Page 1

petok. 28 oktomvri. 2011 (weekend izdanie) МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2.161,31 МБИД 2.226,80

ОМБ 117,44

+2,35% +0,82% +0,16%

 Izvor: Makedonska Berza

КУРСЕВИ И ВАЛУТИ ЕМУ € САД $ В.Британија £

61,50 44,16 70,54

petok-28. sabota-29. nedela-30. oktomvri. 2011 | broj 396 | godina 2 | cena 20 den. | tel. 3 298 110 | faks. 3 29 298 111

WWW.KAPITAL.MK

 Kursna lista na Narodna banka na Makedonija, koja gi sodr`i odnosite me|u srednite kursevi na stranskite valuti

NAMALENI NARA^KI, PAD NA PROIZVODSTVOTO. RECESIJA?!

 STRANA 2-3

KAPITAL REPORTA@A

BEROVO ^EKA DA STANE [VAJCARIJA

 STRANA 8-9

NASKORO!!! MESE^NIK

NA 9 NOEMVRI

petok / weekend. 28 oktomvri. 2011

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari...

L A T A: I P A K ZNAV DO

~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

3.000

+2,35

МБИ10

2.800

ATRAKTIVNITE KAMATI GI PRIVLEKOA PARITE NA GRCITE

2.600 2.400 2.200 2.000 1.800 07/10

09/10

12/10

03/11

06/11

09/11

 MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii na kompanii kotirani na oficijalniot pazar na Makedonska berza

GRCITE [TEDAT VO MAKEDONIJA  STRANA 4-5

Gaxetite ne se statusen simbol, tie se potreba  STRANA 8

Gr~kiot dolg ve}e ne e tolku dolg  STRANA 14

VOVEDNIK KATERINA POPOSKA

Dr`avnite rezervi na nafta ne se biznis. Ili se?  STRANA 2


Navigator

2

PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

PETOK 28 OKTOMVRI 2011

DR@AVNITE REZERVI NA NAFTA NE SE BIZNIS. ILI SE?

Z

Zadol`itelnoto ~uvawe na dr`avnite rezervi na nafta i nafteni derivati e dovedeno vo opasnost!!! Ako vakvo alarmantno predupreduvawe dojde od porane{en direktor na Direkcijata za zadol`itelno ~uvawe na nafta i nafteni derivati, zna~i deka sekoj premier }e se vozbudi od informacijata i vedna{ }e go re{i problemot. Stanuva zbor za isklu~itelno seriozen problem, zatoa {to dr`avnite rezervi na nafta se va`ni za stabilnosta na zemjata. Plus se mnogu golem biznis, zatoa {to dr`avata vr{i nabavka na nafta i nafteni derivati preku javni nabavki i pla}a za nivnoto ~uvawe vo privatni skladi{ta. No, Vladata apsolutno ne e zainteresirana za ovoj problem!!! [to se ~eka? Pa, trite privatni kompanii nemaat pove}e mesto kade da ~uvaat dr`avni rezervi na nafta i nafteni derivati! [to treba da se ka`e pove}e od ova za da svetne crvenata sijali~ka za trevoga i da se reagira! Kako ova da e tema od najmarginalno i so najnesu{tinsko zna~ewe... Katastrofa! Na zaminuvawe od direktorskata fotelja vo Direkcijata za zadol`itelni rezervi na nafta i nafteni dericati, po samo {est meseci od nazna~uvaweto na funkcijata, direktorot Jovan Siljanovski (partiski ~len na VMRODPMNE!) alarmira deka zadol`itelnite rezervi na nafta i nafteni derivati nema pove}e kade da se ~uvaat, a mora da se ~uvaat! I zamislete, pri~inata e nere{eni imotno-pravni odnosi za skladi{tata, koi traat ve}e 20 godini. Dr`avata e dovedena vo }or-sokak i nikoj muva ne go lazi. Zamislete, inertnosta na instituciite odi dotamu {to ve}e dve godini Agencijata za stokovi rezervi

ne & gi predava ingerenciite za skladi{tata na zadol`itelnite dr`avni rezervi na goriva na Direkcijata za zadol`itelni rezervi na nafta i nafteni derivati. Nitu pak, go re{ava problemot so kapacitetite za ~uvawe dr`avni zadol`itelni rezervi od goriva. Se menuvaa direktori, na koi rakovodeweto so Direkcijata za zadol`itelni rezervi na nafta im be{e popatna stanica. Nitu se zainteresirale, a u{te postra{no, ne go ni re{ile problemot. Trite privatni kompanii, Okta, Makpetrol i Lukoil, koi gi ~uvaat dr`avnite nafteni rezervi, se obvrzani vo 20% od nivnite skladi{ta da ~uvaat rezervi na goriva za dr`avata. No, na nekolku lokacii vo Makedonija, kako vo Bitola, Veles, Vaksince, ima rezervoari za ~uvawe nafta za koi sopstvenosta ne e ras~istena, ne se re{eni imotno-pravnite odnosi, nema imotni listovi, nema jasna sopstvenost nad zemji{teto, ne se znae koj kolku vlo`il niz godinite vo odredeni skladi{ta. Ne se znae nitu dali rezervoarite se polni, izbu{eni, pa lokalci si to~at kanti so gorivo... Najgolem del od tie rezervoari sega gi koristi Makpetrol, koi kako strate{ki se gradele vo porane{na Jugoslavija. Vo 70-tite i 80-tite godini Makpetrol, kako edinstven igra~ na pazarot, gi dobil na upotreba od dr`avata bez poseben nadomest. Duri sega izleguva na videlina problemot so imotno-pravnite odnosi za skladi{tata. Brilijantno. Poslednite 20 godini se prespale. Nejasno zo{to dr`avata ne go re{ava ovoj problem, koj e od krucijalno zna~ewe. Soglasno evropskite direktivi, Makedonija e obvrzana do 2015 godina da obezbedi prose~na dnevna potro{uva~ka na goriva za najmalku 90 dena, presmetano spored prose~nata dnevna potro{uva~ka prethodnata godina. Kolkavi se dr`avnite rezervi na naftenite derivati e dr`avna tajna. A kako Makedonija }e gi obezbedi, ako nema kade da gi ~uva?!

kompanijata e formirana vo 1999 godina, koga e izdaden prviot broj na magazinot Kapital

ul. Veqko Vlahovi} br 11, (delovna zgrada na Tehnometal Vardar AD, 2 kat) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; DIREKTOR I GLAVEN UREDNIK: Qup~o Zikov

KATERINA POPOSKA poposka@kapital.com.mk

Spored Zakonot za zadol`itelni rezervi na nafta i nafteni derivati pak, dr`avata mora da ~uva dr`avni stokovi rezervi - p~enica, p~enka, ja~men, sol, maslo za jadewe, nafteni derivati, lekovi i medicinski potro{en materijal - so koi }e intervenira vo slu~aj na prekinato ili nedovolno snabduvawe na pazarot predizvikano od voena sostojba, vonredna sostojba, elementarni nepogodi ili drugi pri~ini {to }e predizvikaat pogolemo naru{uvawe na pazarot so ovie proizvodi. Evropskite direktivi se jasni - Makedonija e obvrzana do 2015 godina da obezbedi rezervi od nafteni derivati kolku {to e prose~nata dnevna vnatre{na potro{uva~ka za najmalku 90 dena, presmetano vo odnos na prose~nata dnevna potro{uva~ka od prethodnata godina. Zagri`uva, no mnogu pove}e razo~aruva faktot {to tokmu dr`avnite institucii formirale rabotna grupa koja itno treba da gi re{oi imotno-pravnite problemi, a taa posleden pat odr`ala sostanok pred {est meseci. Pa, za kakva posvetenost i budnost na Vladata zboruvame?! Da ne go zanemarime i faktot deka ~uvaweto na dr`avnite nafteni rezervi e premnogu ~uvstvitelna tema, no i odli~en biznis... Mo`ebi zatoa sekoja svesna improvizacija otvora somne` za nezakonsko rabotewe. Koga vakov skandalozen moment se ignorira od nadle`nite, kojznae koi se asovite i vo koi xebovi se krijat?!

ODGOVOREN UREDNIK

Spasijka Jovanova

POMO[NICI NA ODGOVORNIOT UREDNIK

Katerina Sinadinovska (politika) Katerina Poposka (ekonomija) UREDNICI

IZVR[EN DIREKTOR (MARKETING I FINANSII)

Gordana Mihajlovska

Maja Bajalska, Aleksandar Janev, Aleksandra Spasevska

GRAFI^KI I IT DIREKTOR

Nikolaj Toma{evski

OFFICE MANAGER I FINANSII

Aleksandra Nikolova: ++389 2 3298 110/ lok:101 nikolova@kapital.com.mk

ODGOVOREN UREDNIK NA SPECIJALNI DODATOCI

Verica Jordanova

ODGOVOREN UREDNIK NA WWW.KAPITAL.MK

Aleksandar Jan~eski

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL

Sawa Savovska: ++ 389 2 3298 110/ lok:104 pretplati@kapital.com.mk REKLAMA

Aleksandra Stojmenova: ++389 2 3298 110/ lok:103 marketing@kapital.com.mk; aleksandra@kapital.com.mk

OGLASI: Dijana Gulakova: ++389 2 3298 110/ lok:105 gulakova@kapital.com.mk SPECIJALNI PRILOZI: Jasmina Savovska Tro{anovski ++389 2 3298 110/ lok:102; prilozi@kapital.com.mk

357

М

ilioni denari iznesuva vkupnata dobivka na bankite vo Makedonija na krajot od juni godinava. Ova e podobruvawe vo odnos na prviot kvartal, koga bankarskiot sistem be{e vo zaguba. Sepak, dobivkata e pomala za 140 milioni denari, odnosno za 28,2%, vo sporedba so ostvarenata vo prvite {est meseci od 2010 godina. NBRM zaklu~uva deka izmenite vo regulativata za na~inot na utvrduvawe na minimalnata likvidnost }e imaat pozitivno vlijanie vrz profitabilnosta na bankite so ogled na toa {to ovozmo`uvaat dopolnitelni raspolo`livi sredstva za plasirawe vo plasmani so povisok prinos, osobeno kaj privatniot sektor.

GOLEMO FINALE NA EKONOMSKATA KRIZA

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010 telefon: ++ 389 3 298 110 Фaks: 3 298 111 e-mail: kontakt@kapital.com.mk Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje,

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

Pe~ati: Grafi~ki Centar Skopje Spored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i mo`at da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot. Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

NAMALENI NARA PAD NA PROIZVO Glavnite ekonomski indikatori za dvi`eweto na makedonskata ekonomija vo naredniot period – slabata obezbedenost na proizvodstvoto so nara~ki od stranstvo, namaluvawe na obemot na proizvodstvo, zalihite na surovini i repromaterijali pod normalata i padot na vrabotenosta vo industriskite kapaciteti, upatuvaat deka biznisot e na rabot na nova kriza. Klu~nite industrii vo septenvri bele`at ogormen pad vo proizvodstvoto - tekstilnata od 38,8%, prehranbenata od 15,7% i metalskata industrija padna za 9,7%. Ekonomistite predupreduvaat deka po~nuva golemoto finale na ekonomskata kriza ALEKSANDAR JANEV

G

janev@kapital.com.mk

Glavnite ekonomski indikatori za dvi`eweto na ekonomijata vo naredniot period – slabata obezbedenost na proizvodstvoto so nara~ki od stranstvo, namaluvawe na obemot na proizvodstvo, zalihite na surovini i repromaterijali pod normalata i namaluvawe na vrabotenosta vo industriskite kapaciteti upatuvaat deka biznisot e na rabot na nova kriza. Dr`avnata statistika vo septemvri povtorno evidentira pad na industriskoto proizvodstvo od 3,3%, {to pretstavuva prv signal na zabavuvawe na ekonomijata. Klu~nite industriski sektori bele`at ogromen pad - tekstilnata industrija od 38,8%, prehranbenata od 15,7% i metalskata od 9,7%. Ekonomistite predupreduvaat deka po~nuva golemoto finale na ekonomskata kriza. Prvite signali deka mra~nite ekonomski vlijanija od Evropa seriozno gi pogoduvaat doma{nite kompanii doa|aat od menaxerite, koi ve}e stravuvaat deka vo naredniot period }e se soo~at so namaluvawe na nara~kite i pad na proizvodstvoto. Osven toa, namaluvaweto na cenite na metalite na svetskite berzi sozdava dopolnitelna nesigurn-

ost za proizvodstvoto.

Zagri`uva~ki za ekonomijata e {to o~ekuvawata na biznismenite za idnata godina se u{te popesimisti~ki.

Od kompanijata za proizvodstvo na transformatori Rade Kon~ar velat deka ve}e ima namaluvawe na pobaruva~kata na evropskite pazari, pred s$ poradi namaluvawe na kapitalnite investicii. Iako narednite ~etiri meseci se obezbedeni so nara~ki, ne se znae {to }e se slu~uva potoa. “Vladee golema nesigurnost na pazarot. Vo metalskata industrija nema namaluvawe na cenite na inputite, no kako {to }e se namaluva pobaruva~kata na evropskite pazari, ne znaeme po koja cena }e gi prodavame krajnite proizvodi. O~ekuvam u{te eden bran na krizata, a toa vo golema mera }e se odrazi vrz na{eto rabotewe”, ocenuva Ace Antevski, direktor na Rade Kon~ar. Voobi~aeno tekstilnata industrija e prva na udar na ekonomskata kriza. Pobaruva~kata na tekstilni proizvodi ve}e po~nuva drasti~no da se namaluva. Od Klasterot za tekstil ocenuvaat deka vlijanieto na krizata kaj tekstilnite kompanii najmnogu zavisi od toa na koj pazar se izvezuva. So ogled na toa {to Makedonija najmnogu izvezuva na evropskite pazari, vtoriot udar vrz industrijata }e bide prili~no silen. “Vo momentov nema namaluvawe na nara~kite, no problemati~no e {to cenite na tekstilot postojano pa|aat. Koga se namaluva standardot na gra|anite, tie prvo kratat na tro{oci za obleka, a toa zna~i i namaluvawe na cenite. Dokolku prodol`i ovoj trend i ponatamu, tekstilnite kompanii }e

bidat dovedeni do rabot na profitabilnosta, {to zna~i deka }e se namali proizvodstvoto, a del od rabotnicite }e ostanat bez rabota”, veli Marija Petkovska, pretsedatel na Klasterot za tekstil.

-41,5% -38,8% 15,7% 9,70% 8,60% 8,30%

KO@ARSKA INDUSTRIJA

TEKSTILNA INDUSTRIJA

PREHRANBENA INDUSTRIJA

METALSKA INDUSTRIJA

RUDARSKA INDUSTRIJA

HEMISKA INDUSTRIJA Ekonomistite procenuvaat deka krizata od Evropa }e se prelee vo doma{nata ekonomija vo slednite dva-tri meseci. Prvite znaci ve}e se pojavuvaat. “Doznakite od stranstvo {to gi pra}aat iselenicite vo poslednite dva meseca zna~itelno se namaleni, a so niv Makedonija go pokriva trgovskiot deficit. Ova e prv znak deka seriozna kriza, u{te posilna od prethodnata, ni e pred vratata. Biznismenite mislat deka se obezbedeni so nara~ki za sledniot period, no mnogu nabrzo }e se soo~at so namaluvawe na proizvodstvoto i izvozot, bidej-


Navigator

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

 LIDERI

 3

 NE IM BE[E DENOT

 POBEDNIK POBEDA ZA MERKEL, NO NE I ZA EVROPA

DUWA MIJATOVI] spea da po~ne razgovor so site strani za problemot so slobodata na mediumite vo Makedonija, koj podolgo vreme sozdava tenzi~na situacija

ANGELA MERKEL o`e da zdivne germanskata kancelarka za moment zatoa {to e postignat dogovor za spas na evrozonata, ostanuva dogovorenoto da se sprovede na teren

U

JIR@I BUZEK ema kriza za evropratenicite, koi za 2012 godina si go zgolemija buxetot za 5,2% i pokraj site predupreduvawa deka mora da se {tedi vo Brisel

M

PASKAL LAMI vetskata trgovska organizacija ne mo`e da se spravi so protekcionizmot vo me|unardonata trgovija, koj se kosi so principite na ovaa organizacija

N

S

A^KI, ODSTVOTO. RECESIJA?! }i pobaruva~kata kaj najgolemite trgovski partneri opa|a. Seto toa }e pridonese kon namaluvawe na ekonomskata aktivnost. N$ ~eka te`ok period za ekonomijata, no Vladata ovojpat poka`uva pogolema podgotvenost da go vozvrati udarot so pove}e kapitalni investicii”, izjavi profesorot od Univerzitetot na Jugoisto~na Evropa, Miroqub [ukarov.

