Issuu on Google+

petok. 21 oktomvri. 2011 (weekend izdanie) МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2,148.08 МБИД

WWW.KAPITAL.MK

2,246.57

ОМБ 117.46

-0,11% -0,20% +0,27%

 Izvor: Makedonska Berza

КУРСЕВИ И ВАЛУТИ ЕМУ € САД $ В.Британија £

61.50 44.48 70.29

 Kursna lista na Narodna banka na Makedonija, koja gi sodr`i odnosite me|u srednite kursevi na stranskite valuti

DUING BIZNIS 2012 SVETSKATA BANKA VIDE REFORMI VO MAKEDONIJA AMA BIZNISOT NE GLEDA FAJDE OD NIV  STRANA 11

NIKOLA TODOROV: POJADOK SO FARMACEVTITE KOI GI OBVINI ZA PROFIT NA SMETKA NA PACIENTITE!  STRA STRANA ANA 7

NASKORO!!! MESE^NIK

NA 2 NOEMVRI

petok-21. sabota-22. nedela-23. ponedelnik-24. oktomvri. 2011 | broj 392 | godina 2 | cena 20 den. | tel. 3 298 110 | faks. 3 298 111

petok / weekend. 21 oktomvri. 2011

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari...

~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

3,000

NEMA MERKI OD BRISEL PROTIV ATINA, IAKO SE KR[AT ME\UNARODNI SPOGODBI

IMA LI GRCIJA PODDR[KA OD EU ZA EMBARGO KON MAKEDONIJA?

0,11%

МБИ10

2,800 2,600 2,400 2,200 2,000 1,800

07/10

09/10

12/10

03/11

 STRANA 2-3

SPORED GERMANSKI "BILD"

GRCITE KRIJAT 200 MILIJARDI EVRA VO [VAJCARSKI BANKI

 STRANA 14

06/11

09/11

 MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii c na kompanii kotirani k na oficijalniot pazar na M Makedonska berza

VOVEDNIK KATERINA SINADINOVSKA

Novinarsko pero – vladino mastilo!  ST STRANA 2


Navigator

2

PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

^ETVRTOK 20 OKTOMVRI 2011

U

NOVINARSKO PERO – VLADINO MASTILO!

U{te koga trgna Zdru`enieto na novinari zaedno so Vladata da go spasuva novinarstvoto, stana jasno do kade sme “dogurale”. Ne e sporno novinarskata fela da otvori debata za sostojbite so mediumite i stepenot na profesionalnost. Ako ima problemi, a op{tiot zaklu~ok na site e deka i toa kako ima, najmalku {to treba da se napravi e site involvirani strani da razgovaraat. Eksperti, novinari, urednici, profesori. No... Glavnite pri~ini za katastrofalnata sostojba na novinarstvoto kaj nas so godini se lociraat tokmu vo politi~kite pritisoci. Ako ova e tezata koja preovladuva na site debati na ovaa tema, toga{ samiot poteg na ZNM da otide i zaedno so Vladata da crta akcionen plan za spas na novinarite, vo najmala raka, e diskutabilen i somnitelen. Somnitelen }e be{e ako otidea i na Biha} ka, pa so opozicijata da kreiraat nezavisno i profesionalno novinarstvo. Ili vo koja i da e partija, oti vedna{ se otvoraat dilemite za eventualni skrieni nameri na obete strani. No, ova so Vladata, da se razbereme - e vrv! Vladata e taa koja novinarite ja obvinuvaat za pritisoci vo rabotata. Za pritisoci na uredni{tvata i na gazdite. Za tanc i zaedni~ki igri so sopstvenicite koi rezultiraat so “{tancawe” novinarski proizvodi i “teminara~anki”. Neli, celi debati se organiziraa za “terorot” koj ovaa “nedemokratska” vlast go vr{e{e vrz “stolbovite na demokratijata”!? Neli, novinari se brkaa, a mediumi se zatvoraa poradi politi~ki (nepodobni za vlasta) stavovi!? Neli, do Brisel se “izbrukavme” so sopstvenata nemo}, razedinetost, neprofesionalizam, primitivizam, nepatriotizam!? Premnogu visoko

e krenata topkata za sega nie vo skandinavski stil da otvorime eden fin muabet so politi~arite, nebare problemite vo novinarstvoto se svedeni na sitnici. Mehanizmite koi vlasta gi ima za da gi vrze racete i da gi zatvori novinarskite usti sekoga{ se najgolemi. Zamislete koja e taa slika koga na edna masa sednale liderot na novinarite Naser Selmani, sose negovite pomo{nici, zamenici ili {to i da se, a od drugata strana, naredeni vicepremierkata Teuta Arifi, ministerot za trud i socijalna politika Spiro Ristovski i ni pomalku ni pove}e, tuku li~no ministerkata za vnatre{ni raboti Gordana Jankulovska. Porakata koja prvata policajka ja ispra}a vo ovoj kontekst so samoto nejzino prisustvo mo`e da se tolkuva na razni na~ini, ama sekoj od niv }e zboruva za pritisok! (Pretpostavkata deka taa sedna tamu za da “pomogne” vo delot na dekriminalizacija na klevetata kako najte{ka sankcija za novinarite, nekako slabee so faktot deka zav~era novinarka be{e osudena na celi 15.000 evra.) Drugite vladini ~elnici ako sakaat da pomognat, toa mo`at da go storat vo ramkite na instituciite {to gi vodat. So predlagawe zakoni i so insistirawe za nivna implementacija mo`e da se regulira statusot na novinarite vo redakciite, ako Ristovski se zagri`il za toa. A Arifi, sekako, pri~inite za katastrofalnite ocenki za sostojbite koi gi upatuva Brisel neka gi pobara vo razgovori so svoite pretpostaveni koi se ve{ti vo pakuvawe i prezentirawe pritisoci za “pomalku prifatlivi i pomalku pozitivni temi”. Pretsedatelot na ZNM, Selmani, dojde na svojata funkcija vo isklu~itelno va`en i nesomneno te`ok period za felata i za samoto novinarstvo. Ottuka, odgovornosta koja ja ima e ogromna. Vpe~atokot e deka Zdru`enieto nema kompas! Ne treba da ste ekstra mediumski ekspert za da sfatite deka spasot na

kompanijata e formirana vo 1999 godina, koga e izdaden prviot broj na magazinot Kapital

ul. Veqko Vlahovi} br 11, (delovna zgrada na Tehnometal Vardar AD, 2 kat) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; DIREKTOR I GLAVEN UREDNIK: Qup~o Zikov

KATERINA SINADINOVSKA sinadinovska@kapital.com.mk

novinarite te{ko mo`e da izvira od Ilindenska bb. Ottamu najmalku. Koj e toj nagon namesto da se ~istat sopstvenite pra{ini so sopstveni snagi, da se istr~a vo vladiniot dvor i da se bara ~are od kadijata {to te tu`i!? To~no e deka i vo drugi zemji se otvoraat debati na ovaa relacija, no tamu koaliciski partneri na vlasta ne se sopstvenici na mediumi, novinari ne izleguvaat da branat gazdi koi so godini kriminalno rabotele i kr{ele zakoni! Tamu pres-konferenciite ne pominuvaat bez pra{awa, a naslovnite stranici otvoraat aferi i skandali, namesto revijalni temi za pticite i cve}iwata. U{te pomalku, tamu aktuelni novinari se sovetnici po pretsedatelski kabineti! Daleku e makedonskoto novinarstvo od stepenot koga }e mo`e otvoreno i so doverba da se zboruva so vlasta za problemite. Doverba vo namerite na vlasta nikoga{ ne smee ni da ima, oti su{tinata na novinarstvoto i negovata uloga na op{testven korektiv se gubi vo toj slu~aj. No, {to pravime so doverbata vo sopstvenata fela!? I taa ja nema! Vo makedonskoto novinarstvo vreme e za promeni! No, prvo, na samata fela odvnatre! Dosta e za novinarski standardi da zboruvaat lu|eto koi so godini bile na vrvot, gi smenile site mediumi i izigrale po edno tango so site premieri! Od niv i preku niv do ovde stignavme!

ODGOVOREN UREDNIK

Spasijka Jovanova

POMO[NICI NA ODGOVORNIOT UREDNIK

Katerina Sinadinovska (politika) Katerina Poposka (ekonomija) UREDNICI

IZVR[EN DIREKTOR (MARKETING I FINANSII)

Gordana Mihajlovska

Maja Bajalska, Aleksandar Janev, Aleksandra Spasevska

GRAFI^KI I IT DIREKTOR

Nikolaj Toma{evski

OFFICE MANAGER I FINANSII

Aleksandra Nikolova: ++389 2 3298 110/ lok:101 nikolova@kapital.com.mk

ODGOVOREN UREDNIK NA SPECIJALNI DODATOCI

Verica Jordanova

ODGOVOREN UREDNIK NA WWW.KAPITAL.MK

Aleksandar Jan~eski

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL

Sawa Savovska: ++ 389 2 3298 110/ lok:104 pretplati@kapital.com.mk REKLAMA

Aleksandra Stojmenova: ++389 2 3298 110/ lok:103 marketing@kapital.com.mk; aleksandra@kapital.com.mk

OGLASI: Dijana Gulakova: ++389 2 3298 110/ lok:105 gulakova@kapital.com.mk SPECIJALNI PRILOZI: Jasmina Savovska Tro{anovski ++389 2 3298 110/ lok:102; prilozi@kapital.com.mk

9,9

M

ilioni milioneri od vkupno 24,5 milioni vo svetot se Amerikanci, {to e duri 41%. Od globalnata populacija, 0,5% se milioneri, soop{ti istra`uva~kiot institut Kredit suis. Na vtoro mesto e Japonija, kade {to `iveat 10% od vkupniot broj milioneri, a na treto e Francija so 9%. Vkupnoto bogatstvo na milionerite vo sredinata na 2010 iznesuva{e 69,2 milijardi dolari, a najgolem broj poseduvaa me|u 10 i 50 milioni dolari.

NEMA MERKI OD BRISEL PROTIV ATINA IA

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010 telefon: ++ 389 3 298 110 Фaks: 3 298 111 e-mail: kontakt@kapital.com.mk Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje,

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

Pe~ati: Grafi~ki Centar Skopje Spored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i mo`at da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot. Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

IMA LI GRCIJA P ZA EMBARGO KON Iako celata EU se bazira na na~eloto za sloboden protok na stoki i lu|e, Brisel ne reagira {to tokmu zemja-~lenka na Unijata eklatantno go kr{i ova na~elo so blokadata na makedonskogr~kata granica. “Kapital” objavi deka Grcija prakti~ki sproveduva politi~ko i trgovsko embargo kon Makedonija, kako {to napravi i vo periodot 1993-1995 godina. I pokraj toa, Evropskata komisija ne reagira i ne bara od Grcija da obezbedi protok na granicata. Makedonskata Vlada pak, ~eka podatoci za {tetite na kompaniite, za {to samo planira da gi informira vo Brisel PETRE DIMITROV

E

dimitrov@kapital.com.mk

Evropskata unija nema namera da ja natera Grcija da ja otvori granicata kon Makedonija. Iako EU se bazira na na~eloto za sloboden protok na stoki i lu|e, Brisel ne reagira {to tokmu zemja-~lenka na Unijata eklatantno go kr{i. “Kapital” objavi deka Grcija prakti~ki sproveduva politi~ko i trgovsko embargo kon Makedonija, kako {to napravi i vo 1993-1995 godina. Diplomatite i biznismenite vo zemjava se ednoglasni deka blokadata na makedonskogr~kata granica, zad koja stoi obrazlo`enieto deka {trajkuvaat gr~kite carinici, vsu{nost e politi~ki pritisok od Atina vrz Skopje. Makedonskata Vlada se soglasuva so ova, no ne najavuva konkretni merki. Ne reagira nitu Evropskata komisija, koja mora da bara od Grcija da obezbedi protok na granicata. Osobeno zatoa {to Ustavniot sud na Grcija pred nekolku dena odlu~i deka {trajkot na carinicite e neustaven i }e bide kaznet so 1.000 evra toj {to {trajkuva. Makedonsko-gr~kata granica e blokirana ve}e edna nedela. Spored najavite, deneska treba da bide otvorena, no do koga?. “Kapital” v~era pobara stav od site nadle`ni organi za ovoj problem, koj & nanesuva seriozen udar na

makedonskata ekonomija zatoa {to 75% od uvozot Ovaa industriska na surovini za kompaniakcija e povrzana ite odi preku Solunso vnatre{nite skoto pristani{te. raboti vo Grcija i ima Od kancelarijata na EK vo Skopje izjavija vlijanie vrz site granici deka se svesni za probna zemjata. Ne e povrzana lemite. so odnosite so Biv{ata Ju“Ovaa industriska goslovenska Republika Makeakcija e povrzana so donija. O~ekuvame odgovornavnatre{nite raboti vo ta vlast da se spravi so site Grcija i ima vlijanie problemi okolu raboteweto vrz site granici na na granicite preku dobrozemjata. Ne e povrzana sosedski dijalog, so cel da se so odnosite so Biv{ata Jugoslovenska Republika najde funkcionalno re{enie. Makedonija. O~ekuvame Evropskata unija aktivno priodgovornata vlast da se donesuva za zajaknuvawe na spravi so site problemi dobrososedskite odnosi, osokolu raboteweto na obeno preku finansirawe na granicite preku dobroprogramite za prekugrani~na sosedski dijalog, so cel sorabotka.” da se najde funkcionalno re{enie”, izjavija -Kancelarijata na Evropskata vo Kancelarijata. komisija vo Skopje Vo Ministerstvoto za nadvore{ni raboti se zagri`eni i za toa go in- se stabiliziraat pazarite. S$ dodeka ima neizvesnost, situformirale Brisel. “Kontinuiranite blokadi pre- acijata nema da se podobri dizvikuvaat seriozni zagubi za za regionot i za Makedonija”, makedonskoto stopanstvo. Samo veli Stavreski. od tekovno blokiranite vozila Diplomatite vo zemjava nemaat {tetite se golemi. Na toa se do- dilema deka ova e politi~ka davaat penalite od nemo`nosta odluka na Grcija. Porane{niot za realizacija na dogovori minister za nadvore{ni raboti so trgovski partneri vo str- Slobodan ^a{ule smeta deka anstvo. Makedonija izrazuva EU so poslednite postapki zagri`enost od vakviot razvoj. ja motivira Grcija da vr{i Pokraj podatocite na Carinata, pritisok vrz Makedonija. o~ekuvame stopanskite komori “Ako Evropskata unija so “dotvo najkratok rok da pridonesat eruvawe” na Izve{tajot za za precizirawe na dnevnite na{iot napredok saka{e da zagubi. Za posledicite zapoz- go napravi ponegativen i naeni se Evropskata komisija i ne saka da ni go priznae drugi multilateralni trgovski jazikot, toga{ pove}e od jasno organizacii”, veli ministerot e deka Grcite bi ja iskoristile mo`nosta za dopolnitelen Nikola Poposki. Ministerot za finansii, Zoran pritisok vrz Makedonija. GrStavreski, ne veruva deka cija e vo bankrot, pa za da Makedonija }e dobie ot{teta go defokusira vnimanieto, go zgolemuva pritiskot kon Makeporadi gr~kite blokadi. “Grcija e vo golem haos. Bi bilo donija. Ne znam kolku blokadobro Evropa da ja prese~e dite se strategija, no celta e ovaa kriza i {to pobrzo da o~igledna - da oslabi na{ata go oficijalizira bankrotot ekonomija. Da kapitulirame”, na Grcija, {to }e pomogne da veli ^a{ule.

EMBARGOTO STARA TAKTIKA a 17 mart 1992 godina, pred da startuva gr~koto emabargo kon Makedonija, porane{niot minister za nadvore{ni raboti na Grcija, Andonis Samaras, mu go napi{al slednoto na toga{niot premier Konstantin Micotakis (tatko na Dora Bakojani): “Jasno e deka embargoto }e gi zasili reakciite na lu|eto vo Skopje kon nivnata vlada i toa }e go multiplicira fenomenot

N

na masovni demonstracii {to }e bidat organizirani niz celata dr`ava protiv nekompromisnata pozicija na nivnata vlada”. Vo drugo pismo do prefektot na Solun, Evangelos Catidis, na 3 mart 1992 godina, Samaras pi{uva: “Ovde vi davam pismena jasna instrukcija da prezemete i prodol`ete so site raspolo`livi sredstva da vr{ite ekonomski pritisok vrz Skopje”.




Navigator

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

 LIDERI

 NE IM BE[E DENOT

3

 POBEDNIK INOVACII ZA PODOBAR BIZNIS

BLERIM ZLATKU one~no ~uvme od biznismenite barawe do ministerot za finansii da namali so tempoto na dr`avni zapisi, so koi gi sobira slobodnite pari od bankite

K

PETR NE^AS e dava pove}e ^e{ka nejzinite gra|ani da gi pla}aat dolgovite na Grcite, pa premierot pora~a deka nema finansiski da i pomaga na evrozonata

N

QUP^O [VRGOVSKI avniot obvinitel za s$ ~eka pretstavka, iako i sam ima odvrzani race da reagira koga }e utvrdi nezakonsko i kriminalno rabotewe

N

BORUT PAHOR lovene~kiot premier vo ostavka ne mo`e da go zapre nadolniot trend po koj odi kreditniot rejting, koj sega e namalen i od Standard i Purs poradi lo{ buxet

S

AKO SE KR[AT ME\UNARODNI SPOGODBI

PODDR[KA OD EU MAKEDONIJA? Toj veli deka treba da reagirame do Svetskata trgovska organizacija i do instituciite na EU. Profesorot po me|unarodno pravo Denko Malevski vo 90-tite be{e minister za nadvore{ni raboti, koga Makedonija do`ivea 20mese~na blokada od Grcija. “Vo 90-tite gi iskoristivme site pravni mehanizmi za da doka`ame deka blokadata od Grcija e protiv site me|unarodni principi. Evropskata komisija toga{ ja tu`e{e Grcija i go dobi sporot, no Grcija ostana na

svoeto”, istaknuva toj. Malevski smeta deka kontinuiranite blokadi na gr~kata granica se strate{ki. “Toa {to go pravi Grcija e stara taktika. S$ u{te se se}avam na maltretirawata so vizite i napadite na na{ite transporteri i turisti vo Grcija koga odnosite ni bea polo{i. Saka da ni odr`i lekcija. Da, treba da barame ot{teta od EU, no nema da ja dobieme”, kategori~en e Malevski. Politika vo gr~kite blokadi gleda i pretsedatelot na Stopanskata komora na Make-

donija, Branko Azeski. “S$ {to mo`evme napravivme. Razgovaravme, animiravme, izvestuvame, pu{tavme pisma do na{ite partnerski organizacii. Toa be{e transparentno, no ne dade nikakvi rezultati. Verojatno se raboti

za nekoja druga zadnina. Mo`e da konstatirame deka se raboti za politi~ki problem. Toa {to site go znaeme. U{te eden dokaz deka na Balkanot nadvladuvaat politi~kite nad ekonomskite interesi”, veli Azeski.

