Issuu on Google+

KOJ ]E PROFITIRA OD NOVIOT GRAD VO GEVGELIJA

MINISTERSTVOTO ZA TRANSPORT NE KA@UVA [TO PREPORA^AA KONSULTANTITE

DR@AVNOTO ZEMJI[TE VO GEVGELIJA SE PRODAVA DESETPATI POEVTINO OD PRIVATNOTO!?

KAKO ]E SE PRODADE MAKEDONSKA PO[TA AKO TRUPA VRABOTENI I TRO[I PARI ZA REKLAMI?

 STRANA 4

 STRANA 9

vtornik

...samo idejata e kapital, sè drugo e pari...

~len na grupacijata KAPITAL MEDIA GROUP

MAND INTERNACIONAL KUPI U[TE EDNA DR@AVNA PARCELA

KAKO KO[ARKAROT PECE NAUMOVSKI JA [IRI GRADE@NATA IMPERIJA?!

OTKAKO MINATATA GODINA FIRMATA NA KO[ARKAROT PECE NAUMOVSKI KUPI DVE PARCELI NA KEJOT NA VARDAR VO NASELBATA AERODROM, NA KOI VE]E PO^NA DA SE GRADI AKVAPARK, VO PETOKOT MAND INTERNACIONAL, KAKO EDINSTVEN U^ESNIK NA JAVNOTO NADDAVAWE, JA KUPI I SOSEDNATA PARCELA, NA KOJA ]E GRADI SPORTSKI CENTAR.  STRANA 2-3 vtornik-22. mart. 2011 | broj 252 | godina 1 | cena 20 den. | tel. 3 298 110 | faks. 3 298 111

NA ZATVORAWE, PONEDELNIK,21.03.2011, 13.00~.

MBI 10 MBID OMB

00,19% 0,73% 0 0,27% 00,

EVRO/DENAR DOLAR/DENAR EVRO/DOLAR

661,50 443,52 1,41

NAFTA BRENT EURORIBOR

115,91 1 1,93%

BIZNISMENITE BARAAT:

"KAPITAL" DOSIE LIBIJA, VOJNA, NAFTA, PARI

Da se ukine dava~kata za zadol`itelni nafteni rezervi  STRANA 11

INDEKS NA MAKEDONSKA BERZA (21.03) 2.628

MBI 10

2.618 2.608 2.598 2.588

ZORAN TALER Jas sum nevin, Skopje me mesti!

2.578 2.568 2.558 2.548 15.3

17.3

19.3

Hotelite gi zgolemija rezervaciite, godinava o~ekuvaat pove}e turisti  STRANA 10

 STRANA 10

21.3

KOLUMNA D R RUBIN ZARESKI ZA D-R

ZO[TO GADAFI GO SVRTE SVETOT PROTIV SEBE?!

 STRANA S 12-13

WWW.KAPITAL.MK

ZDRAVSTVEN ZDRAVSTVENA KONF(T)UZIJA KONF(T)UZI  STRANA 14 VOVEDNIK D ALEKSANDRA SPASEVSKA

“STROGO DOVERLIVO” DOVERLIV  STRANA 2

PO^ETOK 30 MART 2011


Navigator

2

PRVIOT BROJ NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL IZLEZE NA 17 MART 2010 g.

VTORNIK 22 MART 2011

“STROGO DOVERLIVO”

E

Eden zainteresiran kupuva~ na javna licitacija na koja sam so sebe naddava normalno e da postigne cena koja e daleku pod pazarnata. Ama toa ne e problem za Ministerstvoto za transport, koe vo posledno vreme vaka prodava atraktivni dr`avni parceli za izgradba na hoteli, trgovski centri, stanbeni kompleksi, sportsko-rekreativni centri. Iako akcijata za proda`bata na grade`noto zemji{te vo sopstvenost na dr`avata, koja po~na pred dve godini, treba{e da bide transparentna, so elektronsko naddavawe i da obezbedi pove}e pari vo buxetot, vo posledno vreme se ~ini deka e samo alatka so koja dr`avnoto zemji{te po bagatelni ceni go kupuvaat edni isti firmi. Toa n$ tera da pra{ame dali ovie firmi se slu~ajni ili, pak, se odnapred izbrani po merak na vlasta. Otkako minatata godina Vladata odlu~i dr`avnoto zemji{te nameneto za hoteli, trgovski centri i benzinski stanici da go prodava po po~etna cena od edno evro za metar kvadraten, ve}e ne se znae redot koj, {to i kade kupuva. Na parcelite, za koi spored pazarnata logika bi trebalo da ima najmnogu zainteresirani, vo posledno vreme se javuva samo po eden zainteresiran kupuva~. [to e u{te pointeresno, vakvata praktika na nikoj ne mu e ~udna, nitu

netransparentna. Na nikoj ne mu e ~udno koga odedna{ }e slu{ne deka vo centarot na Skopje, na plo{tadot Makedonija nekoj kupil zemji{te po cena koja ne e ni blisku do pazarnata i }e gradi hotel. U{te pomalku ~udno e koga }e slu{neme deka nikoj ne bil zainteresiran za ovaa parcela i se javila samo edna kompanija, koja otkako licitirala, vo slu~ajov sama so sebe, so edno naddavawe kupila dr`avno zemji{te za sme{na suma. Na Vladata ne & e netransparentno nitu koga eden dr`aven funkcioner }e kupi dr`avno zemji{te na koe }e gradi hotel, nitu, pak, koga eden ist investitor si kupuva nekolku dr`avni parceli edna do druga i za niv nikoj ne e zainteresiran. Namesto da dovede red, za da bide u{te polesno i pobrzo da gi prodade parcelite, Ministerstvoto za transport i vrski minatata godina ja smeni uredbata za proda`ba na zemji{te na licitacija. Ministerstvoto utvrdilo deka nikoj ne se javuval na licitaciite, pa ovozmo`i da licitira i samo eden kupuva~ i da si go kupi zemji{teto za najmalku 1,1 evro za metar kvadraten. So ova se otvori u{te pogolema mo`nost za zloupotrebi. Pa, kako }e doznae nekoj deka ima licitacija za proda`ba na atraktivno zemji{te koga toa ne se reklamira. Gra|anite se “naviknaa” za site aktivnosti na Vladata da se informiraat preku skapi reklami. Nema koj ne znae i ne e informiran za vladinite kampawi za treto dete, za visoko obrazovanie, Makedonija ve~na, kampawata protiv abortusot. Koga gi nema, kako ni{to

ALEKSANDRA SPASEVSKA

spasevska@kapital.com.mk spa p sevska@ka @ pit p al.com.mk

da ne se slu~uva. Slu{ame {to rabotat Elektrani na Makedonija, sega }e slu{ame i za toa {to raboti Makedonska po{ta, ama ne koga dr`avata prodava atraktivno zemji{te za bez pari. Ne ni treba da slu{neme. Toa e celta. Zatoa se prazni zborovite na ministerot Mile Janakieski deka odlu~il zemji{teto da se prodade i so eden kupec na naddavaweto za da privle~e investicii, a posebno stranski. Nitu privle~e, nitu }e privle~e. Ama zatoa sobra eden kup “somnitelni lica” na javnite naddavawa, koi sega se gazdi na zemji{teto. E pa, ministre, ako namesto za reklami za transparentnoto rabotewe na Ministerstvoto, koi vo najudarnite termini se prika`uvaat na nacionalnata televizija, go reklamirate dr`avnoto zemji{te, }e se javat i pove}e zainteresirani investitori.

GLAVEN I ODGOVOREN UREDNIK

Qup~o Zikov

OFFICE MANAGER I FINANSII:

ZAMENICI NA GLAVNIOT UREDNIK

Aleksandra Nikolova: ++389 2 2551 441/ lok:104 nikolova@kapital.com.mk

Spasijka Jovanova, Verica Jordanova, Biqana Zdravkovska Stoj~evska

PRETPLATA NA DNEVNIOT VESNIK KAPITAL I NA MAGAZINOT KAPITAL:

POMO[NICI NA GLAVNIOT UREDNIK

Sawa Savovska: ++ 389 2 551441 /lok: 101 pretplati@kapital.com.mk

Igor Petrovski, Maja Bajalska Georgievska, Aleksandra Spasevska

REKLAMA

GRAFI^KI I IT DIREKTOR

Aleksandra Stojmenova: ++389 2 2551441/ lok:103

Nikolaj Toma{evski

marketing@kapital.com.mk; aleksandra@kapital.com.mk

GRAFI^KI PRELOM I WEB ADMINISTRACIJA

OGLASI

Nade Toma{evska, Igor Toma{evski

Dijana Gulakova: ++389 2 2551441/ lok: 105

FOTOGRAFIJA

gulakova@kapital.com.mk

36.000

vra potro{ilo Ministerstvoto za lokalna Eisporaka samouprava vo 2009 godina za nabavka i na ~etiri u~ebnici na makedonski jazik bez dogovor za regulirawe na avtorski prava, {to ostavalo mo`nost dopolnitelno da se pla}a za istite knigi, pi{uva vo posledniot izve{taj na Dr`avniot zavod za revizija. Revizorite otkrile i nezakonsko tro{ewe na buxetski pari vo Ministerstvoto, na ~ie ~elo i toga{ i sega stoi ministerot Musa Xaferi. Revizijata otkrila deka se pla}alo so fakturi bez pokritie ili so falsifikuvani fakturi. Ministerstvoto platilo i 3.800 evra za ugostitelski uslugi samo vo eden lokal i dopolnitelni 12.700 evra vo drugi ugostitelski objekti, za koi nema opis za kogo se plateni i po koj povod. Revizorskiot izve{taj otkriva deka vo Ministerstvoto bile potro{eni 11.500 evra, so fakturi bez nikakvo pokritie, samo za gorivo i masla za slu`benite vozila.

MAND INTERNACIONAL KUPI U[TE EDNA DR@A

Prviot broj na dnevniot vesnik Kapital se pojavi na 17 mart 2010 telefon: ++ 389 3 298 110 Фaks: 3 298 111 e-mail: kontakt@kapital.com.mk Izdava: KAPITAL MEDIA GROUP doo Skopje, ul.Veqko Vlahovi} br 11, (delovna zgrada na Tehnometal Vardar AD, 2 kat) 1000 Skopje, p.fah: 503, Republika Makedonija; PRETSEDATEL NA ODBOROT NA SODRU@NICI: Qup~o Zikov IZVR[EN DIREKTOR: Gordana Mihajlovska

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Aleksandar Ivanovski

SPECIJALNI PRILOZI:

Jasmina Savovska Tro{anovski: ++389 2 2551 441/ lok: 102, prilozi@kapital.com.mk Pe~ati: Grafi~ki Centar Skopje Spored misleweto na Ministerstvoto za kultura za dnevniot vesnik “Kapital” se pla}a povlastena dano~na stapka. Tekstovite i fotografiite ne se vra}aat. Site objaveni tekstovi, fotografii i druga grafi~ka oprema se avtorski za{titetni i mo`at da bidat preobjaveni, ili na drug na~in koristeni samo so dozvola na izdava~ot. Dano~en broj: MK 4030999366644; @iro smetki: Eurostandard banka: 370011100019555

KAKO KO[ARK MOVSKI JA [ IMPERIJA?! Otkako minatata godina firmata na ko{arkarot Pece Naumovski kupi dve parceli na kejot na Vardar vo naselbata Aerodrom, na koi ve}e po~na da se gradi akvapark, vo petokot Mand internacional, kako edinstven u~esnik na javnoto naddavawe, ja kupi i sosednata parcela, na koja }e gradi sportski centar. Ko{arkarot dosega kupi nekolku dr`avni parceli po mnogu poniska cena od pazarnata, so {to sozdava grade`na imperija na koja mo`e da mu pozavidat mnogu poiskusni biznismeni vo ovaa oblast. Kako ko{arkarot Naumovski go gradi biznisot? ALEKSANDRA SPASEVSKA

spasevska@kapital.com.mk

S

So poslednoto dr`avno zemji{te, koe minatata nedela kako edinstven kupuva~ go dobi firmata Mand internacional, ko{arkarot Pece Naumovski si oformi parcela od vkupno 33.553 metri kvadratni, na koja za nekolku godini treba da izgradi ogromen sportski kompleks. Otkako minatata godina firmata na Naumovski kupi dve parceli na kejot na Vardar vo naselbata Aerodrom, na koi ve}e po~na da se gradi akvapark, vo petokot Mand internacional ja kupi i sosednata parcela, na koja }e gradi sportski centar. Zemji{teto

se prostira na povr{ina od 11.408 metri kvadratni, a Naumovski go kupi za 2.000 denari za metar kvadraten. Naumovski treba da plati samo 370.000 evra za dr`avnata parcela. Zemji{teto kade {to sega se gradi akvaparkot Naumovski lani go kupi vo javnoto naddavawe na koe ja pobedi firmata na negoviot tatko, Mihajlo Naumovski. Dvete parceli, so vkupna povr{ina od 32.145 metri kvadratni, Mand internacional, firmata ~ija osnovna dejnost e trgovija na golemo i proizvodi so tutun, gi kupi po cena od 2.000 denari za metar kvadraten, so po~etnata cena od 1.900 denari, odnosno za okolu eden milion evra. Dali slu~ajno pri javnoto naddavawe za ovie dr`avni parceli nema drugi zainteresirani kupuva~i?! U{te pove}e {to na krajot od minatata godina op{tina Aerodrom odlu~ila da go smeni detalniot urbanisti~ki plan so cel na zemji{teto

da dozvoli izgradba na sportsko-rekreativen centar namesto sala za hokej. I POKRAJ SIVE OVIE OKOLNOSTI, NAUMOVSKI TVRDI DEKA NEMA NI[TO SPORNO VO TOA [TO JA KUPIL SOSEDNATA PARCELA NA MESTOTO KADE [TO VE]E GO GRADI AKVAPARKOT. “Toa be{e javna licitacija na zemji{te, kade {to jas se javiv kako edinstven zainteresiran i ja kupiv parcelata. Ako nekoj misli deka sum ja kupil evtino i deka bilo dogovoreno, neka se prijavi i neka ja kupi, neka investira ili ako saka, mo`e da bide partner vo investicijata”, izjavi Naumovski za “Kapital”. Toj objasnuva deka parcelata ja kupil za da se kompletira prostorot, bidej} i, kako {to pojasnuva, na toj na~in investicijata vo akvaparkot }e bide celosna. Naumovski ne saka{e da ka`e za kolkava investicija

JAVNA LICITACIJA USPE[NA I SO EDEN U^ESNIK Minatata godina Ministerstvoto za transport i vrski ja izmeni uredbata, so {to dozvoli javnata licitacija da bide uspe{na i dokolku se prijavi samo eden u~esnik. Ova prakti~ki bi zna~elo deka prijaveniot samo treba da ponudi cena povisoka od edno evro, makar i za eden evrocent. Ekspertite toga{ komentiraa deka vakvata zakonska mo`nost ostava golem prostor za zloupotrebi, osobeno vo vreme koga dr`avnoto zemji{te se prodava po po~etna cena od samo edno evro za kvadrat, a se prodavaat atraktivni lokacii vo glavniot grad. Ministerot Janakieski odlukata ja pravda{e kako merka za pottiknuvawe na investiciite, odnosno da ne propadne naddavaweto dokolku se javi samo eden zainteresiran investitor..


