Page 1

ponedelnik. 17 oktomvri. 2011 МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2.163,75 МБИД 2.272,75

ОМБ 117,43

+0,30% +0,31% 0,00%

 Izvor: Makedonska Berza

КУРСЕВИ И ВАЛУТИ ЕМУ € САД $ В.Британија £

61,51 44,81 70,23

WWW.KAPITAL.MK

 Kursna lista na Narodna banka na Makedonija, koja gi sodr`i odnosite me|u srednite kursevi na stranskite valuti

EKSKLUZIVNO: Kapital na grani~niot premin Bogorodica-Evzoni

Najmodernata balkanska vinarnica rnica go stavi “{lagot na tortata”

SAMO KOCKARITE JA POMINUVAA GRANICATA

STOBI GO DOBI SVOJOT BARIK-ODDEL

 STRANA 4-5

 STRANA NA 8-9 NASKORO!!! MESE^NIK

ponedelnik. 17 oktomvri. 2011

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari...

~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

3.000

ponedelnik - 17. oktomvri. 2011 | broj 388 | godina 2 | cena 20 den. | tel. 3 298 110 | faks. 3 298 111

NA 2 NOEMVRI

+0,30%

МБИ10

2.800

200 milioni evra do krajot na 2011 !!?

2.600 2.400 2.200 2.000 1.800 07/10

09/10

12/10

03/11

06/11

09/11

 MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii na kompanii kotirani na oficijalniot pazar na Makedonska berza

VNIMANIE! VLADATA SE ZADOL@UVA!

ZA [TO?

 STRANA 2-3

VOVEDNIK SPASIJKA JOVANOVA

Za {to se zadol`uva Makedonija?  STRANA 2


Navigator

2

PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

PONEDELNIK 17 OKTOMVRI 2011

ZA [TO SE ZADOL@UVA MAKEDONIJA?

I

Informacijata za toa kako se tro{at parite {to Makedonija gi pozajmuva na doma{niot i na me|unarodniot finansiski pazar e najdeficitarna kategorija vo zemjava. Isto kako i podatokot kolkava e vistinskata zadol`enost na Vladata. Ministerot za finansii ne ka`uva kolku dr`avata im dol`i na kompaniite. Toa e najstrogo ~uvana tajna. Ministerot za zemjodelstvo ne ka`uva kolku im dol`i na zemjodelcite za subvencii. Ministerot za informati~ko op{testvo ne ka`uva kolku vraboteni ima vo javnata administracija i kolku pari za plati tro{i dr`avata za taa namena? Op{tina Centar i ministerkata za kultura ne ka`uvaat kolku imaat plateno za „Skopje 2014”, a kolku dol`at. Znaeme samo kolku se zadol`uva Makedonija. Ama ne znaeme zo{to! Odnosno pretpostavuvame (i voop{to ne gre{ime) deka parite od zaemite {to gi zema Vladata se pla}awe na ve}e napraveni dolgovi, za koi vo buxetot nema pari. Za vra}awe na DDV kon kompaniite i za pla}awe na srabotenoto od „Skopje 2014” za da se obezbedi garancija deka i vo narednata godina }e prodol`at da rabotat. Za isplata na subvenciite na zemjodelcite, za da nema socijalen bunt na krajot od godinata ili na po~etokot od narednata. Za tro{okot od 6-7 milioni evra za popisot, pri {to sega nikoj nema da prezeme odgovornost {to parite se potro{ija, a popisot propadna. Za pokrivawe na tro{okot za predvremenite parlamentarni izbori.

Za obezbeduvawe plati za javniot sektor, kade sekojdnevno ima po desetici novi vrabotuvawa iako javnata administracija dostigna 180.000 i se zakanuva da ja dovede dr`avata do bankrot. Za pla}awe na skapite reklamni kampawi na dr`avnite institucii. Toa se neproduktivni tro{oci za koi ne postoi nikakva opravdanost. Koga edna dr`ava se zadol`uva za vakov vid rashodi, ekonomijata ja gubi zdravata osnova i tone, a buxetot nekontrolirano se prazni do moment koga ve}e }e nema pari ni za vra}awe na dolgovite. Nema kapitalni investicii (privatni i dr`avni), nema nova vrednost i nov proizvod, nema zdrav rast na BDP tuku ve{ta~ko bildawe na javnata potro{uva~ka. Tokmu taa go vle~e makedonskiot BDP. Ama do koga? Sekoja dr`ava koja vodi neproduktivna politika na zadol`uvawe e podatliva za da vleze vo vrtlogot nare~en dol`ni~ka kriza. I ottamu nema izleguvawe. Kamatite rastat, pari nema, dolgot se trupa... Ministerstvoto za finansii na sekoi dve nedeli sobira desetici milioni evra na doma{niot pazar na kapital, a planira 130 milioni evra da se zadol`i i na me|unarodniot. Plus parite od MMF, plus petgodi{nata doma{na obvrznica. Se pozajmuvaat pari od nekolku mesta, a ne se najavuvaat kapitalni investicii (pati{ta, hidrocentrali, gasifikacija), koi }e obezbedat osnova za vra}awe na kreditite. Javniot dolg na Makedonija vo momentot e 25,9% i sme nisko zadol`ena zemja. Ne e te{ko preku no} da staneme visokozadol`ena. I treba da staneme. No, su{tinata e pametno da se potro{at parite. I u{te eden moment. Da se prestruktuira buxetot za da se namalat neproduktivnite

kompanijata e formirana vo 1999 godina, koga e izdaden prviot broj na magazinot Kapital

ul. Veqko Vlahovi} br 11, (delovna zgrada na Tehnometal Vardar AD, 2 kat) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; DIREKTOR I GLAVEN UREDNIK: Qup~o Zikov

SPASIJKA JOVANOVA jovanova@kapital.com.mk

rashodi, a da se zgolemat investiciite. Ima pari vo buxetot, samo treba da se oslobodat. Eve kade se: - Ako javnata administracija se prepolovi za da dojde na normalni 80.000 vraboteni, }e se oslobodat najmalku 500 milioni evra za investicii! - Ako ministrite i dr`avnite direktori so usul gi teraat javnite nabavki, }e oslobodat barem 100 milioni evra. Toa se vkupno 600 milioni evra od dvete glavni stavki vo buxetot. A toa e re~isi 25% od sega{niot godi{en buxet. Tolku mo`e da se obezbedat vedna{. Zatoa ministerot za finansii vedna{ treba: 1.Da zabrani novi vrabotuvawa vo javnata administracija 2.Da podeli otkazi na pola javna administracija (mo`e i site da gi otpu{ti, pa odnovo da gi vrabotuva samo tie {to se potrebni) 3.Da gi odbie site javni nabavki za avtomobili, mebel, reklami, kampawi 4.Da gi stopira proektite besplatni u~ebnici, prevodi na knigi... 5.Da zabrani nabavki vo ~etiri o~i. Taka }e ja spasi ekonomijata zatoa {to sega{niot ekonomski model na Makedonija e neodr`liv na dolg rok.

ODGOVOREN UREDNIK

Spasijka Jovanova

POMO[NICI NA ODGOVORNIOT UREDNIK

Katerina Sinadinovska (politika) Katerina Poposka (ekonomija) UREDNICI

IZVR[EN DIREKTOR (MARKETING I FINANSII)

Gordana Mihajlovska

Maja Bajalska, Aleksandar Janev, Aleksandra Spasevska

GRAFI^KI I IT DIREKTOR

Nikolaj Toma{evski

OFFICE MANAGER I FINANSII

Aleksandra Nikolova: ++389 2 3298 110/ lok:101 nikolova@kapital.com.mk

ODGOVOREN UREDNIK NA SPECIJALNI DODATOCI

Verica Jordanova

ODGOVOREN UREDNIK NA WWW.KAPITAL.MK

Aleksandar Jan~eski

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL

Sawa Savovska: ++ 389 2 3298 110/ lok:104 pretplati@kapital.com.mk REKLAMA

Aleksandra Stojmenova: ++389 2 3298 110/ lok:103 marketing@kapital.com.mk; aleksandra@kapital.com.mk

OGLASI: Dijana Gulakova: ++389 2 3298 110/ lok:105 gulakova@kapital.com.mk SPECIJALNI PRILOZI: Jasmina Savovska Tro{anovski ++389 2 3298 110/ lok:102; prilozi@kapital.com.mk

390

M

ilioni dolari dostigna trgovskata razmena vo prvite osum meseci me|u Makedonija i Kosovo, zemja koja e na sedmo mesto me|u zemjite {to se trgovski partneri na Makedonija. Vkupnata razmena se dvi`i od 330 do 545 milioni dolari godi{no. Ministrite za ekonomija na Makedonija i na Kosovo, Vaqon Sara}ini i Besim Be}aj, vo petokot ostvarija bilateralna sredba vo Pri{tina, dogovaraj}i se deka }e ja intenziviraat sorabotkata vo energetikata, turizmot, zemjodelstvoto, `ivotnata sredina, klasterskoto zdru`uvawe i razvojot na malite i srednite pretprijatija. Dvajcata ministri posebno ja naglasija potrebata od podobruvawe na infrastrukturata. Potenciraj}i deka makedonskata ekonomija se dvi`i vo nasoka na postignuvawe {to pogolema konkurentnost, Sara}ini gi povika stopanstvenicite od Kosovo da investiraat vo Makedonija.

DR@AVATA ]E SE ZADOL@I NAD 200 MILIO

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010 telefon: ++ 389 3 298 110 Фaks: 3 298 111 e-mail: kontakt@kapital.com.mk Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje,

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

Pe~ati: Grafi~ki Centar Skopje Spored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i mo`at da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot. Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

VNIMANIE: VLAD ZADOL@UVA! ZA ALEKSANDAR JANEV

A

janev@kapital.com.mk

A nalizite govorat deka vo vladinite nameri za novo zadol`uvawe (130 milioni evra i obvrznica na doma{niot pazar), pri~inite se jasni! Nema pari! No, sega pra{aweto e - za {to }e se zadol`uva Vladata? Koi se najprioritetnite potrebi! Prvoto ne{to {to mu pa|a na pamet na sekoj dobro potkovan ekonomist, analiti~ar, i hroni~ar na ekonomskite nastani vo poslednite petnaesetina godini, e deka zadol`uvaweto e za plati na mnogubrojnata javna administracija, {to dvajca vladini ministri so se celiot kabinet na premierot Nikola Gruevski, vo poslednite dva meseci nemo`at ni da ja izbrojat to~no na broj! Vo me|uvreme, administracijata se polni so novi vrabotuvawa (sekoj nov izrotiran minister polni!!!)! Ponatamu Buxetot go “cicaat” za socijalni dava~ki, kako i za javni nabavki na stoki i uslugi. Pomalku, ili re~isi voop{to (ako se isklu~i “Skopje 2014”) za kapitalni investicii - avtopati{tata koi se najavuvaat u{te od izborite vo 2008 preku famoznata najava na premierot za 8 milijardi evra investicii vo infrastrukturata! Ottuka, vo vreme koga najgolem del od mo}nite evropski zemji pribegnuvaat kon kratewe na tro{ocite i se podgotvuvaat da go ubla`at branot na novata kriza, makedonskata Vlada odbra poinakov koncept za spravuvawe so recesijata – zgolemena javna potro{uva~ka. No, spored analizite na ekonomistite ovde i vo svetot, vakvata vladina opredelba bi bila iskrena, produktivna, proaktivna i intelegentna edinstveno ako javnata potro{uva~ka e investiciska (kapitalni investicii), a ne za pokrivawe na dolgovite za platite na administracijata, penziite, socijalata i za subvenciite na zem-

jodelcite! Zatoa {to toa se odamna “izedeni” pari!? [TO PLANIRA MINISTEROT ZA FINANSII ZORAN STAVREVSKI? Godinava se planira izdavawe evroobvrznica vo vrednost od 130 milioni evra, za koi }e garantira Svetska banka. Vladata }e izdade i petgodi{na obvrznica, so koja }e pozajmuva pari od makedonskite banki i penziski fondovi. So toa, vkupnite zadol`uvawa do krajot na 2011 godina }e nadminat 200 milioni evra. Niskiot javen dolg e glavniot argument na Vladata koj ja pravi komotna da se zadol`uva, me|utoa, ovaa teza poleka stanuva mit. Nivoto od 26% od BDP, kolku {to iznesuva dolgot na Vladata, spa|a me|u najniskite vo Evropa. No, za ekonomistite problemati~no e {to najgolem del od parite se tro{at neproduktivno, za pokrivawe tekovni tro{oci. Lo{ata struktura na Buxetot, od koj 85% se tro{at za tekovni potrebi i samo 15% za kapitalni investicii, go zgolemuva rizikot za vra}awe na pozajmenite pari. “Koga se pozajmuvaat pari vo vreme na kriza, a kamatite se relativno visoki, dr`avata mora da gi tro{i tie pari za investicii, koi potoa } e generiraat profit i }e ovozmo`at polesno vra}awe na kreditite. Neopravdano e da se zadol`uvame za plati na administracijata i neproduktivni stoki i uslugi. To~no e deka spored javniot dolg, zemjata spa|a vo niskozadol`eni, no so ogled na sostojbata vo ekonomijata, nivoto na zadol`enost ne e za potcenuvawe”, ocenuva profesorot Taki Fiti. Udarni~koto tempo na zadol`uvawe na dr`avata poka`uva deka likvidnosnite problemi na Buxetot stanaa hroni~ni. Spored procenkite na ekonomistite, realniot minus vo dr`avniot Buxet e mnogu pogolem od statisti~kite 2,5% od BDP i nadminuva 500 milioni evra. Vo ovie presmetki se vklu~eni site neplateni dolgovi na Vladata i nejzinite institucii kon kompaniite, kako i nevrateniot DDV, koi Vladata ne gi kalkulira vo buxetskite podatoci. Vo vreme koga se podgotvuva noviot Buxet za idnata godina, ekonomistite sugeriraat Vladata da ja namali javnata potro{uva~ka preku kratewe na neracionalnite tro{oci – namaluvawe na javnata administracija, koja, spored podatocite od vladinite ministri, nadminuva 180.000 lu|e, i namaluvawe na neproduktivnite rashodi za stoki i uslugi, kako

kupuvawe mebel, avtomobili, anga`irawe marketing-agencii za skapi vladini kampawi. Za smetka na toa, da se vratat site dolgovi kon kompaniite i pove}e pari od sekoj denar {to se sobira od danoci i pridonesi da se vlo`at vo izgradba na pati{ta, `eleznici, energetski objekti.

Pazarite na kapital se nestabilni, kamatite za makedonska evroobvrznica se dvi`at me|u 7% i 7,5%!?

Finansiskite analiti~ari komentiraat deka prodlabo~uvaweto na krizata vo evrozonata predizvikuva nestabil-

130 €

MIL. planira da pozajmi Vladata do krajot na godinata so izdavawe na nov vid na evroobvrznica zad koja kako garant }e zastane Svetskata banka




Navigator

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

 LIDERI

 NE IM BE[E DENOT

3

 POBEDNIK ZDELKA NA DECENIJATA!

