Issuu on Google+

E

V NO

ГОДИНА III БР. 21, 01. ЈАНУАР 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА 20 ДИН.

Sre}no Снимио др Витомир Вита Милић

2011.

У ТРИ СМЕНЕ

БОЕМИ КЊАЖЕВАЧКИ

STARA PLANINA PuNA GRADITEqA .8

Стр

ZRA^AK VIRI KROZ GRAN^ICE тр. 6 С


С Т Р. 2

INFO.

КРИЗА У ВЛАСТИ ЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ИНТЕРВЈУ СА ДАРКОМ ЖИВКОВИЋЕМ, ПРЕДСЕДНИКОМ СО КЊАЖЕВАЦ

шине због приклањања три одбор- локална јавна предузећа обављала ника из Српске напредне странке послове из своје надлежности без новоформираној Унији региона и застоја и на задовољавају начин. тежњи опозиције да сруши акту- Најмање смо задужена општина Колико сте задовољни радом елну коалицију са власти. Ова у окружењу. Углавном из сопствескупштине у 2010. години?- било криза власти је превазиђена на них прихода санирана је штета је прво питање Драку Живковићу, начин да је већина одборника, као од поплава из фебруара и априла. председнику СО Књажевац: и грађана схватила чињеницу да је У више од 50 сеоских месних -Када је реч о раду скуп- у овим тешким временима неоп- заједница интервенисано је на атарштине у овој години имамо разлоге хподно да Књажевац има стабилну ским путевима. Близу пет милида будемо релативно задовољни. власт и да исту чине Књажевчани, она динара уложено је у поправку На време с у разматрана  св а а не да будемо уцењени од гра- сеоских домова, из јавних радова пи т а ња која с у пр едвиђена доначелника других градова и уређена су сва сеоска гробља у планом и програмом рада за ову општина из окружења. Садашњу већим МЗ. Појачане су активгодину и није било већих про- већину чини 25 од 40 одборника ности и то је дало прве резулблема у функционисању како и мислим да смо питање већине у тате на промоцији туристичких саме скупштин,е тако и власти у СО решили до краја овог мандата, потенцијала наше општине, пре целини, а по многим питањима а можда и на дужи период свега зимског и сеоског туризма. је постигнуа пуна сагласност Које активности су обележиле Настављено је са уређењем ужег и са опозиционим партијама 2010. годину? центра града и градског парка. у СО. У септембру смо имали Д.Ж: Изражавам задовољство Асфа лтрано је неколико једномесечни застој у раду скуп- јер су и општинска управа као и сва нових улица у граду и у селима,

настављени су радови на магистралном цеоводу. Значајна средства су издвојена за социјално угрожене слојеве становништва.. У овој години је почела дуго очекивана изградња смештајних капацитета на Старој планини. У три хотелска објекта и инфраструктуру уложено је близу милијарду и по динара. Потписани су и први уговори са страним инвеститорима, али најављена су и још већа улагања државе у т уристички центар на Старој планини. Ово нам даје за право да верујемо да ће у наредном периоду бити више посла и да долазе бољи дани за наше суграђане. Свим с уграђанима желим срећну и бољу 2011.годину. Sa{a Todorovi}

ВЛАДИМИР ПРОДОВИЋ, МЕНАЏЕР ЛДП

ТВ ПОПРАВЉА МЕДИЈСКУ СЛИКУ

Како изгледа 2010. из Вашег угла, у једном периоду били сте опозиција, а сада сте део владајуће коалиције? Владимир Продовић: -Општински одбор Либерално демократске партије Књажевац је у претходном периоду кроз учешће у раду Скупштине, али и скупштинских тела, успео да се кроз принципијелно залагање за побољшање живота грађана Књажевца, али и демократским понашањем, наметне као неизоставна снага на политичкој

КО

БО

Р

сцени Књажевца. Криза Скупштине стању принудне управе укочиле све општине Књажевац, у којој је у јесен инвестиције везане за Књажевац, 2010. године дошло до пат позиције као и то да су наредни избори за и непостојања већине за нормално мање од две године, ЛДП је донео функционисање, резултирала је зрелу политичку одлуку и ушао у тиме да се ЛДП позиционира тако реконструкцију власти у Књажевцу. да остави шансу да се формира Шта доноси Нова, 2011. година? нова већина или реконструише В.П: - У наредном периоду неки постојећа, будући да би у сваком од циљева ЛДП-а биће, пре свега, другом случају дошло до увођења рад на успостављању повољније принудне управе и нових избора. медијске климе у Књажевцу, конКако су избори били најгори могући кретно кроз отварање локалне сценарио за Књажевац, јер би кош- телевизије, будући да је шокантан тали око 35.000 евра, и како би се у податак да немамо ни једну класичну телевизију, а имали смо је и у периоду најгоре политичке и ЦЕНТА ИЈА Р VE ЕД економске кризе деведесетих. Још O N М један од приоритета биће рад на побољшању квалитета инфраструктуре у селима будући да Р ПЈ У Т Е Р Ц Е Н ТА смо општина која има 85 сеоских насеља. У том контексту већ смо, за ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ово кратко време, успели да спроОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: ведемо иницијативу да се у наредБрана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, ном периоду у селима општине Књажев ац з амени по с тојеће Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, осветљење. Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, Златко Јеленковић; Проблема има много и ми Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар смо спремни да се ухватимо у Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), коштац са њима, а жеља нам је 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: и да кроз активну сарадњу са knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net М

грађанима у нашој општини али и свим релевантним партнерима и институцијама започнемо суштинску реформу наше локалне самоуправе. Реформу која неће значити пука политичка обећања и демагогију, већ стварање темеља за развој институција на којима ћемо градити друштво достојно човека 21. века. С тим у вези, отворени смо за све грађане који желе да кроз активно учествовање и идеје утичу да се у Књажевцу направи повољна клима за живот, не само због нас већ и, што је још битније, будућности наше деце. Такав однос према цивилном друштву јесте један од приоритета програма ЛДП-а. Како изгледа ваша новогодишња честитка? В.П: - Ово обраћање користимо уједно и да свим људима који живе у Књажевцу честитамо Нову годину и Божић. Желимо Вам пуно здравља, среће и успеха у Новој 2011. години, са циљем да покушамо да заједничким снагама направимо од Књажевца пристојно место за живот... јер : Живот је закон! S. T.


