Сандра Миљковић издала је саопштење: “Због изненадне хаварије на котловима за загревање Књажевачке гимназије у школи није било грејања од 27. до 29. фебруара. Одмах по уоченом квару предузете су мере на санацији, и уз велике напоре извођача радова квар је саниран у раним јутарњим часовима 29. фебруара, тако да од 1. марта. грејање школе тече нормално. О насталом квару на ИЈА

ЦЕНТ АР

VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

БОР

М

котловима одмах је обавештена локална самоуправа која је по хитном поступку обезбедила средства за санацију насталог квара. Локална самоуправа обећала је и обезбеђивање средстава за нове котлове који би се уградили и били у функцији од наредне грејне сезоне, како се наведени проблем не би поновио. Управа школе захваљује се ученицима, запосленима и родитељима на разумевању и додатним напорима које су имали у раду у периоду када у школи није било грејања.”

УТЕР ЦЕ

А НТ

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Мирослав Радуловић, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

протеклом периоду. Истовремено, од Министарства здравља тражи се и да коначно општини Књажевац, у складу са Законом о здравственој заштити, омогући раздвајање Здравственог центра и преузимање оснивачких права над Домом здравља. Од стране др Љубице Николић, председнице Штрајкачког одбора и члана Општинског већа, демантована је изјава прослеђена у медијима, по којој су радници “тобоже” срећни због постављена в.д. директора и управника Дома здравља и болнице. Докторка је нагласила да се нада да ће се временом наћи решење за превазилажење нагомиланих проблема, али свакако не у овом тренутку, с обзиром да је остао “затворени круг” руководства и да су досадашњи директор и управник Дома здравља само извршили “рокаду”.

Одборници опозиционог УРС-а нису узимали учешће у расправи по овој тачки дневног реда. На седници је усвојен Предлог одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите на подрчју општине, а разматран је и Оперативни план одбране од поплава за воде 2. реда за 2012. годину. Дата је и сагласност на програме рада Центра за социјални рад “Др Михајло Ступар” и Фонда солидарне стамбене изградње. Усвојен је извештај о раду ЈП “Боговина”, са финансијским извештајем за 2011. годину, као и Програм пословања предузећа за 2012. годину. На основу Закона о локалним изборима и Статута општине Књажевац, донето је решење о именовању Изборне комисије општине Књажевац у сталном саставу. С.О.К. - С.Т.

АСФАЛТИРАЊЕ У ДУБРАВИ

У просторијама Дома 3.месне заједнице Дубрава одржан је састанак мештана и представника локалне самоправе. Дирекција за развој ,урбанизам и изградњу општине Књажевац и Месна заједница Дубрава програмима рада за 2012 .годину предвидели су асфалтирање свих улица у овом приградском насељу, где су решени правно имовински односи и где је објективно могуће асфалтирање. Зоран Милијић, председник 3.месне заједнице у Дубрави испред 200

заинтересованих мештана нагласио је да грађани Дубраве више неће газити блато. Дванаест улица биће асфалтирано у првој, а шест у другој месној заједници. Једина обавеза је правично решавање правно имовинских односа где је пролазак улица споран. По закону се може покренути поступак експропријације, који траје најмање годину дана. На питања заинтересованих мештана одговарао је и Младен Радосављевић, председник Општине. ( vesti.knjazevac.org.rs)

Обнова пољских путева

Председник општине Књажевац Младен Радосављевић потписао је 6. марта у Београду уговор са Министарством пољопривреде, трговине, водопривреде и шумарства о коришћењу средстава за уређење пољских путева. Уговором је предвиђено да се уреди 46 километара атарских путева у општини Књажевац. Вредност уговора

је 18.118.000 динара, од чега 10.870.000 обезбеђује Министарство, а 7.247.000 општина Књажевац. Уговоре о ревитализацији пољских путева са Душаном Петровићем, министром пољопривреде, трговине, водопривреде и шумарства, потписало је још 45 градоначелника и председника општина у Србији. С.О.К.


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  3

ГЛАСАЛИ НОВО ПОГЛАВЉЕ ЗА БЕБЕ Честитка ДС Књажевац поводом кандидатуре за ЕУ

ЕВРОПСКЕ СРБИЈЕ Демократска странка Књажевац  честита свим грађанкама и грађанима Књажевца и Србије  добијање кандидатуре  за чланство у  ЕУ. Подсећамо да је било и оних који су сумњали да ћемо успети, и упркос томе што је у данашње време понекад тешко сачувати оптимизам и веру да се сопственим залагањем може постићи велика ствар, знали смо да можемо, веровали смо у себе и зато данас славимо почетак новог поглавља за европску Србију!

Добијање статуса кандидата је велики корак ка остварењу циља коме сви тежимо, а то је модерна Србија у Европи. За нас Европа није само појам, већ представља реалне, конкретне ствари - функционалне институције, унапређену инфраструктуру, већу макроекономску, политичку и правну стабилност а тиме и сигурније пословање. Ову победу доживљавамо као велику инспирацију, али и обавезу да још одлучније наставимо даље.

Музеј на капији Старе планине У Балта Бариловцу настављена је адаптација старе сеоске школе, која ће бити претворена у Музеј ‘’Стара планина’’. Ради се у унутрашњости објекта, где ће бити реконструисана учионица из прве половине 20. века.

Новац је обезбеђен кроз пројекат, који музеј реализује са УНИЦЕФ-ом, из буџета Општине Књажевац и Министарства културе. Радови би требало да буду завршени до средине маја. К.И.

Седмог марта, заједно са члановима Клуба демократске омладине, на иницијативу младих социјалиста, тридесетак младих организовано је потписало петицију у оквиру акције “Гласај за бебе”. Акцију је спровео Центар за креативни развој, у сарадњи са Фондом Б92, и то са циљем укидања ПДВ-а и смањења марже на храну и беби опрему. За успешност акције, на нивоу Републике, потребно је сакупити више од 30 хиљада потписа. С.Т.

