Page 29

___________________________________________________________________________________

Ostaci nekog drugog Istanbula u Bešiktašu

Strahopoštovanje i bogobojažljivost jednostavno nisu dovoljno jake riječi da opišu taj zvuk. Ne znam kako ni zašto, ali odjednom sam vidio maloazijske stepe i ratnički narod koji će za jako malo vremena da pokori sve oko sebe. Ne znam kako ni zašto, ali odjednom mi se sve to učinilo jako logičnim i lako shvatljivim. Ušao sam u Plavu džamiju i ne znam ni sam koliko sam unutra ostao gledajući ljude. Majku i ćerku iz Francuske. Neke kosooke pokrivene gospođe. Lokalne plećate momke kako ustaju nakon molitve, grle se i slikaju za Fejsbuk. Selfi u džamiji. Nije moglo da mi ne bude malo smiješno. Kasnije tih dana uspio sam da upadnem i u Aja Sofiju. Kažu da je Justinijan, kada ju je napravio uzviknuo oduševljeno: „Solomone, nadmašio sam i tvoj hram!“ Aja Sofija je veća u pričama nego u stvarnosti. Istina je da je Hram Svetog Save na Vračaru gotovo dvadeset metara širi i viši od nje. Ali Aja Sofija je građena prije 1500 godina, a to je ipak nešto. Mogao bi čovjek o Aja Sofiji knjigu čitavu da napiše, na primjer, kako je rođena praktično iz pokušaja državnog udara, takozvane pobune Nika, kada je prvobitna građevina oštećena. Tada je Justinijan u jednom danu uz podršku svoje žene, carice Teodore, pobio oko 30.000 ljudi. A onda je napravio najveću crkvu na svijetu da u istoriju uđe kao zadužbinar, a ne kao krvolok. Ali ono što se meni najviše svidjelo u Aja Sofiji nije toliko boja njene fasade sa svim nijansama istorijske patine niti ta fascinantna kupola ni mozaici ili natpisi na arapskom iz vremena kada je ona bila džamija već jedna najobičnija mačka. Dok su turisti slušali vodiče kako im na slabom engleskom objašnjavaju šta je tu i kada bilo odnekuda se pojavila jedna mačka i nonšalantno prošla kraj njih krajnje ne-

zainteresovana i za vizantijsku epohu i za islamsku kaligrafiju. Mačka je tu bila domaća, shvatio sam to jer se niko od čuvara nije na nju obazirao, a nije bila ni jedina. Uskoro se pojavila još jedna. Te mačke su unijele dah života u tu dosadnu scenu gdje smoreni vodiči objašnjavaju naizgled zainteresovanim turistima istoriju mjesta. Ljudi su otišli u drugom pravcu, a ja sam mačku vukao za rep u po Aja Sofije pokazujući na svom primjeru kako da čovjek ostane nezreo i kad nabije dvadeset i šest godina u guzicu. Istanbul će čovjeka osvojiti silinom života koji izbija iz svake njegove pore. Kada uđeš u Istiklal ulicu i kada se ponese ta rijeka ljudi shvatiš koliko je u stvari Istanbul veliki grad. Onda skreneš u neku od brojnih čajdžinica i kafana i shvatiš da se svi zvukovi pretapaju u jedan veliki žamor koji je na neki čudan način umirujući. Prva stvar što čovjeku upadne u oči kad dođe u Istanbul je to koliko malo Turci piju kafu, a koliko puno čaj. Upada u oči i da Turci uopšte ne puše ko Turci. Zvanični podaci govore da Istanbul ima 14 miliona stanovnika, ali lokalci se nikako neće složiti s tim. Neki tvrde da ima i do 20 miliona. Teško je reći. Ali kad autobus izađe na autoput koji vodi dalje prema Aziji i kad vidiš bukvalno hiljade zgrada načičkanih jednu pored druge ne možeš da se ne zapitaš kako je zaboga organizovan život u tim džematima. Ili na koliko tih zgradurina dolazi jedna džamija? O istoriji Istanbula su napisane i pisaće se mnoge knjige jer dvije hiljade godina istorije grada nudi i više nego što čovjek može da upije. Ali Istanbul i dalje ispisuje istoriju i zadnji put je veliki rez urezao u maju 2013. godine, kada su izbili protesti protiv uništavanja Gezi parka. 29

Profile for Zvezdani Kolodvor

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Advertisement