С Т Р. 3

P Oinfo L I T I.K A ИНТЕРВЈУ СА МЛАДЕНОМ РАДОСАВЉЕВИЋЕМ , ПРЕДСЕДНИКОМ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

НАСТАСВИЋЕМО С УЛАГАЊИМА У ГРАД И СЕЛО Година 2010. је иза нас. Како резимирати тих 365 дана- било је прво питање које смо пред новогдишње празнике попставили Младену радосављевићу, председнику општине Књажевац. Младен Радосављевић: - Била је то тешка година. Светска економска криза одразила се на Србију, а самим тим и на Књажевац. На почетку године, подсећања ради, затекле су нас поплаве, а штета је износила више од 100 милиона динара. Од државе смо, за санирање поплаве добили 8 милиона и 2 милиона од ЕПС-а, те смо успели да, и уз сопствене изворе, у доброј мери успешно санирамо последице ове природне катастрофе. То је био приоритет с почетка 2010. године. С друге стране, иако је буџет општине био више него скроман, енергично смо инвестирали у инфраструктуру. Помоћ Републике је, такође, била од велике важности. Напоменућу реализацију пројекта изградње ужег градског језгра и централног градског парка, уз помоћ Министарства за државну и локалну самоуправу. Захваљујући разумевању Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства и средствима из сопственог буџета, успешно су сређени и атарски пу теви у готово свим месним заједницана на територији општине. У граду и већим МЗ урађена je реконструкција и асфалтирање м н ог и х у л и ц а , п рв е н с т в е н о и з с р ед с т а в а М и н и с т а р с т в а инфраструктуре и из сопственог буџета. У 2010. години је настављена и реконструкција магистралног цевовода фи-500, средствима из Министарства пољопривреде, НИП-а и локалне самоуправе. На жалост, иако је предвиђено и обезбеђено 30 милиона динара из Министарства пољопривреде и, као учешће, 18 милиона динара из НИП-а, за решавање примарних радова на одвођењеу отпадних вода у Минићеву, из нама нејасних разлога је Министарство НИП-а, у септмбру укинуло тај пројекат, те је тај потез условио и изостанак пара из Министарства пољопривреде, па самим тим пројекат није ни реализован. Шта је учињено за социјално

рехабилитационог центра Бањица, уз већ постојећу изградњу Старе Планине, коај је под републичком иницијативом, донети веће шансе за бољи живот у општини. У доношењу докумената у вези самог почетка радова на Старој планини, локална самоуправа је одиграла важну улогу и та сарадња општине и државе ће увек ићи на обострано задовољсво. Интезивираће се и наставити маркентишка обрада и реализација свих видова туристичко-спортских манифестација. У 2010. било је и политичких Младен Радосављевић потреса? М.Р: Било је, и то свакако најугроженије грађане? М.Р: У бити сам задовољан, увек није било добро, првенствено М.Р: Током целе године локална има места за боље, али сходно беспа- због потенција лних инвес тисамоуправа је на разне начине, рици и свакодневним потешкоћама, тора. Ситуација је сада стабилизопреко Центра за социјални рад, зацртани планови се реализују. вана, постоји компактна владајућа помагала оне грађане којима је Похвалио би активности Агенције већина, тако да до нових, редовпомоћ најпотребнија. Захваљујући за развој општине Књажевац и них избора 2012. године, неће бити р а з у м е в а њ у М и н и с т а р с т в а Дирекције за развој, изградњу и никаквих промена у односу снага р а д а и с оц и ј а л н е п ол и т и ке , урбанизам у припреми пројекта политичких чинилаца у садашњем најугроженијем делу становништва EXCHANGE 3 и обезбеђивању сазиву Скупштине општине. је потпомогнуто и најновијом рас- 110 хиљада евра за презентацију Шта очеку је те у Новој, 2011. поделом средстава за помоћ поро- з а ј е д н и ч к и х т у р и с т и ч к и х години? дицама и појединцима којима је потенцијала Књажевца, Соко Бање М.Р: Наставићемо радове и угрожена егзистенција, а тиме су и Белоградчика. При крају је и План започете пројекте, инвестираћемо обухваћене општине чији је степен генералне регулације општине, а у даље сређивање града, а приориразвијености испод Републичког План детаљне регулације Ргошке тет ће бити и равномерн улагање у просека. На основу ове расподеле, Бањице омогућиће потенцијалним инфраструктуру у сеоским месним Центру за социјални рад Књажевац инвеститорима јасан увид у инве- заједницама, које ће и даље распренето је 1.400.000,00 динара. стиционе могућности. полагати са својим средствима. Стабилизаван је и рад народне Туризам и даље има примат као Усвајањем буџета за 2011. годину, кухиње, у сарадњи са Општинском будућа најважнија привредна предвидели смо и средства за организацијом Црвеног Крста. грана? опремање учионица Књажевачких Колико сте задовољни радом М.Р: Сигуран сам да ће изградња основних школа, куповином нових јавних предузећа и установа? буд ућег бањско-рекреативно- столова и столица, а обезбеђена су и средства за помоћ у кући старијим особама и особама са инвалидитетом. Тиме ће бити обухваћено 580 породица. Помоћ најугроженијима ће се наставити, а рад народне кухиње биће несметан и у наредној години. Са општинама Соко Бања, Белоградчиком и градом Нишом наставићемо сарадњу у реализацији заједничких пројеката. Како изгледа Ваша новогодишња честитка? М.Р: Здравље ја увек најпрече. Када је човек здрав и чио, уз осмех и оптимизам се лакше превазилазе све тешкоће. Више идеја и рада и више добре намере усмерене ка заједничком циљу, омогућиће боље дане. Драгим суграђанима желим све најлепше у Новој 2011. години! Sa{a Todorovi}


С Т Р. 4

PGOOL V OIRT N IICKA A

БУЏЕТ, РАЦИОНАЛАН И

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ

Као што се и очекивало, одборници Скупштине општине Књажевац усвојили су на 17. седници, већином гласова, буџет за 2011. годину. Општинска каса ће располагати са 482 милиона динара, а корисници буџета неће бити ускраћени ни за један динар. Домаћински и рационалан. Разматрано је 26 тачака дневног реда. Ребаланс за 2010. годину је минималан и односи се на повећање средстава код неких корисника, али само због нивелисања цене енергената. Младен Радосављевић, председник Општине рекао је да очекује да ће повраћај трансферних средстава бити на нивоу из 2008. године, дакле 17 посто. С друге стране, локална пореска администрација ће у наредној години имати пуне руке посла, с обзиром да је осим пореза на имовину, сада преузела и наплату пореза на градско грађевинско земљиште. Такође, прилив у буџет се очекује и од неких пројеката, јер је за неке већ конкурисано, а неки су у припреми. Општина ће наредне године опремити учионице основних школа столицама и столовима, а у 2011. године је планирана и набавка једног аутомобила за скупштинске потребе. За сада није планирано задужење општине у наредној години, као што је то случај био у 2010. На ј в и ш е п ол е м и ке и з а з -