Стара планина постаје резерват биосфере

Стара планина могла би да буде проглашена резерватом биосфере, уколико се реализује иницијатива Министарства пољопривреде Србије у оквиру Пројекта реформе пољопривреде Србије у транзицији (СТАР), речено је недавно на представљању те иницијативе. Предлог да Стара планина, која је 1997. године проглашена за парк природе, буде проглашена и за резерват биосфере, подржале су општине на чијој се територији налази - Зајечар, Књажевац, Димитровград и Пирот.  У склопу припрема за кандидовање Парка природе “Стара планина” за резерват биосфере, у оквиру Програма “Човек и биосфера” Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО). Министарство пољопривреде је - Стара планина је једна од тих ангажовало стручњаке који ће општи- подручја која до краја 2014. године тренама помоћи око кампање и припрема ба да се прогласи за резерват биосфере документације за кандидадатуру. - казао је он и додао да је покренута и Вођа тима за примену СТАР пројекта иницијатива за успостављање колекна подручју Старе планине Сергеј Ива- тивног жига гаранције за производе из нов рекао је агенцији Бета да је Про- парка природе. сторим планом Србије предвиђено Консултант кога је ангажовало успостављање још четири резерва- Министарство пољопривреде Мајкл та биосфере, поред за сада јединог Грин је казао да резерват биосфере пружа могућност одрживог развоја Голије-Студеница.

је нешто резерват биосфере, за њих је то гаранција да је природа очувана, да има здраве хране и друге понуде казала је она. Лазаревићева је казала и да Србија мора да прилагоди законе, да би људи који живе на подручју које је проглашено за резерват биосфере имали финансијску корист што ће одржавати то подручје, што значи да ће рецимо добијати новац да не секу шуме. Шта је резерват биосфере? Резерват биосфере су подручја копнених и обалских екосистема који су међународно признати унутар УНЕСКО-вог програма за промовисање и приказивање уравнотеженог односа између људи и природе “Човек и биосфера”. То су подручја у којима важе три тог подручја, али и развој еколошког основна циља - очување природне баштине и биоразноликости, одржитуризма. Самостални стручни сарадник за вог развоја и научног истраживања и пољопривреду у општини Пирот Вес- праћење. на Лазаревић рекла је агенцији Бета да Програм “Човек и биосфера” постоји програм Министарства пољопривреде од 1970. године, а један од пројеката треба да помогне у организацији било је и стварање светске мреже људима са тог подручја да дођу до циља.  заштићених подручја названих ре- Морамо да се ослонимо сами зервати биосфере. Њихов концепт је на себе и да се на неки начин ово одређен 1974. године, а први резервати подручје брендира. Када људи чују да формирани су 1976. године. (Бета)


ОГЛЕДАЛО

У Заводу за васпитање деце и омладине пуно је таленатованих и надарених

ЛЕТЕЋЕ ПАТИКЕ ЗА ИТАЛИЈАНЕ

У Заводу за васпитање деце и омладине, установи социјалне заштите за смештај деце са поремећајем у понашању, постигнути су одлични резултати. На пример: Нада Метушев је на међународном литерарном конкурсу, који је организовао часопис„Људи говоре“, добила награду са још две девојчице из Дечјег села. Часопис је дело наших људи који живе у Канади, излази четири пута годишње, а један од аутора је и професор књижевности Радомир Батуран. Конкурс је 2010. године био отворен за сву децу основних и средњих школа у Србији, а до краја 2011. за децу из установа социјалне заштите. -По стручној оцени уредника ових новина, радови награђених девојчица оцењени су одличним. Награда коју ће добити Нада, али и остале девојчице, износи 100 долара – рекла је за „Књажевачке“ Весна Петровић, директорка Завода за васпитање деце и омладине.

СЕМИНАРИ

Култура теорија и пракса У Зајечару ће у среду 14. марта,  бити одржан семинар ‘’Програм култура - теорија и пракса’’. Реч је о пројекту који представља финансијски инструмент за акције сарадње у области културе у периоду од јануара 2007. до 31. децембра 2013. године. Сврха овог програма је да унапреди сарадњу у области културе међу европским чиниоцима у овој области. Сваке године, у оквиру Програма, објављују се конкурси за средства намењена пројектима који се односе на сценске уметности, музику, културно наслеђе, ликовне уметности, књижевност и превођење. Приступање Програму ‘’Култура 2007-2013’’ институцијама омогућава конкурисање за средства фондова Европске уније и равноправно учествовање у европским пројектима. К.И.

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

На ликовном конкурсу компаније „Falc East“ из Књажевца, под називом „Моје патике“, Миклеску Лука Петар добио је једну од награда за цртеж. - Око идеје за цртеж помогао му је васпитач Дарко Динић, а све остало је дело његових руку дело. Цртао је „летеће“ патике, што и цртеж, као и слова на њему, показују. Добио је диплому и патике по избору, као и остала награђена деца из града. По узору на цртеж, ова италијанска компанија направила је модел патика по којима ће се итадити и патике за продају – поносно истиче директорка, додавши да је диплому и награђене патике Завод изложио на свом штанду на недавно одржаном Првом сајму социјале у Београду. - У установи је веома развијена и стоно-тениска секција у коју су укључено пуно деце , с тим што се издвајају Душан Златаров и Алексансар Ђинђић. Они су на општинском такмичењу освојили прво место и пласирали се на регионално такмичење, одржано у Сокобањи. У јакој конкуренцији освојили су треће место. Жељни су доказивања и постизања још бољих резултата, тако да су припреме кренуле одмах након Сокобање. И Мирко Павловић поседује несвакидашњи таленат , јер због своје грађе и конституције може да ради разноразне и неуобичајене акробације својствене само врхунским акробатама – каже директорка Петровић. - У Заводу бораве и веома музикална и спортски надарена деца, те овим путем позивамо све људе добре воље да се без предрасуда друже и играју са нама, да нам помогну ако могу, али и да имају позитивно мишљење о нама – порука је Весне Петровић. С.Т.

‘’Шприцерфест’’ 20. и 21. априла

Други по реду ‘’Шприцерфест’’ и Сајам предузетништва ПРВИСИ, биће одржани 20. и 21. априла у Књажевцу. Србији ће бити представљена најбоља вина и највернији поштоваоци шприцера, мала и средња предузећа. Кроз пратеће програме, посетиоци ће уживати у музици староградских и дувачких оркестара и специјалитетима домаће кухиње. Организатори ‘’Шприцерфеста’’ и Сајма ПРВИСИ су Удружење ‘’Манифесто’’, Удружење приватних предузетника и Удружење произвођача природних вина и ракија, у сарадњи са Општином Књажевац и Домом културе Књажевац. К.И.