PREKR[ENI VOZDUHOPLOVNITE KONVENCII e~isi ne postoi pole na koe Grcija vo poslednite 20 godini ne n$ blokira. Vo april 2008 godina, na patni~ki avion na MAT ne mu dozvoli da vleze vo gr~kiot vozdu{en prostor i da prelata kon Egipet. Toa be{e kr{we na me|unarodnite vozduhoplovni konvencii. Toga{niot direktor na MAT, Nikolas Kimerle, izjavi deka od toga{niot evrokomesar za transport, @ak Baro, dobil pismo deka Grcija ne smee da go odbie pravoto na letawe.

R

1,2 $

15%

MILIJARDI

Dodeka so ostanatite Iznesuva {tetata za sosedni dr`avi Makemakedonskata ekonomija donija ima potpi{ano od blokadite vo devedepove}e od 30 bilatersetite, koja ja presmetaa alni dogovori, edinstvetoga{nite ministerpadna makedonniot dogovor {to go ima stva za urbanizam, skiot BDP poradi so Grcija e Privremenata soobra}aj i gr~koto embargo vo spogodba od 1995 godina. ekologija. devedesetite goIroni~no ili ne, stanuva dini. Najpogodeni zbor za istiot dokument bea energetikata, za ~ie prekr{uvawe crnata i oboeSkopje ja tu`i Atina vo  Vo trka za koncesija nakoj avtopati{tata e turskata firma nata metalurgija, Hag, sudski spor za hemiskata i na po~etokot od naredLimak grup, koja pred nekolku meseci go zede pod koncesija prehrambenata nata godina se o~ekuva i razre{nica. aerodromot vo Pri{tina. Dali tenderot za avtopati{tata MILIONI industrija. be{e otvorena kako tema na sredbata na premierot Nikola Izgubija transporterite od poslednite blokadi na gr~kata Gruevski so turskiot Rexep Taip Erdogan,? Grcija so postogranica, a edno vozilo koe stoi na granica dnevno gubi janite {trajkovi po 200 evra. Vo devedesetite transporterite imaa {teta na carinicite i od 12 milioni dolari samo na vrabotenite vo prvite tri meseci od gr~koto embargo. na Solunskoto

2€

pristani{te vo poslednite dvaeset godini ima napraveno {teta za makedonskoto stopanstvo koja se meri vo milijardi evra.

660$

gube{e `elezni~kiot soobra}aj od gr~kite blokadi vo 90-te godini, a patniot po eden milion dolari.

Uspe{no organiziranata konferencija Majkrosoft Vizija po devetti pat poka`a deka Makedonija ne zaostanuva voop{to zad najnovite trendovi na informati~kata tehnologija. Za pofalba e toa {to ovaa godina na konferencijata be{e istaknata potrebata od koristewe novi tehnolo{ki re{enija koi go olesnuvaat vodeweto na biznisot. Preku trendovite za koristewe na novite tehnologii vo rabotnata sredina, upotrebata na cloud computing, primena na konceptot na Green IT, kompaniite }e mo`at poefikasno da rabotat, a istovremeno i da {tedat. I ovaa godina Vizija 9 ostanuva najva`noto mesto vo Makedonija za razmena na tehnolo{ki informacii,

ILIJAN^O GAGOVSKI mesto na koe }e mo`at da se razmenuvaat delovni idei, konkretno znaewe i jasni inovacii, relevantni za site u~esnici – delovni i IT-orientirani. So golemiot broj stru~ni predavawa i prisustvoto na eminentni doma{ni i stranski predava~i, konferencijata pretstavuva mo`nost na edno mesto da se slu{nat eksperti od IT-biznisot, posetitelite da se zapoznaat so najnovite proizvodi i dolgoro~ni strategii na Majkrosoft, kako i da razmenat mislewa i znaewe za najnovite tehnologii.



 GUBITNIK NEOPHODNI SE REFORMI

A

Ako Svetska banka konstatira deka najmalku polovina godina i ogromni administrativni lavirinti im stojat na patot na kompaniite za da dobijat priklu~ok za struja, pove}e od jasno e deka nadle`nite treba da si gi zasukaat rakavite i da prezemat ne{to. Od vkupno 138 zemji vo svetot, Makedonija e na “visokoto” 122 mesto poradi ograni~uvawata {to gi imaat kompaniite za da se priklu~at na mre`ata. Iako Makedonija e top-reformator spored s$ {to napravila za vodewe biznis, klu~en problem vo uslovite za vodewe biznis kaj kompaniite e i dobivaweto priklu~ok za struja, istakna Duing biznis. Biznismenite dosega mnogupati se `alea deka mnogu te{ko dobivaat priklu~ok za struja, {to upatuva na komotnata pozicija koja kompaniite ja imaat na pazarot.

DIMITAR PETROV Sekako, pazarot na energija mora da bide reguliran i liberaliziran! Pa|aat vo voda site zalo`bi na Vladata za brzo registrirawe firma, za ekspresno vadewe grade`na dozvola i sli~no, koga kompaniite imaat seriozen problem otkako }e ja izgradat kompanijata - ne mo`at da po~nat so rabota bidej}i nemaat struja. Regulatornata komisija za energetika e taa {to go sledi i go regulira pazarot i zatoa, neophodno e da vospostavi red, oti investitorite nema da molat da vlo`uvaat vo Makedonija. Ako regulatorot ne go re{i dolgogodi{niot problem, zaludni se site zalo`bi i pozitivni ocenki koi ni gi davaat me|unarodnite finansiski institucii.

 MISLA NA DENOT

MILIONI

E {tetata {to ja presmeta Svetskata banka za prvite tri meseci od gr~koto embargo vo devedesetite. Presmetkite na SB se daleku povisoki od doma{nite.

4 $ 15 € MLN.

U

MLN.

izgubi makedonskoto stopanstvo od aktuelnite blokadi. Vo 90-te poradi spre~en plasman na proizvodi {tetite iznesuvaa 16,2 milioni dolari.

25

iljadi rabotnici ostanaa bez rabota poradi gr~koto embargo vo 90-te, {to e 7% od toga{nite vraboteni.

16,5 $

KREATIVNIOT ^OVEK E MOTIVIRAN OD @ELBATA DA POSTIGNE NE[TO, A NE OD @ELBATA DA GI POBEDI DRUGITE.

MLN.

iznesuvaa {tetite poradi problemi so nabavka na surovini za proizvodstvo vo makedonskite fabriki vo 90-te, pa tie rabotea so namalena produktivnost, a nekoi go prekinaa proizvodstvoto od 3 do 30 dena.

kubanski nacionalen heroj

EJN REND

RUSKO-AMERIKANSKI NOVELIST I FILOZOF


Navigator

GRAFIK NA DENOT...  POTRO[UVA^KA NA STRUJA NA KVALIFIKUVANITE POTRO[UVA^I VO AVGUST GODINAVA Okta k 2,13%

Skopski leguri 5,88%

Makstil 10,24%

Elem 21,10%

Ar~elor Mital 1,46%

Jugohr om fer oalojs 19,85% Feni Industri 32,29%

USJE 4,7 8%

izvor: Mepso

Bu~im 2,10%

Te-To 0,13%

 Najmnogu struja vo avgust godinava potro{ija Feni industri od Kavadarci, Kombinatot za proizvodstvo na ferosilicium od tetovsko Jegunovce, dr`avniot proizvoditel na elektri~na energija ELEM, kako i skopskata ~eli~arnica Makstil. Najmalku struja vo avgust godinava, koja e prenesena preku MEPSO, potro{ija rafinerijata Okta, rudnikot Bu~im od Radovi{, Ar~elor Mital, kako i kogenerativnata elektrana i toplana Te-To.

SVETOT NIZ MEDIUMITE

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

 FOTO NA DENOT...

PRAZOT SO POVISOKA CENA OD LANI

razot i korni{onite ovaa godina imaat povisoki ceni sporedeno so lanskata sezona. Na kvanta{kiot pazar vo Strumica, prazot, koj se prodava za 35 denari, e najbaran.

P

foto: FILIP POPOVSKI

4

MAKEDONIJA SKOKNA 12 MESTA NA LISTATA NA M TTHE HE WALL STREET JOURNAL Amerikanskiot vesnik Ame na nnaslovnata stranica objavuva deka rastat obja somne`ite vo planot za som spas na evrozonata od spa krizata so vospostaveniot kri fond. Spored analizite, fon ova scenario pove}e }e ggi zgolemi problemite kaj najzadol`enite zemji otkolku da gi re{i. otko Vo m me|uvreme, dodeka politi~arite debatiraa, pol nad 100.000 Grci protestiraat. raa   

SVETSKATA BANKA VI BIZNISOT NE GLEDA F Reformite za polesno dobivawe odobrenija za gradba, registracija na imot, zemawe kredit i spravuvawe so nelikvidnosta ja napravija Makedonija top tret reformator vo svetot. Nejasno e kako Svetskata banka vide lesen pristap do krediti i likvidnost na ekonomijata koga za makedonskite firmi ova se najgolemite i najsu{tinski problemi.

N

ALEKSANDRA SPASEVSKA spasevska@kapital.com.mk

DUMA D UM Vo presret na parlamentarnite izbori vo Bugarija tar vesnikot Duma objavuva ves analiza spored koja samo ana 2,2% od glasa~ite veruvaat 2,2 vo ~esni i fer izbori. Op Opozicijata najavuva deka paralelno }e gi broi dek gla glasovite vo izbornite mes mesta, a za naru{uvawa predupreduvaat i od nevpre lad ladinite organizacii.   

POSLOVNI DNEVNIK Hrvatskiot vesnik Poslovni Dnevnik objavuva deka najverojatno za dve nedeli }e prodol`i trguvaweto so akciite na Ina na Zagrepskata berza, otkako be{e stopirano poradi neispolnuvawe odredeni standardi. Se o~ekuva deka ungarski MOL }e dade dobra ponuda za akciite na Ina, so {to mo`e da stane i sopstvenik so pove}e od polovina od akciite. 

VE^ERWE NOVOSTI Srpskiot vesnik objavuva deka bankrotot vo Grcija i prodlabo~uvaweto na evropskata dol`ni~ka kriza seriozno go zabavuva srpskiot izvoz. Glaven problem za srpskite izvoznici e {to pazarite stanuvaat s$ ponedostapni, a stranskite partneri zaglaveni vo nelikvidnost ne ja pla}aat stokata. 

Reformite za polesno dobivawe odobrenija za gradba, registracija na imot, zemawe kredit i spravuvawe so nelikvidnosta ja napravija Makedonija top tret reformator vo svetot. Ova go poka`a najnoviot izve{taj Duing biznis 2012 na Svetskata banka, na koj Makedonija se iska~i za 12 mesta na listata spored uslovite za vodewe biznis i e na 22 mesto. Lani be{e na 34 mesto. Nejasno e kako Svetskata banka vide lesen pristap do krediti i likvidnost na ekonomijata koga za makedonskite firmi ova se najgolemite i najsu{tinski problemi. Izve{tajot Duing biznis 2012, me|u drugoto, ja rangira Makedonija kako edna od 10 ekonomii koi napravija najgolem napredok vo sozdavawe podobra

Lilia Burun~uk, direktor na kancelarijata na Svetska banka vo Makedonija i ministerot za finansii Zoran Stavreski v~era vo Skopje go prezentiraa Izve{tajot Duing biznis 2012. regulatorna klima za delovno rabotewe vo poslednite {est godini. “Makedonija e na vistinskata pateka. Potrebno e vreme za reformite da poka`at promeni vo ekonomijata, no ve}e otsega mo`e da zabele`ime pozitivni signali koi se reflektiraat vo sega{nata ekonomska aktivnost i zgolemuvaweto na stranskite direktni investicii. Gledaj}i kon idninata, posilen razvoj bara pogolemi promeni. Progresot napraven od stranata

PRETSTAVNICI OD SVETSKA BANKA GO KRITIKUVAAT IZVE[TAJOT ove}e akcioneri na Svetska banka minatata godina javno go kritikuvaa izve{tajot Duing biznis, bidej}i ima metodolo{ki i statisti~ki problemi. Pretstavnikot na Brazil istakna deka ova rangirawe e samo silna propaganda vo obid so rangirawata za da se izvr{i pritisok vrz odredeni vladi da se motiviraat da usvojat nekoi reformi, iako tie reformi ne gi re{avaat su{tinskite problemi vo biznis-klimata. Del od pretstavnicite na Svetska banka kritikuvaat deka odredeni produkti na izve{tajot se kontroverzni.

P

na Makedonija vo indikatorite na Duing biznis poka`uva kapacitet za implementacija na reformi preku politi~ka `elba, `elba za promena i koordinacija so zasegnatite strani”, veli Lilia Burun~uk, direktor na kancelarijata na Svetska banka vo Makedonija. Ministerot za finansii Zoran Stavreski najgolemata zasluga za visokata pozicija na zemjata ja locira{e kaj javnata administracija, "koja napravila Makedonija da bide treta vo svetot spored uslovite za vodewe biznis". “So ogled deka nema mnogu oblasti kade {to sme rangirani na treto mesto, so aplauz gi pozdravime site lu|e vo javniot sektor i administracijata, site vredni rabotnici koi makotrpno rabotea”, izjavi Stavreski. Toj istakna deka Makedonija odi napred i prodol`uva so uspesite. “Makedonija e podobro rangirana od 19 zemji-~lenki od Evropskata unija, a ubedlivo sme najdobri sporedeno so zemjite vo regionot, koi se mnogu zad

nas”, istakna Stavreski. RANGIRAWETO NE ZNA~I DEKA REFORMITE FUNKCIONIRAAT No, del od biznis-zaednicata konstatira deka rangiraweto na zemjata se pravi vrz baza na zakonskite reformi za vodewe biznis, no toa ne zna~i deka realno biznisklimata se podobrila. Spored niv, s$ u{te postojat seriozni problemi za vodewe biznis koi Svetskata banka ne gi notira. “Svetska banka gi rangira zemjite spored sopstveni kriteriumi, a ne vrz baza na reformite koi{to realno se implementiraat. Ako investitorite sakaat realno da vidat kakvi se uslovite za vodewe biznis vo dr`avata }e napravat sopstvena dlabinska analiza i vrz osnova na tie podatoci }e re{at dali da investiraat vo Makedonija. Vo sekoj slu~aj, pozitivno e toa {to Makedonija odi napred, a investitorite go gledaat toa”, ocenuva Verica HaxivasilevaMarkovska, konsultant vo konsultantskata ku}a AAG.


Navigator

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

 3 FAKTI ZA...

435 85 200

iljadi dolari sobra dvi`eweto “Okupiraj go Volstrit”, koe eden mesec organizira protesti protiv al~nosta na bankite iljadi dolari se sobrani od donacii na poedinci, koi li~no gi donele vo parkot Zukoti, kade {to e smesteno dvi`eweto

 PROCENKI...

 VLADIMIR PUTIN PREMIER NA RUSIJA EVROAZISKATA UNIJA MO@E DA SE FORMIRA VO 2015

R

uskiot premier, Vladimir Putin, izjavi deka Evroaziskata unija, koja gi opfa}a porane{nite dr`avi od Sovetskiot Sojuz, bi mo`ela da bide formirana vo 2015 godina. “Duri okolu 2015 godina bi mo`ele da pristapime kon realizacija na idejata za sozdavawe na Evroaziskata unija, ako prodol`ime da rabotime energi~no kako i dosega. Toa e pra{awe na idninata”, istakna Putin. Evroaziskata unija bi bila izgradena na osnovite na postoe~kata Carinska unija, {to ja so~inuvaat Rusija, Belorusija i Kazahstan.

iljadi dolari potro{i “Okupiraj go Volstrit” za laptopi, kameri, druga oprema i za prenesuvawe na protestite vo `ivo preku Internet

A DUING BIZNIS 2012

IDE REFORMI AMA FAJDE OD NIV ZEMJI SO NAJDOBRI USLOVI ZA VODEWE BIZNIS 1. SINGAPUR 2. HONGKONG 3. NOV ZELAND 4. SAD 5. DANSKA Kontradiktorno e i toa {to zemjata dobi pozitivni ocenki od Svetska banka i za dobivaweto krediti, vo uslovi koga biznismenite la kritikuvaat kreditnata politika kako najgolem problem. "Kreditnata politika ne e sjajna. Bankite imaat pogolem interes da rabotat so dr`avata i da kupuvaat zapisi otkolku da davaat krediti za firmite", izjavi Blerim Zlatku, direktor na Stopanskata komora na Severozapadna Makedonija. Neodamne{noto istra`uvawe na Germanskata stopanska komora isto taka, poka`a deka biznis-klimata vo zemjava e lo{a i {to e u{te polo{o, ne o~ekuvaat nitu podobruvawe. Lo{ata javna infrastruktura i nedovolnoto vlo`uvawe na Vladata vo izgradba na pati{ta i `eleznici, bavnata i neefikasna javna administracija, vo ~ii lavirinti zaglavuvaat 105 procesite za investirawe i po nekolku godini, i politi~kata nestabilnost na zemjata se glavnite problemi {to gi naveduvaat germanskite biznismeni kako pri~ini koi gi odbivaat da investiraat vo Makedonija. Poradi toa, 75% od anketiranite germanski biznismeni {to rabotat vo zemjava procenile deka koga povtorno bi odlu~uvale, bi izbrale druga lokacija za investirawe, a ne Makedonija. “Situacijata kaj najva`nite lokalni faktori {to vlijaat na biznis-klimata mora itno da se podobrat. Biznismenite o~ekuvaat od Vladata pogolemi napori vo reformite za pobrzo za~lenuvawe vo Evropskata unija, transparentnosta na javnite ten-

1. DOBIVAWE GRADE@NA DOZVOLA Po ovoj kriterium Makedonija ima napredok od 86 mesta i e rangirana na 61 mesto. Brojot na proceduri e namalen od 20 na 10 postapki. Biznis-zaednicata dosega mnogupati alarmira{e na problemite pri vadewe odobrenija za gradba.

2. RE[AVAWE NA STE^AJNI POSTAPKI Na ova pole imame napredok za 66 mesta, poradi skratuvaweto na procedurata za vodewe ste~ajna postapka, koja se namalila od 2,9 na 2 godini. No, vo praska ste~ajni postapki traat pove}e od 10 godini i s$ u{te nemaat razre{nica.

3.PRISTAP DO KREDITI Makedonija bele`i napredok na ova pole od 22 mesta i e rangirana na visoko 24 mesto. Vakvata pozicija ja dobila so voveduvaweto na Kreditnoto biro, koe go zgolemilo opsegot so kreditni informacii. Me|utoa, biznisot se `ali deka te`ok e pristapot do krediti.

4. REGISTRIRAWE NA IMOT Makedonija ima napredok kaj ovaa reforma za 18 mesta. Brojot na postapki e namalen od pet na ~etiri, a vremeto na registracija e namaleno od 58 na 40 mesta. Bizniszaednicata golemi zabele{ki dava{e za dolgiot vremenski rok za dobivawe imoten list.

5. SPROVEDUVAWE NA DOGOVORI Makedonija e rangirana na 60 mesto spored indikatorot sproveduvawe dogovori i ima napredok od pet mesta, {to go potvrduva faktot deka kompaniite ne gi po~ituvaat dogovorite i naj~esto zavr{uvaat na sud.

