Page 1

E

V NO

ГОДИНА II БР. , . СЕПТЕМБАР . ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО ЦЕНА  ДИН.

СкуПШтина оПШтине

Снимио Б.Филиповић

КАДИБОГАЗ

У С ЛАВУ И СВЕТ

ДВАДЕСЕТ : 

BAWICA JO[ JEDNA SRPSKA BAWA

MINI]EVO ZDRAVO SELO


С Т Р. 2

INFO. Заседање Скупштине општине Књажевац одложено по други пут

НЕРЕШЕНО - 20:20

Детаљ са претпрошле, одложене седнице СО Књажевац

Наставак 15. sеднице СО Књажевац, заказане за 14. септембар, у законском року, обележио је изненађујући почетак рада Скупштине, који је уследио, јер је у сали било присутно свих 40 одборника. Међутим, није усвојен записник са прошле седнице, јер је гласало 20 одборника, а онда је, рекламирајући повреду Пословника по многим тачкама, опозиција користила да блокира рад локалног парламената покушавајући да унесе нервозу међу представнике владајуће гарнитуре. Приликом изласка опозиције из сале, новоформиране одборничке групе „Удружени региони Србије“ и ЛДП-а, накнадним пребројавањем, дошло се до броја од 20 присутних одборника у сали чиме је константовано да нема кворума. Седница је прекинута и одложена је до даљњег. Сиптоматично је да се овим потезима успорава реализација многих послова, а по битним тачкама постојећег дневног реда, као што су: Предлог решења о давању сагласности на ребаланс Програма уређења грађевинског земљишта општине Књажевац, (везаног за уређивање атарских путева и реконструкцију магистралног цевовода „фи“ 500 Сињи Вир – Јаз) и Предлога одлуке о усвајању измена и допуна Плана детаљне регулације прве фазе туристичког ризорта „Јабучко равниште“ на Старој Планини или о Предлогу одлуке о отпису камате на доспеле обавезе по основу изворних локалних јавних прихода... K. N

Реконтрукција МОСТА У ПОДВИСУ ШТЕТЕ ОД ФЕБРУАРСКИХ ПОПЛАВА износе 70 милиона динара Сврљишки Тимок је у току зимских поплава и незапамћеног високог водостаја проузроковао пад једног од стубова моста у Подвису. С обзиром да је од стратешког значаја пронађена су средства за санацију у вредности милион и седам стотина хиљада динара. Реконструкција је повеИЈА ЕД

ЦЕНТА

Р

VE

NO

КО

БО

Р

М

рена књажевачком водопривред- је на санацију локалних и некате- штете неће моћи да се санирају ове ном предузећу „Ерозија“. горисаних путева, као и на неким године, јер средстава нема довољно – Вла да Ср бије је опш тини водотоцима. рекао је Душко Милошевић, дирекКњажевац наменила осам милиона - Укупне штете од поплава у тор Дирекције за развој, урбанизам динара за санацију последица од књажевачкој општини износе и изградњу. поплава, што никако не задовољава 70 милиона динара, део новца Привремена санација пешачког постојеће потребе. Од дела ових о б е з б е ђ е н ј е о д с т р а н е Ј П моста у селу Трговиште, у вреднопара финансирани су радови у Под- „Србијаводе“ и то за санацију кеја сти од 400 хиљада динара, поверена вису, а остатак средстава утрошен у граду, као и дела обалоутврде је предузећу „Металоградња“. у Ргошту и на Сињем Виру. Неке S. T.

М

ПЈ

У Т Е Р Ц Е Н ТА

Р

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Љиљана Жикић, Драган Попаз, Крунослав Кића Симић, фото - Ненад Милојковић, Златко Јеленковић; Секретар редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Александар Живуловић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www. mc.kcbor.net


С Т Р. 3

P Oinfo L I T I.K A

БАЊИЦА, ЈОШ ЈЕДНА СРПСКА БАЊА

За уређење Бањице општина обезбедила два милиона динара

Село Ргоште и извориште топле и лековите воде Бањица су августовских дана били максимално посећени купачима, који су тражили расхлађење, али и лек за поједине болести. Осим купања и уживања у летњем сунцу, на истом локалитету се и радило.У сарадњи са Јавним предузећем „Србијаводе“, као инвеститором и на иницијативу председника општине Младена Радосављевићем, обезбеђена су два милиона динара за сређивање корита, односно одводног дела од изворишта дужине 160 метара са

три „уставе“. Незванично сазнајемо да ће се радити и регулација самог изворишта. Извођач радова је фирма „ММГ“ из Београда. Дејан Миљковић, председник Савета МЗ Ргоште, у разговору за „Нове књажевачке новине“, истиче да ће се на самом улазу градити паркинг простори. У плану је и игралиште за децу. Купатила за „бањање“ дата су на коришћење Клубу пензионера из Књажевца, уз услов да се, уз мање интервенције, доведу у ред и приведу основној намени. S.T.

