Issuu on Google+

Е В О Н

www.mc.kcbor.net Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 43, 12. ДЕЦЕМБАР 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

КЊАЖЕВЧАНИН ПРВА ВИОЛИНА СРБИЈЕ НAЈЛЕПШЕ ДВОРИШТЕ ВИНЕТЕ МИЛКИЋ СТАРИЈИ ОД СТАРЕ ПЛАНИНЕ

Забелела се Стара планина. Висина снежног покривача, 9. децембра, износила је осам центиметара. Најтеже је било на прилазу туристичком центру Бабин зуб, на делу пута, од села Црни Врх до Бабиног зуба. Очекује се да ће снега бити и за новогодишње празнике када ће оживети и први хотел на Јабучком равништу.

фото Боснић, ТОО Књажевац

СВЕ О БОРОВНИЦИ


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  2

ОДРЖАНА СЕДНИЦА СО КЊАЖЕВАЦ

УСВОЈЕН РЕБАЛАНС БУЏЕТА Првог децембра, у сали Друштвеног клуба Дома културе, одржана је 24. седница локалног парламента. На дневном реду нашло се 28 тачака, међу којима и извештај о извршењу буџета за јануар - септембар 2011. године. Разматрани су и предлог програма уређења грађевинског земљишта, као и предлози одлука о просторном плану и плану генералне регулације општине Књажевац. Пред одборницима су се нашли и извештаји о оствареним резултатима основних школа. Најважније, ребаланс будџета је усвојен без посебних примедби. Одборничка група Уједињених региона Србије поднела је на усвајање два амандмана на скупштинску одлуку о социјалној заштити у општини Књажевац. УРС је покренуо иницијативу да запослене труднице примају 100 одсто плате, с тим што би разлика од 65 до 100 одсто била исплаћивана из буџета општине. Предложено је и да незапослене

фото: КњажевацИНФО породиље примају помоћ у висини од 20.000 динара месечно до навршене прве године детета, односно запослена породиља у износу разлике између зараде и 20. 000 динара, уколико је зарада мања од овог износа. Предлог је генерално наишао на одобравање, уз констатацију да пре усвајања измена треба урадити анализу, с обзиром да је у питању озбиљна ставка, по процени 30 до 60 милиона

ОМЛАДИНА ДСС

НИКАД ГОРЕ... На штанду у центру града, 3. децембра, омладина ДСС-а у Књажевцу, организовала је акцију под називом „Никад није било горе“, чији је циљ био упоређивање животног стандарда из 2008. године, када је на челу земље била ДСС и Војислав Коштуница, са данашњим, када је на власти ДС и Борис Тадић. Актуелна власт обећала је 200 хиљада радних места, а без посла остало је - 300 хиљада радника. - Власт једино безуспешно граби ка ЕУ, а ништа не ради на очувању јединства Косова и Метохије са Србијом. Ни на јачању животног ИЈА

ЦЕНТ АР

стандарда нема помака – рекла је Сања Радовановић, портпаролка локалног одбора ДСС-а. С.Т. VE

NO

ПЈ

Р

КО

М

ЕД

УТЕР ЦЕН

том основу. Наредна седница биће заказана за другу половину децембра. К.Н.

ТРИБИНА ЛДП: „ПРЕОКРЕТ“...

Трибина под називом “Србију у Европу, Европу у Србију - ПРЕОКРЕТ” одржана је у четвртак, 1. децембрa, у Књажевцу. У Дому културе, у сали друштвеног клуба, поред

представника ОО ЛДП Књажевац, говорила је и народна посланица ЛДП у Републичком парламенту Марија Бугарчић. инфо - ЛДП

Сарадња са Бугарском

БОР

М

динара на годишњем нивоу. За сада, само велики градови, као што су Београд и Нови Сад, функционишу по

ТА

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

У првој службеној посети Књажевцу боравио је, пре неки дан, нови кмет Белоградчика Борис Николов. Он се сусрео са председником Општине Младеном Радосављевићем, председником СО Дарком Живковићем, директором Агенције за развој

Књажевца Драганом Милутиновићем и председником Удружења приватних предузетника Јованом Исаковим. Тема разговора били су модели будуће сарадње и учешће у новом конкурсу Европске уније за прекограничне пројекте. С.О.К.

АСФАЛТИРАНЕ ТРИ УЛИЦЕ Председник Скупштине општине ,,9. август„ добила и мрежу атмосферДарко Живковић обишао је радове ске канализације. Укупна вредност радова, које је изна асфалтирању улице „ 9. август“ у Књажевцу. Реч је о последњој од три вео зајечарски ‘’Штрабаг’’, износи 22 улице, које су уређене средствима милиона динара. Живковић је изразио ЈП ‘’Путеви Србије’’. Тротoаре и ас- задовољство сарадњом са ЈП ‘’Путеви фалт добиле су и Улица Светозара Србије’’, која се, на пројектима путне Марковића и Копецкова. Тротoари су, инфраструктуре, одвија у последње такође, урађени  у улицама  Милана три године. С.О.К. Пунчића и Јанка Катића, док је улица


ИНФО.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

САСТАНАК САВЕТА ГРАДСКИХ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

Асфалтирање приоритет за 2012. Тридесетог новембра, у сали Општинског већа, чланови Савета градских месних заједница, у разговору са Дарком Живковићем, председником Скупштине општине Књажевац и Душком Милошевићем, директором ЈП Дирекција за развој, урбанизам и изградњу, изнели су проблеме који притискају грађане, тражећи адекватна решења. - Већина предлога је до сада, од стране локалне самоуправе, прихваћена и реализована. Међутим, проблеми неасфалтирања одређених локација и улица и даље постоје, треба поправити шахте, због учесталих крађа поклопаца истих, или уредити простор око зграде Полицијске станице, где је велика флуктација грађана, и прави се гужва, због недостатка паркинга. Јавни тоалет, поред Сврљишког Тимока, није у функцији, а проблем расвете у граду је делимично решен. Сат на цркви, односно његова поправка, и даље je актуелна, а паре, које ЈКП „Стандард“ убире од вашара, a на основу закупнине простора и тезги, још увек се не инвестирају у изградњу приоритета у вароши – рекао је Драган Ананасијевић, секретар Прве МЗ. Говорило се и о нефункционисању бране на Тимоку, у центру града, која би употпунила туристичку понуду општине. - Вештачко језеро, за чију изградњу је прикупљено око 800 потписа грађана, љубитеља природе и риболова, дало би још јачи печат граду. С обзиром да је Тимочка крајина проглашена за риболовно подручје где риба клен полако нестаје, могло би се кроз пројекат конкурисати код ресорног Министарства, који би обезбедио средства за порибљавање језера - додао је Иван Царибродски, члан Савета Друге МЗ, сложивши се с претходним говорником. - Проблеми са чопорима паса и даље постоје и мислим да је ситуација аларманта, с обзиром да живим у близини три школе – истакла је Гордана Митић, тражећи адекватне и одлучније акције. Миле Милојковић је затражио да се боље регулише саобраћаj код ресторана „Бела сала“, као и да се размисли о