ФИлмски програм (МАРТ)

Фимови који ће се приказивати у Дому културе у Књажевцу за март месец су : 13. и 14. 03. Шерлок Холмс: Игра сенки, 20. и 21. 03. Мисија Спасити Божић, 27. и 28.03 Мушкарци који мрзе жене К.В.

НОВО СВЕТЛО НА

МИЉКОВИЋЕВУ ПОЕЗИЈУ

Уз звуке гитаре, у присуству неколицине љубитеља писане речи, у књажевачком Књижевном клубу “Бранко Миљковић”, одржана је промоција књиге Недељка Богдановића. У делу РЕЧ И ПЕСМА-Утва златокрила Бранка Миљковића, аутор је осмотрио један циклус песама са лексикографске стране и једанаест песама (176 стихова) претворио у речник. У издању Филозофског факултета у Нишу, у оквиру пројекта Лексиколошка проучавања југоисточне Србије, књига је угледала светлост дана у новембру прошле године. Богдановић каже да резултат овог истраживања може деловати обесхрабрујуће, пошто “љубитеља поезије неће задовољити јер му је повредјен доживљај, а неће задовољити ни стручњака, јер му никаква перфекција у опису неће много приближити поетско дело. Ипак, човек ради не само зарад оног што је сада, већ и зарад будућности. Бранко је српски језик умео упесмити, сада је ред да се поетски валери несумњивог песничког дотигнућа уграде у рећник, у језик као целину.” Соња Стојановић

ПРОМОВИСАНА КЊИГА „СУЗА СКАМЕЊЕНА“ Народна библиотека “Његош” представила је књигу Љубише Рајковића Кожељца о епитафима с неких тимочких гробаља “Суза скамењена”. О књизи и вечитим темама живота и смрти говорили су Радиша Драгићевић, књижевник, Дејан Крстић, етнолог и антрополог, Витомир Стевановић, професор филозофије и Љубиша Рајковић Кожељац, аутор. Промоција је одржана 1. марта, у читаоници Народне библиотеке “Његош“. Н.Б.Њ.

ОБРАЗОВНИ ТУРИЗАМ

ДЕЦА КАМПУЈУ У ВРШЦУ

Шесторо деце из књажевачких основних школа учествује у Дечјем кампу Црвеног крста Вршац. У оквиру УНИЦЕФ-овог програма за продршку развоју образовног туризма, Завичајни музеј посредовао је да шесторо деце из књажевачких основних школа учествује у кампу, који организује Црвени крст Вршца. До четвртка, деца ће боравити у Вршцу, где ће проћи део активности предвиђених програмом ‘’Шаренило Баната’’. К.И.


ОГЛЕДАЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  5

ЂОКА КОЛАРАЦ ПРВО СЕ ЗАЉУБИО У НАШЕ ВИНО Сећања на „Вилу Цветковић“, касније на „Вилу Џервин“, на дивног богаташа и хотелијера београдског ЂОРЂА ЦВЕТКОВИЋА Пише Љиљана Вујин Миљевић

Са које год стране да долазите у Књажевац: друмом из Ниша, Зајечара, Соко Бање или из Пирота преко Калне, или жељезницом из Ниша, или из Зајечара, прво што угледате је мали замак на брду изнад вароши. Некад се то звало „Вила Цветковић“, сада ово здање сви,чак и ретки преостали староседеоци, зову „Вила Џервин“. У мојим првим сећањима, ово здање било је насељено породицама војних руководилаца, не знам зашто, али претежно босанског порекла. Књажевац је у то послератно време, као погранична зона, био пун војске. Често сам била у вили, јер сам се играла са децом нових станара. Сада, са ове дистанце, у сећању на те дане су ми бомбардовањем оштећена кула на врху и козе и јарићи у пространој приземној кухињи са подом и зидовима поплочаним керамичким плочицама, које су за мене биле новост. Смешна успомена.Могуће због контраста, који сам и ја тада некако могла да уочим.

КОЛАРАЦ И “СТАКЛЕНАЦ” Објекат није велики. Грађен је за одмор, пре вероватно из личне потребе да се задовољи нека жеља, или замисао из времена када власник није био оно што је, што добром женидбом, што сопственим напорним радом и успешним шпекулисањем, постао. Судећи по томе да је, иако не из ових крајева, у тој вили и завршио свој богат живот, а имао је, упркос бурним догађајима, који га нису довели баш до просјачког штапа, и других, можда чак по њега повољнијих могућности. Мислим да је за градњу своје летње куће изабрао баш ову варош из разлога што су му се и место и људи допали. Сећам се да је једном приликом у разговору са мојом мајком рекао да се у Књажевац „заљубио“ кад је први пут дошао и да је пријатељу

досађивао све док му овај није пронашао одговарајуће место за кућу. Иначе, Ђорђе (Ђока) Цветковић-Коларац, пореклом из села Колари код Београда (ономад читам, кажу да је био родом из Књажевца), па отуда овај надимак и нема никакве везе са чувеним Илијом, такође из Колара, великим задужбинаром београдским. Ђорђе Коларац је био хотелијер, власник хотела „КОЛАРАЦ“ на садашњем Тргу Републике у Београду, отприлике тамо где се сада налази тај „стакленац“. У Књажевац су га довела вина која је набављао за тај свој хотел. А главни снабдевач био му је чувени Књажевчанин Милош А. Милошевић, трговац, лиферант и народни посланик. Касније су се и ородили брачном везом Ђокине усвојенице, која је наследила део његове имовине (укључујући и вилу, коју је касније преузео „Џервин“ у замену за стан и неки новчани износ) и Милошевог сина. Он сам није имао деце. Било је прича да има неког младог блиског рођака, али мени о томе није познато ништа ближе.