6. ZA[TITA NA INVESTITORITE Zemjata najvisoko e rangirana za za{tita na investitorite i se nao|a na 17 mesto. Dr`avata gi {titi akcionerite do toj stederi, obezbeduvawe pravna sigurnost i efikasna javna administracija. Podobruvaweto kaj site tie osnovni uslovi e va`no pri noseweto na odlukite za investirawe. Najpozitivni ocenki od germanskite kompanii dobija dano~nite olesnuvawa i namalenite stapki za socijalni pridonesi za vrabotenite, no toa, sepak, ne e dovolno za zna~itelno da ja podobrite

pen {to Centralniot registar zabrani da se objavuvaat podatoci za sopstvenicite i akcionerite vo kompaniite, {to e daleku od transparentno.

7. ME\UNARODNA TRGOVIJA Dr`avata se nao|a na 67 mesto na listata so zemji koi imaat namalku postapki i proceduri vo trgovskata razmena, odnosno potrebni se {est dokumenti i 12 denovi za izvoz. Transporterite dosega mnogupati alarmiraa za slo`enite postapki i inspekciski kontroli pri uvoz i izvoz na stoka na grani~nite premini.

8. RE[AVAWE NA NELIKVIDNOST Svetska banka ja rangira Makedonija na 55 mesto spored re{avaweto na problemot so nelikvidnosta na kompaniite, a rokovite za pla}awe se prolongiraat do dve godini. Sostojbata na teren e takva {to kompaniite se davat vo nelikvidnost i sekoj na sekomu dol`i, vklu~itelno i dr`avata na kompaniite.

60 SEKUNDI BRIFING

 VESTI... NAFTATA POEVTINI PORADI LO[ATA EKONOMIJA NA SAD

C

enata na naftata na berzata vo Wujork vo elektronsko trguvawe padna pod 86 dolari otkako novite pokazateli za spor ekonomski rast vo SAD go zaprea poskapuvaweto od izminatite dve nedeli od 19%. Cenata na naftata na Wujor{kata berza se namali za 60 centi, na 85,51 dolari, dodeka na Me|unarodnata berza vo London e namalena za 39 centi na 108 dolari za barel. Naftata zav~era poskape pove} e od 89 dolari za barel, no podocna vo denot cenata se namali poradi zagri`enosta deka amerikanskata ekonomija i ponatamu ne e stabilna. Amerikanskata uprava za federalni rezervi vo sredata objavi deka potro{uva~kata minatata nedela nezna~itelno se zgolemi dodeka ekonomskiot rast vo 12 regioni koi gi pokriva taa centralna banka, bil skromen.

TOBAKO ]E EMITUVA NOVI AKCII NA JAVNA PONUDA

T

obako a.d. Skopje naskoro }e emituva novi akcii. Sega se ~eka vo rok od 30 dena Komisijata za hartii od vrednost da odobri da se zapi{at i uplatat akciite na Tobako. “Nastapot na pazarot na kapital i kotiraweto na berza voedno podrazbira i pogolema transparentnost vo raboteweto, {to kako kompanija, Tobako go praktikuva i promovira. Po izvr{enite intenzivni podgotovki vo izminatite dve godini, koi vklu~uvaa celosna reorganizacija i realizirani proekti so institucii kako EBRD, IFC, USAID i drugi, za nastapot na pazarot na kapital da bide vo soglasnost so najdobrite praktiki, so {to bi se obezbedila i pogolema vrednost za idnite akcioneri”, velat od Tobako.

9. PRIKLU^OK ZA STRUJA Najlo{o rangirana, na 121 mesto, e spored procedurite za priklu~ok na kompaniite na energetskata mre`a. Spored izve{tajot, potrebni se duri 150 denovi, a samo pet proceduri. Ova e pri~ina zo{to golemi kompanii s$ u{te ne mo`at da po~nat so proizvodstvo i rabota vo Makedonija.

10. PLA]AWE DANOCI Spored ovoj indikator, dr`avata e rangirana na 26 mesto. Kompaniite imaat 28 pla}awa vo edna godina ili pla}aat 9,7% od vkupniot profit godi{no. Bizniszaednicata nekolkupati potencira{e deka se optovareni so mnogu dava~ki, koi od godina vo godina se zgolemuvaat.

11. OSNOVAWE KOMPANIJA Dr`avata e na visoko 6 mesto spored procedurata za osnovawe biznis. Potrebni se samo tri ~ekori i tri dena za da registrira{ firma.

delovnata klima i da ja napravite zemjata poatraktivna za vlez na stranski kapital”, izjavi direktorot na Germanskata stopanska komora, Mihael [mit. Del od biznismenite koi rabotat vo zemjava pak, ve}e ~uvstvuvaat podobruvawa vo uslovite za vodewe biznis. “Najmnogu e podobrena administracijata, odnosno brzinata na sproveduvawe

dokumenti, potoa zabrzuvawe na carinskite postapki, kaj Upravata za javni prihodi”, veli direktorot za investicii vo rudnikot Sasa, Maksim Prohorov. Globalniot izve{taj poka`uva deka vladite vo 125 od 183 analizirani ekonomii sprovele vkupno 245 reformi na delovnata regulacija - 13% pove}e od lani.

NAGRADA ZA NAJDOBAR PLAN ZA IZLEZ OD EVROZONATA

E

vroskepti~en ~len na britanskata vladeja~ka Konzervativna partija }e ja finansira primamlivata nagrada za ekonomistot koj }e ja osmisli najdobrata strategija za izlez od evrozonata. “Ekonomskata nagrada Volfson” nudi 285.400 evra za ekonomistot, koj }e go ponudi najdobriot na~in za “ureden izlez” na edna ili pove}e zemji~lenki, koi bi sakale da ja napu{tat Evropskata monetarna unija. Ovaa e vtora po visina pari~na nagrada za nau~nicite od oblasta na ekonomijata, po Nobelovata nagrada za ekonomija. Lordot Sajmon Volfson, direktor na modnata ku}a Nekst i donator na Konzervativnata partija }e ja finansira nagradata. Volfson izjavi deka sega postoi realna mo`nost deka politi~kite ili ekonomskite pritisoci }e prinudat edna ili pove} e dr`avi da go napu{tat evroto. Predlozite mora da se podnesat do 31 januari slednata godina.

BERZA MBI 10 3,000 2,800 2,600 2,400 2,200 2,000 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11

2.148,08 2010/2011 2010/2011

Max. 2 2.827,62 827 62 Min. 2.059,92

Na Makedonskata berza v~era be{e ostvaren promet od 102.975 evra od redovnoto trguvawe, koe na dnevno nivo se namali za 83,51%. Najtrguvani bea akciite na Toplifikacija, so promet od 1.280.507.00 denari. Najgolem porast, od 2,07%, ostvarija akcite na Stopanska banka. Najgolem pad imaa akcite na Skopski pazar, ~ija prose~na cena se namali za 5,07%. Glavniot berzanski indeks MBI-10 padna za 0,11% i trgovskiot den go zavr{i so vrednost od 2.148,08 indeksni poeni. НАЈГОЛЕМ ДОБИТНИК Стопанска банка Битола

2.041,00 +41,00

+2,07% 2 07%

НАЈГОЛЕМ ГУБИТНИК Скопски пазар

5.500,00 -294,00

-5,07% 5 07%

DOW JONES 13.000 12.500 12.000 11.500 11.000 10.500 10.000 9.500

07/07

27/07

16/08

05/09

25/09

11.504,62 -0,63% 0 63%

Kina go namali portfolioto na amerikanski dr`avni obvrznici na najnisko nivo godinava otkako Agencijata za krediten rejting Standard i Purs go namali rejtingot na SAD, poka`uvaat najnovite podatoci na amerikanskoto Ministerstvo za finansii. Kina e najgolem stranski kupuva~ na amerikanskiot dr`aven dolg.

DRUGI PAZARI FTSE 100 Nikkei225 S&P 500 Nasdaq DAX TOPIX

5.426,37 8.682,15 1.209,88 2.604,04 5.871,77 746,02

VALUTI

-0,44% -1,03% -1,26% -2,01% -0,71% -0,73%

£ €

€ $

1,1429

1,3807

0,00%

-0,2%

СТАПКА

СТАПКА

ПРОМЕНА

ПРОМЕНА

ПОВЕЌЕ ИНФОРМАЦИИ НА СТР.10

FJU^ERSI ZLATO

1.620,70 -1,60% -1 60% ПОВЕЌЕ ИНФОРМАЦИИ НА СТР.11

Нафта БрентBRENT NAFTA

108,85

0 42% +0,42% ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

Nikola Sarkozi

Francija pravi se za fondot za spas da bide bankarska institucija


6

Politika / Pari / Dr`ava

 PREGLED VESTI IVANOVSKI: GRUEVSKI NE SAKA DA JA VIDI MAKEDONIJA VO EU I NATO

S

ilni obvinuvawa deka premierot Nikola Gruevski namerno ja dr`i Makedonija daleku od EU i NATO za polesno da caruva kriminalot i korupcijata vo dr`avata upati koordinatorot na prateni~kata grupa na SDSM, Igor Ivanovski. Toj veli deka premierot se obiduva vo izminatite pet godini da sozdade alibi za toa {to go pravi, odnosno ne go pravi, pa Ivanovski se somneva i vo samata uloga na Gruevski vo op{testvoto: “Dali misle{e deka negovata uloga e samo da promovira kontejneri i otvorawe teniski igrali{ta. Pet godini gi hrani gra|anite so la`en patriotizam, a gra|anite se s$ posiroma{ni i pogladni”, dodade toj. Reagira{e pratenikot Antonio Milo{oski so stav deka dr`avata poka`ala institucionalen i politi~ki kapacitet za da gi zapo~ne pregovorite so Evropskata unija, no nadvore{ni faktori vlijaele na Izve{tajot. “O~ekuvavme debatata da bide visokopolitizirana, no ne o~ekuvavme SDSM site vini da gi bara vnatre vo Makedonija”, istakna toj.

POPOSKI ZA “LA LIBRE”: REPUBLIKA E DOVOLNA OTSTAPKA ZA IMETO!

I

meto koe nie go usvoivme, Republika Makedonija, be{e potvrdeno na referendumot za nezavisnost vo 1991 godina. Vsu{nost, toa datira od 40-tite godini na minatiot vek koga Makedonija be{e vo ramkite na Federativna Jugoslavija. Da se zboruva za republika Makedonija e distinkcija me|u zemjata i po{irokiot geografski region koj go nosi istoto ime, izjavi ministerot za nadvore{ni raboti na Makedonija, Nikola Poposki, vo intervju za belgiskiot vesnik “La Libre”. Na pra{aweto na novinarot na ovoj ugleden vesnik dali Severna Makedonija i Gorna Makedonija ne se dovolen kompromis, Poposki veli: “Da se ima zborot Makedonija ne e otstapka od gr~kata strana. Imame privremena spogodba, potpi{ana vo 1995 godina, koja predviduva ~lenstvoto vo me|unarodnite organizacii da bide pod referencata Porane{na Republika Makedonija. Vie Belgijcite imate provincija Luksemburg i ne se sprotivstavivte na ~lenstvoto na Luksemburg vo EU vo 50-tite godini. Faktot {to Grcija go blokira{e na{eto ~lenstvo vo NATO ne pomogna. Ako dvete politi~ki eliti se dogovorat, siguren sum deka }e dojdeme do re{enie koe Grcite nema da go percipiraat kake agresija, a }e bide dostoinstveno za nas”, veli Poposki. Izjavata na Poposki doa|a vo istiot period koga premierot Nikola Gruevski i prethodnikot na Poposki, sega pratenik, Antonio Milo{oski sinhronizirano udrija po Grcija deka taa ne e aktivna i konstruktivna vo pregovorite za re{avawe na sporot za imeto. Poznava~ite vo vakvite izjavi na visokiot dr`aven vrv prepoznavaat vladina pozicija so koja Makedonija nema namera da go re{i sporot za imeto za kratok period.

OKOLU 100 ILJADI EVRA ]E ^INAT TRO[OCITE PO STOPIRAWETO NA POPISOT

V

o dvete nedeli po prekinot na popisot, kolku {to si dade Dr`avniot zavod za statistika za pribirawe na popisniot materijal {to na po~etok be{e raspredelen za eden den, statisti~kata operacija {to propadna na 11 oktomvri }e potro{i dopolnitelni 100 iljadi evra, poka`uvaat grubite procenki. Ovde se presmetani honorarite na ~lenovite na komisiite na popisnite reoni zadol`eni za ~uvawe na popisniot materijal, {to s$ u{te ne e predaden vo Zavodot, i kiriite za iznajmenite prostorii vo koi istiot se ~uva. Kako vrednosti za presmetkata se zemeni prose~en dneven honorar na ~len na Komisija na popisen reon {to iznesuva okolu 13 evra, i prose~nata kirija za iznajmuvawe deloven prostor vo vnatre{nosta na Makedonija {to iznesuva 350 evra za kancelarija od triesetina metri kvadratni. Komisiite na popisnite reoni, koi gi ima 44, brojat me|u 7 i 13 ~lenovi, {to zna~i vo prosek desetina lu|e, koi pomo`eni so 44 za dve nedeli na ime honorar }e zarabotat vkupno okolu 80 iljadi evra. Za reonskite kancelarii koi Zavodot gi iznajmuva vo 44 popisni reoni, vkupno }e se potro{at 15,5 iljadi evra. Dr`avniot zavod za statistika na 25 oktomvri }e go zavr{i procesot na pribirawe na popisniot materijal. Ponatamo{nata sudbina na popisnicite so klasificirani informacii grubo ja odredi Zakonot za prekin na popisot so koj se bara nivno uni{tuvawe, no opozicijata najavi deka }e napravi napor toa da se odlo`i, so cel materijalot da se iskoristi kako dokaz za eventualen popisen falsifikat.

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

KAKVI SE STRATEGIITE ZA IDNINATA NA NOVINARSTVOTO?

MALKU VERBA DEKA “DRU@BATA” NA ZNM SO VLADATA ]E DONESE SPAS!

R

MARIJA SEVRIEVA

sevrieva@kapital.com.mk

eporteri bez granici organizacijata za promocija na sloboda na novinarstvoto so svoja e k i p a d o a |a v o Makedonija za odblizu da se zapoznae so slu~uvawata vo mediumite i sostojbata so slobodata na izrazuvawe, potvrduvaat za “Kapital” od nivnata kancelarija za Evropa. Od tamu velat deka ve}e nekolku meseci gi sledat slu~uvawata povrzani so mediumskata sloboda vo zemjava. “Na{iot fokus se site temi koi se povrzani so slobodata na mediumite. Pri na{ata poseta }e se obideme da ostvarime kontakt so vlastite vo zemjata”, veli za “Kapital” Olivier Basile. Vo posledniot izve{taj za slobodata na mediumite za 2010 godina Reporteri bez granici ja rangira{e Makedonija na 68 mesto {to pretstavuva pad za 34 mesta vo sporedba so 2009 godina. Pokraj toa deneska vo Makedonija }e prisustvuvaat pretstavnici na Evropskata federacija na novinari koi }e ostvarat sredbi so Sindikatot na novinarite i mediumskite rabotnici i ZNM. ZATOPLENITE ODNOSI ZNM - VLADA, SORABOTKA ILI PRITISOK!? Zdru`enieto na novinari neodamna za prv pat sedna na zaedni~ka masa so vladata vo nasoka na otvorawe na eden dijalog za re{avawe na problemite vo mediumite, a se formira i rabotna grupa sostavena od pretstavnici od ZNM, vicepremierkata za evrointeracii Teuta Arifi, ministerkata za vnatre{ni i Gordana Jankuloska i ministerot za trud i socijalna politika Spiro Ristovski. Pretsedatelot na ZNM, Naser Selmani veli deka vo ovoj proces proces vlegle so dobra namera i iskrena `elba vo nasoka na iznao|awe na dobri re{enija. “Nie veruvame vo mo}ta na konstruktivniot i argumenitran dijalog. Site na{i napori gi pravime novinarite da imaat pogolema sloboda za pi{uvawe i podobri uslovi za rabota”, pojasnuva Selmani. Toj veli deka se podgotveni za razgovor so site i ne smeta deka direktnite pregovori so vladata mo`at da otvorat drugi pra{awa okolu pritisocite i na~inot na re{avawe na problemite.

 Organizacijata Reporteri bez granici doa|a vo Makedonija so cel odblizu da se zapoznae so sostojbite i slobodata vo mediumite. Od tamu }e baraat sredba so oficijalni dr`avni pretstavnici Sepak idejata za pregovori so vladata ima svoi prednosti no i nedostatoci, smetaa urednicite vo nekolku na{i mediumi. Spored glavnata i odgovorna uredni~ka vo Kanal 5, Lidija Bogatinova dobro e {to dvete najzasegnati strani za sostojbite vo mediumite ZNM i Vladata sednale na zaedni~ka masa. “Sepak vakviot na~in na zdru`uvawe treba da bide samo vo nasoka na soop{tuvawe na zabele{kite koi gi imaat i dvete strani, no toa ne treba da zna~i deka tie treba da izgradat partnerski odnos. Problemite vo mediumite se re{avaat preku zacvrstuvawe na zakonskata ramka”, smeta Bogatinova. Dragan Antonovski, urednik na magazinot “Nie” na televiizja Sitel, smeta deka slobodata nikoj ne ja dava tuku taa treba se osvoi i ako taka se gleda vo ovoj dijalog Vlada – ZNM toga{ e vo red. “Klu~no vo prikaznata e dali sme iskreni vo namerite, i koi se signalite koi vladata gi upatuva vo postapkite, a ne e pra{aweto dali treba da se razgovara. No ako dijalogot se pravi poradi {minka, demek nie razgovarame, a sankciite i tu`bite prodol`uvaat toga{ ima samo zloupotreba i na dvete strani od {to najgolema {teta imame site nie”, veli Antonovski. Od druga strana pak, odgovorniot urednik vo Alfa TV, Iskra Novakovska , veli deka edinstveniot komentar koj mo`e da go dade na ovaa inicijativa e deka toa e eden pogre{en ~ekor na Zdru`enieto. I nejzinata kole{ka od Utrinski vesnik, Sowa Kramarska smeta deka vladata i novinarite treba da bidat odvoeni kako {to se odvoeni dr`avata i crkvata. “Sostojbite vo novinarstvoto mo`at da se podobrat samo preku kompetentno izvr{uvawe na na{ite zada~i. Vakvite rabotni grupi ne gi re{avaat problemite osobeno {to tie Vladata gi

SOWA KRAMARSKA

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIK NA UTRINSKI VESNIK “Vakvite rabotni grupi ne gi re{avaat problemite osobeno {to tie Vladata gi koristi kako alibi pred me|unarodnata zaednica.”