ЗАБЛИСТАЋЕ ГРАДСКИ ПАРК У Књажевцу је, након тридесетак година, почело с р е ђ ив а њ е це н т р а лног, градског парка. У првој фази очекује се изградња пешачких с т а з а, а з а наредну годину, у другој фази, предвиђенo je озелењавањe парковских површина. Према пројектној док ументацији, ук упни радови коштали би четири и по милиона динара. До сада је

из Министарства за државну и локалну самоуправу и на основу конк у рса о расподели средстава од игара на срећу обезбеђено 2,5 милиона динара, још милион издвојено је из буџета локалне самоуправе. Планирани радови започети су 18. августа и

требало би да се заврше за два месеца. Инвеститор, пројектант и надзорни орган је ЈП Дирекција за развој, изградњу и урбанизам, а извођач ра дова на поплочавању пешачких стаза фирма „Архибет“Д.О.О. из Ниша. S.T.

ПОПРАВКА ЦРКВЕ У БУЧЈУ Црква Светог Илије у селу Бучју саграђена је 1905. године, а освештена је 1910. Зуб времена је оставио траг на објекту, па је реконструкције била неизбежна. Радови на санацији започети су ове године, на стогодишњицу овог православног храма. Према предрачуну, комплетни радови, укључујући и обнову куполе и крста, коштали би три милиона и две стотине хиљада динара. До сада је из средстава општинског буџета и добровољних прилога мештана прикупљено 500 хиљада динара, што је довољно да се заустави даље пропадање. - Урађена је дренажа темеља и закрпљене су рупе на зидовима, а унутршњост цркве ће се урадити онолико колико финансије

буду дозвољавале – каже Синиша Михајловић, председник Савета месне заједнице Бучје и додаје да се и даље упорно шаљу дописи надлежним институцијама не би ли се дошло до преко потребних пара. – Писали смо и даље ћемо тражити помоћ Министарства вера, Министарства културе и Завода за заштиту споменика из Ниша . Извођач радова је предузеће ‘’Слога’’ из Власотинца. Градилиште су посетили и председник Општине Младен Радосављевић, председник Скуппштине општине Дарко Живковић и директор Дирекције за развој, урбанизам и изградњу Душко Милошевић, са сарадницима.

S.T.


С Т Р. 4

P OG OLE ID TA IL K OA

МЕТАЛЦИ ПОНОВО ПРОТЕСТВУЈУ

Замерено и нашем листу што тражили су од свих надлежних су у фељтону магистра Микице институција, почев од локалне С и б и н о в и ћ а о б ј а в љ е н и самоуправе, па до министарстава подтаци о броју радника и самог председника државе, да се одговори на питање: ко је и ИМТ-а, али такви коментари под којим условима уступио на заиста немају ни најмање коришћење хиљаде квадрата Инкуместа, нити се може, нити је батор центру, односно Тимочком икада било, да се научни рад клубу Књажевац и који су ти бузпоистовећује са било каквим нисмени који користе пословни простор и да ли и на који рачун новинарским намерама. уплаћују новац за закупнину, како

Осмог ептембра на заказаном скупу бивших радника ИМТ-а испред своје бивше фабрике, сакупило се седамдесетак радника од најмање 800 којима, према речима овлашћених представника радника, нису измерене обавезе које им Закон предвиђа, а од увођења тзв. „радне ликвидације“. Основни раднички захтеви су: пресек финансијско – материјалног пословања фабрике, повезивање радног стажа свим запосленима за протекли период, исплата заосталих личних доходака, уплата социјалног, пензионог и здраственог осигурања, као и исплата по судским пресудама и исплата социјалног програма, као и отпремнине радницима ИМТ ФММ Књажевац. Незадовољни бивши радници

је издат магацин готових производа и коме, ко је имовину која је била у власништву ИМТ-а Књажевац, у Кални у Мездреји, у Татраш-

ници и Алдиној Реци уступио на Материјали су послати надлежкоришћење СО Књажевац, шта ним судским органима и Тужије са српско – руским предузећем лаштву у Зајечару и Београду, али „Совјомок“, које је нестало преко одговора још увек нема. На могућ ноћи, где су два стана и у чијем најгори сценарио у фабрици указису власништву сада у Београду, вало се још 1999. године дописом, како су отуђена 32 стана у Кални, али реакције државе ни тада није некада власништво фабрике, шта било, могло се чути на скупу. Незваје са продајом ПСЦ центара у нично смо сазнали од организатора Књажевцу и на простору бивше скупа да одређени број радника и СФРЈ, како је продата Робна кућа данас у делу старе хале производи ИМТ у Књажевцу, како су отуђене за непознатог послодавца лиценна стотине машина и као су униш- циране делове, а једна од идеја је и тена и продата три ресторана у да се покуша блокирање општиског Књажевцу са комплетним инвен- рачуна и намиривање радничких таром и један такав у Кални. потраживања на тај начин. Јавно је прозван и наш лист да је у 12. броју писао неистине о ИМТ-у у сталном фељтону о економско – географском положју Књажевца и целе општине, првенствено о броју запослених у фабрици. Од стране присутног новинара објашњено је да су то делови магистарског рада мр Микице Сибиновића из 2008. године и да није постојала никаква лоша намера нас који се трудимо да сваки догађај на објективан и професионалан начин пропратимо. Уколико је нечија намера била да на тај начин политизује наша издања, одговорно тврдимо да нема места таквим сумњама. S.Todorovi}

далековод на споменику

OKOM KAMERE

Снимио Б. Ф.