УТОЧИШТЕ У КЊАЖЕВЦУ Ратни ветрови „одували“ су већи део богатства које је Ђорђе Цветковић поседовао (хотел је срушен у неком од бомбардовања Београда, петоспратница на углу преко пута Дома војске у Београду му је после рата конфискована, као и остале непокретности, па и ова вила у Књажевцу). Тако је овај предратни богаташ остао чак и без крова над главом. Али не и без сретстава, јер је, предвиђајући след догађаја, склонио велики део своје покретне имовине „на сигурно“, највероватније у Швајцарску. Прибежиште је нашао код усвојенице и зета у делу куће пријатеља Милоша у Књажевцу. Тако је он ушао

у наше животе као комшија од „тачно револуционарима у предратно и окупреко пута“ и пријатељ наших рођака пационо време (ја сам увек мислила Милошевића. да је то чинио првенствено баш због Памтим га као старог (у оно моје Моше, јер су били стварно пријатељидетиње време сви преко двадесет го- „мој пријатељ Моша“-говорио је), па му дина били су ми стари) господина увек је то била препорука за повраћај дела беспрекорно негованог и дотераног, са конфисковане имовине. жирадо шеширом на глави, лептир машВилу је реновирао од подрума ном и камашнама. И неизбежним лаки- до крова, односно куле. Однекуда се раним штапом у руци и марамицом у појавио намештај какав вероватно нималом џепу. Али су ми остали у сећању и ко у Књажевцу није имао ни пре рата, љубазност зачуђујућа за особу његовог ни у то време. Мене је посебно импредотадашњег статуса и паметни савети сионирао сат постављен у просторији које је био спреман да дâ. Једном при- код главног улаза, а чини ми се да је ликом када је мој отац у лову изгубио допирао од пода до плафона. новчаник са целом платом примљеном Многе одлуке у каснијем животу допретходеног дана и документима, чула носила сам вођена неким причама из сам га како му „држи предавање“:“ Како живота овог паметног човека. Младим то? Ја сам кроз своје руке пропуштао нараштајима вероватно ће бити смешно, тешке милионе и никада нисам изгубио али између осталог, захваљујући њему, ни марамицу. Ви да изгубите новчаник први пут сам се још као дете возила са целом платом.Шта ће Вам цела плата таксијем по Београду, први пут у животу у новчанику кад идете у лов?“ сам видела и користила лифт и то баш у тој његовој петоспратници. Мислим да сам још била студент када сам сазнала да њега више нема. Сахрањен је у гробници на Западном Нови поредак њега није омео у књажевачком гробљу, баш преко пута његовим предратним навикама. Није виле која је сада на неки начин симбол давао ни пет пара за разне забране и Књажевца, а коју је он толико волео. нова наметнута правила. Недеља ујутру Из писања мојих књажевачких фејсбук била је резервисана за одлазак у цркву пријатеља видим да је вила Цветковић на јутрење, или како се то већ звало.Сви (или Џервин), ноћно стециште сумњивих празници такође. То је био његов живот особа, кажу наркомана. Кад сам у и никога се није тицало како га он живи. Књажевцу, видим и сама да је у горем Често је путовао у Београд неким по- стању, него кад су у њој чуване козе. слом и видело се да није без средстава. Кад год посетим Књажевац, одем и Била сам гимназијалка када су му на то Западно гробље. Тамо сада има вивратили вилу у Књажевцу и један стан ше оних за које ме вежу успомене, него у поменутој петоспратници у Београду. на књажевачким улицама. И оних који Да ли је добио натраг још нешто од своје су Књажевцу, свесно или не, оставили одузете имовине, није ми познато. Ис- симболе. Кад чујем шум ветра кроз грапоставило се да је био мецена, или како не стогодишњих гробљанских борова, се сада то каже, спонзор београдским учини ми се да чујем неке давне гласове познатим сликарима, међу којима и и према њима видим неке заборављене Моши Пијаде, а такође је у свом хотелу ликове међу којима и доминантног Ђоке омогућавао безбедне сусрете будућим Коларца.

ПОМАГАО И МОШУ ПИЈАДЕ


ЗАПИС

СТР.  6

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ОД КОНОБАРА ДО ФАРМЕРА Породица Виденовић остала без посла у граду и већ осам година производи три врсте сира До пре шест година није ни сањао да ће отићи из града и вратити се у родно село, да ће напустити белу салу ресторана Експрес у Бору и шефовско место и посветити се – фарми крава музара. Исто је учинила и супруга (радила у општинској Туристичкој организацији Бора) и, тад тешка срца, оставила асфалт и са двогодишњим сином у наручју кренула у Мањинац, десет километара од Минићева у књажевачком крају. Градски живот замењен је, преко ноћи, за тежак сељачки, углавном фармерски. И, гле чуда, веле суседи, нису се покајали. -И зашто би кад имамо свега и свачега, Не окудевамо ни у чему. Нисмо стрепели за топлу собу ни на највећим снегу и леду, на минус 20 и више, јер дрва је у изобиљу. Од хране нема шта нема. Све сами производемо. Имамо десет крава и - 13 хектара земље. Стигнемо на време да намиримо стоку, али и да обрадимо сваки педаљ оранице. Има и пашњака, ливаде, детелине. Не

оскудевамо ни у шуми-прича Саша Виденовић, некадашњи узорни угоститељски радник са вредним признањима у својој струци. Супруга Весна завршила је турситичку школу, радила је у хотелима, упознала свет. Није заборавила село. Ни напоран рад у стаји и на њиви. -Обоје смо сељачка деца. Истина је да нисмо раније били привезани за сеоско домаћинство, али времена су се променила, ко те пита где си и шта јеси, него имаш ли новца. А до пара се не долази лако. Схватили смо да је тако и кренули у нови живот. Највише продајемо сир, три, четри врсте. Може да се заради. Данас је килограм 320, 340 динара. Све се распрода на борској пијаци. Саша је тамо сваке суботе и недеље-објашњава домаћица. Бор с у напустили 2006. године када су им фирме отишле “под лед”. Сашино

Угоститљество је продато, туристичка фирма је реорганизована, радници су остали без посла. Њих двоје нису имали куд него у завичај. -Произведем и више од 1.000 литара одличног вина. Има и воћа, поврћа , меда. Ради се пуно. Не бих се више враћао у град, близу сам петој деценији живота. Мој Мањинац је ближи Минићеву и Књажевцу и има живота. Другде је вазда горе. Мало је младих, углавном су

старачке куће. На пример, у Јаковцу са 230 житеља само је један ђак. Да не говорим о старопланинским селима Репушници, Папратни , Стањинцу, Алдинцу, где је један, два или ни један становник. Ипак, верујем у боље дане, ваљда ће држава да схвати да је српски сељак изнео земљу и у рату и миру и да никад није затајио-одлучан је наш саговорник. Б.Филиповић

