Page 22

___________________________________________________________________________________ Ivan Gaćina, poput mudrih izreka (baštine narodne mudrosti), takođe, ali na svoj originalni način, u stihovima pesme „Dok ima“ izriče stav o životu u kome ima dosta logike, ali i kontradiktornosti, jer upravo život je sam po sebi kontradiktoran. Te otuda, ako ima vere ima i nade, dok ima sunca, ima i topline, dok ima pesme ima i plesa, ali isto tako dok ima svetla ima i tame, dok ima mane ima i vrline, dok ima pustinje ima i oaze, dok ima života ima i smrti. Zaista, život je upravo takav, šarenolik i veoma često sačinjen od suprotnosti, pa čak i kontradikcija. U pesmama „Što je život?“, „Prolaznik u noći“, „Lutam mislima“ upravo govori o teskobi čoveka bačenog u ovu egzistenciju, a sa rokom trajanja, gde je u magnovenjima kao i u snovima moguće pobeći, bar za neko vreme, iz stvarnosti koja je surova i puna zlih ljudi, kao i onih koji te navode na greh. U svemu tome, jedino uzvraćena ljubav voljene osobe, nama prolaznicima, može pomoći da nekako prebrodimo to putovanje sa što manje ožiljaka. Ili pak u „Tama u noći“ oseća se ta teskoba kad ostanemo sami sa sobom, onako u tami gluva doba, gde ni vetar ne duva, u stanju osamljenosti sama sa sobom pesnik sa jezom oseća samo ponor koji zjapi. Svet, posmatran kao celina sastavljen od onih što se rađaju i umiru, a sve sa svojom lošom prirodom i konačnosti i u odnosu na celokupni univerzum... U svetu, pesma „Svijet“, pesnik uočava da je naša planeta sastavljena od uglavnom vode, a opet, u univerzumu ona je jedna obična alka, gde se u toj alki, mikrokosmosu odvijaju procesi od rađanja do smrti uz sve ružno i lepo što te individualne živote može zadesiti, a u zavisnosti od sudbine. A opet, za sveukupni univerzum, naša planeta je samo jedan kamenčić od mozaika celokupnog makrokosmosa. I dok čovek putuje „Izgubljen leži u prostoru i vremenu, / počiva zaboden kao mač u kamenu, / u beskraj se pruža tajanstveni svijet.“, ali sve će proći i na kraju za one koji vode računa o ponašanju, čeka ih „Iza skrivenih vrata blaženi je raj, / eliksir ljubavi u njemu se toči. …“ Život je sam po sebi težak i poeta priznaje da nam ponekad bude svega dosta. Ipak, on je duboko ubeđen u svoj stav da je ovaj život u odnosu na večni sića. A, u trenutcima žute minute, kada pred nama se pričini da je samo ponor, u pomoć nam pristiže naš anđeo čuvar. Gaćina smatra da ga svako na ovoj zemaljskoj kugli ima. U pesmi „Anđeo Rafael“ to na veoma plastičan način i iskazuje: „Na satu života zupčanik je stao, /zjapio je ponor ispod mene. /Anđeo Rafael ruku mi je dao,/ proletjele su umom slike njene. … Kratak je tren na rubu života, /lebdio je život u kocki leda./ Na rubu su bili ponor i Golgota/ s koje me Spasitelj i sada gleda.“ Svi smo mi, manje ili više, arhetipski pomalo i pagani, pa čak idemo i do onih oblika religiozne svesti gde verujemo u vile, vampire, magiju, vradžbine... „Puno laje zmijska baba. / Ne reci joj priče svoje / niti ako si baraba. / Uroci njeni zaista postoje.“ Poeta u svojim maštarijama ponekad zamišlja da ljubav, kao i osoba u koju smo zaljubljeni, može biti vampirska. I dok je na svim drugim poljima svog delovanja oprezan, kada je u pitanju ljubav, ta zanesenost i strast, zaista nas može zavesti, pa i našeg poetu. To se lepo vidi iz pesme: „Sanjao sam da si vampir“, gde između ostalog peva: „Noćas smo igrali neke igrice, / bila si mi poput vatrene tigrice. / Poljupci tvoji mlade vampirice / iskazivali su moć ledene kraljice. … Zubi tvoji oštri vješto su se krili / dok si parodirala u noćnoj svili. ... Mislio sam, postat ću vampir, / proslavio nisam taj đavolji pir.“ Jedino u ljubavi prema ženi i strasti dolazi do potpunog slabljenja opreza. Otuda su stradala zbog žena mnoga carstva, a i Adam je pod uticajem Eve kušao plod spoznaje dobra i zla... Na neki način to je po Gaćini i razumljivo, jer iz celokupne anksioznosti do koje dolazi putnik u tamnim i gluvim snovima, jedina svetla tačka koja mu može olakšati „putovanje“ jeste srodna duša, odnosno voljena žena. Tako, Gaćina i znatan deo svojih stihova posvećuje ljubavi prema ženi. Povremeno, u svojim samotnim lutanjima kosmičkim prostranstvima vapi za njom, priziva je i priznaje da je ona ta koja mu daje smisao života. Tako nam poeta kroz divne ljubavne stihove sasvim ogoljuje svoju dušu, bez uvijanja govoreći da je za njega ljubav voljene žene ono što ga jedino može spasiti, ili ako je neuzvraćena potpuno sunovratiti. Naravno, povremeno se poeta trza iz zanesenosti ljubavne čežnje i strasti, te upozorava kao u pesmi „Zmijska ljubav“: „Je li ljubav podla zmija /što na grijeh te smrtni tjera/ili ti otrove iz krvi ispija?/ Znaš li gdje je tvoja mjera?“... Primećuje Ivan, kako već reče u jednom stihu, da je „ljubav opasna“. Hah, da, u opštem smislu reči ljubav pored toga što je jedno od najlepših i najplemenitijih ljudskih osećanja itekako može biti opasna...

22

Profile for Zvezdani Kolodvor

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani Kolodvor  

Časopis za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor br. 2 Tema broja: Umetnost kao Modus Vivendi

Advertisement