Page 84

___________________________________________________________________________________

DRAGAN MALJIK

Prosula se tama ravnicom tog stradanja koje zovem život.. A oči nisu svikle. I gde ću sada otići? I ovako je bilo teško al ipak hodao sam uz bledu svetlost rascepljenog meseca i nazirao put. Tamo u daljini svetionik si bila Ti.. Ali odakle je došlo to jato prljavih ptica, davno ugaslih očiju i donelo ruku straha koja je grčevito stegla mesec i kao limun ga iscedila po indigu neba? Izgubio sam put. Vatra svetionika se ugasila i tamo gde si bila ničega više nema.. Samo prokleta tama. Tražim po džepovima duše kremen da upalim baklju mada znam da je i poslednji sagoreo. Znaš onda, kada sam Te sreo.. Prosula se tama po ravnici tog stradanja što je bio život.. A oči se nisu svikle.. da Te više nemam ...

****

Neko je probušio mesec i po ogledalu moćne reke razliva se mlečno-bela svetlost. Polako, kap po kap, curi mesečina i mesec je sve manji, a reka sve veća.. Most nad vodom se pružio i odseca dobar komad neba iza sebe. Zategao čelične sajle kao svirač na tamburi strune. I čeka. Mrtva usta da naruče svoju pesmu, onu staru.. onu tužnu. I sve se pretvorilo u nebo. Milioni zvezda su i gore i u vazduhu i dole po vodi rasute prave iskričavi vatromet po tamnoj, somotskoj površini reke koja se lenjo valja i miluje obale. Gluvo je doba. Mir. Neko je na mostu,neka senka. Neko ko je na obali ostavio ime, prošlost i vreme. Sve.. Neko ko će svakog momenta postati reka. - Koje su ti poslednje misli Senko? Razgovaraš li sa Bogom ili rekom? Ili samo ćutiš? Šta te je dovelo večeras ovde da doneseš konačni sud i telo predaš reci? nervozno je pitao most. - Ima li neko kome ćeš slomiti srce? iskrile su zvezde. - Vrati se! Budi jaka! vapile su obale.. - Dođi u zagrljaj! - presudila je reka.. Samo na kratko poletele su iskre sa površine vode, pobunilo se preslikano nebo,zacvileo je most i kriknule su obale, a onda.. mir. I iskapljala je sva mesečina i nestao je mesec, a voda je postala veća, most se ućutao, a obale povukle u svoj mrak. I sve je isto i ništa više nije isto jer.. neko je večeras postao reka.. ***

Večeras pakujem tu šarenu šatru i odlazim zauvek iz ovog malog mesta. Predstava je gotova i nema ni bisa.. preda mnom je samo nepoznata cesta. Da sam mogao da biram, ne bih uznemirio ja nikad, ovaj prelepi, zabranjeni grad. Samo bih iz daleka nemo posmatr'o lepotu njegovu i taj njegov sklad. Ne, ne kajem se uopšte, predstava je išla,priča je lepa, kulise još stoje.. Ma, žao mi samo zbog onoga bisa i žalićemo uvek zbog njega oboje. Igrao sam ovde ulogu života, a da nisam glumio nego stvaran bio, na nestvarnom mestu pozorišta jada, ja sam te voleo, ja sam te ljubio. I kao i svaki put kad upale se svetla i zavese spuste, ostane praznina. Al nikad nije od ove bila veća. Teška i hladna, ledena silina. Posmatram nemo malenu scenu na kojoj je ljubav izašla iz pesme i oživela u tebi, u meni u nama, al je ustuknula jer zna da se ne sme. Predstavi je kraj,a ja na početku, govorim svoj tekst kao u transu, šapućem iznova da te ludo volim, dozivam uzalud zabranjenu romansu. I zato večeras pakujem šatru, odlazim za uvek iz ovog dragog mesta, predstava je gotova i neće biti bisa, preda mnom je samo nepoznata cesta..

84

Profile for Zvezdani Kolodvor

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Advertisement