У центру књажевачког села Доња Каменица на Старој планини одавно је постављена споменчесма на чијем је врху инсталирана сијалица која осветљава цео крај. Да би светло досезало што даље неко се сетио и поставио и “бандеру” на споменик и “укључио” г а у е л е к т р о - м р е ж у. Год и н а м а н и к о м е н е пада на ум питање да ли је на тај начин повређен споменички простор.

„КЊАЖЕВАЧКЕ” ЧИТАЈТЕ И НА НАШЕМ САЈТУ www.mc.kcbor.net

УВЕК У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ МЕДИЈА ЦЕНТАР БОР 030/444-280


С Т Р. 5

P OKL ULITTU I R AK A Четрдесет ГОДИНА КЊАЖЕВАЧКЕ „НОТЕ“ – 3.000 наслова и...

СЕДАМ И ПО МИЛИОНА КЊИГА

И з д а в а ч к а к у ћ а „ Н О ТА “ Књажевац ове године обележава 40 година постојања и рада. У Европи постоји дуга традиција музичког издаваштва, а тих година је, захваљујући групи ентузијаста и заљубљеника у музику, заживела идеја да се створи предузеће какво до тада није постојало у овом региону, па и шире, на простору некадашње СФРЈ. У оквиру тадашњег Радничког универзитета већ је постојао зачетак издавања музичке литературе у Књажевцу. Тако је Оснивачким актом проширеног савета ове образовне установе 6. марта 1970. године основано Музичко – издавачко предузеће „Нота“. Као званичан датум оснивања узима се 21. април 1970. године, када је издато Решење о упису овог предузећа у регистар Окружног привредног суда у Зајечару. Овај дан се сматра почетком живота и пословања ове фирме, која је у старту имала само два радника у изнајмљеним просторијама, као закупац, у незавидној материјалној и финансијској ситуацији. Од свог настанка, до пре пар година, „Нота“ Књажевац је имала статус друштвеног предузећа. У оквиру власничке трансформације, предузеће је приватизовано од стране конзорцијума физичких лица, кога су чинили. Љубиша

Стојановић, Слободан Тасић и Дарко Никодијевић. Од 9. септембра 2003. године предузеће постаје АД „Нота“ Књажевац, а за званичан почетак рада узима се 12. септембар, када је потписан Уговор о продаји друштвеног капитала методом јавне аукције. Основна делатност пословања „Ноте“, од самог почетка је издавање м узичко – нотне литерат у ре. Издања су класификована у десет тематских области, где су девет из издавачке области, а десета из продукције дидактичких средстава и играчака, будући да се на време увидело да издавање нискотиражних издања музичке литературе није довољно за опстанак предузећа. У протеклим временима развијале су се и допунске делатности, као што су графичка (часо-

писи „Цврчак“, „Нота“ и локални лист „Књажевачке новине“), па и трговинско – књижарска, образовно – културна и туристичко угоститељска делатност. „Нота“ Књажевац, као једина специјализована музичко – издавачка кућа у земљи, полако и сигурно, прерасла је у великог издавача. Од посебног значаја било је издавање уџбеника и приручника, почев од предшколских установа и основне школе, преко гимназија и средњих стручних школа, па до педагошких академија и факултета музичке уметности, а нарочито за потребе нижих и средњих музичких школа. Добар део издања „Нота“ је потписивала као самостални издавач, а други део и у сарадњи са Заводом за уџбенике и наставна средства – Београд, касније и са

Заводом за уџбенике из Новог Сада. Предузеће се и даље труди да задржи ауторе својих музичких издања, еминентне музичке ствараоце и врсне музичке педагоге, као што су: др Зорислава М. Васиљевић, др Јован Јовичић, др Душан Плавша, Мирослава Лили Петровић, Јела Кршић, мр Весна Кршић – Секулић, мр Никола Рацков, Љубиша Павковић, Жарко Петровић... „Нота“ се нарочито поноси Сабраним делима Стевана Стојановића – Мокрањца у десет томова издатим у сарадњи са Заводом за уџбенике Београд. За прва два тома сабраних дела добили су награду за издавачки подухват на међународном Сајму књига у Београду 1994. године. Исто признање, „Нота“ је, као самостални издавач, добила и 1980. године за књигу „Музика“, аутора Душана Плавше. За ових 40 г одина р а да и постојања „Нота“ је издала преко 3.000 наслова у преко седам и по милиона примерака. Данас је ово предузеће, међу реткима ван Београда, носилац лиценце за издавање уџбеника за нивое предшколског, основног и средњег образовања и уметничку област образовања, коју додељује Министарства просвете Републике Србије. S. Todorovi}

Завод за заштиту споменика културе Ниш, на основу чл.48. став 1. „Закона о културним добрима’’ објављује

ЈАВНИ ОГЛАС

Обавештавају се власници, заинтересовани органи и установе, да је покренут поступак утврђивања цркве Св. Пантелејмона у с. Жлна општина Књажевац за непокретно културно добро – споменик културе. Црква се налази на к.п. бр. 4719 КО Жлна, а њезину заштићену околину чине к.п. бр. 6716, 6717/1, 6720 и 6714 КО Жлна . У складу са одредбама члана 48. Закона о културним добрима, власници и заинтересовани органи и установе имају право да дају своје мишљење о покренутом поступку. Мишљење се доставља Заводу у писаној форми на адресу: ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ НИШ НИШ; Добричка бр.2 Рок за достављање мишљења је 30 дана од дана објављивања огласа. Након истека наведеног рока, сматраће се да је мишљење власника и заинтересованих органа и установа дато, и поступак утврђивања непокретног културног добра ће се наставити.