Navigator

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

 LIDERI

 NE IM BE[E DENOT

 3

 POBEDNIK INVESTICIJA ZA RAZVOJ NA OSIGURITELNIOT PAZAR

NENAD \OKOVIЌ

GVIDO VESTERVELE

MILE JANAKIESKI

JIR@I BUZEK

obedata na teniP skiot turnir vo Indijan Vels e 22-ra po

ermanija igra mnogu Gvoenata pametno - ja poddr`a akcija vrz Libija

vropskiot parlament go u stana navika atrakE potrese korupciska afera M tivni parceli zemji{te vo koja se vme{ani direktno da gi prodava na “javno

red pobeda na srpskiot teniser, so {to sobori u{te eden rekord

logisti~ki i tehni~ki, no ne dozvoli germanski vojnici da u~estvuvaat vo napadite

naddavawe”, na koe se prijavuva samo eden naddava~, koj stanuva i kupuva~

trojca pratenici, {to frli damka vrz raboteweto na ovaa institucija

AVNA PARCELA

KAROT PECE NAUIRI GRADE@NATA

PECE NAUMOVSKI KO[ARKAR I BIZNISMEN “Toa be{e javna licitacija na zemji{te, kade {to jas se javiv kako edinstven zainteresiran i ja kupiv parcelata. Ako nekoj misli deka sum ja kupil evtino i deka bilo dogovoreno, neka se prijavi i neka ja kupi, neka investira ili ako saka, mo`e da bide partner vo investicijata.” stanuva zbor, nitu, pak, na koj na~in i od koi izvori }e ja finansira izgradbata na kompleksot. Samo informira{e deka poradi slo`enosta na zafatot i na ureduvaweto na zemji{teto }e im bidat potrebni mnogu pove}e pari od prvi~no planiranite. “Dosega za popolnuvawe na zemji{teto kade {to }e se gradi akvaparkot imame investirano pove}e od eden milion evra. Dupkata mora{e da se popolni so kvalitetna zemja za da mo`e da se izgradi objektot spored standardite, so ogled na toa {to parcelata e na kejot na Vardar. Ne

bi sakal zasega vo javnosta da izleguvam so brojka za vkupna investicija, k j bbidej} j i toa se delovni planovi na kompanijata”, objasnuva Naumovski. No, so nego se povrzuvaat i nekolku grade`ni aferi. Naumovski e sopstvenik na nekolku atraktivni parceli na Vodno, od koi dve kupi vo 2002 godina, a edna kako na zaslu`en gra|anin mu ja podari Vladata. Prvata afera be{e koga firmata na Naumovski go kupi zemji{teto vo 2002 godina za samo 25 evra po metar kvadraten, dodeka pazarnata cena na parcelite na Vodno be{e od 200 do 400 evra. Toj na ovoj prostor, neposredno do porane{niot hotel Panorama, najavuva{e deka }e izgradi golem ko{arkarski trening-centar, nare~en Petarlend, no namesto toa, so negoviot partner, Zoran Azmanov, napravija rezidencijalni objekti vo koi prodavaat stanovi po cena od 1.538 evra za kvadrat. Na drugata parcela, pak, vedna{ do stanbenata zgrada, Naumovski planira da izgradi hotel. Na ovaa lokacija prvi~no bila predvidena izgradba na semejna ku}a vo visina od osum metri, a vo 2008 godina planot bil staven na javna anketa i

marki~kata na ku}ata bila mar prenameneta vo hotel visok pre 11 metri. Skandal izbi i so zemji{teto vo Debar Maalo, koe mu go prodala porane{nata gradona~alni~ka na Centar, Violeta Alarova, vo 2002 godina iako na nego postoel vremen objekt koj bil sopstvenost na privatni lica. Zemji{teto dr`avata go prodavala na firmata CDM Komin-Du{an, zad koja stojat Mihajlo i Petar-Pece Naumovski, za 535.000 denari, a starite sopstvenici ne mo`ele da go otkupat od op{tinata zatoa {to ve}e bilo prodadeno bez nivno znaewe. Po sudskiot spor zemji{teto go dobi firmata na Naumovski i na nego e predvidena izgradba na zgrada. Petar Naumovski be{e i pratenik od 2002 do 2006 godina od redovite na VMRODPMNE, a vo celiot mandat samo ~etiri pati se pojavi vo Sobranieto. VO POSLEDNITE NEKOLKU MESECI MINISTERSTVOTO ZA TRANSPORT PRODADE NEKOLKU ATRAKTIVNI DR@AVNI PARCELI NA JAVNA LICITACIJA NA KOI SE JAVI SAMO EDNA KOMPANIJA. Samo vo poslednite nekolku nedeli, osven zemji{teto vo

Aerodrom na Pece Naumovski, be{e prodadeno i dr`avno zemji{te na nekolku drugi atraktivni lokacii. Pred dve nedeli dr`avna parcela vo Aerodrom kupi i semejstvoto na Zlatko Kalenikov, pretsedatelot na Sojuzot na stopanski komori i sopstvenik na avtoku}ata Kadis. Toj na kejot na Vardar, vedna{ do salata MZT, kade {to Naumovski go gradi akvaparkot, }e gradi bazen. Zemji{teto go kupi firmata T-Reks Stojna i drugi, koja e vo sopstvenost na negovite roditeli. I ovaa kompanija be{e edinstvena zainteresirana na javnoto naddavawe i parcelata od 23.624 metri kvadratni ja kupi za 2.200 denari za metar kvadraten, odnosno vkupno plati okolu 850.000 evra. Pred dve nedeli dve atraktivni parceli na plo{tadot Makedonija Ministerstvoto za transport & prodade na gr~kata kompanija Demko prajm propertis na gr~kiot milijarder Dimitris Kondominas. Na licitacijata za parcelite na koi treba da se izgradi Oficerskiot dom i hotel firmata na Kondominas be{e edinstven ponuduva~ i stana sopstvenik na 6.300 kvadrati zemji{te po cena od 6.100 denari za metar kvadraten, odnosno za okolu 630.000 evra. Kako edna od najkontroverznite dr`avni parceli koi gi prodade Minsiterstvoto za transport be{e zemji{teto pod Kale za izgradba na hotel, koe go kupi Marjan Jovanov, toga{ direktor na Direkcijata za nafteni rezervi. Iako od Ministerstvoto smetaa deka proda`bata na zemji{teto bila transparentna, Jovanov, sepak, si dade ostavka od funkcijata. Inaku, Jovanov na licitacija, na koja u~estvuvaa pove} e ponuduva~i za parcelata za hotel, za koja po~etna cena od kvadrat iznesuva{e edno evro, ponudi najmnogu, odnosno 2.500 denari i za 8.745 kvadrati plati 358.400 evra.

@

@ivotnoto osiguruvawe, kako sektor koj ima najgolem potencijal za razvoj, dobiva nova konkurencija na osiguritelniot pazar. So investicija od tri milioni evra osiguritelnata kompanija Viner lajf i oficijalno po~nuva da nudi osiguritelni polisi za osiguruvawe na `ivot. So toa pazarot na `ivotno osiguruvawe, vo koj dosega rabotea samo dve dv kompanii, dobiva konkuren konkurencija koja se o~ekuva da ja razdvi`i ra celata industrija. Viner lajf podgotvila speci specijalni paketi za osiguruvawe na `ivot, prilagodeni na uslovite i standardot na gra|anite, gr so cel da ja zgolemat zgolem nivnata bezbednost i dda ja osiguraat idninata na nivnite semejstva. Vlezot na nov stranski

ZORA ZORAN AN NARA[ANOV NARA NA RA[ RA [A [ANOV brend se o~ekuva da donese novi znaewa i iskustvo od mati~nata kompanija Vienna Insurance Group. Iako statistikata poka`uva rapiden porast na segmentot `ivotno osiguruvawe, sepak, se procenuva deka samo okolu 2% od gra|anite go osigurale svojot `ivot. Porastot na ovoj segment vo idnina se o~ekuva da pridonese za namaluvawe na kamatnite stapki na kreditite, a od Viner lajf najavuvaat deka naskoro polisata za `ivotno osiguruvawe }e mo`e da se koristi i kako obezbeduvawe za zemawe kredit.

GUBITNIK  GUBI FATEN EN NA DELO

S

Slovene~kiot evropratenik i izvestuva~ za Makedonija, Zoran Taler, do`ivea vistinsko fijasko vo svojata kariera kako odli~en evropratenik i vistinski prijatel na Makedonija vo Evropskiot parlament. Toa {to si podnese ostavka so cel da se obezbedi fer i pravi~na istraga ne mo`e da go “ispere” od skandalot. Samoto toa {to toj iako “navodno” znael deka stanuva zbor za mestenka, a slu~ajot ne go prijavil vo policija, go dovede vo pra{awe svojot li~en i politi~ki integritet. Vakviot poteg na evroparlamentarecot ne samo {to go ~ini udobna fotelja vo Evropskiot parlament, tuku mo`e celosno da ja frli vo senka i negovata politi~ka kariera.



ZORAN ZO ORA RAN N TA TTALER TAL ALER Vo prilog na Taler ne mu odi nitu izjavata so koja vinovnikot za vakvata “igra” go bara direktno vo Skopje. Vo situacija koga toj e bukvalno faten na delo kako se soglasuva da primi mito vakviot izgovor na Taler ne samo {to ne dr`i, tuku gi doveduva vo pra{awe negovite tvrdewa deka e nevin i deka ne napravil ni{to nezakonski. Frlaweto prav vo o~i ne e ni{to drugo osven opasna odbrana, koja na krajot verojatno }e mu se vrati kako bumerang.

 MISLA NA DENOT EFEKTIVNOTO LIDERSTVO E DA SE STAVAT PRIORITETITE VO PREDEN PLAN. EFIKASNOTO UPRAVUVAWE E DISCIPLINA KOJA SE NOSI VO SEBE. STEFAN KOVEJ AMERIKANSKI AVTOR


Navigator

4

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

KOJ }E PROFITIRA OD NOVIOT GRAD VO GEVGELIJA

DR@AVNOTO ZEMJI[TE VO GEVGELIJA SE PRODAVA DESETPATI POEVTINO OD PRIVATNOTO!?

 Parcelite locirani vo neposredna blizina na grani~niot premin Bogorodica, koi se vo sopstvenost na dr`avata, se rasprodavaat za 15 evra po metar kvadraten, a cenata na privatnoto zemji{te se dvi`i od 40 do 90 evra, velat izvori od op{tinata VIKTORIJA MILANOVSKA milanovska@kapital.com.mk

r`avata go rasprodava najatraktivnoto zemji{te vo Gevgelija za cena desetpati poniska od pazarnata. Izvori od op{tinata velat deka parcelite locirani vo neposredna blizina na grani~niot premin Bogorodica, koi se vo sopstvenost na dr`avata, se rasprodavaat za po~etna cena od 15 evra po metar kvadraten, dodeka cenata na privatnoto zemji{te se dvi`i od 40 do 90 evra. “Neodamna, za 90 evra po metar kvadraten se prodade edna od privatnite parceli za izgradba na benzinska pumpa. Dr`avnoto zemji{te, na koe naj~esto se gradat hoteli, se prodava za 1.000 denari za metar kvadraten”, objasnuva na{iot izvor. Nema najava dali ova zemji{e mo`e da se prodava duri i za edno evro za metar kvadraten, cena koja ja utvrdi dr`avata za nekoi tipovi zemji{te koe saka da go privatizira po brza postapka. “Zasega ne e prodadena parcela za tolku niska

D

40-90

evra ~ini metar kvadraten privatno zemji{te vo novonajaveniot turisti~ki grad vo Gevgelija

1.000

denari po kvadrat e po~etnata cena na dr`avna parcela nameneta za izgradba na trgovski centar

cena”, velat neoficijalno od op{tinata. Od Ministerstvoto za transport i vrski ne ka`uvaat po koja cena dr`avata go prodava zemji{teto vo Gevgelija, na koe, kako {to objavi “Kapital”, za dve godini }e nikne nov turisti~ki grad. Ne dobivme odgovor nitu kolkav procent od vkupno 120 hektari zemji{te vo ovoj del & pripa|a na dr`avata. Ottamu izvestija samo deka javnoto naddavawe za parcela nameneta za izgradba na trgovski centar vo noviot turisti~ki grad v~era ne se odr`alo. Velat, nemalo

zainteresirani kupuva~i za atraktivnata lokacija, ~ija po~etna cena e 1.000 denari po metar kvadraten. Kako {to objavi “Kapital”, za atraktivnite parceli vo Gevgelija ve}e se interesiraat Amerikanci, Rusi, Grci i Avstrijci. Vo noviot turisti~ki grad predvideno e da niknat deluks hoteli vredni po

nekolku desetici milioni evra, brendirani trgovski centri, visokobuxetni sportski objekti, tereni za javawe, moto-kros pateki, spa-centri i novi pati{ta. Okolu 37% od vkupnata povr{ina, spored detalniot urbanisti~ki plan, se predvideni samo za izgradba na hoteli. Od Institutot za urbanizam,

soobra}aj i ekologija Inpuma od Skopje, koj e izveduva~ na proektot, velat deka celokupnata investicija vo noviot grad }e se meri vo stotici milioni evra. Spored niv, ovoj proekt }e predizvika golemo ekonomsko razdvi`uvawe vo Gevgelija. Gradona~alnikot na Gevgelija, Ivan Frangov, potencira deka ova }e otvori mo`nost

za mnogu novi vrabotuvawa ako se zeme predvid deka eden hotelsko-kazinski kompleks vrabotuva i do 500 lu|e. Pokraj ova, veli, naskoro planiraat da go razvijat i bawskiot turizam, poradi {to na postojnive hoteli i kazina im ponudile da ja pro{irat svojata dejnost na novite prostori.


Navigator

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

 3 FAKTI ZA...

 PROCENKI...  IRENA KIKERKOVA

20% 24% 8%

profesor na Ekonomski fakultet

OD @ENITE VO SVETOT VO 2011 GODINA UPRAVUVALE SO KOMPANII, POKA@A ISTRA@UVAWETO NA GRANT TORNTON

PROMENA NA DEVIZNIOT KURS ]E JA AMORTIZIRA INFLACIJATA romena na devizniot kurs na denarot od fiksen vo fluktuira~ki }e gi amortizira {okovite od porastot na cenite, ocenuva profesorkata od Ekonomskiot fakultet, Irena Kikerkova. Spored nea, intervenciite od stokovite rezervi mo`e da se pravat s$ dodeka ne se stopat deviznite rezervi i zatoa sugerira namesto za odr`uvawe na fiksen kurs na denarot, deviznite rezervi da se upotrebat za nabavka na strate{ki va`ni stoki kako nafta, p~enica, kakao, {e}er, ~ii ceni vrtoglavo rastat na svetskite berzi.