Me|unarodnite finansiski institucii konstatiraat deka makedonskata ekonomija e mnogu ranliva na krizata

{to }e se odrazi vrz pobaruva~kata za metali kako stolb na makedonskiot izvoz. MMF, isto taka, vo rok od tri meseci dva pati napravi nadolni korekcii na proekciite za porastot na izvozot. Zagri`uva~ki za Makedonija e {to i procenkite za ekonomskiot rast, kako i za dvi`eweto na izvozot i uvozot kaj najgolemite trgovski partneri, se revidiraat kon popesimisti~ki. MMF vo najnoviot izve{taj za dvi`eweto na globalnata ekonomija procenuva deka Germanija, koja va`i za

vo evrozonata i toa vo golema mera }e vlijae na ekonomskiot rast vo 2012.

Evropskata banka za obnova i razvoj (EBOR) vo posledniot izve{taj za ekonomskata sostojba vo Evropa ja namali proekcijata za rast na makedonskata ekonomija godinava od prvi~nite 3,1% na 3%, a alarmira na zabavuvawe na rastot vo vtorata polovina od godinata. Me|utoa, ve}e za idnata godina prognozite za rast se spu{taat do 2,4%. Spored EBOR, zemjata seriozno }e ja po~uvstvuva krizata

glaven dvigatel na makedonskata ekonomija, idnata godina }e se soo~i so drasti~no zabavuvawe na ekonomskiot rast na samo 1,2% godi{no. Spored procenkite, germanskiot izvoz vo 2012 godina }e porasne samo za 4%, nasproti 7,8% godinava, a uvozot, kade {to prakti~no e vkalkuliran makedonskiot izvoz vo ovaa zemja nasproti 7,7% godinava, }e ostvari rast od samo 3,6% idnata godina. Sli~ni negativni procenki MMF ima i za Grcija i Italija, kade {to odi okolu 15% od makedonskiot izvoz.

30%

D NA INDUSTRIJATA D , PAD ZA 3,3% 24,5%

25% 20% 15%

6,9%

-11,9%

20 2010 20

avg. av a vg. g.

0,9%

jul jul

jun. ju n ju

-1,8%

--3,3% -3,3 ssept.

-7,7% -77

5,5%

maj

mart m

f v fev.

jan. jan jja an. n.

dek. de d k.

-4,4%

-1,5% noem. n oem em

-5%

okt. ktt.

sept. e

0%

a apr.

5%

5%

-10%

11,8%

10,9%

10%

2011

In Industriskoto ndu dustri u r k proizvodstvo k koe se smeta za prv pokazatel k za dvi`eweto na ekonomijata, ekonom vo septemvri zabele`a pad od 3,3%. Prethodno industrijata zakrepnuva{e od ekonomskata kriza so povisoki stapki na rast, no posledniot negativen podatok upatuva na nova recesija NETO POZAJMUVAWA NA VLADATA

2011

2012

3,00% 2,4% 5.011$ 5.355$ 2,00% 4,40%

PORAST NA BDP

BDP PO @ITEL

INFLACIJA

PORAST NA IZVOZ

PORAST NA BDP

BDP PO @ITEL

INFLACIJA

2011 2012

11,4% 11,0%

PRIHODI VO BUXETOT

2011

TRO[OCI OD BUXETOT

2011

2012

2011

2012

% od BDP

% od BDP

% od BDP

% od BDP

30,8% 31,5% 33,4% 33,7% 2,34 2.57 2,52 2.74 €

MLRD.

PORAST NA UVOZ

MLRD.

2011

MLRD.

MLRD.

190

2012

MIL.

MIL.

180

JAVEN DOLG NA VLADATA

2011

2012

BRAT ZA BRAT – TENDER ZA PARI

G

Gradona~alnikot na Ohrid, Aleksandar Petreski, se vpletka vo nov skandal – VMRO–DPMNE obvini deka toj si go “mestel” svojot brat Zdravko Petreski za pretsedatel na komisija koja treba da sprovede postapka za javna nabavka vo visina od 2,5 milioni evra. Ma{ala! Se raboti za tender na koj treba da se izbere firma za izrabotka na javno osvetluvawe na gradot, preku sklopuvawe na javno-privatno partnerstvo. Gradskiot tatko, spored informaciite na vladeja~kata partija, ni pomalku ni pove}e, se zalo`il na ~elo na ovaa komisija za da si go smesti sopstveniot brat, so {to i toa kako se otvora somne` za korupcija i za eventualni

% od BDP

% od BDP

NE MO@E[ DA SE POTPRE[ NA O^ITE, AKO FANTAZIJATA TI E NADVOR OD FOKUSOT

2012

NEVRABOTENOST procenki na me|unarodni institucii

ANGELA MERKEL So malku sre}a i Evropa mo`e da trgne po vistinskiot pat za nadminuvawe na dol`ni~kata kriza. Iako dogovorot za spasuvawe na evroto e donesen i poddr`an od site evropski lideri, s$ u{te e rano Evropa i evroto da se proglasat za pobednici. U{te mnogu pra{awa ostanuvaat neodgovoreni i po ovoj istoriski samit koj }e ostane zapameten vo istorijata kako den koga e spasena evrozonata. Ona {to so sigurnost mo`e da se ka`e e deka evropskite banki }e bidat najgolemi gubitnici od noviot dogovor.

 GUBITNIK

23,8% 24,4%

2012

10,6% 10,0%

Germanskata kancelarka Angela Merkel u{te edna{ poka`a koj ja diktira igrata i koj gi nosi odlukite vo Evropskata unija. I pokraj toa {to site mediumi pi{uvaat deka evropskite lideri uspeaja da postignat dogovor za spas na evroto vistinata e deka germanskata ~eli~na lejdi uspea da gi ubedi site da go napravat toa {to taa saka{e. Ako e vistina deka glavna cel na sekoj politi~ar e da ja zadr`i vlasta i mo}ta, toga{ Merkel po ovoj samit definitivno uspea vo toa. Germanskata lejdi definitvno poka`a deka e lider koj namesto da reagira otposle, nudi re{enija kako da se re{at problemite.



ALEKSANDAR PETRESKI “mestenki”. Treba da znae ohridskiot gradona~alnik deka politikata i biznisot ne smeat da odat zaedno. Ako ne go znae toj zakon, neka si pra{a vo antikorupciskute organizacii. Za da bide sramot pogolem, Petreski se obide ovie obvinuvawa da gi svede na politi~ka borba, so komentar deka VMRO–DPMNE u{te otsega ja po~nale valkanata kampawa za lokalnite izbori vo 2013 godina. Vo normalni dr`avi za vakvi aferi, najmalku {to mo`e da se napravi e da se prezeme politi~ka odgovornost i da se ima doblest da se napu{ti funkcijata, koja so bra}a i so sestri ne se vodi!

 MISLA NA DENOT

-15%

EKONOMSKA SLIKA NA MAKEDONIJA VO 2012

G

32,1%

kubanski nacionalen heroj

MARK TVEN

AMERIKANSKI PISATEL

r.i.p.


Navigator

4  GRAFIK NA DENOT...

 FOTO NA DENOT...

ZAPRE APRE PRE RASTOT NA LO[ITE KREDITI

O^AJNA ADMINISTRACIJA

4.492

3.672

Izvor: NBRM

 Rastot na kreditite r zaklu~no u so 30 ju juni 2011 godina iznesuva u 8,8% , na godi{na osnova,, u r banka na Makedonija. j Do krajot r j na septemvri r godinava poka`uvaat podatocite od Narodnata r r , milijardi j r denari. r Vo vtoriot r r uu~estvoto na bankite vo krediti imaat plasirano 203,8 kvartal fu krediti r se namali od 9,4% , na 9,3%. , “Iako s$ u{te u ne mo`e da se izvle~e nefunkcionalnite k k za podobruvawe b f k k zaklu~ok na kkvalitetot na kkreditnoto portfolio na bbankarskiot sistem, sosema izvesen e faktot deka e prekinat procesot na negovoto vlo{uvawe”, velat od NBM.

 SVETOT NIZ MEDIUMITE

upi{ta neobrabotena dokumentacija i iskr{eni roletni. Vaka otprilika izgleda prose~na kancelarija na eden adminstrativec. Kako i uslugite, taka i uslovite za rabota na administrativcite se o~ajni.

K

foto: FILIP POPOVSKI

1.235

1.108

1.120

1.105

1.098

3.567

Nivo na somnitelni i sporni pobaruvawa od krediti od firmite (vo milioni denari)

1.346

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

ATRAKTIVNITE KAMATI ZA [TEDEWE GI PRIVL A WALL W A STREET JOURNAL Amerikanskiot vesnik Ame pi{uva za dogovorot koj pi{ go ppostignaa evropskite lideri za spas na evrolid zonata. Spored vesnikot, zon dogovorot zna~i zgoldog emuvawe na kreditnata emu sposobnost na Evropskiot spo fond za finansiska stafon bilnost za ~etiri pati bil pove}e, kako i zgolemuvawe pov na aakcionerskiot kapital na bbankite, a dolgot na Grcija e skraten za polovina.   

GRCITE PO^NAA DA [T Gr~ki dr`avjani vo posledno vreme svoite pari gi nosat vo makedonskite banki, doznava “Kapital”. Privle~eni od atraktivnite kamatni stapki vo zemjava, koi se prili~no pogolemi od tie vo Grcija, i od stabilnosta na makedonskite banki, Grcite s$ po~esto gi posetuvale ekspoziturite na bankite vo Gevgelija i vo Bitola. Zakonot im dozvoluva mese~no vo Makedonija da oro~at 10.000 evra doneseni vo gotovina. Nema podatok kolku pari dosega prenele Grcite vo Makedonija

S

PETRE DIMITROV

dimitrov@kapital.com.mk

VVE^ERWI E^ LIST Hrv Hrvatskiot vesnik pi{uva za zdru`uvaweto z na nekolku nacionalni nek mediumi pred pretstojnata med izb izborna kampawa. Spored vesnikot, so zdru`uvawe ves na mediumskite sili Nova TV, “Ve~erwi list” i Media servis se o~ekuva Med pod podobro sledewe na cel celiot izboren proces vo Hrv Hrvatska.   

TODAY’S ZAMAN Turskiot vesnik gi objavuva poslednite podatoci za {tetite, zaginatite i povredenite vo golemiot zemjotres koj {to go pre`ivea Turcija. Vesnikot pi{uva deka Turcija pobarala pomo{ od Evropskata unija da obezbedi {atori, sistemi za greewe. Posledniot bilans na zaginati e 481 lice. 

DNEVNIK Bugarskiot vesnik pi{uva za novata merka na Vladata za turisti~kiiot biznis. Spored vesnikot, turisti~kiot danok koj{to Bugarija go vovede godinava }e bide namalen, odnosno turisti~kite rabotnici }e pla}aat samo {est meseci vo godinata, kolku {to trae turisti~kata sezona. 

Sosedite od jugot gi smenija navikite. Krizata vo Grcija, koja se zakanuva so bankrot na zemjata, gi natera i Grcite, za koi va`i stereotipot deka samo sakaat i znaat da tro{at, da po~nat pove}e da {tedat. I toa vo makedonskite banki, doznava “Kapital”. Privle~eni od atraktivnite kamatni stapki vo zemjava, koi se prili~no pogolemi od tie vo Grcija, i od stabilnosta na makedonskite banki, Grcite s$ po~esto gi posetuvale ekspoziturite na bankite vo Gevgelija i vo Bitola. Zakonot im dozvoluva mese~no vo Makedonija da oro~at 10.000 evra doneseni vo gotovina. Nema podatok kolku pari dosega prenele Grcite vo Makedonija. Deka gr~ki dr`avjani sakaat da {tedat vo makedonskite banki se uverivme i li~no, po kontaktot so lica od filijalite na nekolku banki vo Bitola, Gevgelija i Strumica. Nikoj od vrabotenite ne be{e iznenaden od na{ite pra{awa i baraweto za promotiven materijal na gr~ki jazik.

2,8%

iznesuva prose~nata kamatna stapka za {tedewe vo evra vo Makedonija

0,5

e prose~nata kamatna stapka za {tedewe vo Grcija

Bankite koi gi kontaktira{e “Kapital”, koi imaat filijali vo ju`niot pograni~en region, velat deka registrirale zgolemen interes za {tedewe na gr~ki gra|ani, no nemaat konkretni podatoci za nivniot broj, bidej}i ne vodat posebna evidencija spored nacionalnosta na klientite. Toa ne bilo dozvoleno so Zakonot za za{tita


Navigator

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

 3 FAKTI ZA...

92 1,60 109

 PROCENKI...

dolari za barel dostigna cenata na naftata po informacijata deka evropskite lideri se dogovorile za gr~kiot dolg se zgolemi cenata na amerikanskata lesna nafta na berzata vo Wujork

 SEVERIN HAJNI[,

IZVR[EN DIREKTOR NA AGENCIJATA ZA ODNOSI SO JAVNOST NA AVSTRIJA

MAKEDONSKIOT PAZAR E BEZBEDEN

S

everin Hajni{, izvr{en direktor na Agencijata za odnosi so javnost na Avstrija, veli deka Makedonija e sigurna zemja za rabotewe na kompaniite so avstriski kapital. “I malite pazari, isto taka, imaat ogromna uloga, bidej}i `iveeme vo globalen svet {to podrazbira i globalizirawe na odnosite so javnosta, istovremeno, vo razli~ni zemji”, veli Hajni{. I dodava: “Vo Makedonija ima okolu 80 kompanii so avstriski kapital. Na Balkanot, se razbira, nivniot broj e mnogu pogolem i tie se pretpriema~ki nastroeni. Nie go sledime ovoj trend i rabotime so kompaniite vo Makedonija”.

dolari za barel ~ini cenata na evropskata nafta “brent” na berzata vo London

LEKOA PARITE NA GRCITE

TEDAT VO MAKEDONIJA STRUKTURA NA DEPOZITI (VO MLRD DENARI) 0,20 2,30

8,60 3,40

FINANSISKI INSTITUCII

JAVNI NEFINANSISKI DRU[TVA

60 SEKUNDI BRIFING

 VESTI... APAVE OTVORI NAU^NO-ISTRA@UVA^KI CENTAR VO SKOPJE

A

PAVE internacional, firma vo sopstvenost na francuskata Asocijacija za upravuvawe so rizik, otvori nov nau~noistra`uva~ki centar. Vkupnata investicija iznesuva 2,5 milioni evra. APAVE internacional e kompanija koja raboti vo oblasta na tehni~ki ispituvawa, nadzor, kontrola na kvalitet i upravuvawe so rizikot i oprema vo industrijata so nafta i gas vo sistemite za elektri~ni postrojki, instalacii i uredi. Tokmu poradi toj fakt, kako i poradi uslovite vo Makedonija, kako {to informiraat od kompanijata, donele odluka vakviot centar da bide izgraden vo Skopje. Istra`uva~kiot centar e realizacija na planiranite investicii na kompanijata, koja sedum godini raboti vo Makedonija. APAVE internacional denes ima 86 vraboteni, glavno in`eneri, doktori na nauka i magistri, site od Makedonija. Noviot nau~no-istra`uva~ki centar go otvori pretsedatelot na APAVE, @an Barsej, i pretsedatelot na asocijacijata APAVE, Kristijan Mane od Francija.