SADI BEXETI p{tinata vo Tetovo sestavi vo funkcija na razvoj na lokalniot biznis, promoviraj}i gi vrednostite i tradiciite na tetovskiot region

VAN^O KARGOV arinskata uprava na Makedonija e edna od retkite svetli to~ki vo Izve{tajot na Brisel za Makedonija zatoa {to e reformski i probiznis orientirana

O

C

VAQON SARA^INI o energetskiot sektor nema konkurencija, ima visoki ceni, a dr`avata ne go re{ava problemot, poso~i Brisel, {to zna~i, ima rabota za ministerot za ekonomija

V

HOZE LUIS ZAPATERO reditniot rejting na [panija se spu{ti na AA- poradi nesigurnata perspektiva za ekonomskiot rast i vlo{uvaweto na finansiskiot sistem

K

ONI EVRA DO KRAJOT NA 2011

DATA SE [TO? nost na pazarite na kapital, poradi {to kamatite za zadol`uvawe samo vo poslednite dve nedeli drasti~no se zgolemeni. Dokolku Vladata sega odlu~i da izdade evroobvrznica so ro~nost do ~etiri godini, }e treba da pla}a kamata od 7% do 7,5% godi{no. “O~ekuvam vo naredniot period finansiskite pazari da se smirat, bidej}i ve}e e izvesno kako }e se re{ava dol`ni~kata kriza. Jasno e deka evropskite banki } e se dokapitaliziraat, a del od dolgot na Grcija }e se otpi{e. Ovie rizici ve}e se percipirani od investitorite, {to zna~i deka mo`e da se o~ekuva nekakvo stabilizirawe”, komentira Goran Markovski, direktor na dru{tvoto KB Publikum invest.

Vkupnite zadol`uvawa do krajot na 2011 godina }e nadminat 200 milioni evra. Niskiot javen dolg e glavniot argument na Vladata {to ja pravi komotna da se zadol`uva! No, ovaa teza poleka stanuva mit!? Pove}e pra{awa se nametnuvaat? Faktite govorat deka nivoto od 26% od BDP (Brutodoma{niot proizvod), kolku {to iznesuva dolgot na Vladata, spa|a me|u najniskite vo Evropa. Sepak, problemati~no e {to najgolem del od parite se tro{at neproduktivno, za pokrivawe tekovni tro{oci. Lo{ata struktura na Buxetot, od koj 85% se tro{at za tekovni potrebi, i samo 15% za kapitalni investicii, go zgolemuva rizikot za vra}awe na pozajmenite pari

V

ZADOL@UVAWA

MIL. pozajmi Ministerstvoto za finansii pred desetina dena so izdavawe na trimese~ni i {estmese~ni zapisi.

MIL. najmalku }e sobere Vladata so izdavawe na petgodi{na obvrznica

220 €

MIL. povle~e dr`avata od kreditot za pretpazlivost od MMF, no nema podatoci kolku od parite dosega se potro{eni.

PRIHODI VO BUXET

2,42 €

MLRD. vkupni prihodi planira da sobere Vladata vo Buxetot za 2011 godina od danoci i pridonesi, kako i od nedano~ni prihodi.

MINUS VO BUXET

190

MLRD. se planirani prihodite od danoci vo Buxetot koi gi pla}aat kompaniit kompaniite i gra|anit gr gra|anite

690 262 €

MIL. vo Buxetot treba da se soberat od pridonesi {to gi pla}aat firmite

Imaj}i ja predvid strukturata na buxetot, najgolem del od pozajmenite pari ili 85% se tro{at za tekovni potrebi plati, penzii, vladini reklami, a samo 15% za kapitalni investicii.

TRO[OCI OD BUXET

1,3

MIL. pove}e }e potro{i o Vladata otkolku {to planira da sobere od prihodi

MLRD. od vkupniot Buxet se tro{at a soza plati i za a~ki cijalni dava~ki

280 €

MIL. sse planiraat od o nedano~ni o~ni prihodi i

1,9

25,9%

od BDP iznesuva javniot dolg na Vladata, so {to Makedonija e nisko zadol`ena zemja. So novite zadol`uvawa, dolgot dopolnitelno }e raste

MIL. se planirani za nabavki na stoki i uslugi kako mebel, avtomobili i vladini kampawi.

BIL GEJTS }e im ovozmo`i nivnite proizvodi i ponatamu da se plasiraat na pazarite na avtonomen na~in. I dodeka Skajp ve}e go bara svoeto mesto vo ramkite na golemiot broj proizvodi na Majkrosoft, pove}e od sigurno e deka Gejts ve}e ja proektira slednata golema zdelka, koja u{te pove}e }e ja zgolemi raznobojnata paleta na proizvodi na Majkrosoft. Za golemite biznismeni krizata nikoga{ ne e pre~ka za prezemawa i rastewe.



NIEDEN PROCENT NEMA DA GI STOPIRA RAMKOVNITE VRABOTUVAWA

Planot za izdavawe evroobvrznica, zad koja kako garant }e zastane Svetska banka, mo`e da vlijae za ubla`uvawe na uslovite za zadol`uvawe, no s$ u{te se ~eka odobruvawe na dogovorot od Svetska banka.

63

Najbogatiot Amerikanec, so proceneto bogatstvo od 54 milijardi dolari, napravi u{te edna deceniska zdelka. Otkako denovive Evropskata komisija go odobri toj poteg, Majkrosoft i oficijalno stana sopstvenik na Skajp. Pokraj toa {to zdelkata “te{ka” 8,5 milioni dolari }e mu ovozmo`i na Skajp zabrzano sproveduvawe na zacrtanite celi, taa }e im donese na korisnicite novi proizvodi. So ovoj spoj na dve mo} ni kompanii milijarderot i golem filantrop, Gejts, poleka no sigurno go pridvi`uva svetot kon toa {to go veti pred mnogu godini, digitalen `ivoten stil. Od Skajp se uvereni deka spojuvaweto so Majkrosoft

 GUBITNIK

ZA [TO NE ZADOL@UVA STAVRESKI?

50

N

2,61

Vicepremierot za sproveduvawe na Ramkovniot dogovor, Musa Xaferi, najverojatno ne go pro~ital Izve{tajot na Komisijata dokraj. Dodeka Brisel za prv pat potencira deka brojkata za pravi~nata zastapenost na pomalite etni~ki zaednici vo administracijata ve}e dostignala balans od 30%, {to e duri za 5% pove}e od dogovorenoto, toj najavuva novi 300 ramkovni vrabotuvawa. Nejse. Mo`ebi vo eden den vicepremierot Xaferi navistina nemal vreme de detalno da go razgleda I Izve{tajot. No, iznenaduva fa faktot {to i pokraj toa { znae deka ima u{te {to m mnogu vraboteni po Ram-

MUSA XAFERI koven koj sedat doma - a zemaat plata (iako to~nata brojka nikoj dosega ne ja otkriva), toj najavuva novi rabotni mesta. So toa ne samo {to ja trupa dopolnitelno administracijata, tuku so vakvata politika toj gi ignorira ostrite kritiki od Brisel za s$ u{te ne preraspredelenite administrativci koi zemaat dr`avna plata, a sedat doma. Vakvite merki ne samo {to odat na {teta na imixot na dr`avata, so toa {to rizikuvame Brisel poradi nesproveduvawe na zabele{kite da ni ja odzeme preporakata, tuku i rizikuvame administracijata da ja donese dr`avata do bankrot.

 MISLA NA DENOT

MLRD. se vkupnite tro{oci od Buxetot za 2011

380 €

MIL. se planirani za kapitalni investicii

VLADITE SEKOGA[ NAO\AAT NA^IN KAKO DA GI POTRO[AT PARITE [TO GI DOBIVAAT

kubanski nacionalen heroj

RONALD REGAN

PORANE[EN AMERIKANSKI PRETSEDATEL


Navigator

4  GRAFIK NA DENOT... TERITORIJALNA ZASTAPENOST NA 200 NAJGOLEMI FIRMI Bitola; 5%

Veles; 3,50%

Strumica; 3% Kumanovo; 2,50% Kavadarci; 2% Negotino; 2% Prilep; 2% Gevgelija; 1,50% Ohrid; 1,50% Valandovo; 1% Tetovo; 1% ostanati gradovi; 5%

Skopje; 70%

izvor: 200 najgolemi i najuspe{ni firmi vo Makedonija 2010

 Duri 140 kompanii od vkupno 200 najgolemi vo zemjava se smesteni vo Skopje. Od ovie 200 kompanii, duri 10 se smesteni vo Bitola, zafa} aj}i 5% od ovie 200 najgolemi kompanii vo Makedonija vo 2010 godina. Sedum od ovie 200 najuspe{ni se smesteni vo Veles, {est vo Strumica, pet vo Kumanovo i po ~etiri vo Negotino, Prilep i Gevgelija, koi zaedno zafa}aat 6% od vkupno 200 najgolemi firmi vo Makedonija lani.

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

 FOTO NA DENOT...

PROTESTITE “OKUPIRAJ GO VOLSTRIT” SÈ POMASOVNI

edumdeset povredeni vo Rim i sedumdeset uapseni vo Wujork. Toa e ishodot od protestite pod zaedni~ko moto “Okupiraj go Volstrit”, koi vo sabotata se odr`aa vo nad 150 gradovi na site kontinenti, me|u koi i vo Skopje. Demonstrantite se inspirirani od {trajkot koj pred eden mesec po~na na Volstrit vo Wujork protiv al~nosta na korporaciite i socijalnata neednakvost.

S

 SVETOT NIZ MEDIUMITE

““KAPITAL” NA GRANI^NIOT PREMIN BOGOROD WALL W A STREET JOURNAL Vo svoeto vikend-izdanie za evropskiot dan pazar amerikanpaz skiot vesnik pi{uva ski deka germanskite dek banki se protivat ban na predlozite na EU bankite vo Evropa ban da se dokapitaliziraat i da gi izi otpi{uvaat pobaruotp vawata od Grcija vo vaw svoite bilansi. svo   

KATHIMERINI K A Gr~ Gr~kiot vesnik pi{ pi{uva deka premierot Jorpre gos Papandreu dob dobi poddr{ka od Brisel vo nap naporite zemjat jata da se spasi od bankrot, no ja gub gubi poddr{kata dom doma, kade {to se slu slu~uvaat golemi {t {trajkovi i protes testi sekoj den.   

MOSCOW TIMES Ruskiot vesnik na angliski jazik pi{uva za dogovorot me|u ogranokot na USAID vo Rusija i tehnolo{kiot gigant Cisko, vreden 50 milioni dolari, so koj{to treba da se zgolemi tehnolo{kata opremenost na doma{nata ekonomija. 

INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE Me|unarodnata edicija na “Wujork tajms” na naslovna stranica ja ima izre~enata kazna od 11 godini zatvor za porane{niot {ef na hex-fondot Galeon, Rax Raxaratnam, poradi insajdersko trguvawe, najvisoka za vakov tip kriminal dosega vo SAD. 

SAMO KOCKARITE J POMINUVAA GRANI Postojanite {trajkovi na gr~kite carinici i na vrabotenite vo Solunskoto pristani{te nosat golemi {teti za makedonskoto stopanstvo. Vo petokot i vo sabotata tie gi ostavija makedonskite firmi bez uvoz i izvoz. Za sre}a, {trajkot, koj treba{e da trae 10 dena, prekina po dva dena. No, ostanuva opasnosta od nova blokada na makedonsko-gr~kata granica PETRE DIMITROV

dimitrov@kapital.com.mk

ALEKSANDRA SPASEVSKA

V

spasevska@kapital.com.mk

“Vie da ne ste od Flamingo? Sakame da odime tamu...”, na lo{ angliski ni se obratija ma` i `ena od Grcija, koi vo petokot pe{ki ja preminaa zatvorenata granica. Pikapot na “Kapital” im zali~il na kombiwata na kazinata, koi so gevgeliskite taksisti bea edinstveni vozila vo me|ugrani~niot pojas. Na Bogorodica, od gr~ka strana, ima{e samo dvaesetina gr~ki {leperi koi ja pominale kontrolata, a voza~ite ~ekaa da si dobijat obrabotenata dokumentacija.

“Pominuvaat pe{ki samo Grci koi doa|aat vo kazinata. Ne mo`at so vozila i gi ostavaat na drugata strana. Nema kamioni. Site {to ~ekaa pominaa v~era, pred da po~nat blokadite”, veli taksistot Goran. Na muabetov se nadovrza i negoviot kolega Dejan, koj veli deka krizata i gr~kite {trajkovi ne gi obeshrabrile kockarite. “I pet dinari da imaat u xeb }e gi dadat na kocka”, iskomentira toj. “Ova e prvpat vaka deset dena da bide blokiran grani~niot premin. Mislam deka nema da izdr`at tolku dolgo i }e dobijat naredba da gi pu{tat granicite. Vojskata }e im

naredi. Se znae koj e glaven tamu: vojskata i crkvata”, prodol`i Goran, koj se po`ali na opadnatiot promet: “I nas n$ blokiraat. Nema patnici, nema pari”. [TETITE RASTAT Vo sabotata be{e prekinat {trajkot na gr~kite carinici. Gr~kite mediumi objavija deka Ustavniot sud ja proglasil za neustavna odlukata za 48~asoven {trajk, no taa va`i samo za {trajkot od 14 oktomvri. Sudot gi predupredi carinicite deka ako ne se vratat na rabota, }e bidat kazneti so po 1.000 evra. Carinicite prethodno najavija pet {trajkovi od 48 ~asa ednopodrugo.

PREKU RED ZA 30 EVRA?! o}ta pred da se zatvori granicata od gr~ka strana imalo kolona dolga {est kilometri. Makedonskite transporteri koi gi zateknavme na granicata vo petokot velat deka bilo te{ko da se pomine granicata. “Se pominuva{e preku red so podmituvawe na gr~kite carinici. Za 20 do 30 evra vedna{ ti gi zemaat dokumentite i pobrzo ja pominuva{ granicata”, komentiraat tie. Kako {to doznava “Kapital”, na makedonsko-gr~kata granica prvi pominuvaat cisternite so nafta na makedonskata kompanija Oilko, verojatno poradi prirodata na dejnosta {to ja vr{at i proizvodot {to go transportiraat.

N

Toa i se ostvari. Kako {to v~era informira{e Ministerstvo za vnatre{ni raboti, od deneska vo 6 ~asot gr~kite carinski slu`bi povtorno stapija vo petdneven {trajk, koj }e trae do 6 ~asot na 21 ovoj mesec. [ te t i te o d { t r a j ko v i te na gr~kite carinici i na vrabotenite vo Solunskoto pristani{te rastat vo poslednive tri godini. Dosega{nite blokadi na granicata go ~inat makedonskoto stopanstvo okolu 15 milioni evra, a pribli`no dva milioni evra direktna zaguba pretrpele samo transporterite. “Od ednodnevno stoewe na granica na edno tovarno vozilo {tetata iznesuva 200 evra vo prosek. Dnevniot promet vo dvata pravci so ovaa granica iznesuva 250 vozila. Od juni, koga po~naa po~estite blokadi, do 11 septemvri ima{e 88 dena zastoj, {to predizvika zaguba od 1,7 milioni evra”, poso~uva Biljana Muratovska, pretsedatel na Zdru`enieto na transporteri. Dokolku potrae ekonomskata kriza vo Grcija, {tetite }e bidat u{te pogolemi. Gr~kite sindikati ve}e najavija novi


Navigator

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

 3 FAKTI ZA...

63,50% 70,76% 70%

 PROCENKI...

Od 200 firmi so najgolema dobivka vo Makedonija se od Skopje Zafa}a dobivkata na skopskite kompanii od vkupniot obem na dobivkata na 200 najuspe{ni firmi Od 200 najgolemi kompanii vo zemjava se od Skopje

 EVANGELOS VENIZELOS MINISTER ZA FINANSII NA GRCIJA PODGOTVENI SME DA JA PLATIME POLITI^KATA CENA

G

r~kata Vlada e podgotvena da ja plati politi~kata cena za primena na surovite merki za {tedewe, koi gi baraat me|unarodnite kreditori, za da ja spasat zemjata od mo`en bankrot, oceni ministerot, Venizelos. “Ako prezemaweto odgovornost vklu~uva politi~ka cena ili izbori, nie sme podgotveni da ja prezememe”, izjavi Venizlos pred pratenicite pred zaka`anoto glasawe za idniot ~etvrtok na paketot merki. Vladata vo Atina ima plan za namaluvawe na gr~kiot dolg preku iskoristuvawe na nedvi`niot imot na dr`avata.