DRAGAN ANTONOVSKI

UREDNIK NA MAGAZIN “NIE”, SITEL TV “Ako dijalogot se pravi poradi {minka, demek nie razgovarame, a sankciite i tu`bite prodol`uvaat toga{ ima samo zloupotreba i na dvete strani od {to najgolema {teta imame site nie.” koristi kako {minka pred me|unarodnata zaednica”, smeta Kramarska. Sprotivstaveni stavovi ima i pretsedatelkata na Sindikatot, Tamara Чausidis. Od edna strana taa i ~estita na Vladata za ovoj ~ekor no od druga strana smeta deka motivite na vlasta mora sekoga{ da bidat izlo`eni na preispituvawe. “No ima drugi mnogu poseriozni pra{awa koi se nametnuvaat: dali so u~esto vo pregovori nekomu mu davame alibi deka rabotite ne se tolku lo{i kako se pretstavuva, dali imame kapacitet da gi isturkame pra{awata koi se tolku kompleksni, problemi koi se talo`ele so godini”, veli Чausidis. Rabotnata grupa be{e formirana za usvojuvawe na Strategijata na ZNM za podobruvawe na zakonskata ramka, vladinite kampawi, zajaknuvawe na javniot servis

LIDIJA BOGATINOVA

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIK NA KANAL 5 “Vakviot na~in na zdru`uvawe treba da bide samo vo nasoka na soop{tuvawe na zabele{kite koi gi imaat i dvete strani, no toa ne treba da zna~i deka tie treba da izgradat partnerski odnos.” i dekriminalizacija na klevetata i navredata. KAKO BRISEL GI GLEDA NA[ITE MEDIUMI? Vo izve{tajot na Evropskata komisija za napredokot na dr`avata vo delot za slobodata na mediumite se naveduva deka kako problem povtorno ostanuva sopstveni~kata struktura na mediumite koja e povrzana so politikat, a zabele`ano e deka nekoi televizii se javuvaat kako glavni donatori na politi~kite partii. Brisel veli deka po zgasnuvaweto na mediumite od Pero Nakov oslabnata e slikata za mediumite. Se u{te ne dekriminaliziranata kleveta i visokite kazni za novinarite poradi {to vo 2010 godina imalo 139 tu`bi protiv novinari. Sepak EK pozitivno go ocenuva formiraweto na Sindikatot a go spomenuva i neodamna zapo~natiot dijalog pome|u Vladata i ZNM.

NOVINARITE I VLADITE PREGOVARAAT I VO REGIONOT... AMA ZA [TO? Zdru`uvaweto na novinarskite asocijacii i vladata za podobra komunikacija no i re{avawe na problemite vo mediumskata fela ne e izoliran slu~aj samo vo Makedonija, potencira Чausidis. Skoga{ }e postoat dilemite za i protiv vakvite inicijativi, no fakt e deka mestoto od koe se nosat odluki koi site ne zasegaat e vladata i tokmu zatoa treba da se pregovara so nea, dodava Чausidis. “Vo Hrvatka Zdru`enieto pokrena inicijativa i zaedno so pretstavnicite na dr`avniot vrv dogovorija i sproveduvaat kampawa za utvrduvawe na sopstveni~kata struktura vo mediumite pottiknati prvenstveno od aferata Finimedija, vo Srbija dvete novinarski zdru`enija zaedno so pretstavnicite na vlasta vlegoa vo pregovori za definirawe na mediumskata strategija i tamu ima{e podeleni mislewa dali treba, i dali e toa na~in za re{avawe na pra{awata”, veli Чausidis.


Politika / Pari / Dr`ava foto: FILIP POPOVSKI

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

Verojatno prethodnite ministri i zamenici ne funkcionirale vo sferata na obrazovanieto i koga imaat takov stav, toga{ realno imaat problem da prifatat progres vo `ivotot. Jas takva dilema nemam. Imam stav deka znaeweto nikoga{ ne e dovolno

S

POJADOK SO FARMACEVTITE KOI GI OBVINI ZA PROFIT NA SMETKA NA PACIENTITE!

 Silnite obvinuvawa u koi Todorov r gi uupati na smetka na f farmacevr tite deka tie ispumpuvaat pari od zdravstvenata kasa preku kalkulacii so cenite na lekovi, ne go spre~ija v~era da pojaduva so niv i so so direktorkata na FZO Parnarxieva, vo kako {to velat prijatna atmosfera. Vo me|uvreme, skapata obuka za doktorite da stanat menaxeri ja pravda so sopstvenoto iskustvo vo obrazovanieto - ne{to {to negovite prethodnici go nemale! milanovska@kapital.com.mk

M

inisterot za zdravstvo Nikola Todorov dade objasnuvawe za ambicijata da gi educira doktorite i da gi napravi direktori na kliniki - dodeka bil minister za obrazovanie sfatil deka edukacijata e najbitna. So negovoto prethodno iskustvo Todorov gi opravduva novite 80.000 evra koi }e gi platat klinikite ili samite kandidati {to }e se educiraat na [efild , no situacijata

 PREGLED VESTI

MCMS: POMALKU OD POLOVINA GRA\ANI NE GO DAVAAT IMETO!

TODOROV REFORMIRA NA ^UDEN NA^IN

VIKTORIJA MILANOVSKA

7

na teren poka`uva deka i pokraj toa {to site aktuelni direktori na kliniki bea ve}e obu~eni za menaxeri, dolgovite na zdravstvenite ustanovi vo juli godinava dostignaa skandalozni 25 milioni evra. Porane{nite funkcioneri Vladimir Lazarevi} i Bujar Osmani koi ja realiziraa Programata za menaxment i liderstvo vo zdravstvoto, te{ka 200.000 dolari, priznaa deka ne se sigurni za efektite od obukite i za finansiskata opravdanost od novi. Todorov za ovie dvajca ima svoe mislewe: “Verojatno ne funkcionirale vo sferata na obrazovanieto

STROGO PODELENI NADLE@NOSTITE NA DIREKTORITE NA BOLNICITE I KLINIKITE Od 1 januari narednata godina dvajcata direktori na javnite zdravstveni ustanovi }e imaat strogo utvrdeni nadle`nosti. Medicinskiot direktor }e bide odgovoren za:  Rabotata na zdravstvenite rabotnici Ekonomskiot direktor }e bide odgovoren za:  Organizacija na vrabotenite koi ne se zdravstveni rabotnici;  Po~ituvawe na rabotnoto vreme;  Poveduvawe disciplinska postapka;  Izrekuvawe kazni za povreda na propisite za vrabotenite koi ne se zdravstveni rabotnici;  Materijalno-finansiskoto rabotewe i smetkovodstvo. Zaedni~ki nadle`nosti se javnite nabavki, vrabotuvawata, prestanokot na rabotniot odnos, voveduvawe na rabotni smeni i re{enija za nagraduvawa na vrabotenite.

i koga imaat takov stav, toga{ realno imaat problem da prifatat progres vo `ivotot. Jas takva dilema nemam. Imam stav deka znaewe nikoga{ ne e dovolno i sekoga{ i vo sekoja situacija treba da se unapreduva. Naciite se razlikuvaat ne po toa dali se bogati ili siroma{ni, tuku po toa dali se educirani ili ne. Educirana nacija e onaa koja{to ima visoko nivo na znaewe i ve{tini i sekoga{ ostvaruvaat mnogu pogolemo bogatstvo. Poglednete ja strukturata na nevrabotenosta i obrazovanieto vo zemjata i }e go dobitete odgovorot”, analizira Todorov. Kapital objavi deka Makedonija ima 900 lekari i ekonomisti obu~eni za direktori vo javnoto zdravstvo, a samo 111 ustanovi so koi mo`e da direktoruvaat. Pred nekolku dena Todorov najavi deka }e prati u{te 10 doktori da u~at menaxment na Univerzitetot [efild vo Solun. U{te ne se znae koj }e ja plati obukata - bolnicite ili doktorite od svojot xeb. Obu~enite lekari se ednoglasni deka obukata od 2006 godina bila na mnogu visoko nivo, so poznati stranski predava~i i interesna programa. Sepak, podeleno e misleweto kolku toa vrodilo plod. Dejan Stavri}, oftalmolog vo Klinikata za o~ni bolesti, koj u~estvuva{e na obukata vo 2006 godina, istakna deka taa ne poka`ala mnogu rezultati na teren, zatoa {to

TODOROV I PARNARXIEVA POJADUVAA SO FARMACEVTITE - NE SE USOGLASIJA [TO IM BIL MUABETOT! Farmacevtite i lekarite od privatnoto zdravstvo, koi v~era “delovno pojaduvaa” so ministerot Nikola Todorov i direktorkata na Fondot za zdravstveno osiguruvawe, Maja Parnaxieva-Zmejkova, ne se dogovorile ubavo {to od razgovorot treba da iznesat vo javnosta. Pretsedatelot na Grupacijata na privatno zdravstvo pri SSK, Tawa Dejanovska, im se zablagodari na zdravstvenite vlasti {to gi islu{ale nivnite sekojdnevni problemi, a petnaeset minuti podocna Todorov nesakaj} i ja demantira{e vo koren. “Bea pretstaveni del od problemite so

koi i vie kako pacienti se soo~uvate. Tie problemi se brojni, pa ne mo`am kako da vi ka`am koj od niv e najgolem”, re~e Dejanovska. Sosema sprotivno od nea, Todorov re~e deka voop{to ne stanalo zbor za problemi na farmacevtite i lekarite, tuku samo za nivnite idei. “Toa be{e konstruktiven pojadok na koj bea inneseni nekoi idei od nivna strana, be{e pobarano da imame redovni sredbi. Zboruvavme za nekoi idei {to gi imaat, vo pogled na odredeni proceduri, me|utoa ne razgovaravme za problemi”, re~e Todorov.

klinikite ne samo {to ne gi zgolemija buxetite, tuku vlegoa i vo minus. Direktor na Klinikata za toksikologija, Andon ^ibi{ev, pak veli deka nemu li~no obukite za menaxment mnogu mu pomognale. Sepak, se soglasuva deka ne site direktori nau~ile ne{to, zatoa {to neredovno gi sledele predavawata. Ostanuva nejasno koj }e garantira kolku i dali voop{to i kandidatite za novata obuka }e bidat redovni na predavawata vo Solun.

amo 45% od gra|anite smetaat deka Makedonija ne treba da napravi nikakva promena na ustavnoto treb ime, poka`alo istra`uvaweto na Makedonskiot centar za me|unarodna sorabotka i Institutot za demokratija. demokrat Na 40% od o gra|anite im se va`ni evroatlantskite integracii i mislat deka treba da se prifati kompromis so Grcija, Grcija koj nema da go zagrozi makedonskiot identitet, kulturata kul i jazikot. Mo`ni kompromisi se “dvojna formula” (20%) i dogovoreno ime za me|unarodni organizacii organizac (19%). Mnozinstvo gra|ani sakaat re{enie za edna godina, g a pove}eto go o~ekuvaat na sredni ili dolgi pateki, pat ili nikoga{. Spored iistra`uvaweto, so “ne” bi glasale okolu 60% od gra|anite gra|an na mo`en referendum za imeto za sevkupna me|u me|unarodna upotreba. Gra|anite od site etni~ki i partiski partisk pripadnosti ja branat crvenata linija za identitetot identitet i baraat odluka za imeto na referendum. Mo`niot model za prifatliv kompromis za gra|anite, iako vo istra`uvaweto e so malcinska poddr{ka, e “Severna Republika Makedonija” ili “Republika Makedonija (Skopje)”, kako dogovoreno ime za upotreba vo me|unarodnite organizacii (OON, EU i NATO). Soglasno so ispituvaweto, 65% od gra|anite baraat odlukata za imeto da odi na referendum. Istra`uvaweto na MCMS i Institutot za demokratija e napraveno preku terenska anketa od Institutot od 10 do 24 septemvri 2011 godina, na reprezentativen primerok od 1.090 ispitanici.

GRUEVSKI VO LONDON SE SRETNA SO VILIJAM HEJG

P

remierot Nikola Gruevski v~era vo London ostvari sredba so prviot dr`aven sekretar i sekretar za nadvore{ni raboti i Komonvelt na Obedinetoto Kralstvo Velika Britanija i Severna Irska, Vilijam Hejg. Sredbata, informira vladiniot Sektor za odnosi so javnosta, se odr`ala vo britanskoto Ministerstvo za nadvore{ni raboti vo London. Do zatvoraweto na vesnikot nema{e detali od sredbata.


Kompanii / Pazari / Finansii

8

 PREGLED VESTI

ZAPO^NA MAJKROSOFT VIZIJA 9

DA SE KORISTI IT I CLOUD ZA POLESNO VODEWE BIZIS

KANADSKI VESNIK JA PRETSTAVI MAKEDONIJA KAKO “NEPOZNAT SKAPOCEN KAMEN”

K

anadskoto izdanie na francuski jazik na besplatniot dneven vesnik “Metro vorld wuz”, koj e eden od naj~itanite kanadski vesnici na francuski jazik, objavi reporta`a posvetena na turisti~kata ponuda na Makedonija, narekuvaj}i ja nepoznat skapocen kamen. Novinarot Xeroen van Viergen na svoite ~itateli im gi prenesuva vpe~atocite za lu|eto koi `iveat vo Makedonija i negovoto li~no do`ivuvawe koga pristignal vo Ohrid. “Lu|eto ne se bogati, no pravat s$ {to mo`at za da gi zadovolat gostite. No, ne e samo gostoprimlivosta koja ja pravi Makedonija tolku mnogu prijatna. Makedonija e nepoznat skapocen kamen, dobro za~uvan i bogat so mo`nosti, posebno za turisti koi imaat mal buxet”, veli novinarot Viergen. Ohrid, spored “Metro vorld wuz” e najdobroto mesto od kade {to treba da se po~ne so otkrivaweto na Makedonija. Gradot e eden od najstarite `iveali{ta na lu|eto vo Evropa, se naveduva, a se spomenuva u{te vo 353 godina p.n.e. i ima brojni i zna~ajni istoriski spomenici, posebno amfiteatarot, koj, kako {to zabele`uva novinarot, u{te se koristi i crkvata Sv.Sofija, bez da se zaboravi i na ku}ite izgradeni me|u VII i XIX vek. Vesnikot sovetuva da se posetat i drugite gradovi vo Makedonija, a potoa namernicite da se iska~at na vrvovite na planinata, od kade {to ima prekrasna panorama, posebno koga vremeto e vedro, kako na Gali~ica. Spored kanadskiot novinar, eden stranski turist vo Ohrid mo`e da `ivee kako kral so mnogu malku pari. Vo dolniot del na gradot mo`at da se najdat {armantni restorani, ~ii masi nikoga{ ne se prazni. Preku denot mo`e da se kupuva obleka po niska cena vo rasko{nite butici ili da se nasladuvaat so dolgi ru~eci za samo nekolku evra i da im se priklu~at na doteranite `iteli na gradot za da tancuvaat do ranite utrinski ~asovi na poslednite balkanski hitovi. “Drugiot den mo`ete da se pro{etate po dolgite bregovi na prekrasnoto Ohridsko Ezero, ~ija voda e mnogu bistra. Ezeroto e pod za{tita na UNESKO”, veli novinarot. Ako postoi frustracija za Makedoncite, spored “Metro vorld wuz”, toa e {to ezeroto ne e za{titeno na ist na~in i od albanskata strana, kade {to mo`e da se najde i da se jade prevkusnata ezerska pastrmka, dodeka nejziniot ribolov e zabranet vo delot na Makedonija. K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

E

N

 Majkrosoft Vizija godinava se

posveti na postoe~kite i na novite tehnolo{ki re{enija koi ovozmo`uvaat restrukturirawe i konsolidacija na sistemite kaj korisnicite, poefikasno iskoristuvawe na hardverskite i softverskite resursi preku primena na virtuelizacija i za{teda na energijata

T

VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

rendovite na vklu~uvawe na informati~nata tehnologija (IT) vo rabotnata sredina, cloud computing i Green IT ovaa godina se vo fokusot na Majkrosoft Vizija, najgolemata konferencija vo Makedonija, koja na edno mesto gi obedinuva IT-profesionalcite i biznis-zaednicata. Po devetti pat konferencijata Vizija ovozmo`i da se osoznaat novinite od tehnolo{kiot svet, organizirano niz 36 predavawa vo dva dena, {to za prisutnite istovremeno pretstavuva{e i mo`nost za kreirawe novi relacii i novi mo`nosti za delovna sorabotka.

O

G

L

A

S

“O v a a god i n a a k c e n tot }e bide staven na konceptot na konzumerizacija na IT, cloud computing i negovata realizacija niz portfolioto na proizvodi na Majkrosoft, kako i na primena na Majkrosoft tehnologiite {to imaat pozitivno vlijanie vo za~uvuvaweto na `ivotnata sredina, odnosno upotrebata na takanare~eniot Green IT koncept. Vtora godina po red se odr`uva i ekspo del, kade {to na{ite partneri imaat mo`nost da gi poka`at svoite koncepti”, istakna Ilijan~o Gagovski, generalen direktor na Majkrosoft Makedonija. Sovremenata komunikacija nalo`uva koristewe na mobilnite telefoni i na socijalnite mre`i. Tie se i alatka za zavr{uvawe na rabotnite obvrski. “Porano najdobrite iskustva so IT lu|eto gi imale na K

O

M

E

R

rabota, a denes najdobrite iskustva so novite tehnologii gi imaat doma i toa sakaat da go prenesat vo rabotnata sredina. No, korporativnata sredina ponekoga{ e potromava vo prifa}aweto na novitetite i tuka nastanuva dilemata dali da gi prifatime novite mo`nosti ili da gi otfrlime. Se razbira deka izolacijata e gubitni~ka varijanta, pa zatoa, prifa}aweto na IT podrazbira deka treba da se vodi smetka za toa kako da se vklu~at novite trendovi vo rabotnata sredina”, objasnuva Gagovski. Majkrosoft Vizija e mo`nost C

I

J

A

L

E

N

za sorabotka me|u uspe{nite kompanii, a nastanite kako ovoj se zna~ajni bidej}i go prezentiraat noviot svet na inovacii vo IT vo korist na op{testvoto i ekonomijata. Tbrendot ~etiri godini e partner na Konferencijata. “@iveeme vo svet na inovacii, a nekoi od primerite za toa se razvojot na {irokopojasniot Internet so golema brzina i televizijata, koja pove}e ne pretstavuva eden ednostaven medium, tuku edna platforma koja se povrzuva na Internet, so {to se dobivaat i drugi uslugi. Inovaciite se vistinO

G

L

A

S


Kompani / Pazari / Finansii

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

PREGLED VESTI

COMPUTING

]E PO^NE DA SE GRADI DALNOVOD ME\U MAKEDONIJA I KOSOVO

M

dopolneto so stru~ni predavawa. Vo tri razli~ni sali istovremeno se odr`aa serija predavawa specifi~ni za opredelena oblast (sigurnost, aplikacii, biznis, komunikacii). Konferencijata se fokusira na postoe~kite i na novite tehnolo{ki re{enija koi ovozmo`uvaat restrukturirawe i konsolidacija na sistemite kaj korisnicite, poefikasno iskoristuvawe na hardverskite i na softverskite resursi preku primena na virtuelizacija i za{teda na energija. Na

foto: FILIP POPOVSKI

Ovaa manifestacija e najva`noto mesto vo Makedonija za razmena na tehnolo{ki informacii, na koja ne prisustvuvaat samo vistinskite vqubenici vo naukata i tehnologijata, tuku i site onie od biznis zaednicata koi sakaat inovaciite da gi primenat vo praktika i da go izvle~at najdobroto od niv.

ski motor koj go stimulira i op{testvoto i ekonomijata na edna zemja. Zatoa, veruvam deka ova partnerstvo me|u Makedonski Telekom i Majkrosoft Makedonija }e pridonese ne samo da se pribli`at inovaciite do gra|anite, tuku i da se pottikne ekonomijata so niv”, veli generalniot direktor na Makedonski Telekom i T-Mobile, Daniel Sas. [IROK SPEKTAR NA KORISNI IT-TEMI Majkrosoft Vizija i godinava opfati pove}e temi povrzani so najnovite tehnologii raspolo`livi na pazarot,

9

manifestacijata se obratija doka`ani doma{ni i stranski predava~i, od firmite partneri na konferencijata, od klientite, partnerskata mre`a na Majkrosoft vo Makedonija, nositeli na presti`nata titula Microsoft Most Valued Professionals (MVP) i od Majkrosoft, prenesuvaj} i del od svoeto dolgogodi{no IT-iskustvo i ekspertiza na prisutnite. Posetitelite imaa i unikatna mo`nost da se zapoznaat so najnovite proizvodstveni re{enija i dolgoro~ni strategii na Majkrosoft, kako i da

razmenat sopstveni mislewa i znaewa za novinite od svetot na tehnologijata. Vo sklop na Vizija 9 se odr`a i Microsoft Innovation Forum na tema Microsoft and Green IT, koj prika`a kako koristeweto na tehnologiite ovozmo`uva da se namali potro{uva~kata na elektri~na energija, kako i emisijata na jaglerod dioksid. Majkrosoft, kako op{testveno odgovorna kompanija, smeta deka IT-tehnologiite se klu~na alatka koja mo`e da pomogne vo spravuvaweto so ekolo{kite predizvici so koi se soo~uva svetot denes.

akedonskiot elektroprenosen sistem operator MEPSO i kosovskiot KOST naskoro }e se povrzat so 400 kilovolten dalnovod. Generalniot direktor na MEPSO, Dejan Bo{kovski, i generalniot izvr{en menaxer na KOST, Fadil Ismajli, v~era potpi{aa memorandum za sorabota, so {to prodlabo~uvat odnosite me|u dvete elektroenergetski kompanii i se sozdavaat preduslovi za da po~ne da se izgradi 400 kilovolten dalnovod me|u Kosovo i Makedonija. “So ovoj proekt }e se zgolemi protokot na energija i kapacitetot za prenos na struja, a }e se zgolemi i stabilnosta na elektroenergetski sistem”, velat od MEPSO.

