Ni onostrano nije našoj pesnikinji, misliocu, nedokučivo, ona ga otvara posebnim „obrisima svetla“. To je za nju izazov jer, između otvorenog i skrivenog značenjnja često se nalazi svet suprotan ovom virtuelnom. Pesnikinja se na to odlučuje da bi izbegla „isti svet“, svet je onakav kako ga vidimo a ona želi da ga vidi tako da u njemu nalazi više realnosti i ljubavi. Ljubav je u nama, ona je nešto što smo „ogledno doživeli“ a doživljeno treba čuvati. Ako tog doživljaja nestane treba se ozbiljno zapitati šta je tome uzrok. Vesna Tatalović ima odgovor: „Kad dobar si sa sobom/ – ljubav ti dođe.“ Zaljubljen čovek stvara čuda, ima nadu, a kad čoveku uzmete nadu onda je i sam sa sobom u sukobu, brani se sebičnošću i u njoj čaura. Stoga je pesnikinja Tatalović pažnju posvetila prepoznavanju i spoju nespojivog. Ljubav je za nju glas istine, zato „digni svoj glas/ da laži svoje otpakuješ“, da ih se oslobodiš, kaže pesnikinja. Treba hodati u svojim a ne u „tuđim cipelama“. Vesna Tatalović u „vatrenom krugu“ vidi boginju pravde, veruje u njenu ruku ali traži od nas da drugi deo te pravde nađemo u sopstvenoj savesti, kako bi i sami izbegli kavez u kome je „nevidljivim nitima/ – dah stisnut“. Nepravda je deo okeana nesreće: „Ni mali talas/ slomiti se (ne)može.“ „Igra vatrenog kruga“,7 zatvara svoje stranice ciklusom „Raspevavanje“ što je uzvratni dijalog sa pesnikinjom Draganom Ćatić. To je „i lep susret energija na sredini. (...) Velika je čast poznavati ove pesnikinje (...) leči muzika njihovih reči“.8 Završavajući čitanje knjige „Igra vatrenog kruga“, nametnuo mi se zaključak da će budući čitalac imati čast da razmišlja o onom što tek nastaje jer, poetske minijature Vesne Tatalović traže ozbiljna tumačenja i izazvaće brojne varijacije već zapisanog. Ali, niko se ne može oteti utisku da je ovo poetska umetnost, a „umetnost je potreba za dobrim“, kako je kazivao mudri Stevo Žigon. U Prolom Banji 11. novembra 2016.
____________ 1) Heraklit (540 – 470, pre Hrista) grčki filozof. 2) Vesna Stanković Tatalović (Beograd, 19..) piše poeziju, ovo je njena prva knjiga. Živi u Beogradu. 3) Vesna Tatalović: „Igra vatrenog kruga“, DragSvet, Beograd, 2015. 4) Bilo je tumača koji su čak haiku imenovali formom epigrama (Revon, Florenc...), međutim to nije tačno. Miloš Crnjanski je to najjednostavnije objasnio: „Pesnik haikaia, haijin, pre svega je slikar u smislu zagledanosti poznavanja svoje zemlje, svojih brda“. Haiku stvara priroda, uloga pesnika tu je samo da zapiše uočenu sliku. Forma epigrama i misli traži drugu vrstu energije i one se mogu stvarati u kabinetu što za haiku nije slučaj. „Morate otići do cveta da bi videli šta je cvet.“ 5) Gordana Petković: „Obalom sna i jave“, iz recenzije za knjigu „Igra vatrenog kruga“, str. 69, 70. 6) Radivoje Pantić: „Jednostavno, Paun“, eseji, UKS, Svitak i Narodna biblioteka Požega, 2016, str. 114. 7) Ovakav razgovorak drugačijeg sadržaja pesnikinje su imale u završetku knjige „Borovih iglica ples“ Dragane Ćatić koja je objavljena zajedno sa ovom, kao jedna. 8) Ljiljana Vojvodić: „Razlistavanje smisla, razvejavanje besmisla“, iz recenzije za knjigu „Igra vatrenog kruga“, str. 71.
ZVEZDANI KOLODVOR | 58