P

OD @ENSKATA POPULACIJA NA GLOBALNO NIVO VO 2009 GODINA MENAXIRALE SO FIRMI

OD KOMPANIITE VO SVETOT SE MENAXIRANI OD @ENI

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S

5  PREGLED VESTI UPRAVNATA ZGRADA NA @ITO LUKS POVTORNO NA PRODA@BA ekarnicata Vegera ja nudi na proda`ba porane{nata administrativna zgrada na @ito Luks vo Kapi{tec. Jovan Janakievski, sopstvenik na Vegera, veli deka vo vreme na kriza voop{to ne e isplatlivo da se odr`uva objekt od 4.100 metri kvadratni. Vo javnosta ve}e se {pekulira so odredeni imiwa koi se zainteresirani za zgradata. “Ne se vistiniti {pekulaciite deka odredeni javni li~nosti se zainteresirani da ja kupat administrativnata zgrada. No, to~no e deka ova se lo{i vremiwa i deka ja prodavam zgradata. Ne sakam da diskutiram za visinata na cenata po koja ja nudam na proda`ba, bidej}i koga ja kupiv od @ito Luks informacijata za cenata ne be{e javna. Pravime dobar poteg {to vo vreme na kriza ja prodavame. Zasega te{ko ni odi proda`bata, bidej}i se raboti za ogromen objekt. Ne e isplatliv za odr`uvawe, iako vo nego imame kiraxii”, veli Jovan Janakieski. Vegera od 20 dekemvri 2008 godina stopanisuva so delovniot objekt. Sopstvenikot na Vegera toga{ tvrde{e deka ja kupuva zgradata za da obezbedi podobri uslovi za rabota. Vo zgradata e smesten celiot proizvodstven proces i administracijata na pekarnicata. Spored objavenite informacii, i toga{ pri~inata poradi koja @ito Luks ja prodade administrativnata zgrada vo Kapi{tec be{e globalnata kriza.

P

FITI: DA SE NAMALI AKCIZATA ZA PONISKA INFLACIJATA oordinirana fiskalna i monetarna politika e glaven preduslov za da se odr`i cenovnata stabilnost vo zemjata i da se odbijat inflaciskite {okovi odnadvor, ocenuva proofesorot od Ekonomskiot fakultet, akademik Taki Fiti. Spored nego, inflacijata, koja doa|a kako eksteren {ok poradi porastot na cenite na naftata predizvikan od nemirite vo severnoafrikanskite zemji, godinava }e bide glaven predizvik vo ekonomijata. “Vladata mo`e da spre~i pogolemo rasplamtuvawe na inflacijata glavno preku koordinacija na fiskalnata i monetarnata politika, no toa }e ja ~ini ekonomijata. Ako se odlu~ime za monetarni restrikcii toa }e se odrazi negativno vrz realniot sektor, bidej}i }e seknat kreditite za investicii. Namaluvaweto na buxetskite tro{ewa isto taka mo`e da dade rezultat, no malku e verojatno deka ovaa Vlada, osobeno sega, pred izbori, }e go napravi toa. Zategnuvaweto na fiskalnata politika isto taka }e ima negativni vlijanija vrz biznis-sektorot. Koi bilo restrikcii negativno se odrazuvaat vrz raboteweto na kompaniite. No, ako mora toa da se napravi, toga{ e opravdano, bidej}i zgolemuvaweto na inflacijata mo`e da go zabavi dolgoro~niot ekonomski razvoj na zemjata. Sega treba da se sledi sostojbata i dokolku dojde do nekontroliran rast na cenite, osobeno na naftata, }e mora da se intervenira preku namaluvawe na akcizata i so kratkoro~ni intervencii od stokovite rezervi”, izjavi Fiti na promocijata na negovata posledna kniga posvetena na Kejnzijanskata ekonomska filozofija. Toj, kako poddr`uva~ na Kejnzijanskata teorija, veli deka makedonskata Vlada vo ekot na krizata odbra tokmu takov model na ekonomska politika, preku zgolemeni tro{ewa od buxetot da gi ubla`i posledicite od globalnata kriza i da vlijae pozitivno vrz porastot na BDP. Me|utoa, glaven problem, spored nego, e strukturata na buxetskite rashodi, bidej}i najgolem del od parite se tro{at za tekovni potrebi, a ne za razvojni proekti. Toj sugerira zgolemuvawe na javnite investicii od buxetot, no vo izgradba na pati{ta i `elezni~ki prugi, vo energetski objekti i gasovodi, vo u~ili{ta i stanbeni kompleksi.

K

FIRMITE IMAAT U[TE PET NEDELI ZA DA GI A@URIRAAT PODATOCITE VO BANKITE ompaniite i gra|anite do krajot na april godinava treba da gi a`uriraat podatocite vo bankite vo koi ve}e imaat smetki, apelira Zdru`enieto za bankarstvo pri Stopanskata komora na Makedonija. Tie {to nema da go storat toa po ovoj period nema da mo`at da uplatat nitu pari vo banka ako nemaat popolneto aplikacija so podatoci. Kompaniite do ovoj period mora da ja popolnat aplikacijata za identifikuvawe i a`urirawe na podatocite i da ja prilo`at vo banka zaedno so potvrda za tekovnata sostojba ne postara od {est meseci, izdadena od Centralniot registar na Makedonija. Iako krajniot rok za a`urirawe na podatocite e do po~etokot na maj 2012 godina, bankarite ja zabrzaa rabotata. “Moravme da postavime vakov uslov bidej}i iako obvrskata za a`urirawe se primenuva re~isi edna godina, do fevruari 2011 godina samo 17% od klientite gi popolnija i a`uriraa podatocite. Slu`benicite im gi davaat na kompaniite aplikaciite za a`urirawe na podatocite koga tie doa|aat tekovno da zavr{at nekoja rabota vo banka. No, retki se tie {to se vra}aat so popolneta aplikacija”, velat vo Zdru`enieto na bankari. Na gra|anite im e potrebna samo li~na karta ili paso{ za da gi a`uraaat svoite podatoci vo bankata. Obvrskata za a`urirawe proizleze od poslednite izmeni na Zakonot za spre~uvawe na perewe pari i finansirawe na terorizam, koi stapija na sila vo maj 2010 godina.

K


6

Politika / Pari / Dr`ava

 PREGLED VESTI NIKOLA KQUSEV POSTHUMNO ODLIKUVAN SO ORDEN 8 SEPTEMVRI retsedatelot \orge Ivanov posthumno mu dodeli orden 8 Septemvri na akademik Nikola Kqusev, premier na prvata demokratski izbrana Vlada na nezavisna Republika Makedonija od 1991 do 1992 godina. Ordenot mu e dodelen za pridonesot vo trasiraweto na patot na samostojnata makedonska dr`ava, realiziraj}i ja voljata na makedonskite gra|ani neposredno izrazena na referendumot za nezavisnost na 8 septemvri. Dodeluvaweto na ordenot se sovpa|a so odbele`uvaweto 20 godini od izborot na prvata ekspertska vlada na RM. “Toa za {to Nikola Kqusev go posveti svojot `ivot ve}e 20 godini e realnost. No, na{iot pat ne zastanuva tuka. Toa {to go zapo~naa Nikola Kqusev i plejadata negovi sovremenici mora da bide dostojno prodol`eno. Na na{ite gra|ani mora da im obezbedime prosperitet i napredok”, istakna pretsedatelot Ivanov. Visokoto odlikuvawe go primi sinot, Qudmil Kqusev, koj istakna del od golemiot anga`man na negoviot tatko kako minister za odbrana i za negovite zalo`bi na ekonomski plan.

P

REFORMATA VO JAVNATA ADMINISTRACIJA JA POMINA KOMISISKATA RASPRAVA VO SOBRANIETO a komisiska rasprava, bez prisustvo na opozicijata bea prifatlivi i mo`ea da pominat vo ponatamo{na postapka vo Sobranieto predlog-zakonite za izmenuvawe i dopolnuvawe na Zakonot za dr`avni slu`benici, na javnite slu`benici, na Zakonot za op{ta upravna postapka, na Zakonot za upravna inspekcija, site po skratena postapka. Za ~lenovite na Komisijata prifatliv e i predlogot za osnovawe dr`avna komisija za odlu~uvawe vo upravna postapka i postapka od raboten odnos vo vtor stepen. Kako {to obrazlo`i zamenik-ministerot za Pravda, Ibrahim Ibraimi, formirawe na vakva dr`avna komisija od strana na Sobranieto e novina vo pravniot sistem. Komisijata za politi~ki sistem i odnosi me|u zaednicite gi prifati i izmenite na Zakonot za popis na naselenieto, doma}instvata i stanovite, predlo`eni od pratenicite Silvana Boneva i Tahir Hani, vo koi se bara popisot da se odr`i od 1 do 15 oktomvri 2011 godina. Celta e, pojasni prateni~kata Boneva, predvremenite parlamentarni izbori da nemaat nikakvo vlijanie i popisot da se odr`i vo porelaksirana atmosfera.

N

POTVRDEN KU]NIOT PRITVOR ZA DVAJCA OBVINETI VO SLU^AJOT "METASTAZA” rivi~niot sovet na Oddelenieto za organiziran kriminal i korupcija pri Osnovniot sud Skopje 1, Skopje go potvrdi ku}niot pritvor za dvajca obvineti vo slu~ajot "Metastaza”. Krivi~niot sovet postapuva{e po `albata na Osnovnoto javno obvinitelstvo i go potvrdi re{enieto na istra`niot sudija so koe na licata Q.S od Skopje i A.A od Skopje im ja ukina merkata pritvor i im opredeli merka ku}en pritvor. Obvinetite vo slu~ajot "Metastaza" se tovarat za primawe potkup od nekolku stotina evra za posreduvawe vo dobivawe la`ni potvrdi za invalidski penzii.

K

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

[TO ]E ZNA^I PREKROJUVAWETO NA [ESTKATA?

ALBANEC PLUS VO PARLAMENTOT!

 Dodeka premierot Nikola Gruevski i negovata VMRO–DPMNE relativiziraat deka revidiraweto na {estata izborna edinica vklu~uva samo 200 do 300 glasa~i, od Dr`avnata izborna komisija velat deka se raboti za 30 pati pogolem broj. I pove}e od dovolen za eden prateni~ki mandat! DUI mu pora~uva da si ja proveri matematikata! KATERINA SINADINOVSKA sinadinovska@kapital.com.mk

dinstveniot dogovor koj proizleze od poslednata liderska sredba, deka na {estata izborna edinica itno & treba revidirawe za{to broi pove}e glasa~i od zakonski dozvolenoto, predizvika novo nesoglasuvawe vo vladinata koalicija. Vladeja~kite partii imaat razli~na matematika – kolku glasa~i sega }e treba da bidat prefrleni od {estka vo druga edinica. Od VMRO–DPMNE uporno tvrdat deka toa bilo edno od barawata na liderot na Nova Demokratija, Imer Selmani, koe go prifatile vo nasoka na dobli`uvawe do izbori, iako bilo apsolutno neva`no. “Se raboti za brojka od nekoi 200 do 300 glasa~i koi treba da preminat vo nekoja druga izborna ednica, no nivniot broj e premal za tie da mo`at da vlijaat na izborite. Toa e su{tinata na ova barawe. Ete do kade gi dovedoa uslovite SDSM i Nova Demokratija, nesu{tinski barawa so koi se trudat da izbegaat od izbori”, velat vo VMRO– DPMNE. No, tvrdewata na vladeja~kata partija pa|aat vo voda. Baraweto ne samo {to e su{tinsko, tuku }e povle~e i su{tinska izmena, oti se raboti za minimum 7.000 glasa~I, {to zna~i deka mo`e da se dobie plus prateni~ka fotelja na koja }e sedne Albanec, za{to nekoja albanska op{tina }e pripadne na izborna edinica vo koja mnozinstvoto ne se Albanci. Koalicioniot partner DUI tvrdi deka VMRO–DPMNE se zbunile vo presmetkite. 7.000, a ne nekolku stotici gra|ani se vo pra{awe, velat od partijata na Ahmeti. “Go informiravme Minis-

E

327.000.429 7.000-9.000 glasa~i ima {estata izborna edinica

glasa~i minimum se vi{ok i }e se preraspredelat vo druga

terstvoto za pravda deka na{ite lu|e detektirale deka vo {estata izborna edinica ima pogolem broj glasa~i od dozvolenoto. Sega ottamu treba da odlu~at kako i koga }e se vr{i revidiraweto na granicite na edinicata, osobeno otkako i liderite v~era postignaa konsenzus za ova. Na{ite prvi~ni podatoci, koi ne se oficijalni, se deka od vkupno 327.000.429 glasa~i, 1,8% se vi{ok, i otstapuvaat od zakonskata norma za +/- 5%. To~na brojka nemame. Toa treba da se utvrdi ako se zemat site relevantni podatoci od Zavodot za s tatis tika. Me|utoa, vo nikoj slu~aj ne se raboti za mala brojka”, veli Subhi Jakupi, pot-

pretsedatel na Dr`avnata izborna komisija za “Kapital”. Zasega nema najavi kako }e se izvede prekrojuvaweto. Jasno e deka }e se prefrlaat

op{tini ili del od op{tini vo pettata izborna edinica, vo ki~evskiot kraj, no od partiite najavuvaat javni raspravi pred da bide povle~en ovoj poteg.

SELMANI I VAKA NEZADOVOLEN – BARA TROJCA ALBANCI PLUS! Od partijata na Imer Selmani, Nova Demokratija, velat deka na liderskata sredba so navodnoto ispolnuvawe na baraweto samo im se zama~kale o~ite. Tie velat deka ova so {estata edinica ne smee da se smeta kako nivno barawe, zo{to toa si e i taka propi{ano so Ustav, deka +/- 5 % e ramkata vo koja treba da se dvi`i brojot na glasa~i. “Nie barame toa da se simne na +/- 3%, so {to bi stanalo zbor za 30.000 glasa~i i ne za eden, tuku za tri prateni~ki mandati”, veli Arijanit Hoxa, portparolot na N.D.