изградњи тротоара на путу према селу уместо језера, првенствено због лоКаличина, те да се код зграде полиције ше процене. Директор „Развој“-а је изгради браник, због незгодне низ- похвалио ЈП „Путеве Србије“ и Ацу брдице. Саша Ђурђекановић је рекао Тричковића, књажевчанина, задужеда код „Џервинове виле“ двадесетак ног за рејон Тимочког региона, који кућа има редован пад напона елек- је учинио много тога да се одређени тричне енергије, а проблем седамде- путеви и тротоари реновирају или тек сетак ученика, који из села Штипина изграде. иду бицикловима до школе у граду, Закључено је да су приоритетреба решити, првенствено изградњом ти за идућу годину, првенствено, бољег осветљења. Горан Игњатовић асфалтирање свих улица и тротоаје навео да би требало размислити ра у градским насељима, као и да о изградњи спортских терена и игра- се постојеће површине, које су због лишта за децу у „Ледином насељу“, с слегања земљишта и корена дрвећа, обзиром да се деца „дословце“ сада сада неравне и незгодне за ходање, реконструишу, коришћењем истих играју на асфалту. На предлог Саша Станковића, се- коцки. Санирање одвода атмосферских кретара Друге МЗ, Душко Милошевић, вода и реконструкција улице Књаза директор „Развоја“, изнео је своје пла- Милоша, од моста на Трговишком Тинове за 2012. годину. моку до кружног тока, као и уређење - Обнављање расвете, код зграде ромских насеља, на основу урађеног општине биће реализоване крајем ове пројекта, такође су задаци који чекају или почетком следеће године, с об- на реализацију у 2012. години. зиром да је извођач радова тренутно Дарко Живковић, председник СО заокупљен радовима код новог хотела Књажевац, нагласио је да су средства на Старој планини. Што се бране тиче, трошена домаћински и да је са свим планира се искоришћење постојећег државним инситуцијама сарадња битемеља и набавка нове, ваздушасте ла одлична, осим са НИП-ом, ког кога, бране, која је безбеднија, по питању за разлику од Зајечара и Пирота, није евентуалних поплава, јер се сама по- било могуће доћи до пара, очигледдиже и спушта. За то је потребно 20 до но због политичких разлога. Што се 30 милиона динара и у питању је велика сакупљања и транспорта паса луталица ставка. Такође, у договору са Водопри- тиче, у складу са постојећим законом, вредним предузећем „Дунав“, који је ангажована је још једна регистрована надлежан и за наше водно подручје, фирма из Параћина, која ће радити упоразговора се о преур��ђењу речног ко- редо са тимом из Крагујевца. Председрита, које би у централном делу било ник се на крају сложио са директором вишље и уже – рекао је Милошевић, до- „Развој“-а да је асфалтирање свих неасдавши да је у недоумици око изградње фалтираних улица и тротоара приоривештачког језера, јер нека искуства с тет над приоритетима у идућој години. југа Србије, говоре о изградњи бара, Саша Тодоровић

СТР.  3

БУЏЕТ

ЗА 2012.

Последњег дана новембра, у сали Општинског већа, одржан је састанак са директорима књажевачких школа, јавних предузећа и установа. Повод је био планирање буџета за наредну годину. - Разговарали смо о планирању буџета за идућу годину, као и о плановима и пројектној документацији установа и предузећа. Говорили смо о планираним ставкама у буџету за кориснике и о конкурсима фондова и републичких органа, пре свега НИП-а, чији је конкурс отворен до 15. децембра – рекао је Младен Радосављевић, председник Општине. Општи закључак је да има доста идеја, али да недостају главни пројекти. Дирекција за развој, урбанизам и изградњу преузела је обавезу израде пројеката почетком 2012. године, који су означени као приоритетни. С.Т.

Накнаде за путеве и улице

Скупштина општине Књажевац донела је решење о давању сагласности на одлуку о висини накнаде за употребу општинских путева и улица. Годишња накнада за једнострано  постављање рекламних табли, паноа, уређаја за сликовно или звучно обавештавање, на општинским путевима и улицама износиће 3.500 динара по квадрату за једнострано и  7.000 динара за двострано постављање. На другом земљишту висина надокнаде је 4.000, односно  7.200 динара по једном квадратном метру. Накнада за закуп делова земљишног појаса општинских путева, чији је управљач Дирекција за развој, урбанизам и изградњу, плаћаће се у износу од 200 динара по квадрату. Успостављен је и ценовник накнада за постављање инсталација водовода, канализације, електричних, телефонских и телеграфских водова. С.О.К.


ОГЛЕДАЛО

СТР.  4

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Информатичко друштво “InfoWare”

МИСЛЕ КАО ТЕСЛА

ПРОМОВИСАН РОМАН “НА СВОМЕ ПОСЛУ” Народна библиотека “Његош”,1. децембра, организовала је промоцију романа из свештеничког живота “На своме послу” књажевачког проте Симе Жикића (1878 -1964). Роман “На своме послу”  друга је књига из едиције “Завештање”. О аутору и роману говорили су Горан Максимовић, Милена Милошевић Мицић и Владана Стојадиновић, а за музичке тренутке била је задужена певачка група “Славеј”. Промоција је одржана у Великој галерији Дома културе у Књажевцу. Н.Б.Њ.

НОВИ ПРОСТОР ЗА КЊИЖЕВНИКЕ Књижевни клуб „Бранко Миљковић“ основан је новембра 1970.године на иницијативу Општинске заједнице културе. У то време имао је двадесетак чланова, а председник је био Радомир Виденовић. Престао је са радом 1975. године, да би се 13. децембра 1995. реактивирао. Скупови су одржавани у просторијама Дома културе. Сада је у клубу тридесетак активних чланова, а од недавно, Књижевни клуб има и своје просторије у старом делу града, преко пута поште. У овом „дому песника“, како га назива председник клуба Обрен Ристић, 26. новембра одржано је књижевно вече на коме су учествовали чланови клуба. Читање песама и беседа, пропраћено певањем Гале Јовановић, учинили су ово вече више него пријатним. Књижевни клуб се тренутно бави пројектом „Култура Тимока“, који се састоји од неколико подпројеката. Од 2008. године Књижевни клуб „Бранко Миљковић“се придружио издававштву часописа „Бдење“. Следећи подпројекат клуба је књижевна награда „Раде Томић“ која се додељује маја сваке године. Победник на конкурсу добија, као награду, објављивање књиге. Клуб „Бранко Миљковић“ промовише своја дела и рад и на интернету преко странице „КУЛТИМ“. Осим поезије на сајту можете пронаћи разне вести из света културе, као и електронске књиге. Ирена Тошић