DICA-EVZONI

60 SEKUNDI BRIFING

 VESTI... DENESKA STARTUVA PRVATA RABOTILNICA NA KAPITAL AKADEMIJA

S

o dene{nata rabotilnica, “Kako da ja zgolemite proda`bata so pomo{ na Internet?” i oficijalno startuva Kapital Akademija, najnoviot proekt na Kapital Media Group, fokusiran na organizirawe obuki i rabotilnici, golemi delovni konferencii i biznis-forumi. U~esnicite na prvata rabo-tilnica }e gi spoznaat golemite mo`nosti za proda`ba na nivnite proizvodi i uslugi preku site formi i kanali koi se nudat na Internet, vklu~itelno i socijalnite mre`i. Ovaa rabotilnica predizvika golem interes kaj kompaniite od finansiskiot sektor, vinarskata, metaloprerabotuva~kata i IKT-industrijata. Tie deneska i utre od iskusnite konsultanti vo ovaa oblast, Darko Buldioski i Mite Kuzevski od internet-marketing agencijata New MediaMK, } e gi nau~at site internetmo`nosti za proda`ba, po~nuvaj}i od sopstvenite internet-stranici i socijalnite mre`i koi se vo silen podem, kako i efikasnata upotreba na internet-oglasuvaweto i internet-trgovijata. Dvajca gosti-predava~i na u~esnicite }e im gi prenesat svoite pozitivni iskustva vo internet-proda`ba. Slednata rabotilnica, “Defini-rajte izvozna strategija i steknete novi alatki za zgolemuvawe na izvozot”, }e se odr`i na 27. i 28. oktomvri.

BERZA MBI 10 3.000 2.800 2.600 2.400 2.200 2.000

07/10

08/10

10/10

12/10

02/11

04/11

06/11

2,163.75 2010/2011 2010/2011

Max. 2 2,827.62 82 827 62 Min. 2,059.92

Trguvaweto na Berzata minatata nedela go odbele`a blok-transakcijata so akcii na Vitaminka, koga od prilepskata fabrika se istrguvaa 1,89% od osnovnata glavnina na dru{tvoto, za vkupno 95,2 iljadi evra ili 5,8 milioni denari. Makedonskiot berzanski indeks porasna za 3,42% i vo petokot zatvori na 2.163,75 indeksni poeni. Najmnogu se trguvaa akciite na Komercijalna banka i na Makedonski Telekom, a najmnogu za 7,32% porasna akcijata na Fer{ped. Indeksot MBID porasna za 0,68% i trgovskiot den go zavr{i so vrednost od 2.272,75 indeksni poeni. Indeksot na obvrznici padna za 0,72% i nedelata ja zavr{i so 117,43 indeksni poeni. НАЈГОЛЕМ ДОБИТНИК Скопски пазар

5,794.00 +168,00

+2,99% 2 99%

НАЈГОЛЕМ ГУБИТНИК РЖ Интер-Трансшпед

40.00 -11,00

-21,57% 21 57%

DOW JONES 13,000 12,500 12,000 11,500 11,000 10,500 10,000

9,500 07/07

27/07

16/08

05/09

25/09

11,478.10 -0,35% 0 35%

JA ICATA 1,2

milijardi dolari e {tetata vrz makedonskata ekonomija od gr~kata blokada vo 90-tite godini

15

milioni evra e {tetata za makedonskoto stopanstvo od poslednite nekolku {trajkovi na gr~kite carinici

BLEDSKATA [KOLA PROSLAVI 25 GODINI

P

Na Bogorodica, od gr~ka strana ima{e dvaesetina gr~ki {leperi koi ja pominale kontrolata, a voza~ite ja ~ekaa dokumentacijata.

masovni protesti, a tamo{nite analiti~ari velat deka vistinskite {trajkovi doa|aat koga vistinski }e se po~uvstvuvaat merkite za {tedewe. Najnovite vladini merki za {tedewe predviduvaat namaluvawe na penziite i na platite vo javniot sektor, otpu{tawe na okolu 30.000 dr`avni slu`benici i namaluvawe na pragot za odano~uvawe na prihodite.

MAKEDONSKITE FIRMI DIGNAA RACE

Makedonskite firmi ve}e im-

aat krenato race od problemite so gr~kite blokadi. Tie se naviknati na postojani protesti na gr~kite carinici i predvreme si gi kalkuliraat rizicite i tro{ocite. Najpogodeni se golemite izvoznici, Makstil, Feni, Usje, Mitalstil i drugi industriski kapaciteti, no ogromni {teti trpat i {pediterskite i transportnite kompanii i trgovskite subjekti. “Kontinuiranite blokadi od gr~ka strana ni pravat problemi so isporakite i seriozno ni ja ru{at konkurencijata.

EMBARGO ZA “DOBRO” SOSEDSTVO o proglasuvaweto na nezavisnosta Makedonija do`ivea niza blokadi od Grcija. Za vreme na blokadata vo 90tite godini direktnite {teti bea 62 milioni dolari na mese~no nivo, a vkupno 1,2 milijardi dolari za 20 meseci, kolku {to trae{e blokadata, pi{uva vo izve{taj na toga{nite ministerstva za urbanizam, grade`ni{tvo, soobra}aj i ekologija. Najpogodena be{e energetikata, kade {to celosno be{e zako~eno snabduvaweto so nafta i drugi energensi. Poradi nedostig od surovini, seriozno bea pogodeni crnata i oboenata metalurgija, hemiskata i prehranbenata industrija. Najgolem del od stokata od Solunskoto pristani{te doa|a{e po zaobikolen pat preku Bugarija. Spored ovoj izve{taj, transporterite vo prvite tri meseci od blokadata imale zaguba od 12 milioni dolari, `elezni-

P

cata od ~etiri milioni dolari mese~no, a patni~kiot soobra}aj od eden milion. Blokadata go spre~i i plasmanot na makedonskite proizvodi vo vrednost od okolu 16,2 milioni dolari. Problemite so nabavkata na surovini drasti~no ja namalija produktivnosta na firmite, pa del od niv go reduciraa proizvodstvoto ili celosno go prekinuvaa vo periodi od 3 do 30 dena. Po taa osnova {tetite iznesuvaat 16,5 milioni dolari. Vo toj period bile otpu{teni 25.000 rabotnici (7% od vrabotenite). Kako rezultat na gr~koto embargo i na embargoto kon Jugoslavija, makedonskiot BDP vo toj period bele`i pad od 15%. Spored Svetska banka, neposrednite {teti vo prvite tri meseci od embargoto iznesuvaat 660 milioni dolari. Celosnata blokada po~na vo fevruari 1993 godina i trae{e do oktomvri 1995 godina.

Prioritet broj eden treba da ni stane nao|aweto alternativa na Solunskoto pristani{te”, veli Aleksandar Panov, generalen direktor na Makstil. Kiril Crvenkoski od kompanijata za brodski transport Blu bel smeta deka problemot treba da se podigne na povisoko evropsko nivo. “Blokadite i {trajkovite imaat seriozno vlijanie vrz zgolemuvaweto na tro{ocite. Toa e u{te pogolem problem vo vreme na kriza, koga site gledaat da gi namalat, a ne da gi poka~at tro{ocite”, veli Crvenkoski. Makedonskite uvoznici i izvoznici se mnogu va`ni za Solunskoto pristani{te. Po severna Grcija, najbrojni klienti ima od Makedonija, a sleduvaat Srbija i Bugarija. Minatata godina duri 43,4% od vkupno 4,4 milioni toni obi~en tovar na pristani{teto e od ili za Makedonija. Ovoj procent kontinuirano se zgolemuva od 2008 godina, koga iznesuval 32,4%. So brodski transport najmnogu tranzitiraat makedonskiot ~elik i feronikel.

ove}e od 450 biznismeni i politi~ki lideri, profesori i dosega{ni u~esnici na IEDC, Bledskata {kola za menaxment od vkupno 36 zemji go posetija IEDC pretsedatelskiot forum i ceremonijata posvetena na 25-godi{ninata od osnovaweto na Bledskata {kola. Nastanot go otvori slovene~kiot pretsedatel, Danilo Turk i vo ramkite na me|unarodnata konferencija “Kreirawe na idninata”, IEDC gi nagradi profesorite Edgar [ein i profesorot Manfred Kets de Ver, a po povod godi{ninata na Bledskata {kola be{e izdadena knigata “Vizijata i glasovite na IEDC, Bledskata {kola za menaxment”, od avtorot Fil Marvis. Vo vovedniot govor profesorkata Danica Purg, koja ja vodi Bledskata {kola poslednite 25 godini, potencira{e deka IEDC ima misija i dol`nost da promovira i da stimulira kreativnost i odgovornost, da im ovozmo`i na liderite da bidat uspe{ni vo brzoto menuvawe na sredinata. Taa dodade deka vo ovie novi vremiwa na golemi promeni i nesigurnost vo socijalnite, ekonomskite i politi~kite uslovi potrebni se pozitivni, kreativni i energi~ni lideri. Pretsedatelot na Slovenija, Danilo Turk, potencira{e deka Slovencite mo`at da bidat zadovolni {to ja imaat ovaa {kola, koja im pomogna na mnogu generacii menaxeri. Vo svojot klu~en govor pak, amerikanskiot ekspert za menaxment, profesorot Isak Adi`es, potencira{e deka se potrebni novi socijalni lideri koi }e imaat hrabrost da go promenat op{testvoto dvi`eno od materijalizmot vo op{testvo dvi`eno od vrednostite.

Aziskite berzi kon krajot na nedelata ja prekinaa {estdnevnata pozitivna serija na rast na akciite, otkako agencijata Standard i Purs go namali kreditniot rejting na [panija. Evroto isto taka padna, iako vo eden period zabele`a rast poradi nade`ite deka }e dojde do re{enie na dol`ni~kata kriza.

DRUGI PAZARI FTSE 100 Nikkei225 S&P 500 Nasdaq DAX TOPIX

5,477.65 8,747.96 1,203.66 2,620.24 6,007.00 748.81

VALUTI

+1,37% -0,85% -0,30% +0,60% +1,56% -1,32%

СТАПКА

£ €

€ $

1.1431

1.3807

ПРОМЕНА

СТАПКА

ПРОМЕНА

+0,6%

+0,1%

ПОВЕЌЕ ИНФОРМАЦИИ НА СТР.10

FJU^ERSI ZLATO

1,678.30 +0,59% 0 59% ПОВЕЌЕ ИНФОРМАЦИИ НА СТР.11

ф р NAFTA BRENT

111.27 +1,90% 1 90% ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

Anders Borg

Dol`ni~kata kriza vo evrozonata e problem na cela Evropa, a ne samo na zemjite~lenki na monetarnata unija


6

Politika / Pari / Dr`ava

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

 PREGLED VESTI

BU^KOVSKI: SDSM VLEZE VO IZBORI, IAKO ZNAE[E DEKA ]E IZGUBI

S

DSM ili nekoj od SDSM kako svesno da vleze vo junskite parlamentarni izbori so pomiruvawe deka }e se zagubi, tvrdi Vlado Bu~kovski, porane{en pratenik, minister i lider na SDSM. Vo intervju za Radio Slobodna Evropa toj veli deka socijaldemokratite vo izborniot proces vlegle defanzivno, bidej}i, spored nego, razlikata od sedumdeset iljadi glasovi mo`ele da ja nadomestat so 20-30 kandidati za pratenici so li~en kredibilitet, koi bi povlekle po dve-tri iljadi glasovi. “Ima{e objektivni okolnosti koi mu davaa za pravo na SDSM da ne gi priznae rezultatite poradi serijata potezi {to gi prave{e vlasta - prv pat da nema konsenzus za Izborniot zakonik, da se potro{at ili da se povle~at 220 milioni evra od MMF za “korupcija” na glasa~koto telo, da bidat `ivi fateni so spisocite so prinuda na koj na~in da glasa administracijata. Seto toa da se goltne i na krajot da se priznaat rezultatite za mene e nerazbirlivo do den denes”, istaknuva Bu~kovski. Vo intervjuto toj tvrdi deka negovite javni kritiki kon mati~nata partija nemaat cel na tapet da go stavat liderot Branko Crvenkovski, nitu pak, bara po nedemokratski pat toj da bide smenet. Naprotiv, veli Bu~kovski, negovite kritiki imaat za cel da ja demokratizira partijata, {to e ubeden deka }e se slu~i, porano ili podocna. Inaku, Bu~kovski gi demantira {pekulaciite deka so vakvite kritiki toj mu se dodvoruva na premierot Nikola Gruevski poradi izre~enata presuda vo aferata “Tenkovi”. Toj tvrdi deka ne e ~ovek koj se dodvoruva i deka so svoite kritiki ne vodi li~na bitka, tuku bitka za dobroto na partijata, koja, kako {to tvrdi, so vakvite politiki ne e seriozna alternativa na Nikola Gruevski. Vo me|uvreme, nov koncept za organizaciskata struktura i vnatrepartiskata postavenost pobara i podmladokot na SDSM. Socijaldemokratskiot sojuz na mladi smeta deka se potrebni generaciski reformi vo partijata.

SOBRANISKA DELEGACIJA NA KONFERENCIJA VO BELGRAD

D

elegacija na Sobranieto na Republika Makedonija, vo sostav: Vladanka Avirovi}, zamenik-pretsedatel na Komisijata za ekonomski pra{awa i pratenicite: Mile Andonov, Nexati Jakupi, Nikol~e Acevski i Safet Bi{evac, na 17 i 18 oktomvri 2011 godina }e u~estvuvaat na Konferencija vo Belgrad, Republika Srbija, na tema “Energija-Razvoj-Demokratija: Modelirawe na novata energetska idnina na JIE”. Konferencijata }e se odr`i vo ramkite na pretsedavaweto na Republika Srbija so procesot na sorabotka vo Jugoisto~na Evropa. Na konferencijata }e u~estvuvaat delegacii od nacionalnite parlamenti na zemjite od Jugoisto~na Evropa, pratenici od Evropskiot parlament i pretstavnici od Sovetot na Evropa.

TURCIJA DAVA 900.000 DOLARI ZA ARM

T

urskiot ambasador, \urol Sokmensuer, na ministerot za odbrana, Fatmir Besimi, mu ja predade donacijata od Republika Turcija vo oprema za ARM, vo vrednost od 900 iljadi amerikanski dolari. Opremata se sostoi od 18 terenski vozila “lend rover”, od koi 15 za prevoz na personal i tri komandni, kako i 95 polski telefoni i dva kompleti no}ni vizeri. Izrazuvaj}i blagodarnost, ministerot Besimi potencira deka od osamostojuvaweto na Republika Makedonija dvete zemji imaat vospostaveno odli~na sorabotka, a Turcija dava isklu~itelna poddr{ka za razvojot na zemjata, demokratijata i ekonomskiot prosperitet, no i za nejzinoto polnopravno ~lenstvo vo NATO. Predvideno e, informira ambasadorot Sokmensuer, do krajot na ovaa godina da se potpi{e dogovor za sorabotka, vo ramkite na koj }e se donira oprema za bataljonot za specijalni operacii i za logisti~ka poddr{ka vo visina od 1.150.000 amerikanski dolari. Ambasadorot Sokmensuer potencira deka sorabotkata vo oblasta na odbranata, so dosega potpi{ani 22 voeni dogovori, ja pravi edna od najrazvienite vo ramkite na odli~nite odnosi me|u dvete prijatelski zemji. Za poddr{ka na razvojot na ARM od 1998 godina dosega vkupniot iznos na donacii od Turcija za makedonskata armija nadminuva 16 milioni amerikanski dolari, a se ostvaruvaat i golem broj obuki i {koluvawa vo turskata voena akademija i raznite rodovski {koli.