ДОМАЋИНСКИ вала је ставка у предлогу буџета о Агенцији за развој општине Књажевац. Одборници опозициционог УРС-а замерили су повећање средстава за Агенцију, сматрајући да то није у реду и тражили су ваљано објашњење. Драган Милутиновић, директор Агенције се прво захвалио „душебрижницима“ и бившм коалиционим партнерима из Г17+ што, заиста, својим примером показују како воле свој град, с обзиром да су све паре из Министарства НИП-а „отишле“ у Зајечар, а онда је изнео податак да је та иста Агенција у 2010. години, на основу успешно реализованих пројеката, у општинску касу „улила“ 20 милиона динара. Др Микица Видојевић, одборник из редова опозиције и директор Здраственог центра се питао на који то начин локална самоуправа планира да преузме рад Примарне здраствене заштите када би за то требао буџет исти као целокупни општински, а др Миодраг Павловић је подсетио одборнике да је и у прошлости, у једном тренутку, Здраствени центар био под управом локалне администарције, и да то није било добро. На опаску Гавре Ковачева, опозиционог одборника, да не треба говорити о парама из НИП-а и о томе где су оне завршиле, него да треба размислити да ли би више пара било да је г-дин Ничић на власти и у Књажевцу, Драган

Милутиновић, одборник ДС-а је рекао да то само показује начин рада политичке организације УРС – „ко је наш добиће паре, а ко није неће“. Дарко Живковић, председник СО, у овом случају као одборник из редова СПС-ПУПС је рекао да се слаже са констатацијом неких одборника да се буџет доноси са много непознаница и да ће, када буду познати сви републички „параметри“, ребаланс морати да се донесе. Нагласио је да је буџет стабилан и да сва јавна предузећа раде без потешкоћа, што свакако није случај са општинама у окружењу. Изразио је и став да су се некада општине утркивале да у републичкој Скупштини имају што више посланика, а да је сада, први пут у вишепартијском систему, Књажевац од своја два посланика имао „више штете, него користи“, те да ће за њих, очигледно, гласати на будућим изборима грађани Зајечара и Бољевца, а не ове општине. Живковић је рекао и да је основ рада општине рационално трошење пара пореских обвезника, а не као у ЗЦ, те да зато грађани траже да општина што пре

преузме здравство у своје руке. Саша Петровић, члан Општинског већа позвао је све одборнике да „спусте“ непотребне тензије и да се акценат више баци на „оно што нас спаја, а не раздваја“ и да је то људска и политичка дужност свих актера изабраних од стране народа. Усвојени су и предлози одлука о локалним административним и комуналним таксама, одређивању матичних подручја, изради Плана детаљне регулације спортскорекреативног центра „Бањица“, потврђивању чланства у Сталној конференцији градова и општина, Стратегији прекограничне срадње општина Књажевац и Белоградчик, а досадашњи в.д. директора Дома културе именован је за директора на мандатни период од 4 године. Изгласана су и решења о измени Решења о именовању председника и чланова управних и надзорних одбора појединих јавних предузећа и установа, а по други пут, није изгласан Предлог решења о именовању чланова Школског одбора Основне школе „Димитрије Тодоровић - Каплар“. S. T.

ПРЕПОРОД РГОШКЕ БАЊИЦЕ

Агенција за развој општине Књажевац, у сарадњи са Регионалном агенцијом за развој источне Србије (РАРИС), одржала је 17. децембра у просторијама „Инфоцентра“, презентацију инвестиционих потенцијала туристичке локације „Бањица“. ЈП „Дирекција за развој, урбанизам и изградњу општине Књажевац“ представила је Нацрт плана детаљне регулације „Бањица“, а озваничење целокупног пројекта биће пред одборницима Скупштине општине у јануару 2011. године. - Још нема инвеститора. Ово је само представљање и упознавање приватног сектора са инвестиционим потенцијалима. У времену

у коме живимо, појам бање више није само лечилиште и рехабилитациони центар. Ради економске исплативости, морају да постоје и многи други видови туризма – рекао је Драган Милутиновић, директор Агенције за развој општине Књажевац, нагласивши да се на томе ради од раније, с обзиром да је локална самоуправа, од 2003. до 2009. године, у регулацију корита Сврљишког Тимока инвестирала 61 милион динара, што је, када се узму сви досадашњи параметри, скоро милион евра. Само у 2010. години ове радове утрошено је 2,2 милиона динара. Дирекција за развој интезивно ради на нацрту плана детаљне

регулације спортско-рекреативног центра „Ргошка бањица“, а предвиђено је пуно садржаја који ће пружити евентуалним инвеститорима праву слику о одрживости целог пројекта и могућностима улагања. Спомиње се пешачко-бициклистичка стаза уз уређено речно корито Сврљишког Тимока, што ће омогућити избегавање регионалног пута М-25. Аква парк, затворени базен ватерполо-димензија, са испливавањем, смештајни капацитети за 50 гостију, те на локацији изнад пу та још два апартманска насеља и један хотел, отворени спортски терени, простор за флаширање воде и постројење за пречишћавање отпадних вода (цео

комплекс био испресецан са пешачким мостовима и стазама), ствара слику подухвата који претендује да општину Књажевац претвори у спортско-туристичко-бањско место и то независно од радова на Старој планини. - Представници РАРИС-а, СИЕПЕ и ресорних минис тарс тава Репу блике Ср бије планирају да у марту наредне године посете Аустрију и Немачку и да потенцијалним страним инвеститорима, али и нашој дијаспори, презентују овај пројекат – каже Владан Јеремић, директор РАРИС-а. S. Todorovi}


С Т Р. 5

P OOGL LI E DTAILK OA ПЕТ ГОДИНА МС КЛУБА

помажу људи добре воље МС клуб – Књажевац једино је Удружење ��соба са инвалидитетом (ОСИ) на територији општине Књажевац. Засновано је на бази мултиинвалидности, јер поред оболелих од мултипле склерозе окупља особе са инвалидитетом и по другом основу инвалидности. Има 30 чланова, од тога 25-оро су оболели од МС-а, а 20 су жене. Од укупног броја чланова, троје су запослени, а остали су или пензионери, ниско социо-екомског положаја, или незапошљени и због своје умањене радне способности немају могућности да се запосле у овој локалној средини. Чланови с у мање или теже покретни, упућени на живот у породичном окружењу и у кући. Многе муче проблеми сиромаштва, осећаја беспомоћности и напуштености, немогућности физикалног третмана ради побољшања покретљивости, као и побољшања хигијенско –дијететског режима. Ове године, 1. децембра, навршило се пет година рада МС клуба. Јубиларних пет година рада, на основу чега је ово Удружење постало препознатљиво на територији Општине Књажевац, по стврању бољих услова за живот ОСИ и