С Т Р. 6

P Oq LI udi TIKA

ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ ЗА „САШИН РОШТИЉ” Саша Тодоровић Селибор Станковић, кња­ С а ш а жевачки кафеџија, учествовао ј е д о б и о је крајем августа на државном д в е з л а т н е п р в е н с т в у у п р и п р е м а њу м е д а љ е и роштиља, одржаном у Нишу, златну ленту родном граду овог „мајстора за најбољег с в о г з а н а т а “. С а ш а , к а к о „ р о ш т и љ га књажевчани знају, успео м а ј с то р а “ у је да у јакој конкуренцији од Србији за 2010. 48 професионалних кувара годину. из целе Србије и гостију из – Спремао Украјине, понесе престижно сам класичан звање „мајстора роштиља“. роштиљ који Роштиљџије из Врања, Крушевца, с е н е к а д а Ниша, Сокобање, Врњачке подразумевао у старој Србији. бање, Крагујевца, Пирота и Дакле, без експериментисања многих других места такмичили и измишљања „топле воде“. То су се, у наизглед једноставној подразумева месо, мешано, дисциплини, спремања јела са свињско, овчије и јунеће, са роштиља, за 4 особе. иск ључиво природним

додацима, црним луком, пре свега. Онако к ако спремам м о ј и м го с ти м а у кафани „Код Саше“ у К њ а ж е в ц у, тако сам се и представио на овом престижном такмичењу – к аже наш саговорник и истиче да потиче из старе, угоститељске породице из Ниша, који су првенствено били роштиљџије, по специјалности. Зато у свом локалу искључиво

сервира класичне роштиље, кога су и наши преци служили, без ролованих и пуњених, у новије време, измишљених јела. Жири је био састављен од реномираних и надалеко чувених мајс тора. Никола Мандић, мајстор кулинарства, Стамбол Гештамов, интернационални витез кулинарства и Милијан Стојанић, такође витез у свом послу, имали су тежак задатак да оцене најбоље такмичаре. Срећа је и понос вароши књажевачке што је у духу добре туристичке понуде, наглашавају многи гости и намерници, уврштен и старовременски и укусни Сашин роштиљ . Па, извол те!

САБОР НА ПАНАЏУР Петнаести јубиларни Сабор на Панаџур, традиционална манифестација изворних песама и игара, одржана је на Велику Госпојину, 28. августа, у селу Јаловик Извор, подно Старе планине. Присутне учеснике и госте, у име домаћина и организатора, поздравили су Дарко Живковић, председник Скупштине општине Књажевац и Саша Игњатовић, директор Туристичке организације. - Ова манифестација већ 15 година на прави начин негује народно стваралаштво овог краја. Драго ми је што је из године у годину све више људи на Сабору, а лепо је што, осим

локалних уметника, све веће „игле до локомотиве“, а за купце учешће узимају и већ признате истанчаног укуса (на штандоестрадне личности – рекао је вима удружења „Извор“, „Етно Живковић, док је директор Тури- – центар“ и „МС“ клу) нашли су стичке организације конста- се и традиционални и актуелни товао да је очигледно да село производи. Мирис и укус староЈаловик Извор живи на прави планинских јела сладокусцима начин само један дан у години, је понудила Женска мрежа Г17+ али је пожелео да се кроз ову из Књажевца. манифестацију и сијасет сличЖика Раденковић - Ћитич, них у књажевачкој општини алијас Лапи Бренко, зачетник п р е п о з н а ј у и м о г у ћ н о с т и идеје о Сабору на Панаџур, иако живљења и повратка на село. тешко болестан, дошао је у своје Место за окрепљење пру- село да поздрави све присутне. жила је кафана „Ренесанса“, која - Недавно сам обећао да ћу је у свом шатору (читај „вејнику“) здраствене проблеме превазићи угостила многе госте Сабора, а и да ћу се спремити за нови било је прилике и да се пазари. Сабор. Своје обећање испуМноге тезге нудиле су робу од нио сам и заједно са народом

био и на Врелу, и на обреду код Цркве „Свете Петке“, а узео сам и учешће у фестивалском делу програма. Лепо је видети све ове људе који су са разних страна дошли , све моје драге колеге: браћу Бајић, Уснију Реџепову, Мићу Стојановића, дувачки оркестар „Тимочани“, фоклор Дома културе и многе друге, а поносан сам и што је у организацијиТуристичке организације све лепо „упаковано“. Мени као зачетнику ове приче то даје подстрек за даљи рад и сигурност да ће Сабор трајати још много година – рекао је Ћитич.