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Politika / Pari / Dr`ava

7

 PREGLED VESTI

ZORAN TALER SI PODNESE OSTAVKA

JAS SUM NEVIN, SKOPJE ME MESTI!  Evropratenikot i izvestuva~ za Makedonija, Taler, faten vo te{kiot korupciski skandal vreden 100.000 evra, obvinuva deka aferata mu e zgotvena od Makedonija, ~ija vlast samo sakala da go diskreditira GABRIELA DELOVA

delova@kapital.com.mk

vropratenikot i izvestuva~ za Makedonija, Zoran Taler, si podnese ostavka vo Evropskiot parlament otkako britanskiot magazin “Sandej tajms” objavi stenogrami od razgovor na nivni novinari so nego vo koj Taler prifa}a mito. Taler skandalozno, vo obid da se “ispere” od situacijata, vinata za celiot skandal ja prefrli na Skopje, izrazuvaj}i somne` deka vlasta vo Makedonija sakala samo da go ocrni. Vo igrata i vo telefonskiot razgovor so “maskiranite” novinari vlegol za{to sakal da istra`i koj stoi zad “mestenkata”. Novinarite gi oceni kako neprofesionalni oti se koristele so nezakonski trikovi tajno da go snimaat razgovorot i da go diskreditiraat pratenikot. Toj veli deka e celosno uveren oti aferata vle~e koreni od Skopje, kade {to u{te vo noemvri minatata godina sakale da go diskreditiraat so toa {to go vovlekle vo korupciskiot skandal povrzan so aferata "Nade`" na liderot na SDSM, Branko Crvenkovski. Vo istata reakcija toj dodade deka samostojno rabotel na istragata i ne go pre~ekoril pragot na zakonitosta, bidej} i ponudeniot iznos nikoga{ ne go zel.0 "Ne napraviv ni{to nelegalno, ne prifativ mito i ne postoi nikakva faktura za toa", izjavi Taler

E

Taler po pres–konferencijata ne ostavi prostor za pra{awa. Nema odgovor zo{to, dokolku znael deka stanuva zbor za igra, vakviot obid za potkup ne go prijavil vo policija. EVROPARLAMENTOT PRE@IVUVA SILNA KRIZA! Vo Evropskiot parlament ne stivnuvaat obvinuvawata na adresa na podmitlivite pratenici. Zoran Taler, Adrian Severin i Ernst [traser napravija Evropskiot parlament da ja do`ivuva najgolemata kriza vo poslednite 53 godini, velat nivnite kolegi. Martin [ulc, {efot na prateni~kata grupa na socijalistite vo Evropskiot parlament, gi opi{a obvinuvawata kako “ekstremno seriozni”. Zgrozen od celiot nastan i sumite koi se vrtele, [ulc potvrduva deka ako se potvrdat obvinuvawata }e bidat prezemeni

site neophodni merki. Pr et hodno i { e f ot na prateni~kata grupa na Evropskata narodna partija, Jozef Daul, na negovata stranica na Fejsbuk gi povika Taler i Severin da si podnesat ostavka, bidej}i tretiot pratenik od obvinetite, [traser, koj e ~len na ovaa partija, ve}e si podnese ostavka. Toj potencira{e deka gra|anite na EU mora da imaat doverba vo svoite pratenici i zatoa sekoja nemoralna i neeti~ka dejnost ne mo`e da bide tolerirana. @estoki kritiki upatija i ostanatite evropratenici. Britanskiot evroparlamentarec ^arls Tanok re~e deka ako e vistina deka se dogovorile da mu platat za podnesuvawe amandmani toga{ toa e seriozno prekr{uvawe na zakonot. So sli~en stav i slovene~kiot evroparlamentarec Alojz Peterle.

"Po toa {to go ~itam, se ~ini deka celiot ovoj skandal ne e nevina rabota i ne e samo prikazna. Imam vle~atok deka mom~iwata navistina ja zagrizale mamkata", re~e Peterle. Toj dodade deka e zagri`en za celata situacija i celosno razbira zo{to negoviot avstriski kolega ve}e si podnel ostavka. "Ne smeeme da dozvolime vo zakonodavniot dom nekoj da ni pla}a pari samo poradi toa {to ima nekakov interes. Ova ne e kompatibilno so na{ata misija {to ja imame vo EP", re~e Peterle.

P

OSTAVKA SI PODNESE I VTORIOT “PODMITEN” PRATENIK, [TRASER U{te istiot den koga be{e objaven skandalot "ke{ za zakoni" vedna{ si podnese ostavka avstriskiot evroparlamentarec Ernst [traser, koj isto taka tvrdi deka ne e vinoven i odnapred znael za vakvata igra na novinarite. Se o~ekuva i romanskiot evroparlamentarec Adrian Severin, isto taka obvinet vo skandalot, da si podnese ostavka. Site se tovarat za zemawe mito od 100.000 evra za da vlijaat na odredeni zakoni vo interes na la`na lobisti~ka ku}a.

popeite na moderniot patriotizam nema da zgasnat i }e prodol`ime da go ispolnuvame amanetot {to ni go ostavi prvata nezavisna vlada na Republika Makedonija, pora~a premierot Nikola Gruevski vo svoeto obra}awe do ~lenovite na prvata vlada vo nezavisna Makedonija po povod 20-godi{ninata od nejzinoto formirawe. Gradeweto na nezavisnosta i dr`avnosta kako herojstvo samo po sebe, promoviraweto na demokratijata, gradeweto na politi~kiot sistem, implementacijata na samostoen ekonomski sistem, sozdavaweto sopstvena policija i armija, razvojot na obrazovanieto i na kulturata, premierot gi poso~i kako najgolemi dostreli na prvata Vlada,

E

definiraj}i go so niv poimot moderen patriotizam. I dodeka za prvata vlada site imaat samo pofalni zborovi, za vladite potoa ocenkite ne se najsjajni. Porane{niot minister Jane Miqovski veli deka za razlika od devedesettite godini, koga ministrite od razli~i politi~ki prominiencii po mnogu diskusii i kavgi sekoga{ imale zaedni~ki stav za toa kade treba da odi Makedonija, sega{nive ne mo`at da poglednat podaleku od li~nite i partiskite interesi: “Politi~kite sili vo Makedonija denes ne se vo sostojba da se dogovorat za strate{kite interesi. A toa im uspeva na drugite vladi vo sosedstvoto, vo Slovenija, Hrvatska, kade {to i pokraj problemite ne dozvoluvaat kavgi okolu strate{kite interesi. Dr`avata mora da poka`e deka mo`e da gi prepoznae i odbere vistinskite

celi za koi }e nema politizirawe i razdor", izjavi Miqovski za "Kapital". Porane{niot premier Vlado Bu~kovski, koj kako najgolema zasluga na negovoto vladeewe go naveduva dobivaweto kandidatski status za vlez vo Evropskata unija, smeta deka aktuelnata Vlada najmnogu potfrlila tokmu na planot na evrointegraciite vo situacija koga mo`ela i morala da poentira. “Names to da gi sobere plodovite od prethodno napravenoto vo evroatlantskiot integrativen proces, ovaa Vlada n$ vrati pove}e ~ekori nazad. Od tie pri~ini, Makedonija s$ u{te ne uspeva da ja ostvari strate{kata cel zacrtana od prvata vlada na nezavisna Makedonija. Site dosega{ni vladi ostavija beleg soo~uvaj}i se so predizvicite na svoeto vreme, so toa {to na vladata na Qub~o Georgievski

P

retsedatelot na Sobranieto, Trajko Veqanovski, v~era povtorno gi odlo`i glasawata za izbor na pretsedatel na Dr`avnata izborna komisija (DIK) i za ustavniot amandman 32, so koj se predviduva ekstradicija na gra|ani vo i nadvor od dr`avata. Odlo`uvaweto sleduva{e otkako ne be{e obezbedeno dvotretinsko mnozinstvo, kolku {to e potrebno za izglasuvawe na istite. Iako ovojpat pratenicite od DUI se pojavija vo Sobranieto, vo salata ima{e pomalku od 80 pratenici, pa Veqanovski najavi deka za ovie dve to~ki } e zaka`e dopolnitelen termin. Ustavniot amandman i izborot na pretsedatel na DIK treba da se izglasaat so 81 glas, odnosno dvotretinsko mnozinstvo. Neoficijalno, izborot na pretsedatel na DIK se prolongira poradi sredbite na partiskite lideri. Nova liderska sredba e zaka`ana ve}e za utre.

PANGALOS: GR^KIOT SOSED MO@E SLOBODNO DA GO KORISTI IMETO MAKEDONIJA

GRUEVSKI: PRVATA VLADA GO POSTAVI TEMELOT NA MODERNIOT PATRIOTIZAM! risteski@kapital.com.mk

red Me|unarodniot sud na pravdata vo Hag v~era po~na javnata rasprava po tu`bata na Republika Makedonija protiv Republika Grcija zaradi kr{ewe na Vremenata spogodba potpi{ana me|u dvete zemji od 1995 godina. So svoite argumenti v~era i denes nastapuva makedonskata strana, a na 24 i 25 mart kontraargumentite }e gi soop{tat gr~kite zastapnici. Na 28 mart, pak, timot {to }e ja pretstavuva Makedonija }e ima mo`nost da odgovori usno na odbranata na Grcija, a javnata rasprava }e bide zaokru`ena na 30 mart so zavr{niot zbor na gr~kata strana. Republika Makedonija }e ja zastapuva ministerot za nadvore{ni raboti, Antonio Milo{oski, a kozastapnik e makedonskiot ambasador vo Kralstvoto Holandija, Nikola Dimitrov. Vo timot {to }e ja zastapuva Makedonija pred Me|unarodniot sud se i ~etvorica profesori po pravo od London, Va{ington, Brisel i Sorbona, kako i dvajca nivni kolegi od Pravniot fakultet od Skopje.

GLASAWETO ZA PRETSEDATEL NA DIK POVTORNO ODLO@ENO

20 GODINI OD PRVATA NEZAVISNA VLADA

MAKSIM RISTESKI

PO^NA JAVNATA RASPRAVA VO HAG

& se slu~i konfliktot vo 2001 godina. No, Vladata na Nikola Gruevski }e bide zapametena kako sinonim za neuspeh", izjavi Bu~kovski za "Kapital". Aktuelnite ministri ne bea raspolo`eni za ocenki za nivnata rabota i rabotata na nivnite prethodnici. Prvata vlada vo nezavisna Makedonija, Sobranieto ja izglasa na 20 mart 1991 godina. Po svojot karakter be{e ekspertska, a nejzin premier be{e Nikola Kqusev. Soglasno Deklaracijata za suverenost na Socijalisti~ka Republika Makedonija, osnovna cel na prvata vlada {to proizleze od politi~kiot pluralizam be{e konstituirawe na Republika Makedonija kako nezavisna dr`ava. Poradi me|upartiskite konflikti, ovaa vlada ima{e kratok rok i ve}e na 17 avgust 1992 godina & be{e izglasana nedoverba.

roblemot so imeto e katastrofa od samiot po~etok i na gr~kiot sosed mora da mu se dozvoli da se narekuva kako {to saka. Ovaa svoevremeno mu go rekol gr~kiot vicepremier, Teodoros Pangalos, na ambasadorot na SAD vo Grcija, objavi Vikiliks. Spored doverlivata diplomatska prepiska, Pangalos sredbata so amerikanskiot ambasador vo Grcija, Daniel Spekhard, ja imal vo fevruari 2008 godina. Vo izve{tajot do Stejt departmentot, koj Spekhard potoa go ispratil od Atina, bilo navedeno oti Pangalos rekol deka na Grcija }e & bide ~est ako Skopje saka da go koristi terminot Makedonija kako ime za svojata dr`ava, kako i deka }e mo`e toa slobodno da go pravi. Gr~kiot politi~ar go opi{al kako apsurden stravot na negovata zemja deka Makedonija ima teritorijalni pretenzii. Potoa ja obvinil gr~kata politi~ka desnica, za koja rekol deka stravot ja dr`i u{te od gra|anskata vojna vo Grcija i s$ u{te e zagri`ena deka komunistite }e vlezat vo Grcija preku slovenskite zemji.

P

PO DVE GODINI RABOTA ]E SE DOBIVA RE[ENIE!

rabotenite vo osnovnite i srednite u~ili{ta, vo gradinkite i vo kulturata }e mo`at da dobijat trajno vrabotuvawe po dve godini rabota na opredeleno vreme. So ova se skratuva vremeto na ~ekawe za transformacija na rabotniot odnos, koe dosega be{e pet godini, a zakonskata ramka na odlukata koja bila donesena na iten sostanok so SONK e obezbedena so predlo`enite izmeni na Zakonot za rabotni odnosi. Vakvata beneficija }e va`i za ostanatite dejnosti vo javniot i privaten sekor samo vo slu~aite koga }e se javi potreba za odredeno rabotno mesto. O~ekuvawata se deka brojot na vraboteni vo u~ili{tata, gradinkite i kulturata koi }e bidat opfateni so merkata e golem i }e bide dopolnitelno soop{ten . Od 2008 godina, koga be{e potpi{ana poslednata spogodba na resornite ministerstva so SONK, status na trajno vrabotuvawe dobile nad 4.000 lica koi prethodno imale dogovor na opredeleno vreme

V


8

Politika / Pari / Dr`ava

 PREGLED VESTI \ONUL: MAKEDONIJA NE E ^LENKA NA NATO PORADI IZMISLEN PROBLEM akedonija denes, kako i pred 2,5 godini, potvrdi deka gi ima ispolneto site uslovi za ~lenstvo vo NATO alijansata, no poradi izmislen problem toa s$ u{te & e onevozmo`eno, istakna ministerot za nacionalna odbrana na Turcija, Venxi \onul, koj e doma}in na ministerot za odbrana na Makedonija, Zoran Kowanovski. Dvajcata ministri razgovarale za mo`nosta za sorabotka vo voenata industrija. "Od 1994 godina do denes pove}e od 600 pripadnici na ARM stru~no se {koluvaat vo Turcija, koja e prva zemja koja ja po~na sorabotkata za trening i obuka na makedonskite oficeri. Ovaa prijatelska zemja na Makedonija & ima dadeno pove}e od 16 milioni dolari za ARM vo materijalni sredstva", istakna Kowanovski po sredbata. Dvajcata ministri konstatiraa deka Makedonija i Turcija se zemji me|u koi nema nikakvi problemi i izrazija nade` deka Makedonija vo brzo vreme }e stane ~lenka na NATO alijansata, vo koja Turcija e od 1952 godina. Kowanovski vo Ankara }e ima sredba i so komandantot na vooru`enite sili na Turcija, general I{ik Ko{aner, na koja }e bide razgovarano za prodlabo~uvawe na sorabotkata me|u dvete armii.

M

OPREMA ZA TONSKO SNIMAWE NA RO^I[TATA ZA 80 SUDNICI

ODBRANATA NA VELIJA RAMKOVSKI TVRDI

OBVINENIETO E IZGOTVENO PRED VE[TA^EWETO!?