]E SE UNI[TI DOKAZNIOT MATERIJAL ZA POPISOT

AKO GRUEVSKI SPRE^I FALSIFIKAT, ZO[TO SO ZAKON GI SKRI STORITELITE?

 Dodeka vo Parlamentot se nose{e Zakonot za stopirawe na popisot so koj se stopiraat pravnite posledici za site eventualni prekr{iteli i se nareduva uni{tuvawe na popisniot materijal, premierot Gruevski iako prvopovikan, se zatvori za javnosta MAKSIM RISTESKI

I

risteski@kapital.com.mk

VMRO-DPMNE i DUI ~uvstvuvaat odgovornost {to im propadna popisot, no nieden funkcioner nema da si podnese ostavka, nitu pak nekoj }e odgovara za o~iglednoto kr{ewe na zakonot za popis. Dvete partii se dogovorija da amnestiraat - donesoa Zakon so koj nareduvaat da se uni{ti popisniot materijal {to mo`e da bide izvor na dokazi i sekako, da prestanat pravnite posledici od zakonot za popis koj nalaga{e duri 5 godin{a zatvorska kazna za negovo prekr{uvawe. Edinstvenata odgovornost za koja Vladata realno gi prifa}a posledicite e finansiskata, so toa {to vo noviot Zakon predviduva isplata vo rok od tri meseci na napravenite tro{oci do prekinot na operacijata. No, zasega ne ka`uva kolku te`i vo pari propadnatiot obid da se prebroime. Sobranieto go izglasa Zakonot za prestanok na va`ewe na Zakonot za popis, vo dvodnevna `estoka sobraniska rasprava. Za opozicijata nema domne` deka vistinskata cel na Zakonot e amnestirawe na vinovnicite za golemata {teta za dr`avata. Nitu ima somne` deka direktno VMRO-DPMNE i DUI go podgotvuvale falskifikatot na popisot, od koj vo posleden moment se otka`ale. „Velite deka ste odgovorna Vlada. Toga{ ka`ete kako }e pobarate odgovornost za {tetata napravena so propa|aweto na popisot poradi obidot za negovo falsifikuvawe, ako gi uni{tite popisnite materijali i ako onevozmo`ite pravni posledici od zakonot za po-

ILIJA DIMOVSKI

JANI MAKRADULI

VMRO -DPMNE „Fakt e deka gi vospostavivme standardite na Evrostat, no na Makedonija i e potreben posofisticiran sistem, standardi povisoki i od onie na Evrostat”

SDSM Koj sakal da go napravi falsifikatot? Ahmeti? Gruevski? Ili i dvajcata? Site vo Dr`avnata popisna komisija bea od VMRO-DPMNE i DUI. Koj na teren pravel falsifikat – lu|eto {to popi{uvale po instrukta`a na VMRODPMNE ili na DUI?

pis?”, pra{a prateni~kata na SDSM, Cvetanka Ivanova, koja konstatira{e deka ako instituciite na sistemot ne se vinovni, toga{ tie se poka`ale poslabi od grupata {to sakala da go falsifikuva porazot. Kaj pratenicite na opozicijata koi se menuvaa na govornicata dominira{e pra{aweto koi se falsifikatorite, pri faktot deka i Dr`avnata popisna komisija pri kolektivnata ostavka potvrdi deka imalo popisen falsifikat. Oliver Spasovski, odgovori na obvinuvaweto od VMRODPMNE deka SDSM dozvolil falsifikat na popisot vo 2002 godina, poka`uvaj}i 120 iljadi Albanci pove}e od realnata brojka: „Ako e patriot Gruevski

zo{to ne uspea da organizira realen popis i da gi poni{ti tie 120 iljadi Albanci”, re~e Spasovski. Vlasta ja brane{e samo pratenikot na VMRODPMNE, Ilija Dimovski, glavno defokusiraj}i go vnimanieto od popisot 2011, so navra}awe na onoj od 2002-ta godina: „Vo 2003-ta SDSM divo vmetna nad milion popisni listi. Ako bevme isti kako niv ovoj popis }e be{e ist kako onoj od 2002, a i imeto }e be{e smeneto. Legitimno e DUI da se zalaga za svoite glasa~i, no SDSM toga{ treba{e da gi za{titi dr`avnite

I CRVENKOVSKI GO NEMA SO KOMENTAR! Vo me|uvreme nitu pretsedatelot na Socijaldemokratskiot sojuz na Makedonija, Branko Crvenkovski, ne se javi so komentar za popisot. Reagiraa negovite potpretsedateli, pratenici i ~lenovi, no niedna{ Crvenkovski ne se odva`i kako lider na opozicijata, za {to se smeta, da izleze i da & se obrati na javnosta. Toj vo petokot ostvari sredba so vr{itelot na dol`nosta {ef na delegacijata na Evropskata unija vo zemjava, ambasadorot Robert Lidl, na koja ambasadorot mu go predade godi{niot Izve{taj na Evropskata komisija za Republika Makedonija.

interesi, a ne go napravi toa. Zatoa mnogu faktori do den deen{en se somnevaat vo rezultatite od popisot objaveni vo 2003 godina, i na{a odgovornost e da napravime popis koj nema da dopu{ti vakov somne`”, istakna Dimovski. Osvrnuvaj}i se na aktuelniot neuspe{en popis toj stopiraweto go objasni kako rezultat na dr`avni~ka svest da ne se dozvoli politi~ka i me|uetni~ka kriza: „Ne smee Sobranieto da dozvoli rezultatite od vakov popis kakov {to se sproveduva{e dosega da gi naru{at me|uetni~kite odnosi. Makedonija e zemja vo koja funkcionalnosta na sistemot zavisi od zastapenosta vo procenti na etni~kite zaednici”, istkana Dimovski, koj se obide finansiskata {teta od neuspe{niot popis da ja relativizira velej}i deka nerealen popis }e napravel u{te pogolema {teta preku svoeto vlijanie vrz ekonomijata i planovite za narednite deset godini. Spored nego objektivniot popis nema cena i zatoa potro{enite pari bile irelevantni.


KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

Politika / Pari / Dr`ava

7

 PREGLED VESTI

NAPOLNIVME I 30%... [TO PRAVIME SEGA?  Registarot r na jjavnata administracijakoj r j j be{e najaven j za mesec juni, ju , s$ uu{te ne po~na da r raboti. Ova go nametnuva u pra{aweto r dali mo`ebi vicepremierot i e remiero Xaferi i mi ministerot is ero I Ivanovski a o ski imaa imaat postigos i nato dogovor namerno da go odolgovlekuvaat startuvaweto dodeka ne se dogovorat za toa koja brojka }e ja soop{tat pred javnosta!?

1.600 300

KATERINA SINADINOVSKA sinadinovska@kapital.com.mk

GABRIELA DELOVA

delova@kapital.com.mk

M

olk vo Ministerstvoto za administracija otkako “Kapital” go prenese frapantniot podatok na Izve{tajot na Evropskata komisija koj otkriva deka na Makedonija ve} e ne & se potrebni ramkovni vrabotuvawa oti nadminati se zakonski propi{anite 25%. Ministerot Ivo Ivanovski kako direktno odgovoren za reformite na dr`avnata uprava, ne ja komentira zabele{kata od Brisel. “Vkupnata brojka na javni slu`benici od pomalite etni~ki zaednici stigna do 30, {to e vo golema mera so demografskata struktura na zemjata”, pi{uvaat vo EU. So ova prv pat dosega vo javnosta da se pojavi podatok kolku lu|e se vraboteni od 2001 godina navamu, vrz principot na pravi~nata zastapenost. Sepak, Evropskata komisija ne otkriva to~na brojka. Vo Izve{tajot ne e navedeno {to vo realna brojka zna~at ovie 30%, odnosno od koja to~no celina se izvadeni. Vo na{ata Vlada pak, nemaat ideja kako Brisel do{ol do ovoj procent - ministerot Ivanovski, go sledi go primerot na site garnituri dosega, za koi brojot na vraboteni spored Ramkovniot e top dr`avna tajna. I vicepremierot zadol`en za sproveduvawe na Ramk-

ramkovni vrabotuvawa ima samo od fevruari 2011 godina

novi ramkovni vrabotuvawa }e ima naesen

ovniot dogovor, Musa Xaferi, prakti~no nema komentar za porakata od Brisel. Toj veli deka ne ja znae to~nata brojka na vraboteni spored dogovorot, nitu pak ima soznanija kolku lu|e sedat doma, a zemaat plata – pojava na koja Evropskata komisija najostro reagira. Xaferi vetuva deka vo sledniot eden mesec }e se napravele poto~ni presmetki i Sekretarijatot }e mo`el da izleze so poto~ni informacii. Dotoga{, od tamu ostanuvaat na praznite izjavi vo koi velat deka ima institucii vo koi mo`ebi se nadminati 25%, a drugi vo koi nema ni polovina od toa. Vo ova nekoe nelogi~no objasnuvawe, Sekretarijatot gi bara i pri~inite za zabele{kata od Brisel. Tie ne priznavaat deka Izve{tajot e jasen – velat deka verojatno od Komisijata sakaat da ka`at deka 30% se postignati vo nekoi ministerstva i instititucii. “Ne e lesna reformata na javnata administracija. Za zabele{kite za onie lica koi primaat plata, a sedat doma, vo tek e procedurata

za izgotvuvawe na formalno pravni dogovori za da go re{ime nivniot status. S$ u{te nemame podatok kolkav e nivniot broj i jas ne sakam da {pekuliram, a dodeka ne gi izgotvime registrite ne mo`am da ka`am ni vo koi institucii se zastapeni”, veli vicepremierot. IVANOVSKI I XAFERI NEDOVOLNO KOMUNICIRAAT, AMA ZA VRABOTUVAWATA IMAAT ZAEDNI^KI JAZIK! Vicepremierot Xaferi i ministerot Ivanovski, iako, bareme spored zabele{kite na Brisel, nedovolno komuniciraat i ne se iskoordinirani vo sorabotkata, po s$ izgleda vo edno ne{to se edinstveni - vrabotuvaweto. Vicepremierot Xaferi ve} e najavi novi 300 ramkovni vrabotuvawa vo administracija, a pak Ivanovski, den prethodno re~e deka reformite vo administracijata }e gi vidime so novite vrabotuvawa koi }e se slu~at vo periodot {to doa|a. No, ne samo {to i dvajcata teraat politika na vrabotu-

VKUPNO VRABOTENI VO JAVNIOT SEKTOR 250.000 200.000

193.528 164.764

174.198

166.218

155.788 130.606

150.000

vawe, t uku najverojatno premol~no imaat postignato i dogovor. DUI }e vrabotuva samo za da go zadovoli kvantitetot, dodeka VMRO-DPMNE }e si postavuva svoi lu|e na visokite rabotni pozicii kako vo dr`avnata administracija, taka i vo javnata. Na takvata politika reagiraat od Brisel od kade {to na ministerot Ivanovski mu zabele`uvaat {to pretstavnici od pomalite etni~ki zaednici ne se preraspredeleni na visoki rabotni pozicii. Osven na Ivanovski, kritikite od Brisel odat i na adresa na vicepremierot Xaferi, na koj mu zabele`uvaat deka vo “brkaweto” da go ispolni kvantitetot vo vrabotuvawe, zaboravil novite administrativci da gi izbira po kvalitet, a u{te pomalku soglasno so potrebite na instituciite. Kako i da e, i dvajcata pretstavnici na vlasta, uporno gi krijat brojkite za toa kolku vkupno broi ramkovnata, no i celata administracija vo zemjava. Registarot koj be{e najaven za juni mesec, nikako da po~ne so rabota. Ova go nametnuva pra{aweto dali mo`ebi vicepremierot Xaferi i ministerot Ivanovski imaat postignato dogovor namerno da go odolgovlekuvaat startuvaweto na Registarot dodeka ne se dogovorat za toa koja brojka }e ja soop{tat pred javnosta. Dali brojkata na administracijata }e bide noviot kamen na sopnuvawe vo vladinata koalicija, VMRO-DPMNE – DUI, ostanuva da se vidi. Do pu{taweto vo upotreba na Registarot, ostanuvaat brojkite na ministerot Fatmi Besimi, koj procenuva deka administracijata ni “te`i” 180.000 administrativci, i onaa na resorniot minister Ivanovski, koj procenuva deka taa ne nadminuva brojka od 120.000 vrabotuvawa.

100.000 50.000 0 2006

2007

IZVOR: Dr`aven zavod za statistika

2008

2009

2010

2011

“Kapital” vo utre{niot broj }e objavi ekskluzivno intervju so vicepremierot zadol`en za sproveduvawe na Ramkovniot dogovor, Musa Xaferi.

FUDBALSKI NATPREVAR ME\U SUDII

F

udbalskiot natprevar me|u ekipite sostaveni od sudii, obviniteli i advokati, koj go organizira{e Ministerstvoto za pravda, zavr{i 2:0. Sudeweto na fudbalskite sudii be{e neregularno, {to simboli~no treba{e da pretstavi kakvo sudstvo ne treba da imame. “Organiziraweto na ovoj fudbalski natprevar simboli~no go pretstavuva sudskiot proces. Pritoa, celta e na javnosta da & ja objasnime su{tinata i va`nosta na reformite simuliraj}i gi sudskite procesi vo fudbalska igra, vo koja jasno se gleda efektot vrz rezultatot od nekompetentni “igra~i” sudii ili nepo~ituvaweto na pravilata na igrata ili tajmingot”, re~e ministerot za pravda, Blerim Bexeti, po zavr{uvaweto na natprevarot. Neregularniot fudbalski natprevar poka`a {to se slu~uva koga pravilata na igra ne se jasni i ne se ednakvi za site, koga procedurata e tromava, politizirana, neefikasna, netransparentna i vodena od nekompetentni, potencira dr`avniot sekretar vo Ministerstvoto za pravda, Dime Spasov, dodavaj}i deka sudstvoto e igra, a pravilata treba da va`at ednakvo za site. Advokatot Miroslav Vuji}, koj igra{e vo ekipata koja go zagubi natprevarot, veli deka e mnogu polesno da se pobedat sudiite na teren otkolku vo sudnica. “Ova be{e neregularen natprevar. Imame i mnogu neregularni sudewa, no se nadevam deka }e izleze ne{to pozitivno od reformite {to se sproveduvaat”, re~e Vuji}. Ministerot Bexeti uveruva deka v~era{noto neme{awe na sudiite vo neregularnite odluki na fudbalskite sudii ne zna~i deka vo praktika sudiite ne se sprotivstavuvaat na politi~kite vlijanija, nadvore{noto me{awe vo sudstvoto. Golovite na natprevarot gi dadoa sudijata Ivan Xolev i advokatkata Elena Davidovska

EMIROT NA KATAR DENESKA VO SKOPJE

K

ralot na Katar, Hamad bin Halifa al Tani, zaedno so u{te 14 ministri, me|u koi i ~lenovi na potesnoto kralsko semejstvo, od deneska se vo dvodnevna oficijalna poseta na Makedonija. So visoki voeni po~esti na skopskiot aerodrom Aleksandar Veleki, emirot na Katar deneska }e go pre~eka makedonskiot pretsedatel, \orge Ivanov. Katarskata delegacija }e ima okolu 100 lu|e, so {to ova e najgolemata i edinstvenata kralska delegacija {to do{la vo Makedonija vo poslednite 20 godini. Pokraj pretsedatelot Ivanov, Hamad bin Halifa al Tani i 14-te prete`no ekonomski ministri, }e se sretnat i so pretsedatelot na Sobranieto, Trajko Veqanovski, kako i so premierot, Nikola Gruevski. Pretsedatelot Ivanov i emirot od Katar }e potpi{at 10 dogovori od oblasta na kulturata, obrazovanieto, zdravstvoto, no najmnogu od oblasta na ekonomijata. Od kabinetot na pretsedatelot Ivanov se nadevaat deka emirot i ministrite, koi se i sopstvenici na najgolemite kompanii vo Katar, no i vo mnogu drugi zemji vo svetot, }e odlu~at da investiraat vo zemjava, vo proekti od zemjodelstvoto, infrastrukturata, zdravstvoto, obrazovanieto. Od kabinetot otkrivaat deka emirot ne baral posebni uslovi za negovoto doa|awe. Informiraat deka na makedonskiot aerodrom }e sleta so “erbas 370” i najverojatno }e se vozi vo luksuznata limuzina na Tito, Merceses star od 1974 godina i } e prestojuva vo pretsedatelskiot apartman vo hotelot Aleksandar palas, koj ~ini okolu 400 dolari od den. Po posetata na Makedonija, emirot zaminuva vo poseta na Albanija, Polska i Ukraina.