Стара кућа у Алдинцу


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  7

СТАРЕ КУЋЕ НА СТАРОЈ ПЛАНИНИ Стара планина је, не само по живописној природи, биосфери, исконској лепоти на сваком кораку, позната и по старим српским кућама каквих је ретко срести у Европи. Иако одавно напуштене или остареле под бременом година ове лепотице и данас одолевају. Понека и служи наследници да наврате у летњем периоду. Стара села и старе, углавном напуштене куће плене патином, сведоче о давним временима, људима и животу којег више нема. -Један сам од ретких који је, поред старе куће, саградио и нову. Зими не могу да

приђем до родне Папратне, а чим гране пролеће једва чекам да обиђем домаћинство. Обе куће су отворена за намернике и пријатеље. Обе су ми драге и никад их нећу напустити. Целог лета, готово сваког викенда, путујем од Бора до Папратне. Јер, то је део историје и незаборавног детињства, младости која је остала у планинској врлети, на старом огњишту-прича др Вита Милић, један од ретких који ни данас не заборавља родни крај. И не открива – да је једини у Папратни саградио нову, налик на старе куће, убеђен да је то дуг према свом, давно напуштеном селу. Б.Ф.


ЉУДИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  8

Фељтон: Књажевачки академици, у свету признати (проф. др драгољуб дража павловић)

УТЕМЕЉИО ИСТОРИЈСКУ НАУКУ У СРБА

Академик др Драгољуб-Дража Павловић, редовни професор историјских наука на Великој школи и Универзитета у Београду и први председник Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године (1866-1920.). Овај текст, као и претходна два о књажевачким акдемицима, објављен је у монофрафији издатој поводом 135 година Књажевачке гимназије. скупштине Краљевине Срба, Хрвата и С��овенаца 1919. године у Београду, као и истакнути члан Радикалне странке Николе Пашића. Био је високо уважаван у научним и политичким срединама.

Признања, дела

Др Драгољуб Павловић рођен је 16. јуна. 1866. године у Књажевцу од оца Милије, судије Окружног суда у Књажевцу, а касније адвоката у Зајечару. Основну школу завршио је у Књажевцу, а нижу Гимназију у Књажевцу и Зајечару. Вишу гимназију завршава у Нишу 1884. После Гимназије уписује Велику школу и, сторијско-филилошки одсек, коју завршава 1888. у Београду. Након завршетка Високе школе постављен је за професора зајечарске Гимназије. Професорски испит положио је 1891. и исте године послат је у Беч због упознавања са радом у средњим школама. Након једногодишњег боравка у Бечу вратио се у Србију, где је постављен за професора београдске Учитељске школе. Идуће 1893. године отишао је у Немачку, где је у Фрајбургу и Тибингену наставио студије историјских наука и ту, 1895 гиодине, одбранио докторску дисертацију. По повратку из Немачке поново је постављен за професора Учитељске школе у Београду. Убрзо је премештен у Књажевац, где је неко време био професор Књажевачке ниже гимназије, а потом и III београдске Гимназије. Године 1897. изабран је за ванредног професора Велике школе у Београду за предмет Нова историја. За редовног професора ове

И академик Павловић био је ђак Књажевачке гимназије школе изабран је 1901. године. Краљевим указом од 27. фебруара 1905., када је и основан Београдски универзитет, постављен је за редовног професора, као један од осам првих, наименованих професора ове институције. Умро је 1920. године у Београду.

Научни рад Др Павловић је рано био заинтересован за историјске науке. И као студент Велике школе у Београду и професор средњих школа увек је био опседнут модерном историјом коју је темељно студирао у Србији, Бечу и Немачкој на којој је и стекао звање доктора историјских наука. Докторирао је у Тибингену са темом: О борби за националитет угарских Срба у 1848. и 1849. године. Пре и после доктората писао је и објавио многе радове из историје Европе, историје Јужних Словена и Срба и то из периода док су Срби били под туђинском влашћу. Бавио се и проблемима теорије историје. Својим теоријским студијама дао је допринос развоју историјске науке и утемељењу критичке историографије у Србији.

Објавио је велики број стручних и научних радова из области народне историје. Он је, између осталог, научно засновао и протумачио сврху и карактер аустријске окупације Србије 1718-1739. године и аустро-турског рата 17881791.о преузимању српских добровољаца у своју војску са примамљивим образложењем да се боре за ослобођење Срба од турске власти као део хришћана на Балкану и закључио да су тај рат водили српски добровољачки одреди под главном командом аустријских генерала, а не толико аустријска редовна војска. Др Драгољуб Павловић је, због научних вредности његових историјских радова, изабран је најпре за дописног члана, а затим и редовног члана Српске краљевске академија наука. Говорио је немачки и француски језик.

Друштвени рад Као високи научни радник др Павловић био је и друштвено активан. Постао је члан многих друштвених удружења тога времена. Био је и први председник Народне

Није познато која је све признања добијао, али чињенице да је био први председник Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и члан ужег руководства Радикалне странке у Србији, петпоставља се да је добитник многих друштвених и научних признања. Др Драгољуб-Дража Павловић се читаво време бавио историјском наком, посебно историјом XVIII века, историјом европских народа, Јужних Словена и Срба. У тој области дао је велики допринос историјској науци, стекао звање академика историјских наука и постао редовни члан Српске краљевске академије наука. Неки радови из његове библиографије: докторска дисертација: О борби за националитет угарских Срба 1848. и 1849. године. Тибинген, 1895, Личност у историји, Историзам и национализам. 4. Култура и ратови. Уједињење Немачке, Пожеравачки мир 1718, прилог историји Кочине Крајине, Србија и српски покрет у Угарској 1848-1849, Приступно предавање из новије историје, Србија у време последњег аустријско-турског рата (1788-1791), Покрети у Босни и Албанији против реформи Махмуда II (1913). Аутори овог текста, објављеног у публикацији о 135 година Књажевачке гимназије, извинили су се породици академика Павловића што нису били у могућности да опширније прикажу његов живот и дело.


РАСКРШЋА

Разговор СА ПРЕДСЕДНИКОМ ЂАЧКОГ ПАРЛАМЕНТА КЊАЖЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ, СТЕФАНОМ РАНЂЕЛОВИЋЕМ

САМИ КРОЈИМО СВОЈУ БУДУЋНОСТ са председником, потпредседником и секретаром. Парламента је тако организован да свако одељење има два представника. Они заступају став одељења. Приликом реализовања неке акције прикључује нам се одређени број ученика који нису у Парламенту, али су заинтересовани и вољни да помогну.

