Page 49

___________________________________________________________________________________

JOVAN M. BAJC Jovan Bajc rođen je 13. jula 1976 god. u Aranđelovcu. U rodnom gradu završio je osnovnu, a u Mladenovcu Tehničku školu. Od rane mladosti bavi se pisanjem poezije, koju i objavljuje po školskim i lokalnim književnim časopisima. Oslikavajući realnu sliku Srbije kroz sva vremena, stvara poetski roman Vatreno oružje (2003), čime je dokazao da poseduje izuzetan talenat za pripovedanje. Savremenim romanom Raspeće (2005) potvrđuje svoje književne sposobnosti, što mu otvara mnoga vrata u svetu kulture i umetnosti. Aktivno učestvuje na književnoj manifestaciji Inspiracija Dunav, prezentujući svoje literarno stvaralaštvo po evropskim destinacijama. Po mogobrojnim zbornicima objavljene su njegove odabrane pesme, priče i aforizmi. Iz štampe izlazi i zbirka aforizama Let bele vrane (2014), gde se ističe britkim, satiričnim humorom. Nastupa na mnogim književnim manifestacijama, prezentacijama knjiga i književnim večerima, uključujući i gostovanja po inostranstvu. Dobitnik je diplome na Festivalu satire u Mrkonjić-gradu (2014), zlatnog odličja na Festivalu ljubavne poezije u Barajevu (2014) i zlatnog odličja na Festivalu Poetska harfa u Skoplju (2015). Član je književnog kluba Aranđelovac u istoimenom gradu, gde inače živi i stvara. Kao autor je zastupljen u preko 30 antologija i zajedničkih zbirki poezije, kao što su „Šumadijske metafore, gde mu je nagrađena pesma, zatim njegovi autorski radovi: roman „Vatreno oružje“ i „Raspeće“.

PURPURNI SONET

PURPURNI SONET Bojim se da nam prolaze vozovi... Krunim se... Nisam tvoj stari Titan... Ne čekaj čuda... Sad me pozovi... Ne daj da skončam bedan i sitan... A da ti sonet prelijem malinom? Ili da krvlju bude napisan? Il' da ti slomim srce daljinom? Il' da od grêha bude nanizan? Ja svet posmatram sa gorske litice... Društvo mi čine divljač i ptice... Vapim za jednom bolnom istinom... Crtam po zidu... Mrak... Siluete... I u maniru ludog poete Purpurni sonet bojim ti vinom...

ZABORAVLJENI SONET Bez nje sam samo stih iz pesama... Ili sam plamen što bolno tinja... Il' možda tepih čipkast resama na kojem prošlost vekuje škrinja...

А pokraj mene cvetaju zôve... Dešavaju se neke promene... Na rame često sleću mi sôve... А ona nikad me ne spomene... Јesam li uklet, stalno se pitam... Nje nema... Sebi sonete čitam... I uvek sâm u mraku ostanem... Ceo svet svodim na prašnjav kutak, sviknut da budem drveni lutak i da nikada čovek ne postanem... 49

Profile for Zvezdani Kolodvor

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Advertisement