Информатичко друштво има више од 350 чланова , како ученика основних и средњих школа, тако и професора и сарадника на универзитетима у Србији. Прво регистровано друштво тог типа у Србији, Информатичко друштво, бави се едукацијом ученика, колега и старијих применом нових IT-технологија. Миљан Јеремић, професор информатике у Књажевачкој гимазији, руководилац и председник друштва.”Infoware”, исказао се и као технички покровитељ квизова “Мисли као Тесла” и “Мисли као Миланковић”. Организовао је и еко- конференцију између Књажевачке гимназије и средње школе “Христов Ботев” из Белоградчика. Чланови InfoWare-a учествују на многим научностручним скуповима из области информатике. Учествовали су две године на “YU INFO”,   међународној конференцији и на међународном такмичењу “IEEE.” У оквиру сарадње са Електронским факултетом одржано је такмичење “Infomania online”, а учешће на такмичењу узели су и ученици Књажевачке гимназије Владимир Гаврић и Стефан Милорадовић. У конкуренцији 79 такмичара , региона Ниша и Источне Србије, ученици Гимназије пласирали су се у првих двадесет. У оквиру сарадње са Рачунарским факултетом из Београда, ученик Сава Иванковић учествовао је на семинару ученика “IT Open days

2010” и “2011”, на коме су предавали врхунски стручњаци из компанија Microsoft,Cisco. У оквиру пројекта “Учи, покрени, сазнај” организоване су радионице из области информатике за све студенте Универзитета у Нишу, на којима су учествовали и чланови Информатичког друштва из Књажевца. Од првог до петог марта.2010. године, под покровитељством ЕУ, европске комисије и европскe ICT скупштине, најзначајније организације, одржано је више хиљада манифестација под називом “e-SKILLS WEEK”. Учествовало је укупно 12 кандидата, углавном професора информатике, студената техничких наука и рачунарских администратора из Књажевца. Успех је већи с обзиром да је из источне Србије још само факултет у Бору добио дозволу за организацију завршног полагања за “ECDL”, својеврсну „возачку дозволу“ из информатике. Децембра ове године “InfoWare” је у категорији образовања номинован за престижну награду “DISCOBOLOS”.  Чланови друштва помогли су ученицима Књазевачке гимназије у припреми такмичења “RAF Challenge”, где су, на републичком такмичњу, освојили друго и четврто место 2009. и 2010.године. Александар Шаботић

У ГИМНАЗИЈИ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ СИДЕ

ЗАВИДНО ЗНАЊЕ УЧЕНИКА О СИДИ Сваке године књажевачки гимназијалци организују трибину поводом 1. децембра, Светског дана борбе против сиде. Трибина је одржана у школској библиотеци и била је намењена ученицима првог разреда. Гости трибине били су др Ана Златковић и представник Црвеног крста Виолета Милосављевић. Након излагања лекара о овој опакој болести, о путевима преношења, као и значају превенције, приказан је филм едукативног карактера. Приказана је и анкета коју су снимили ученици старијих разреда о путевима преношења ХИВ вируса. Анкета је показала велико знање и сналажљивост ученика .

На крају трибине изведена је радионица коју је осмислила и водила ученица трећег разреда Ива Милошевић, а цео програм реализовали су чланови еколошке секције „Екогим“, коју води Јагода Накић,професор биологије. К.Г.


ОГЛЕДАЛО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  5

САСТАНАК КЛУБА РОДИТЕЉА ДЕЦЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

ИМАЈУ И СВОЈ ПАРК Трећег новембра, у просторијама Омладинског клуба Центра за социјални рад «Др Михајло Ступар» у Књажевцу, одржан је први састанак клуба родитеља деце са сметњама у развоју. Састанку су, поред родитеља, деце, неговатељица и стручних радника ЦСР Књажевац  - пружаоца услуге «Помоћ у кући за децу са сметњама у развоју», присуствовали и Младен Радосављевић, председник општине Књажевац и чланови пројектног тима «Развој услуга за децу са сметњама у развоју у источној Србији» Снежана Павковић, менаџер пројекта и Марија Јеленковић, финансијски менаџер пројекта, Анкица Марковић, начелник општине за финансије, стручни радници

Завода за васпитање младежи ангажовани на услузи «Предах за децу са сметњама у развоју и њихове породице» (регионална услуга за децу из четири општине конзорцијума, која се тек успоставља). Састанак је за циљ имао међусобно упознавање корисника и пружаоца услуга, упознавање доносиоца одлука на локалном нивоу са услугама и реализацијом пројекта, као и упознавање јавности  са ус лугама. Чланови породица деце са сметњама у развоју имали су прилику да поставе питања и добију информације у вези почетка реализације нових услуга у локалној заједници. Деца су у дворишту ЦСР Књажевац засадила саднице тује и тако добила свој простор назван „Парк пријатељства“, који ће заједно неговати и улепшавати. Ц.С.Р.К.

Подршка

запошљавању младих Општина Књажевац, једна је од 13 општина у Србији, које су  потписале меморандум о разумевању са Америчком агенцијом за међународни развој (USAID) у оквиру Програма за јачање економске сигурности. Предвиђена је организација обуке за координаторе канцеларија за младе, како би они могли ефикасније да спроводе програм запошљавања младих.USAID ће директно радити са младим предузетницима, како

би им помогао да успешно реализују своје пословне планове, а општинама ће помоћи да проблему незапослености код младих приступе стратешки, кроз развој и имплементацију акционих планова за омладинско предузетн��штво. Општина Књажевац већ jе израдила Акциониу план запошљавања, тако да ће се, потисивањем овог меморандума, само наставити његова примена. С.О.К.

Програм донација Зајечарске иницијативе и Националне задужбине за демократију

МЛАДИ У ПОКРЕТУ Позив за подношење предлога акција

ЗИ-ман, Зајечарска иницијатива и Национал- износ од 500 америчких долара у динарској противна задужбина за демократију вас позивају да се вредности. Планирано трајање акција је до 2 месеца. пријавите на конкурс у оквиру програма „МЛАДИ Крајњи рок за конкурисање је 29. децемУ ПОКРЕТУ“. бар 2011. године. Пријаве које пристигну након Циљ програма „МЛАДИ У ПОКРЕТУ“ је да овог рока неће бити узете у разматрање. Процес се подстакну млади људи да стварају позитивне разматрања пријава трајаће највише 30 дана од промене у својим заједницама. Кроз овај програм датума затварања конкурса. Парламенти морају желимо да помогнемо ђачким парламентима да: да поднесу сопствени предлог акције у облику -        Укажу јавности на постојеће локалне потре- пријавног формулара који се може наћи на wеб бе и проблеме са којима млади суочавају у својим презентацији www.млади.заиницијатива.орг. општинама и предложе конкретна решења; Пријаве се достављају електронским путем ( mladi@ -        Реше конкретан проблем младих људи у zainicijativa.org), регуларном поштом (Зајечарска својој средини кроз једнократне акције и иницијатива, Поштански фах 162, 19 000 Зајечар) -        Скрену пажњу надлежних на конкретне или лично (7. септембра 2, 19 000 Зајечар). проблеме који погађају младе људе и могућа решења. За све додатне информације у вези са конкурсом, За програм „МЛАДИ У ПОКРЕТУ“ могу кон- можете се обратити асистенту на програму Драгани курисати ђачки парламенти свих средњих школа Чивитовић ( gagac@zainicijativa.org, 019 440 225 или са седиштем у једном од следећих градова: Зајечар, 060 7 444 004). Књажевац, Бољевац, Сокобања, Бор, Неготин, Мајданпек и Кладово.  ПРИЈАВНУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ ПОТРАЖИПарламенти могу конкурисати за максимални ТИ НА САЈТУ: www.zainicijativa.org