 Sudot u{te pred pove}e od eden mesec informira{e deka predmetot e praten na ve{ta~ewe. Materijalnoto i finansiskoto proveruvawe na zaplenetata dokumentacija od firmite na Pero Nakov bb e po~nato, no kako {to informiraat od Biroto, ve{ta~eweto s$ u{te se nao|a vo po~etna faza. MARIJA SEVRIEVA

sevrieva@kapital.com.mk

O

o 80 sudnici vo 30 sudovi niz Makedonija do krajot na maj }e bide vgradena oprema za tonsko snimawe na ro~i{tata vo format na tonski zapis. Ministerot za Pravda, Mihajlo Manevski, so Koordinativnoto telo za elektronsko snimawe na ro~i{tata, pretstavnici na USAID i pretsedatelite na sudovite na rabotna sredba razgovaraa za po~nuvaweto na rabotite za elektronsko opremuvawe na sudovite. Celta na proektot, spored Manevski, e uspe{na implementacija na Zakonot za parni~na postapka, koj }e po~ne da se primenuva od 9 septemvri, so {to }e se obezbedi efikasnost i ekonomi~nost na postapkata, za{tita na pravata i interesite i mnogu pobrz pristap do pravdata. Instaliraweto }e po~ne od slednata nedela, po {to }e bidat educirani 450 lica vraboteni vo sudovite koi }e rabotat so opremata.

V

tkako v~era po tretpat se odlo`i ve{ta~eweto za slu~ajot “Paja`ina�

vokatite na firmite na Velija Ramkovski obvinija deka dr`avata raboti nezakonski. Tie tvrdat deka tim od Javnoto bvinitelstvo tri dena sostano~el vo Ohrid i tamu ve}e go napi{ale obvinenieto. Sega samo se ~ekale rezultatite od ve{ta~eweto koi, spored tvrdewata na advokatite, istra`niot sudija treba da gi objavi denes. Tie se zakanuvaat deka poradi pravnata i fakti~ka spre~enost da rabotat vo fer uslovi seriozno razmisluvaat da ja otka`at odbranata za da ne & dadat legitimitet na vaka vodenata postapka, se veli vo

GRAD SKOPJE PO^NA SO DOSTAVUVAWE NA RE[ENIJA ZA DANOK NA IMOT rad Skopje po~na so dostavuvawe na re{enija za danok na imot za 2011 godina. Dostavuvaweto }e ja vr{i AD Makedonski po{ti, a za dano~nite obvrznici za op{tina Karpo{ re{enijata }e gi dostavuva op{tinata. Dano~nite obvrznici, kako {to soop{ti Grad Skopje, bez uplatnici, odnosno so prilo`uvawe na re{enieto za danok na imot }e mo`at da uplatat na {alterite vo delovnite banki. Tie {to nema da dobijat re{enie za danok na imot treba da se javat vo Grad Skopje za da podignat kopija od re{enieto. Dokolku gra|anite imaat potreba od proverka na podatocite mo`at da se javat vo soodvetnata op{tina i vo Gradot Skopje. Soglasno Zakonot za danoci, spored soop{tenieto, so re{enija za danok na imot opfateni se 155.057 dano~ni obvrznici, fizi~ki i pravni lica.

G

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

ad-

Blokiranite smetki na mediumite na Velija Ramkovski stanaa predmet na pazar i me|upartiski dogovor na premierot Nikola Gruevski i liderot na SDSM, Branko Crvenkovski.

soop{tenieto na odbranata. Toa {to soo~uvaweto na nivnite klienti so ve{tacite e odlo`eno tokmu na barawe na odbranata, advokatite go objasnuvaat so nemaweto uslovi, odnosno lice koe }e vodi zapisnik na ve{ta~eweto. "Frapantno zvu~e{e i soznanieto deka vo samata naredba izdadena od sudijata na ve{tite lica e daden kraen rok istoto da se zavr{i denes, pa ostanuva nejasno dokolku obvinetite pobaraat uvid vo dokazite poedine~no, imaj}i ja predvid nivnata obemnost, kako e mo`no da se zavr{i ve{ta~eweto voop{to za eden den. Najverojatno se insistira da se sozdade alibi na sudot deka voop{to se vr{elo ve{ta~ewe i deka obvinetite se zapoznaeni so dokazite i deka mo`ele na ve{tite lica da im dadat prigovori i zabele{ki vo delot na obvinenijata koi se odnesuvaat na niv", se evli vo soop{tenieto na advokatite. Inaku, Sudot u{te pred pove}e od eden mesec informira{e deka predmetot e praten na ve{ta~ewe. Materijalnoto i finansiskoto proveruvawe na zaplenetata dokumentacija od firmite na Pero Nakov bb e po~nato, no kako {to informiraat od Biroto, ve{ta~eweto s$ u{te se nao|a vo po~etna faza. UJP: KONTROLATA SE VR[I ZA SEKOJ SUBJEKT POSEBNO

Upravata za javni prihodi informira deka vo tekot na izminatite dve sedmici, po prethodno dobieno odobrenie od istra`niot sudija i zapazuvaj}i ja celokupnata zakonska procedura, dano~nite inspektori se obidele da dostavat akti na UJP do upravitelite na obvrznicite koi momentalno se nao|aat vo pritvor. No, i vo dvata obidi upravitelite odbija da gi primat aktite na UJP. Ottamu velat deka na Pero Nakov bb se vr{at dano~ni kontroli za sekoja firma poedine~no i apeliraat A1 televizija, kako dano~en obvrznik, da ne se identifikuva so kontrolite i da se prepoznava vo dadenite izjavi za nekoi od drugite firmi. UJP potencira deka kontrolite se vr{at vo razli~ni subjekti so razli~ni sopstvenici. Vo me|uvreme, smetkite na mediumite na Ramkovski, koi sega se glavniot kamen na sopnuvawe vo dogovorite na vlasta i opozicijata za izbori, s$ u{te se blokirani. Krivi~niot Sovet na Osnovniot Sud gi odbi `albite na advokatskiot tim, so {to smetkite na mediumite nema mo`nost da se deblokiraat. Site informacii koi denovive se pu{taat vo javnosta, od odeweto na A1 vo ste~aj, preku nejzina eventualna proda`ba, duri do imiwa na mo`ni kupuva~I, se samo {pekulacii. Oficijalna informacija nema nitu od dr`avnite organi, nitu od mediumite.


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Kompanii / Pazari / Finansii

VLADATA NE KA@UVA [TO PREPORA^AA KONSULTANTITE

9

 PREGLED VESTI

KAKO ]E SE PRODAVA PO[TA AKO TRUPA VRABOTENI I TRO[I PARI ZA REKLAMI? REKORDEN BROJ IZLO@UVA^I NA MEBEL 2011 MAJA BAJALSKAGEORGIEVSKA

bajalska@kapital.com.mk

a ke d o n ska po{ta ili voop{to nema da najde kupuva~ ili ako uspee da se prodade, toa }e mora da bide mnogu poniska cena od realnata. Vaka konsultantite stru~ni za spojuvawe i prezemawe kompanii gi komentiraat {ansite za proda`ba na ova javno pretprijatie otkako vo nego predizborno Vladata otvori oglas za 264 novi rabotni mesta. "Voobi~aeno, koga se odi na proda`ba na odredena kompanija ovoj tip aktivnosti, kako {to se vrabotuvawata, se zamrznuvaat, zatoa {to e jasno deka koga }e dojde nov sopstvenik toj }e treba da pravi prestrukturirawe na firmata. Eden racionalen menaxment se obiduva da ne povlekuva novi vrabotuvawa pred proda`ba. O~igledno e deka vo slu~ajot namerata bila tokmu druga", veli Verica HaxivasilevaMarkovska, partner vo konsultantskata kompanija AAG. Spored nea, princip koj poka`uva deka novite vrabotuvawa ne se pravat vo moment koga edna kompanija se podgotvuva za proda`ba e potpi{uvaweto odredeni dogovori deka vo kompanijata nema da se pravi ni{to {to bi ja promenilo nejzinata sostojba pred da se prodade, {to obi~no se prakti-

M

kuva vo ponaprednite fazi od procesot na proda`ba. Haxivasileva-Markovska smeta deka vo slu~ajov so novite vrabotuvawa menaxmentot na Makedonska po{ta se obiduva da se napravi steknata pozicija. Zatoa {to vo vakvi situacii vo tekot na pregovorite obi~no se bara od novite sopstvenici da prifatat da nema otpu{tawa vo slednite pet godini. "So vakviot poteg pretprijatieto ili nema da mo`e da se prodade ili ako voop{to najde kupuva~, }e mora da se prodade po poniska cena. Novite vrabotuvawa zna~at zgolemeni tro{oci, a drugo pra{awe e dali ima potreba od niv", veli Haxivasileva-Markovska. Pretprijatieto Makedonska po{ta pred da go raspi{e vladiniot oglas za novi 264 vrabotuvawa minatiot mesec ima{e 2.200 vraboteni. Ova zna~i deka so novite vrabotuvawa pretprijatieto }e go zgolemi brojot na vraboteni za 12%, {to e zna~ajno zgolemuvawe na vkupnite tro{oci. Direktorot na Makedonska po{ta, Ejup Rustemi, minatata godina objavi deka vo 2009 godina pretprijatieto ostvarilo dobivka od 611 iljadi evra kako rezultat na zgolemeniot obem na uslugi i krateweto na tro{ocite, otkako nekolku godini kni`e{e zagubi. Od Makedonski po{ti v~era ni odgovorija deka vo momentov ne se vo mo`nost da ni prezentiraat pove} e detali od finansiskiot izve{taj i da odgovorat na na{ite pra{awa vo vrska so proda`bata. I internetstranicata na Makedonski po{ti v~era ne be{e vo funkcija.

eneska po~nuva Me|unarodniot saem za mebel, na koj se najaveni rekorden broj izlo`uva~i, 140 direktni doma{ni i 14 stranski izlo`uva~i od Turcija, Grcija, Srbija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Italija i za prvpat od Kosovo. ]e bidat pretstaveni pove}e od 600 indirektni izlo`uva~i, a i godinava ima grupno u~estvo na 10 kompanii od Turcija. Godina{nata manifestacija, kako {to objasnuva organizatorot, ja obele`uva za 20% zgolemeno u~estvo na doma{ni proizvoditeli na mebel. Na dene{noto otvorawe na saemot }e bidat proglaseni dobitnicite na konkursot namenet za mladi dizajneri, studenti i arhitekti pod naslov "Dizajnirawe na element za sedewe". Godina{en dobitnik vo kategorijata profesionalci e Nikola Atanasovski, a vo kategorijata studenti dobitnik na prvata nagrada e Marija Cvetkovska. I godinava na MEBEL 2011 godina }e bidat dodeleni tradicionalno nagradite za najdobri proizvoditeli i trgovci na mebel. Vo organizacija na Skopski saem i Klasterot na drvna industrija }e se odr`i seminar koj e proekt na EU, pod naslov "Evropskata bezbednost i zdravje na rabota vo industrijata za mebel i prerabotka na drvo�.

D

STUDIJATA GOTOVA, SE SPREMA NOVA REKLAMNA KAMPAWA Od Ministerstvoto za transport i vrski informiraat deka konsultantskata studija na KMPG, koja treba da go poka`e modelot na privatizacija, e zavr{ena i pristignata kaj niv. No, ne ka`uvaat koj model za privatizacija go sugeriraat konsultantite. "Zavr{niot izve{taj so studijata za utvrduvawe i izbor na najpovolen model i obem na delumna privatizacija na Makedonska po{ta se pristignati vo Ministerstvoto za transport i vrski i istite se prateni do relevantnite institucii so cel dobivawe na soodvetnite mislewa. Otkako }e bidat dobieni mislewata od relevantnite institucii, zavr{niot izve{taj i studijata }e bidat predmet na razgleduvawe na Vladata i otkako istite }e bidat usvoenim javnosta }e bide blagovremeno informirana", se veli vo odgovorot od Ministerstvoto. Spored prvi~nata ideja na Ministerstvoto, proda`bata

na Makedonska po{ta treba{e da se odviva vo dve fazi. Privatizacijata da opfati proda`ba na malcinskiot del akcii na Makedonska po{ta. Vo prvata faza da se prodadat 20% od akciite. Vo vtorata faza od delumnata privatizacija da se prodade ostanatiot del do 49% od akciite, dodeka mnozinskiot del od 51% da ostane vo sopstvenost na Vladata. Inaku, interes za vleguvawe vo Makedonska po{ta pred nekolku godini projavija germanskata i slovene~kata po{tenska kompanija, kako i Kanadski po{ti, koja edna{ ve}e se obide da ja prezeme Makedonska po{ta, no ne uspea. Vo me|uvreme, Makedonsk i p o { t i o bj a v i d e ka }e pravi javna nabavka za nova reklamna kampawa, odnosno za osmisluvawe, produkcija i realizacija na marketing-aktivnosti. Ponudite od marketing-agenciite }e gi prima vo slednite tri meseci. Od rakovodstvoto na Makedonski po{ti v~era ne dobivme odgovor koja }e bide namenata na novite reklami.

SLOBODEN SOFTVER VO KOMUNIKACIJATA ME\U DR@AVATA I GRA\ANITE ledej}i gi preporakite od Evropskata unija (EU) za upotreba na otvoreni formati na softver, elektronskata komunikacija me|u dr`avnite organi i gra|anite treba da bide vozmo`na i so upotreba na sloboden softver. “Gra|anite i kompaniite treba da imaat izbor vo koristeweto na softverot i po svoja `elba da mo`at da koristat sloboden softver pri komunikacija so dr`avnite organi�, veli Novica Nakov od neprofitnata organizacija Sloboden softver Makedonija. Na v~era{nata javna debata organizirana od ovaa neprofitna organizacija be{e prezentirana Nacionalnata politika za sloboden softver, napravena vo sorabotka so fondacijata Metamorfozis i Ministerstvoto za informati~ko op{testvo i administracija. Ovoj dokument, koj se zalaga za pogolema upotreba na sloboden softver vo dr`avnite institucii, obrazovanieto i vo po{irokata javnost, }e bide dostaven na razgleduvawe do Vladata na Republika Makedonija. Slobodniot softver poteknuva od idejata za slobodna razmena na znaewe i idei koja tradicionalno se nao|a vo nau~nite poliwa. Kako i mislite, softverot ne e predmet i mo`e slobodno da se razmno`uva i {iri, velat od Sloboden softver Makedonija.