TETEKS POVTORNO OTKUPI SOPSTVENI AKCII

T

ekstilnata kompanija Teteks dokupi 885 akcii po cena od 420 denari po akcija i so toa se stekna so 23.052 sopstveni akcii. So poslednoto kupuvawe, Teteks poseduva 5,047% sopstveni akcii. Kompanijata neodamna otkupi 45 akcii po cena od 470 denari. Teteks si otkupi akcii i vo avgust godinava (47 akcii po cena od 551 denari) i vo juli godinava (100 akcii po cena od 551 denari). Prvoto trimese~je Teteks i pokraj namalenite prihodi ostvari rast na neto-dobivkata. Operativnite prihodi iznesuvaat 74,8 milioni denari ili 123,4 milioni pomalku vo odnos na lani istiot period. Ostvarenata neto-dobivka vo ovoj period iznesuva 6,1 milioni denari ili 228.000 denari pove}e vo odnos na lani.

SLOVENE^KA PODDR[KA ZA PROEKTI VO BITOLA

O

p{tina Bitola }e dobie slovene~ka poddr{ka za proektite od sferata na komunalnoto ureduvawe i }e posreduva vo ostvaruvaweto direktni kontakti me|u biznismenite od ovoj grad i zbratimeniot Kraw. “Nositeli na aktivnostite }e bidat Centarot za razvoj na Pelagoniskiot planski region i pretstavnicite na nekolku regioni vo Slovenija, koi naskoro }e ja imaat prvata direktna sredba. So ambasadorot Bergant zaedni~ki } e go intenzivirame proektot “Pre~istitelna stanica”, koj treba da go realizira slovene~kata firma Riko, za {to o~ekuvame poddr{ka i od nadle`noto Ministerstvo, bidej} i vrednosta }e dostigne 20 milioni evra za {este kolektori, veli gradona~alnikot, Vladimir Taleski.

16 NOEMVRI, SPECIJALEN PRILOG

MEDICINA I FARMACIJA  ZGOLEMENA E PONUDATA NA ZDRAVSTVENI USLUGI VO MAKEDONSKITE PRIVATNI KLINIKI!  ZGOLEMENI SE INVESTICIITE/PONUDATA VO DELOT NA OFTALMOLOGIJATA - KOJ? ZO[TO?  NA KOJ NA^IN PACIENTITE I POTENCIJALNITE PACIENTI SE ZAPOZNAVAAT SO NOVITE LEKOVI, VITAMINSKI PREPARATI I SUPLEMENTI - DALI INFORMACIITE GI DOBIVAAT OD LEKARITE, OD FARMACEVTITE VO APTEKA, OD SPECIJALIZIRANI SPISANIJA ILI OD INTERNET?  NA KOJ NA^IN MO@E DA SE PODOBRI INFORMIRANOSTA I SVESNOSTA NA PACIENTITE ZA SOPSTVENOTO ZDRAVJE?  MATI^NI KLETKI- PONUDA, POBARUVA^KA, TEKOVNI TRENDOVI... ZA SITE INFORMACII I PRA[AWA OKOLU OGLASUVAWETO OBRATETE SE DO MARKETING SEKTOROT NA E-MAIL: prilozi@kapital.com.mk; TEL: 02 3298 110 LICE ZA KONTAKT: JASMINA SAVOVSKA TRO[ANOVSKI KAPITAL MEDIA GROUP DOO; P-FAH 503 1000 SKOPJE TEL. 02 3298 110; FAKS. 02 3298 111


Kompanii / Pazari / Finansii

10

 PREGLED VESTI BMV SO NOVA SERIJA 1

V

o prostoriite na Makkar Makedonija, v~era be{e prezentirana noviot avtomobil “BMV Serija 1”, razvien vo dve linii. Prviot model e sportski, dinami~en i mo}en, a vtoriot urban, eleganten i sofisticiran. Ovie dve verzii, iako se razvieni vo dve razli~ni nasoki, imaat zaedni~ki elementi i vo dizajnot i vo tehnologijata koi asociraat i potsetuvaat na {armot od svojot prethodnik od BMV Serija 1. “BMV sekoga{ sozdava ne{to unikatno, ne{to {to prethodno ne e napraveno i videno, i ne{to {to }e vi ovozmo`i u{te pogolemo zadovolstvo. BMV so dve linii od ist koren, no so sosema svoj i unikaten karakter sozdadeni da vi ovozmo`at unikatno zadovolstvo”, izjavi direktorot na Makkar, Miroslav Vrane{evi}. Toj neskromno dodade deka se raboti za remek-delo na tehnologijata i dizajnot i deka ovie avtomobili mo`e da go redefiniraat vozeweto i da go pretvorat vo u`ivawe. “BMV Serija 1” prodol`uva da impresionira so svojata dinamika i lesnotija na upravuvaweto vo koja bilo situacija. Vo sporedba so svojot prethodnik, kaj noviot “BMV Serija 1” udobnosta e na povisoko nivo, bez pritoa da izgubi od {armot. Avtomobilot ima pogolem baga` i poudoben enterier.

ATLANTIK GRUP ]E PRODAVA, NEMA DA INVESTIRA VO MAKEDONIJA

H

rvatskata grupacija Atlantik grup planira da se fokusira na proda`bata i distribucijata na svoite brendovi vo Makedonija i zasega nema namera za otvorawe novo proizvodstvo vo zemjava. Vo momentov edinstven proizvoden kapacitet na Atlantik e fabrikata za kafe kraj Skopje, kade {to se pe~e i se pakuva asortimanot na brendot Grand, koja{to porano be{e vo sostav na Droga Kolinska pred da bide kupena od Atlantik minatata godina. Najvisokite menaxeri za korporativni komunikacii vo Atlantik v~era imaa neformalna sredba so makedonskite novinari, na koja{to ja pretstavija kompanijata i nejzinite brendovi i istaknaa deka brendovite Argeta, Cedevita i Smoki bele`at kontinuiran rast na pazarniot udel, a kafeto “grand” ve}e e lider vo svojot segment.

ANALIZIRAME ZA VAS

TEMA ZO[TO E POTREBNA DETALNA FINANSISKA ANALIZA NA OPERATIVNITE REZULTATI?  Celta na finansiskata

analiza e da se utvrdi dali firmata ostvaruva dobivka i ima odr`liv razvoj, na kratok i na dolg rok, dali likvidnosta e na soodvetno nivo i dali biznisot e solventen

ZAGUBATA NA KOMUNA PORASNA 7,8 PATI

Z

agubata na fabrikata za kartonska ambala`a, Komuna, vo prvite devet meseci godinava porasna za 7,8 pati, poka`uva nerevidiraniot bilans na uspeh. Ako lani kompanijata prvite devet meseci gi zavr{i so zaguba od 893 iljadi denari, godinava taa porasna na 6,9 milioni denari. I pokraj golemoto prodlabo~uvawe na zagubata, prihodite na Komuna od januari do septemvri godinava ne se drasti~no namaleni. Tie imaat pad od 10,6%. Vo delot na tro{ocite na kompanijata, najgolem rast imaat tro{ocite za nabavnata vrednost na trgovskite stoki, koja kako stavka se zgolemila za 54%. Dodeka tro{ocite za amortizacija i revalorizacija porasnale za 16,5%. Sepak, najverojatno toa {to najmnogu vlijaelo za zgolemuvaweto na zagubata se finansiskite rashodi na Komuna, koi vo prvite 9 meseci porasnale za 5,3%, no vo apsolutna vrednost ova godinava & odlealo najgolemi zagubi na fabrikata, iako finansiskite prihodi se zgolemile za 17,7%.

+

10/20/2011

Стопанска бан. Битола РМДЕН10 Алкалоид

Il~o Menkov

Specijalist za krediten rizik

i.menkov@procreditbank.com.mk

ProKredit Banka

+2,07% +0,91% +0,25%

нова цена

2.041,00 88,00 4.040,00

Скопски пазар Стопанска банка Бетон Скопје Макстил Топлификација

пад

-

-5.07% -1.77% -1.59% -1.55% -0.74%

нова цена

5,500.00 172.00 6,200.00 144.00 2,978.00

so kupuva~ite se zna~ajni za odreduvawe na optimalnoto nivo na prihodi i za proektirawe i postavuvawe targeti za o~ekuvanoto nivo na prihodi vo idnina. Site ovie faktori vlijaat na nivoto na prihodi koi }e gi ostvari kompanijata vo naredniot period. Zna~ajno e da se identifikuva i nivoto na prihodi pod koe firmata ne smee da se simne, odnosno takanare~enata to~ka na rentabilnost (brake even point), situacija vo koja kompanijata }e ostvari dovolno prihodi samo za da gi pokrie operativnite rashodi i }e zabele`i profit ednakov na nula. Analizata na operativnite rashodi po~nuva so identifikuvawe na varijabilnite tro{oci, koi direktno zavisat od proda`bata, nasproti fiksnite koi se na relativno isto nivo bez razlika na prihodite. Kompanijata mora da gi optimizira fiksnite tro{oci za da ja zgolemi produktivnosta i adekvatno da gi koristi resursite. Kaj varijabilnite tro{oci akcentot se stava na sorabotka so dobavuva~ite, nao|awe alternativni proizvoditeli, namaluvawe na transportnite i drugi zavisni tro{oci so cel ostvaruvawe poniska cena na ~inewe, a so toa povisoka profitna mar`a. Zna~ajno e da se napravi i komparativna analiza za dvi`eweto na profitnata mar`a vo minatoto, da se sporedi so konkurencijata i da se utvrdi vlijanieto na promenata na nabavnite ceni so cel pravilno da se definira strategijata za ostvaruvawe povisoka profitabilnost. Taa mo`e da se izrazi preku poniska profitna mar`a, no povisoki prihodi ili pri isti prihodi da se ostvarat poniski varijabilni tro{oci. Razlikata me|u operativnite prihodi i rashodi go dava operativniot rezultat, odnosno poka`uva dali i kolku biznisot e profitabilen. Tokmu profitabilnosta e eden od najzna~ajnite faktori za stabilnosta i odr`livosta na kompanijata na podolg rok. Ovoj pokazatel e su{tinski pri kreditnata analiza na kompanijata, bidej}i ja poka`uva sposobnosta da generira profit i da gi otpla}a dolgovite kon bankata i ostanatite doveriteli. Zatoa bankite se dosta detalni pri analizata na ovie podatoci, koi obezbeduvaat osnova za racionalni odluki i precizen pregled na raboteweto na kompaniite i go minimiziraat rizikot od kreditirawe na neprofitabilni biznisi.

~etvrtok- 20.10.2011 ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБМ

Банка НЛБ Тутунска банка

3м 4.00%

6м 5.00%

24м 7.70%

36м 7.90%

Шпаркасе банка Охридска банка

4.80% 4.60%

5.60% 4.80%

8.10% 5.00%

7.90% 5.00%

Прокредит банка

4.00%

5.00%

8.20%

8.30%

ТТК банка Алфа банка

4.30% 4.60%

5.00% 5.50%

7.80% 7.80%

8.40% 8.10%

Уни банка Еуростандард банка

5.00% 5.30%

6.00% 6.50%

9.00% 9.00%

9.50% 9.50%

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕПОЗИТИ ВО ЕВРА КАЈ ДЕЛОВНИТЕ БАНКИ

24м

36м

НЛБ Тутунска банка Шпаркасе банка Охридска банка

2.20% 2.50% 2.40%

2.70% 3.00% 2.90%

3.80% 4.50% 3.65%

4.10% 5.00% 3.90%

Прокредит банка ТТК банка

2.40% 2.40%

2.90% 2.80%

4.10% 4.00%

4.50% 4.20%

Алфа банка Уни банка

2.60% 2.40%

3.00% 2.70%

4.00% 4.35%

4.30% 5.25%

Еуростандард банка

3.50%

4.00%

5.00%

5.50%

Инструмент Благајнички записи Ломбарден кредит

10%

Домашна валута со валутна клаузула Странска валута

20% 13%

Држава ЕМУ САД

Валута евро долар

Среден 61.5006

В.Британија Швајцарија Канада

фунта франк долар

70.2904 49.4855 43.9887

Австралија

долар

45.8891

44.4754

Извор: НБРМ

6%

ДВИЖЕЊЕ НА ИНФЛАЦИЈАТА ВО МАКЕДОНИЈА ПЕРИОДОТ 2010/2011

5% 4% 3%

1м 1.37% 1.3% 0.24%

3м 1.58% 1.5% 0.41%

6м 1.79% 1.7% 0.60%

12м 2.12% 2.1% 0.91%

0,02000%

0.04%

0.09%

0.31%

2%

1% 0% 01/10 03/10 05/10 06/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11 Izvor: Dr`aven zavod za statistika

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД Отворен инвестициски фонд

Домашна валута

КУРСНА ЛИСТА

ЕВРОПСКИ КАМАТНИ СТАПКИ

Libor (CHF)

камата 4.00% 5.50%

СТАПКИ НА ЗАДОЛЖИТЕЛНА РЕЗЕРВА НА БАНКИ

Podatocite se od veb-stranite na bankite. „Kapital” ne snosi odgovornost dokolku tie ne se navreme a`urirani.

Euribor (EUR) Libor (EUR) Libor (USD)

10/20/2011

F

inansiskata analiza pretstavuva eden od najsu{tinskite procesi za kompanijata i za bankata i se odnesuva na procenka na odr`livosta, stabilnosta i profitabilnosta na biznisot. Finansiskata analiza se zasnova i gi koristi rezultatite od raboteweto na kompanijata vo minatoto so cel da gi proceni idnite, odnosno o~ekuvanite rezultati. Celta na finansiskata analiza e da se utvrdat nekolku aspekti od raboteweto na kompanijata: 1) dali ostvaruva dobivka i ima odr`liv razvoj, na kratok i na dolg rok; 2) dali likvidnosta e na soodvetno nivo, odnosno dali firmata ima pozitiven pari~en tek; 3) dali biznisot e solventen, poto~no dali mo`e samostojno da gi servisira obvrskite kon bankite i ostanatite doveriteli. Za bankite, analizata na finansiskite pokazateli e so cel utvrduvawe na kreditosposobnosta na kompanijata. Pokazatelite, od druga strana, se u{te popotrebni za menaxmentot na kompanijata so cel da dadat vistinska slika od koja }e proizleze soodvetno rakovodewe i donesuvawe na pravilni odluki za natamo{niot razvoj na biznisot. Voobi~aeno, finansiskata analiza gi opfa}a bilansot na sostojba, bilansot na uspeh i izve{tajot za pari~nite tekovi. Vo naredniot del }e se osvrneme na eden del od bilansot na uspeh, odnosno rezultatot od operativno rabotewe (Earnings Before Profit and Taxes), zatoa {to toj ne gi zema predvid prihodite i rashodite od neredovni aktivnosti i ni dava realna pretstava na finansiskiot kapacitet na biznisot. Analizata na operativnoto rabotewe voobi~aeno po~nuva so detalna analiza na operativnite prihodi. Akcent treba da se stavi na: nivoto na diverzifikacija na prihodite, nivnata sezonalnost, trendot vo periodot koj se analizira, poto~no rastot ili namaluvaweto vo sporedba so prethodniot period i pri~inite za vakvata situacija. Dopolnitelno, strukturata na prihodite, zna~eweto na individualnite proizvodi, bruto-profitnata mar`a po individualen ili grupa proizvodi, pazarnoto u~estvo na pretprijatieto, konkurentskite prednosti i sorabotkata

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИТЕ БАНКИ

Банка

раст

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

YTD

ЗА ДЕН

Нето вредност

1M

3M

6M

1Y

Илирика Југоисточна Европа

26,011,558.01

-4.47%

-18.00%

-23.09%

-14.99%

-22.91% 19.10.2011

Илирика Глобал-Растечки пазари

43,055,998.54

-2.59%

-14.26%

-19.06%

-15.82%

-21.53% 19.10.2011

Иново Статус Акции

15,048,771.05

-1.66%

-6.54%

-5.93%

-0.96%

-3.55% 19.10.2011

КД БРИК

37,072,452.66

-2.30%

-11.77%

-14.54%

-11.63%

-16.18% 19.10.2011

КД Нова ЕУ

20,070,399.37

-2.64%

-18.39%

-24.72%

-22.39%

-25.14% 19.10.2011

КБ Публикум - Балансиран

23,362,339.31

-1.22%

-11.06%

-11.90%

-10.37%

-11.71% 19.10.2011

КБ Публикум - Обврзници

34,357,586.51

-0.78%

-0.30%

1.01%

0.00%

0.00% 19.10.2011

КБ Публикум Паричен

54,267,726.42

0.26%

0.79%

0.00%

0.00%

0.00% 19.10.2011


Kompanii / Pazari / Finansii

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

 PREGLED VESTI

REVIZORITE OTKRIJA NEZAKONSKO RABOTEWE

NEMA ODGOVORNOST ZA PADOT NA PRIHODITE OD PATARINI

IMATE PRAVO SAMITE DA IZBERETE VO KOJA BANKA ]E GI DOBIVATE VA[ITE MESE^NI PRIMAWA. IZBERETE BANKA [TO VI NUDI BENEFITI I POVOLNOSTI SEKOJ MESEC

 Direktorkata na Agencijata za pati{ta, Nata{a Valkanovska, veli deka site zabele{ki za navodite vo revizorskiot izve{taj gi dostavila do nadle`nite institucii i nemalo potreba da dava drugi objasnuvawa.