ОПРЕМАЈУ ВРТИЋЕ

Предшколска установа „Бајка“ добила је нову играчку која је смештена у дворишту вртића „Снежана“. - Ово је само део пројекта који ове године спроводимо и реализујемо кроз обнављање мобилијара у двориштима сва три вртића у Књажевцу. Оваква играчка већ постоји у вртићима „Црвенкапа“ и „Наша радост“. Идуће године опремићемо сва три вртића у граду и у Минићеву – каже Драган Ђорђевић, директор ПУ „Бајка“. Највећи део средстава за ове инвестиције обезбеђује локална самоуправа. С.Т.

ПРИЗНАЊА ЗА МЛАДЕ ИНОВАТОРЕ

Четврта конференција студентских пројеката из области електротехнике и рачунарства IEEESTEC одржана је 30. новембра на Електронском факултету у Нишу. Студенти и ученици представили су 34 научна рада. Прву и трећу награду освојили су бивши ученици Књажевачке гимназије, сада студенти Електронског факултета, Марко Јеленковић и Милош Марјановић. Марко Јеленковић презентовао је научни рад о процесорима за обраду аудио сигнала, док је Милош Марјановић представио реализацију електронске браве за сеф. Иначе, овогодишња конференција била је посвећена четрдесетогодишњици постојања секције IEEE у Србији. Организатори конференције су EESTEC Ниш, студентски огранак IEEE Ниш и Електронски факултет. К.И.

Појмовник на ‘’Тржници идеја’’

Едукативни програм ‘’Завичајни појмовник’’ Завичајног музеја и Народне библиотеке ‘’Његош’’ из Књажевца представљен је недавно на Конференцији ‘’Право деце на културу’’ и Школском сајму културе ‘’Тржница идеја’’ у Културном центру Београда. Ове манифестације омогују дубљу сарадњу школа и установа културе. Организатори су били Фонд Б92, Амбасада Шведске у Београду, Културни центар РЕX и Музеј града Београда. Т.И.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  6

зички КИ му Ч А В Е ловорике КЊАЖ МЛАДИ светске ере б ОЗ ВИРТУ

А В Р П А Н И Л О ВИ Е Ј И СРБ Душан Панајотовић, Књажевчанин (1992.), прва виолина Србије био је још 2008, данас наступа на великим концертима у Паризу, у Берлину био је концерт мајстор, припадник је „нове нишке елите“, први је на Балкану. Нижу музичку школу завршио је у Школи за основно музичко образовање “Предраг Милошевић”, у класи професора Огњена Рилака. Средње музичко образовање стекао је у Нишу, у класи професорке Зорице Илић. Данас је студент друге године Музичке академије у Београду, смер инструментални, у класи професорке Гордане Матијевић. Као син Лазара Панајотовића, професора музике у Књажевачкој гимназији и врсног виртуоза на хармоници, Душан се од малих ногу сусретао са музиком у свом окружењу. - Искрено, нисам знао шта је то виолина и како се на њој производе звуци. Отац ме је питао да ли бих желео да се опробам на том инструменту и тако је све кренуло – сећа се Душан, напомињући да је било и криза када је размишљао да

“батали” виолину. Међутим, захваљујући сталној подршци породице, стигао је ту где јесте. Сада је члан скраћеног гудачког оркестра Душана Сковрана.- Свирао сам у Паризу, у најпознатијој француској музичкој дворани “GAVEAU”. У оквиру

сарадње музичких академија, Београд у Берлин шаље изабране, најбоље студенте, тако да сам био и концерт мајстор. Од двадесетак виолина, био сам најбољи и изабран сам за прву виолину – каже млади виртуоз, у опхођењу врло скроман, али свестан својих вредности.

У првим виолинама је свирао и у скандинавском оркестру, на наступу у Берлину, а следеће године ће, на позив

п е н зионисаног концерт мајстора берлинске филхармоније, наступати као нови концерт мајстор ове, светски признате, музичке скупине најбољих. - Прва виолина Србије био сам 2008. године, као апсолутни победник у својој категорији. На основу те победе, Ротари клуб из Ниша позвао ме је и уручио повељу под називом “Припадник нове нишке елите”. Добио сам и Похвалницу града Ниша, а

на Међународном (Балканском) такмичењу у Нишу 2007. године освојио сам I 1 (прву-прву) награду, био сам најбољи од најбољих – напомиње Панајотовић. Стефан Миленковић, Јован Кулунџија, Немања Радуловић из Ниша, сада у Паризу, и Роман Симовић, концерт мајстор Лондонске филхармоније, узори су овог млад ог и ус пе ш ног Књажевчанина. Душан свира на Страдивардијевом модел у, ру чне израде, који је, као поклон, добио од Јована Поповића из Русије, дипломираног градитеља тих инструмената. - Музика је савршенство – закључак је младог Панајотовића, а књажевачка варош се нада да ће, ускоро, имати и прилику и лично да чује свог суграђанина, који име родног града поносно презентује у свету. С.Т.


ЗАПИС

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  7

КЊАЖЕВЧАНИ НА САЈМУ ТУРИЗМА У КРАГУЈЕВЦУ

ИЗ СРЦА СРБИЈЕ

Трећи међународни Сајам т уризма и сеоског туризма одржан је у Крагујевцу од 24. до 26. новембра. Манифестацију су пратили разноврсни садржаји изложбеног, промотивног, едукативног и забавног карактера. Сајам су отворили Горан Петковић, државни секретар у Министарству

економије и регионалног развоја и Гордана Пламенац, директорка Туристичке организације Србије. Снежана Милисављевић, директорка Градске туристичке организације Крагујевац, поздравила је “од срца из срца Србије” излагаче и посетиоце Сајма. На манифестацији с у представљени туристички

потенцијали Србије и земаља у региону, а на заједничком штанду ТОС-а (Туристичке организације Србије) радници Туристичке организације општине Књажевац изложили су пропагандни материјал и у разговору са посетиоцима пропагирали туристичке потенцијале Књажевца и околине. С.Т.

фото: Г.Т.О.К.