Мали, велики јубилеј: Драган Стојановић

тежњи за побољшање квалитета рада и социјалне политике и Нациживота тих особа и стварању оналне Службе запошљавања – једнаких могућности, у намери да пројекта јавних радова – на чијој постану потпуно функционални реализацији је на шест месеци грађани наше заједнице. запошљено тринаест радника, перОбележавање овог јубилеја соналне асистенције ОСИ. одржано је у ресторану „Вила КатаНа реализацији овог пројекта, рина“, где су присуствовали многи велики допринос дали су Центар гости из целе Србије,чланови за социјални рад у Књажевцу – Удружења МС-а, гости и донатори као изводјач радова и Општина из Књажевца, који су финансијски К њ а же в а ц – к а о па р т не р на и робно подржали овај скуп. пројекту, Драган Стојановић, пред- МС клуб – Књажевац је ове седник МС клуба. године, поред редовних активноРеализација ових пројеката сти чланова, имао и реализацију има велики значај за локалну три пројекта, одобрених од Мини- заједницу и кориснике услуга, јер старства здравља, Министарства представља подршку самосталном

СНАЖНИ РЕГИОНИ, БОГАТА СРБИЈА

Скупштина Г- 17 плус и промоција УРС

Србија не може ни корак даље са овако великим разликама. Потребни су јаки и доказани локални лидери, стручни и способни којима треба пружити шансу. Ово је једна од порука са недавне Скупштине Г-17 плус и промоције Уједињених региона Србије у Књажевцу. На овом значајном скупу говорили су

животу и пуном грађанском учешћу ОСИ и њихових организација у локалној заједници. Све то утиче и на побољшање здравствене неге и квалитета живота ОСИ, те дефинише постојеће потребе и ствара услове за њихову бољу социјалну укљученост. - Наша заједница треба да разуме да је инвалидност део наше свакодневнице, да смо сви рођени са истим правима и да сви треба да настојимо да та права и остварујемо. За остварење ових циљева потребна су нам одређена финансијска средства, али се она недовоољно остварују. Зато се обраћамо људима добре воље, јер нам је потребна подршка за набавку једног комби-возила, кога бисмо прилагодили да служи за превоз ОСИ и старих слабо покретних особа и деце на територији општине Књажевац, а ради задовољавања њихових потреба и побољшање квалитета живота и са циљем стварања једнаких услова за њихово активно и равноправно учешће у свакодневном животу заједнице – апелујеДраган Стојановић, председник МС - клуба. S. T.

ПОМОЋ НАЈСИРОМАШНИЈИМA Расподелом средс та в а з а п о м оћ п о р од и цама и појединцима којима је угрожена егзистенција о бу х в аћ е н е с у о п шти н е чији је степен развијености испод rепубличког просека у складу са уредбом Владе Републике Србије о породицама и појединцима којима је угрожена егзистенција о утврђивању јединствене листе региона и јединице локалне самоуправе за 2010. годину ( Сл. Гласник РС „ бр. 51 од 27.07.2010. године ) , као и осам центара за социјални рад за Косова и Метохије. На основу ове расподеле Центру за социјални рад Књажевац пренето је 1.400.000 динара . Ближе информације за остваривање права за помоћ породицама могу се добити у Центру за социјални рад у Књажевцу.

идеју да су УРС излаз за општину Књажевац. На југосистоку Србије 80 одсто општина је неразвијено, однос плата према северном делу Републике је 1 према 3. То не би смело више да се догађа и зато је јачање региона спас за све – нагласио је Јовановић. Милан Ђокић је подсетио да се Г-17 грчевито бори за оживљавање Старе планине и т уристичког комплеска Бабин зуб, изградњу пута Параћин-Зајечар, стварање индустријских зона и изградњу инфарструктуре. Јер, једино на тај начин изаћи ће се у свет и развити и Мирољуб Божиновић, председ- високи туризам. ник Општинског одбора и Бранис- Неопходно је пронаћи јаке лава Јовановић, председник Реги- локалне лидере, они постоје свуда оналног одбора странке Г-17 плус, само им треба дати прилику да Бошко Ничић, председник Покрета се искажу. Раније јесмо имали „Живим за Крајину“, Милан Ђокић, експерте, али ни данас нећемо да се углавном у Београд, а одатле у инодржавни секретар НИП и Верица одрекнемо стручних и способних. странство. Стручни и школовани Калановић, министар за НИП. Сви Истовремено, не можемо дозво- наша су перспектива - нагласила они су показали чврсту увереност у лити масовни одлазак из села у град, је Верица Калановић.  Z. D.


С Т Р. 6

P Oq LI uT di IKA

БОЕМИ КЊАЖЕВАЧКИ…

Зрачак вири кроз гранчице Mиодраг Милојковић

Ово сећање настајало је пре, за време и после Другог светског рата, а писац, Миодраг Милојковић, како пише у предговору његове књиге „Књажевачком чаршијом“(2005.), целим својим бићем био је везан за Књажевац. Ево како је он описао боеме књажевачке мале вароши смештене на три реке са 11 мостова, па је зато називају и „Српском Венецијом“. Рихард Вајс, Рики, војни музичар, пореклом Немац из Војводине, врстан саксофониста. Алкохол му је оштетио ноге, па је тешко ходао. Ујутру је пио љуту пелинковачу, а после је прелазио на омиљено бело вино. Прике, понело добро…

испразним?” Драги Милијић, Пинда, молер. Вредан човек, који је сву зараду пропијао у кафанама. За разлику од других боема, њега није интересовала песма… Купао се само два пута годишње: за Божић и Ускрс. У погодбама са муштеријама говорио је да има специјалну боју “шаматрос боја гугутка рен”, а углавном није користио пастелне већ затворене боје. Умро је 1947. године. Милан Нацић, судски чиновник у поодмаклим годинама, стално у тегет оделу са пуно флека, белој кошуљи са плетеном тегет краватом и жутим плетеним чарапама. Како је водио судску књигу о споровима, код парничара је био веома цењен, јер се преко њега могла наслутити перспектива процеса. Он је напамет знао имена сељака који имају добру ракију. Кад би попио, склоност ка шалама је долазила до пуног изражаја, мада песму није волео, јер га је, како је тврдио, замарала.