A

SOWA JOVANOVA

s.jovanova@kapital.com.mk

gencijata za dr`avni pati{ta ne prifa}a odgovornost za utvrdeni nezakonitosti i nepravilnosti vo finansiskoto rabotewe, koi gi obelodeni Dr`avniot zavod za revizija, i za namalenite prihodi od patarina. Direktorkata Nata{a Valkanovska veli deka zabele{kite za navodite vo izve{tajot gi dostavila do nadele`nite institucii i nemalo potreba da dava drugi objasnuvawa. Vo Ministerstvoto za transport, pak, otfrlaat odgovornost so stavot deka Agencijata e nezavisna institucija i tie ne se nadle`ni da go komentiraat nejzinoto rabotewe. “Agencijata za dr`avni pati{ta ne e organ vo sostavot na Ministerstvoto za transport i vrski i pretstavuva oddelna institucija, koja odgovara pred Vladata. Taa ima poseben buxet, koj e nezavisen od buxetot na Ministerstvoto”,

izjavija vo Ministerstvoto. Tokmu visinata na buxetot za godinava, koj iznesuva 93 milioni evra, e pri~inata da se postavat pra{awata kako se upravuva so ovie pari, osobeno otkako Dr`avniot revizor konstatira{e deka nema kontrola na raboteweto so prihodite i pobaruvawata i na buxetskiot ciklus vo Agencijata. Revizorite konstatiraa i deka Agencijata ne raspolaga so uredni i verodostojni dokazi za da potvrdi odredeni finansiski

transferi, kako, na primer, dali parite za odr`uvawe na pati{tata se tro{at za taa namena i zo{to na firmite koi gi odr`uvaat pati{tata im se pla}alo po nerealen cenovnik. Od Zavodot za revizija ne ka`uvaat dali ve}e go podnele izve{tajot do Javnoto obvinitelstvo i dali nekoj }e odgovara za vakvoto rabotewe na Agencijata. Vo Antikorupciska komisija velat deka s$ u{te ne go dobile izve{tajot za Agencijata za pati{ta za da go ka`at

PRIHODI OD PATARINA

PRIHODI OD PATARINA 2008

16.313.213

2008

20.091.692

2009

20.065.252

2009

18.210.817

2010

17.407.014

Proekcija za 2011

20.391.517

2010 I-IX 2011

12.922.746

17.768.537

Izvor: Godi{na programa na Agencijata za pati{ta, objavena vo Slu`ben vesnik

Izvor: Agencijata za pati{ta

POVE]E PARI OD PATARINA OTKOLKU OD PATNA TAKSA pored podatocite od Agencijata za pati{ta, prihodite od patarina vo prvite devet meseci godinava iznesuvaat 12,9 milioni evra. Od patna taksa (nadomest koj se pla}a pri registracija na vozilo) se sobrani 8,2 milioni evra.

S

МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2,148.08 МБИД 2,246.57 ОМБ 117.46

-0,11% -0,20% +0,27%

Извор: Македонска Берза

DOW JONES

11,504.62

-0,63% -1,26%

Заеднички индекс на 500 котирани компании на двете најголеми американски берзи

Индекс на 40 најголеми компании котирани на париската Еуронекст берза

DAX 5,871.77

-0,71%

Индекс на 30 најголеми герм. компании котирани на Франкфуртска берза

Индекс на најголемите јапонски компании котирани на Токиска берза

TOPIX 746.02

-0,73%

Индекс на компании котирани на примарен пазар на Токиска берза Извор: Блумберг

AGROKOR ZA MERKATOR DAVA UDEL VO KONZUM

K

oncernot Agrokor, koj vo ponedelnikot predade neobvrzuva~ka ponuda za kupuvawe pove}e od polovina akcii na trgovskiot sinxir Merkator, najavuva deka za toa }e mu pomognat Evropskata banka za poddr{ka i razvoj (EBRD) i fondot JP Morgan One Equity Partners, naveduva slovene~kiot biznis-vesnik “Finance”. Agrokor planira najgolem del od 832 milioni evra da gi isplati vo gotovo, a mal del da bidat kredit, poteg koj gi iznenadi slovene~kite kriti~ari na proda`bata na Merkator na hrvatskiot “konkurent”. Edna od glavnite kritiki vo Slovenija e deka Agrokor so visokite tro{oci na kratkori~ni bankarski zaemi, mo`e “finansiski da go iscrpi” Merkator. Na golemite svetski vlo`uva~i najverojatno Merkator }e im dade sopstveni{tvo vo Konzum, no duri po spojuvaweto. Imiwata na ponuduva~ite za Merkator, osven Agrokor, s$ u{te se nepoznati.

Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, ~etvrtok- 20.10.2011

МБИД

124 120 116 112 108 104 100 96

2,600

2,000

2,400

1,800

2,200

07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11

07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11

 MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii na kompanii kotirani  MBID e sostaven od 15 najlikvidni akcii na kompanii kotirani na pazarot na javno poseduvani dru{tva na oficijalniot pazar na Makedonska berza

NASDAQ 2,604.04

-2,01%

Индекс на 100 светски компании котирани на NASDAQ берзата, без финансиски компании

BRAZIL BOVESPA 54,650.80

-0,57%

Индекс на најликвидните акции на Берзата во Сао Паоло, Бразил

FTSE 100 5,426.37

SWISS 5,712.09

-0,44%

+0,21%

Индекс на 20 најголеми и најликвидни компании од швајцарскиот пазар на капитал

HANG SENG 17,983.10

ИНДЕКСИ РЕГИОН

-1,04%

-0,87%

Индекс на 30 најголеми компании котирани на берзата во Бомбај

-0,42%

Главен индекс на Сараевската берза

CROBEX 1,789.72

SOFIX 314.94

-0,72%

-0,68%

Главен индекс на Загребската берза

Главен индекс на Софиската берза

SBITOP 632.11

ATHEX 743.55

Информа.

3,000.00

АИК банка

850.00 Индустрог. Финвест

-1,78%

SASX 10 913.12

Главен индекс на Белградската берза

439.38

Индекс на најголеми компании котирани на берзата во Хонг Конг

BSE 30 16,936.90

BELEX15 552.32

-0,44%

Главен индекс на Љубљанската берза

Индекс на 100 најголеми британски компании котирани на Лондонска берза

АЗИЈА ИНДЕКСИ

-1,03%

R

azgovorite na mobilni telefoni vo vtoriot kvartal od godinava bele`at porast od 31,14% vo sporedba so istiot period lani, objavi makedonskiot telekomregulator, Agencijata za elektronski komunikacii (AEK). Rastot vo odnos na prvite tri meseci iznesuva 8,6%. Brojot na aktivnite mobilni pretplatnici vo zemjava porasnal za 10,7% na godi{no nivo. So toa, registrirani se vkupno 2.167.537 pretplatnici na mobilen telefon. Okolu 127,5 milioni SMS-poraki se isprateni vo vtoriot kvartal od 2011 godina, {to pretstavuva pad od 1,22% na godi{no nivo, a isprateni se i 184.823 MMS-poraki, {to pretstavuva rast od 40,24%. AEK isto taka objavi deka brojot na pretplatnici na Internet protokol televiziite (IPTV) porasnal za 60,43% na godi{no nivo, do brojkata od 33.805, dodeka brojot na TV-pretplatnici preku platformata DTT (direct-to-home) porasnal za 53,13%, do nivoto od vkupno 47.136.

2,800

2,200

ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

NIKKEI 225 8,682.15

RAZGOVORITE NA MOBILEN SE ZGOLEMIJA ZA 31%

3,000

2,400

ЕВРОПА ИНДЕКСИ

-0,17%

svojot stav, iako toj e javno objaven na internet-stranicata na Zavodot. Pretsedatelot Voislav Zafirovski veli deka ne go pro~ital izve{tajot, no dokolku mu bide dostaven od Dr`avniot zavod za revizija }e postapi po nego. NAMALENI PRIHODI I OD PATARINA I OD PATNA TAKSA I podatocite vo Programata za rabota na Agencijata za pati{ta, objavena vo Slu`ben vesnik vo dekemvri 2010 godina, poka`uvaat deka od 2008 godina pa|aat prihodite od patarini. Spored ovoj izvor, prihodite lani se namalile za 13%, odnosno za ~etiri milioni evra vo sporedba so 2009 godina. Za godinava, pak, spored podatocite na Agencijata, zaklu~no so septemvri sobrani se 12,9 milioni evra od patarina. Direktorkata Valkanovska, pak, tvrdi deka prihodite od patarina vo 2010 godina vo odnos na 2009 godina bile namaleni samo za 2,4%, {to se dol`elo na namaluvaweto na soobra}ajot. “Razlikata vo sobranite sredstva od patarina vo odnos na 2010 godina so prethodnite godini e nastanata bidej}i so Odluka na Vladata, koja se primenuva od 01.01.2010 godina, se namali cenata na patarinata”, veli Valkanovska. Spored revizorite, edna od pri~inite za namalenite prihodi e toa {to lani 816.000 vozila gi pominale naplatnite rampi bez da platat patarina.

3,200

2,600

ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

CAC 40 3,143.81

0,11%

2,800

АМЕРИКА ИНДЕКСИ

Заеднички индекс 30 големи американски компании котирани на Њујоршка берза

S&P 500 1,209.88

3,000

МБИ10

132.00 КД

310.00 Петрол

165.00

-10.53%

Глобос осиг.

279.00

Комерцијал.

1,881.00

-19.81%

Каштеланс.

1,702.00

Луцидус

55.02

+7,31% -7.48%

-2.88%

ФЈУЧЕРСИ НАФТА

ЛЕСНА СУРОВА

85.77$/барел BRENT

108.85$/барел

КД Груп

9.21

Заваровал.

12,630.00

-0,39% +0,42%

ПРИРОДЕН ГАС

3.59/ММБТу ЗА ЗАТОПЛ.

301

+0,20% +0,24%

ЗЛАТО 1620.70$/унца СРЕБРО 30.76$/унца БАКАР 6,927.50

МЕТАЛИ

-1,60% -1,65% -5,50%

НИКЕЛ 18,212.50 АЛУМИНИУМ

2,130.00 ЧЕЛИК 530.00$/унца

-4,0% -2,5% /

+14,30% -9.77%

ЉУБЉАНСКА БЕРЗА

+3,33%

07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11

+0,35%

ЗАГРЕБСКА БЕРЗА

+30,36%

ОМБ

 OMB e sostaven od najlikvidnite obvrznici kotirani na Makedonska berza

Главен индекс на Атинската берза

БЕЛГРАДСКА БЕРЗА

+20,00%

11

+2,45% -2.77%

Податоците за акции со најголема промена во регионот, се земаат од веб страниците на Белградска, Загрепска и Љубљанска берза

СУРОВИНИ

-1,12% ПЧЕНИЦА 619.25$/бушел -1,24% КАФЕ 2.36 $/бушел +0,00%

ПЧЕНКА 638.00$/бушел

КАКАО 2592.000$/буше ШЕЌЕР 27.74 СОЈА 1231.00$/бушел

-0,42% -0,18% -1,58%

Податоците за фјучерсите на нафта, метали и суровини се земаат од веб страната на американската финансиска агеција Блумберг ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.


Kompanii / Pazari / Finansii

12

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

ITNO DA SE PRESTRUKTURIRA OBRAZOVNIOT SISTEM

VRIE OD EKONOMISTI I PRAVNICI, JAGMA PO IN@ENERI I TEHNI^ARI!

 Neusoglasenosta na ponudata i pobaruva~kata na pazarot na rabotna sila denovive e mnogu o~igledna. Najnovite biznis-proekti na stranskite i na doma{nite investitori ja zgolemija pobaruva~kata za tehni~ki i in`enerski kadar, koj, za `al, e minoren. Pazarot se zasituva, vreme e za promeni! biotehni~ki i prirodnomatemati~ki nauki. Ekspertite predupreduvaat deka trendot na porast na diplomirani studenti od 194% vo periodot od 1991 do 2010 godina e dobar, vnimanieto sega da se naso~i na prestrukturirawe na obrazovniot sistem kon potrebite na pazarot. Vo sprotivno, }e prodol`i da ni se zakanuva problemot od moreto magistri i specijalisti za koi nikoj od biznis-zaednicata ne poka`uva interes. Deka problemot ne e virtuelen, tuku aktuelen, ovde

IVANA KOLEVA

S

koleva@kapital.com.mk

protivno na zgolemenata pobaruva~ka za in`enerski i tehni~ki kadar na makedonskiot pazar na trud, Dr`avniot zavod za statistika s$ u{te detektira deka interesot za op{testvenite i za humanisti~kite nauki e dominanten. Minatata godina na ovie studii se zapi{ale pove}e od 73% od makedonskite studenti, a ostanatite 27% na tehni~ki, medicinski,

SVETSKI EKONOMSKI FORUM: MAKEDONIJA IMA NESOODVETNO EDUCIRAN KADAR! zve{tajot na Svetskiot ekonomski forum (The Global Competitiveness Report 2011-2012) otkriva deka vo Makedonija vodeweto biznis se soo~uva so brojni problemi, od koi na visokoto treto mesto kotira nesoodvetno educiranata rabotna sila. Ovoj problem zna~i deka potencijalnite investitori koi }e se odlu~at da investiraat vo zemjava naj~esto se soo~uvaat so problemi so nao|awe soodveten kadar. Izve{tajot konstatira deka efikasnosta na pazarot na rabotna sila se odlikuva so odliv na mozoci od dr`avata. Toa doka`uva deka postoi nesoodvetno planirawe na idnite kadri vo obrazovanieto, koi se

I

K

O

M

E

R

C

I

J

A

naso~uvaat kon nauki za koi podocna ni mesta, pa zatoa nema slobodni rabotni stvo. Dr`avata go zaminuvaat vo stranstvo. priznava postoewetoo na ovoj problem. No, namesto da ja stimulira ira atraktivnosta na tehni~kite nasproti op{testvenite nauki, dr`avata predviduvaa vo 2012 godina da po~ne proekt “Stop brain rain drain”. Celta na proektot e sekoj student ent in`ener, tehnolog i informati~ar koj poo zavr{uvaweto na studiite vo stranstvoo }e se vrati i }e se vraboti vo Makedonija ja vo prvite tri godini po vrabotuvaweto da dobie dopolnitelni 30% od platata koja jaa ima pri prvoto vrabotuvawe. L

E

N

194

i sega, ga, neodamna uka`a i porane{niot ane{niot direktor na Agencijata cijata za stranski investicii, icii, Viktor Mizo, koj potencira ncira deka stranskite investitori itori koi neodamna dojdoa vo Makedonija imaat potreba od pobroen obroen tehni~ki i~ki kadar. r. “Durii i da ima ma dovolnoo tehni~kii kadri sega, stranskite nskite investitori ri vo idnina }e baraat u{te pove}e”, }e”, predup-

O

G

L

A

S

redi toj. KAKO DO PROMENI? Agencijata za stranski investicii vo sorabotka so Ministerstvoto za obrazovanie planira koordinirana akcija za naso~uvaweto na sredno{kolcite kon tehni~kite fakulteti, so cel vo K

O

M

E

R

C

73%

e zgolemen brojot b na diplomci za period od 20 godini

od studentite vo 2010 godina studirale op{testveni i humanisti~ki nauki

idnina da se obezbedi pove}e idnin vakov kadar. Vo procesot }e involviraat i stranskite se in investitori, koi direktno inves na uu~enicite treba da im deka in`enerstvoto uka uka`at vo ovaa zemja ima svetla iidnina. Od Ministerstvvoto za obrazovanie i nauka velat deka Vladata nauk nosi krajnata odluka za ja no upisnite kvoti na fakultetite upisn vrz oosnova na odobrenata akreditacija na fakultetite, akred brojot na nastavniot kadar i brojo slobodniot prostor. slobo “Generalno, slobodnite mesta “Gene ne se namaluvaat mnogu so cel idnite studenti da imaat povemo`nosti za izbor”, velat }e mo Ministerstvoto i dodavaat od Mi deka Vladata se obiduva so razni merki da gi naso~i idnite studenti da studiraat idnit tehni~kite i na prirodnite na teh nauki preku reklamni spotovi, zgolemuvawe na kapacitetite zgolem prirodnite i tehni~kona pr

tehnolo{kite nauki, otvorawe disperzirani studii za ovie nauki, dodeluvawe stidendii za 125 informati~ari od 5.000 denari. NAJBARANI KADRI Agenciite za posreduvawe pri vrabotuvawe i menaxirawe so ~ove~ki resursi velat deka, standardno, najbarani se menaxeri od sredno nivo vo sektorite marketing, proda`ba i finansii, no raste pobaruva~kata za tehni~ki kadar, od rakovoditeli, in`eneri, kontrolori do rabotnici. Denovive, toa e aktuelno so zgolemenata pobaruva~ka na kadri za teksilnata industrija po najavata na Xonson kontrols za otvorawe nova fabrika vo [tip so 1.400 vraboteni, {to predizvika vistinska panika kaj ostanatite tekstilni kompanii, koi i samite imaat problem so obezbeduvawe kadar.