С Т Р. 7

P OZLAIPTIISK A

Turistička organizacija opštine knjaževac


С Т Р. 8

P RASKR[]A OLITIKA

Pi{e mr Mikica Sibinovi}

ДРАГУЉИ СРБИЈЕ ПОД КРОВОМ СРБИЈЕ

ПОТЕНЦИ Ј АЛИ С ТАРЕ ПЛАНИНЕ ЗА ЕКСКУРЗИЈЕ И НАСТАВУ У ПРИРОДИ

ФАКТОРИ И ФАЗЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА КЊАЖЕВЦА И ОКОЛИНЕ је назив будуће публикације. Наша Редакције у овом и наредних неколико бројева објављује најзанимљивије и највредније делове овог рукописа. Стара географска изрека каже: „боље једном видети, него сто пута чути”! Занимљиви морфолошки облици, фосилоносне стене и бројне реткости биљног и животињског света које красе препознатљиве пределе и пејзаже Старе планине представљају темељне вредности Парка при­ роде. Ст ар а п ла нина з ау зим а крајње западне огранке Балканског планинског система. Прости­ре се од Црног мора на истоку до Вршке Чуке на западу, у уку­пној дужини од 530 километара. У Србији, простире се од Зајечара до Дими­т ровграда правцем северозапад - југоисток (од 4305` до 43027` северне географске ширине и од 22 0 25` до 23 001` источне географске дужине). На територији Србије масив Старе планине ограничен је са запада долинама Белог и Трговишког Тимока до села Инова код Калне. Одавде границу Стара планине представља линија Иново – Мирковци Темска, која се даље наставља долином реке Височице до границе са Бугарском. У ширем смислу Старој плани припада и Височка зона у троуглу између реке Височице, Темске и долине Нишаве до границе са Бугарском. Саобраћајну мрежу Старе планине чине друмски и железнички саобраћај. Разматрајући с трукт у ру пос тојеће пу тне мреже на овом подручју и функционалне везе које остварују могу се издвојити: магистрални, регионални и локални

високог домена која се среће код малог броја планина у нашој земљи. Према територијалном обухвату ово је велика планина са значајним просторима и врховима изнад 1.400 метара надморске висине. Благи и путеви. Најзначајнију саобраћајну оштри успони, простране ливаде, везу представљају магистрални речни усеци и долине, комплекси путеви Е-771 (Кладово – Зајечар обрасли четинарском шумом, раз– Књажевац – Ниш – Приштина - новрсност биљног и животињског Призрен) и Е-80 (Ниш – Пирот - света само су нека од обележја Ди­мит­р овград - Софија) који су ове планине. Највиши врх Старе истовремено и део Европске мреже планине на територији Србије, а путева са ознаком Е-75. уједно и највиша тачка општине Књажевац, је Миџор (2.169 m). Стара планина се одликује бројним Природни услови врховима, чија висина опада према Стара планина једна је највиша северу. Као најмаркантнији истичу и најлепша планина источне Србије. се: Тупанар (1.964 м), Жаркова Подручје „Бабин зуб” представља чука (1.848 м), Бабин зуб (1.758 м) и природно богатство изванред- Болван (1.434 м). ног значаја, које је у просторном плану Републике Србије дефини- ВОДОПАД - СПОМЕНИК сано као приоритетна туристичка регија међународног и националКлиматски услови на Старој планог значаја, погодна за развој раз- нини су изузетно повољни, посебно новрсних видова туризма: летњи, са становишта развоја туризма. рекреативни, еколошки, ловни, Снежни покривач се задржава а посебно зимски. Назив овог скоро пет месеци годишње, на висиподручја Старе планине потиче нама између 1.100 и 1.900 метара, од назива стеновитог узвишења што представља добру основу Бабин зуб, надморске висине 1.758 за изградњу нових и одржавање метара. Простире се на северо- постојећих стаза за алпско скијање, западним падинама повијарца сноубординг, санкање и других Миџор - Бабин зуб – Болван - Бре- врста зимских спортова. Летњи зовичка чука и на јужним пади- месеци пружају изванредне услове нама главног пограничног гребена за шетњу, параглајдинг, маунтиСтаре планине према Бугарској у бајкинг, клиф-хендинг, лов и рибосливовима Стрмне, Дебеличке и лов. У оквиру природних туристичЦрновршке реке, захватајући повр- ких потенцијала укључује се и естешину од 100,8 km². На територији тика планинских предела, јер су општине Књажевац ово подручје простори Старе планине еколошки обухвата атаре села Ћуштица и чисти и здрави, без аерозагађења Црни Врх и делове атара села Балта и „прљаве индустрије”. Као строги Бериловац и Јања. Простире се на резервати природе I категорије проудаљености од 70 km од Ниша, 50 глашени су: Бабин зуб, Сињина – km од Књажевца и Пирота, 330 km Мирица, Орлов камик - Копрен од Београда и 120 километара од и Голема река, а водопад БигреСофије. ног потока има стат ус хидроР е љ е ф С т а р е п л а н и н е лошког споменика природе. У представља природну вредност режиму заштите I степена, утврђује