РАСКРШЋА РУРАЛНИ ТУРИЗАМ

СТР.  8

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

ИЗ ЕУ У СРБИЈУ

Регионална агенција за развој источне Србије , у сарадњи са Карпатским развојним институтом из Словачке, организовала је у Књажевцу, у Кући партнерства, семинар “Искуства земаља ЕУ у руралном туризму”. Циљ семинара је да ојача капацитете локалних власти и пружаоца услуга у туризму, кроз развој знања и вештина за модерне приступе и увођење напредних европских знања. Стечена знања омогућују учешће у припреми Регионалне стратегије развоја руралног туризма у Тимочкој крајини и у

испуњавању захтева ЕУ у овој области. Предавачи из Словачке, Мишал Швалб и Виера Ступакова презентовали су правни, политички и институционални оквир за подршку развоја руралног туризма, како на националном, тако и на локалном нивоу. Говорило се и о стварању туристичке понуде, заједничком маркетингу, ЕУ трендовима и стандардима. Представљени су и најбољи примери добре праксе из области руралног туризма из земаља ЕУ, који се могу пренети у Србију. С.Т.

СИНДИКАТ ПРОТИВ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ КОМУНАЛЦА Синдикат запослених у комунално - стамбеној делатности организује прикупљање потписа грађана за расписивање референдума о приватизацији јавних комуналних предузећа и давању у закуп и концесије комуналних делатности. Синдикат се оштро противи предложеним законима о комуналној

делатности, јер ће се, како наводе у саопштењу, тиме омогућити неконтролисана експлоатација природних богатстава Србије. Књажевачки одбор прикупља потписе грађана у предузећима, установама, на улицама, у центру града и у селима свакога дана од 6 до 21 час. К.И.

Нацрт Одлуке о измени и допуни Одлуке о локалним комуналним таксама

Мина у финалу ‘’Чаролије’’ Десетогодишња Мина Милкић из одабрани на аудицијама по градовима Књажевца једна је од 12 суперфина- Србије, примећени од стране аутора листа дечијег фестивала ‘’Чаролија’’. композиција као најприкладнији да Она ће наступити на финалној изнесу њихова ауторска дела на манифестацији, која ће бити одржана што квалитетнији начин. Фестивал 25.децембра у београдској Арени. У фи- ‘’Чаролија’’ организјује се од 2005. гоК.И. налу, иначе, учествују малишани који су дине.

Нови ред вожње возова Железнице Србије од недеље, 11. децембра, прелази на нови ред вожње који ће се примењивати до 8. децембра идуће године. У том периоду  из Бора за Зајечар саобраћаће три воза. Први воз са станице у Бору полази  у пет сати и 24 минута, следећи полазак је у 10 сати и 22 минута а последњи воз из Бора за Зајечар је у 17 сати и 57 минута. Путници који намеравају да продуже

путовање, за све наведене поласке из Бора, односно Зајечара, имају везу за Ниш и Неготин, односно Прахово. Воз на релацији Ниш - Бор - Мајданпек, из Ниша полази у два часа и 45 минута,  у Бор би по реду вожње требало да стигне у седам сати и 50 минута. Следећи воз из Ниша је у 10 и 45, у  а последњи у 15 сати  и 45 минута. Воз за Београд тренутно не саобраћа. Т.И.

ГОРЊА КАМЕНИЦА

У пожару изгорели стаја и амбар Општинско веће Општине Књажевац објављује јавни увид у Нацрт Одлуке о измени и допуни Одлуке о локалним комуналним таксама. Јавни увид траје од 9.12.2011. године а јавна расправа ће се одржати 15.12.2011. у 10 часова у сали Општинског већа. Примедбе на

Нацрт Одлуке могу се доставити до 14.11.2011. поштом на адресу Милоша Обилића 1 или на е-mail soknjazevac@ open.telekom.rs са напоменом «Примедбе на Нацрт Одлуке о измени и допуни Одлуке о локалним комуналним таксама». С.O.K.

На економским објектима сеоског домаћинства, власника Г.В. из Горње Каменице у недељу, четвртог децембра, догодио се пожар, којим је  захваћена стаја, са сењаком и амбар. Припадници Одељења за ванредне ситуације Полицијске управе у Зајечару и полицијски службеници из Књажевца  извршили су  увиђај и констатовали да је до пожара дошло због

варничења на технички непрописно изведеним напојним кабловима. То је узроковало паљење сена и преношење пожара на грађевинску конструкцију објеката. У гашењу пожара учествовала је ватрогасно-спасилачка јединица из Књажевца. Није било повређених, а материјална штета процењује се на око сто хиљада динара. К.И.


РАСКРШЋА

СТР.  9

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТАРИЈИ ОД СТАРЕ ПЛАНИНЕ

Не памти се више к ад је прошлог до овог пописа становништноворођенче заплакало у старопла- во општине Књажевац се смањило за нинским селима изнад Књажевца 4.000 људи, од чега су 3.000 из села, – каже горко Реденко Виденовић из али и у самом граду просек година је села Доња Каменица. Он је пензио- шездесет . нер, који је радио у већ унуштеним У прошлој деценији званично је књажевачким индустријским гиганти- угашено само старопланинско сема. Сад чува мало стадо оваца и коза ло Репушница. Иста судбина прети да помогне потомцима који су остали врло скоро и Папратни, Татрасници, у граду да се прехране. Габровници које имају од једног до - Неко нас је проклео да не стане- три житеља, а затим и многим другим мо – каже Виденовић.Овај крај звани „великим“ селима са по неколико деБуџак некад је био пун људи, брда су сетина становника. се белела од стада . Данас су села или пуста или у њима живе само старци. Угашени гиганти До нестајања села и града довели су неуспели експерименти с Уклети троугао Планинаска област Буџак је троугао индустријализацијом из седамдесетих између Књажевца, српско бугарске година прошлог века – каже Милена границе и пиротских села, у коме је Милошевић Мицић.- Тад су овде маживот цветао од античких времена, совно отваране фабрике, које су имале кад су овде рударили Римљани, па до више запослених него што је град имао седамдесетих година 20 века, кад је становника. почео да пропада овај крај познат и по Сеоско становништво се тад масовсрпским сточарима. Данас, просечан но досељавало у град јер су приходи становник старопланинских села има били добри, а живот лакши. Међутим, више од 60 година и нема наде да ће услед економске кризе и пропашћу ико наследити породићно имање. индустрије, последњих 20 година људи -Књажевац је четврта по ве- и у граду остају без посла и долази до личини општина у Србији с 85 језивих промена. насељених места,у којима у блиској - Овде је честа ситуација да чебудућности прети гашење – каже тири или пет генерација живи у исМилена Милошевић Мицић, кустос том простору и од пензија које су у Завичајном музеју Књажевца. – Од у књажевачким гигантима стекле

њихове бабе и деде – каже Милена Милошевић Мицић. - Људи који су напустили своја имања, домаћинства и некад велика богатства да би радили у индустрији , сада су приморани да у граду праве породичне задруге, које су биле карактеристичне за села. Суочени с глађу они гаје ситну стоку у градским двориштима да би преживели. Млади људи не могу да реше егзистенцијалне пронлеме и не виде више смисао школовања за послове у великим фабрикама којих више нема, наглашава наша саговорница. Нестала је чувена фабрика обуће „Леда“, фабрика малих трактора ИМТ је одавно пуста, прехрамбени гиганти „Џервин“ и „Џерси“ су само боља прошлост. - Срећници који имају неки посао добијају просечно 12.000-15.000 динара за радно време од 10 до 12 сати – каже Милена Милошевић Мицић, и пита: Зар је онда чудно што нас је све мање?!