ЗАЉУБЉЕН У ЗАВИЧАЈ Миодраг Милојковић рођен је 1921. године у Књажевцу. Радио је у Јавном тужилаштву и комбинату Џервин. Како је написао рецензент књиге “Књажевачком чаршијом” Милен Миливојевић, аутор је у сваку причу “уткао неизмерну љубав према завичају и жељу да се минуло не препусти потпуном забораву”. Умро је 1998. не дочекавши да види своје записе о родном граду. Рукопис је за штампу с пажњом приредио Књажевачанин, књижевник Радиша Драгићевић.

И БОЛЕСТ И ЛЕК

C

М

Y

К

Воја Станковић, звани Воја Љубомир Димитријевић, Црнка, војни музичар. Док је Љуба Јапанац, женски фризер, на служби, био је веома скромуопште није волео жене, те се ног владања. Али, по доласку зато није ни женио. Обожавао је у кафану наручивао је чокањ пиво и бело вино. Но, душевно меке шљивовице уз мало салате, је оболео и престао са радом, па а после десетак таквих тура је живео скитајући по кафанама. почињао би да свира посмртни Умро је у великој немаштини. марш, поготову ако наиђе неко Милорад Ђорђевић, бакра- од музичара и придружи му чар, волео је таблић уз бело се. Онда би ова свирка трајала вино, а и разговоре о поли- све док би имао пара, када је, тици. Волео је да загрејан и ослањајући се о зидове кућа, запева, а најомиљеније песме одлазио у кревет и падао у сан. у таквим приликама биле су му Но, одмах по устајању пио је “Кан бана бије ба, нек кан бана вино, говорећи знатижељнима налности Мађар, оџачар. Био је бије”, “Зрачак вири кроз гран- што то чини: “Од чега је болест, прилично интелигентан, пуначице” и “Црвен фесић нано”. од тога и лек”. чак, а обожавао је шљивовицу. Добривоје Живојиновић, Мика Ћирковић, обућар. И Чим би попио, почињао је да лимар. Почињао је у радњи кад би попио, он је задржавао гостима кафане псује мајку са шљивовицом, а настављао уљудно понашање, а умео је да српску, говорећи да су их Срби после ручка са белим вином. На оде кући на време и певајући “ослободили од белог круха”. савете да више не пије, одгова- “Коштано, мори, Коштано”, а Ако би наишли улични свирачи, рао би: “Прике, видиш да иде често је говорио и Миткин моно- одмах је тражио да свирају нова берба, понело добро, где лог о жалу за младос’. мађарски чардаш. Када би му ћу да га сместим ако буриће не Драго Ценгери, по нацио- нестало новца, конобар би му

отварао врата, кроз која је јурио климавим ногама. Често је знао да падне у дубок снег и ту остане лежећи док део алкохола не испари из њега. Сутрадан би се враћао у кафану и питао да ли је остао дужан, а ако јесте, одмах би платио, најљубазније се извињавајући и захваљујући. Pripremio B. Filipovi}


С Т Р. 7

PO SL RE I] TN IO KA

Факултет за менаџемент Зајечар

ДОБИЈЕНА АКРЕДИТАЦИЈА ЗА ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ Проф. др Недељко Магдалиновић: Добијање акредитације је круна нашег досадашњег рада Др Небојша Марјановић: Мегатренд нам је помогао да утврдимо све наше ресурсе и изађемо у свет пред инвеститоре

C

М

Y

К

Тимочке крајине. Пре десет дана прву такву студију промовисали смо у Бољевцу. Тридесетог децембра иста промоција одржаће се у општини Књажевац. То су за сада једине две општине које су наручиле и испуниле све обавезе за овакав један, изузетно вредан, пројекат- каже проф. др Фак ултет за менаџемт у Зајечару Недељко Магдалиновић, декан Факултета акредитован је ових дана за Програм за менаџемент Зајечар. докторских студија менаџћента природних На промоцији студије о природним ресурса. Добијена је дозвола за упис петоро ресурсима бољевачког краја, др Небојша студента. Биће то прва генерација, што је М а р ј а н о в и ћ , п р е д с е д н и к о п ш т и н е успех вредан сваке пажње. Бољевац рекао је да је Студија факултета - О в о ј е к р у н а н а ш е г н а у ч н о - за менадмент изузетно важна за будуће истраживачког рада. А тек пре три године инвеститоре. На пример, већ после Нове акреддитовани смо за научни рад, где је и године започеће реализација пројекта студија о потенцијалима привредног развоја градње Термоелектране на локацији

индустријске зоне код Мирова. Снага је 3,5 мегавата. Студија је помогла да сазнамо чиме све раполажемо, јер без таквог пројекта нема започињења било каквог подухвата. Раније није овако рађено, што се покзало веома лошим. Данас, примерице, знамо да располажемо и уљаним шкриљцима, па нека инвенститори дођу да разговарамо- истиче др Марјановић.


С Т Р. 8

P RASKR[]A OLITIKA

Стара планина пуна градитеља Градилиште прва три хотела на Јабучком равништу увелико напредује и буди наде горштака Жичара на Коњарнику…

Све крцато и у покрету Видно расположен, искусни грађевинац „Денезе“ Милан Водоплав, Краљевчанин, одговорни руководилац радова, каже да се увелико изашло из темеља и већ гради сутерен будуће три хотелске куле. Завршене су подземне гараже на површини од 8105 квадратних метара. Све тече по плану, управо се завршава плоча сутерена. Градилиште је препуно материјала, у покрету су непрекидно три крана, ауто пумпе, фабрика за производњу бетона, камиони. У причу о детаљима и специфичностима овог гради-