се забрана коришћења природних богатстава и искључују сви други облици коришћења простора и активности осим научних истраживања и контролисане едукације. Биогеографски, Стара планина представља подручје у коме се пре­плићу утицаји различнтих области, што се огледа у великој разноли­кости флорних елемената у њеној флори. Очуваност бројних врста суб­м едитеранског флорног елемеита (од којих је већина аутохтоног порекла) указује на прилагођеност ових врста на услове, лети топле, а зими оштре и хладне климе, али истовремено и на услове заклоњених терена и спе­цифичне микроклиме шумских екосистема. Вегетација Старе планине у целини се одликује приличном разно­ врсношћу шумских, жбунастих, ливадских, пашњачких и тресавских заје­дница. Укупно је издвојено и описано 52 типа биљних заједница од којих су 24 шумске и жбунасте, а 28 зељасте (Милојевић Д. 2000.). Посматрано по висинским зонама, на висинама изнад 1.000 метара највише има субалпске букве и смрчеве шуме, затим шума планинске букве у комбинацији са пропланцима. У појас у испод 1.000 метара преовлађују шуме храста китњака, а у нижем појасу доминирају шуме храста и граба. Квалитет овог простора употпуњују многобројне врсте лековитог биља, од којих су следеће најпознатије: коприва, кичица, јагорчевина, жалфија, дан и ноћ, дивље малине, гороцвет, велебиље, боровница, божур, босиљак, мајчина душица, маслачак, медвеђе грожђе, мразовац, перуника, подбел, подубица, сапуњача, ситница, татула, чемерика, хајдучка трава, шумске јагоде и др (Стојадиновић Б. 1999.). (Наставак у следећем броју)


С Т Р. 9

raskr P O L I T[ IK ] Aa

Кадибогазом у славу и свет Преко овог превоја на Старој планини војвода Живојин Мишић је кренуо у прву битку, а Ново Корито би у свет и обнову За све житеље књажевачког у Новом Кориту, а неки су овде Новог Корита, на Старој пла- долазили у лов. нини, за оне још преостале у селу А поменути Јовановићи кажу и оне знатно бројније у „расејању“, за „Политику“ да су завичајци сваки септембар је месец велике Новог Корита баш својски запели радости и дружења. И ове године да зауставе исељавањеи подсећају окупиће се , двадесет и осми пут, да је ов о с ело на з а врше тк у да обележе дан насеља и свакако Другог светског рата, удаљено 20 ће их све обрадовати што ће чути километара од Књажевца и 40 и видети да је између два дружења километара од Зајечара, имало запуштени дом културе, бивши нешто више од хиљаду становзадружни дом, добио ново рухо, ника, готово седам пута више него да је на напуштеној сеоској школи сада, да су у послератној обнови поправљен кров, да је обновљен сложни Корићани саградили први звоник старе цркве, да ће почети задружни дом у књажевачкој градња водовода... општини, величине 800 квадратних метара, и уселили се у њега тачно 20. септембра 1948. године. Против мемле и заборава На околним брдима Голашу, Једногодишњи извештај о Орници, Китки, Расоватом камену раду званично ће, како је то и другим напасана је расна стока. већ годинама уходано, поднети До 50 хиљада оваца и готово три активисти завичајног Удружења хиљаде говеда.А село је предњачило Новокорићана.У тој улози сада су у књажевачком крају и по броју Крунослав Јовановић, председ- т рактора, комбајна и других ник месне заједнице села и Дра- ппољопривредних машина, затим гослав Јовановић, потпредседник електричних шпорета и телевизора. Удружења. У њиховом извештају Ових дана свега тога је неупише да је у све акције удружења поредиво мање.Многи домови су уложено 300 хиљада динара и да пусти и замандаљени. Ипак , Ново су за нове улоге, десетак пута Корито је мање пусто од других веће, спремни зајечарски Факул- села Заглавка у Буџака, на Старој тет за менаџмент, чији је власник планини. Али, Корићана је знатно Мића Јовановић, пореклом из мање у селу него у околини и свету. овог села, а на списку донатора Из званичне евиденције Удружења је и Миодраг Миле Петровић, види се да се у Зајечару скрасило бивши дугогодишњи директор 160 домаћинстава Новокорићана, стадиона Црвене звезде, и још у Књажевцу 30, у Бору и Београду неколико других бивших дирек- по 20, а има њихових потомака и тора и неколико страних амба- у Новом Саду, Љубљани, Кладову, садора.Некима су преци рођени Америци, Немачкој...Свима њима се

уредно упућују позиви на дружење и сваке године све је већи одзив. -Осећам како је свима овде лакнуло од како смо протерали мемлу из задружног дома – каже неуморни Крунослав Јованоовић, крепки шесдесетогодишњак, увек оран за шалу и разговор.- Не прокишњава више ни у старој школи, која одавно не ради, али верујем да ће радити. Из нашег Удружења стално пристижу нове идеје, да се не заборави како смо некада били сложни и моћни.