S


Kompanii / Pazari / Finansii

10 2.645

MBI 10

2.805

MBID

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

OMB 117,50

2.625

2.795

2.605

2.785

2.585

2.775

116,90

2.565

2.765

116,70

117,30

2.545

117,10

2.755

15/03/11

16/03/11

17/03/11

18/03/11

19/03/11

20/03/11

21/03/11

 MBI 10 E SOSTAVEN OD 10 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI NA OFICIJALNIOT PAZAR NA MAKEDONSKA BERZA

15/03/11

116,50 16/03/11

17/03/11

18/03/11

19/03/11

20/03/11

21/03/11

 MBID E SOSTAVEN OD 15 NAJLIKVIDNI AKCII NA KOMPANII KOTIRANI NA PAZAROT NA JAVNO POSEDUVANI DRU[TVA

15/03/11

16/03/11

17/03/11

18/03/11

19/03/11

20/03/11

21/03/11

 OMB E SOSTAVEN OD NAJLIKVIDNITE OBVRZNICI KOTIRANI NA MAKEDONSKA BERZA

MAKEDONSKA BERZA

KAKVA TURISTI^KA SEZONA O^EKUVA OHRID?

HOTELITE GI ZGOLEMIJA REZERVACIITE, GODINAVA O^EKUVAAT POVE]E TURISTI Zgolemeniot broj predrezervacii na turisti i novite najavi na turisti~kite agencii za stranski gosti gi nateraa ohridskite hotelieri da veruvaat deka godinava }e im bide mnogu pouspe{na kako turisti~ka sezona vo odnos na lani

POLOVINA PROMET SO AKCIJATA NA KOMERCIJALNA BANKA

METODI PENOVSKI

penovski@kapital.com.mk

golemeniot broj predrezervacii na turisti i novite najavi na turisti~kite agencii za stranski gosti gi nateraa ohridskite hotelieri da veruvaat deka godinava }e im bide mnogu pouspe{na kako turisti~ka sezona vo odnos na lani. “Spored dosega{nite najavi, godinava treba da imame odli~na turisti~ka sezona. Izminative dva meseci ve} e se ostvareni podobri rezultati vo odnos na istiot period lani. Raste brojot i na rezervaciite. Godinava o~ekuvame povtorno da imame turisti od Amerika, Francija, Hrvatska, a za prvpat vo na{iot hotel se najaveni gosti i od Grcija. Od Srbija, kako i lani, i godinava ne o~ekuvame pove}e turisti. Pretpostavuvam deka viznata liberalizacija vlijae{e turistite od Srbija na odmor da odat vo drugi turisti~ki mesta”, veli Trajanka \orgievska, pomo{nik-menaxer vo hotelot Belvedere. Taa veli deka godinava ima pove}e najavi na grupni turisti~ki aran`mani, a brojot na individualnite turisti e ne{to poslab. Pad ima i kaj kongresniot turizam. “Doa|aat grupi, no za razlika

Z

rgovskata nedela na Makedonskata berza po~na so promet od 18 milioni denari, od koj 9,1 milioni bea ostvareni so akcijata na Komercijalna banka. Vo presret na utre{noto godi{no akcionersko sobranie na bankata, v~era od Komercijalna banka bea istrguvani 2.381 akcija po prose~na cena od 3.844,81 denari za akcija. Od bankata najavuvaat deka na godi{noto akcionersko sobranie }e se odlu~uva i za raspredelba na dividenda od 200 denari za akcija. Na Berzata se istrguvaa i 358 akcii od farmacevtskata kompanija Alkaloid, vredni 1,5 milioni denari, {to e daleku pomal promet vo odnos na prometot so akcijata na Komercijalna banka. Raspredelba na dividenda od 150 denari za akcija, koja e za okolu 10% pogolema od minatogodi{nata, najavuvaat i od Alkaloid. Na redovniot pazar na akcii, pak, bea istrguvani 2.664 akcii na Makedonski Telekom po prose~na cena od 549,89 denari za akcija, so {to se ostvari promet od 1,4 milioni denari.

T

od porano tie se sostaveni od pomal broj gosti, {to, pretpostavuvam, se dol`i na ograni~enite buxeti so koi raspolagaat instituciite”, komentira \orgievska. Spored Joco Nikolovski, menaxer vo hotelot Milenium palas, kongresniot turizam ne mo`e da se razvie i zatoa {to instituciite i kompaniite, koi glavno se koncentrirani vo Skopje, od finansiski pri~ini organiziraat konferencii i drugi nastani vo skopskite hoteli. Sepak, toj o~ekuva porast na obi~ni turisti. “Cenite ostanuvaat isti, a mo`ni se i odredeni namaluvawa. Najgolem broj turisti o~ekuvame od stranstvo, pred s$ od Evropskata unija. Ima najavi za turisti od Avstrija, Germanija, Slovenija, Holan-

dija i Finska. Bea najaveni i gosti od Japonija, no mnogu e te{ko da procenam kako }e ispadne nivnoto doa|awe ako se zeme predvid katastrofalniot zemjotres”, veli Nikolovski. Toj za ovaa godina o~ekuva no}evawata vo nivniot hotel da porasnat za 20% do 25%. Minatata godina imalo pad na prihodite i na no} evawata od 10% do 30% vo odnos na 2009 godina. Del od hotelite se porezervirani i velat deka e rano za da davaat konkretni procenki za pretstojnata turisti~ka sezona. “Se nadevam deka ovaa sezona }e bide podobra od lani, osobeno vo tekot na juli i avgust, no za toa kakov }e bide efektot najdobro e da se zboruva koga }e zavr{i

sezonata”, veli Pere Kutanoski, menaxer na hotelot Granit. Toj priznava deka godinava e razli~na od minatata bidej} i ima najavi i o~ekuvawa, a lani go nemalo ni toa. Vnimatelni vo procenkite se i od hotelot Ineks Gorica, iako i vo ovoj hotel ima pove}e najavi za turisti od turoperatorite so koi sorabotuvaat. “Bi trebalo da imame podobra turisti~ka sezona od lani, osobeno dokolku se realiziraat najavite i dogovorite {to gi imame sklu~eno so turoperatorite. Sepak, te{ko e da se oceni kakva }e bide sezonata. Vo na{iot hotel o~ekuvame da bidat rezervirani site sobi”, veli Aneta Bar, generalen menaxer na hotel Ineks Gorica.

Identi~en promet ostvarija i obvrznicite. Najgolem interes ima{e za obvrznicata od tretata emisija na obvrznici za denacionalizacija, koja ostvari promet od eden milion denari. Vo odnos na makedonskite berzanski indeksi, osnovniot indeks MBI-10 v~era porasna za 0,19% na vrednost od 2.616,50 indeksni poeni, dodeka, pak, akciskiot indeks MBID padna za 0,73% na 2.766,43 indeksni poeni. Indeksot na obvrznici OMB prviot den od berzanskata nedela go zavr{i so rast od 0,27% na 117,15 indeksni poeni. Od vkupno 30 hartii od vrednost koi se istrguvaa v~era, kaj 15 ima{e pad na cenata, dodeka, pak, kaj 12 ima{e porast na cenata. Najmnogu padna akcijata na Stobi od Veles i toa za 61,29%. So najgolem rast, pak, trguvaweto go zavr{i akcijata na Tutunski kombinat od Prilep, koja v~era porasna za duri 42,86%. Cenite na akciite na Angropromet-Tikve{anka od Kavadarci, Karaorman od Skopje i Skopski Pazar ne pretrpea promeni.

BERZANSKI INFORMACII АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПОРАСТ Име на компанијата Тутунски комбинат Прилеп

21.03.2011 Просечна цена (МКД) 150,00

%

Износ (МКД)

42,86

22.200

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПАД Име на компанијата Стоби Велес

ПРИНОС НА ОТВОРЕН ИНВЕСТИЦИСКИ ФОНД

21.03.2011

Отворен инвестициски фонд

Нето-имот на фонд (ден.)

YTD

1Y

П��датоците се однесуваат за

ILIRIKA JIE

30.238.304,78

-3,92%

1,34%

8,17%

-0,72%

-2,37%

20.03.2011

ILIRIKA GRP

47.752.051,59

-6,85%

-6,78%

-1,66%

-8,29%

0,17%

20.03.2011

Иново Статус Акции

15.318.111,81

-4,27%

4,66%

3,55%

5,22%

-8,18%

18.03.2011

KD Brik

36.298.782,15

-2,77%

-2,50%

0,68%

-4,05%

5,16%

20.03.2011

KD Nova EU

28.057.985,08

-3,85%

2,26%

6,35%

2,68%

0,67%

20.03.2011

КБ Публикум балансиран

30.508.025,34

-3,17%

1,77%

3,70%

1,22%

-2,31%

18.03.2011

21.03.2011 Просечна цена (МКД)

Арцелормиттал Скопје (ЦРМ)

600

%

Износ (МКД)

-61,29

48.000

130

-6,47

37.570

КЈУБИ Македонија Скопје

524,00

-2,96

15.720

ТТК Банка АД Скопје

850,00

-2,30

86.700

ПОКАЗАТЕЛИ ЗА КОМПАНИИ - ЕЛЕМЕНТИ НА ИНДЕКСОТ МБИ10 Вкупно издадени акции 1.431.353

BESK (2010) * GRNT (2010) * KMB (2010)

ХВ ALK (2010) *

АКЦИИ СО НАЈГОЛЕМ ПРОМЕТ

21.03.2011

21.03.2011

Просечна цена

Нето добивка по акција

P/E

P/B

4.364,74

400,40

10,90

0,95

54.562

7.500,00

567,72

13,21

0,22

3.071.377

583,38

92,61

6,30

0,54

2.279.067

3.844,81

628,36

6,12

1,09

112.382

27.206,67

/

/

0,80

%

Износ (МКД)

Комерцијална банка Скопје

3844,81

-0,13

9.154.490

REPL (2010) *

25.920

40.256,00

2.996,49

13,43

0,84

Алкалоид Скопје

4364,74

0,60

1.562.577

SBT (2010) *

389.779

3.233,88

39,99

80,86

0,76

549,89

-0,02

1.464.910

STIL (2010) *

14.622.943

200,33

0,47

430,80

2,52

Тутунска банка Скопје

3601,11

2,10

713.020

TPLF (2010) *

450.000

3.694,51

73,84

50,04

1,04

Топлификација Скопје

3694,51

-0,04

672.400

ZPKO (2010) *

271.602

2.231,00

/

/

0,35

Македонски Телеком Скопје

MPT (2010) *

21.03.2011 Промет Број на во ЕВРА трансакции

Просечна цена (МКД)

Име на компанијата

ПРОМЕТ ПО ПАЗАРНИ СЕГМЕНТИ

обврзници обични акции Вкупно Официјален пазар

% на промена

23.153

10

-79,94

224.407

104

315,80

247.560

114

46,17

обични акции

45.307

45

115,62

Вкупно Редовен пазар

45.307

45

115,62

(Podatocite vo tabelite i graficite gi obezbeduva Makedonskata berza za hartii od vrednost. Vrednostite koi gi gledate deneska, se od posledniot den na trguvawe, ponedelnik - 21.03.2011)


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Kompanii / Pazari / Finansii

OD ALKALOID ZA 10,29% POGOLEMA DIVIDENDA enaxmentot na Alkaloid planira da gi nagradi akcionerite so 10,29% pogolema dividenda od minatogodi{nata. Godinava farmacevtskata kompanija }e deli dividenda vo iznos od 150 denari od akcija, a lani taa iznesuva{e 136 denari. Odlukata za isplata na pogolema dividenda treba da bide donesena na godi{noto akcionersko sobranie, koe e zaka`ano za 18 april. Spored predlog-

M

odlukata za dividendniot kalendar na kompanijata, za posleden den na trguvawe so pravo na dividenda e predviden 3 maj 2011 godina, a isplatata na dividendata e planirano da po~ne na 11 maj ovaa godina. Prvi~niot nerevidiran izve{taj na ovaa kompanija poka`uva deka Alkaloid minatata godina ja zavr{i so dobivka od 9,3 milioni evra i so rast od 10% na proda`bata vo sporedba so

2009 godina. Godinava, pak, glavna cel na Alkaloid e da ja zgolemi konsolidiranata proda`ba za 10%. Duri 63,05% }e bide izvoz, a 36,95% }e se realizira na doma{niot pazar.

11

PIVARA SKOPJE INVESTIRA 2,5 MILIONI EVRA VO ZA[TEDA NA VODA I ENERGIJA ivara Skopje investira 2,5 milioni evra vo inovativna stanica za biotretman na vodi, prva od vakov vid vo zemjava. Postrojkata treba da bide pu{tena vo rabota ovaa esen, a }e pridonese za za{teda na voda i energija. Od kompanijata informiraat deka vo tek se intenzivni grade`ni raboti, koi se o~ekuva da zavr{at proletva, po {to }e po~ne instaliraweto na opremata. Spored investi-

P

ciskiot plan, proektot treba da zavr{i do posledniot kvartal godinava. “Toa {to go ~ini ovoj proekt unikaten e faktot deka stanuva zbor za inovativen biolo{ki tretman na vodata koja ostanuva za vreme na proizvodnite procesi, po {to }e mo`e povtorno da se koristi kako tehni~ka voda. Gasovite koi }e se osloboduvaat bidat iskoristeni za proizvodstvo na energija. Pridobivkite od ovoj inovativen i op{testveno

korisen proekt }e bidat pove} ekratni. Se zgolemuva celokupnata energetska efikasnost na kompanijata. Ostanuvame konzistentni vo na{ite napori za za{tita na `ivotnata sredina”, objasnuva rakovoditelot na proektot, Kir~o Stojanov, menaxer za proizvodstvo vo Pivara Skopje. Ovaa investicija kompanijata ja realizira preku partnerski odnos so op{tina Gazi Baba i so Ministerstvoto za `ivotna sredina.