Kompanii / Pazari / Finansii

8

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

NAJMODERNATA BALKANSKA VINARNICA GO STAVI “[LAGOT NA TORTATA”

STOBI GO DOBI SVOJOT BARIK-ODDEL

 Vinarnicata Stobi od Gradsko sve~eno go otvori barik-oddelenieto, kade {to vo dabovi buriwa i bo~vi }e zreat nejzinite vina. So pridru`nata vinska arhiva, salata za degustacija i proda`niot salon, barikot na “Stobi” }e go dade svojot pridones vo razvojot na vinskiot turizam vo Makedonija

C

igor@kapital.com.mk

elo e koga ima s$. Vinarnicata Stobi od Gradsko vo sabotata, vo prisustvo na golem broj gosti – biznismeni, politi~ari, diplomati, umetnici - sve~eno go otvori barik-oddelenieto i so toa ja zaokru`i svojata celina, investiciska prikazna vredna pove}

K

O

M

E

R

C

Stobi. Kako {to istakna Jordanov pri svojata zdravica vo ~est na otvoraweto na barikot, ~a{ata ja kreva vo ~est na tie {to ovozmo`ija negovata ideja da stane stvarnost – graditelite na najsofisticiranata vinarnica na Balkanot i graditelite na site vinarnici vo svetot, voop{to. KADE [TO ODLI^NOTO VINO STANUVA SOVR[ENO Barikot na Stobi e de-

e od 20 milioni evra. Podrumot so dabovi bo~vi i buriwa kade {to }e zree vinoto dojde kako {lag na tortata, spektakularno finale na naporite na timot {to stoi zad podigaweto na impozantniot objekt na vinarnicata, po~nuvaj} i od investitorot, makedonskiot biznismen Min~o Jordanov, generalniot direktor Dane Jovanov, glavniot enolog \or|i Jovanov i ostanatite vraboteni vo

IGOR PETROVSKI

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S

Sve~enoto otvorawe na barikot vo Stobi go pozdravija golem broj gosti - biznismeni, pol

lot kade {to vinoto }e zree vo dabovi bo~vi i buriwa, odnosno, kade {to od odli~no }e se pretvori vo sovr{eno, kako {to velat vo vinarnicata. Bo~vite i buriwata se nabaveni od francuskite proizvoditeli Seguin Moreau i Tonnelie Baron, vrvni vo taa oblast. K

O

M

E

R

Direktorot na vinarnicata, Dane Jovanov, re~e deka kapacitetot na vinarnicata e 300 iljadi litri vino, od koe{to dve tretini }e bidat smesteni vo golemi dabovi bo~vi so razli~en volumen i edna tretina vo klasi~ni dabovi buriwa od 225 litri. “Pokraj ova, kako C

I

J

A

L

E

N

pridru`ni sodr`ini vo barik-oddelenieto se i enotekata i vinskata arhiva, kade {to }e bidat ~uvani na{ite najdobri vina, kako i salata za degustacija so kapacitet od pedesetina lu|e. So ova }e dademe zna~itelen pridones za razvojot na vinskiot turizam vo Makedonija”, O

G

L

A

S


Kompanii / Pazari / Finansii

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

9

VINATA NA STOBI GO “SVIREA” BAH lavna atrakcija na sve~enoto otvorawe na barikot na Stobi be{e britanskiot muzi~ar Robert Tiso, perkusionist na staklena harfa. Toj gi voodu{evi prisutnite so unikatniot na~in na svirewe na staklenite ~a{i od koi{to, vsu{nost, e sostavena harfata. Tiso, koj `ivee i raboti vo Italija, sviri na toj na~in {to gi trie ~a{ite so vla`ni

G

prsti okolu rabovite, a tie se na{teluvani preku toa {to se napolneti so voda do odredena visina. Toj veli deka ~a{ite mo`e da se na{teluvaat so koja bilo te~nost, no najbistriot zvuk go davaat so voda. Za ovaa prigoda ~a{ite bea napolneti, se razbira, so vino. Tiso gi sviri klasi~nite dela od Bah, Betoven ili ^ajkovski, no i zvucite na Pink Flojd i Morikone.

Vinoto vo barik-oddelenieto na Stobi }e zree vo dabovi buriwa i bo~vi nabaveni od poznatite francuskite kompanii Seguin Moreau i Tonnelie Baron

DABOVI BURIWA KAKO SLIKARSKO PLATNO abovite buriwa od barikot na Stobi gi zamenija slikarskite platna vo ateljeata na nekolkumina od najpoznatite makedonski umetnici ovie dena. Sergej Andreevski, Gligor ^emerski, Miroslav Masin, Igor To{evski, Cvetanka Jovanova i Aco Stankovski ukrasija po edno bure za vino vodeni od svojata kreativnost i

iti~ari, diplomati, umetnici...

istakna Jovanov. Toa {to ve ostava bez zdiv vo barik-podrumot na Stobi e prekrasnata iluminacija na prostorot, izvedena od italijanskata kompanija Delta Group. Vo barikot se odr`uva konstantna temperatura od 16-18 stepeni i vla`nost od K

O

M

E

80%. Vinoto vo dabovite buriwa treba da zree od najmalku {est meseci do 3-4 godini, vo zavisnost od negoviot tip, objasnija vo Stobi. Vinarnicata Stobi oficijalno po~na so rabota vo juli minatata godina. Ima kapacitet od 4,5 milioni litri i R

C

I

J

A

L

E

e opremena so linija za polnewe izrabotena od germansko-italijanskiot konzorcium KRONES–KOSME Group, kompletno avtomatizirana i so kapacitet od 5.000 {i{iwa na ~as i mo`e da raboti so pet razli~ni formati, zasega edinstvena od vakov vid vo Makedonija N

O

G

L

A

S

D

Min~o Jordanov, sopstvenik na “Stobi”, nazdravuva po povod otvoraweto na barikot, zaedno so ministerot za zemjodelstvo, Qup~o Dimovski i glavniot enolog vo vinarijata, \or|i Jovanov (od levo kon desno)

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

inspiracija. Ovie dela }e go razubavuvaat novootvorenoto barik-oddelenie na vinarnicata. Naslovot na deloto na Andreevski e “Esen”, na ^emerski “Vo soncata nad Stobi”, na Masin “Sepak se vrti...”, na To{evski Sol omnibus lucet (“Sonceto sveti nad site nas”), na Jovanova Veritas (“Vistina”) i na Stankovski “Satir i nimfa”.

O

G

L

A

S


Kompanii / Pazari / Finansii

10

 PREGLED VESTI

HYUNDAI GI PREZENTIRA BENZINCITE ELANTRA I VELOSTER

H

jundai (Hyundai) gi prezentira novite modeli avtomobili - benzincite “elantra” (Elantra) i “veloster” (Veloster), so fluiden dizajn i namalena emisija na {tetni gasovi. Modelot “elantra”, ~ij za{titen znak e heksagolnata maska, ima {estbrzinski menuva~ (avtomatski i manuelen) i nov sofisticiran i moderen dizajn na instrument-tablata i volanot. Kako najistaknati karakterni crti na ova vozilo Hjundai gi potencira stilot, sofisticiranosta i elegancijata. Modelot “veloster” pak, e konstruiran i pu{ten vo proizvodstvo poradi porastot na pobaruva~kata od toj segment vozila na evropskiot pazar. So dizajn koj potsetuva na sportski motocikl, “veloster” ima sofisticiran son~ev pokriv i fluidna struktura. Inovativen, napreden, dinami~en i zabele`itelen se osobinite koi kompanijata mu gi pripi{uva na ovoj avtomobil. Aktivnata i pasivnata bezbednost na patnicite, kako i na potencijalnite pe{aci, na ovie vozila, se na najvisoko nivo, so osvoeni pet zvezdi~ki na EURO NCAP testot, objasnuvaat od kompanijata.

EVROINS LANSIRA NOVO AVTOMOBILSKO OSIGURUVAWE

E

vroins lansira{e novo osiguruvawe od avtomobilska odgovornost nare~eno Evrokasko, kade {to so doplata od pet evra godi{no korisnicite }e mo`at da dobijat godi{na kasko-polisa koja pokriva {teta do 200 evra. [tetata e akumulativna vo tekot na edna godina, odnosno mo`e da se isplati samo edna{, za{to, kako {to rekoa od kompanijata, ne o~ekuvaat ist avtomobil da pravi pove}e od edna soobra}ajka godi{no. Janko Nikolov, glaven izvr{en direktor na Evroins, veli deka noviot proizvod ja osiguruva avtoodgovornosta vo dve nasoki, bidej}i so nego nema da bide za{titen samo toj koj e vo pravo, tuku i na proglaseniot vinovnik vo policiskiot zapisnik }e mu bide isplatena procenetata {teta. Spored nego, limitot od 200 evra e sosema dovolen za da se pokrijat pomali nezgodi koi, spored nivnoto iskustvo, se mnogu ~esti. Vo vrska so zeleniot karton, od Evroins velat deka zasega }e ostane kako posebna usluga, odnosno nema da se vklu~i vo ramki na polisata za avtomobilsko osiguruvawe. Ottamu objasnuvaat deka nitu cenata nema da se namali, poradi toa {to najgolem del od soobra}ajnite nezgodi se slu~uvaat vo stranstvo kade {to cenite se povisoki.

FIRMITE ]E PLATAT 7 MILIONI EVRA ZA EKOLO[KI TAKSI

K

ompaniite koi ne se ~lenki na sistemot na Pakomak }e platat vkupno sedum milioni evra nadomestok za zagaduvawe so ambala`en otpad, soop{tija od Pakomak. Ottamu objasnuvaat deka Dr`avniot inspektorat za `ivotna sredina ve}e gi sobira izve{taite od kompaniite za izminatite devet meseci i }e im dostavi re{enija za naplata na site koi zagaduvale, a ne gi platile ekolo{kite taksi. Direktorot na Pakomak, Filip Ivanovski, veli deka vo Pakomak ~lenuvaat 350 kompanii, koi sozdavaat me|u 37.000 i 40.000 toni ambala`a, odnosno 40% od vkupniot godi{en otpad. Do krajot na 2011 godina, }e se recikliraat najmalku 4.800 toni. Zakonot predviduva do 2020 godina da se reciklira ili energetski da se iskoristi pove}e od 60% od ambala`niot otpad. “Po~navme sorabotka so pove}e op{tini za proekti preku koi }e se zgolemi kapacitetot na komunalnite pretprijatija za selektivno i oddelno sobirawe na ambala`ata, pred s$ hartija, plastika i limenki, a ponatamu i staklo i drvo”, izjavi Ivanovski. Se o~ekuva i vtora kompanija da dobie licenca od Ministerstvoto za transport za upravuvawe so ambala`en otpad.

+ 14.10.2011

Скопски пазар ОКТА Стопанска банка Битола Макстил Комерцијална банка 14.10.2011

РЖ Интер-Траншспед РЖ Уготур Стопанска банка (при.) Реплек Стопанска банка

-

раст

+2,99% +2,96% +2,79% +0,79% +0,74%

пад

нова цена

5.794,00 1.658,00 1.850,00 152,00 2.948,00

нова цена

-21,57% 40,00 -9,09% 10,00 -3,12% 311,00 -2,47% 37.001,00 180,00 -0,18%

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

RASTAT NEKAMATNITE PRIHODI NA BANKITE

“SITNI” BANKARSKI PROVIZII GI DIGAAT TRO[OCITE NA KOMPANIITE  Edna od pri~inite za padot na kamatnite prihodi e {to so zakon se ograni~i

visinata na kamatata. Za proviziite nema zakonska pre~ka, pa bankite gi digaat za da si ja pokrijat zagubata od kamati

P

IVA BAL^EVA

rihodite od kamati na bankite vo Makedonija pa|aat, no rastat od razni provizii i nadomestoci koi im gi napla} aat na firmite i na gra|anite za sekoja usluga {to ima ja nudat. Podatocite od Narodnata banka na Makedonija poka`uvaat deka vo prvata polovina od godinava od kamati bankite ostvarile neto-prihod pogolem od pet milijardi denari (81,8 milioni evra), a od provizii i nadomestoci 28 milioni evra. Kontinuirano rastat prihodite od provizii, a se namaluvaat od kamati. Spored NBM, vo 2010 godina bankite po osnov na provizii i nadomestoci zarabotile 55 milioni evra, a od kamati 169 milioni evra. Vo 2009 godina, pak, prihodite od kamati bile 173 milioni evra, a od provizii 50,6 milioni evra. Ova zna~i deka sekoja godina prihodite od provizii se zgolemuvaat za pet milioni evra na nivo na cel bankarski sektor, a od kamati pa|aat. Edna od pri~inite za padot na kamatnite prihodi e {to so zakon se ograni~i visinata na kamatata. Za visinata na proviziite nema zakonska

pre~ka, pa bankite gi koristat za da ja nadomestat zagubata kaj kamatite. Bankite napla}aat provizii po razni osnovi i iako nekoi se so simboli~en iznos, sepak na godi{no nivo pretstavuvaat zna~itelen tro{ok za gra|anite i firmite. Bankarskite tarifnici za proviziite i nadomestocite se prili~no dolgi. Bankite napla}aat provizii za obrabotka i odobruvawe kredit i kreditni karti~ki, pri isplata na kredit, za promet pogolem od odredena suma, za vadewe pari od blagajna, predvremena otplata na kreditot, promena na dogovor za koristewe kredit... Na primer, za pla} awe administrativna taksa od 50 denari bankite napla}aat i do 30 denari provizija, {to e re~isi kolku taksata. Pove}eto banki zemaat provizija i za zamena na o{teteni pari ili za zamena na stranski pari, koi se dvi`at i do 10% od vrednosta na parite. Od bankite velat deka tarifnicite za nadomestoci se prika`ani na nivnite internet-stranici i sekoj mo`e lesno da se informira za cenite na uslugite. Spored niv, proviziite zavisat od monetarnata politika, izvorite na sredstva, kvalitetot na kreditnoto portfolio, operativnite tro{oci na rabotewe. Direktorkata za upravuvawe so rizici vo Prokredit ban-

 Za sekoja usluga bankite napla}aat provizija RASTAT PRIHODITE OD PROVIZII, PA\AAT OD KAMATI (VO MIL. EVRA) 2007 god.

2008 god.

2009 god.

2010 god.