и Илијом Петковићем. Књига је објављена 2003. године, уз помоћ Удружења Новокорићана, а рецензенти су записали да је то једна од најзанимљивијих и најкомплетнијих хроника 250 села у Србији. На основу ње и мемоара војводе Живојина Мишића, 2006. године, на 130 годишњицу Мишићеве прве битке, зајечарски новинар Раде Стојчић снимио је документарни филм о прослављеном војводи и Новокорићанима. Млади ратник Мишић је у своју прву битку, код бугарског Војвода је био града Белоградчика, кренуо преко међу њима планинског превоја Кадибогаз, На ведре прошле дана, прегаудаљеном само четири киломелаштво и борбени дух Корићана тра од смоменика , који су му подсећа и споменик палим борцима 1989. године подигли захвални на платоу испред великог дома кулНовокорићани. Управо на том туре. У свим ратовима у прошлом превоју се већ 80 година одржава веку Новокорићани су дали 133 чувени међународни вашар на коме борачке жртве. На том споменику је, посебним барељефом истакнут се сваке године, са обе стране гралик војводе Живојина Мишића. нице, без пасоша, окупља и до десет Стоји и уписано: „Просслављени хиљада људи. Успомена на славног српски војвода Живојин Мишић на српског војводу и заједничка борба своје дуго и славно ратно путовање против непријатеља одавно је збракренуо је из Новог Корита, јула 1876. тимила Књажевац и Белоградчик и године, као ђак-нареник, у борбу села Ново Корито и Салаш. С великим нес трпљењем против Турака.“ очекује се да на Кадибогазу буде Мноштво детаља о томе како изграђен и нови гранични прелаз је млади Мишић, будући славни војвода, боравио међу Корићанима између Србије и Бугарске. О томе и камо је кренуо описао је у својој је недавно потписан и протокол обимној књизи Корићанин Божин између две земље, а Књажевчани и Јовановић, дугогодишњи познати Новокорићани очекују да ће баш директор Борског комбината, са том пречицом кренути у свет и својим исписницима( коауторима) бржу обнову. Корићанима Петром Крстићем Stojan Todorovi}


PO O GLLI E DTAILK OA

С Т Р. 1 0

Месна ЗАЈЕДНИЦА Минићева обележила свој дан

СЕЛО ЛИЧИ НА ГРАД Минићево је 5. септембра прославило свој дан. Свечана седница, на којој су присуствовали председник општине Књажевац Младен Радосављевић и председник Скупштине општине Дарко Живковић., почела је одавањем поште Братиславу Живановићу, одборнику Српске напредне странке и члану Савета месне заједнице Минићево, који је, након дуге и тешке болести, преминуо у 47. години живота. Славољуб Милановић – Барбул, председник села , поздравио је госте направивши кратак осврт на до сада учињено, као и на планове за даље инвестиције. Велики посао учињен је на заштити животне средине, јер се редовно уклања смећа са улица на новосаграђену сеоску депонију . Вредно пажње је и улаганје од 150.000 динара за куповину пресе за балирање и прераду пластичне и папирне амбалаже. - Захваљујући разумевању Скупштине општине обезбедили смо средства за куповину пресе, која ће омогућити додатну зараду. Паре ћемо вратити, а пројекат рециклаже омогућиће

и запошљавање одређеног броја људи. Наравно, примарна је екологија, сада је наше место чисто и лепше за живот – рекао је Милановић напомињући да би следећа већа инвестиција, заједно са суседним селом Витковцем, био уговор са инвестиционим фондом за увођење канализационе и водоводне мреже. Учешће грађана се подразумева, али је предвиђено на више рата. За похвалу је и садашњи изглед сеоског гробља.. - Месна заједница Минићево, као и неколицина других, прави је пример како треба бринути о својој средини, а све зарад квалитетнијег живота мештана. Општина Књажевац увек ће препознати добре иницијативе и учиниће све да их пропрати на адекватан начин – рекао је председник Општине Младен Радосављевић. У оквиру програма обележавања Дана месне заједнице положени су венци и цвеће на споменик народном хероју Милуну Минићу, уз подсећање на подвиге и заслуге ратника свих ослободилачких ратова. S. Todorovi}

ПОБРАТИМИЛИ СЕ БОРЦИ КЊАЖЕВЦА, ПИРОТА, БИЈЕЛОГ ПОЉА И МОЈКОВЦА На прослави Дана ослобођења Пирота, 8. септембра, побратимиле су се борачке организације Пирота и Књажевца из Србије и Мојковца и Бијелог Поља из Црне Горе. -Идеја је зачета недавно у Бијелом Пољу, а повод је учешће бораца из Пирота у црногорским јединицама током Другог светског рата. Жртвовање за братски црногорски народ није заборављено и сада се само подсећамо на то раздобље – каже Драган Светозаревић, председник СУБНОР-а Пирот.  Б.Ф.


С Т Р. 1 1

m arketing

ЦЕНОВНИК РЕКЛАМНИХ УСЛУГА

ПРВА СТРАНА- БОЈА Класик (на два ступца висине 4 цм)

5.000,оо

Пола стране

16.000,оо

Четвртина стране

12.000,оо

(ПО БРОЈУ) ЗАДЊА СТРАНА- БОЈА Класик

3.000,оо

Цела страна

20.000,оо

Пола стране

12.000,оо

Четвртина стране

8.000,оо

(ПО БРОЈУ) УНУТРАШЊЕ СТРАНЕ 

напомена: колорне стране 100% увећане цене

Класик

500,оо

Цела страна

5.000,оо

Пола стране

3.500,оо

Четвртина стране

2.000,оо

(ПО БРОЈУ) ОБАВЕШТЕЊА До пола шлајфне

500.оо

До једне шлајфне

1.000,оо

(Прва страна увећава се за сто посто) (ПО БРОЈУ) МАЛИ ОГЛАСИ Један

250,оо

(ПО БРОЈУ) УМРЛИЦЕ Класик (један стубац висине 8 цм)

300,оо

Цела страна, предзадња

10.000,оо

Пола стране, предзадња

8.000,оо

Четвртина стране, предзадња

6.000,оо

(Задња страна увећава се за 30 посто по свакој од понуђених варијанти) (ПО БРОЈУ) ЧЕСТИТКЕ Класик