Уранијум у Буџаку У потрази за последњим житељима Буџака упутили смо се уским вијугавим путем преко Старе планине који се сада добро одржава због изградње ски-центра, али њиме ретко ко пролази. Уз друм се, с времена на време, појављују напуштене усамљене старе сеоске кућице од черпића и плетера, а минијатурна сеоца искићена читуљама су аветињски пуста. Као један од разлога напуштања ових крајева наводи се и нуклеарни програм бивше СФРЈ, јер су неколико старопланинских села били отворени рудници урана, а најпознатије међу њима је Грабовница, на тридесетак километара од Књажевца. Оно има само једног становника, Баку Верицу Станковић, која самује у трошној кућици на педесетак метара од напуштеног постројења за предају урана.

фотографије Саша Тодоровић

ОПУСТЕЛА СЕЛА...НА ЛИЦУ МЕСТА . . .

- Синче, шта да кажем, на силу се овде живи- каже бака Верица која је изашла на капију, срећна што види живе људе.- Рођена сам у овом селу кад је оно имао 400 кућа. Била сам ту кад је радио рудник и кад су рудари у четири аутобуса долазили у смену. Кад је затворен,све се то растури, а они који су радили у руднику брзо су помрли. Сама саму селу од пре 15 година кад ми је муж умро. Обилазе ме зет и унуци, донесу ми храну, нацепају дрва.

Кална нестаје Десетак километара даље путем кроз клисуру Трговишког Тимока стиже се до Калне, некадашњег општинског места с црквом, задругом која је радила још у 19. веку, домом културе, биоскопом, великом школом, хотелом и низом стамбених зграда за запослене у рудницима урана и на његовој преради. - Кална је била општина, имала је рудник урана, погон фабрике ИМТ, а сад је овде остало само 248 становника. Гаси се и школа а 15 ђака у осам разреда – каже Драгослав Петковић. –Био сам ђак кад су Авдо Хумо и Александар Ранковић били у Кални на отварању рудника урана. Хиљаде становника и рудара је било на овом пустом тргу. Свирале су три плех музике, коло се играло.Онда су једног дана 1965. само објавили да се рудник затвара, иако је имао добру руду. С нашим нуклеарним горивом је радило „Кршко“. Када је рудник затворен, Кални је остао погон ИМТ који је све до деведесетих запошљавао око 1.000 радника. - Кад је и та фабрика пропала, Кални је задат коначан ударац – каже Нелица Тодоровић, власница једне од две продавнице које овде раде. Кад нам укину школу, као што најављују, онда је свему крај. Борис Субашић, Новости, 24.11.2011.


СЕЛО

СТР.  10

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Актуелности у пољопривреди

СВЕ О БОРОВНИЦИ (Vaccinium myrtillus)

Живорад Јовановић, дипл. инж. пољ. пројект менаџер за рурални развој, Агенција за развој општине Књажевац У једном од претходних бројева смо писали о Аронији ( Aronia melanocarpa). Многи мешају боровницу и аронију и зато се намеће потреба да опишемо и боровницу. Оне само личе по спољном изгледу плодова (бобица). Али , ако се добро загледа, видеће се да се и плодови , по изгледу прилично разликују. Иначе, обе биљке су дрвенасте и вишегодишње . Ово напомињемо јер су се на пијацама појавили продавци “боровница” из башти које сеју сваке године као једногодишњу биљку . Плодови су такође бобице исте величине као и боровница и аронија, али су глатки и скоро без укуса. То, будите сигурни, није ни једно од ових биљака. Боровница је онижи грм са чворноватим стабљикама, висине 20 до 50 цм и пузавим кореном. Млади листови боровнице су јајоликог облика. Цвета од маја до јуна. Плод боровнице је сочна црномодра бобица величине грашка, која се на врху завршава кружним удубљењем и сазрева у касно лето. Гаји се у Европи и Северној Америци, где постоје и дивље боровнице. Изузетно је корисна и тражена биљка. Лековити су плод и лист. Плод боровнице je богат извор биљног пигмента, флавоноида, антицијаноида, једињења које има јако антиоксидантно својство и може да корости као заштита капилара од оштећења која им наносе слободни радикали. А оштећења капилара доводе до многих болести: дијабетска ретинопатија, глауком, катаракта, мамакуларна дегенерација, проширене вене, хемороиди и сл. Антоцијанозиди могу да поспешују стварање везивног ткива јер имају улогу у процесу синтезе колагена, шта је веома битно за побољшавање васкуларне циркулације. , како код малих крвних судова у очима, тако и циркулације уопште. Зато боровница утиче на побољшавање вида. Боровница може да спречи слепљивање крвних зрнца. Листови боровнице