KAMATI

123 €

148 €

173 €

169 €

PROVIZII

58 €

62 €

51 €

55 €

ka, Emilija Spirovska, veli deka klientot pred da sklu~i dogovor za kredit treba da proveri dali kamatata e fiksna ili promenliva, dali kursot e vrzan za stranska valuta i kakvi se mo`nostite za vra}awe na kreditot predvreme. “So namaluvawe na manipulacijata so gotovinski pari preku elektronskoto bankarstvo i plate`nite karti~ki se namaluvaat i tro{ocite za klientite. Na ovoj na~in tie pla}aat poniska cena, bidej}i poevtino e koga raboti sistemot otkolku koga raboti ~ovek. Klientot vo prosek ima mese~ni tro{oci od 115 denari, ako koristi bankarska filijala ili 27 denari, ako koristi elektronsko bankarstvo. Sepak za kreditirawe

kompjuterot ne mo`e da go zameni ~ovekot”, objasnuva taa. Ekspertite, pak, uka`uvaat deka ova e rezultat na nedovolnata pravna regulacija. Od Organizacijata za za{tita na potro{uva~ite uka`uvaat deka vkupnite tro{oci za kredit mora da bidat jasno navedeni za da se izbegnat skrieni tro{oci. “Gra|anite naj~esto se `alat na nepravilno menuvawe na op{tite uslovi na dogovorite, neiska`uvawe na vkupnite tro{oci, netransparentnost na ~lenarinata, menuvawe na kamatnite stapki i pokraj dogovorenite, nemo`nost za raskinuvawe na kreditot”, veli Monika Kova~evska, praven sovetnik vo organizacijata.

petok- 14.10.2011 ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБМ

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИТЕ БАНКИ

Банка НЛБ Тутунска банка Шпаркасе банка Охридска банка Прокредит банка ТТК банка Алфа банка Уни банка Еуростандард банка

3м 4,00% 4,80% 4,60% 4,00% 4,30% 4,60% 5,00% 5,30%

6м 5,00% 5,60% 4,80% 5,00% 5,00% 5,50% 6,00% 6,50%

24м 7,70% 8,10% 5,00% 8,20% 7,80% 7,80% 9,00% 9,00%

36м 7,90% 7,90% 5,00% 8,30% 8,40% 8,10% 9,50% 9,50%

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕПОЗИТИ ВО ЕВРА КАЈ ДЕЛОВНИТЕ БАНКИ

Банка НЛБ Тутунска банка Шпаркасе банка Охридска банка Прокредит банка ТТК банка Алфа банка Уни банка

3м 2,20% 2,50% 2,40% 2,40% 2,40% 2,60% 2,40%

6м 2,70% 3,00% 2,90% 2,90% 2,80% 3,00% 2,70%

24м 3,80% 4,50% 3,65% 4,10% 4,00% 4,00% 4,35%

36м 4,10% 5,00% 3,90% 4,50% 4,20% 4,30% 5,25%

Еуростандард банка

3,50%

4,00%

5,00%

5,50%

Podatocite se od veb-stranite na bankite. „Kapital” ne snosi odgovornost dokolku tie ne se navreme a`urirani.

Euribor (EUR) Libor (EUR) Libor (USD) Libor (CHF)

камата 4,00% 5,50%

СТАПКИ НА ЗАДОЛЖИТЕЛНА РЕЗЕРВА НА БАНКИ

Домашна валута Домашна валута со валутна клаузула Странска валута

10% 20% 13%

КУРСНА ЛИСТА

Држава ЕМУ САД В.Британија Швајцарија Канада Австралија

Валута евро долар фунта франк долар долар

Среден 61,5075 44,8077 70,2261 49,8642 43,84 45,4399

Извор: НБРМ

6%

ДВИЖЕЊЕ НА ИНФЛАЦИЈАТА ВО МАКЕДОНИЈА ПЕРИОДОТ 2010/2011

5% 4%

ЕВРОПСКИ КАМАТНИ СТАПКИ

1м 1,37% 1,3% 0,24% 0,01500%

Инструмент Благајнички записи Ломбарден кредит

3%

3м 1,57% 1,5% 0,40% 0,04%

6м 1,78% 1,7% 0,59% 0,08%

12м 2,12% 2,1% 0,91% 0,31%

2%

1% 0% 01/10

03/10

05/10

06/10

08/10

10/10

12/10

02/11

04/11

Izvor: Dr`aven zavod za statistika

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД Отворен инвестициски фонд

Нето вредност

1M

3M

6M

1Y

YTD

ЗА ДЕН

Илирика Југоисточна Европа

25.980.500,31

-6,33%

-18,81%

-22,97%

-17,02%

-23,28%

13.10.2011

Илирика Глобал-Растечки пазари

43.123.796,61

-4,20%

-14,39%

-18,41%

-17,71%

-21,76%

13.10.2011

Иново Статус Акции

16.344.318,90

-2,89%

-7,48%

-7,61%

-3,02%

-3,97%

12.10.2011

КД БРИК

37.013.212,78

-2,81%

-11,83%

-14,47%

-12,79%

-16,06%

13.10.2011

КД Нова ЕУ

19.912.969,90

-5,49%

-19,55%

-26,52%

-22,63%

-25,57%

13.10.2011

КБ Публикум - Балансиран

23.175.772,82

-2,16%

-11,46%

-12,97%

-11,11%

-12,18%

13.10.2011

КБ Публикум - Обврзници

34.051.117,57

-0,70%

-0,18%

1,07%

0,00%

0,00%

13.10.2011

КБ Публикум Паричен

55.018.879,29

0,26%

0,79%

0,00%

0,00%

0,00%

13.10.2011


KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

Kompanii / Pazari / Finansii

11

PORAKA OD “OKUPIRAJ GO SKOPJE”, PANDAN NA “OKUPIRAJ GO VOLSTRIT”

VREME E ZA NOV KAPITALIZAM

P

PETRE DIMITROV

dimitrov@kapital.com.mk

od mototo “Okupiraj go Skopje”, pandan na “Okupiraj go Volstrit”, nekolku aktivisti vo sabotata se sobraa na ulica Makedonija za da dadat poddr{ka na protestite koi pred eden mesec po~naa na Volstrit, a se naso~eni protiv globalniot finansiski sistem. Protestot vo Skopje ne poka`a masovnost, verojatno poradi apati~nosta na gra|anite vo zemjava kon kakov bilo protest. Tie si ja brkaat svojata rabota. Dvaesetina drugi aktivisti na skopskiot plo{tad po~naa 48-~asoven {trajk so glad za da mu pora~aat na svetot deka narodot vo Makedonija nema da se otka`e od svoeto ime i identitet. Na 20 metri od niv pak, prodava~ot na `enski ta{ni, Stojan, postavil improvizirana tezga i ne go interesira ni {trajkot za imeto, ni protiv Volstrit. I na studentkata Maja ne & e dojdeno do protesti. Prethodniot den zela plata i tr~a{e da kupi novi {tikli. Za razlika od amerikanskite mediumi, koi cel mesec gi ignoriraa protestite na Volstrit, na prviot protest vo Skopje (koj se odr`uva{e istovremeno so protestite vo London, Sidnej, Amsterdam, Viena, Rio de @aneiro...) najmasovni bea novinarskite ekipi. Brojot na demonstrantite edvaj dostigna {eesetina lica. “Taka ne se menuvaat rabotite. Promenite po~nuvaat od sekoj

indvidualec, prodol`uvaat lokalno, pa zavr{uvaat globalno. Pove}e od o~igledno e deka na svetot mu treba nov finansiski model. Ovoj ne funkcionira. Treba da po~nat kreativni debati za promeni na sekoe nivo. Od ekonomija do ekologija”, veli Viktor Kunovski, u~esnik. Predrag Risti}, eden od organizatorite, istaknuva deka za promeni s$ pootvoreno zboruvaat i najgolemite finansiski mo}nici. “Ako gi imame predvid nivnite izjavi, izleguva deka kapitalizmot odi vo pogre{en pravec. Vo nao|aweto na vistinskiot pravec treba da se vklu~at site, ne samo politi~arite i finansiskite mo} nici. Site vladi vo Makedonija se uslovuvani od Svetskata banka i MMF. Ne mo`e samo tie da u~estvuvaat vo kreiraweto na na{ata idnina i idninata na svetot. Da debatirame, na primer, za toa dali samo stranskite investitori mo`e da ni otvorat novi rabotni mesta... Za mnogu raboti treba da po~neme dijalog i da barame re{inija”, pora~uva Risti}. Organizatorite najavija formirawe na generalno sobranie, koe treba da donese platforma so barawe re{enija za makedonskite problemi. GNEVNI NA SOCIJALNITE RAZLIKI Dvi`eweto “Okupiraj go Volstrit” startuva{e pred eden mesec. Organizatorite velat deka nemaat voda~, tuku dejstvuvaat mladi lu|e, nezadovolni od sostojbata vo ekonomijata i vo ekologijata i vo svetot vo celina. Na nivnata internetstranica naveduvaat deka delumno bile inspirirani od t.n. Arapska prolet, koja bara demokratija vo arapskiot svet. Studenti protestiraat protiv zgolemuvaweto na {kolarinata, a

МАКЕДОНСКА БЕРЗА МБИ 10 2.163,75 МБИД 2.272,75 ОМБ 117,43

+0,30% +0,31% 0,00%

Извор: Македонска Берза

DOW JONES

11.478,13

-0,35% -0,30%

Заеднички индекс на 500 котирани компании на двете најголеми американски берзи

Индекс на 40 најголеми компании котирани на париската Еуронекст берза

DAX 5.951,89

+0,63%

Индекс на 30 најголеми герм. компании котирани на Франкфуртска берза

Индекс на најголемите јапонски компании котирани на Токиска берза

TOPIX 748,81

-1,32%

Индекс на компании котирани на примарен пазар на Токиска берза Извор: Блумберг

Barak Obama, dade otvorena poddr{ka na protestite. Spored nego, tie se izraz na {irokoto nezadovolstvo na javnosta od funkcioniraweto na finansiskiot sistem vo SAD. “Toa e izraz na nezadovolstvoto {to go ~uvstvuva amerikanskiot narod. Imavme najgolema finansiska kriza, koja nanese golema kolateralna {teta, a istite lu|e koi se odnesuvale neodgovorno se obiduvaat da se borat protiv naporite da se spre~i praktikata koja n$ dovede vo kriza”, izjavi Obama.

“PARITE NE SE JADAT” emonstrantite vo Sidnej nosea transparenti so natpisi “Parite ne se jadat”, a vo Tokio i Manila se protestira{e pred Ambasadata na SAD. Se protestira{e i vo Ju`na Koreja, Kanada, SAD, Nov Zeland. Vo Evropa protestantite se obedinija so demonstrantite protiv strogite merki za {tedewe. U~esnicite na protestite vo Rim podmetnaa po`ar vo dva avtomobili i skr{ija izlozi na nekolku prodavnici, po {to se sudrija so policijata. Stotici lica protestiraa i vo Saraevo, nosej}i sliki na ^e Gevera, znamiwa na porane{niot Sojuz na komunistite na Jugoslavija i transparent “Smrt na kapitalizmot, sloboda na narodot”.

D

Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, petok- 14.10.2011

МБИД

ОМБ

+0,31%

3.000

2.600

2.200 2.000

2.400

1.800 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11

2.200 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11

NASDAQ 2.620,24

+0,60%

Индекс на 100 светски компании котирани на NASDAQ берзата, без финансиски компании

BRAZIL BOVESPA 54.601,10

+1,42%

Индекс на најликвидните акции на Берзата во Сао Паоло, Бразил

FTSE 100 5.448,50

+0,84% +1,01%

Индекс на 20 најголеми и најликвидни компании од швајцарскиот пазар на капитал

HANG SENG 18.501,79

-0,74%

-1,36%

+1,18%

Индекс на 30 најголеми компании котирани на берзата во Бомбај

SASX 10 924,05

+0,02%

Главен индекс на Белградската берза

Главен индекс на Сараевската берза

CROBEX 1.819,90

SOFIX 337,82

-0,05%

+0,34%

Главен индекс на Загребската берза

Главен индекс на Софиската берза

SBITOP 628,31

ATHEX 779,90

-1,08% +6,90%

62,00

АИК банка

2.034,00

-3,14% ѓ

Привредна ба

397,00

Месер Техног

4.892,00

+31,85%

29,51

Монтмонтажа

-14,28%

2,95

КС Наложба

0,70

Истрабенз

2,00

ФЈУЧЕРСИ НАФТА

ЛЕСНА СУРОВА

86.31$/барел BRENT

111.48$/барел

ТЕП

Магма

+3,66% -2,44%

Пивоварна Ла

11,80

-14,72%

0,80

Јавор Пивка

ПРИРОДЕН ГАС

3.57/ММБТу ЗА ЗАТОПЛ.

304

+1,22% +2,14%

ЗЛАТО 1679.90$/унца СРЕБРО 32.31$/унца БАКАР 7.517,50

МЕТАЛИ

+0,68% +2,01% +2,3%

НИКЕЛ 18.775,00 АЛУМИНИУМ

2.170,00 ЧЕЛИК 535.00$/унца

+1,7% -0.2% /

+9,30% -10,33%

ЉУБЉАНСКА БЕРЗА

+27,04%

+2,47% +2,09%

+0.98%

ЗАГРЕБСКА БЕРЗА

Билокалник-и

8.401,00

 OMB e sostaven od najlikvidnite obvrznici kotirani na Makedonska berza

Главен индекс на Атинската берза

БЕЛГРАДСКА БЕРЗА

Политика

95,00

Индекс на најголеми компании котирани на берзата во Хонг Конг

BSE 30 17.082,70

ИНДЕКСИ РЕГИОН

Главен индекс на Љубљанската берза

Индекс на 100 најголеми британски компании котирани на Лондонска берза

SWISS 5.770,60

BELEX15 549,50

0,00%

124 120 116 112 108 104 100 96 07/10 08/10 10/10 12/10 02/11 04/11 06/11 08/11

2.800

 MBI 10 e sostaven od 10 najlikvidni akcii na kompanii kotirani  MBID e sostaven od 15 najlikvidni akcii na kompanii kotirani na pazarot na javno poseduvani dru{tva na oficijalniot pazar na Makedonska berza

АЗИЈА ИНДЕКСИ

-0,85%

3.200

2.400

ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

NIKKEI 225 8.747,96

+0,30%

2.600

ЕВРОПА ИНДЕКСИ

+1,21%

sindikalni lideri protiv is~eznuvaweto na srednata klasa. Tie smetaat deka malkumina imaat ogromni profiti, a mnozinstvoto Amerikanci stradaat. Demonstrantite se gnevni {to raste socijalnata neednakvost, se zgolemuva nevrabotenosta i osiroma{uvaat poniskite sloevi vo op{testvoto, a bankite, koi bea spasuvani so dr`avni pari, ostvaruvaat golemi profit. Za razlika od makedonskite i evropskite politi~ari, koi s$ u{te javno ne se izjasnija za protestite, amerikanskiot pretsedatel,

МБИ10

ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.

CAC 40 3.225,55

gradovi na site kontinenti. Organizatorite pobaraa debati za novi re{enija za podobruvawe na `ivotot, lokalno i globalno

2.800

АМЕРИКА ИНДЕКСИ

Заеднички индекс 30 големи американски компании котирани на Њујоршка берза

S&P 500 1.203,66

3.000

Skopje be{e del od globalniot protest protiv globalnite finan I siski mo}nici, koj vo sabotata se odr`a istovremeno vo nad 150

+7,27% -11,11%

Податоците за акции со најголема промена во регионот, се земаат од веб страниците на Белградска, Загрепска и Љубљанска берза

ПЧЕНКА 638.00$/бушел ПЧЕНИЦА 617.25$/бушел КАФЕ 2.35 $/бушел

СУРОВИНИ

-0,43% -1,28% -1,12%

+1,52% ШЕЌЕР +3,45% 27,25 СОЈА 1258.00$/бушел +1,64%

КАКАО 2670.000$/буше

Податоците за фјучерсите на нафта, метали и суровини се земаат од веб страната на американската финансиска агеција Блумберг ПОДАТОЦИТЕ СЕ ОД ПРЕТХОДНИОТ ДЕН ДО 15Ч.