Миодраг Божиновић

Гради се и ноћу, под рефлекторима. И цео новембар био је, неочекиСнег је на Стару планину стигао лишта, високо и далеко од главних вано, идеалан за градњу. „Денеза“ још последње седмице новембра, саобраћајница, укључили су се убрзо је добро опремљена системима који али градитељи прва три хотела и млађана Јелена Ломић, конструк- који омогућавају градњу и зими. на Јабучком равништ у на 1600 тор у пројектанстком надзору, тек Стиче се утисак да је најтеже возметара висине, са књажевачке стигла са факултета, и десетак година ачима великих камиона који који стране, не напуштају градилиште. искуснији Владимир Мићић, коорди- овде довозе песак, арматуту и бетон И 7.децембра, када смо се затекли натор пројекта. од Велике Плане и Ниша. Успон је међу њима,радили су у три смене, Дознали смо тако од саговор- велики, а путеви уз планину, за сада, одлучни да све овде заврше до краја ника да је ово градилиште сада још уски. Градилиште је никло на идуће године. И да баш овде – са једно од највећих и најмобилнијих ледини. Кажу да није било инфрагостима којима ће на располагању у Србији, и да је њихова „Денеза“, са структурно опремљено. Али, за бити 450 постеља, инвеститорима из укупно 900 запослених, тренутно неимаре „Денезе“, и у оваквим услоЈавног предузећа „Стара планина“ и водећа комапнија у високој градњи вима, нема несавладивих препрека. њиховим пословним партнерима из у нашој земљи. Ови хотели имаће Највније је да новац инвеститора из Шпаније – спектакуларно дочекају четири звездице и 450 постеља у Србије и Шпаније стиже на време. нову 2012.годину. 150 соба, и мноштво пословних и Одлучни у тој намери су и инве- рекреативних садржаја( и затво- Градитељи храбре ститори и, посебно, грађевинци рене базене) укупне површине 30 горштаке београдске компаније „Денеза хиљада квадратних метара. А инвеститори обећавају да су М-инжењеринг“, која на градиУпоредо они сада овде граде спремни да прате градитеље. Миолишту од 30.јула, када је свечано и постројење за пречишћавање драг Божиновић,Књажевчанин, означен почетак градње, свакод- отпадних вода , и бетонске стопе помоћник директора републичког невно има стотину својих мајстора далековода којим ће стићи струја Јавног предузећа „Стара планина“( и помоћ неколико коопераната високог напона из правца Пирота. са седиштем у Књажевцу) каже да који је снабдевају грађевинским материјалом.

ће у градњу прва три хотела бити уложено укупно 32 милиона евра. То је знатно, знатно мање од десетине укупне инвестиције која је, пројектом изградње Туристичког центра „Бабин зуб“, обнародована пре пет година. Тим пројектом предвиђен је укупан улог од око 500 милиона евра у изградњу 40 жичара, 140 километара скијашких стаза, хотелског смештаја са 26.000 постеља и у изградњу приступних путева и разних других комуналија.У међувремену, од 2005. до ове године , уложено је око 10 милиона евра у пројектовање и изградњу првих жичара, скијашких стаза и саобраћајница. Градиће се етапно, како новац буде пристизао и како се број пословних партнера инвеститора буде увећавао. Најбитније је, каже Божиновић, да у току идуће године буде завршена потпуна реконструкција путева од Ниша преко Сврљига до Калне и од Балта Бериловца до Јање. И да буде довољно воде и струје, да проради постројење за пречишћавање отпадних вода. Планина мора бити еколошки потпуно очувана. Божиновић подсећа да ће са три велике шпанске хотелске компаније, према уговору који је потписан између њих и Владе Србије, овде, на Јабучком равништу бити саграђено укупно шест хотела са 900 постеља. Шпанци ће уложити половину од укупно 60 милиона евра, а водиће и пословање и доводити госте из целог света. А када крајем идуће године прва три хотела буду завршена, посетиоци ће тада имати на располагању четири жичаре и 20 километара нових скијашких стаза, од којих ће десет километара бити под вештачким снегом. Stojan Todorovi}


С Т Р. 9

raskr P O L I T[ IK ]A a Учитеља Мирка Т. Цветковића, деду актуелног српског премијера, племенитог и честитог патриоту, Немци стрељали у Шумарицама 1941.

ВЕЛИКИ ПАТРИОТА, МИРКО ЦВЕТКОВИЋ

Учитељ Мирко Т. Цветковић, рођен 1901. године у фамилији Велковци, село Ново Корито код Минићева, општина Књажевац, упамћен је, пре Другог светског рата, у реону Старе планине Заглавак, али и подаље у Тимочкој крајини, као изузетан човек по много чему што краси племените и вредне. Ни данас, вероватно, о њему се не би говорило, још мање пислао, да није једног, у најманњу руку, знаимљивог детаља. Мирка учитеља унук ( по деди добио име) др Мирко Цветковић, данашњи је премијер Србије. За обојицу, не смао за старог Мирка, може се с правом рећи да потичу из угледне породице. Отац учитеља Мирка, Трифун, био је угледан и поштован домаћин. Године 1923. у Кориту је сазидао и држао механу „Кадибогаз“

која и данас својом архитектуром плени пажњу сваког намерника. Преко пута је дивна , пространа кућа са доксатима још једног од Цветковића који је одавно, као и две трећине осталих мештана, напустио родно село и отиснуо се у бели свет. Двадесетих и тридесетих година стари Мирко је учитељевао је у Бачевцима, а потом у родном Кориту, где се истицао у Соколском друштву. Успшено се бавио живинарством и пчеларством. У Кориту је основао З е м љ о р а д н и ч ко н а б а в љ ач к у задругу. Године 1934. завршава Вишу педагошку школу у Земуну. Прво у Рисну постаје наставник, а потом управитељ Грађанске школе у Бару. По личној жељи премештају га у срце отаџбине, тадашњи Крагујевац (како би децу у том амбинету одгајио) и у

Мишић из Корита започео војничку каријеру У центру Новог Корита, испред Дома културе, налази се леп сопоменик изгинулим у Првом светском рату. У врху је рељеф Војводе Живојина Мишића који је из овог места, као ђак-наредник у борби против Турака 1896, започео блиставу војничку каријеру. Деведесетједногодишњи Божин Јовановић, легенда Борских рудника бакра, родом из Новог Корита, каже да се цела Стара планина и Заглавак неизмерно поносе што је славни војсковођа кренуо у историју баш из овог краја.

Грађанску школу. селу и околини. Надасве, важио је Н о , р е т к о к о м е , с е м за великог патриоту. Новокорићанима и најстаријим Рат га је затекао у Крагујевцу, Зајечарцима и Књажевчанима, мало у Грађанској школи у улици која је познато да су га фашисти, заједно је водила према Шумарицама, са његовим ђацима, на правди Бога, каснијем стратишту. Немци су га у стрељали у Крагујевцу 20. октобра школи, са ђацима и тројицом колега, 1941. заробили 20. октобра 1941. године. У свом селу завршава основну Брутално су их одвели и затвошколу, а нижу Гимназију и Учитељ­ рили у топовске шупе и наредног ску школу у Неготину. У Бачеваца дана, заједно са осталих 7.300 Срба, добија место учитеља, а 1928. године стрељали. одлази у Ново Корито. Ту је остао -Његови Новокорићани, сви до све до 1932. године. Био је вредан једног, и ових мало што су остали и и амбициозан учитељ. Испољавао око 1.000 у расејању у нашој земљи је видну просветарску активност. и белом свету, жарко желе да му се Завршио је Соколски курс у Нишу, одуже спомеником у центру села а 1930. основао Соколску чету. Ишао које ће, надамо се, поново ожије и на курс Српског пчеларског вети - прича Слађан Тодоровић који друштва 1934. године у Београду. Био пензионерске дана са још око сто је први књиговођа Земљорадничко Новокорићане проводи на старом набављачке задруге, што је и те како огњишту. помогло развоју пољопривреде у Dragan Blagojevi}