BERZA MBI 10 3.000 2.800 2.600 2.400 2.200 2.000

07/10

08/10

10/10

12/10

02/11

04/11

06/11

2.161,31 2010/2011 2010/2011

Max. 2 2.827,62 827 62 Min. 2.059,92

Makedonskata berza v~era ostvari promet od 11.408.038 denari od redovno trguvawe. V~era se sklu~ija 134 transakcii. Najtrguvani bea akciite na Komercijalna banka, dodeka najgolem porast na prose~nata cena zabele`aa akciite na Alkaloid Berovo, 58,69%. Najmnogu padnaa akciite na R@ Tehni~ka kontrola od Skopje, 1,99%. Glavniot berzanski indeks MBI-10 zabele`a porast od 2,35% i trgovskiot den go zavr{i so vrednost od 2,161,31 indeksni poeni. НАЈГОЛЕМ ДОБИТНИК Алкалоид Берово

12.695,00 +4.695,00

+58,69% 58 69%

НАЈГОЛЕМ ГУБИТНИК РЖ Техничка контрола

345,00 -7,00

-1,99% 1 99%

DOW JONES 13.000 12.500

53,20

PRIVATNI NEFINANSISKI DRU[TVA DOMA]INSTVA

157,10 NEPROFITNI INSTITUCII KOI IM SLU@AT NA DOMA]INSTVATA LOKALNA SAMOUPRAVA

na li~nite podatoci. No, retko koja od bankite podgotveno go pre~ekala trendot na preselba na depozitete. Samo od edna banka velat deka podgotvile duri i komplet materijali prevedeni na gr~ki jazik i deka taa strategija im donela novi klienti, gr~ki gra|ani. Vo Stopanska banka pak, velat deka se podgotveni da im izlezat vo presret na barawa na klientite. “Bidej}i po nacionalnost ne gi obrabotuvame podatocite za na{ite klienti, ne mo`eme da izdvoime dali ima zgolemen broj na {teda~i od ju`niot sosed. Sepak, bankata i vrabotenite se podgotveni da im izlezat vo presret na barawa na klientite blagodarenie na bogatata ponuda na depozitni proizvodi koi gi zadovoluvaat potrebite na site klienti, vklu~itelno i na stranskite gra|ani. Ne raspolagame so reklamni materijali na gr~ki jazik”, izjavija od Stopanska. So konkretni podatoci ne raspolagaat ni vo Ohridska banka. No, svesni za potencijalot na pograni~nite gradovi, za slednata godina najavuvaat otvorawe na filijala vo Gevgelija, za

Vo strukturata na depozitite vo makedonskite banki dominiraat parite od gra|anite. Kolku od niv se gr~ki ne se znae. koja procenile deka e pazar so golem potencijal. Od Prokredit banka, koja ima svoi filijali vo Strumica i vo Bitola, velat deka ne registrirale pogolem trend na gr~ki {teda~i. So prose~ni kamatni stapki od 5,8% za denarsko {tedewe i 2,8% za {tedewe vo evra, Makedonija vo regionov ima najpovolni uslovi za {tedewe. Zakonskata regulativa dozvoluva i strancite da {tedat vo denari, za {to se nudat poatraktivni uslovi. Gr~kite prose~ni kamatni stapki za {tedewe se dvi`at od 0,5% do 1%, zavisno od sumata koja se oro~uva i vremenskiot period za koj{to va`i oro~uvaweto na parite. Gr~kite i drugite stranski gra|ani vo gotovina mese~no mo`at da oro~at do 10.000 evra vo Makedonija, a dokolku uplatata se vr{i preku smetka nema ograni~uvawe na sumata. Depozitite se najzna~aen izvor za makedonskite banki. “Depozitite na nefinansiskite subjekti s$ u{te se najzna~ajniot izvor na finansirawe na aktivnostite na bankite, so ostvaren kvartalen i godi{en rast od 1,8% i 9,6%, soodvetno”, velat od Narodnata banka na Makedonija.

IMAME PREVEDUVA^, NE SE SEKIRAJ apital v~era razgovara{e so vraboteni vo ekspozituri na nekolku banki vo Gevgelija, Bitola i Strumica. Tie ni objasnija deka ne raspolagaat so materijali za nivnite uslugi na gr~ki jazik. No, generalno, site vraboteni se ponudija da pomognat za “na{iot gr~ki prijatel”, na koj se povikuva{e “Kapital”. Pobaraa na{ite barawa da gi ispratime na imejl i ni vetija deka }e dobieme odgovori na gr~ki za s$ {to ni treba. Pove}eto od pograni~nite filijali se pofalija deka koristat uslugi na preveduva~i za gr~ki jazik.

K

FI^ GO ZADR@A ISTIOT KREDITEN REJTING ZA MAKEDONIJA

A

gencijata za krediten rejting Fi~ ja potvrdi fiskalnata stabilnost na Makedonija i go zadr`a kreditniot rejting BB+. “Rangiraweto se bazira vrz solidnata ramka na makroekonomska politika, niskata vladina zadol`enost i deficit, kako i stabilniot bankarski sistem. Sepak, i ponatamu demnat fiskalnata ranlivost i politi~kite rizici”, izjavi Mateo Napolitano od agencijata Fi~. Ovaa francusko-amerikanska agencija o~ekuva makedonskata Vlada godinava da gi ostvari ili blago da gi nadmine proekciite za deficitot od 2,5% od BDP. Taa predviduva namaluvawe na buxetskiot deficit na 2% do 2013 godina i zadr`uvawe na javniot dolg na nivoto do 30%.

12.000 11.500 11.000 10.500 10.000 9.500

07/07

27/07

16/08

05/09

12.113,20 +2,06% 2 06%

Wall Street go digna palecot nagore za evropskiot dogovor - site akcii “pozelenea” kako rezultat na postignatiot dogovor na evropskite lideri za stabilizacija na evrozonata. Akciite na evropskite berzi pak, porasnaa na najvisoko novo od avgust godinava dosega.

DRUGI PAZARI FTSE 100 Nikkei225 S&P 500 Nasdaq DAX TOPIX

5.740,62 8.926,54 1.272,58 2.718,17 6.336,12 762,79

VALUTI

+3,37% +2,04% +2,46% +2,55% +5,32% +2,18%

£ €

€ $

1,1412

1,4038

-0,5%

+0,8%

СТАПКА

СТАПКА

ПРОМЕНА

GR^KITE MILIJARDERI GI POLNAT STRANSKITE BANKI r~kite milijarderi uspeale da iznesat nadvor od zemjata okolu 600 milijardi evra, iznos {to e pogolem od godi{niot doma{en bruto-proizvod na zemjata. Najgolem del od tie pari se nao|aat vo {vajcarski banki, objavi pred nekolku meseci germanski “[pigel”. Pred nekolku dena na istata tema pi{uva{e i germanski “Bild”, koj objavi suma od 200 milijardi evra. Ministerstvoto za finansii na Grcija gi negira{e informaciite vo vrska so odlevaweto na kapitalot. Zamenik-ministerot za finansii na Grcija, Dimitris Kuselas, izjavi deka iznosot {to e naveden vo germanskiot magazin “[pigel” e neverojaten. Spored nego, tendencijata za “begawe” na kapitalot od Grcija postepeno se namaluva.

G

GRCITE ZAШTEDILE 250 MILIJARDI EVRA o Grcija s$ pove}e se {tedi. Spored podatoci na Centralnata evropska banka (CEB), vo gr~kite banki momentalno ima okolu 250 milijardi na ime {tedni vlogovi. Minatata godina ova brojka se dvi`e{e okolu 200 milijardi evra. Momentalniot trend na {tedewe gr~kite mediumi go ocenuvaat kako najvisok po 1998 godina. Spored CEB, minatata godina od Grcija se izneseni 30 milijardi evra, {to e 12,3% od {tednite vlogovi. Okolu osum milijardi evra se prefrleni vo banki na Kipar. Poradi krizata i mo`niot bankrot, s$ pove}e Grci razmisluvaat i za {tedewe vo zlato.

V

PODOBRA INFRASTRUKTURA ZA POGOLEM TURIZAM

V

lo`uvawe vo infrastrukturata, izgotvuvawe strategija za ruralen turizam, namaluvawe na nezakonskite vrabotuvawa, pogolema edukacija vo turizmot i sorabotka so instituciite i lokalnata vlast se del od barawata na turisti~kite rabotnici do Vladata. Na forum-rabotilnicata “Makedonskiot turizam konkurentna idustrija”, organizarana od Turisti~kata komora, kako glavna cel be{e postaveno jakneweto na instituciite. Od Turisti~kata komora velat deka na turizmot mu se potrebni pogolema organiziranost, pove} e informacii, uslugi i partnerstvo so institucii i organizacii od zemjata i od EU. “]e rabotime na kreirawe novi turisti~ki uslugi, proekti za prekugrani~na sorabotka so Albanija, Bugarija i Kosovo, kampawi za informirawe za IPARD i usoglasuvawe na makedonskoto so evropskoto zakonodavstvo”, najavija od Komorata.

25/09

ПРОМЕНА

ПОВЕЌЕ ИНФОРМАЦИИ НА СТР.10

FJU^ERSI ZLATO

1.719,30 -0,24% 0 24% ПОВЕЌЕ ИНФОРМАЦИИ НА СТР.11

Нафта БрентBRENT NAFTA

112,05

2 88% +2,88% ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

@oze Manuel Baroso

Oli Ren vo idnina }e upravuva so evroto


6

Politika / Pari / Dr`ava

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

 PREGLED VESTI SREDBA GRUEVSKI – TIHI]

P

remierot Nikola Gruevski, v~era se sretna so zamenik-pretsedava~ot na Domot na narodite vo Sobranieto na Bosna i Hercegovina i pretsedatel na Strankata za demokratska akcija, Sulejman Tihi}. Na sredbata, kako {to soop{tuvaat od Vladata, Gruevski i Tihi} razgovarale za odnosite i sorabotkata me|u Republika Makedonija i Bosna i Hercegovina, koi sogovornicite gi okarakterizirale kako odnosi na visoko prijatelstvo i identi~ni stavovi po odnos na razvojot na me|unarodnata i regionalnata sorabotka, so zaedni~ka strate{ka cel za ostvaruvawe na opredelbata za polnopravno ~lenstvo vo evropskite i evroatlantskite strukturi.

PREKINATA RASPRAVA ZA PRISLU[UVAWETO NA BO[KOSKI

P

roblemot {to se provlekuva od prvata sednica na Komisijata za nadzor na sproveduvawe na merkite za sledewe na komunikaciite od strana na ministerstvata za vnatre{ni raboti i za odbrana, izdavaweto bezbednosni sertifikati za pristap do klasificirani informacii na ~lenovite na komisijata be{e pri~ina u{te edna{ da ne se odr`i v~era{nata sednica na ova telo. Na sednicata treba{e da se razgleduva informacijata od Ministerstvoto za vnatre{ni raboti za primena na posebni istra`ni merki vo vrska so apseweto na liderot na Obedineti za Makedonija, Qube Bo{koski, dostavena do Sobranieto so oznaka strogo doverlivo, no bidej}i sertifikatite ne se gotovi, pratenicite Talat Xaferi od DUI i Orhan Ibraimi od DPA pobaraa prekin. Pretsedatelot na Komisijata, Tito Petkovski, smeta deka neobnovuvaweto na bezbednosniot sertifikat na Xaferi, na {to s$ u{te se ~eka, pretstavuva otsustvo na dobra volja i neodgovornost od strana na nadle`nite institucii. Toj li~no, kako {to naglasi, ocenuva deka nekoj svesno ne saka Komisijata da raboti.

KOCE TRAJANOVSKI U@IVA NA SEDNICITE

SOVETNICITE PRA[UVAAT ZA DRVA I CVE]IWA MAKSIM RISTESKI

B

risteski@kapital.com.mk

ezidejnosta na opozicijata, koja vo posledno vreme gi premol~uva duri i najva`nite aktuelni op{testveni pra{awa, se odrazuva i na rabotata na Sovetot na grad Skopje, na ~ija posledna sednica posvetena na sovetni~ki pra{awa se iznaslu{avme s$ osven toa {to bi bilo od realen interes na gra|anite na glavniot grad. Opozicijata se interesira{e za brojot na ise~eni i zasadeni drva, dali gradot }e prodlo`i da go poddr`uva Mladinskiot otvoren teatar, i kakvi se planovite na gradona~alnikot, Koce Trajanovski, za gradskiot teatar. Sovetnikot na SDSM, Petar Arsovski, pobara od

gradona~alnikot na Skopje da mu odgovori kkoja e to~nata brojka na ise~eni sadnici pri grade`nite raboti na bulevarite Teodosij Gologanov i Kliment Ohridski: “Stru~nite slu`bi na gradot izleguvaat so brojka koja za dvaeset se razlikuva od taa {to ja objavija vesnicite, a jas li~no izbroiv 100 ise~eni drva. Sakam da znam koja e to~nata brojka na ise~eni i zasadeni sadnici?”, ja postavi svojata dilema Arsovski pred gradona~alnikot na Skopje. Sovetnicite na SDSM vo nedostig od pra{awa {to Trajanovski bi go stavile “vo tesno”, potsetija na odamna izglasanata donacija za muzejot na Esma i Stevo Teodosievski, pod staroto obvinenie deka donacijata e vsu{nost isplata na zakupninata za koristewe na objektot kako izboren {tab

na VMRO-DPMNE. Sovetnikot Aleksandar Naumovski A k k vo svoeto pra{awe se navrati na informacija stara dve nedeli deka spornata crkva planirana na plo{tadot Makedonija se dislocira, a na nejzino mesto noviot detalen urbanisti~ki plan na op{tina Centar predviduva delovno-administrativen komleks. Malkute sovetni~ki pra{awa na temi {to gi zasegaat gra|anite se odnesuvaa na docneweto so realizacijata na kru`niot tek kaj crkvata Sveti Petar i Pavle vo naselbata \or~e Petrov, i na zastapenosta na cevki izraboteni od opasni azbestni materijali vo skopskata vodovodna mre`a. Svoi kreativni problesoci imaa i sovetnicite od mnozinstvoto. Sovetni~kata na koalicijata VMRO-DPMNE, Esma Rexepova–Teodosievska,

ja interesira{e dali gradot i vo 2012 godina }e prodol`i finansiski da go poddr`uva teatarskiot festival MOT, ~ie posledno izdanie zavr{i pred pomalku od eden mesec. Sepak, najgolemiot biser na sednicata na Sovetot dojde od sovetnikot na DPA, Idriz Orana, koj na Trajanovski mu postavi tri filozofskoeti~ki pra{awa po povod docneweto so proektot za atmosferskata kanalizacija vo op{tina Чair: “Gradona~alniku Trajanovski, prvo, dali veruvate vo toa {to go zboruvate? Vtoro, ako veruvate, dali go realizirate? I treto, ako go realizirate, dali toa go pravite vo interes na gra|anite ili so nekoja druga cel?”, pra{a Orana, a Trajnovski go udostoi so odgovor deka realizira vo interes na gra|anite, no vo zavisnost od realnite faktori na terenot.

DUWA MIJATOVI] JA ZAVR[I POSETATA

GRUEVSKI VETIL DEKA NOVINARITE NEMA DA ODGOVARAAT ZA KLEVETA IVANOV SE SRETNA SO PRINCOT ALBERT VTORI OD MONAKO

P

retsedatelot \orge Ivanov v~era vo Monte Karlo ima{e sredba so princot Albert Vtori, so kogo razgovara{e za mo`nostite za unapreduvawe na me|usebnata sorabotka me|u dvete zemji vo site sferi od zaemen interes, osobeno kulturata sportot i turizmot. Na sredbata {to se odr`a na marginite na Pettiot me|unaroden forum “Mir i sport”, ~ij pokrovitel e princot Albert, pretsedatelot Ivanov go zapoznal princot so turisti~kite potencijali na Makedonija, kako zemja vo koja so vekovi se vkrstuvale civilizacii i koja izobiluva so isklu~itelno istorisko i kulturno nasledstvo. [efot na makedonskata dr`ava so princot od Monako razgovaral i za sostojbite vo Makedonija i regionot, pri {to go zapoznal so strate{kite celi na zemjata za evroatlantska integracija i predizvicite so koi se soo~uva na toj pat. Dvajcata sogovornici se soglasile deka vo idnina aktivnostite treba da se naso~at kon iznao|awe konkretni formi za intenzivirawe na bilateralnata ekonomska sorabotka.

VMRO-DPMNE: DA SE SPRE^I NEPOTIZMOT NA PETRESKI

V

~era iznesenoto obvinenie protiv gradona~alnikot na Ohrid, Aleksandar Petreski, za vladeewe so nepotizam vo op{tinata VMRO-DPMNE v~era go povtori vo izjava pro~itana pred prostoriite na Dr`avnata komisija za spre~uvawe na korupcijata. “Bidej}i se raboti za klasi~na forma na sudir na interesi, barame od Antikorupciskata komisija najitno da reagira i da go spre~i toa. Dokolku na slednata sednica na Sovetot ne dojde do promena na ovaa sramna i nezakonska odluka i dokolku istata bide izglasana, VMRO-DPMNE }e podnese pretstavka do Antikorupciskata komisija za nepo~ituvawe na zakonskite obvrski vo ovaa sfera”, re~e Panovski.