PORADI SKAPITE GORIVA, BIZNISMENITE BARAAT

17.03.2010 DA SE UKINE DAVA^KATA ZA ZADOL@ITELNI NAFTENI REZERVI

11

Dr`avata iscicuva okolu 830.000 evra od industrijata i 80.000 od zemjodelstvoto za polnewe na zadol`itelnite nafteni rezervi. Rastot na cenite na naftenite derivati godinava }e ja ~ini industrijata najmalku 20% pove}e od lani KATERINA POPOSKA poposka@kapital.com.mk

rtoglaviot rast na cenata na crnoto zlato na svetskite berzi Vladata da go ubla`i so ukinuvawe na dava~kata za zadol`itelna rezerva na nafta i naftenite derivati. Ova go baraat ~lenkite na Stopanskata komora. Alarmiraat deka ako prodol`i sega{niot trend do krajot na godinata samo industriskite kapaciteti i zemjodelstvoto }e se soo~at so rast na tro{ocite za nafteni derivati od najmalku 15 milioni evra ili za okolu 20% sporedeno so tro{ocite od minatata godina. Analizite na Stopanskata komora poka`uvaat deka na godi{no nivo industrijata pla}a 830.000 evra samo za zadol`itelnite rezervi za mazut, dizel i ekstralesno maslo. Kaj zemjodelstvoto, pak, ovoj tro{ok e procenet na 80.000 evra. Sozdavaweto zadol`itelni rezervi na nafta industrijata i zemjodelstvoto ja ~ini 1,13 milioni evra. Ukinuvaweto na dava~kata za zadol`itelni rezervi na nafta e realno, ocenuvaat od Komorata. Velat deka vo uslovi na ote`nata naplata i nelikvidnost na kompaniite Vladata treba interventno da im pomogne na kompaniite vo presret na rapidniot rast na cenata na gorivata. “Dokolku poslednite ceni na gorivata ostanat isti cela godina, {to e nelogi~no, bidej} i Regulatornata komisija za energetika ja korigira cenata na gorivata sekoi dve nedeli, toga{ tro{ocite na industriskite stopanski kapaciteti i zemjodelskiot sektor na godi{no nivo }e

V

bidat pogolemi za 15 milioni evra vo sporedba so cenite na krajot na dekemvri lani. Zatoa, smetame deka ovaa interventna dr`avna merka } e bide od osobena pomo{ za industrijata i zemjodelstvoto“, veli Stojmirka Tasevska, sovetnik vo Upravniot odbor na Stopanskata komora. KOJ KOLKU PLA]A? Samo industrijata na godi{no nivo tro{i okolu 81.000 toni mazut i 26.000 toni ekstralesno maslo i dizel. Ako se trgne od pretpostavkata deka ovie ceni na naftenite derivati }e ostanat nepromeneti do krajot na godinata samo za nabavka na mazut tro{ocite na industriskite kapaciteti }e se zgolemat za duri 10 milioni evra ili 22,47% sporedeno so tro{ocite na kompaniite za 2010 godina. Spored presmetkite na SKM, tro{ocite na industrijata za ekstralesno maslo i za dizel-gorivo }e porasnat za 3,5 milioni evra ili za 13,6% sporedeno so lani. Zemjodelskiot sector, pak, poskapiot dizel i mazut godinava }e gi ~ini najmalku u{te eden milion evra pove}e od lani, {to e za 21,7% sporedeno so minatogodi{nite tro{oci. Od po~etokot na godinava dosega mazutot poskape za duri 22,5%, ekstralesnoto maslo za re~isi 16% i dizelot za 13,7%. I kompaniite se re~isi ednoglasni deka porastot na cenata na naftata i naftenite derivati zna~itelno }e im gi zgolemi tro{ocite vo proizvodstvoto. Najgolemi gubitnici od rastot na cenata na naftata se industrijata za ~elik i `elezo, grade`ni{tvoto, rudarstvoto, prehranbenata i drvnata industrija. Od Direkcijata za zadol`itelni rezervi na nafta i nafteni derivati se amnestiraat od

POSKAPITE GORIVA ]E GO ^INAT TRANSPORTOT 30 MILIONI EVRA Poskapite goriva gi zgolemija tro{ocite na transporterite za okolu 30 milioni evra za samo tri meseci. Poslednoto poskapuvawe na dizelot od 2,5 denari transporterite gi ~ini okolu 1.500 evra godi{no po edno vozilo, dodeka vkupniot paten soobra}aj go ~ini 6,3 milioni evra. Od Stopanskata komora najavuvaat aktuelizirawe na minatogodi{nata inicijativa za celosno ukinuvawe na carinata pri uvoz na gas. intervencija vo dava~kata za rezervite na nafta i velat deka takva odluka mo`e da donese samo Vladata. “Ako Vladata odlu~i da ja ukine, nie }e ja primenime odlukata. Ako se ukine ovaa dava~ka se doveduva vo pra{awe kako }e se finansira formiraweto na rezervite”, objasnuva za “Kapital” Jovan Siljanovski, direktor na Direkcijata za zadol`itelni rezervi na nafta i nafteni derivati. NAFTATA ]E GI IZGORI MAKEDONSKITE IZVOZNICI V~era barel nafta od tipot brend na Wujor{kata berza se prodava{e po 103 dolari za barel, a evropskata “brent” nafta na Me|unarodnata berza vo London dostigna 115,76 dolari za barel. Svetskite eksperti prognoziraat deka do krajot na godinata crnoto zlato mo`e da se prodava po fantasti~ni 180 dolari za barel. Ovie prognozi gi zagri`uvaat i doma{nite investitori. Zgolemuvaweto na berzanskite ceni na energensite go poskapuvaat proizvodstvoto i ja namaluvaat konkurentnosta na makedonskite kompanii. “Zgolemuvaweto na cenata na naftata na svetskite berzi zna~itelno vlijae na na{eto rabotewe, bidej}i tro{ocite za nafta

u~estvuvaat so okolu 10% vo cenata na finalniot proizvod. U{te polo{o e {to nemame alternativno gorivo za naftata i ne sme vo mo`nost ni{to da smenime”, veli Nikolaj~o Nikolov, zamenik-generalen direktor na rudnikot za bakar Bu~im od Radovi{. Investitorite negoduvaat deka ako cenata na energensite ja presmetaat vo cenata na krajnite proizvodi, toa za niv }e zna~i apsolutna nekonkurentnost. “Ne mo`ete da o~ekuvate KOLKU ]E PORASNAT TRO[OCITE NA INDUSTRIJATA I ZEMJODELSTVOTO ZA NAFTENI DERIVATI, AKO DO KRAJOT NA GODINATA OSTANAT POSTOE^KITE CENI rast na ro{ocite vo rast na ro{ocite vo naften derivat industrijata zemjodelstvoto mazut

10 milioni evra (+22.5%)

ekstra lesno gorivo i dizel

3.5 milioni evra ( 13.6%)

vkupno

15 milioni evra izvor: Analiza na Stopanska Komora na Makedonija

zdrava ekonomija, investicii, rast ako dr`avata ne nudi soodvetni i konkurentni uslovi za nivna realizacija. Neophodni se investicii vo energetskata infrastruktura, vo novi kapaciteti za proizvodstvo. Bez konkurentni ceni na energijata ne mo`ete da o~ekuvate da privle~ete investicii, nema ekonomski rast i razvoj”, veli Konstantinos Daskalakis, generalen direktor na Feni Industri.

МЕЃУБАНКАРСКИ КАМАТНИ СТАПКИ преку ноќ

1 нед.

1 мес.

3 мес.

Благајнички записи

4,00%

СКИБОР

2,51%

3,42%

4,23%

5,11%

Ломбарден кредит

5,50%

МКДОНИА

2,20%

ОСНОВНИ КАМАТНИ СТАПКИ НА НБ

Рочности

Извор: НБРМ

КАМАТНИ СТАПКИ НА ДЕНАРСКИ ДЕПОЗИТИ КАЈ ДЕЛОВНИ БАНКИ Рочност Банка

КУРСНА ЛИСТА

12м

24м

36м

Стопанска

4,60%

5,50%

6,10%

8,10%

8,30%

Среден курс Држава

Валута

во денари

ЕМУ

евро

61,5075

Комерцијална

4,80%

5,50%

6,50%

8,60%

9,00%

САД

долар

43,5297

НЛБ Тутунска

4,50%

5,50%

6,00%

8,20%

8,40%

В.Британија

фунта

70,3908 ДЕВИЗЕН КУРС ВО МЕНУВАЧНИЦИ

Швајцарија

франк

48,2109

Канада

долар

44,2691

EUR

USD

GBP

CHF

Австралија

долар

43,1935

61,6

44,3

70,2

48,4

Извор: НБРМ

1 milion evra (+21.7%)

Profesorot od oblasta na dano~nata politika @ivko Atanasovski pora~uva deka dr`avata ne treba da intervenira vo danocite i akcizata, no mo`e da razmisli da subvencionira odredeni sektori vo ekonomijata. “Vladata treba da vodi konzistentna politika koga se vo pra{awe danocite. Su{tinsko kaj ovie dava~ki e dali tie se proektirani na nivoto koe va`i vo Ev-

ropskata unija. Dr`avata ako saka mo`e da intervenira kaj izvoznite sektori, kade {to naftata e zna~aen tro{ok. Mislam deka treba da se intervenira tamu kade {to tro{ocite dolgoro~no } e predizvikaat inflacija”, objasnuva Atanasovski. Ministerot za finansii i vicepremier, Zoran Stavreski, e deciden. Vladata nema da se otka`e od akcizite, zna~ajna stavka vo buxetot.


Fokus

12

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

MU NEMA KRAJ NA BOMBARDIRAWETO VO LIBIJA

ZO[TO GADAFI GO SVRTE SVET BORO MIR^ESKI olgogodi{nite prijateli i sorabotnici na libiskiot pretsedatel Moamer Gadafi, liderite od zapadnoevropskite dr`avi, mu go svrtea grbot. Oficijalnoto obrazlo`enie e deka so voenata akcija vo Libija Zapadot saka da mu stavi kraj na zlostorni~koto prekr{uvawe na osnovnite ~ovekovi prava. Zapadot, vsu{nost, se obedini za da predizvika nova "politi~ka revolucija" vo arapskiot svet. No, za mnogu eksperti e diskutabilno pra{aweto zo{to liderite na Francija, na Velika Britanija i na SAD se soglasija za otvorawe nov front? Dali e pra{awe na li~ni sueti, doka`uvawa, podignuvawe rejtinzi vo predizbornite godini, osvojuvawe na libiskata nafta, testirawe nova voena oprema ili za me|unarodna borba za za{tita na ~ovekovi prava. Tie ja istaknuvaat geostrate{kata pozicija na Libija na me|unarodnata scena poradi faktot {to taa e edna od najbogatite dr`avi so nafta vo arapskiot svet. Libija e sedmi po golemina proizvoditel na nafta vo svetot. Taa proizveduva okolu 1,6 milioni bareli nafta na den, od koja 80% ja izvezuva vo Evropa. Toa ja doka`uva mo} ta na Gadafi, koj nesomneno vlijae vrz kreiraweto na svetskite trendovi. Svojata pozicija Gadafi strate{ki i mnogu pametno vo izminatite godini ja zasili i preku Libiskoto investicisko telo, preku koe poseduva akcii vo vrednost pogolema od 70 milijardi dolari vo nekolku svetski kompanii. U{te pointriganten e faktot {to vo noemvri minatata godina dene{nite napa|a~i bea prisutni na samitot EU-Afrika, kade {to gi dogovaraa merkite za zgolemena sorabotka so Libija vo brojni ekonomski sektori. Kako i da e, ekspertite po~naa da gi brojat parite koi dr`avite gi tro{at za voeniot napad vrz Libija vo vreme koga site zakrepnuvaat od ekonomskata kriza. Spored analizata na Rojters, samo za eden ~as, koga se ispukaa 120 preoktili “tamahovk", dr`avite izvadija od "xeb" 120 milioni dolari. Ekspertite istaknuvaat deka s$ u{te e rano da se prog-

D



Dolgogodi{nite prijateli i sorabotnici na libiskiot pretsedatel Moamer Gadafi, liderite od zapadnoevropskite dr`avi, mu go svrtea grbot. Oficijalnoto obrazlo`enie e deka mora da mu stavat kraj na zlostorni~koto prekr{uvawe na osnovnite ~ovekovi prava vo Libija. Zapadot se obedini za da predizvika nova "politi~ka revolucija" vo arapskiot svet

BAN KI-MUN NAPADNAT OD PRIVRZANICITE NA GADAFI

Poddr`uva~ite na libiskiot lider, Moamer Gadafi, go napadnaa deneralniot sekretar na Obedinetite nacii (ON) pri negovata poseta vo Kairo, Egipet. Generalniot sekretar be{e napadnat pri izleguvaweto od sostanokot na Arapskata liga na plo{tadot Tahrir od demonstrantite koi se luti na Obedinetite nacii za voenata intervencija vrz Libija. Napadot dojde samo tri dena otkako ON ja usvoija rezolucijata za zabrana na sproveduvawe letovi nad Libija i otkako me|unarodnata zaednica istakna deka }e gi prezeme site neophodni merki za spravuvawe so krizata vo Tripoli. nozira kolku skapo }e go ~ini svetot ovaa akcija, no site se soglasni deka dokolku prodol`i }e bide edna od najskapite voeni akcii na me|unarodnata zaednica samo poradi toa {to se slu~uva vo "pogre{no" vreme.

 No, zatoa ve}e se presmetuva kolku pari }e “donira” sekoja dr`ava vo voenata intervencija.

Spored anali-

zata na amerikanskata televizija Si-bi-si, Kanada u~estvuva so {est voeni avioni "CF-18" i so voen personal pogolem od 140.000 vojnici. [panija ima isprateno eden avion "boing 747", koj se nao|a vo voenata baza vo Italija, ~etiri voeni avioni koi ja nadletuvaat Libija i edna podmornica i avion za monitoring na situacijata. Velika Britanija ima isprateno "tornado" xetovi, proektili "tamahovk" i dve

PO^INA EDEN OD SINOVITE NA GADAFI?!

Eden od sinovite na libiskiot lider Moamer Gadafi, Hamis, po~ina vo bolnica vo Tripoli kako posledica na zdobienite povredi, objavija v~era opoziciskite stranici vo Tripoli. Mediumite tvrdat deka Hamis bil povreden vo sabotata, otkako pilot na libiskite voenovozduhoplovni sili namerno go urnal svojot avion vo kompleksot Bab al Avizija vo Tripoli, kade {to `iveat Gadafi i del od negovoto semejstvo. Hamis po~inal od izgorenici so koi se zdobil za vreme na napadot. Vladini libiski izvori ja demantiraat vesta za smrtta na {estiot sin na Gadafi, koj e na ~elo na 32 brigada.

voeni edinici vo Mediteranot. Od televizijata istaknuvaat deka samo za tri dena se potro{eni najmalku 62 milioni dolari samo za proektilite koi bea ispukani vo Libija. Vo odnos na gorivoto, od Si-bi-si prognoziraat deka za voen napad od eden ~as avionite tro{at u{te 44.000 dolari za gorivo. Odlukata na amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama, da se priklu~i na voenata intervencija vo Libija gi zgolemi gri`ite na amerikanskite

KADE E AKCIONER GADAFI PREKU LIBISKIOT INVESTICISKI FOND? ITALIJA

 Naftena kompanija Eni  Avtomobilski gigant Fiat  Me|unarodna banka Unikredito  Finmekanina  Fudbalski klub Juventus HOLANDIJA

 Fortis banka  Velika Britanija-Biznisot so nedvi`nosti  Grupacija Pirson, sopstvenik na vesnikot “Fajnen{al tajms”

[PANIJA

 6.000 hektari vo Benhavis, [panija

eksperti za ogromnite sumi koi }e gi potro{i. Iako ulogata na SAD vo Libija ostanuva limitirana, kako {to veti Obama, tro{ocite od akcijata }e pridonesat za zgolemuvawe na i taka visokiot dr`aven dolg i na buxetskiot deficit. Ovaa odluka na Obama dopolnitelno }e gi zgolemi i tenziite me|u demokratite i republikancite za kone~noto usvojuvawe na buxetot. "Vklu~uvaweto na SAD vo napadot na Libija se slu~uva vo mnogu nevoobi~aeno vreme, koga vo Kongresot se pregovara za buxetot, deficitot i za drugi problemi. I pokraj toa, na "krajot od denot" vakvata odluka na Obama pomina", revoltirano izjavi Ri~ard Lugar, republikanec i ~len na Komitetot za nadvore{ni odnosi na amerikanskiot Senat. Intervencijata vo Libija mo`e u{te podlaboko da gi vovle~e SAD vo nemirite na Sredniot Istok. Taa e treta intervencija na SAD vo muslimanska dr`avi, po Irak i Avganistan. Ve}e pokrena golema debata me|u voeniot sekretar, Robert Gejts, dr`avniot sekretar, Hilari Klinton i pretsedatelot, Barak Obama. Neodamna i Pentagon gi objavi planovite za namaluvawe na tro{ocite za odbrana vo narednite pet godini. Analiti~arite najmnogu se iznenadeni od odnosot na Italija kon Libija, koja do v~era be{e eden od najbliskite sorabotnici so Vladata na Berluskoni. Italija e najgolem uvoznik na nafta od Libija vo Evropa, a Libija e najgolem korisnik na delovi za pravewe oru`je od Italija. Spored italijanskiot vesnik "Koriere dela sera", koj citira izve{taj od Ministerstvoto za odbrana, vo 2010 godina proizvoditelot na helikopteri Agusta vestlend (*AgustaWestland) potpi{al dogovor


no.