Кафана Кадибогаз

Споменик родољубима у Новом Кориту


С Т Р. 1 0

P ODLA I QT I NIEK A

Валентина Шекарић са своје две ћерке

Валентина Шекарић, родом из Ргошта код Књажевца, након родног места, школовала се и радила у Зајечару и Бору, а пре неку годину обрела се у Канади, где је пре месец дана завршила угледни колеџ савладавши три светска језика

„ВИ, СРБИ, ЈАКИ СТЕ КАО СТЕНА” Пише Б. Филиповић

После Књажевца, Зајечара и Бора, где си се школовала за медицинског радника ( радила си и на Хирургији борске болнице) отишла си, пре пет година, у Канаду. Тамо си научила језик, скућила, родила децу, пре неки дан завршила школу. Није било лако. Како се све то постигло уз неизбежну носталгију за родним крајем и старим другарима и пријатељима- било је прво питање Велентини Шекарић, девојачко Младеновић, родом из Рготшта, данас успешној “српској Канађенки”. -Бор с ам на п ус ти ла у с ептембру 2005.године и отишла у провинцију Квебек на југоистоку Канаде. С обзиром на то да је Канада двојезично говорно подручје, неопходно је било знање француског и енглеског језика. Пошто сам енглески већ знала довољно добро, морала сам да научим и француски језик. Тако сам кренула на курс француског при овдашњем колеџу и савладала овај романски језик за само девет месеци. Није било лако. Ту је и мноштво непроспаваних ноћи проведених уз књигу, али и велика подршка мог професора Мишела који је од првог тренутка снажно веровао у мене. Још увек су ми у мислима његове речи да смо ми Срби “јаки као стена” и да “све можемо да постигнемо”. Морам да споменем и велику подршку моје мајке без чије помоћи свакако не бих успела да постигнем оволико много за кратко време. Како је текла интеграција у ново друштво? -Свако напуштање родног краја је изузетно тешко. Поред неизбежне носталгије за својом земљом, породицом и свим драгим у Србији, неопходно је и интегрисати се у

нову средину и друштво које је по много чему другачије од нашег. Почевши од језика, преко културе и обичаја, па све до обавезног поштовања строгих законских прописа. Прва ствар на коју је требало навићи јесте чињеница да, у овој демократској држави која је правно уређена, сваки појединац има уставом загарантована права, али та права носе и велике обавезе и велику одговорност. Језик је велика баријера коју је неопходно премостити ради лакше комуникације. Мени је познавање енглеског у много чему помогло, али непознавање француског језика је, са друге стране, штетило. Због тога сам морала да научим и француски језик како бих наставила своје студије и професионално усавршавање у Канади. Касније, на медицинском колеџу, морала сам да научим и елементарни шпански језик због великог броја латиноамеричких имиграната, тако да, поред матерњег, данас говорим и три страна језика. Које су твоје личне амбиције у професионалној струци? -Недавно сам дипломирала на медицинском колеџу, на одсеку за “Соинс инфирмиерс” или у грубом преводу “здравствена нега”. То је смер који доноси велики избор у даљем усавршавању, јер отвара врата универзитета на одсеку за медицину, социјалну медицину и здравствену негу. Другим речима, имам могућност да наставим академско усавршавање на медицинском универзитету, што је мени и био циљ. У месту где живиш има Срба, како се они сналазе, негују ли српске обичаје, имају ли везе са отаџбином,

са матицом. Како се тамо слажете и како се тамо, речју, живи? -Живим у граду Шербруку ( С х е р б р о оке ) на ј у г оис ток у провинције Квебек. Шербрук је велики економски, политички и културни центар регије познате као Естрија. Налази се на самој граници са САД-ом недалеко од великог језера Магог, природне границе између Канаде и САД према Бостону. Град лежи у сливу двеју река, Магог и Сан Франсоа, а шербрушка регија је изузетно богата језерима и планинама. Шербрук је познат и као универзитетски град у коме долазе студенти из целог света како би наставили своје професионално усавршавање на светски признатом француском Универзитету Шербук (Université de Sherbrooke). Овде нема пуно наших људи, око 250 и то већином Срба из Босне или бивших република СФРЈ-а. Из Србије нас има мало. Већина наших људи ради у фирмама или се баве услугама превоза грађана. Има и оних који су власници неких фирми. Иако нас је тако мало, српска културна и верска традиција се поштује и обележавају се сви значајни православни празници. Године 2000. основана је мисионарска парохија Светог Симеона Мироточивог у Шербруку коју опслужује парох монтреалски, протојереј Живорад Суботић. Недавно је освештана и српска православна црква у Шербруку која је тренутно најмлађа у Канади. Постоји и удружење Срба “Вук Караџић” у оквиру којег ради и фолклорна група за децу. Међутим, и поред најбоље воље, времена за дружење је мало, јер су обавезе велике. Једноставно је немогуће

ускладити дружење са гомилом свакодневних обавеза у брзом темпу живота какав се овде намеће. Верујете ли у повратак у своју земљу и шта би требало да се деси да би се тако нешто значајно оставрило? -Тренутно не размишљам о повратку у Србију, јер још нисам постигла све оно што желим. Испред мене су универзитетске студије и стицање професионалног радног искуства у Канади. Али, једног дана, свакако да бих желела да се вратим у свој родни крај и помогнем знањем и искуством, јер сматрам да нема лепшег места на свету од оног одакле потичу наши корени. А да би се тако нешто и остварило, сматрам да су потребни и одређени услови за рад које, у овом тренутку, на жалост не видим. -Били сте летос са породицом у Тимочкој крајини. Шта се променило, а ште је остало као раније? То је врло тешко питање на које није лако дати једноставан одговор. Што се тиче самог живота у Србији, чини ми се да се мало тога променило у неком бољем смислу. Људи и даље тешко живе и једноставно се та напетост осећа у ваздуху. Такође, све су очигледније класне разлике међу људима и некако ми се чини да смо постали већи индивидуалисти и особењаци окренути себи него што је то било раније. Као да је наш весели дух, по коме смо били препознатљиви, нестао. Иако не бих волела да звучим песимистички, не могу да не приметим да је ово тешко време оставило дубоке трагове на сваком појединцу.