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S


KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

Komentari / Analizi

13

[EIK  Katarskata

ekonomija postigna rast pogolem od 20%. Ako polovina od ovoj rast se dol`i na nadarenosta na ovaa zemja so prirodni resursi – nafta i gas – toga{, ostanatata polovina e rezultat na postavenosta na ekonomskite politiki i pravilnata naso~enost na dr`avnoto investirawe

i bil eden {eik koj imal tri `eni, edinaeset sina i trinaeset }erki. Negovata ambicija od privatniot popoleka se preslikala i vo profesionalniot `ivot. U{te rano vo svojata kariera toj go vodel vrhovniot sovet za planirawe vo svojot emirat, koj{to bil zadol`en za postavuvawe i vodewe na glavnite ekonomski i socijalni politiki. Podocna, {eikot vo svoi race go prezel i tekovnoto vodewe na biznisot so nafta i priroden gas, na dr`avno nivo. Vakviot razvoj na nastanite ja napravil negovata dr`ava najbrzoraste~kata ekonomija vo svetot. Verojatno pogoduvate, ova ne e izmislena prikazna, tuku stanuva zbor za emirot na dr`avata Katar. Procenetiot rast na katarskata ekonomija za 2011 godina iznesuva 21%. Ne, ova ne e brojka so ispu{tena decimalna zapirka! Vakov rast, vsu{nost, zna~i deka dohodot (po `itel) vo zemjata }e se udvoi za pomalku od 5 godini, {to mo`e da pretstavuva son na sekoj

S

gra|anin i na sekoj ekonomski politi~ar. No, toj son mu se ostvaruva na {eikot Hamad bin Kalifa Al Tani, koj{to denovive be{e vo poseta na Makedonija. Rastot na negovata ekonomija za tretina go nadminuva rastot na vtororangiranata Gana, a e dvojno pogolem od toj na Mongolija, Kina i Irak, koi site zaedno ja ~inat petorkata najbrzoraste~ki ekonomii za 2011 godina. Kako Katar go postigna ovoj ekonomski rast? Analiti~arite nedvosmisleno se soglasuvaat deka glaven dvigatel na rastot se ogromnite investicii vo domenot na prirodniot gas i drugite sektori, {to ovozmo`i, ne samo brz rast, tuku i zna~itelna diverzifikacija na ekonomijata. Taka, iako Katar e zemja nadarena so prirodni resursi – nafta i gas – denes, site se soglasuvaat deka tekovniot rast se bazira ne samo na ekspanzijata na toj sektor, tuku i na red drugi sektori, kako {to se prerabotuva~kata industrija, finansiskite uslugi i grade`ni{tvoto. Se smeta

rok e obzebeden so dr`avni deka prerabotuva~kata investicii vo mnogu drugi industrija go do`ivuva sektori, nadvor od nafsvojot bum blagodarenie na diverzifikacijata na petro- tata i gasot. Prvenstveno, hemiskite proizvodi, dodeka dr`avata saka da ja razvie i stimulira ekonomijata klu~ za brziot napredok bazirana na znaewe. Za na finansiskite uslugi i taa cel, dr`avata aktivno grade`ni{tvoto e stabilinvestira vo nau~ni i nata monetarna politika tehnolo{ki parkovi, a so koja{to ovozmo`i niski kamatni stapki kako poddr{ka cel da privle~e kompanii i pretpriema~i {to se za kreditniot rast. zasnovaat na tehnologija. Sepak, celosnata prikazna Vo taa nasoka, dr`avata e ovozmo`ena so ogromnite investira i vo t.n. grad investicii na dr`avata, na obrazovanie, koj{to najprvin vo sferata na prirodniot gas i naftata, a se sostoi od me|unarodni istra`uva~i i profesori, potoa i vo site pridru`ni koi{to svoeto znaewe industrii. Nejzinoto direkaktivno go prenesuvaat na tno involvirawe pomogna i doma{nite studenti i akavo gradeweto klima na doverba od strana na privat- demici. Neodamna, dr`avata po~na niot sektor, {to dopoli so intenziven bran od nitelno ja pomogna ekonomskata ekspanzija. Sredniot dr`avno-finansirani NAJBRZO RASTE^KI EKONOMII VO 2011 Kina

9.60%

Irak

9.70%

Mongolija

9.80%

Gana

Porast na BDP 13.70%

Katar

21% 0%

5%

10%

15%

20%

25%

infrastrukturni proekti, {to vklu~uva izgradba na pati{ta, pristani{ta, `elezni~ki linii, doma{ni i regionalni, metroa, kako i intenzivno infrastrukturno podobruvawe i povrzuvawe na stadionite so `eleznicata i aerodromite, kako podgotovka za fudbalskiot kup vo 2022 godina. Dopolnitelno na investiciite vo energetikata i infrastrukturata, dr`avata ovozmo`uva ogromni mo`nosti za stranski investicii vo oblasta na medicinata, za{titata, fran{izingot i sli~no. Katarskata vlada dava i preferencijalen tretman vo vladinite nabavki na proizvoditelite koi koristat lokalni inputi, so cel da go stimulira doma{noto proizvodstvo, odnosno proizvodstvoto koe{to vospostavuva cvrsti vrski so lokalnite firmi, kako na~in za postignuvawe multipliciran efekt vrz doma{nata ekonomija. Tokmu poradi vakvata postavenost, katarskata ekonomija postigna rast pogolem od 20%. Ako polovina od ovoj rast se

MARJAN PETRESKI

ekonomski istra`uva~

dol`i na nadarenosta na ovaa zemja so prirodni resursi – nafta i gas – toga{ ostanatata polovina e sekako rezultat na postavenosta na ekonomskite politiki i pravilnata naso~enost na dr`avnoto investirawe. Vpro~em, ete kako emirot od Katar ja napravi svojata zemja najbrzoraste~ka ekonomija vo svetot, a svoeto bogatstvo i bogatstvoto na svoite gra|ani za relativno kratko vreme go podigna vo rang na razvienite zapadni zemji. Ottuka, ne e ni ~udno {to vladinite pretstavnici, javnosta i mestata {to emirot gi poseti vo tekot na prestojot ovde bea tolku mnogu vozbudeni. Ako ni{to drugo, nie mo`eme mnogu da nau~ime od katarskoto iskustvo za toa kako se postavuva ekonomijata na zdravi temeli.

USPE[NI TEHNIKI ZA ZATVORAWE NA PRODA@BATA

 Koga

nekoj }e soo~i so nov proizvod, ne e podgotven da ja plati celosnata cena {to se nudi za istiot. Od pri~ina {to imame ograni~eni pari~ni sredstva, sekojpat koga }e kupime eden proizvod ili usluga se eliminira mo`nosta za investirawe vo ne{to drugo. @elbata da se kupi i sposobnosta da se plati se dve razli~ni raboti

spe{noto zatvorawe na proda`bata vklu~uva koristewe niza pra{awa, pri {to edno pra{awe vodi kon drugo, so osnovna cel dobivawe pozitiven odgovor. Prvite pra{awa se op{ti. So ponatamo{noto postavuvawe tie stanuvaat s$ pokonkretni. Sekoe novo pra{awe go vodi potencijalniot kupuva~ kon zaklu~ok deka e zainteresiran i deka e vo mo`nost da kupi. Ako dobiete potvrden odgovor na {est pra{awa dodeka go pretstavuvate va{iot proizvod ili usluga, so sigurnost klientot nema da ka`e ne na krajot. Vo osnova, site proda`bi, bez razlika dali se raboti za proda`ba na `ivotno osiguruvawe, profesionalni produkti, obrazovni programi, investiciski fondovi, brokerski i bankarski uslugi, se ostvaruvaat preku vakov na~in na prezentacija na proizvodot ili uslugata. Predlogot za zatvorawe na proda`bata ima golema va`nost. Na krajot od proda`nata prezentacija potrebno e da se ponudi direkten ili indirekten predlog za kupuvawe. Edna od najmo}nite frazi e “Da se obideme”. Koga nekoj }e soo~i so nov proizvod, ne e podgotven da ja plati celosnata cena

U

{to se nudi za istiot. Od pri~ina {to imame ograni~eni pari~ni sredstva, sekojpat koga }e kupime eden proizvod ili usluga se eliminira mo`nosta za investirawe vo ne{to drugo. @elbata da se kupi i sposobnosta da se plati se dve razli~ni raboti. Dokolku mo`ete, izbegnuvajte go spomenuvaweto na cenata i razgovarajte za pridobivkite od koristeweto na proizvodot ili uslugata. Otporot na potencijalniot kupuva~ kon cenata ednostavno ka`uva deka ne ste mu dale dovolno objasnuvawe deka pridobivkite se mnogu pogolemi od cenata. Prigovorite za cenata mo`ete da gi nadminete dokolku ja otkriete edinstveno koga klientot }e ve pra{a. Sekoga{ koncentrirajte se na vrednosta {to ja dobiva, a ne na parite koi }e go primite. Sekoga{ opravduvajte ja cenata so dobri argumenti. Nikoga{ ne ja otkrivajte bez da gi prezentirate vrednostite i pridobivkite vo isto vreme. Dokolku mo`ete, sporedete ja cenata so poskapi proizvodi. Presmetajte ja cenata vrz osnova na `ivotniot vek na proizvodot ili uslugata. Postojat raznovidni na~ini za nadminuvawe na prigovorite za cenata. Koga potencijalniot kupuva~ }e vi ka`e deka ne mo`e ne{to

da kupi zatoa {to biznisot e vo lo{a sostojba, retko koga toa e vistina. Ednostavno, ne ste mu dale dovolno pri~ini za da kupi od vas. Dokolku ka`e deka nema dovolno pari~ni sredstva na raspolagawe vo momentot, ka`ete mu: “A {to dokolku vi odobrime odlo`eno pla}awe?”. Koga klientot }e ka`e deka ne o~ekuval ovoj proizvod ili usluga da ~ini tolku mnogu, ka`ete mu deka ima mnogu dobri pri~ini za cenata i prodol`ete so naveduvawe na pridobivkite i prednostite na va{iot proizvod. So klient koj postojano go odlo`uva kupuvaweto uspe{na taktika e t.n. stavawe pred svr{en ~in. Izvadete go popolnetiot dogovor i poso~ete mu deka ima dve opcii: ili veruva deka va{iot proizvod ili usluga e dobra investicija i saka da sorabotuva so vas ili misli deka ne e i ne saka da sorabotuvate. Dokolku im pristapite na klientite na ovoj na~in, okolu 60% od niv go potpi{uvaat dogovorot. “Vtorostepeno” zatvorawe na proda`bata zna~i zatvorawe po napravena sugestija vo proda`nata prezentacija, prifa}awe na sugestijata i sledstveno na toa, zaklu~uvawe na proda`bata. Na primer, dokolku klientot razgleduva ladilnik, vie velite:

“Sakate ladilnik vo siva ili bela varijanta?”. Zatvoraweto na proda`bata so “zaklu~ok” e odli~no koga imate detalna lista so pridobivki i prednosti na proizvodot ili uslugata koja ja nudite. Prvo, podredete gi pridobivkite po va`nost i planirajte go proda`niot proces kako redosledno bi gi istaknale site prednosti. Odvojte edna ili dve pridobivki koi mislite deka se od najgolema va`nost za klientot i povtoruvajte gi vo tekot na prezentacijata. Tehnikata nare~ena “ku~ence” prodava produkti so milionski sumi. Ovoj tip proda`ba kompletno go vklu~uva klientot vo proda`niot proces, ovozmo`uvaj}i mu da go dopre, da go vkusi, da go po~uvstvuva ili da proba od proizvodot. Ovaa tehnika najuspe{no se primenuva dokolku imate proizvod koj klientot mo`e da go testira ili da go ponese so sebe doma. Zatvoraweto na proda`bata nare~eno “Ben Frenklin” mnogumina go smetaat za najdobar na~in. Zemete prazen list hartija i povle~ete linija po sredinata. Na levata strana vnesete gi pridobivkite od kupuvaweto na proizvodot ili uslugata, a na desnata dozvolete mu na klientot da gi vnese negovite predrasudi i pri~ini

za da ne go kupi proizvodot ili uslugata. Druga tehnika na zatvorawe na proda`bata e “formular-nara~ka”. Koga }e go po~nete razgovorot so potencijalniot klient, zabele`uvajte gi site podatoci vo formularot za nara~ka i na krajot, dokolku se dogovorite, dovolen e samo potpis. Druga alternativa e pred krajot na razgovorot da go izvadite prazniot dogovor i da po~nete so popolnuvawe. Zatvoraweto so “soodvetna prikazna” e mnogu mo}no, zatoa {to lu|eto sakaat prikazni. Vie ednostavno raska`uvate prikazna za zadovolen klient koj se dvoumel da go kupi proizvodot ili uslugata, no go poslu{al va{iot sovet i bil mnogu zadovolen. Koga ja upotrebuvate tehnikata “napu{tawe”, go uveruvate potencijalniot kupuva~ deka vie prodavate na lojalni klienti i pokraj toa {to pove}eto od niv sorabotuvale i so drugi dostavuva~i. Ovaa tehnika bara od vas da mu ponudite na klientot posebna vrednost koja mo`e da ja dobie sega ili nikoga{. Koga klientot }e saka da gi razgleda ponudite na konkurencijata, upotrebete ja tehnikata “Vo red, probajte, }e vidite”, najavuvaj}i mu deka potoa povtorno }e se vrati kaj vas, bidej}i

BRAJAN TREJSI vie ja imate najdobrata ponuda. Tehnikata “izgubenoprodadeno” se primenuva koga kupuva~ot odbiva da kupi. Kako {to stanuvate od stolot, pra{ajte go za vistinskata pri~ina {to ne kupil. Koga }e ja ka`e pri~inata, samo vratete se nazad i probajte povtorno da prodadete. Sekoj potencijalen klient e izvor na preporaki. Preporakata e 10 do 15 pati povredna od prvi~niot t.n. cold call. Po zatvoraweto na proda`bata pobarajte preporaka i vedna{ po~nete so nov proda`en proces i steknuvawe novi potencijalni klienti. Dokolku izgradite sistem za steknuvawe i sledewe na va{ite preporaki, zna~itelno }e go zgolemite kvalitetot na va{ite proda`ni povici.

@naivata legenda vo svetot biznisot i broj eden svetski biznis-guru, Brajan Trejsi, povtorno vo Makedonija na dvodneven networking nastan na 10 i 11 noemvri vo kazinokompleksot Ramada plaza (Princess) vo Gevgelija. Pove}e informacii na www.konferencii.com


Svet / Biznis / Politika

14

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

 SVET

0-24 

...KRAJ NA EDNA ERA

...PRODOL@UVAAT NEMIRITE

...POLITI^KI ZATVORENICI

Gadafi e mrtov!

Atina s$ u{te ~adi!

Logorite vo Severna Koreja se polni

soop{ti Preodniot nacionalen sovet na Libija.

po~naa da frlaat kamewa i molotovi kokteli.

Kancelarijata za ~ove~ki prava od Obedinetite nacii.

oboreniot libiski lider Moamer Gadafi na pat kon bolred zgradata na Parlamentot vo centarot na Atina v~era o logorite vo Severna Koreja se nao|aat re~isi 200.000 S nicata vo Misrata im podlegna na povredite zdobieni za Pse sudrija demonstrantite i policijata koga ~lenovite na Vpoliti~ki zatvorenici, {to pretstavuva drasti~en rast vreme na negovoto v~era{no apsewe vo blizinata na Sirt, sindikatot {to go poddr`uva komunisti~kata partija na Grcija vo odnos na sostojbata od pred 10 godini, soop{tuvaat od

GERMANSKIOT VESNIK “BILD” OBJAVI

GRCITE KRIJAT 200 MILIJARDI EVRA VO [VAJCARSKI BANKI

 Dodeka Evropa se bori da im pomogne na Grcite i da im obezbedi dopolnitelna pomo{ od stotici milijardi evra za da ja izvle~i zemjata od krizata, s$ pove}e Grci gi prenesuvaat svoite pari nadvor od granicite na zemjata za da gi za{titat od mo`niot krah na bankite i nacionalnata ekonomija

P

VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

la{ej}i se za sigurnosta enna sopstvenite za{tedi di vo bankite, a is}i tovremeno obiduvaj}i se da go izbegnat pla}ala}aweto na danocite, Grcite laat po~naa da gi prefrlaat svoite pari od sopstvenastvenamja vo ta prezadol`ena zemja vajcarsigurniot raj od {vajcaraski banki. Germanskiot skiot vesnik “Bild” objavii deka nki movo {vajcarskite banki mentalno se nao|aatt pove}e od 200 milijardii evra r~ki vo sopstvenost na gr~ki dr`avjani. ntalno Gr~kite banki momentalno aguba se soo~uvaat i so zaguba na depoziti, {to u{te {te pove}e go ote`nuva tovarot koj doa|a odd masivnata suma gr~ki ki dr`avni obvrznici. nPopularniot germanski vesnik soop{tuva va deka poradi odlivott cija na ovoj kapital, Grcija }e bide primorana da gi odano~uva vakvite transferi kako merka daa se za{titi sebesi, a i svoite banki. “Dodeka Evropa se bori da im pomogne na Gredi cite i da im obezbedi { odd dopolnitelna pomo{ stotici milijardi evra i ta od da ja izvle~i zemjata

krizata, s$ pove}e i pove} e Grci gi prenesuvaat svoite pari nadvor od granicite na zemjata za da gi izbegnat posledicite od krah na nacionalnata ekonomija”, pi{uva “Bild”. Golemite pari od zemjata begaat pred s$ poradi toa {to bogatite Grci se pla{at od povtorno voveduvawe na drahmata, bidej}i toa vedna{ bi go prepolovilo nivnoto bogatstvo ako tie ostanat vo gr~kite banki. Bogatite gr~ki industrijalci najgolem del od parite prenesuvaat preku kiparskite banki, koi im slu`at kako kanal za izlez na parite nadvor od zemjata. Markus Krol od

germanskata grupacija za finansiski uslugi Roland Berger za vesnikot “Bild” izjavuva deka samo minatiot mesec od Grcija bile izneseni okolu 10 milijardi evra. Istovremeno pak, vo gr~kite mediumi s$ po~esto se pojavuvaat

napisi vo koi se objavuva deka na gr~kite aerodromi bile stopirani gr~ki gra|ani, vklu~uvaj} i kalu|erki, sve{tenici i nevraboteni, koi se obiduvale da iznesat kuferi polni so evra nadvor od zemjata. ZAPRETE GO ODLIVOT NA KAPITAL “Zaprete go odlivot na kapital!”, povikuva redakcijata na vesnikot “Bild”, vo koj isto taka se napa|aat i gr~kite lideri po-

200

10

milijardi evra gr~ki pari le`at vo {vajcarskite banki

milijardi evra se izneseni od Grcija samo minatiot mesec

radi toa {to odbivaat da vovedat danok za transfer na pari ili kazni za zatajuvawe danok. Germanskiot “Fajnen{al tajms” pak, povikuva deka treba da se sledi dvi`eweto na parite i deka [vajcarija e taa koja treba da gi ekstradira gr~kite pari. Vesnikot objavi deka Bern se podgotvuva da odr`i pregovori so Atina za da se spre~i begstvoto na gr~kiot kapital, a toa treba da bide poddr`ano i preku prisustvoto na Germanija i Velika Britanija, koi ve}e imaat vakvi dogovori.

Glavnata cel na pregovoriite }e bide da se generiiraat dano~ni prihodi od kkapitalot koj go prenessuvaat gr~kite dr`avjani nnadvor od sopstvenata zzemja. Spored vesnikot, Atina S sse nadeva deka vakvata merka }e & pomogne da gi m ssmiri socijalnite nesoglassuvawa vo zemjata, bidej} i Vladata e kritikuvana zza postavuvawe na del ood tovarot od krizata vvrz srednata i vrz rrabotni~kata klasa. Na po~etokot od krizata vvo Grcija gr~kite banki iisto taka bea pogodeni od ssli~na pojava na ovaa, no ttoga{ Grcite gi prefrlaa ssvoite pari vo filijjalite na stranskite banki pprisutni vo zemjata, kako Sosiete `eneral i BNP S Paribas. No, sega, bidej}i i sosttojbata na ovie banki e rrizi~na poradi nivnata ggolema izlo`enost tokmu kkon gr~kiot dolg, gr~kite bbogata{i svojot izlez go bbaraat vo {vajcarskiot ddano~en raj.


