Page 85

___________________________________________________________________________________

J

adranka Čavić

Jadranka Čavić je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bavila se pedagoškim i prevodilačkim radom. Sarađuje sa nekoliko časopisa iz regiona. Piše kratke priče, pripovetke, satire, radijske drame i pozorišne drame. Uvrštena je u mnoge zbirke proze i nekoliko zbirki poezije. Objavila: Odbrana snova(proza), Mlečni put(poezija) i Laviranje uz kajganu (proza). U pripremi je zbirka priča na češkom jeziku. U kategoriji kratke priče osvojila je jednu međunarodnu nagradu i tri iz Regiona. Počasni je član Maison Naaman pour la Culture iz Libana.

Ronin Gde je nesloboda, tu je i sloboda Iz Svemira gledano, Ronin je neprestano slavila nesputanost svoga bića. Odlučila je da sve zemaljske neslobode poređa, bez obzira na krivicu, te da se sa svakom ponaosob sa ljubavlju oprosti. Posebno joj je bio važan dan slobode od podrazumevajućeg. Sve je, naravno, počelo iznutra... Možda je tome kriv vrhunac sreće koji je dodirnula u bestežinskom stanju duše, pa se umorna od retkog vazduha prepustila izdahu i slobodnom padu. A dok je padala, oslobađala se tereta poznanstava, navika, kesa sa đubretom i loše hrane kojom je bila hranjena. Najtvrdokornije salo strahova za budućnost otapalo se u ognju njene odluke. Nesloboda je otpadala sa njenog tela kao riblje krljušti ili stara, istrošena koža, a tkivo gubilo obrise... Sloboda od neslobode, od morala opsednutog nemoralom, od dobra što neprestano ukazuje na zlo... Ophrvala ju je pospanost i laki dremež koji se predaje slatkom, dugotrajnom snu o kome sada sve zna. A nakon toga – novo rođenje potvrđeno telom... Smog je prekrivao nebo nad Zemljom, kao prašnjava, zaslužena, lepljiva paučina. Zagledala se kroz prozor i gustu maglu što se diže iz usijanih glava stanovnika grada. Zadenula je olovku za pojas. Druga, nešto veća, probijala je celom svojom dužinom grumen uvijene kose na vrhu temena, zamenjujući ukosnicu. Ustade i proplesa stanom. Široka odeća bez dugmadi usporeno je lepršala kroz prostor. Patos je mekano primao ritam bosih nogu. Vazduh se sklapao za njenim telom, uvlačeći se za mirisima u platno njene odeće, da bi se svetleći vraćao istim putem nazad. Nestajanjem u mestu tiho je zatvorila za sobom vrata nametanog, bučnog neznanja... Spratovi stambene zgrade su s drhtajem odjekivali, prenoseći grube zvuke električne burgije koja probija betonski zid. Raspomamljeni Slikar je opet imao loš dan. Očigledno je našao mesto na zidu za još jedan umetnički ili prodajni neuspeh. Ronin je predosećala da on ne razlikuje te dve stvari zbog svoje isključivosti. To je bio njegov način da negde nađe mesto za sebe i da bar na svoj zid okači tu tešku zastavu prikraćenosti izraženu njegovim bojama – sliku koju niko nije pohvalio, niti poželeo da kupi, a možda ni da je pogleda, namenjujući joj sudbinu stare frajle. Ronin je uhvatila tu poruku koja je bila jasnija od reči, dok je burgija i dalje ljutito nasrtala na zid, brektala i režala, ne odustajući od grubog proboja kroz tuđe neprihvatanje. 85

Profile for Zvezdani Kolodvor

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Advertisement