V

MARIJA SEVRIEVA

sevrieva@kapital.com.mk

reme e da go vratite dignitetot na novinarskata profesija, novinarite ne treba da se delat po osnov na nivnite politi~ki interesi, zatoa {to polarizacijata e destruktivna za op{testvoto, im pora~a pretstavni~kata na OBSE za sloboda na mediumi, Duwa Mijatovi}, na novinarite od Makedonija. Taa upati poraka i do sopstvenicite na mediumite oti krajno vreme e da razberat deka & slu`at na javnosta, a ne na politi~arite i na biznisinteresite. Politi~arite, potencira Mijatovi}, ne treba da im ka`uvaat na novinarite kako da si ja vr{at rabotata, no i da se potsetuvaat deka mediumite ne se nivna sopstvenost. “Tuka sum za da pomognam, vo ramkite na nadle`nostite od mojot mandat. No, nema da se vozdr`uvam jasno i glasno da uka`am na problemite i da kritikuvam ako vidam deka nema kakov bilo pozitiven is~ekor”, istakna Mijatovi}. Neprifatlivo e, veli Mijatovi}, protiv 160 novinari da se vodat sudski postapki za klevata i navreda, no

u{te pozastra{uva~ka e informacijata deka ima slu~ai vo koi novinari tu`at svoi kolegi. “So premierot Nikola Gruevski prvo go otvoriv pra{aweto za dekriminalizacija na klevetata. Dobiv pozitiven povraten odgovor deka }e bidat napraveni izmeni. Gledam svetlo, toa ne e na krajot na tunelot i zatoa, procesite treba da prodol`at da se odvivaat vo vistinska nasoka”, veli Mijatovi}. Taa najavi deka kancelarijata na OBSE }e napravi analiza na Krivi~niot zakon vo delot za navredata i klevetata, koja }e bide dostavena do Vladata so konkretni preporaki za promena na kaznenata politika. “Dokolku i po nekolku meseci rabotite ne se promeneti, voop{to nema da se dvoumam da & go predo~am toa na Vladata”, potencira Mijatovi}. Taa ja pozdravi inicijativata na vicepremierkata Teuta Arifi za sorabotkata so mediumite i nivni pretstavnici. Vo ramkite na akcioniot plan }e rabotat i pretstavnici na OBSE, informira Mijatovi}. Vo taa nasoka, pretstavni~kata na OBSE pora~a Vladata i zdru`enieto da se fokusiraat na nekolku to~ki: pravnata regulativa, reformite vo

javniot difuzen servis i Sovetot za radiodifuzija, sopstvenosta na mediumite i nejzinata transparentnost, kako i koncentracijata na mediumi, dekriminalizacijata na klevetata i pogolemoto edinstvo me|u novinarite. Dali i kako }e se sprovedat

ovie preporaki Mijatovi} veli deka OBSE nema mehanizam za vr{ewe na pritisok, tuku ima demokratski instrumenti za reakcija, a nejzinata najsilna alatka kako pretstavnik na organizacijata vo koja se pretstaveni 56 zemji e nejziniot “glas”.


Politika / Pari / Dr`ava

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

]E SE BARA I KRIVI^NA I PREKR[O^NA ODGOVORNOST

SE [IRI SPISOKOT NA PARTII FINANSIRANI SO NELEGALEN KE[! MARIJA SEVRIEVA

P

sevrieva@kapital.com.mk

rekr{o~na i krivi~na odgovornost utvrdila Dr`avnata komisija za spre~uvawe na korupcijata kaj partiite i mediumite vo odnos na finansiraweto na izbornata kampawa za predvremenite parlamentarni izbori. Na sednica antikorupcionerite ja definirale informacijata koja treba da ja dostavat do Sobranieto i nadle`nite institucii za proverka na faktite za nezakonitostite vo vreme na izborite. Detali za koi partii i poednici se raboti najaveni se za vikendov, otkako utre antikorupcionerite povtorno } e sostano~at. “Op{tata ocenka e deka ima{e prekr{uvawe na odredbite od Izborniot zakonik vo delot na finansiraweto na politi~kite partii i na Krivi~niot zakonik, koi predviduvaat i prekr{o~na i krivi~na odgovornost za storitelite”, veli Mirjana Dimovska, ~len na Antikorupciskata komisija. Spored nea, izmenite vo ovie zakoni kone~no im ostavile mo`nost za utvrduvawe na vakvite nezakonitosti i postapuvawe po istite. Dimovska veli deka informacijata } e bide prosledena i do Sobranieto so cel politi~kite subjeti da se zapoznaat so nivnite navodi. Dimovska potsetuva deka poradi nenavremeno dostavuvawe na kone~nite izve{tai do Antikorupciska politi~ki partii, me|u koi se Obedineti za Makedonija, VMRONarodna, PDP, NDU i SDPM ve}e zarabotija prekr{o~na prijava, koja soglasno so zakonot predviduva globa od 4.000 do 5.000 evra. Prviot antikorupcioner, Voislav Zafirovski, pred nekolku dena informira{e deka Komisijata utvrdila

 Poradi nenavremeno dostavuvawe na kone~nite izve{tai do Antikorupciska, VMRO-Narodna, PDP, NDU i SDPM ve}e zarabotija prekr{o~na prijava. Za nelegalno finansirawe se najavuvaat "golemi ribi" - analizite uka`ale na parlamentarnite partii cirkulacija na crni pari za vreme na predizbornata kampawa i kaj parlamentarnite partii, no i kaj tie koi ostanaa nadvor od Sobranieto. “Analizata poka`a deka ima nereg ularnosti vo odnos na finansiraweto na politi~kite partii, prika`uvaweto na vistiniti podatoci i od strana na partiite, no i od mediumite”, izjavi Zafirovski. Od tri do pet godini kazna

zatvor e sankcijata protiv organizatorot na izbornata kampawa za zloupotreba na sredstva za finansirawe. Poslednite izmeni vo Izborniot i Krivi~niot zakonik go stegnaa obra~ot okolu storitelite na krivi~ni dela povrzani so izborite i glasaweto. Dosega krivi~na prijava zaraboti samo liderot na Obedineti za Makedonija, Qube Bo{koski, koj be{e uapsen eden den

MIRJANA DIMOVSKA “Op{tata ocenka e deka ima{e prekr{uvawe na odredbite od Izborniot zakonik vo delot na finansiraweto na politi~kite partii i na Krivi~niot zakonik, koi predviduvaat i prekr{o~na i krivi~na odgovornost za storitelite.”

HDZ POD ISTRAGA ZA CRNI PARI VO NEKOLKU IZBORNI KAMPAWI

KOSOR: ZNAEVME DEKA BORBATA SO KORUPCIJATA ]E NI SE VRATI KAKO BUMERANG!

H

rvatskata Uprava za spre~uvawe na korupcija i organiziran kriminal - USKOK otvori istraga protiv vladeja~kata Hrvatska demokratska zaednica poradi nelegalno finansirawe. Premierkata Kosor ne e osomni~ena, pi{uvaat hrvatskite mediumi. “Ova e mnogu te`ok moment vo istorijata na na{ata partija. Najte{kiot! No, ova

nema ni za moment da ja razni{a na{ata borba protiv korupcijata i kriminalot. Nie sme edinstvenata partija koja po~na takva borba i imam vpe~atok deka toa sega ni se vra}a kako bumerang”, izjavi Jadranka Kosor na v~era{nata pres-konferencija. Istragata protiv HDZ bila otvorena pred tri dena. Istragata na USKOK e naso~ena kon HDZ kako praven subjekt i poedinci od partijata za pronevera na okolu 4 milioni evra. Me|u osomni~enite se porane{niot partiski {ef i premier Ivo Sanader, {eficata na partiskoto knigovodstvo Branka Pavo{evi}, porane{niot generalen sekretar Ivan Jarwak, kako i eksportparolot Ratko Ma~ek. Obvinenijata se odnesuvaat na finansiraweto na HDZ od izbornata kampawa vo 2003 godina, preku pretsedatelskata kampawa na Jadranka Kosor vo 2005 godina, kako i finansiraweto na partijata na poslednite parlamentarni izbori vo 2007 godina.

po izborite so 100 iljadi evra vo ke{ i so obvinenie za nezakonsko finansirawe na izbornata kampawa i z l ou p ot r e b a n a s l u ` b e n a ta polo`ba.

7

 PREGLED VESTI CRVENKOVSKI VELI NE BIL VE^EN, AMA ]E OSTANEL LIDER BAREM DO 2013

N

e sum ve~en, no ostanuvam na ~elo na partijata do sledniot kongres, veli vo intervju za Doj~e vele na makedonski jazik liderot na opoziciskiot SDSM, Branko Crvenkovski. Za previrawata vo SDSM, koi s$ po~esto se slu{aat vo javnosta, Crvenkovski veli deka ne se to~ni, za{to vnatre vo partijata se praktikuva demokratija. “Vo SDSM ima vnatre{na demokratija i tvrdam deka toa ne e klu~niot problem. Klu~niot problem e toa {to nema demokratija vo dr`avata. Denes se soo~uvame so eden nedemokratski re`im i problemot na ovaa zemja i na ovoj narod e kako da se smeni toa ili preku pritisok vlasta da ja korigira politikata ili na krajot site da zaklu~ime deka e neophodno da se smeni samata vlast”, veli Crvenkovski. Vo vrska so eventualni planovi za negovo povlekuvawe toj veli deka tokmu po negovoto vra}awe do{lo do konsolidirawe na SDSM. “Se razbira deka ne sum ve~en, nitu imam namera da ostanam ve~no na ovaa pozicija. Na kongresot vo Bitola vedna{ po izborite na tajno glasawe be{e izglasana doverba ne samo za mene, tuku i za organite na partijata, i nie }e prodol`ime da ja vr{ime taa rabota s$ do sledniot kongres, vo maj 2013 godina. [to se odnesuva do tezata vo va{eto pra{awe, sakam da ve potsetam deka pet godini jas ne bev vo partijata, bev pretsedatel na dr`avata, i toga{ vlasta, odnosno VMRO DPMNE, nao|a{e milion pri~ini za da go kritikuva SDSM i toa be{e period vo koj se vrzaa nekolku posledovatelni porazi. Tokmu poradi tie porazi se vrativ vo partijata. Na izborite vo 2008 godina partijata osvoi 220 iljadi glasovi, na 5. juni godinava SDSM osvoi 370 iljadi glasovi. Toa e seriozen napredok. Nekoj }e re~e nedovolen. Se soglasuvam, ne pobedivme. Me|utoa, za dve godini uspeavme da ja kreneme partijata i da dojdeme do eden navistina zaviden rezultat, koj govori deka kursot e vo red”, veli Crvenkovski.


Reporta`a

8

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

“KAPITAL” NA GRANI^NIOT PREMIN KLEPALO

BEROVO ^EKA DA STANE [VAJCARIJA Blizu dvaeset godini vo blizina na Berovo na grani~nata linija so sosedna Bugarija stoi izgraden objekt za grani~en premin Klepalo, koj nikako da se pu{ti. Pri~ini ima mnogu, no nitu edna konkretna

Pred dvaestina godini vo blizina na Berovo kaj mesnosta Klepalo paralelno so grade`nite raboti za noviot grani~en premin se zasadeni i desetina ukrasni bor~iwa. Denes tie se porasnati po nekolku metri nad objektot, a toj s$ u{te go ~eka prviot patnik. “Berovo e mala [vajcarija, jas sum rodena i porasnata vo [vajcarija, no vi ka`uvam deka Berovo

e poubavo. Imame golema potreba od turisti od stranstvo ,a pu{taweto na grani~niot premin Klepalo bi trebalo da gi smeni rabotite na podobro”, veli Elena Burovska-Bliznakovska, vrabotena vo turisti~kiot kompleks Aurora resort. Dve decenii kaj mestoto Klepalo na makedonskobugarskata granica vo blizina na Berovo stoi izgraden objekt za grani~en premin, koj s$ u{te ne e pu{ten. Od makedonska strana ima asfaltiran pat do samata granica, no od bugarska nedostasuvaat desetina kilometri asfalt koi lesno bi se premostile, no i u{te eden grani~en objekt koj go nema od bugarskata strana. Objektot sekoja godina e s$ pozapu{ten i s$ poruiniran. “Slikajte gi ukrasnite bor~iwa. Tie se posadeni za vreme na gradeweto na objektot. Gledate sega se povisoki od samata gradba i

K

foto: FILIP POPOVSKI

P

DEJAN AZESKI

zatskrivaat dobar del od nea”, ni poso~ija me{tanite. Od makedonskite institucii pri~inite za neofunkcioniraweto na grani~niot premin gi prefrlaat na bugarska strana. Od Carina velat deka od na{a strana e napraveno s$ {to e potrebno za ovoj premin da profunkcionira. Od Komisijata za grani~ni premini pri MNR ne do-

O

M

E

R

C

I

J

A

Grani~niot premin obrasnat so drva

L

E

N

O

G

L

A

S


Reporta`a

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

60%

od smestuva~kite kapaciteti vo Berovo se privatni ku}i

bile informirani deka ne mo`e da ima organizirano preminuvawe granica, tamu kade {to nema grani~en premin. “Za da ja potencirame kratkata oddale~enost me|u ovie dve mesta re{ivme da organizirame simboli~en maraton, no toj be{e spre~en od bugarska strana so izgovor deka tamu kade {to nema oficijalen grani~en premin ne mo`e da ima ni organizirano pominuvawe na granicata”, veli Vlado Srbinovski od Balkanija. Toj smeta deka re{avaweto na problemot treba da se bara vo Bugarija. “Jasno e deka spasot treba da se bara vo Sofija, pa zatoa i ponatamu na{ite aktivnosti }e bidat naso~eni vo toj pravec”, veli Srbinovski. Direktorkata na hotelskiot kompleks Manastir od Berovo, Dina Mucunska, smeta deka so otvoraweto na Klepalo, Berovo od periferna oblast }e stane trome|e

Najatraktivnata ponuda vo momentov

Spoj na istorijata so modernoto tencira blizinata na gradot Sandanski i sosednata op{tina Strumjani so Berovo organizira{e pe{a~ki maraton. Ama maratoncite ne stignale do krajot, bidej}i organizatorite od bugarskata strana

bivme odgovor zo{to ovoj premin ne raboti i pokraj na{eto insistirawe. BUGARITE GO PREKINAA MARATONOT Minatata godina nevladinata organizacija Balkanija za da ja po-

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S

9

za turisti od Bugarija, Grcija i Makedonija, so {to bi se zgolemil brojot na turisti koi }e go posetat ovoj kraj. “So probivaweto na Klepalo, Berovo od periferna oblast bi stanalo trome|e za turisti od Bugarija, Grcija i Makedonija, bidejki do [tip ima samo 50 kilometri, kolku {to ima i do grani~niot premin Kulata (na gr~kobugarskata granica), a i Sofija ne e na pregolema odale~enost”, veli Mucunska. GOSTITE PRETE@NO ZA VIKENDI Berovo za vreme na dvaesetgodi{nata tranzicija ja izgubi drvnata industrijata, pa denes na me{tanite ne im preostanuva ni{to drugo osven zemjodelstvo i turizam. Se vlo`uvaat milioni evra vo razvoj na turizmot i se gradat turisti~ki objekti. Sepak, brojot na turistite s$ u{te e mal. Samo 20% od turistite se stranci, a ostanatite se makedonski vikendturisti. Dragi Naxinski, gradona~alnik na Berovo veli deka dokolku se pu{ti Klepalo sigurno turizmot }e se razviva podinami~no. “]e imame i gosti od Sandanski, koi sakaat da go zapoznaat pla-

K

O

M

E

R

DRAGI NAXINSKI

gradona~alnik na Berovo ite tie {to sakaat da investiraat vo Berovo se oslobodeni od komunalnata taksa, a op{tinata } e im gi obezbedi site dopolnitelni uslovi koi se vo nejzina nadle`nost.

S

ninskiot, selskiot i eko-turizmot”, veli Naxinski. Toj naglasuva deka strate{kata programa na Berovo e naso~ena tokmu kon razvojot na turizmot. “Ne bi rekol deka nie sakame da bideme pandan na Bugarija i Grcija, zo{to nivniot razvoj, vid i oblik na turizam se razli~ni. Na{a cel se razvoj na zdravstveniot, sportskiot, selskiot i planinskiot turizam”, veli Naxinski.

Momentalnata ponuda vo Berovo vo fokus gi ima privatnite ku}i, na koi otpa|a 60% od smestuva~kite kapaciteti, dostapni za se~ii xeb. Taka {to ubavinite na “makedonskata [vajcarija” mo`ete da gi po~uvstvuvate za mnogu pomalku pari, otkolku koga bi oti{le na Alpite.

ELENA BUROVSKABLIZNAKOVA

vrabotena vo hotelot Aurora resort urora resort e krunata na tvrdewata na berovci deka Berovo e mala [vajcarija.

A C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S


Kompanii / Pazari / Finansii

10

 PREGLED VESTI KOMPANIITE BARAAT PONISKI CARINI ZA [E]EROT I VO 2012

K

onditorskata industrija i proizvoditelite na ovo{ni i gazirani sokovi baraat prodol`uvawe na poniskite carini na {e}erot. Rokot na merkata za namaluvawe na carinata od 30% na 5% za uvoz na {e}er istekuva vo ponedelnik. Proizvoditelite vo avgust preku Stopanskata komora pobaraa taa da prodol`i i po 1 noemvri. Kako pri~ini gi naveduvaat povtornoto zgolemuvawe na cenite na proizvodite. “Naskoro treba da ne izvestat. Mislam deka rokot }e se prodol`i, odnosno }e ostane i natamu carinata za uvoz na {e}er na 5%”, veli Vasko Ristovski, samostoen sovetnik vo Stopanskata komora. Toj dodava deka merkata vlijaela i na namaluvawe na uvozot na konditorski proizvodi so poslab kvalitet. Godi{no doma{nata konditorska industrija tro{i 40.000 -45.000 toni {e}er.