На који начин је организован рад Парламента у Књажевачкој гимназији питали смо Стефана Ранђеловића, председника Ђачког парлеманета у почетку разговора за „Нове књажевачке новине“. -Парламент Књажевачке гимназије има организацију кооринаторског типа, где је професор координатор Ђачког парламента и у коме сарађује

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Која су актуелна питања на састанцима? -Последњи састанци су протекли у планирању журке у сали Техничке школе. Овом приликом сарађивали смо са Ђачким парламентом Техничке школе и то веома успешно. Такође, састанци нам протичу у разговору о постојећим проблемима и могућим решењима. Које идеје је до сада реализовао Парламент? -Имали смо неколико акција од почетка ове школске године. Првенствено, ту је еколошка акција чишћења школе. Бавили смо се и различитим едукацијма.

Шта планирате да урадите? -У планује оснивање шаховске секције и додатних предавања о различитим темама. Наравно, до краја године ће сигурно бити још журки. Да ли вам при раду помажу неки професори? -Професор Миљан Јеремић увекје на располагању, он је и координатор Парламента. Увек можемо да се обратитимо било ком професору за помоћ. -Колико често имате састанке и како их заказујете? -Састанке држимо по потреби, није конкретно одређен термин већ радимо по договору. Састанке сазива председник Парламента. -Шта би желео да истакнеш рецимо као слоган за Парламент? -Наш слоган је у мишљељу да јединка не можемо ништа, док уједињени мењамо своју будућност. Ирена Тошић

субвенције ЗА запошљавањЕ ТРУДНИЦА И МЛАДИХ БРАЧНИХ ПАРОВА

ПОСЛОДАВЦИМА

200.000 ДИНАРА

Скупштина општине Књажевац донела је одлуку о субвенцијама за запошљавање трудница, самохраних родитеља и младих брачних парова у општини Књажевац (‘’Сл. лист општине Књажевац’’ број 10/2011). Средства за ове намене обезбеђена су у буџету општине Књажевац за 2012. годину. Право на субвенцију могу остварити послодавци - предузетници и председници управних одбора/ директори привредних друштава са територије општине Књажевац, под условима предвиђеним наведеном одлуком. Субвенција се послодавцу исплаћује једнократно након закључења уговора у износу од 200.000 динара. Ближе информације о условима за остваривање права на субвенцију могу се добити у згради општине Књажевац, ул. Милоша Обилића 1, канцеларија број 42, бр. тел. 731-623, лок. 133. Контакт особе су Гордана Раденковић и Ивана Ал ексић. С.О.К.

Нега коже у зимским месецима Др Драгана Митровић Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Кожа је највећи орган тела.У просеку, површина коже је 1,5-2 метра квадратна, а има просечну тежину око 15 кг(зависи од уздраста,пола,тежине човека). Кожа има више функција: 1.она је граница тела према спољној средини 2.један је од регулатора телесне температуре

3.у кожи се синтетише витамин Д 4.садржи компоненте чула 5.има имунобиолошку улогу 6.естетска улога и др. Нега коже има велики значај. Само здрава кожа може да обавља функције за које је предодређена, али такође да обавља и своју естетску улогу. Медицинска нега је права нега(терапија за негу коже прописана од стране здравствених радника) која се примењује у зависности од старости човека,његовог здравственог стања и типа коже човека. Постоје различити типови коже: 1.нормална кожа-чиста мека, еластична 2.сува кожа-кожа са мање сјаја, склона појави бора и иритацијама 3.осетљива кожа-нежна,често светлијег тена, склона иритацијама 4.масна кожа-маснија,склона инфекцијама, појави акни 5.комбинован тип коже најчешће у

зони чело-нос-брада Хладноћа, ветар , као и сув ваздух у загрејаним просторијама могу да утичу на здравље и изглед ваше коже. У зимским данима кожа може постати осетљива на инфекције. Различита годишња доба само стављају нагласак на различите додатне потребе коже, па је зими тако потребна хранљива нега и заштита од исушивања. Сува и испуцала кожа се прво примети на лицу, уснама и кожи на рукама, па управо те делове треба додатно заштитити зими. Да би кожа нормално обављала своју функцију и током зиме,потребно је да се заштите усне неким од хидратантних балсама за усне. Због тога што је лице можда део тела који је у зимским месецима најизложенији спољашњим утицајима, потре��но је да се његова кожа хидрира неком кремом за хидратацију која такође садржи

и заштитни фактор против УВ зрака, јер се од њих треба штитити и у току зимских месеци. Нега руку треба да буде свакодневна, јер су руке поред лица доста изложене спољашњим утицајима хладног и сувог ваздуха. Приликом изласка,обавезно је ношење рукавица, поред коришћења одређене креме. Пилинг коже је потребно радити и у зимским месецима. Поред спољашње неге,редовном хигијеном и коришћењем средстава за негу у виду купки, лосиона и крема, исхрана (па у зимским хладним месецима једите што више цитрусног воћа, кивија, затим поврћа, јер су они сазвезници наше коже) и уношење довољне количине течности су значајни. Бављење физичком активношћу је исто битно за здрав изглед и функцију коже. НЕГУЈТЕ СВОЈУ КОЖУ!!! НЕГА КОЖЕ НИЈЕ ЛУКСУЗ,ОНА ЗНАЧИ ЗДРАВЉЕ!!!