се употребљавају за спречавање стварања мокраћне киселине, при упали мокраћног мехура и мокраћних канала, као и за лечење тегоба код повраћања, пролива, грчева у желудцу и цревима. Помаже зарашћивању рана и . . . и још много, много добијамо од ње. Пoдизање засада боровнице На Старој Планини сваке године се припреме земљишта за садњу. Коберу дивље , самоникле боровнице. личина убаченог сумпора зависи од Све их је мање , јер њихово станиште тренутне киселости и врсте земљишта заузима друга вегетација ( смрека, ви- (најмање на песковитом, а највише на сока трава). Постоји и мишљење људи глиновитом земљишту). из “фотеља” , оних који их никада нису Земљишта ђубрена ђубривом са брали, а можда и нису видели у при- садржајем органске материје у распону роди, да берба направама за бербу од 20 – 50% могу погодовати боровници, уништава боровницу !? Управо је об- уз добру пропустиљивост земљишта и рнуто: тамо где су берачи пролазили, одржавање одговарајуће киселости самим брањем , очистили су и траву земљишта. Са припремом земљишта која прораста жбунове и биће рода и требало би кренути годину до две дана наредних година. Када би се спровело пре садње, како би се повећао садржај чишћење од смреке и вратила стада на органске материје , ускладила киселост Старој Планини онда би и боровница (уколико је то потребно), елиминисали добила више простора. проблеми са коровом и обезбедили Гајена, високо жбунаста боровни- одговарајући садни канали. Код орца, тражи: сунце, добру вентилацију, ганске производње, са сузбијањем довољно влаге, умерени нагиб тере- корова треба почети 2–3 године пре на од 3% до 5% , оцедна земљишта са садње, уз комбиновање садње повроптималном пХ (киселост) од 4,2-4,8, шинских усева и обраде земљишта. са органским материјама више од 3%. По отклањању корова и регулисања Пупољци могу да издрже ниске тем- дренаже може се приступити уношењу пературе и до -26 º Ц, али не и крајем хранива. Неопходне количине сумјесени и почетком пролећа, када и -18 º пора, креча, магнезијума, калијума и може бити критична. Нагиби терена не фосфора треба подједнако распоретреба да буду окренути јужној страни дити по читавој површини парцеле, и у правцу ветрова, јер може доћи до и унети на дубину од 20 – 30 цм. За измрзавања у пролеће. Што не значи смањење нивоа киселости земљишта да засади буду без циркулације ваздуха. (пХ) уношењем сумпора потребна је Она је потребна јер умањује могућност 1 година. Са уношењем препоручене појаве бројних гљивичних обољења. количине азота треба сачекати до наСлаб проток ваздуха повећава влаж- редног пролећа, када ће се почети ност ваздуха око листова и плодова, са постављањем засада. Смањење што погодује развоју болести ли- штеточина као што су : јунска буба стова и труљењу плодова изазваног (Phyllophaga ssp.), скочибуба (Agriotes гљивицама. sputator), као и нематоде, које могу Земљиште планирано за садњу представљати проблем можемо, ретреба пре садње дати на анализу шити фумигацијом или усевима као што хемијског састава, садржај хумуса и су кукуруз, пшеница или раж. киселости . Зависно од анализе треба Код постављања засада боровнивршити дотеривање тла за ову културу. це најбитније је да саднице буду на Треба знати да боровница не подно- време наручене, сертификоване и си задржавање воде у површинском доброг квалитета. За успостављање слоју, нити високи садржај глине. При засада препоручује се коришћење високој киселости земљишта често до- садница добијених из културе ткива, лази до појаве недостатка хранљивих за које се са сигурношћу може рећи материја, нарочито гвожђа. Земљишта да су исправног здравственог статуса са незнатно израженијом киселошћу . Приликом одабира сорти треба обод пожељне могу се «ускладити» ратити пажњу на време бербе, принос, уношењем сумпора током периода квалитет плодова, отпорност, хабитус,

бујност и отпорност на болести. Постављање засада Најважнији аспект који се тиче постављања засада боровнице је коришћење садног материјала доброг квалитета, односно коришћење садница са добро формираним кореновим системом и исправним здравственим статусом (што подразумева одсуство обољења и штеточина). Садни материјал требало би набавити из поузданог расадника који продаје сертифициране саднице, чиме се обезбеђује поузданост у смислу здравственог статуса садног материјала. За успостављање засада препоручује се коришћење садница добијених из културе ткива за које се са сигурношћу може рећи да су исправног здравственог статуса. Саднице треба благовремено наручити (уколико је то могуће годину до две пре подизања засада), како би се обезбедила адекватна количина садница жељене сорте и величине. Постоји више врста садница из расадника (саднице са голим кореном, гајене у контејнерима, добијених из културе ткива) и разних величина (са кореновим резницама, ‘плугс’ из културе ткива и двогодишње и трогодишње саднице). Веће саднице сазревају и доносе род раније од мањих садница. Саднице гајене у контејнерима могу на извесан начин бити у предности у односу на саднице са голим кореном, нарочито уколико се касни са пролећном садњом, јер оне боље подносе нагле промене температуре и влажности. Међутим, траспорт садница у контејнерима је скупљи, и вероватно ће бити потребно поткресати корен уколико су саднице балиране током транспорта. Приликом одабира сорти треба обратити пажњу на неколико аспеката, односно на време бербе, принос, квалитет плодова, отпорност, хабитус, бујност и отпорност на болести. Саднице у пољу улазе у период мировања касно у јесен и током зиме. Дуготрајност плодова међу врстама бобичастог воћа веома варира, премда су плодови боровнице у односу на остало бобичасто воће знатно дуготрајнији. На тржишту се, из више разлога, већа пажња поклања крупнијим плодовима, с обзиром на већи афинитет потрошача према крупнијим плодовима и повећану ефикасност приликом бербе, мада и даље постоји развијено тржиште за ситну ‘дивљу’ боровницу нискожбунастих сорти. (Наставак у идућем броју)


РАЗГЛЕДНИЦА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

СТР.  11

АКЦИЈА НAЈЛЕПШЕ „ATV & QUAD“ ДВОРИШТЕ Најуређеније двориште у Трећој месној заједници

ВИНЕТЕ МИЛКИЋ

У акцији Треће месне заједнице „Дубрава“ за најуређеније градско двориште, прво место припало је Винети Милкић, у улици Ивана Милутиновића број 10, друго Саши Манојловићу, у улици „4.септембра“ 56, док је треће двориште

Сузе и Драгана, у Првомајској улици 32. Вредним домаћинима организовано је свечано уручење награда, и то 5.000 динара за првонаграђено двориште, 3.000 динара за друго и 2.000 динара за треће место. К.В.

фото: КњажевацВЕСТИ

Дванаес тог. новембра, на књажевачком излетишту Јевик, брду изнад града, недавно формиран „ATV & QUAD“ клуб, организовао је акцију чишћења и упознавања грађана са овим мото клубом. - На наш позив, путем плаката,

флајера и на друштвеним мрежама, љубитељи природе и АТВ возила сакупили су се у великом броју. Око две стотине грађана дало је еколошки допринос, њих десетак постали су нови чланови– каже за „Књажевачке“ Маја Милијић, секретарица клуба. С.Т.

КАРАТЕ КУП У МИНИЋЕВУ

Минићево је 12. новембра било домаћин Седмог традицоналног карате купа за пионире, девојчице и дечаке. Учествовало је 12 екипа: „Затоичи“ Минићево, као домаћин и организатор, потом екипе из Грљана и Котлујевца, КК „Пуста река“ из Бојника, КК „Мусаши“ из Књажевца, КК „Елид“ из Ниша, КК „Пуковац“, КК „Топличанина“ из Прокупља, КК „Сенсеи“ из Лесковца, КК „Дервен“ из Сврљига, КК „Лавље срце“ из Зајечара и КК „Радан“

из Лебана. Куп је одржан у сали Основне школе „Дубрава“ у Минићеву. Госте је, у име домаћина, поздравио Бојан Бранковић, карате инструктор 4. дан, као и Младен Радосављевић, председник Општине и Вериша Крстић, из локалног Спортског савеза. Покровитељ целе спортске манифестације био је Спортски савез Књажевца у сарадњи са Спортским друштвом „Слога“ из Минићева. С.Т.

РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ И АДОЛЕСЦЕНЦИЈА Др Драгана Митровић

Здравствени центар Књажевац, Служба за здравствену заштиту предшколске и школске деце са медицином спорта и саветовалиштем за младе Ре п р о д у к т и в н о з д р а в љ е није само одсутност болести репродуктивног система него и: - способност људи за репродукцију, родитељство и здраво потомство, - одговоран, задовољавајући и здрав полни(сексуални) живот, - слободно одлучивање о томе хоће ли имати деце, када и колико, - информисаност и доступност сигурних и делотворних средстава за

контрацепцију, - слобода од полног (сексуалног) насиља и присиле, - ко р и шћ е њ е и д о с т у п н о с т одговарајућих здравствених служби. Лоше репродуктивно здравље често је повезано с незнањем, болешћу, злостављањем, искоришћавањем, нежељеном трудноћом па и смрћу. Право на репродуктивно здравље је део опших људских права и доноси велике предности појединцима, породицама и заједници у целини. Стога свако савремено друштво организује репродуктивну здравствену заштиту којом се спроводи превенција, дијагностика, лечење и саветовање. Заштита репродуктивног здравља има за циљ рађање здравог потомства, обогаћивање живота и међуљудских односа.Такви међуљудски односи су

врло важни за репродуктивно здравље. З а ш т и та р е п р од у к т и в н о г здравља обухвата: -едукацију о полности (сексуалности) и репродукцији, - саветовање о планирању породице и примени контрацепције, - здравствену заштиту репродукције, - превенцију и лечење неплодности, - дијагностику и лечење болести репродуктивног система, хормонских поремећаја и малигних болести, - дијагностику и лечење полно преносивих болести, -превенцију сексуалног злостављања . Главни проблеми репродуктивног здравља адолесцената јесу: - непланиране трудноће, -побачаји (посебно илегални/ нестручни),

- адолесцентне трудноће и порођаји, - контрацепција, - полно преносиве болести, - ХИВ/АИДС, - насиље и сексуално злостављање. Проблеми репродуктивног здравља адолесцената угрожавају њихово физичко, психичко и социјално здравље, а каткад доводе и до њихове смрти. Такви ризици су међу најозбиљнијим здравственим проблемима па због своје важности и проширености јесу и јавно-здравствени проблеми. ПОСЕТА ГИНЕКОЛОГУ ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ ПРЕДСТАВЉА ЈЕДАН ОД НАЧИНА БРИГЕ ЗА СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ,ПОГОТОВО АКО ЈЕ ОСОБА СЕКСУАЛНО АКТИВНА!!! РЕПРОДОВНЕ КОНТРОЛЕ ПОМАЖУ ДА СЕ ОЧУВА РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ!!!


ЛОПТА

СТР.  12

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

Рукометашице Књажевца надиграле Боранке и показале неисцрпни потенцијал

Тренер с визијом: Живота Божиновић

ЖИКИНА ВЕЛИКА ШКОЛА РУКОМЕТА “РАЗБИЈАЈУ” И НЕКОМПЛЕТНИ

Тренер Божиновић објашњава да је Бор “разбијен” с некомплетном екипом. Кући је остало пет играчица. Јер, одлично је знао противника. Саветовао је да се не прихвати груба игра, да се игра мало боља одбрана и да се игра сс што мање техничких грешака. -Било је пуно промашаја, али, показали смо и бриљантне тренутке. У Нишу смо једино заиграли лоше. Нико није добио прелазну оцену. То се више неће десити-каже књажевачки стратег. спортискиња свесних да бране углед свог града. Трудићемо се да их сачувамо и да, након уласка у Прву лигу, заједнички јуришамо ка новим успесима. За тако нешто потенцијал већ постоји- каже популарни Жиле, тренер Живота Божиновић. У рукометној школи тренутно је 130 младих . У Тимочкој крајини, па и надаље, нико нема такву “базу”. У толико извиканом рукометном Зајечару тек оснивају школу увидевши да се од “странаца” не може стварати дуговечнији и свој тим. У Књажевцу играју искључиво деца тог града и то је најбоља препорука за будућност рукометног спорта. - Први сам рукометни тренер с факултетом. Сваке године усавршавам знање у кампу на Савачи. Много сам уложио у рукомет. Године 1977. започео сам посао тренера с мушкарцима, тек после две деценије преузимам девојке. Све то време ни једна уткамица у Нишу није прошла без мене. Данас сам селектор свих селекција Тимочке крајине. Увек сам веровао у “своје играче”, у децу из свог града. Да имамо више пара добро

би било да ангажујемо више тренера, да омасовимо овај леп и користан спорт с традицијом-уверава Божиновић. Књажевац, срећом, има Животу Божиновића, доказаног рукометног зналца и педагога, постоје и скромни услови, пуно деце која пролазе све категорије, од пионира до сениора. Ипак… Неопходно је више да се улаже, поготову кад има резултата, воље и жеље да се не само пронесе име свог краја, него и да се благовремено крене стазама спорта и здравља. Наш саговорник је убеђен да је неопходно да се више тренира, да се стално брине о стручном раду и да се у напорно такмичење не креће без пролећних и зимских припрема. Како схватате организацију рукометног Зајечара, нама у Тимочкој крајини најближе рукометне силе - питамо Божиновића. -То што они данас раде, исто су чинили и у Кикинди, Нишу, Врњачкој бањи. Тај успон траје док је много пара у игри. Зајечар је и раније имао сличне примере у рукомету. Најбоље је веровати у своје

Милена Панић, капитен

То што су, у суботу поподне (3. децембар), на борском паркету, млађане Књажевчанке сигурно и убедљиво савладале некадашњег суперлигаша, ЖРК Бор (десет разлике) није ствар велике игре колико очевидне разлике у приступу утакмици, одговорности и дисциплини. Иако је прво полувреме завршено 10:11 за гошће, где је домаћин успешно парирао, видело се да ће екипа са три Тимока, само уз мало више воље и чвршће одбране, декласирати гласовитог ривала. Препуна клупа Књажевчанки и једва састављени тим Боранки (готово без резервних играча) унапред је одлучио исход. То је, опет, у другом плану када су у питању књажевачке средњошколке – оне су, вођене искусним тренером Божиновићем, деловале свеже и самоуверено дотле да су могле и с пола снаге да надвисе противника у свим елементима рукомета. Чудесно су браниле обе голманке, Абрамовићева (играч утакмице) и Светозаревићева. -Лагано крећемо ка циљу : стварању и педагошком усавршавању екипе. Имамо пионирску и кадетску реперезентативку, Мају Светозаревић и Милицу Милојић (крило и бек), што је, уз још два, три искусна играча, огромна предност. Играч се ствара седам, осам година. Имамо једну такву девојку, али још треба да учи. Остатак екипе је збир талентованих, вредних и озбиљних

играче, па докле се стигне. Уколико би сачували наше наде, могуће је да далеко догурамо. Улагања? Немамо ни целих 1,4 милиона динара годишње. Од десет утакмица у овој лиги, добили смо девет. Играћемо још боље, стижемо до Прве лиге-наглашава Божиновић диктирајући екипу која је у граду бакра изборила лаку победу од 27:17(слева на десно) : Панић, Милојић, Станојевић, Ристић, Ђорђевић, Павловић, Светозаревић, Јеремић, Стојановић, Милановић, Абрамовић. Б. Филиповић


Broj 43