PROKREDIT NUDI EKO-KREDIT OD VKUPNO SEDUM MILIONI EVRA

Z

a da go stimulira razumnoto {tedewe energija Prokredit nudi eko-kredit od sedum milioni evra, pari dobieni od Germnanskata razvojna banka KFV. So kamatna stapka od 7,9% za doma}instvata i 8,5% za malite pretprijatija, Prokredit ve}e eden mesec nudi krediti so koi gra|anite i firmite preku zamena na svetilkite, podobruvawe na izolacijata i investirawe vo energetski efikasni proizvodni linii }e ja namalat potro{uva~kata na energija. “Dosega plasirani se samo 100.000 evra. Mora da priznaam deka kaj firmite s$ u{te e niska svesnosta za energetskata efikasnost, iako ovie investicii zna~at postabilni, poprofitabilni i pokonkurentni kompanii. Na{ata strate{ka orientacija e da prerasneme vo zelena banka”, izjavi Emilija Spirovska, ~len na UO na Prokredit banka. Podatocite poka`uvaat deka potro{uva~kata na energija vo Makedonija godi{no raste za 6,6%. “Ako se zeme predvid obvrskata od EU do 2020 godina Makedonija da ja namali potro{uva~kata na energija za 20%, toa podrazbira deka doma}instvata, industrijata, komercijalniot i javniot sektor zaedno }e treba da vlo`at u{te najmalku 30 milioni evra vo energetski efikasni objekti”, veli Igor Petri{evski od Makedonkskiot centar za energetska efikasnost (MACEF).

ANALIZIRAME ZA VAS

TEMA KAKO PRETPRIJATIJATA DA JA MENAXIRAAT KRATKORO^NATA LIKVIDNOST?  Kratkoro~nata

likvidnost za pretprijatieto zna~i negovo normalno funkcionirawe. Ova e pri~ina bankata da gi poddr`i pretprijatijata so adekvaten proizvod – kreditna linija

IMA LI VTORA [ANSA ZA VELE[KATA TOPILNICA?

O

stanuva neizvesno restartiraweto na vele{kata topilnica. Investitorot Metrudhem ne mo`e da najde zaedni~ki jazik so Ministerstvoto za `ivotna sredina, lokalnata vlast vo Veles i so eko-organizacii. Od Metrudhem velat deka dostavile studija za vlijanieto na topilnicata vrz `ivotnata sredina, no ne dobile odgovor od dr`avata. Od Ministerstvoto, pak, predupreduvaat da ne se dava la`na slika za situacijata, bidej}i dosega bil odr`an samo eden raboten sostanok, na koj se poso~ilo na zakonskite odredbi i na potrebata od izrabotuvawe oficijalno pismo na nameri. “Duri i da dojde procesot do odredena faza i studijata da se prifati, povtorno }e treba kompanijata da aplicira. Ova e samo edna ideja koja treba da izodi eden mnogu dolg i slo`en proces za da bide realizirana”, velat od Ministerstvoto. Vele{ani ne sakaat da & dadat vtora {ansa na topilnicata. Tie v~era so svirkawa i so knigi vo racete odbija da u~estvuvaat na debatata na Metrudhem vo Skopje, bidej}i nema{e dovolno mesto za site 40 protestanti. Me|u niv be{e i gradona~alnikot na Veles, Goran Petrov. Metrudhem saka da go restartira proizvodstvoto na olovo i cink vo topilnicata i da ja otvori fabrikata za kompleksni ve{ta~ki |ubriva vo Gradsko.

+

27.10.2011

раст

Алкалоид Берово Арчилормитал (ЦРМ) Комерцијална банка Топлификација Макстил

нова цена

+58,69% 12.695,00 +5,56% 95,00 +5,06% 2.893,00 +4,18% 2.934,00 +4,10% 150,00

27.10.2011

РЖ Техничка контрола Макпетрол Стопанска бан. Битола

-

пад

нова цена

-1,99% 345,00 -0,33% 21.924,00 -0,03% 1.999,00

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

Vladimir Ke~ovski

Specijalist vo divizija za mali pretprijatija

v.kecovski@procreditbank.com.mk

ProKredit Banka

V

o doma{noto biznisopkru`uvawe, poradi nemo`nost za naplata na pobaruvawata vo dogovorenite rokovi, pretprijatijata ne mo`at da gi servisiraat navremeno obvrskite, od {to kako rezultat se formira takanare~eniot “magi~en krug”. Vo vakva situacija se javuva problemot na kratkoro~na likvidnost i ova e pri~ina poradi koja pretprijatijata treba da obezbedat sredstva vo kratok rok. Ulogata na bankata vo ovaa situacija e da ja spoznae potrebata na pretprijatieto i da ponudi najsoodveten krediten proizvod so koj bi se izbegnal rizikot od nelikvidnost. Kredinata linija, kako vid bankarski proizvod, za pretprijatieto pretstavuva izvor za finansirawe na obrtni sredstva na opredelena suma i odnapred dogovoren rok so bankata. Kreditnata linija se odobruva ednokratno, a pretprijatieto mo`e da gi koristi sredstvata pove}ekratno. Po pravilo, rokot na kreditnata linija e edna godina, so mo`nost po istekot na ovoj rok da se obnovi. Obnovuvaweto na kreditnata linija e vo zavisnost od pokazatelite na finansiskata analiza na pretprijatieto, koja na bankata & dava slika kakva e negovata momentalna finansiska kondicija. Prednosta vo sporedba so klasi~niot kredit na rati so odnapred definiran plan na otplata e vo toa {to kaj kreditnata linija dinamikata na otplata celosno mo`e da se prilagodi na mo`nostite i planovite na pretprijatieto, bez fiksen plan na otplata. Glavniot benefit za pretprijatieto e poseduvawe na raspolo`livi

sredstva vo sekoe vreme, so {to }e mo`e da odgovori na site dobri nepredvideni pazarni mo`nosti i ponudi, dava mo`nost za avansno pla}awe za podobri raboti, pro{iruvawe na asortimanot na proizvodi i uslugi (so toa i porelaksirano menaxirawe na razli~nite rokovi na pobaruva~ite i servisirawe na obvrskite) i da ima re{enie vo slu~aj na nepredvideni pazarni rizici. Kratkoro~nata likvidnost za pretprijatieto zna~i negovo normalno funkcionirawe. Vo sprotivno, vo mnogu kratok rok bi do{lo vo pra{awe i opstojuvaweto na pretprijatieto. Ova e pri~inata bankata kako u~esnik na pazarot da gi poddr`i pretprijatijata so adekvaten proizvod – kreditna linija za premostuvawe na kratkoro~no-likvidnite problemi i dopolnitelno so ovoj proizvod ovozmo`uva da se iskoristat vistinskite biznismo`nosti. Esencijalno e bankata da se pozicionira kako partner koj }e ja istra`i i razbere momentalnata sostojba na pretprijatieto, a potoa da izleze vo presret so re{enie koe }e ovozmo`i neprekinato rabotewe na pretprijatieto. Od druga strana, pak, va`no e pretprijatieto da ja razbere razlikata me|u kredit i kreditna linija, a isto taka i da gi osoznae i napravi plan za iskoristuvawe na benefitite {to gi nudi kreditnata linija kako proizvod. Sevo ova bi se postignalo preku sorabotka i otvorena komunikacija me|u pretprijatijata i bankite.

~etvrtok- 27.10.2011 ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБМ

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИТЕ БАНКИ

Банка НЛБ Тутунска банка Шпаркасе банка Охридска банка Прокредит банка ТТК банка Алфа банка Уни банка Еуростандард банка

3м 4,00% 4,80% 4,60% 4,00% 4,30% 4,60% 5,00% 5,30%

6м 5,00% 5,60% 4,80% 5,00% 5,00% 5,50% 6,00% 6,50%

24м 7,70% 8,10% 5,00% 8,20% 7,80% 7,80% 9,00% 9,00%

36м 7,90% 7,90% 5,00% 8,30% 8,40% 8,10% 9,50% 9,50%

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕПОЗИТИ ВО ЕВРА КАЈ ДЕЛОВНИТЕ БАНКИ

Банка НЛБ Тутунска банка Шпаркасе банка Охридска банка Прокредит банка ТТК банка Алфа банка Уни банка

3м 2,20% 2,50% 2,40% 2,40% 2,40% 2,60% 2,40%

6м 2,70% 3,00% 2,90% 2,90% 2,80% 3,00% 2,70%

24м 3,80% 4,50% 3,65% 4,10% 4,00% 4,00% 4,35%

36м 4,10% 5,00% 3,90% 4,50% 4,20% 4,30% 5,25%

Еуростандард банка

3,50%

4,00%

5,00%

5,50%

Podatocite se od veb-stranite na bankite. „Kapital” ne snosi odgovornost dokolku tie ne se navreme a`urirani.

Euribor (EUR) Libor (EUR) Libor (USD) Libor (CHF)

камата 4,00% 5,50%

СТАПКИ НА ЗАДОЛЖИТЕЛНА РЕЗЕРВА НА БАНКИ

Домашна валута Домашна валута со валутна клаузула Странска валута

10% 20% 13%

КУРСНА ЛИСТА

Држава ЕМУ САД В.Британија Швајцарија Канада Австралија

Валута евро долар фунта франк долар долар

Среден 61,5009 44,1595 70,5366 50,4395 43,5744 45,8176

Извор: НБРМ

6%

ДВИЖЕЊЕ НА ИНФЛАЦИЈАТА ВО МАКЕДОНИЈА ПЕРИОДОТ 2010/2011

5% 4%

ЕВРОПСКИ КАМАТНИ СТАПКИ

1м 1,37% 1,3% 0,25% 0,02333%

Инструмент Благајнички записи Ломбарден кредит

3%

3м 1,59% 1,5% 0,42% 0,04%

6м 1,79% 1,7% 0,62% 0,09%

12м 2,12% 2,1% 0,93% 0,31%

2%

1% 0% 01/10 03/10 05/10 06/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11 Izvor: Dr`aven zavod za statistika

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД Отворен инвестициски фонд Илирика Југоисточна Европа

Нето вредност

1M

3M

6M

1Y

YTD

ЗА ДЕН

25.974.008,54

1,24%

-17,33%

-21,76%

-16,58%

-23,09%

26.10.2011

Илирика Глобал-Растечки пазари

43.444.853,55

4,04%

-12,20%

-16,38%

-16,63%

-20,85%

26.10.2011

Иново Статус Акции

14.794.675,92

-1,45%

-9,10%

-6,82%

-2,62%

-4,87%

26.10.2011

КД БРИК

37.949.566,36

3,46%

-10,15%

-13,17%

-11,12%

-14,81%

26.10.2011

КД Нова ЕУ

19.803.472,52

-0,64%

-18,85%

-25,59%

-24,35%

-26,23%

26.10.2011

КБ Публикум - Балансиран

23.295.458,84

0,62%

-11,65%

-12,51%

-11,19%

-11,96%

26.10.2011

КБ Публикум - Обврзници

34.375.397,10

-0,21%

-0,20%

0,99%

0,00%

0,00%

26.10.2011

КБ Публикум Паричен

53.678.226,54

0,26%

0,79%

0,00%

0,00%

0,00%

26.10.2011


Kompanii / Pazari / Finansii

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

 PREGLED VESTI

REJ PINTO

SO PLATA+ PAKETOT KLIENTITE DOBIVAAT POMALI KAMATNI STAPKI ZA KREDITNITE PROIZVODI [TO GI KORISTAT ZA CELIOT PERIOD DODEKA PLATATA JA DOBIVAAT NA SMETKA VO BANKATA

MENAXER ZA ODNOSI SO VLADI NA MAJKROSOFT ZA EVROPA, BLISKIOT ISTOK I AFRIKA

foto: FILIP POPOVSKI

CLOUD COMPUTING GI PRAVI MALITE FIRMI GIGANTI  Kompaniite ne treba da frlaat zaludno pari na neefikasni objekti i stari praktiki vo IT-oddelite. Cloud computing mo`e da im pomogne efikasno da ja izvr{uvaat svojata rabota

N

VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

a konferencijata Majkrosoft Vizija 9 be{e pretstaven i noviot koncept Green IT, koj ovozmo`uva da se namali potro{uva~kata na elektri~na energija i emisijata na jagleroden dioksid. Spored Rej Pinto, menaxer za odnosi so vladi na Majkrosoft za Evropa, Bliskiot Istok i Afrika, IT-tehnologiite se klu~na alatka koja pomaga za spravuvawe so ekolo{kite predizvici. [to pretstavuva konceptot na Green IT? Informati~kata i komunikaciskata tehnologija (IKT) i visokotehnolo{kite re{enija se s$ popriznaeni poradi nivniot potencijal za za{teda na energija i namaluvawe na zagaduvaweto. Ovoj koncept na kompaniite im ovozmo`uva da ja namalat emisijata na jaglerod dioksid (SO2). Evidentno e deka emisijata od IKT raste, no dobro e {to preku upotrebata na sopstvena tehnologija ovaa industrija mo`e zna~itelno da go namali zagaduvaweto. Sepak, toa ne doa|a samo od IKTindustrijata. Tuka se drugite industrii na koi koncep-

tot zelena tehnologija i toa kako mo`e da im pomogne vo za~uvuvawe na `ivotnata sredina. Amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama, vo edna prigoda re~e deka ako lu|eto sfatat deka nepravilnata upotreba na energija zna~i nepotrebno frlawe banknoti od po 25 i pove}e dolari kon neboto, toga{ bi reagirale podramati~no. Na koj na~in ovoj koncept im pomaga na biznisite? Kompaniite treba da gledaat na konceptot Green IT kako na osloboduvawe od potrebata za elektri~na energija, bidej}i taa stanuva retkost. Da bideme realni, IKT-industrijata ne e re{enie na ovoj problem, no ovozmo`uva novi re{enija za kompaniite, gi {tedi nivnite pari i gi pravi poefikasni. Vo posledno vreme kompaniite kreiraat takanare~eni klimatski strategii. Tie koi go koristat ovoj koncept za brzo vreme }e sfatat deka da se bide “zelen” zna~i da se bide poefikasen, a toa zna~i rast na profitot i na kompanijata, posre}ni klienti i vraboteni. [to e najva`no od s$, ovoj koncept privlekuva i novi investitori. Dali imate nekoi soveti za makedonskite kompanii vo ovaa nasoka?

МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2.161,31 МБИД 2.226,80 ОМБ 117,44

DOW JONES

12.052,04

+1,54% +2,09%

Заеднички индекс на 500 котирани компании на двете најголеми американски берзи

МБИ10

Индекс на 40 најголеми компании котирани на париската Еуронекст берза

DAX 6.336,39

+5,32%

Индекс на 30 најголеми герм. компании котирани на Франкфуртска берза

Индекс на најголемите јапонски компании котирани на Токиска берза

TOPIX 762,79

2,18%

Индекс на компании котирани на примарен пазар на Токиска берза Извор: Блумберг

EUROSTANDARD BANKA OTVORI [ALTER VO KARPO[ 4

E

urostandard banka otvori {alter za rabota so klienti vo sklop na stanicata za tehni~ki pregled na vozila vo Zdru`enieto na voza~i vo naselbata Karpo{ 4. Kako {to informiraat od bankata, ovoj {alter e otvoren so cel {to pove}e da im se dobli`i na svoite klienti i da im go olesni pristapot do site svoi proizvodi i uslugi. Lociran vo ramkite na stanicata za tehni~ki pregled, {alterot }e ovozmo`i efikasna, brza i kvalitetna bankarska usluga za site voza~i, klienti na bankata, pri tehni~ki pregled ili registracija na nivnite vozila. Na {alterot gra|anite }e imaat mo`nost da zavr{uvaat niza bankarski raboti, kako otvorawe smetki, primawe depoziti, isplata na krediti, menuva~ko rabotewe, brz transfer na pari, kako i platen promet vo zemjata i vo stranstvo.

Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, ~etvrtok- 27.10.2011

МБИД

ОМБ

2.400

1.800 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11 10/11

2.200 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11 10/11

NASDAQ 2.720,97

+2,65%

Индекс на 100 светски компании котирани на NASDAQ берзата, без финансиски компании

BRAZIL BOVESPA 58.975,90

+3.21%

Индекс на најликвидните акции на Берзата во Сао Паоло, Бразил

FTSE 100 5.733,66

+3,25% -0,15%

Индекс на 20 најголеми и најликвидни компании од швајцарскиот пазар на капитал

HANG SENG 19.688,70

+0,48%

+0,20%

Индекс на 30 најголеми компании котирани на берзата во Бомбај

+0,00%

Главен индекс на Сараевската берза

CROBEX 1.849,43

SOFIX 343,68

+0,58%

+0,32%

Главен индекс на Загребската берза

Главен индекс на Софиската берза

SBITOP 644,13

ATHEX 810,60

+1,14%

Витал

1.881,00 Универзал ба

2.815,00 Диоки Славонски фо

+3,26%

SASX 10 883,17

Главен индекс на Белградската берза

39,50

Индекс на најголеми компании котирани на берзата во Хонг Конг

BSE 30 17.288,80

ИНДЕКСИ РЕГИОН

Главен индекс на Љубљанската берза

Индекс на 100 најголеми британски компании котирани на Лондонска берза

SWISS 5.700,07

BELEX15 552,12

22,08

+17,56%

-12,00%

Вода Врњици

3.900,00

Галеника

3.750,00 Хр.поштенска

+28,58%

1.880,00

-11,68%

1.350,00

Каштелански

+13,01% -11,99%

ЛЕСНА СУРОВА

93.30$/барел BRENT

112.16$/барел

5.649,00

Сава

-2,17%

8.820,00

+3,44% +2,98%

ПРИРОДЕН ГАС

3.57/ММБТу ЗА ЗАТОПЛ.

309

-0,64% +0,29%

ЗЛАТО 1723.80$/унца СРЕБРО 33.90$/унца БАКАР 8.039,75

МЕТАЛИ

+0,02% +1,77% +4,0%

НИКЕЛ 19.797,50 АЛУМИНИУМ

2.175,00 ЧЕЛИК 530.00$/унца

+0,7% +3,6% /

+24,92% -8,23%

ЉУБЉАНСКА БЕРЗА

+16,75%

22,50

ФЈУЧЕРСИ НАФТА

+4,75%

ЗАГРЕБСКА БЕРЗА

Етол

55,00

 OMB e sostaven od najlikvidnite obvrznici kotirani na Makedonska berza

Главен индекс на Атинската берза

БЕЛГРАДСКА БЕРЗА

+0,16%

124 120 116 112 108 104 100 96 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11 10/11

2.600

2.000

 MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii na kompanii kotirani  MBID e sostaven od 15 najlikvidni akcii na kompanii kotirani na pazarot na javno poseduvani dru{tva na oficijalniot pazar na Makedonska berza

АЗИЈА ИНДЕКСИ

+2,04%

N

acionalnoto koordinativno telo za op{testvena odgovornost na pretprijatijata ja odlikuva{e TTK banka so naconalnata nagrada vo kategorijata vlo`uvawe vo zaednicata vo 2010 godina za uspe{no sprovedeniot proekt “Vo poddr{ka na zaednicata”. “Ovaa nagrada pretstavuva golemo priznanie za TTK banka, koja vo izminatite nekolku godini ja definira{e i sproveduva{e svojata strategija za op{testvena odgovornost, po {to stana prepoznatliva vo javnosta. Osobeno sme gordi {to TTK banka se istaknuva vo odnos na drugite subjekti od finansiskiot sektor, bidej}i TTK banka e edinstvena banka koja dobi nacionalna nagrada. Vo dene{niot svet na globalizacija potrebno e da se posvetite na lu|eto na koi im e potrebna pomo{, a gri`ata i humanata aktivnost se obvrska na TTK banka, koja raboti eti~ki i se posvetuva na poddr{ka i razvoj na zaednicata”, izjavi Elena Mladenovska Jelenkovi}, direktor na direkcija za marketing i razvoj na proizvodi na TTK banka.

2.800

2.200

ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

NIKKEI 225 8.926,54

TTK BANKA NAGRADENA ZA OP[TESTVENA ODGOVORNOST

3.000

2.400

ЕВРОПА ИНДЕКСИ

+6.19%

ni menaxment-karakteristiki vo nasoka na namaluvawe na energijata: Windows 7 sodr`i Sleep karakteristika koja avtomatski go stava kompjuterot na nizok elektri~en napon i vklu~uva pove}e od 35 mo}ni menaxment-karakteristiki, so koi potro{uva~ite }e mo`e da ja namalat upotrebata i smetkata za elektri~na energija. Sorabotkata so Skajp i drugite platformi kako ovaa ovozmo`uvaat da se raboti od kancelarija, na pat pa duri i od doma i so toa se namaluva potrebata od patuvawe. Audio, video i veb-konferenciite mo`e da ja podobrat sorabotkata i donesuvaweto odluki, a vo isto vreme se namaluvaat negativnite aspekti na patuvaweto kako cenata, izgubenoto vreme i emisiite na jaglerod. Vo Majkrosoft gi ohrabruvame vrabotenite po~esto da gi koristat telekomunikaciskite alatki. Tie ~esto gi koristat veb-konferenciite namesto da patuvaat na sostanoci, odr`uvaj}i okolu 100.000 konferencii mese~no. Zadovolen sum {to na{ite vraboteni izbegnale letawe od nad 100 milioni milji godi{no. Sporedeno so 2007 godina, za{tedija 17.000 metri~ki toni SO2 godi{no.

3.200

2.600

ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

CAC 40 3.365,79

Mojata poraka do kompaniite i do Vladata e da sfatat deka voop{to ne e te{ko da se namali energijata {to se tro{i pri raboteweto. Senzorite se evtini, a IT-re{enijata ne se mnogu skapi. Povratot na investicijata e mnogu brz. Toa se prvite ~ekori. Ne treba da se zaboravat i uslugite koi gi nudi konceptot na cloud computing. Prefrlaweto na nekoi od biznis-procesite vo oblakot }e im ovozmo`i na kompaniite ne samo da ja namalat potro{uva~kata na elektri~na energija, tuku pove} e da ne im bidat potrebni serverite i prostorot kade {to se nao|ale. Cloud computing }e im ovozmo`i na malite kompanii vo Makedonija da se natprevaruvaat na pazarot kako giganti. Oblakot dramati~no }e go smeni ova i }e obezbedi kompaniite da imaat evtina energija kolku {to sakaat. Kako proizvodite i uslugite na Majkrosoft mo`e da pomognat da se za{tedi energija? Vo Majkrosoft se fokusirame na sozdavawe strategii za odr`livost na `ivotnata sredina vo site aspekti na raboteweto, vklu~uvaj}i go i procesot na dizajn na proizvodite. Sozdavame mo}

2.800

АМЕРИКА ИНДЕКСИ

Заеднички индекс 30 големи американски компании котирани на Њујоршка берза

S&P 500 1.267,92

3.000

+2,35% +0,82% +0,16%

Извор: Македонска Берза

11

Горење

+9,05%

КС Груп

-2,00%

Податоците за акции со најголема промена во регионот, се земаат од веб страниците на Белградска, Загрепска и Љубљанска берза

СУРОВИНИ

-1,77% ПЧЕНИЦА 620.00$/бушел -2,75% КАФЕ 2.34 $/бушел +0,00%

ПЧЕНКА 638.00$/бушел

+1,56% ШЕЌЕР +3,45% 27,25 СОЈА 1220.25$/бушел -0,99%

КАКАО 2735.000$/буше

Податоците за фјучерсите на нафта, метали и суровини се земаат од веб страната на американската финансиска агеција Блумберг ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.


Kompanii / Pazari / Finansii

12

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

MAKEDONSKITE BIZNISMENI I TEHNOLO[KITE “IGRA^KI”

GAXETITE NE SE STATUSEN SIMBOL, TI  Eden makedonski biznismen e opremen so mobilen telefon i kompjuter, oprema koja vo prosek vredi okolu 1.500 evra

M

silvana@kapital.com.mk

akedonskite biznismeni edna{ godi{no kupuvaat nov mobilen telefon, a laptop na dve godini. Cenata na ovie gaxeti koi gi poseduvaat iznesuva okolu 1.500 evra. Delovnite lu|e od zemjava so koi razgovara{e “Kapital” gi sledat trendovite {to se slu~uvaat vo informati~kata tehnologija. Kupuvaat nov model na mobilen telefon i na kompjuter poradi mo}nite performansi i prakti~nata korist od ovie aparati. Velat deka

gaxetite za niv ne pretstavuvaat statusen simbol, kako {to se avtomobilite ili dobriot ~asovnik. Tie im ovozmo`uvaat brza komunikacija i im go olesnuvaat vodeweto na biznisot. Direktorot na Majkrosoft za Makedonija, Ilijan~o Gagovski, saka da gi ima najnovite dostignuvawa vo informati~kata tehnologijata. Spored nego, prirodno e lu|eto od ovaa oblast da gi sledat novinite vo svetot na gaxetite. “Gaxetite otsekoga{ bile eden od statusnite simboli,

foto: FILIP POPOVSKI

SILVANA @E@OVA

me|utoa denes mnogu pova`no e tie da se koristat kako alatka za rabota. Biznismenite koi }e gi koristat gaxetite samo kako statusen simbol nema dolgo da go imaat toj status. Dene{niot

ILIJAN^O GAGOVSKI MAJKROSOFT ZA MAKEDONIJA

Koristam Lenovo H220 laptop, a mobilniot mi e HTC HD7. Ovoj mobilen telefon umee da gi balansira potrebite na ~ovekot i kako profesionalec i kako privatno lice. K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S

svet e tolku povrzan i vo dvi`ewe {to informacijata e potrebna vo sekoj moment i na sekoe mesto. Pametnite telefoni stanuvaat ne{to kako eksteren organ za edno novo info-setilo, setiloto za informacii. Tie stanuvaat nerazdvoen del od `ivotot na sekoj koj e vo

dvi`ewe. Pobudata poradi koja kupuvam nov mobilen telefon ili laptop se zgolemenite pobaruvawa od uredite. Kako {to od eden ured so odredeni karakteristiki }e dobiete odredeni performansi, taka rastat i apetitite za dopolnitelni mo`nosti. Voobi~aeno, rita-

IN MEMORIAM

M-R ANA VUKOVI] 16.06.1983-21.10.2011

Tivko i lesno Sekavi~no i brzo Vo procutot na svojot `ivot Se rasposla me|u najsvetlite soyvezdija Blesnuvaj}i so siot svoj sjaj... Spomenot voskresnuva, Du{ata plamnuva i boli, Ru`ata venee, A srceto prepolno so na{ata Ani~ka... Predragocenoto lik i delo Misija, ideal i streme` Prodol`uva da zra~i vo Fondacija m-r Ana Vukovi}... So samo 28 godini, kako vrven profesionalec, magister po ekonomski nauki, ja izvr{uva{e funkcijata direktor za marketing i odnosi so javnost vo Halk Bank Makedonija, pri {to ima{e neposreden kontakt so site pe~ateni i elektronski mediumi. Nekolku godini kako novinar be{e del od redakcijata na vesnikot Nova Makedonija i Skaj Net Televizija. Kako iskren i po`rtvuvan humanitarec, rabote{e za za~uvuvawe na likot i deloto na To{e Proeski, no i na site onie bespomo{ni na koi im be{e neophodno... Semejstvoto najavuva formirawe na „Fondacija m-r Ana Vukovi}” Na{ata mili~ka. Edna nasmevka, edna ~istina, ednostavno iskrena angelska nasmevka... Sekavi~no i brzo patuva{e po soyvezdijata kon uspehot koj ja slede{e {to i da rabote{e... So neskrien poriv, motivacija i `ar rabote{e kon za~uvuvawe na likot i deloto na To{e Proeski. Svoeto srce go predava{e, poklonuva{e i polo`uva{e na site onie bespomo{ni na koi im be{e neophodna qubov i vnimanie. So svojata neizmerna qubov kon semejstvoto, prijatelite, kolegite i Makedonija, ni poka`uva{e kako vistinski, iskreno, detski treba da se qubi, zra~ej}i postojano so optimizam, prijatelstvo, ednostavno bezuslovna qubov. Brojnite stranici napi{ani od nejzinoto novinarsko pero na stranicite na Nova Makedonija od oblasta na kulturata, estradata i ekonomijata govorat za maestralnoto nivo na ovaa mlada li~nost, za posvetenosta, inventivnosta i inspirativnosta koja nepo{tedno im ja dava{e na ~itatelite. Brojnite intervjua so diplomatskiot kor, dr`avnici i poznati li~nosti govorat za nejziniot vrven dostrel vo novinarskite vodi. Nejzinoto obrazovanie be{e prioritet, pole na intelektualna kompeticija so sebe, vrv vo oploduvaweto na intelektot, koe po`rtvuvano go ostvaruva{e, gradej}i primer za mlada uspe{na Makedonka, magistriraj}i so temata „Mo} na pregovarawe vo me|unarodniot biznis” na Ekonomskiot fakultet pri Univerzitetot „Sv. Kiril i Metodij”. Nekolku godini be{e del od redakcijata na Skaj Net Televizija so inovativni emisii, davaj}i svoj li~en pe~at vo televiziskite vodi. U~estvo vo bezbrojni humanitarni misii, organiziraj}i koncerti, festivali, kampawi kako marketing menaxer vo sopstvenata kompanija „Stars media”. Vrvot na site vrvovi go postigna i realizira{e vo internacionalnata kompanija Halk Bank Makedonija, kade zapo~na vo marketing sektorot. Blagodarenie na menaxmentot i bordot na direktori na kompanijata, uspea da postigne uspeh koj e ramen na cel raboten vek. Kako nagrada za svojot trud, vlog, pridones i po`rtvuvanost, menaxmentot ja postavi za marketing direktor i odgovorna za odnosi so javnost. Od ime na semejstvoto, izrazuvame ogromna blagodarnost do menaxmentot na Halk Bank Makedonija za otvorenata raka i neskrienata poddrka vo sekoj moment, no i vo ovoj, vo koj na site nas ni e te{ko so vakva nenadomestliva zaguba i razdelba. Imeto, likot i deloto na m-r Ana Vukovi} }e prodol`i da `ivee, zra~i i osvojuva vo „Fondacija m-r Ana Vukovi}”, koja ja najavuva semejstvoto. Na{ata najmili~ka sekoga{ }e `ivee vo na{ite srca... Otsega natamu, na{ prepoznatliv slogan }e bide „Zdravo Makedonija”, koja e nejzina kampawa vo rebrendiraweto. Po~ivaj vo mir, angelu na{. Ve~no u`aleni, mami~ka Lidija i baba Eleni.


Kompanii / Pazari / Finansii

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

BO@IDAR JANKOVSKI

IE SE POTREBA mot na promena na laptop e na 1,5 do dve godini, a na mobilniot {est meseci do godina. Lenovo H220 e model na laptop-kompjuterot {to go koristam, a mobilniot mi e HTC HD7 so Windows operativen sistem. Ovoj mobilen telefon umee da gi balansira potrebite na ~ovekot i kako profesionalec i kako privatno lice. Ima odli~ni mo`nosti za povrzuvawe na delovniot i privatniot svet. Zavisno od industrijata vo koja se nao|ate i interesite za novata tehnologija. Sekako, kolku gi sledite trendovite vo golema mera zavisi i od toa kolku potencijalno va{iot biznis ima vrska so informati~kata tehnologija”, veli Gagovski. Bez gaxetite nevozmo`no e da se `ivee i raboti, se soglasuva i Bo`idar Jankovski, direktorot na Dajners klub Makedonija. Toj e zavisnik od najnovite modeli na Apple, brend na koj mu e veren poslednite pet godini. So sebe sekoga{ nosi iPad i telefon Blackberry, spored nego, sovr{ena kombinacija od tehnologija. “Prvo bev zavisnik od moda, a sega sum od gaxeti koi sozdavaat potreba. Vo momentot koristam iPad, najnoviot iPhone mu go dadov na sin mi, imam laptop MacBook Pro i dva teleK

O

M

E

R

foni Blackberry. Kako {to pominuva vremeto, stanuvam s$ pogolem zavisnik od iPad, obo`avam da “~epkam” po nego. Koristeweto na ovie alatki malku e i pomodarstvo, la`at site koi }e ka`at deka ne e taka, no ne se statusen simbol. Pridonesuvaat za uspeh vo biznisot, bidej}i ovozmo`uvaat brza reakcija, efikasno i navremeno donesuvawe vistinski odluki. Apple napravija cela prikazna, iskreiraa potreba od koja lu|eto stanaa zavisni. Me voodu{evuvaat kako industrija, tie se vrv vo biznisot. Stiv Xobs be{e nezamenliv vo ova. Bi sakal da mo`am da izmislam kreditna karti~ka od koja lu|eto }e bidat zavisni. Duri mislam deka tehnologijata e izmislena za pet godini odnapred, pa izumite izleguvaat po potreba. Koga }e se navratime nanazad, }e se zapra{ame kako sme mo`ele da vodime biznis bez mobilni. No, vo minatoto nemavme dinami~en protok na informacii i brza komunikacija so lu|eto. Eden mnogu uspe{en ~ovek mi ima ka`ano: “}e znae{ deka si uspeal koga }e nema{ mobilen telefon”. No, toa e ubava prikazna za na krajot na karierata”, veli Jankovski.