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди

ЗИМСКА И РАНА ПРОЛЕЋНА ЗАШТИТА ВОЋАКА Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац Тренутно је, увелико, актуелно орезивање воћака. А посла има много с обзиром да се до скора није могло ући у воћњаке. Треба одстранити , осим сувишних ластара и заражене и измрзле делове. Уједно и снимити здравствено стање и присутне штеточине у засадима. Па према томе и планирати зимску у потпуности, али се смањује њихова заштиту воћњака. бројност за наредну вегетацију и У периоду од опадања лишћа до примењују се само за оне штетне врсте бубрења пупољака, паразити и ште- где има ефекта . Ову операцију треба точине које су се интензивно храниле извршити одмах након орезивања и и размножавале на воћкама и виновој изношења грана из воћњака а то је крај лози, мирују у одређеном стадијуму, фебруара почетак марта. Третирање отпорном на ниске температуре. Да би обавити по лепом, тихом и сунчаном се утврдило њихово присуство неоп- времену, на температури већој од 7 º ходно је прегледати засаде под воћем и Ц. Темељно опрскати (окупати) воћку виновом лозом током зимског периода – чокот. Ако је око стабла суво лишће, и на основу утврђеног стања одлучити опрскати и њега Код нас је регистрода ли има потребе за зимским трет- вано више препарата, за сузбијање маном. Такође, пре зимског прскања презимљавајућих форми инсеката, неопходно је обавити механичко за зимско и рано пролећно прскање: сузбијање штетних организама. Зим- Belol, Galmin, Belo ulje. Овим препаско прскање се изводи за сузбијање , ратима се додају бакарна средства. На презимљавајућих форми паразита ( ис- тржишту постоје и готове комбинације под коре у пазуху пупољака у опалом минералног уља и бакарних препаралишћу) и штеточина. А ту су : та (Crveno ulje, Plavo ulje) и оне иду • Биљне ваши – током зиме се до кретања вегетације ( фаза мишјих могу приметити повијене гране што ушију). Концентрација ових препарата је знак већег присуства ових штето- је различита за различите воћне врсте чина, презимљавају у стадијуму јаја и винову лозу и пре примене обавезно на једногодишњим и двогодишњим треба прочитати упутство произвођача. Препарати на бази минералних уља когранама и у пазуху пупољака, • Смотавци – јабукин, шљивин, ристе се до почетка кретања вегетације. бресквин, црвени и сиви смотавац Ранопролећним третирањем се воћних пупољака, презимљавају у смањује потенцијал проузроковаоблику гусенице испод коре а неке и ча болести код воћака. Најопаснији у изгриженим коморицама на местима проузроковачи болести су: Tahrina deformans-проузроковач коврџавости орезивања и у другим заклонима. • Крушкине буве Psylla spp.- листа брескве. Инфекција се врши у фапрезимљава имаго, зимске форме зи пуцања и отварања пупољака. Због тога у то време бресква треба да буде обично испод опалог лишћа. • Гриње –презимљавају у облику јаја заштићена. Пред пуцање пупољака пона кори, у наборима коре и на местима требно је обавити третирање неким бакарним препаратом а у фази пуцања гранања. • Штитасте ваши – презимљавају на пупољака (појаве зелене тачке на теменом пупољку) применити препарат стаблу и гранама воћака Зимско заштита има за циљ да Dakoflo 720, Elekt-500 у количини од смањи бројност штеточина, које су 2,5 л/ха, Syllit 400 SC – 0,25%. Monilinia се пренамножиле током вегетације. laxa,Monilinia fructigena- изазивач Прскањем се не уништавају штеточине сушења цветова,гранчица ,плодова.

Проузроковач презимљава у облику мицелије, у рак ранама у кори заражених гранчица и у мумифицираним плодовима. Прва операција је резидба а онда хемијска заштита, пред пуцање пупољака неким од бакарних препарата, Cuproxat, Cuprozin, Bakaroksihlorid и другим. Taphrina pruni- проузроковач рогача шљиве је паразит који може уништити и до 80% плодова шљиве.Паразит презимљава у виду мицелије испод љуспица пупољака и на гранчицама у облику аскоспора. Нема секундарних зараза. Против овог паразита применити балкарне препарате у фази пред отварање пупољка. Venturia inaequalis –проузроковач чађаве пегавости и краставости плодова јабуке и крушке. Паразит презимљава у изумрлом лишћу на површини земљишта, а код крушке и на

ластарима.Највећи број аскуса дозрева у фази отварања пупољака , али се може продужити у зависности од временских прилика. Прва заштита почиње са кретањем вегетације бакарним препаратима , до фазе мишјих ушију. Erwinia amilivora-проузроковач бактериозне палежи јабучастих воћних врста. Овај паразит презимљава у рак ранама на гранама и стаблу. Пре свега је обавезно орезивење и до 50 цм испод заражених места и уклањање орезаних грана из воћњака и њихово спаљивање. Резидбу обавити по сувом и топлом времену да се бактеријски ексудат не би пренео на здраве делове биљке. Прибор за резидбу обавезни дезинфиковати. Са заштитом се почиње од фазе пуцања пупољака бакарним препаратима и наставља се до цветања зато што се заражавање врши у фази цветања.

ЗА ЛЕПШИ ВИТКОВАЦ На иницијативу Слободана било на добром гласу, првенствено Антонијевића, председника Са- захваљујући тадашњој популарној вета Месне заједнице Витковца емиси „Од њиве до трпезе“, коју је обновљена је традиционална про- водио и уређивао познати новислава Светог Трифуна. нар Захарије Трнавчевић– истиче - Након паузе од десет година, Антонијевић посећајући на одличну обележавање ове виноградарске сарадњу са локалном самоуправом, славе у нашем селу поново је ак- тако да је у овој години планиратуелно. Традиција мора да се на- но уређивање сеоског дома. Биће стави, јер је и Витковац, али и цео посађене липе на месту где је некњажевачки крај, у земљи и свету када била школа. Предвиђено је и познат и признат по добром ви- уређење речног корита, чишћење ну и гостопримљивим људима. И пропуста и поправка некатегорисау некадашњој СФРЈ, наше село је них путева. С.Т.


РАЗГЛЕДНИЦА

СТР.  11

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Општина Књажевац расписала конкурс за финансирање пројеката у 2012.

УДРУЖЕЊИМА ШЕСТ И ПО МИЛИОНА ДИНАРА Општина Књажевац расписала Пријаве се достављају поштом у је јавни конкурс за финансирање затвореној коверти са назнаком “За пројеката удружења из буџета оп- конкурс за финансирање организација штине Књажевац. Право учешћа на - не отварати до истека конкурса” на конкурсу имају удружења која су регистрована на територији општине Књажевац и делују на подручју општине као општинске, међуопштинске У организацији књажевачких или републичке организације, не пензионера, одржана је традицикраће од шест месеци. Средства онална осмомартовска чајанка. Клуб пензионера био је претенамењена удружењима додељују се сан да прими велики број заинза реализацију пројекта из области: тересованих грађана за које је рурални развој и предузетништво, наприређена изложба и изведен ционалне мањине, култура и очување традиције, социјална заштита, деца и млади, стара лица. Удружење може учествовати са више пројеката, а средства из буџета општине Књажевац додељују се за финансирање само једног пројекта од јавног интереса. Укупан износ средстава намењен за финансирање пројеката износи 6.500.000.00 динара, а удружење је дужно да обезбеди сопствено учешће у новцу у висини од најмање 10 процената вредности пројекта. Пројекат се мора реализовати на територији општине Књажевац и то до истека буџетске године, односно до 15.12.2012.