500,оо

Цела страна

5.000,оо

Пола стране

3.000,оо

Четвртина стране

2.000,оо

(Прва страна не може цела а сви остали износи увећавају се за сто посто) (ПО БРОЈУ) ЧЕСТИТКЕ ПОЛИТИЧКЕ Класик

650,оо

Цела страна

6.500,оо

Пола стране

4.500,оо

Четвртина стране

3.500,оо

(Прва страна не може цела, а сви остали износи увећавају се за 100 посто) (ПО БРОЈУ) САОПШТЕЊА ПОЛИТИЧКА До 0,7 шлајфне

500,оо

До 1,5 шлајфне

1.000,оо

(ПО БРОЈУ) ОБАВЕШТЕЊА ПОЛИТИЧКА До 0,3 шлајфне

800,оо

До 0,5 шлајфне

1.700,оо

(ПО БРОЈУ)

ВОЗНИ РЕД ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ КЊАЖЕВАЦ ЗАЈЕЧАР

4,46 8,54 12,42 17,40 21,22

НИШ

4,41 7,26 13,23 16,07 21,17


С Т Р. 1 2

P OLLOIPTTIAK A

РУКОМЕТАШИЦЕ ДЕКЛАСИРАЛЕ ртб БОР Tekst i foto T. Drowak О клубу и очекивањима у наредној сезони, тренер Живота Божиновић: - После испадања из Прве лиге, пре две године, решили смо да створимо нову и младу екипу, у овом тренутку најмлађу у Другој лиги, са само пар искусних играчица. Прошлу сезону завршили смо на четвртом месту, ове године не јуримо висок пасман јер смо остали без голмана Сање Јефтић, отиша у суперлигаша Чачак и Иване Станковић која је напустила клуб због обавеза у школи. Важно је да уиграмо екипу, да девојчице стекну искуство и испоштују договор из свлачионце пред утакмицу. Рукометни клуб Књажевац у такмичар-

ФУДБАЛ Текст и фото: К. Симић

На прагу треће сезоне у друголигашком такмичењу, рукометашице Књажевца одиграле су пријатељску утакмицу у Бору и победиле екипу РТБ Бор 35:40 (17:23) ском систему има четири екипе и екипу за мини рукомет. Циљ је да младе играчице одиграју што више утакмица, да „осете терен“ и да се рукомет промовише као спорт

ФУДБАЛ

ТИМОЧАНИН ПОЛОВИЧНО Л. Стојковић

Након пет одиграних кола у Поморавско-тимочкој зони, Тимочанин је забележио половичан успех и тренутно се налази у доњем делу табеле са седам бодова. Млада екипа још увек не пружа оно што се од ње очекује, игра је добила на динамици и креативности али неефикасност брине шефа стручног штаба Лепољуба Стојковића. „ Те ш к о д а ј е м о го л о в е и а к о изгледне прилике стварамо више него у прошлогодишњем првенству. Екипа нема потребно искуство за теже утакмице, па нам се дешава да се мучимо док не отворимо резултат. После све иде лакше. Оно што ме радује је то да превазилазимо комплекс гостујућег терена, а нерешен исход у Јагодини против Трговачког и минимални пораз, и то голом из казненог ударца, у Крушевцу против Борца позитивно утиче на морал младе екипе. Наш циљ је сигуран опстанак у зонашком друштву и да се не понови ситуација из прошлог првенства када смо до последњег кола страховали да ли смо или нисмо опстали.“- каже Стојковић.

КРЕЋЕ ОПШТИНСКА ЛИГА

Овог викенда почиње и општинска фудбалска лига (ОФЛ) Књажевца. За сад се пријавило само пет екипа: Младост (Горња Каменица), Борац (Штрбац), Трговиште, Младост (Васиљ) и Горица (Валевац), исти клубови који су се такмичили и предходне сезоне. Готово је сигурно да ће се такмичење спровести као и досад по двоструком бод систему јесен – пролеће, а Прописи кажу по четворокружном због легалности лиге.

у малим срединама и што више омасови. У плану је покретање Рукометне секције у Сокобањи, као што је то пре неколико година урађено у Бољевцу.

ФУДБАЛ

ФУДБАЛ

МЛАДИМ ИГРАЧИМА ПО ЈЕДНА ПОБЕДА Све три такмичарске категорије млађих селекција Књажевца у лигама ФС РИС, забележиле су по једну победу на старту првенствене трке. Кадети Тимочанина савладали су неугодну екипу Хајдук Вељка из Неготина, пионири Књажевца су славили још у првом колу против вршњака из кладовског Ђердапа а петлићи против Рудара из Бора, такође у првом колу. Досадашњи учинак кадета и пионира је по једна победа и два пораза уз једну одложену утакмицу а петлића једна победа и један пораз уз једну одложену утакмицу. Такмичења у овим лигама, под окриљем Фудбалског савеза региона источне србије, изузетно добро су организована и у њима се такмиче екипе из поморавског, расинског, борског и зајечарског округа. Лиге имају другостепени значај у фудбалским такмичењима Србије за поменуте млађе категорије а првопласираним екипама је омогућено да преко баража по завршетку првенствене трке заиграју и у најелеитнијим лигама Србије које води ФС Србије.

BROJ 14  

NOVE KNJAŽEVAČKE NOVINE

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you