C

I

J

A

L

E

N

13

DINERS CLUB

iPad i Blackberry se mojata sovr{ena kombinacija na gaxeti bez koi nikade ne odam.

GERASIM VAN^EV SEMOS

Vo brzo `iveewe sekoja za{tedena minuta zna~i mnogu. Koristam Dell laptop i HTC Windows Phone 7. I telefonot i laptop-kompjuterot se neophodnost bez koi ne bi funkcioniral normalno.” Spored direktorot na Semos, Gerasim Van~ev, sledeweto na trendovite vo tehnologijata e neophodnost, bidej}i razvojot na tehnologijata sam po sebe nosi so sebe prednost i dodadena vrednost. Vo brzo `iveewe sekoja za{tedena minuta zna~i mnogu. O

G

L

A

S

“Koga stanuva zbor za koristewe na najnovite tipovi mobilni telefoni i laptopi od aspekt na korisnosta koja tie ja nudat vo forma na za{teda na vreme i pari, sekako deka sum za. Koristam Dell laptop i HTC Windows Phone 7. Imam dobro iskustvo so niv, zadovoK

O

M

E

R

len sum od performansite i korisnosta koi mi ja nudat. Pokraj toa {to mo`ebi pretstavuvaat svoeviden statusen simbol, izborot sepak zavisi od stabilnosta i brzinata za komunikacija koja ja davaat. I telefonot i laptop-kompjuterot se neophodnost bez koi ne bi C

I

J

A

L

E

N

funkcioniral normalno. Trgnuvam od stojali{teto deka sekoj ponov model na laptop ili pameten telefon e pobrz, pobezbeden i postabilen od stariot”, objasnuva Van~ev. Menaxerot za proda`ba vo Intek sistem, Ile Ristov, smeta deka tehnologijata od edna strana ja olesnuva rabotata, a od druga mo`e da napravi i problemi vo privatniot `ivot. Spored nego, dokolku partnerot ne e vo ovaa industrija, toga{ te{ko razbira zo{to 24 ~asa ste vo postojan kontakt so biznisot . “Momentno koristam iPhone 4s, a za iPhone 5 velat deka }e bide ne{to revolucionerno, pa bi sakal da go imam. Rabotam na laptop fuxicu, koj e biznis-verzija i ~ini 1.000 evra”, veli Ristov. Taki \or|iev, menaxer za razvoj vo Kanon, saka da bide vo ~ekor so novata tehnologija bidej}i mu go olesnuva vodeweto na biznisot, so koj gi pokriva Makedonija, Kosovo i Albanija. “Koristam Blackberry Torch 9800 i desetin~en mal laptop, bidej}i postojano patuvam i lesen e za nosewe. Mobilniot go menuvam edna{ godi{no, a laptop-kompjuterot na dve godini. Na ovie alatki za rabota ne gledam kako statusen simbol”, dodava \or|iev. O

G

L

A

S

Vrz osnova na Odlukata broj 02-704/7 za davawe pod zakup na u~ili{en prostor donesena od U~ili{niot odbor na SEPUGS ,,Vasil Antevski - Dren,, Skopje na den 12.09.2011 godina i Soglasnosta od Gradona~alnikot na Grad Skopje broj 08-4429/1 od 25.10.2011 godina SEPUGS ,,Vasil Antevski - Dren,, Skopje objavuva O G L A S Za davawe pod zakup na del od u~ili{en prostor fiskulturna sala so javno naddavawe 1. Zakupodavec: SEPUGS ,,Vasil Antevski - Dren,, Skopje so sedi{te na ul.,,Vera Joci} ,, bb Skopje tel.2777-343 2. Ponuduva~: Pravo da podnese barawe za zakup na u~ili{en prostor fiskulturna sala ima sekoe zainteresirano pravno lice koe e registrirano za vr{ewe dejnost soglasno predmetot za zakup. 3.Predmet za izdavawe pod zakup Fiskulturna sala se izdava za rekreirawe po zavr{uvawe na ~asovite so po~etna cena od 10 evra vo denarska protivvrednost plus DDV za eden ~as, (60 minuti). Fiskulturnata sala se izdava za period od edna godina. Kandidatite po javniot oglas za fiskulturnata sala treba da dostavat: - Izvod od registracija - Zavereno ponomo{no za pretstavnik na pravnoto lice Ponudite so dokumentacijata se dostavuvaat preku po{ta ili vo arhivata na u~ili{teto . Ponudite i dokumentacijata se dostavuvaat vo zatvoren kovert so oznaka ,,ne otvaraj,, za izdavawe na del od u~ili{en prostor pod zakup. Kovertot ne smee da sodr`ii nikakva oznaka so koja bi mo`el da se identifikuva ponuduva~ot. Ponudite se dostavuvaat vo eden originalen primerok, koj treba da e zaveren i potpie{an od odgovornoto lice na ponuduva~ot. Najpovolniot ponuduva~ }e bide izbran vrz osnova na najvisoka ponudena zakupnina, a koja e najmalku ednakva na po~etnata zakupnina. Ako na javnoto naddavawe se javi samo eden ponuduva~ koj gi ispolnuva uslovite navedeni vo oglasot i ja naddade po~etnata cena,edinstveniot naddava~ steknuva status na najpovolen ponuduva~. Ponudata koja nema da gi sodr`i site potrebni dokumenti }e se smeta za nekompletna i nema da bide razgleduvana. Oglasot trae 5 pet dena od denot na objavuvaweto. Javnoto naddavawe za fiskulturnata sala }e se organizira na den 07.11.2011 godina (ponedelnik) so po~etok vo 12 ~asot vo prostoriite na U~ili{teto. SEPUGS Vasil Antevski -Dren Skopje


Balkan / Biznis / Politika

14

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

EVROPSKITE LIDERI I BANKITE SE DOGOVORIJA

GR^KIOT DOLG VE]E NE E TOLKU DOLG

 Po deset~asovni iscrpuva~ki pregovori vo Brisel, bankite i ostanatite privatni investitori se soglasija da otpi{at 50% od pobaruvawata na gr~kite obvrznici. Vedna{ po ova evroto dostigna najvisoka vrednost vo izminatite dva meseci

D

IGOR PETROVSKI

petrpvski@kapital.com.mk

overitelite se soglasija da otpi{at 50% od pobaruvawata po osnov na kupeni gr~ki obvrznici, {to be{e najte{kiot del od maratonskiot samit na ~elnicite na evrozonata, koj{to po~na vo sredata nave~er, a zavr{i vo ~etiri ~asot utredenta. Po re~isi deset ~asa ma~ni pregovori me|u bankarite, {efovite na dr`avi, centralnite bankari i Me|unarodniot monetaren fond (MMF) padna dogovor za otpi{uvawe na 100 milijardi evra od gr~kiot dolg kon evropskite

banki. Vo pregovorite direktno se vklu~ija germanskiot kancelar, Angela Merkel i francuskiot pretsedatel, Nikola Sarkozi, zaedno so {eficata na MMF, Kristina Lagard i pretsedatelot na evrozonata, @an-Klod Junker. “Ovoj dogovor }e & ovozmo`i na Grcija da go namali svojot javen dolg na 120% od nejziniot bruto-doma{en proizvod (BDP)”, re~e Herman van Rompuj, pretsedatel na Evropskiot sovet, koj{to prv go soop{ti dogovorot me|u evropskite lideri i bankarite. Dene{niot gr~ki dolg iznesuva 350 milijardi evra, {to e 162% od nejziniot BDP, dodeka spored Mastri{kite krite-

KOI ZEMJI I BANKI SE NAJIZLO@ENI KON GR^KIOT DOLG  FRANCIJA: C 56,9 MILIJARDI DOLARI - BNP Paribas: 7,1 milijardi dolari Socie Generale: 3,8 milijardi dolari - Societe - BPCE group: 1,8 milijardi dolari Cred Agricole: 896 milioni dolari - Credit  GERMANIJA GERMANIJA: 23,8 MILIJARDI DOLARI - Com Commerzbank AG: 4,1 milijarda dolari - Deut Deutsche Bank: 2,5 milijardi dolari - Land Landesbank Baden: 1,1 milijardi dolari  VELIKA BRI BRITANIJA: BR 14,7 MILIJARDI DOLARI - HSBC Holding H : 1,9 milijardi dolari - Royal Bank of Scotland: 1,6 milijardi dolari - Barcla Barclays: 263 milioni dolari  PORTUGALI PORTUGALIJA: IJ 10,2 MILIJARDI DOLARI - Ban Banco Comercial Portuges: 995 milioni dolari Ban BPI: 445 milioni dolari - Banco Espi Santo Group: 423 milioni dolari - Espirito

NASLOVI VO GR^KITE VESNICI PO EVROSAMITOT  ELEFTEROS TIPOS: “50% skratuvawe – germanski ot kancelar, Angela Merkel, cela no} se bie{e so bankarite”  ELEFTEROTIPIA: “Germanskiot tenk donese nov memorandum”  KATIMERINI: “Dramati~na no} za dolgot”  RIZOSPASTIS: “Rezultatot od EU samitot zna~i ru{ewe na `ivotite na gr~kite gra|ani”  TA NEA: “Dogovorot nosi sve` vozduh, no i obvrski”

riumi, za vlez vo evrozonata javniot dolg ne smee da nadminuva 60% od BDP. “Dolgot sega e apsolutno odr`liv”, re~e gr~kiot premier, Jorgos Papandreu, po postignuvaweto na dogovorot za otpi{uvawe na del od dolgot. “Grcija }e mo`e da si gi sredi svoite smetki edna{ zasekoga{“, dodade toj. Dogovorot isto taka vklu~uva i novi 130 milijardi evra pomo{ za Grcija od Evropskata unija i MMF. Evropskite lideri se soglasija i za zgolemuvawe na iznosot vo Evropskiot fond za finansiska stabilnost (EFFS) na 1.000 milijardi evra od 440 milijardi, kolku {to bea na raspolagawe pri negovoto formirawe lani. Ovoj fond ve}e be{e iskoristen za pomo{ na Irska, Portugalija i Grcija, so {to ostanaa u{te okolu 290 milijardi evra nameneti za paketite za pomo{. Evropskite lideri se nadevaat deka novata suma od 1.000 milijardi evra }e bide dovolna za nadminuvawe na eventualnoto vlo{uvawe na dol`ni~kata kriza vo Italija i [panija, treta i ~etvrta po golemina ekonomija vo evrozonata. Japonija i Kanada ja pozdravija odlukata od samitot, tot, a kineskata ta dr`avnaa informativna ativna agencija Hsinhua re~ee deka rezultatot od pregovorite e pozitiven, ven, no protkaen so te{kotii. otii. Sepak, i pokraj dogovorot me|u e|u evropskite lideri i bankarite, postoi zagri`enost kaj analiti~a-rite ~a-rite deka toj mo`e daa ne funkcionira na terenn dokolku ne se postigne itna usoglasenost so privatnite atnite kreditori, pretstaveni veni preku Institutot za me|unarodni finansiii (IMF). ^arls Dalara, alara, direktorr na IMF, re~e e~e deka zaedniednicata na privatnii investi-

KAKO BANKITE SE SOGLASIJA DA I PROSTAT STO MILIJARDI NA GRCIJA

PONUDA [TO NE MO@EA DA JA ODBIJAT ajgolemite svetski banki prifatija ponuda {to ne mo`ea da ja odbijat, veli amerikanskiot finansiski portal Blumberg, pa i otpi{aa 100 milijardi dolari, polovina od nominalnata vrednost na gr~kite dr`avni obvrznici {to gi imaat kupeno. Liderite od evrozonata zav~erave~er na polno} imaa sostanok so Чarls Dalara, direktor na Me|unarodniot finansiski institut, organizacija {to pretstavuva pove}e od 450 finansiski kompanii od svetot,

N

doveriteli na Grcija. “Na Dalara mu be{e jasno predo~eno od Merkel, Sarkozi i liderite na evrozonata, deka ako ne se postigne dobrovolen dogovor za otpis na 50% od dolgot, nie nema da se dvoumime nitu edna sekunda da se pridvi`ime kon scenarioto za totalna nesolventnost na Grcija. Toa }e gi ~ini dr`avite mnogu pari i }e uni{ti mnogu banki”, izjavi @an - Klod Junker, pretsedatel na evrozonata po zavr{uvaweto na sostanokot.

NA INVESTITORITE IM OLESNA

GR^KIOT DOLG NADOLU, BERZITE NAGORE vetskite berzi v~era porasnaa otkako padna dogovorot za prostuvawe na del od dolgot na Grcija. Najgolemi dobitnici bea bankite, predvodeni od francuskite, koi {to se najmnogu izlo`eni na gr~kiot dolg. Akciite na Kredit Agrikol porasnaa za 21%, na BNP Paribas 16,6% i na Sosiet @eneral za 16%. Britanskata Barklis porasna za 13%, dodeka germanskata Doj~ebank za 15%. Ev-

S

roto porasna za 1,3% vo odnos na dolarot, {to e negovo najvisoko nivo poslednive sedum nedeli. Vo Atina, srceto na krizata vo evrozonaa, berzanskiot indeks porasna za 4,8%, a akciite ne nekoi gr~ki banki porasnaa za pove}e od 10%. Bezrzite vo Azija i Evropa ovaa godina imaa ostar pad zaradi stravot deka krizata vo evrozonata nema da se re{i i mo`e da vodi do gr~ki bankrot.

PAPANDREU: NEKOI GR^KI BANKI ]E BIDAT NACIONALIZIRANI ekoi gr~ki banki mo`ebi }e treba da se nacionaliziraat otkako }e se slu~i 50% otpi{uvawe na nominalnata vrednost na gr~kite dr`avni obvrznici {to gi poseduvaat privatni investitori, izjavi gr~kiot premier, Jorgos Papandreu, po zavr{uvaweto na Evrosamitot vo Brisel. Toj re~e deka nekoi gr~ki banki }e treba da se dokapitaliziraat so pomo{ na sve`ite 130 milijardi od paketot za pomo{ obezbeden od EU i MMF. “Dokolku privatniot sektor ne mo`e da gi

N

tori se soglasila da sorabotuva so Grcija i so nadle`nite od evrozonata i MMF za da postignat konkreten dobrovolen

dokapitalizira bankite, toga{ dr`avata }e treba da go stori toa. Ova }e zna~i nivna privremena nacionalizacija. Po restrukturiraweto, tie povtorno }e bidat prodadeni na privatniot sektor”, istakna Papandreu.

dogovor na cvrsta osnova, so {to nominalniot gr~ki dolg {to e vo posed na privatnite investitori }e

se namali za 50%, a so poddr{ka na 30 milijardi evra od oficijalniot evropaket za pomo{.