Balkan / Biznis / Politika

12

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

SRBIJA OTKRI FINANSISKI KRIMINAL NA VEKOT

BAGERITE NA KOLUBARA NA

u sega{ni i porane{ni r direktori r r vo srpskiot r ru rudnik za jjaglen Kolubara u r se privedeni r   Sedumnaeset poradi somnenie deka k za period od dve godini go olesnile buxetot b za 550 milioni evra. Akcijata Ak j od ovoj vid poka`uva deka ministerkata za pravda, Sne`ana Malovi}, e istrajna vo svojata namera da ja sru{i korupcijata vo zemjata i toa pred o~ite na me|unarodnata zaednica VASE CELESKA

I

celeska@kapital.com.mk

ako pomina pove}e od edna nedela od apsewata na 17 sega{ni i porane{ni direktori od dr`avniot rudnik za jaglen Kolubara, koi se somni~at deka go o{tetile buxetot za polovina milijarda evra, vo Srbija ne stivnuvaat komentarite deka kone~no Vladata po~nala so zaslu`enite apsewa. Na 4. oktomvri srpskata policija gi uapsi porane{nite direktori na Kolubara, Dragan Tomi} i Vladan Jovi~i}, kako i osummina izvr{ni menaxeri i sedum sopstvenici na privatni firmi so koi Kolubara ima{e biznis-sorabotka. Izvr{nite direktori na dr`avniot rudnik za jaglen se somni~at deka ja zloupotrebile slu`benata polo`ba i nelegalno prisvoile 2,9 milioni evra, istovremeno ovozmo`uvaj}i im na privatnite pretprijatija nelegalno da profitiraat 9,2 K

O

M

E

R

milioni evra. Ministerkata za pravda, Sne`ana Malovi}, ja uveruva javnosta deka e istrajna vo namerata da ja sru{i korupcijata vo zemjata i toa pred o~ite na Me|unarodnata zaednica. Taa za srpskite mediumi izjavi deka obvinitelstvoto nema da zapre vo ovoj va`en moment i deka Srbija nikoga{ povtorno nema da bide gledana kako zemja vo koja korupcijata e prifatliva ili kradcite se za{titeni. “Vetuvam deka nema da zastaneme tuka. Dr`avnite organi se koordinirani i na{ata podgotvenost da se izborime so korupcijata ne se doveduva vo pra{awe”, istakna Malovi}. Po povod apsewata vo vrska so zloupotrebata na rudniot basen Kolubara, Malovi} za B 92 izjavi deka apsewata ne treba da se povrzat so politi~ki celi, istaknuvaj}i deka pod lupa na policijata i obvinitelstvoto se i nekolku drugi javni pretprijatija. “Pretsudskata postapka be{e C

I

J

A

L

E

N

inicirana poradi somnevawata deka kapitalot na Kolubara bil koristen nelegalno so iznajmuvawe grade`na ma{inerija od pretprijatija vo privatna sopstvenost i so ovozmo`uvawe drugi korporacii i lica da izvle~at materijalna korist”, izjavi obvinitelot za organiziran kriminal vo Srbija, Miqko Radisavqevi}. Srpskite mediumi pi{uvaat deka osomni~enite go o{tetile rudnikot za 12 milioni evra od noemvri 2007 godina do juli 2009 godina, kako i deka bez javni nabavki im davale rabota na privatni firmi, iako znaele deka kompaniite nemaat soodvetna mehanizacija. Na svoite partiski kolegi, prijateli i rodnini osomni~enite pove}ekratno im ja zgolemuvale rabotnata saatnina, im odobruvale isplata za fiktivno potro{eno gorivo... Spored dokumentite, direktorite gi zgolemuvale pla}awata so preuveli~uvawe na rabotnite ~asovi, kako, na O

G

L

A

S

Врз основа на член 387 а во врска со член 385 од ЗТД и член 28 од Статутот на Хотел Балкан АД - Кавадарци, Одборот на директори објавува ЈАВЕН ПОВИК За учество на вонредно собрание на Друштвото Седницата на собранието ќе се одржи на ден 08.11.2011 година (вторник) со почеток во 12 часот во деловните простории на друштвото во ресторант Парк, градски парк Кавадарци. За седницата се предлага следниот: ДНЕВЕН

primer, za buldo`erite, koi rabotele neprekinato 24 ~asa na den. Tie isto taka pla}ale dva ili tri pati za ma{ini {to vr{ele edna rabota, la`no pretstavuvaj}i deka bagerite rabotele 30 dena po red, a rabotnicite 90 ~asa bez prekin. Spored presmetkite, od dr`avata se ograbeni 550 milioni evra. “Operativnite tro{oci za iznajmuvawe na ma{inerijata se zgolemija za 80% vo 2009 godina, odnosno za 40 milioni

evra”, soop{ti aktuelniot direktor na Kolubara, Neboj{a ^eran. Toj ja prezede direktorskata funkcija po zaminuvaweto na sega uapsenite direktori. KAKO SE KRADELO?

1. MA[INI

Dragan Tomi}, porane{en izvr{en direktor na Kolubara, e uapsen vo Srbija na granicata so Makedonija koga se obidel da izbega vo Grcija, javuvaat srpskite mediumi.

Vo periodot 2004-2009 godina vo Kolubara po~na praktika na iznajmuvawe ma{ini od privatni kompanii, za {to celiot ovoj period se isplateni 130 milioni evra. Za da bidat rabotite u{te polo{i, dodeka bil direktor na Kolubara, Tomi} iznajmuval ma{ini od Kacer turist, vo koja toj e mnozinski sopstvenik. ^estopati direktorite zaveduvale deka ma{inite rabotele 24 ~asa na den vo tekot na celiot mesec.

APSEWATA SE SAMO PO^ETOK NA AKCIJATA “KOLUBARA” iderot na Nova Srbija, Vladimir Ili}, veli deka malverzacijata vo rudarskiot basen Kolubara ne treba da se povrzuva samo so periodot 2004-2007 godina, tuku treba da se ispita rabotata na pretprijatieto pred i po toj period. Trgovskoto dru{tvo za proizvodstvo, prera botka i transport na jaglen RB Kolubara e najgolem proizveduva~ na jaglen vo

L

srpskoto elektrostopanstvo. Sedi{teto na Kolubara se nao|a vo Lazarevac. Rudnikot e vo 100% sopstvenost na dr`avata Srbija. Za industriska i {iroka potro{uva~ka proizveduva okolu 1,2 milioni toni jaglen godi{no. Spored finansiskite rezultati na Kolubara, za prvite {est meseci od godinava kompanijata ima dobivka od 290 milioni dinari.

13 DIREKTORI NA REK BITOLA SE SOMNI^EA ZA KRIMINAL TE@OK SEDUM MILIONI EVRA itolskoto javno obvinitelstvo edna godina go ~e{la{e raboteweto na 13 direktori od REK Bitola, me|u koi i na zamenik-ministerot za zemjodelstvo, Zoran Kowanovski, poradi somnenie deka storile krivi~no delo zloupotreba na slu`benata polo`ba i ovlastuvawa. Spored Ministerstvoto za vnatre{ni raboti, dvanaestminata prijaveni vo

tekot na 2008 godina, koristej}i gi svoite toga{ni odgovorni funkcii vo REK Bitola, potpi{uvale fakturi za nadvore{ni firmi so koi napla}ale pove}e otkolku {to trebalo. Javnoto obvinitelstvo pred eden mesec gi otfrli prijavite protiv site porane{ni i sega{ni direktori vo REK Bitola, tvrdej}i deka ne bile del od organiziran kriminal.

B

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S

РЕД

I. Процедурален дел 1. Избор на претседавач и бројачи на гласови II. Работен дел 1. Усвојување на записникот од редовната седница на Собранието на Друштвото од 11.07.2011 година. 2. Разгледување на известување со предлог за одобрување на голема зделка од Одборот на директори 3. Донесување на Одлука за одобрување на голема зделка Собранието ќе одлучува само за прашања кои се уредно ставени на дневниот ред. Вклучување на нови точки во дневниот ред се врши по писмен пат до Одборот на директори на начин утврден во член 390 од ЗТД. Право на учество во работата и право на глас на собранието има секој акционер лично или од него овластено лице кое ќе го застапува на собранието со писмено полномошно заверено на нотар. Акционерот е должен своето присуство да го пријави најдоцна до почетокот на седницата на собранието. Материјалите кои ќе се разгледуваат на седницата на собранието се достапни на акционерите од денот на објавувањето на повикот секој работен ден во деловните простории на друштвото од 12:00 до 13:00. Хотел Балкан АД Кавадарци одбор на директори

Od 4 do 13 noemvri 2011 godina vo [vajcarija SAEM ZA HRANA I PIJALACI „COMPTOIR BROYARD” VO PAJERN Vo periodot od 4 do 13 noemvri 2011 godina, Stopanskata komora na Makedonija, organizira u~estvo na makedonski kompanii na 6. Regionalna saemska manifestacija za hrana i pijalaci „COMPTOIR BROYARD” vo Pajern, [vajcarija. Dokolku postoi interes za nastap na makedonski kompanii, Upravniot komitet na Saemot vo Pajern, }e ja prifati R. Makedonija kako zemja-partner na ovogodine{niot saem i na makedonskite kompanii }e im ponudi specijalni povlasteni uslovi za nastap. Podetalni informacii na veb-portalot na Stopanskata komora na Makedonija: www.mchamber.mk. Lica za kontakt: Venera Andrievska tel:3244037; faks:3244088 E-mail:Venera@mchamber.mk

Biljana Peeva-\uri} Tel: (02) 3244034; Faks:(02) 3244088 Call Centar: (02) 15015 E-adresa: biljana@mchamber.mk


Balkan / Biznis / Politika

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

 DRAGAN  VITOMIR  RADOSLAV TOMI] DIMITRIJEVI] SAVATIJEVI]-KENE  Porane{nite generalni direktori na Kolubara sega se somni~at za kriminal od 12 milioni evra vo rudnikot, kako i deka go “olesnile” buxetot za polovina milijarda evra.

POLIGRAF! Vitomir Dimitrijevi}, poznat kako Vita Gu{an, Gu{an tri godini gi izdaval svoite ma{ini na Kolubara, koi, spored rabotnite nalozi, rabotele po 24 ~asa na den, bez prekin. Na pove}e od 20 ma{ini, sopstvenost na Dimitrijevi}, dnevno se kradele po 20 ~asa ili 600 ~asa mese~no. Ako eden raboten ~as ~inel 8.500 dinari, samo za tri meseci se ukradeni 15,3 milioni dinari.

APSEWATA SE POLITI^KA PRESMETKA?!

Srpskite mediumi prenesuvaat deka pogolem del od uapsenite go obvinuvaat Tomi}, velej }i deka toj odlu~il da gi iznajmuva ma{inite i da vnesuva la`ni podatoci za raboti koi nikoga{ ne se slu~ile. Uapsenite tvrdat deka Tomi} potro{il milioni od dr`avnite fondovi na Kolubara doniraj}i za crkvi, sportski klubovi, poedinci i organizacii, vklu~itelno i za nacionalisti~kata organizacija Dveri srpske (Srpski vrati). Demokratskata partija na Srbija (DSS) go stavi Tomi} na ~elo na Kolubara koga be{e premier Voislav Ko{tunica. DSS, koja sega e

2. JAGLEN

3. GORIVO

Privatnata mehanizacija stavala gorivo od privatni benzinski pumpi, ne retko i od svoite benK

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

veli toj. Sepak, porane{niot generalen direktor na Kolubara, Slobodan \eri}, koj ja vr{e{e funkcijata za vreme na po~inatiot premier Zoran \in|i}, be{e me|u prvite {to predupredija za kra`ba vo pretprijatieto pred nekolku godini. Drugi vme{ani vo situacijata acijata so Kolubara se srpskite biznismeni iznismeni Radoslav Savatijevi}-Kene i Vitomir Dimitrijevi}. Pred da bidee priveden Savatijevi} ve}e be{e voo doma{en pritvor nekolku meseci, pod somnevawe za la`na izgradbaa na patni zaobikolnici okolu Po`arevac `arevac i Smederevo. Kolubara iznajmuvala najmuvala

vo opozicija, bara od odgovorno i nepristrasno da se utvrdi utvr dali imalo kr{ewe na zakonite vo v toa pretpriodgovoren. jatie i koj bil odgovo “Mnogu e opasno ako “M k apsewata se za politi~ka presmetka so protivnicite”, veli Petar Petrovi}, portparol na DSS. Porane{niot minister za infrastruktura vo vladata na Ko{tunica, Velimir Ili}, objasnuva deka visokite ceni na Kolubara nikoga{ ne bile diskutirani na sostanocite na Vladata. “Toa be{e praktika {to trae{e so godini, ne samo za vreme na na{ata vlada, tuku i pred 2000 godina”,

zinski. Toa gorivo go pla}ala Kolubara i toa na osnova na faktufaktu rite koi gi prijavuvale privatnite kompanii. Ako ma{inite fiktivno rabotele po 31 den od mesecot, Kolubara mese~no pla}ala po 32.000 evra po ma{ina.

Jaglenot od Kolubara e 30% poevtin otkolku vo magacinite. Do dr`avniot jaglen mo`ele da stignat samo privilegirani lu|e, glavno od firmite koi so ma{ini vadele jaglen od Kolubara. Istiot ovoj jaglen privatnite kompanii go preprodavale na dr`avni kompanii. Na primer, na 10.000 toni jaglen se ostvaruvala neto-zarabotka od okolu 250.000 evra.

13

od tri pretprijatija vo sopstvenost na Savatijevi} i mu prodavala jaglen po namaleni ceni na negovoto ~etvrto pretprijatie. Okolu 100 sopstvenici na ma{ini rabotele so Kolubara, vklu~itelno i snaata na gradona~alnikot na Jagodina, Dragan Markovi}-Palma, pretsedatel na Obedinetata srpska partija vo vladeja~kata v l a d i n a koalicija.

SNE@ANA MALOVI] MINISTER ZA PRAVDA NA SRBIJA

Vetuvam deka nema da zastanam ovde. Dr`avnite organi ani se koordinirani i na{ata podgotvenost da se izborime protiv korupcijata ne treba da se doveduva vo epra{awe. Srbija nikoga{ povtorno nema da bide gledana kako zemja vo koja korupcijata e prifatliva ilii kradcite se za{titeni. L

A

S

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S


K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S


Feqton

KAPITAL / 17.10.2011 / PONEDELNIK

15

LONDONGRAD – OD RUSIJA SO KE[: INSAJDERSKA PRIKAZNA ZA OLIGARSITE Po~ituvani ~itateli, vo sorabotka so izdava~ite AEA, “Kapital” vi go pretstavuva vozbudliviot bestseler na Mark Holingsvort i Stjuart Lensli, “Londongrad - od Rusija so ke{“. Ne ja propu{tajte neverojatnata prikazna za toa kako London stana dom na ruskite superbogata{i, raska`ana za prv pat i bazirana vrz vistinski likovi i nastani. Ultravozbudlivo ~etivo za `ivotot protkaen so neviden luksuz, ubavi `eni, privatni avioni, megajahti, najdobrite svetski fudbaleri i telohraniteli vo crni “renx-roveri” so neprobojni stakla

NERAZRE[ENA MISTERIJA Iako del od zaklu~ocite na istragata govorea vo prilog na toa deka nesre}ata vo koja zagina advokatot na oligarsite ne e slu~ajna, taa do dene{en den ostanuva nerazre{ena misterija. Vo zagovor se somneva{e i soprugata na Kurtis, koja za smrtta na svojot ma` dozna direktno od eden ruski biznismen

GL ZNAAEV[A 1: ^OV E PRE EKOT [ MNOG TO U Nem emaa da do~ekam dla labbok okaa starost rekol Stiven Kurtis mnogu odamna, u{te pred da gi zapoznae Rusite.