Feqton

KAPITAL / 21.10.2011 / PETOK

15

LONDONGRAD – OD RUSIJA SO KE[: INSAJDERSKA PRIKAZNA ZA OLIGARSITE Po~ituvani ~itateli, vo sorabotka so izdava~ite AEA, “Kapital” vi go pretstavuva vozbudliviot bestseler na Mark Holingsvort i Stjuart Lensli, “Londongrad - od Rusija so ke{“. Ne ja propu{tajte neverojatnata prikazna za toa kako London stana dom na ruskite superbogata{i, raska`ana za prv pat i bazirana vrz vistinski likovi i nastani. Ultravozbudlivo ~etivo za `ivotot protkaen so neviden luksuz, ubavi `eni, privatni avioni, megajahti, najdobrite svetski fudbaleri i telohraniteli vo crni “renx-roveri” so neprobojni stakla

OD GULAG DO LONDON

Velika Britanija dolgo vreme e zasolni{te za ruski disidenti i begalci. Od po~etokot na XX vek, vo London se sobiraat anticarskite radikali, vo Studenata vojna – politi~kite disidenti, po kolapsot na Isto~niot blok – dr`avnite i birokrati i pretpriema~ki sitnite kriminalci

N

ka umiraat. Direktorkata naa edno vrvno `ensko u~ili{te obelodeni deka eden Rusin, ~ija }erka padnala na priemniot ispit, & ponudil kufer poln so pari. Vetil deka }e plati {to bilo nova fiskulturna sala, u~ilnica, lnnic ica, a, bazen za plivawe. “Rabotitee ov ovde vde ne se odvivaat taka”, mu rekla r zbunetata direktorka. Vo drugo vrvno u~ili{te, eden roditel ditel zamolil da mu dozvolat da sletuva so negoviot helikopter na igrali{eto za kriket koga doa|a na poseta kaj svoeto dete. Iako pove}eto ruski deca na kraj se vra}aat doma, angliskoto obrazovanie se smeta za komercijalna dobivka. “Znam deka nekoi oligarsi vrabotuvaat samo studenti so obrazovanie steknato na Zapad”,izjavil Boris Jari{evski, pretsedatel na Ruskoto zdru`enie na londonskiot Ekonomski fakultet. Ova, isto taka, va`i i za politi~arite. “Poznavam mnogumina ~ii tatkovci se na visoki pozicii vo ruskata vlada i znam deka studiraat vo London”,dodava toj. “Sepak, mislam deka ne bi sakale da im gi ka`am imiwata”. Sosema e mo`no eden den Rusija, kako i mnogu afrikanski i bliskoisto~ni dr`avi, da izbere pretsedatel koj ima steknato obrazovanie vo nekoe britansko privatno u~ili{te. ZASOLNI[TE OD PAMTIVEK Velika Britanija dolgo vreme e zasolni{te za ruski disidenti i begalci. Anticarskite radikali se sobirale vo London vo po~etokot na XX vek, a revolucionernite ark Holingsvort e istra`uva~ki kongresi bile odr`uvani novinar i avtor na pove}e knigi, ovde na sekoi dve godini. vklu~itelno i studijata za MI5, Na Kongresot na socijalbritanskata Slu`ba za bezbednost. Negovite novinarski tekstovi se demokratite, odr`an na objavuvaat vo Sandej Tajms, Gardijan i krajot od 1907 godina, Fajnen{el Tajms. Od maliot broj intervjua “Wujork tajms” izvestil napraveni so nego, se znae deka toj ne saka mnogu da zboruva javno, niti pak e deka bil izdaden nalog za qubitel na {oping. apsewe na eden istaknat rugiot avtor, Stjuart Lensli e u~esnik - Vladimir Ili~ novinar i ekonomski konsultant koj Lenin: “Poznatiot bun`ivee ju`en London. Me|udrugoto toj e dobitnik na nekolku nagradi tovnik vo London - Lenin kako televiziski i radio producent, me|u - }e bide uapsen ako se koi e i nagradata na Wujor{kiot tele- vrati vo Rusija - Vistinsko viziski i filmski festival. Vo negovata kniga od 1985 godina, Poor Britain, toj ja ime Uqanov”, bilo zaglavdefinira{e mo}ta upotrebuvaj}i metodologija koja podocna jeto vo vesnikot. Lenin ne po~naa da ja primenuvaat istra`uva~ite i vladite na Velika bil zasekoga{ progonet, Britanija, Evropskata unija i golem broj zemji, od Japonija a do{ol vo gradot {estdo Ju`na Afrika. pati vo periodot od 1902 arednata odluka za oligarsite koi te`neat da se ugledaat na britanskata aristokratija be{e vo koe vrvno internatsko u~ili{te da gi zapi{at svoite deca, bidej}i britanskoto obrazovanie e u{te eden motivira~ki faktor za nivnoto preseluvawe vo Velika Britanija. Privatnite u~ili{ta, generalno, nudat visoki standardi za obrazovanie i za bezbednost i prijatelska atmosfera za razlika od Moskva, kade {to kidnapiraweto e postojan i realen strav. Dodeka londonskite elitni agenti za nedvi`nosti osnovaa kancelarii vo Moskva i vo Sankt Peterburg za da im se dodvoruvaat na ultrabogatite kupuva~i, dotoga{ britanskite privatni u~ili{ta, kolexi i univerziteti, isto taka, ispra}aa svoj iskusen nastaven kadar vo Rusija vrz osnova na kampawi za privlekuvawe u~enici. Do 2008 godina, ve}e ne bilo iznenaduvawe da se vidat ruski u~enici vo britanskite u~ili{ta i vrvni univerziteti, bilo da e toa }erkata-tinejxerka na Abramovi~ vo `enskoto u~ili{te vo London ili }erkata na ministerot za nadvore{ni raboti, Sergej Lavrov, na Ekonomskiot fakultet vo London. Brojot na u~ili{ta se zgolemuva po~nuvaj}i od 2000 godina, a nekoi ruski roditeli po~naa da baraat u~ili{ta vo koi nema drugi Rusi. [kolarinite {to dostignuvaa i do 30.000 godi{no mo`e i ne bea problem, no starite naviki pole-

M

D

GLAVA 1: ^OVEKOT [ ZNAE[E PREMNOGU TO

Vo tekot na Studenata vojna ojna jna postoposto jano pristignuvaa malobrojni ruski novodojdenci vo London. Nekoi bile disidenti koi begale od politi~kite zatvori (gulag), drugi bile dezerteri od KGB na visoka funkcija koi zavr{ile vo London dru`ej}i se so belite - najgolem del deca na onie {to pobegnale od Rusija po 1917 godina. Tie vodele mnogu miren `ivot, dobro zboruvale angliski i bile vo golem stepen anglizirani. Vo popisot od 1991 godina, registrirani se 27.011 `iteli koi `iveat vo Obedinetoto Kralstvo, a koi se izjasnile deka porane{niot Sovetski Sojuz e nivno mesto na ra|awe. Najgolemiot del od niv se izjasnile izjasnil deka se Rusi. Kolapsot na Isto~niot blok pri Kolapso K Ko Kola ol krajot na 80-tite godini od kra XX vek ima{e dramati~no vlijanie vrz brzinata na vli doa|aweto na Rusite, po~nuvajdoa }i nov i neviden bran emigranti gran od Rusija, porane{niot Sovetski Sojuz i od zemjite Sov na Isto~na Evropa. Vo 1991 I godina, godin britanskata ambasada vo Moskva izdala edvaj 100 M vizi na me{avinata sostavena od onie on {to rabotele za ruski kompanii, studenti i na Rusi {to kompa se o`enile ili oma`ile za Brio` tanci, dodeka samo na eden Rusin, koj `iveel vo Velika Britanija, mu `iv bilo dadeno dr`avjanstvo. Duri d od sredinata na 90-tite godini od sre XX vek london~anite po~naa da stanuvaat stanuva svesni za povremeniot neprepoznatliv stranski akcent neprep vo prodavnicite ili na ulicite: pro Rusite { {to do{le se sobirale vo do 1911 godin godina. VVoo ccrkvata rkva rk vataa Seven Sev Seven en nekolku omileni restorani i nosisters vo Holovej,j severen London, }ni barovi, iako tie {to do{le bar se zapoznal so rabotnici za koi prvi, glavno, ne vodele javen `ivot. gla rekol deka se polni so socijalizam, Postepeno, Postepen taa kapka se pretvorila dodeka Vajt~apel vo poplava. Do 2006 godina brojot k podra~jeto okolu k i drugite delovi od Istend vrielo na ruski vizi se vivna do 250.000, od radikali. Vo tekot na edno od dodeka brojot na tie na koi im be{e dadeno dr`avjanstvo vo istata godina dostigna 1.830. Berezovski go izedna~i ruskiot bran od XXI vek so prilivot na Rusi vo Ve}e ne e iznenaduvawe da se vidat ruski Pariz vo XIX u~enici vo britanvek. “Be{e skite vrvni univervoobi~aeno za ziteti, bilo da e toa }erkata na Abramovi~ ruskite arisili }erkata na minis- tokrati da zboruvaat francusterot za nadvore{ni raboti, Sergej Lavrov, ki i da odat vo Francija”,izjavi na Ekonomskiot fakultet vo London. toj. “Sovremeniot Rusin zbosvoite patuvawa, Lenin ja gledal ruva angliski i se ~uvstvuva popretstavata “Hamlet” vo teatarot prijatno vo Anglija”. Old Vik i go posetil [ekspirovoto Na prvite ruski emigranti, pove} kat~e i Nacionalnata galerija. Toa eto rabotnici od srednata klabilo vo Britanskiot muzej, vo 1902 sa, no vo nikoj slu~aj bogati, vo godina, kade {to prvpat go sretnal rok od dve ili tri godini im se Leon Trocki, koj samo{to pobegnal pridru`i sosema razli~en sloj od od Sibir. ruskoto op{testvo. Toa bea onie {to Po Revolucijata od 1917 godina, nivnite sogra|ani gi narekuvaa novi relativno mal broj bogati Rusi Rusi, a po~naa da doa|aat me|u 1993 prebegale vo London - samo 15.000 i 1994 godina. Toa e grupata koja do 1919 godina. Mnogu pove}e po~na da zarabotuva, iako ne vo preminale vo slovenskite dr`avi, tolkav obem kako taa podocna, od vo Berlin, a vo pomal obem i vo ekonomskite reformi na Boris JelFrancija i vo Kina, osobeno vo [angaj. Tie {to pristignale vo Britanija bile me{avina od aristokrati i liberalni intelektualci K O M E R C I od srednata klasa, a se istaknuva semejstvoto na filozofot Isaija Berlin, koe pristignalo vo 1919 godina i se naselilo vo gradot Subiton, vo Sari. “Jas sum anglofil, ja sakam Anglija”,si pripomnuval Berlin. “Mnogu ubavo se odnesuvaat kon mene vo ovaa zemja, no jas ostanuvam ruski Evrein”. Me|u drugite potomci na ovoj prv bran ruski iselenici spa|a akterkata Helen Miren (rodena Ilejna VasilievnaMironov), dobitni~ka na nagradata “Oskar” za “Kralicata”, i liderot na Liberalnata demokratija, Nik Kleg.

7

LITERATURA ZA RAZLI^NI VKUSOVI Od 2000 godina navamu AEA izdava~i objavuva knigi od razni oblasti: proza, poezija, literatura za mladi, publicistika, popularna psihologija, ezoterija... Proda`niot salon Egipetska sonuvalka vo centarot na Skopje izobiluva so bogata literatura – od sovremenite makedonski pisateli, preku angliskite klasici, s$ do detskata literatura, seto toa po dostapni ceni. • Od doma{nite avtori AEA izdava~i gi objavila Bo`in Pavlovski, Mateja Matevski, Mitko Maxunkov, Eftim Kletnikov, Radovan Pavlovski, Tome Arsovski... • Od stranskite X.R.R. Tolkin, K.S. Luis, Malkolm Gladvel, Kaled Hoseini, Jasmina Kadra, Kormak Mekkarti, Xered Dajmond, Karla del Ponte... Prevodot na trilogijata “Gospodarot na prstenite” od Tolkin be{e vistinski hit pred nekolku godini i e proekt kakov {to retko bele`at izdava~ite vo zemjava. • Pred dve godini vo Skopje go pre~eka i dobitnikot na Bukerovata nagrada, Tomas Kenili, avtorot na “[indlerovata arka (lista)”, izdanie isto taka na AEA.

cin, namaluvaweto na restrikciite vrz privatnite pretprijatija i od prviot bran privatizacija. Tie bea me{avina od dr`avni birokrati, pretpriema~ki sitni kriminalci, ~lenovi na zatvorenite krugovi na Kremq i porane{ni slu`benici na KGB; drugi bea ~lenovi na kriminalni grupi koi po~nuvaa da izniknuvaat vo Kremq. Ovaa grupa novi Rusi, koi sekoga{ bea nadbrojuvani od obi~nite ruski emigranti, generalno, ne doa|aa vo London za da `iveat tuka. Doa|aa so turisti~ka ili delovna viza za kratok prestoj za da prisustvuvaat na konferencii ili na delovni sostanoci, ili doa|aa na kupuvawe i da potro{at gotovina. Kako {to istakna eden Rusin, koj ve}e `ivee ovde i koj poznava nekolkumina od niv, “Vo toa vreme ne postoe{e sonot da se dojde i da se ostane vo London. Be{e te{ko da se dobie trajna viza legalno, osven na nelegalen na~in, rabotnite dozvoli bea retkost, a pove}eto od ovaa grupa mo`e{e da zarabotuva mnogu pove}e pari vo Moskva otkolku vo London. Imaa pari i doa|aa ovde za nedela ili dve da si go potro{at vremeto”. (PRODOL@UVA) VO SLEDNIOT BROJ: NA [TO GI TRO[AT PARITE RUSKITE BOGATA[I VO BRITANIJA, VODENI OD MAKSIMATA “NIKOGA[ NE VELI IM NIKOGA[ NA SIROMA[TIJATA I NA ZATVOROT I DVETE MO@E DA TI SE SLU^AT UTRE”.

J A L E N

O G L A S


Kapital Akademija...

member of KAPITAL MEDIA GROUP m

објавува

РАБОТИЛНИЦА

ДЕФИНИРАЈТЕ ИЗВОЗНА СТРАТЕГИЈА И СТЕКНЕТЕ НОВИ АЛАТКИ ЗА ЗГОЛЕМУВАЊЕ НА ИЗВОЗОТ! 27-28 Октомври 2011 година  Хотел “Александар Палас“ Скопје

ПО ДВА ДЕНА РАБОТА ЌЕ СИ ЗАМИНЕТЕ СО:

УНИКАТНО, ОРИГИНАЛНО!

 готова и разработена извозна стратегија  сет алатки кои можат веднаш да се спроведат во пракса  дефинирани решенија и одговори на сите проблеми и дилеми поврзани со извозот  поддршка при имплементација на дефинираните активности од предавачите-консултанти!  Контакт со компании кои се соочуваат со исти или слични дилеми и развојни цели  Богата литература и корисни материјали на тема извоз и освојување нови пазари

За прв пат во Македонија извозните компании и оние кои тоа сакаат да станат и да освојат нови пазари имаат единствена можност со искусни и докажани консултантни два дена да изработат извозна стратегија за своите компании! Наместо искуството на успешни извозни компании, овојпат case stydy на работилницата ќе биде токму Вашата компанија!

НА РАБОТИЛНИЦАТА ЌЕ НАУЧИТЕ:

 Како да направите анализа на можните извозни пазари, реално да лоцирате каде се наоѓате и да дефинирате каде сакате да бидете во иднина?  Кои пазари се полесни а кои потешки за освојување?  Кои се сите неопходни елементи кои треба да ги содржи една извозна стратегија?  Како да го спроведете акциониот план кој ќе ве доведе до целта- поголем извоз?  Алатки за зголемување на извозот: cold calling, посета на саеми, продажен состанок, генерирање нови контакти!

ПРЕДАВАЧИ ПЕТАР ЛАЗАРОВ

Macedonia Export, kompanija specijalizirana za promocija i trgovija so makedonski proizvodi na me|unaroden i lokalen pazar, koja nudi konsultantski uslugi za marketing, proda`ba i izvoz.

КАЛИН БАБУШКУ

Macedonia Export

КРУМ ЕФРЕМОВ

direktor na Direktoratot za ekonomska diplomatija vo Ministerstvoto za nadvore{ni raboti

РАБОТИЛНИЦАТА Е ПРЕПОРАЧЛИВА ЗА:

 Генерални менаџери и сопственици на компании  Менаџери за извоз и нови пазари

Проектот Kapital Аcademy... е формиран на 25.09.2011 лица за контакт: Гордана Михајловска, Дијана Гулакова  02 3298 110  www.kapital.mk  obuki@kapital.com.mk

Kapital Akademija...

member of KAPITAL MEDIA GROUP m

објавува

РАБОТИЛНИЦА ФИНАНСИСКИТЕ ИЗВЕШТАИ КАКО АЛАТКА ЗА ДЕЛОВНО ОДЛУЧУВАЊE ПОДГОТОВКА И АНАЛИЗА 4-5 Ноември 2011 година  Хотел “Александар Палас“ Скопје

Финансиските извештаи се повеќе од бројка! Тие се многу повеќе од законска обврска! Финансискиот извештај во денешниот бизнис свет е основната деловна алатка на секој менаџер кој врз основа на добиените информации од истиот треба да ги донесе клучните одлуки. Оваа работилница ќе ве научи како и вашиот финансиски извештај да стане вашатa клучна алатка. Ќе научите кој е правилниот сет алатки за изработка на финансиски извештај, како правилно да ги читате извештаите, да ги потенцирате, дефинирате, пресметувате и толкувате соодветните показатели од финансиските извештаи. А сето тоа поткрепено со готови матрици, кои понатаму слободно ќе може да ги користите во секојдневната работа!

РАБОТИЛНИЦАТА Е НАМЕНЕТА ЗА:

 Финансиски менаџери  Сметководители  Лица кои подготвуваат финансиски извештаи и анализи  Сопственици на компании  Претприемачи

ЌЕ ДОБИЕТЕ ГОТОВИ МАТРИЦИ ЗА:

 Биланс на состојба - сублимирана форма со мапирање Биланс на успех - сублимирана форма за  со мапирање  Добивка и профитна маржа со графикони за движења  Правична распределба на плати според позиции  Мерење на профитабилноста/успешноста со планот и/или споредно со минати години  Завршна пресметка за 2011 според најновиот меѓународен стандард за МСП со мапирање  Приходи и трошоци во еден преглед и нивна интеракција со мапирање  Структура на побарувања и обврски по рочност

ЌЕ СЕ СТЕКНЕТЕ СО СЛЕДНИВЕ ЗНАЕЊА:

 Значење и примена на сметководствените податоци  Основи за подготовка на финансиските извештаи  Сет на финансиски извештаи  Подготовка на финансиски извештаи  Значење на финансиските извештаи  Читање и анализа на финансиските извештаи  Анализа на финансиските извештаи – пресметка на финансиски индикатори  Врска на финансиските индикатори со извештаите и како да ги толкуваме  Анализа на трошоците преку финансиски извештаи  Анализа на приходите преку финансиски извештаи  Поврзаност на финансиски извештаи

ПРЕДАВАЧ КАТЕРИНА БОШЕВСКА

Fинанsиsки диrектоr на EOS Matrix Македонија и финанsиsки конsuлтант за Иsточна Евrопа. Ангажиrана е како надвоrешен sоrаботник и тrенеr��бuчuвач за теми од облаsта на финанsиsки менаџмент од rеномиrани тrенинг агенции-конsuлтантsки кuќи.

Проектот Kapital Аcademy... е формиран на 25.09.2011 лица за контакт: Гордана Михајловска, Дијана Гулакова  02 3298 110  www.kapital.mk  obuki@kapital.com.mk


392-21.10.2011