Feqton

KAPITAL / 28.10.2011 / PETOK

15

LONDONGRAD – OD RUSIJA SO KE[: INSAJDERSKA PRIKAZNA ZA OLIGARSITE Po~ituvani ~itateli, vo sorabotka so izdava~ite AEA, “Kapital” vi go pretstavuva vozbudliviot bestseler na Mark Holingsvort i Stjuart Lensli, “Londongrad - od Rusija so ke{“. Ne ja propu{tajte neverojatnata prikazna za toa kako London stana dom na ruskite superbogata{i, raska`ana za prv pat i bazirana vrz vistinski likovi i nastani. Ultravozbudlivo ~etivo za `ivotot protkaen so neviden d luksuz, ubavi `eni, privatni avioni, megajahti, najdobrite svetski fudbaleri i telohraniteli vo crni “renx-roveri” so neprobojni stakla

GLAVA 2: KMLIULBINA JARDERI RUSKITE

{iroko primenuvana od direktorite na dr`avni kompanii i od novite pretpriema~i vo toa vreme. Berezovski, isto taka, prodol`i so formirawe na prviot sinxir zastapni{tva za avtomobilite “mercedes”, “fiat” i “volvo” vo zemjata, koi toj podocna gi nare~e kapaciteti za celosna usluga, so rabotilnici, saloni za avtomobili i za krediti. “avistina, nie go sozdadovme ruskiot pazar za avtomobili. Toga{ nema{e pazar za avtomobili. Lu|eto dobivaa avtomobili na lotarija ili kako nagrada za najdobar rabotnik ili pak, podnesuvaa molbi i ostanuvaa na listata za ~ekawe so godini”. Sinxirot zastapni{tva be{e sozdaden vo vreme koga avtomobilskata industrija be{e polna so organiziran kriminal i reket za za{tita. Zastapni{tvoto na Berezovski za Moskva bilo cel na napadi na ~e~enski bandi, koi isto taka kontroliraa proizvodstveni linii vo Avtovaz. Berezovski, koj nekolkupati li~no be{e cel na bandite, sekoga{ negira kakva bilo povrzanost so mafijata. Vo septemvri 1993 godina vozniot park na negovata Logovaz be{e napadnat Pate{estvieto na moskovskiot Evrein po~na kako matemati~ki genij koj a negovite saloni za avtosonuva{e da go dobie najgolemoto nau~no priznanie. Borbata za egzistencija mu tripati, mobili granatirani. Devet meseci go otkriva svetot na biznisot, kade {to poka`uvaj}i snaodlivost, stignuva do podocna, koga negoviot “mercedes 600 sedan” be{e krenat vo vozduh, Kremq, kade {to klu~evite na dr`avnite industrii go ~ekaa “na masa” a negoviot li~en voza~ ubien, dodeka oris Abramovi~ Be- ovoj stav {to go zadr`a siot svoj softver {to toj go ima{e razvieno Berezovski sedel na zadnoto sedi{te, rezovski e roden vo `ivot: nikoga{ ne prestanuvaj da na Dr`avnata komisija za nauka i Logovaz dade izjava, obvinuvajtehnologija. “Gi ubedivme deka toa Moskva vo januari 1946 atakuva{“. }i gi silite vo op{testvoto koi godina, vo evrejsko se- Ova e potkrepeno od negov drugar e dobar proizvod i prodadovme aktivno se obiduvaat so varvarski mejstvo. Tatko mu, koj bil od studentskite denovi: “Be{e kako desetici iljadi kopii od ovoj kriminalni sredstva, da ne dozvolat edinec, bil grade`en energetska topka pod pritisok... softver. I toa bea prvite milioni pretpriemni{tvoto vo zemjata da se in`ener, a negovata maj- Postojano vo dvi`ewe, gore{e od rubqi {to gi zarabotivme, a eden razviva. ka pedijatriska medicinska sestra. planovi i od idei i be{e netrpe- milion rubqi bea golemi pari”, TANGO SO KREMQ Semejstvoto na Berezovski ne bilo liv da gi pretvori vo stvarnost. im izjavi na slu{atelite vo klubot Golem del od podemot na biznisot ~len na Komunisti~kata partija i Ima{e {arm {to privlekuva{e Frontlajn. na Berezovski se bazira{e na nenegovoto detstvo bilo skromno, a vnimanie i `estoka gorliva `elba Vo 1989 godina Berezovski se svrte govite vrski so Kremq i na li~noto vo eden vremenski period, koga i voobi~aeno go dobiva{e toa {to kon avtomobilskata industrija. prijatelstvo so pretsedatelot Jelcin. “Prestanaa da mi davaat plata, tatko mu bil nevraboten dve godini, go posakuva{e”. Od negovoto doa|awe na vlast kako do`iveal i siroma{tija. “Ne bev Kako nau~nik Berezovski ima pa zatoa po~nav svoj biznis”, se prv demokratski izbran lider i po ~len na politi~kata elita”, izjavi napi{ano pove}e od stotina prisetuva. “Sekoj Rusin ima dve negoviot otpor protiv pu~ot od 1991 toj. “Jas sum Evrein. Postoeja golemi istra`uva~ki trudovi na temi `elbi: da ima stan i da ima avtogodina na tvrdokornite sledbenici ograni~uvawa. Sovr{eno dobro kako teorija na optimizacijata mobil. @enite voobi~aeno go imaat na cvrstata linija (pu~ot go ima{e go razbiram toa”, im izjavi na i na donesuvaweto odluki. Be{e posledniot zbor za stanot. Zatoa soboreno Gorba~ov i be{e naso~en novinarite vo Frontlajn klub vo direktor na laboratorija kon povtorno vospostavuvawe koja istra`uvala avtoma- PRVITE “[EMI” NA BEREZOVSKI London vo juni 2007 godina. diktatorstvo vo ruski stil), tizacija i kompjuterski Jelcin, izgleda, mo`e{e da MATEMATI^KIOT GENIJ dno od prvite pretprijatija na Berezovski be{e sistemi za industrijata. se opu{ti. No, postepeno STANUVA AKADEMIK Seruskata avtomobilska alijansa. Vo sopstvenost na stanuva{e s$ ponetrpeliv, Maher za matematika kako dete, Mladiot matemati~ar razli~ni kompanii, no pod negova palka, ovaa firma pie{e pove}e i izgleda{e Berezovski diplomira{e so najvi- kopnee{e po renome i vetuva{e proizvodstvo na naroden avtomobil, {to duri i popriem~iv za nasok uspeh na Moskovskiot dr`aven ja fokusira{e svojata treba{e da bide proizveden od Avtovaz vo sorabotka so motors. Vo golema reklamna kampawa Avtovaz letite na podlizurkovci i univerzitet. Vo po~etokot na 1969 energija kon dobivawe Xeneral ponudi obvrznici spored ve}e poznatata {ema i vetuva{e biznismeni, osobeno kako godina mu se pridru`i na Insti- nagradi za da go stekne. poevtini avtomobili, popust pri pla}awe vo gotovo i rezultat na toa {to stana tutot za problemi vo upravuvawe M u b e { e d o d e l e n a slobodna lotarija {tom }e trgne novata proizvodstvena nedoverliv kon stariot pri Ruskata akademija, kade {to presti`nata nagrada linija. Zagreani od vetuvaweto zemi i zbogati se brzo, aparat na KGB. dobi zvawe doktor na nauki i “Leninoviot komsomol” pove}e od 100.000 Rusi kupija akcii od proektot vo vredPovrzanosta na Berezovski kade {to rabote{e pove}e od 20 (godi{na ruska nagrada nost od 50 milioni amerikanski dolari. No, koga Xeneral so Jelcin be{e zacementigodini. Inteligenten, talentiran za najdobri dela od mla- motors se povle~e od {emata i taa propadna, iljadnici gi rana so negovata prepredena i energi~en, zapameten e kako di pisateli vo oblasta zagubija svoite pari. ponuda da go finansira mnogu ambiciozen. “Sekoga{ si na naukata, in`eneringot, izdavaweto na vtoriot tom od meliteraturata i umetnostite), a potoa se svrtev kon avtomobilite”. Na postavuva{e s$ povisoki i povimoarite na pretsedatelot “Bele{ki soki celi i ne zapira{e dodeka se obide, no ne uspea, da ja dobie po~etokot toa vklu~uva{e proda`ba na eden pretsedatel” vo 1994 godina, ne gi ispolne{e”, se prisetuva duri i poslavnata “Dr`avna na- na koristeni “mercedesi” uvezeni organiziraj}i avtorskiot honorar da negov blizok kolega. “Sekoga{ grada”. Spored Leonid Boguslavski, od Isto~na Germanija. Potoa, iskobide platen na bankarska smetka vo ristuvaj}i ja prednosta od novata porane{en kolega vo Institutot, be{e vo dvi`ewe, sekoga{ ita{e bankata Berklis vo London. Spored kon celta, nikoga{ ne znae{e za negoviot son be{e da dobie No- sloboda za patuvawe, otide vo eden izve{taj, ne dolgo vreme poZapadna Germanija. Tamu kupi vepre~ki... Negoviot um be{e neumo- belova nagrada. toa pretsedatelot se po`alil deka ren, ~uvstvata sekoga{ promenlivi, Vo 1991 godina Berezovski ja }e koristen avtomobil, go donese vo honorarot bil premnogu mal. “Tie Rusija preku carinata, koja re~isi napu{ti akademijata i be{e imenua ~esto gube{e interes za toa (Berezovski i avtorot na tekstovite, {to go po~nuva{e”. Drug prijatel van za ~len na Ruskata akademija ne postoe{e, i go prodade tripati Valentin Juma{ev) sfatija deka od toj period izjavil: “Go ima{e na nauki, postignuvawe na koe toj poskapo otkolku {to go plati. No, vistinskiot izvor na bogatstmora da si gi ispravat gre{kite”, se gordee do den denes. voto na Berezovski na po~etokot tvrde{e generalot Aleksandar Ko“NE DAVAA PLATA, PA doa|a{e od iskoristuvaweto na ark Holingsvort e istra`uva~ki PO^NAV BIZNIS SO AVnegovite vrski steknati vo tekot na novinar i avtor na pove}e knigi, TOMOBILI” vklu~itelno i studijata za MI5, negovata akademska aktivnost, so Berezovski se o`eni za britanskata Slu`ba za bezbedK O M E R C I J ruski proizvoditel i nost. Negovite novinarski tekstovi se Nina Vasilievna koga na- najgolemiot izrabotuva~ na avtomobili “lada”, objavuvaat vo Sandej Tajms, Gardijan i polni 23 godini. Za tri fabrikata Avtovaz, locirana vo Fajnen{el Tajms. Od maliot broj intervjua godini bra~nata dvojka industriskiot grad Toglijati. Kako napraveni so nego, se znae deka toj ne saka mnogu da zboruva javno, niti pak e dobi dve }erki, Elisaveta i rezultat na negovoto prijatelqubitel na {oping. Ekaterina. Nasproti svoite stvo so direktorot na fabrikata, rugiot avtor, Stjuart Lensli e akademski postignuvawa, Vladimir Kadanikov, Berezovski novinar i ekonomski konsultant koj na po~etokot Berezovski `ivee ju`en London. Me|udrugoto ja osnova{e kompanijata Logovaz, moral da bide {tedliv toj e dobitnik na nekolku nagradi koja ja prezede odgovornosta da kako televiziski i radio producent, me|u za da im kupuva hulahopgi prodava avtomobilite. Efektot koi e i nagradata na Wujor{kiot tele- ki i rabotni tetratki na be{e odvojuvawe na proizvodstvoto viziski i filmski festival. Vo negovata }erkite. Perestrojkata mu kniga od 1985 godina, Poor Britain, toj ja od proda`bata, taka {to profitot ponudi izlez od takvite definira{e mo}ta upotrebuvaj}i metodologija koja podocna od biznisot se sveduva{e na makpo~naa da ja primenuvaat istra`uva~ite i vladite na Velika te{ki finansiski uslosimum za Berezovski i za negovite Britanija, Evropskata unija i golem broj zemji, od Japonija vi. Negovata prva {ema partneri. Seto toa be{e sovr{eno do Ju`na Afrika. vklu~uva{e proda`ba na zakonski i toa be{e strategija

NESUDENIOT NOBELOVEC [TO STANA TAJKUN

B

E

M

D

11

“Samite oligarsi se posilni od koja bilo mafija i posilni od Vladata na koja, isto taka, odbivaat da & se pokorat. Ako zboruvame za vidliviot vrv na santa led, a ne za delot od santata {to e skrien pod povr{inata na vodata ili vo temninata, nitu jas & se nemam pokoreno na Vladata.” rzakov, porane{en slu`benik na KGB i Jelcinov najblizok prijatel i porane{en telohranitel. “Po~naa da ja polnat Jelcinovata privatna bankarska smetka vo London, objasnuvaj}i deka toa e priliv od honorarot. Do krajot na 1994 godina na Jelcinovata smetka ve}e ima{e okolu tri milioni amerikanski dolari”. Blagodarniot Jelcin osiguril Berezovski da stane del od vnatre{niot zatvoren krug na Kremq. Ve}e multimilioner, toj sega stekna dobro mesto za da profitira od naredniot bran dr`avni rasproda`bi. Vo dekemvri 1994 godina Jelcin potpi{a dekret so koj 49% od ORT, glavnata dr`avna televiziska stanica i radiodifuzer na Kanal 1, se predava, glavno, na Berezovski, bez javna licitacija, kako {to be{e potrebno spored zakonot. Ostanatiot 51% ostana vo racete na dr`avata. Berezovski plati samo 320.000 amerikanski dolari za televiziskata stanica. Bidej} i najgolem del od Rusite dobivaat vesti i informacii od televizijata, toa isto taka mu obezbedi na Berezovski vitalna propagandna osnova da raboti so Kremq. No, mo`ebi najgolemata nagrada za Berezovski be{e naftenata industrija. Vo dekemvri 1995 godina preku {emata “zaemi za akcii” stekna pravo na dr`avniot naften konglomerat Sibneft (Siberian Oil), toga{ {esta najgolema naftena kompanija vo Rusija, za atraktivna cena od 100 milioni amerikanski dolari, samo mal del od nejzinata vistinska vrednost. Zdelkata be{e sklu~ena so dvajca sorabotnici. Edniot be{e negoviot najblizok deloven partner, bezobyirniot ostar Arkadij Badri Patarkatsi{vili, a drugiot - toga{ nepoznatiot - Roman Abramovi~, 20 godini pomlad od Berezovski, no dovolno mudar za da najde 50 milioni amerikanski dolari za 50% od udelot. Toa be{e tokmu od toj moment koga Ambramovi~, prvo pod staratelstvo na svojot mentor, a potoa preku svojata li~na delovna sposobnost po~na da si go probiva patot do bogatstvoto od milijardi funti zasnovano na itri pregovara~ki ve{tini i na politi~ki patronat. Toa be{e povrzanost za koja Berezovski podocna gorko }e za`ali. (PRODOL@UVA) VO SLEDNIOT BROJ: ZO[TO BEREZOVSKI ZA@ALI [TO GO ZAPOZNA ABRAMOVI^? KOJ E ROMAN ABRAMOVI^?

A L E N

O G L A S


11 NOEMVRI, SPECIJALEN PRILOG

MEDICINA I FARMACIJA  ZGOLEMENA E PONUDATA NA ZDRAVSTVENI USLUGI VO MAKEDONSKITE PRIVATNI KLINIKI!  ZGOLEMENI SE INVESTICIITE/PONUDATA VO DELOT NA OFTALMOLOGIJATA - KOJ? ZO[TO?  NA KOJ NA^IN PACIENTITE I POTENCIJALNITE PACIENTI SE ZAPOZNAVAAT SO NOVITE LEKOVI, VITAMINSKI PREPARATI I SUPLEMENTI - DALI INFORMACIITE GI DOBIVAAT OD LEKARITE, OD FARMACEVTITE VO APTEKA, OD SPECIJALIZIRANI SPISANIJA ILI OD INTERNET?  NA KOJ NA^IN MO@E DA SE PODOBRI INFORMIRANOSTA I SVESNOSTA NA PACIENTITE ZA SOPSTVENOTO ZDRAVJE?  MATI^NI KLETKI- PONUDA, POBARUVA^KA, TEKOVNI TRENDOVI... ZA SITE INFORMACII I PRA[AWA OKOLU OGLASUVAWETO OBRATETE SE DO MARKETING SEKTOROT NA E-MAIL: prilozi@kapital.com.mk; TEL: 02 3298 110 LICE ZA KONTAKT: JASMINA SAVOVSKA TRO[ANOVSKI KAPITAL MEDIA GROUP DOO; P-FAH 503 1000 SKOPJE TEL. 02 3298 110; FAKS. 02 3298 111

Kapital Akademija...

member of KAPITAL MEDIA GROUP m

објавува

ОБУКА “МЕЃУНАРОДНО ДВОЈНО ОДАНОЧУВАЊЕ” 18 Ноември 2011 година  Хотел “Александар Палас“ Скопје

Зголемената глобализација и меѓуграничната размена го зголемуваат и интересот за оданочување на капиталот и добивката која се остварува од ваквите текови. Во услови на силна економската интеграција, движењето на капиталот, работната сила и технологијата, настанува и проблемот на двојното оданочување. Дилемите се: кога да препознаете дека се соочувате со проблемот на двојното оданочување во секојдневното работење? Како да го надминете овој проблем? Каде да побарате решение? Обуката која ја организираме за меѓународното двојно оданочување ќе ви ги даде одговорите токму на овие прашања и дилеми со кои се соочува Вашата компанија!

ШТО ЌЕ НАУЧИТЕ:

 Што да превземете и кому да се обратите кога ќе се соочите со двојното оданочување?  Како да го остварите правото на даночните намалувања / изземања согласно Договорите за избегнување на двојното оданочување?  Кој е ефектот на меѓународното двојно оданочување врз приливот на странските инвестиции и движењето на работната сила?  Каков е третманот на двојното оданочување во УЈП? Примери и вежби за остварување на  правата од Договорите за избегнување на двојното оданочување – симулиран случај

ПРЕДАВАЧ КАТЕРИНА БОШЕВСКА

ОБУКАТА Е НАМЕНЕТА ЗА:

 Финансиски менаџери  Сметководители  Даночни администратори/работници  Сопственици на компании  Претприемачи

Fинанsиsки диrектоr на EOS Matrix Македонија и финанsиsки конsuлтант за Иsточна Евrопа. Ангажиrана е како надвоrешен sоrаботник и тrенеrобuчuвач за теми од облаsта на финанsиsки менаџмент од rеномиrани тrенинг агенции-конsuлтантsки кuќи.

Kapital Аcademy... е формиран на 25.09.2011 лицалица за контакт: Гордана Михајловска, Дијана Гулакова  02 3298 Проектот Kapital Akademija... е формиран на 25.09.2011 за контакт: Гордана Михајловска, Дијана Гулакова  02 3298110 110www.kapital.mk www.kapital.mk obuki@kapital.com.mk

396-28.10.2011  

396-28.10.2011

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you