LITERATURA ZA RAZLI^NI VKUSOVI

S

niot drug realen na~in e da intervenirate kaj komandite. Ako gi isklu~ite komandite, pilotot toa vedna{ bi go zabele`al... Sekoj obid da se upotrebi korozivna naprava ili naprava so dale~inska kontrola bi bil, isto taka, o~igleden Blagodarenie na svoite ruski kliza kapetanot Redford”. enti, britanskiot advokat Kurtis Na kraj, vlo{enite vre- pokraj helihopter, go kupi i zamokot menski uslovi i neis- Pensilvanija. kustvoto na pilotot bile poso~eni kako pri~ina za nesre}ata. Spored inspektorot na OIANS, “najverojatno pri~ina za nesre}ata bilo toa {to kapetanot Redford Redford stanal dezorientiran vo bil “komtekot na zavr{nite fazi petenten” na pribli`uvaweto kon da upraaerodromot Brnmaut”. vuva i da Sepak, iako vremeto vo tekot na leta so “agusta A109E”. Vo OIANS, kobnata ve~er na 3 fevruari 2004 pak, otkrija deka toj ne koristel godina be{e lo{o - slab do`d, letawe so pomo{ na instrumenti isprekinat oblak i naobla~eno u{te od 2000 godina, prifatile deka nebo - uslovite za letawe ne bil dobro zapoznaen so mar{rutata bea osobeno rizi~ni. Kako {to na letawe i deka ima realizirano negoviot tatko Denis podocna 78 ~asovi letawe vo tekot na pretvrde{e, “Maks ima{e letano thodnite dva meseci. mnogu, mnogupati vo zna~itelno Na istra`nata porota vo Gradskiot polo{i uslovi od ovie. I, ako sovet na Brnmaut & treba{e samo stanal dezorientiran, kako mo`el eden ~as da donese presuda za “smrt preku radiostanicata da ja opi{e vo nesre}en slu~aj”. No, nasproti pistata i da zboruva so presudata, nekoi bliski rodnini kontrolnata kula 26 sekundi ostanuvaat skepti~ni do den-denes. pred nesre}ata?”. ark Holingsvort e istra`uva~ki Tie istaknuvaat deka Redford bil novinar i avtor na pove}e knigi, Vo istragata, procenkite odgovoren, vnimatelen pilot, koj vklu~itelno i studijata za MI5, za iskustvoto i za kompe- odbival da go prevezuva Kurits britanskata Slu`ba za bezbedtentnosta na Redford bile vo minatoto koga vremeto bilo nost. Negovite novinarski tekstovi se objavuvaat vo Sandej Tajms, Gardijan i me{ani. Letal u{te od 1993 lo{o, kako, na primer, vo tekot na Fajnen{el Tajms. Od maliot broj intervjua godina, imal registrirano nevremeto sproti edna Nova godina napraveni so nego, se znae deka toj ne 3.500 ~asovi letawe i re- vo zamokot Pensilvanija. saka mnogu da zboruva javno, niti pak e dovno go prevezuval Kurtis. Porane{nite sovetnici za bezbedqubitel na {oping. nost na Kurtis, isto taka, u{te se rugiot avtor, Stjuart Lensli e Vo tekot na negovata operanovinar i ekonomski konsultant koj tivna obuka za letawe so somnevaat. Nigel Braun e nepopus`ivee ju`en London. Me|udrugoto noviot usovr{en “agusta tliv vo tvrdeweto deka toa bilo toj e dobitnik na nekolku nagradi atentat i mnogu ostro ja kritikuva kako televiziski i radio producent, me|u A109E”, Redford se konsultikoi e i nagradata na Wujor{kiot tele- ral so dvajca instruktori. policijata. “Toa {to ne mo`am da viziski i filmski festival. Vo negovata “Po~uvstvuvav deka negogo razberam e zo{to nikoga{ ne kniga od 1985 godina, Poor Britain, toj ja be{e sprovedena pravilna istraga definira{e mo}ta upotrebuvaj}i metodologija koja podocna vata doverba ja nadminuva kako za ubistvo”, veli toj. “Ima{e po~naa da ja primenuvaat istra`uva~ite i vladite na Velika negovata kompetentnost”, Britanija, Evropskata unija i golem broj zemji, od Japonija svedo~e{e Alan Dejvis, no opravdana pri~ina za somnevawe, do Ju`na Afrika. Ri~ard Popi zaklu~i deka bidej}i Stiven dobiva{e smrtni zamrt ta n a St i v e n Kurtis ostanuva enigma do den-dene{en. Sepak, nikakvi uverlivi dokazi za sabota`a ili za ubistvo dosega ne se otkrieni. Vo zaklu~okot od istragata na OIANS se veli: Bea razgleduvani mo`nostite za neovlastena intervencija. Improvizirana eksplozivna naprava mo`ebi bila postavena vo kabinata ili na mestoto odredeno za baga`. Sepak, site vrati od kabinata, kaj neo{tetenata metalna obvivka na vratite za baga`ot, bea najdeni na mestoto od nesre}ata. Nikakvi dokazi za o{tetuvawe, osven tie {to se voobi~aeni za takov udar so zemjata, ne bea najdeni na niedna vrata. Osobeno ne se zabele`ani nikakvi udari na ~esti~ki so visoka brzina vo niedna komponenta od ovie vrati. Pol Hanant, vi{ inspektor na OIANS, vo istra`nata postapka izjavi: “Ako sakate da soborite letalo kako {to e ova, toga{ ili treba da go uni{tite sistemot na glavniot rotor ili da izvr{ite intervencija vo kutijata na glavniot menuva~. Edinstve-

M

D

3

kani, postoe{e motiv poradi toa {to go znae{e, a postoeja i somnitelni okolnosti. No, policijata nitu me vikna mene na razgovor, nitu moite kolegi, a nitu klientite na Stiven ili negovite vraboteni. Voobi~aeno, policijata bi go ispra{ala posledniot {to zboruval so nego, a jas sum toj ~ovek. Ne mo`eme so sigurnost da znaeme {to mu se slu~ilo na Stiven, no mislam deka treba{e da ima potemelna istraga”.

ADVOKATSKO PRET^UVSTVO?

Iako soprugata na Kurtis nikoga{ ne poveruva deka soprugot & e ubien, taa seriozno razmisluva{e zo{to eden ruski biznismen prv ja izvesti za smrtta na nejziniot soprug. “@alam {to Stiven e mrtov”, & rekol. Policijata & se javila duri eden ~as podocna za da & ka`e deka “imalo nesre}en slu~aj”. Postoi golema doza preciznost vo pret~uvstvata {to Kurtis gi imal vo vrska so negova predvremena smrt, bidej}i ostavil detalni instrukcii za svojot pogreb. Tie bile, vo golem del, pod vlijanie na negovoto sueverie, re~isi od fatalisti~ka priroda. Veruval vo duhovi i vo zadgroben `ivot i sekoga{ mislel deka }e umre mlad. “Nema da do~ekam dlaboka starost”, rekol mnogu odamna, u{te pred da gi zapoznae Rusite. Osven toa, na Kurtis mu bila di-

Od 2000 godina navamu AEA izdava~i objavuva knigi od razni oblasti: proza, poezija, literatura za mladi, publicistika, popularna psihologija, ezoterija... Proda`niot salon Egipetska sonuvalka vo centarot na Skopje izobiluva so bogata literatura – od sovremenite makedonski pisateli, preku angliskite klasici, s$ do detskata literatura, seto toa po dostapni ceni. • Od doma{nite avtori AEA izdava~i gi objavila Bo`in Pavlovski, Mateja Matevski, Mitko Maxunkov, Eftim Kletnikov, Radovan Pavlovski, Tome Arsovski... • Od stranskite X.R.R. Tolkin, K.S. Luis, Malkolm Gladvel, Kaled Hoseini, Jasmina Kadra, Kormak Mekkarti, Xered Dajmond, Karla del Ponte... Prevodot na trilogijata “Gospodarot na prstenite” od Tolkin be{e vistinski hit pred nekolku godini i e proekt kakov {to retko bele`at izdava~ite vo zemjava. • Pred dve godini vo Skopje go pre~eka i dobitnikot na Bukerovata nagrada, Tomas Kenili, avtorot na “[indlerovata arka (lista)”, izdanie isto taka na AEA.

jagnosticirana leukemija i retko zaboluvawe na krvta. Toa se manifestiralo na bizarni na~ini. Vo tekot na edno patuvawe na more, lo{o se udril vo polugata na brodot i eden prijatel bil {okiran koga so svoi o~i videl kako krvavata rana na tkivoto se zale~ila sama od sebe. Kurtis moral redovno da odi na transfuzija na krvta za da mu se stabilizira sostojbata, kako i da zema “varfarin” za razreduvawe na krvta i za spre~uvawe na nejzino zgrut~uvawe. Isto taka, nosel hirur{ki ~orapi za da spre~i tromboza vo venite. Po dve operacii vo edna privatna klinika, mu rekle deka nema da smee pove}e da leta so avion, bidej}i toa }e mu ja vlo{i sostojbata. No, mu bilo dozvoleno da leta so helikopter i tokmu toa e pri~inata {to samo tri meseci pred da zagine go zameni svojot star helikopter so “agusta A109E”. (PRODOL@UVA) VO UTRE[NIOT BROJ: NA POGREBOT NA ADVOKATOT SE POJAVUVAAT GLAVNITE YVERKI OD “JUKOS”, A ME\U NIV I VASILIJ ALEKSEWAN, PORANE[NIOT DIREKTOR NA KOMPANIJATA.


Kapital Akademija...

member of KAPITAL MEDIA GROUP m

објавува

РАБОТИЛНИЦА

ДЕФИНИРАЈТЕ ИЗВОЗНА СТРАТЕГИЈА И СТЕКНЕТЕ НОВИ АЛАТКИ ЗА ЗГОЛЕМУВАЊЕ НА ИЗВОЗОТ! 27-28 Октомври 2011 година  Хотел “Александар Палас“ Скопје

ПО ДВА ДЕНА РАБОТА ЌЕ СИ ЗАМИНЕТЕ СО:

УНИКАТНО, ОРИГИНАЛНО!

 готова и разработена извозна стратегија  сет алатки кои можат веднаш да се спроведат во пракса  дефинирани решенија и одговори на сите проблеми и дилеми поврзани со извозот  поддршка при имплементација на дефинираните активности од предавачите-консултанти!  Контакт со компании кои се соочуваат со исти или слични дилеми и развојни цели  Богата литература и корисни материјали на тема извоз и освојување нови пазари

За прв пат во Македонија извозните компании и оние кои тоа сакаат да станат и да освојат нови пазари имаат единствена можност со искусни и докажани консултантни два дена да изработат извозна стратегија за своите компании! Наместо искуството на успешни извозни компании, овојпат case stydy на работилницата ќе биде токму Вашата компанија!

НА РАБОТИЛНИЦАТА ЌЕ НАУЧИТЕ:

 Како да направите анализа на можните извозни пазари, реално да лоцирате каде се наоѓате и да дефинирате каде сакате да бидете во иднина?  Кои пазари се полесни а кои потешки за освојување?  Кои се сите неопходни елементи кои треба да ги содржи една извозна стратегија?  Како да го спроведете акциониот план кој ќе ве доведе до целта- поголем извоз?  Алатки за зголемување на извозот: cold calling, посета на саеми, продажен состанок, генерирање нови контакти!

ПРЕДАВАЧИ ПЕТАР ЛАЗАРОВ

Macedonia Export, kompanija specijalizirana za promocija i trgovija so makedonski proizvodi na me|unaroden i lokalen pazar, koja nudi konsultantski uslugi za marketing, proda`ba i izvoz.

КАЛИН БАБУШКУ

Macedonia Export

КРУМ ЕФРЕМОВ

direktor na Direktoratot za ekonomska diplomatija vo Ministerstvoto za nadvore{ni raboti

РАБОТИЛНИЦАТА Е ПРЕПОРАЧЛИВА ЗА:

 Генерални менаџери и сопственици на компании  Менаџери за извоз и нови пазари

ПроектотKapitalАcademy...еформиранна25.09.2011лицазаконтакт:ГорданаМихајловска,ДијанаГулакова023298110www.kapital.mkobuki@kapital.com.mk

Kapital Akademija...

member of KAPITAL MEDIA GROUP m

објавува

РАБОТИЛНИЦА ФИНАНСИСКИТЕ ИЗВЕШТАИ КАКО АЛАТКА ЗА ДЕЛОВНО ОДЛУЧУВАЊE ПОДГОТОВКА И АНАЛИЗА 4-5 Ноември 2011 година  Хотел “Александар Палас“ Скопје

Финансиските извештаи се повеќе од бројка! Тие се многу повеќе од законска обврска! Финансискиот извештај во денешниот бизнис свет е основната деловна алатка на секој менаџер кој врз основа на добиените информации од истиот треба да ги донесе клучните одлуки. Оваа работилница ќе ве научи како и вашиот финансиски извештај да стане вашатa клучна алатка. Ќе научите кој е правилниот сет алатки за изработка на финансиски извештај, како правилно да ги читате извештаите, да ги потенцирате, дефинирате, пресметувате и толкувате соодветните показатели од финансиските извештаи. А сето тоа поткрепено со готови матрици, кои понатаму слободно ќе може да ги користите во секојдневната работа!

РАБОТИЛНИЦАТА Е НАМЕНЕТА ЗА:

 Финансиски менаџери  Сметководители  Лица кои подготвуваат финансиски извештаи и анализи  Сопственици на компании  Претприемачи

ЌЕ ДОБИЕТЕ ГОТОВИ МАТРИЦИ ЗА:

 Биланс на состојба - сублимирана форма со мапирање Биланс на успех - сублимирана форма за  со мапирање  Добивка и профитна маржа со графикони за движења  Правична распределба на плати според позиции  Мерење на профитабилноста/успешноста со планот и/или споредно со минати години  Завршна пресметка за 2011 според најновиот меѓународен стандард за МСП со мапирање  Приходи и трошоци во еден преглед и нивна интеракција со мапирање  Структура на побарувања и обврски по рочност

ЌЕ СЕ СТЕКНЕТЕ СО СЛЕДНИВЕ ЗНАЕЊА:

 Значење и примена на сметководствените податоци  Основи за подготовка на финансиските извештаи  Сет на финансиски извештаи  Подготовка на финансиски извештаи  Значење на финансиските извештаи  Читање и анализа на финансиските извештаи  Анализа на финансиските извештаи – пресметка на финансиски индикатори  Врска на финансиските индикатори со извештаите и како да ги толкуваме  Анализа на трошоците преку финансиски извештаи  Анализа на приходите преку финансиски извештаи  Поврзаност на финансиски извештаи

ПРЕДАВАЧ КАТЕРИНА БОШЕВСКА

Fинансиски диrектоr на EOS Matrix Македонија и финанsиsки конsuлтант за Иsточна Евrопа. Ангажиrана е како надвоrешен sоrаботник и тrенеrобuчuвач за теми од облаsта на финанsиsки менаџмент од rеномиrани тrенинг агенции-конsuлтантsки кuќи.

Проектот Kapital Аcademy... е формиран на 25.09.2011 лица за контакт: Гордана Михајловска, Дијана Гулакова  02 3298 110  www.kapital.mk  obuki@kapital.com.mk

388-17.10.2011  

388-17.10.2011

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you