m arketing

С Т Р. 1 1

ОД „УНИВЕРЗАЛА“ ДО „ТИНЕ”

и тражене околности доприносе „ Тина „. А к ц и о - стварању концепта стабилног проУ оквиру богатог производног н а р с к о изводног програма од 1989. године. програма „ТИНА“ нуди: друштво Основа даље производње намештаја - дечији програм ( креветиће, „ Тина „ - постаје прерада и финализација дечије собе, галантериуа за децу ), буковог дрвета. - производњу масивног и плочаТимочка индустрија намештаја, У периоду од 1991. године запо- стог намештаја ( регали, комадни Књажевац, основано је 1945. године чета је нова фаза развоја : намештај и др. ) као „УНИВЕРЗАЛ „ - погон за - постављена је нова варијанта - примарну прераду дрвета, израду столарије. Временом, радио- производног програма од буковог - опремање ентеријера објекта, ница прераста у фабрику намештаја. дрвета, са доминантним учешћем - производњу плоча од буковог Година 1976. обележена је производа намењених деци масива. пресељењем у нове производне хале, -интезивирана су улагања у техСви производи дечијег проа фабрика добија садашњи назив: нолошки развој грама усаглашени су са национал„ТИНА „ - Тимочка индустрија -трансформисана је имовина и ним стандардима земаља купца. намештаја. Пословно искуство створено је акционарско друштво Квалитет и добре пословне

референце усмеравају наступ на светском тржишту, о чему најбоље св едоче изв озни р е з улт ати ( Немачка, Француска, Енглеска, Грчка, Канада, Шпанија и Хрватска ). Наступи на међународним сајмовима произвођача намештаја увек су запажени и праћени наградама за дизајн и квалитет. Акционарско друштво „Тина „ - Тимочка индустрија намештаја , 19350 Књажевац 22. децембра бр.3, Србија ,Тел. 381 (0) 19 731 728, Фаx. ++ 381 (0) 19 731 803, http://www. adtina.rs/

СВЕТОСАВСКИ ЛИКОВНИ КОНКУРС 

Завичајни музеј Књажевац и породица Михајловић, 27. јанура 2011. године, организују двадесети по реду, традиционални „Дечији ликовни салон Св.Сава“. Овај велики јубилеј можемо прославити како доликује, само уз помоћ суграђана. Обзиром на двадесет година успешне сарадње, бројних награда и откривених талената међу kњажевачким малишанима и омладином, позивамо Вас да и ове године учествујете на конкурсу за најлепши ликовни рад. Тема је и ове године слободна. Одабране радове треба доставити најкасније до петка 21.01.2011. године до 15 часова Завичајном музеју Књажевац у Карађорђевој 15. Ради лакшег жирирања и

комуникације неопходно је да сви радови на полеђини садрже следеће информације: име и презиме детета, број година/разред, назив вртића/школе и контакт телефон. Конкурс за најлепши славски колач расписујемо и ове године. Славске колаче са наведеним подацима доставити Завичајном музеју Књажевац до уторка 25.01.2011. до 14 часова. У случају да имате неку сугестију или коментар, молимо Вас да нас о томе благовремено обавестите. Особа за контак: кустос Милена Милошевић Мицић, тел: 731-407, 064/8942-601.

Sre}no i u 2011. Va{e Следећи број „Књажевачких” изл ази 15. јануара 2011.

ЈУБИЛЕЈ ГИМНАЗИЈЕ Књажевачка гимназија 14. децембра обележила je 139 година постојања и рада. Сандра Миљковић, директорка, обраћајући се на свечаној академиоји, рекла је да је Гимназија била и остала расадник знања и талентоване деце.. За постигнуте успехе на многобројним такмичењима најбољи ученици су награђени, а у другом делу програма, публика је могла да ужива уз лепршаве, младалачке ноте гимназијског бенда, као и позоришну представу на енглеском језику „Заправо“.


С Т Р. 1 2

LOPTA

НАЈБОЉИ ЛЕТАЧИ РОДОЉУБА сТАНОЈЕВИЋА УСПЕШНА СЕЗОНА КЊАЖЕВАЧКИХ ВИСОКОЛЕТАЧА

У присуству гостију из Ниша, Сврљига, Крагујевца, Београда и бројних званица, недавно је одржана четврта годишња Скупштина Удружења голубара српских високолетача СРБ 788 Стара чаршија. Након радног дела подељене су награде и признања најбољима у години на измаку, а потом у веселој атмосфери дружење настављено је до касно у ноћ. Сезона је, по оценама Скупштине, и поред бројних недаћа, птица грабљивица и јаких ветрова, оцењена једном од успешнијих.

Најбољи такмичар у сениорској категорији је Родољуб Станојевић са просеком лета од 8 часова и 30 минута. Запажене резултате су постигли и Миљан Видојковић са просеком лета од 6 часова и 17 минута, Саша Вукадиновић са 5 часова и 48 минута и Малиша Милојић са 5 часова и 44 минута. У јуниорској конкуренцији најбољи такмичар је Саша Вукадиновић са просеком лета од 6 часова и 38 минута. K. Simi}

2 u I {e a V

Sre}no u 2011.

. 1 01

Високо „лети”: Родољуб Станојевић

 И ОВЕ ЗИМЕ - ЗИМСКИ ТУРНИР У МАЛОМ ФУДБАЛУ

C

М

Y

К

Традиционални зимски турнир у малом фудбалу, 14 -ти по реду, одржаће се и ове зиме у устаљеном термину од Божића до Светог Јована. Организатори турнира, Спортски савез Књажевца и Општински фудбалски савез, техничку организацију су и ове године поверили Асоцијацији „Спорт за све”. Такмичења ће се, као и досад, организовати у 4 узрасне категорије: пионири, јуниори. сениори и ветерани. ТРИ НА ТРИ је такмичење у баскету и фудбалу на малиће које ће се први пут организовати као допунски програм и предвиђен је за категорију рекреативаца. „Зимски турнир је један од

Мали фудбал, и зими, и лети…

највећих спортских догађаја у граду. У периоду када лигашки спорт мирује ово је прилика да играчи одрже одређени степен физичке спремности а уз то бројним љубитељима фудбала омогуће ужитак у чарима фудбала на петопарцу. Већ одавно је турнир превазишао локалне оквире и сврстава се у категорију јачих турнира регионалног карактера. Надам се да ће тако бити и овог пута” -каже председник ОФС и потпредседник Спортског савеза Драган Ранђеловић. Пријављивање екипа је од 27.децембра ове и 06.јануара наредне године. Ближе информације на тел.019/733 148, 019/733 147 и 01/730 037


Broj 21