адресу Милоша Обилића 1, Књажевац или предајом у услужно – информационом центру општине Књажевац. Пријава се доставља у штампаном

ПЕНЗИОНЕРСКА ЧАЈАНКА културно-уметнички програм “Не дај се, генерацијо”. Секција жена пензионерки, Културно-уметничко друштво “Сунчана јесен” и Удружење пензионера, пружили су угођај проткан искуством трећег доба и новом младошћу. С.Т.

облику у два примерка и на ЦД-у. Рок за подношење пријава је 20 дана након објављивања јавног конкурса, односно најкасније до 26.03.2012. године у 15.00 часова. Заинтересоване организације могу преузети конкурсну документацију сваког радног дана од 7 до 15 часова у згради општине Књажевац , у услужно – информационом центру или преузети са званичне интернет презентације општине www. knjazevac.rs Одлука о избору пројеката удружења који се финансирају из буџета општине Књажевац биће донета у року од 15 дана од дана закључења конкурса. Одлука о избору пројеката удружења биће објављена у “Новим књажевачким ��овинама”, на интернет телевизији www.knjazevacinfo.com, на званичној интернет презентацији општине www.knjazevac.rs . Контакт особа: Марија Јеленковић, телефони: 731 601, 731 623, локал 134. Конкурсну документацију и образце за пријаву можете преузети на званичном сајту општине Књажевац: www.knjazevac.rs С.О.К.

ДИРЕКЦИЈА ЗА РАЗВОЈ, УРБАНИЗАМ И ИЗГРАДЊУ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

ПРЕГЛЕД радова

1.2. - 29.2.2012. 1. Зимско одржавање локалних путева и улица у граду 7.550.000,00 дин. 2. Одржавање вертикалне сигнализације 30.240,00 дин. 3. Одржавање видео надзора 16.666,00 дин. 4. Утрошак електичне енергије за јавну расвету у општини Књажевац 1.580.000,00 дин.


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Спортски савез

НАЈБОЉИ ЗА КЊАЖЕВАЦ

Спортски савез општине Књажевац организовао је 1. марта, у клубу „Зион“, јавну промоцију свих номинованих у избору најбољих у спорту за 2011. годину. Са јасним слоганом „Најбољи за будућност“, и са избором најбољих спортиста и спортс к и х р а д н и к а , фото: КЊАЖЕВАЦИНФО Спортски с ав е з наставља акцију за прикупљање сред- гласање ће бити преко СМС порука, а става за породилиште Здравственог детаљне информације могу се наћи и центра у Књажевцу. Промовисан је на званичном сајту Спортског савеначин гласања за најбоље спортисте, за. У плану је и израда флајера, не би све у циљу целокупне акције, рекао је ли се грађани подробније упознали за ТВ канал „Књажевацинфо“, Драган са целокупном кампањом. – поручио Манчић, председник Спортског савеза. је Манчић. - За разлику од претходниг година, С.Т.

ЗИМСКИ УСПОН НА ТРЕМ Наши планинари на Сувој планини

Барбара Богдановић

државна првакиња

На Државном првенству у алпском скијању, које је протеклог викенда одржано на Мокрој гори, књажевачка скијашица Барбара Богдановић освојила је златну медаљу у слалому, бронзу у велеслалому и проглашена је најбољом такмичарком првенства. И то није све од чланова Смучарског клуба ‘’Миџор’’. Јелисавета Радовановић освојила је сребро у обе дисциплине, Димитрије Милошевић био је други у слалому, док је Михајло Ђорђевић био  други, а Марта Динић трећа у велеслалому. К.И. Фудбал – пионири и кадети

ВАНРЕДНО

СРЕДОМ И ПЕТКОМ У Књажевцу је првог марта, у сали Друштвеног клуба Дома културе, одржана Конференција клубова Лиге млађих категорија Фудбалског савеза региона источне Србије. На дневном реду нашло се информисање о јесењем делу првенства такмичарске сезоне 2011/12, као и информације о календару и одлукама ФСРИС-а у вези даљег такмичења. Одлучено је да пролећни део првенства за кадете и пионире почне 17. и 18. марта, а да се заврши 16., односно 17. јуна, уз одигравање три ванредна кола средом и то: 11. априла, 2. и 30. маја. На конференцији у Књажевцу присуствовали су клубови са подручја Фудбалског савеза региона источне Србије, за групе „Север“ и „Југ“, од Свилајнца до Врања и од Кладова до Александровца. Допринос овом скупу дала је и Туристичка организација, чији је представник упознао присутне са потенцијалима књажевачке општине, посебно говорећи о развоју спортског туризма. С.Т.

Лош старт Нивеса

Након три неуспела покушаја у освајању највишег врха Суве планине (Трем – 1810 мнв), петнаест планинара, чланова ПД „Бабин Зуб“, успешно су „забили заставицу“, 25. фебруара, у оквиру републичке акције „16. зимски успон на Трем“. - На акцији је учествовало око 660 планинара из земље и иностранства. Време је било магловито и ветровито,

али се на врху разведрило, омогућивши учесницима ужитак у погледу до Старе планине на истоку и Јастрепца и Копаоника на западу, и Шар планине на југу – рекао је Горан Голубовић, секретар ПД „Бабин Зуб“. Организатор акције, Планинарски клуб „Железничар“ из Ниша, приредио је за учеснике војнички пасуљ. С.Т.

Утакмицама 12. кола, које су одигране током овог викенда, започео је пролећни део првенства у оквиру Прве Женске фудбалске лиге. Књажевачки женски фудбалски клуб Нивес већ на самом почетку добио је противника са горњег дела табеле, ЛАСК Црвену Звезду. Разлика у квалитету и, пре свега, у искуству допринела је и више него убедљивој победи домаћина. Меч ЛАСК Црвена Звезда – Нивес, завршен је резултатом 12:0. К.И.


Broj 49