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

TOP 10

3

13

PRIVATIZACISKI CISKI PLANOVI

WUJORK ]E JA POLNI KASATA SO PRODA@BA NA UNIVERZITETOT SUNY pove}e  So redeni vo

od 400.000 redovni student, raspo64 kampusi, Dr`avniot univerzitet na Wujork (SUNY) e najgolemiot vo dr`avata Wujork. Vo obid da namali del od ogromniot dolg, Wujork razmisluva da prodade nekoi od obrazovnite institucii

TOT PROTIV SEBE?! GADAFI U@IVA VO LUKSUZOT! ove}e od 40 godini vlast mu bea potrebni na libiskiot lider za da stekne ogromno bogatstvo. Gadafi poseduva golem broj luksuzni vili vo mnogu gradovi vo zemjata. Re~isi site imaat po desetici sobi, koi se opkru`eni so prekrasni gradini. Edna od najpoznatite e vilata koja veli~enstveno se izdiga na periferijata od Al-Baida vo severoisto~niot del na Libija. So pogled na Sredozemnoto More, vilata ima 40 sobi, luksuzen bazen, a drvjata vo parkot se uvezeni od razni zemji. Gadafi poseduva vakvi ku}i i luksuzni vili vo nekolku dr`avi. Spored mediumite, Gadafi stana centar na mo} ta, luksuzot, no i na voznemirenosta. Zatoa, vo re~isi site ku}i i vili izgradi bunkeri, pi{uva amerikanskiot vesnik "Wujork tajms". "Vo Al-Baida izgradi bunkeri {to mo`at da izdr`at i nuklearen napad. A i bunkerot e luksuzen. Vo nego mo`e da se pre`ivee i nekolku meseci, duri i ako ku}ite nad nego se kompletno uni{teni", pi{uva vesnikot. Luksuzot na Gadafi se dol`i na bogatstvoto na nafta vo zemjata. Spored podatocite od istra`uvaweto na Agencijata za energetski informacii na SAD, vo 2009 godina proizvodstvoto

P

120

milioni dolari dr`avite izvadija od "xeb" samo za eden ~as koga se ispukaa 120 proektili “tamahovk"

62

milioni dolari samo za tri dena se potro{eni za proektilite {to bea ispukani vo Libija

so Libija vreden 70 milioni evra, a kompanijata Seleks sistemi integrati (*Selex Sistemi Integrati) sku~ila dogovor za isporaka na pi{toli na libiskata armija vreden 13 milioni evra.

 Glavniot lik vo napadite vrz Libija e francuskiot pretsedatel, Nikola Sarkozi.

Dodeka Gadafi obvini deka kampawata na Sarkozi za pretsedatelskite izbori ja finansiral tokmu toj, Francuzinot mu “odgovori” so vojna. Sarkozi i britanskiot premier, Dejvid Kameron, prvi se svrtea protiv Gadafi. Sepak, naj~udno e italijanskoto u~estvo vo napadot. Italija dozvoli da se koristat nejzinite aerodromi. A samo pred {est meseci na tretiot samit na Evropskata unija i Afrika vo Tripoli slikata be{e sosema poinakva - be{e olicetvorenie na “bratstvoto i edinstvoto”! Denes mnogu poinakva! Zapadnite sili neprekinato ja bombardiraat Libija za da ja "uni{tat" protivvozdu{nata odbrana i da gi

na surova nafta dostignalo 1,8 milioni bareli na den, za vo 2010 godina da se spu{ti na 1,6 milioni bareli. Organizacijata na izvoznici na nafta (OPEK) ja rangira Libija na sedmo mesto na listata so najgolemi proizvoditeli na nafta. Libija poseduva 4,4% od vkupnite nafteni rezervi vo OPEK. Naftenite surovini se privle~ni za mnogu zemji. Otkako bea ukinati ekonomskite sankcii vo 2006 godina, mnogu nafteni kompanii od Amerika i Evropa pobrzaa da investiraat pari vo Libija. Ekonomskiot rast na Libija vo golema mera zavisi od prerabotkata na surova nafta. Najgolem del od teritorijata e pokrien so pustinski pesok, taka {to osven naftata nema mnogu drugi opcii. Blagodarenie na naftenite surovini, Libija stana edna od najzna~ajnite zemji vo Afrika. Spored istra`uvawe na Svetskata banka od 2009 godina, Libija vleze vo grupata "ekonomii so natprose~ni prihodi", bidej}i nejziniot bruto-doma{en prihod po `itel iznesuva 12.020 dolari. Nivoto na bruto-doma{en proizvod po `itel go nadminuva toa od razvienite ekonomii, kako Italija, Singapur, Ju`na Koreja, [panija i Nov Zeland.

44.000

dolari za gorivo na ~as tro{at avionite za voen napad vo Libija

GADAFI IMA AKCII OD FIAT DO SUHOI Gadafi investira i vo drugi zemji. Semejstvoto Gadafi e sopstvenik na golem broj strate{ki kompanii, me|u koi e i Libiskiot investiciski fond (LIA), ~ija vrednost se procenuva na okolu 70 milijardi dolari. Spored "Dejli telegraf", ovaa kompanija e glavniot izvor na bogatstvoto na Gadafi i na negovoto semejstvo. LIA e gigant koj se gri`i za site prihodi vo sektorot na nafta i gas vo izminatite pet godini. Ottuka parite se vlevaat vo golem broj biznisi, kako {to se zemjodelstvoto, nedvi`nostite, infrastrukturata, naftata i gasot. Najgolemiot del od parite vleguvaat vo berzite i pazarite na obvrznici. Kompanijata e prisutna i vo nekoi evropski zemji, osobeno preku nejzinite biznis-partneri, kako Italija, Velika Britanija i SAD. LIA poseduva akcii vo golem broj italijanski kompanii, me|u koi se i naftenata kompanija Eni, avtomobilskiot gigant Fiat, me|unarodnata banka Unikredito i vo Finmekanina. Preku posredni~kata kompanija Lafiko, koja e kontrolirana od podanicite na Gadafi, toj kupi i 7,5% od akciite na italijanskiot fudbalski klub Juventus za 21 milioni dolari. Vo 2008 godina LIA kupi akcii vo Fortis, banka ~ii zdru`eni sopstvenici se Holandija i Belgija. Vo Velika Britanija kompanijata poseduva{e imot vo vrednost od najmalku edna milijarda funti. Od taa suma okolu 300 milioni funti bea del od biznisot so nedvi`nosti vo London. Poseduva i 3,01% akcii vo grupacijata Pirson, koja e sopstvenik na vesnikot “Fajnen{al tajms”. Gadafi i negovoto semejstvo poseduvaat imot od 6.000 hektari vo Benhavis, [panija. Na taa povr{ina planirano e da se gradat 1.915 stanovi, teren za golf i centar za kongresi. onevozmo`at libiskite avioni da patroliraat po neboto. Avionite na SAD, Velika Britanija, Francija i Kanada bombardiraat i pokraj tvrdeweto na Gadafi za prekin na ognot od libiska

strana. Amerikanskata vlast go proglasi prekinot za neva`e~ki i potenciraa deka so toa Gadafi saka da ja izmanipulira me|unarodnata zaednica. prodol`uva na str. 19

o pove}e od 400.000 redovni student, rasporedeni vo 64 kampusi, Dr`avniot univerzitet na Wujork (SUNY) e najgolemiot sistem od kolexi i univerziteti vo amerikanskata dr`ava Wujork. Vo obid da namali del od ogromniot dolg, Wujork razmisluva da prodade nekoi od obrazovnite institucii. Guvernerot Dejvid Paterson go prifati izve{tajot na dr`avnata komisija, so koj se pottiknuva proda`ba na nekolku kampusi na Dr`avniot univerzitet na Wujork. Spored magazinot "Tajm", so iznajmuvawe na domovite i ostanatite zgradi na privatni kompanii Wujork }e go namali fiskalniot dolg. Paterson go objavi planot za stapuvawe na sila na planot za privatizacija na del od dr`avniot imot. So Aktot za zajaknuvawe i inovacii vo visokoto dr`avno obrazovanie se otvori prostor za demontirawe na najgolemiot sistem na dr`avni univerziteti vo SAD, pi{uva "Tajm". Aktot, za koj naskoro }e glasaat zakonodavcite na Wujork, e poddr`an i od administracijata na Dr`avniot univerzitet na Wujork. Spored direktorot na Univerzitetot, Nensi Zimfer, Aktot nosi re{enija so nula tro{oci. So izmenite, univerzitetskata administracija o~ekuva Univerzitetot da ima ogromno vlijanie vrz op{testvoto, so {to }e se otvorat brojni rabotni mesta, }e se gradat temelite na idnata ekonomija i }e se zajakne dr`avnoto visoko obrazovanie. Se o~ekuva da se za{tedat milioni dolari od dano~nite obvrznici. So decenii, vo soglasnost so barawata na konzervativcite da se namalat javnite uslugi, vladata na Wujork go namaluva{e procentot na operativnite tro{oci na Univerzitetot. Guvernerot Paterson e osobeno ve{t vo ova, a negoviot predlo`en buxet za narednata godina povtorno }e ima katastrofalno vlijanie vrz sistemot na Dr`avniot univerzitet na Wujork. Spored ekspertite, ako se usvoi ovoj buxet, prihodite na Univerzitetot }e se namalat za 562 milioni dolari vo narednite dve godini, ostavaj}i go so 85 milioni dolari pomalku vo odnos na dr`avnite finansii pred 20 godini. No, ovoj akt prezema ogromen ~ekor napred, bidej}i so nego na administracijata na Univerzitetot & se dozvoluva da ja zgolemi participacijata na kampusite na kolku {to saka. Ova }e mu ovozmo`i na kampusot da ja nadomesti zagubata od dr`avnite finansii so toa {to }e napla}a mnogu povisoka participacija otkolku porano. Nakratko, tro{ocite za dr`avnoto visoko obrazovanie }e bidat prefrleni od dr`avata na studentite i na nivnite roditeli. Aktot za inovacija i zajaknuvawe

S

sodr`i i drugi stavki koi, navodno, }e mu pomognat na wujor{kiot univerzitet da se spravi so namalenite dr`avni finansii. Na primer, mu ovozmo`uva da vleze vo dr`avno-privatni partnerstva bez re~isi nikakov nadzor. No, kako {to istaknuvaat ekspertite, bidej}i minatite odobreni potfati rezultiraa so pove}emilionski zagubi, nema pri~ina da pretpostavuvame deka sega{nite potfati bi bile pouspe{ni. Ponatamu, Aktot go ovlastuva Dr`avniot univerzitet na Wujork da gi deponira prihodite nadvor od dr`avnata blagajna na SAD i gi ukinuva site odobrenija koi bea potrebni za sklu~uvawe dogovori za uslugi, {to otvora mo`nost za ogromna zloupotreba na fondovite. Aktot duri im dozvoluva na privatnite investitori da gradat na imotot na Univerzitetot za celi koi ne se povrzani so akademskata misija na univerzitetot. Ovoj tip dr`avni/ privatni partnerstva mo`e da se poka`e profitabilen za biznisinteresite, no nivnata korist za dr`avniot univerzitet ostanuva diskutabilna. Pa, kakov }e bide efektot od ova zakonodavstvo vrz studentite? Za stotici studenti kolexot }e stane nedostapen. Vo momentov godi{nite dodiplomski studii na privatnite kolexi vo Wujork rabotat so opseg od 38.000 do 41.000 dolari. Na Dr`avniot univerzitet na Wujork dodiplomcite pla}aat 4.970 dolari. Pove}eto od niv ne mo`at da si dozvolat da ja zgolemat ratata za privatno {koluvawe, osobeno koga }e se zeme predvid deka treba da se platat dopolnitelni 14.000 dolari na privatnite ili javnite kolexi. Kolku semejstva mo`at da si dozvolat da platat pove}e od 200.000 dolari za nivnite deca da gi pratat na kolex od ~etiri godini? I kolku potoa mo`e da si dozvolat nivnite deca da odat na fakultet ili stru~no u~ili{te? Vakviot plan se soo~i so ogromni kritiki kaj ekspertite. Spored niv, pokrivaweto na dr`avniot dolg na Wujork mo`e da se kompenzira so izmena na dano~nata politika. prodol`uva


Komentari / Analizi

14

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

ZDRAVSTVENA KONF(T)UZIJA 

Prvata opcija e da se zgolemi kapacitetot preku dopolnitelna investicija i vo toj slu~aj mo`e da se govori za t.n. zdravstven turizam. Posebno se dobredojdeni parite od stranskite pacienti koi mo`at da se reinvestiraat vo idni doma{ni kapaciteti. Se razbira, i vo ovoj slu~aj ostanuva potrebata od educirawe na kvaliteten kadar. Vtorata opcija e da se ovozmo`i prioritetnost na doma{nite pacienti i samo vo uslovi koga se zadovoleni doma{nite potrebi zdravstvenite ustanovi da se otvorat za prifa}awe na stranski pacienti

rojni reakcii i konfuzija predizvika minatonedelnata poseta na kosovskiot minister za zdravstvo, Agani i sredbata koja ja ima{e so makedonskiot minister, Osmani. Toj na pres-konferencijata koja se odr`a po sredbata pobara kosovskite pacienti da se lekuvaat vo zdravstvenite ustanovi vo Republika Makedonija po isti ceni kako i doma{nite pacienti. Vo davaweto na izjavata be{e prili~no direkten, verojatno bidej}i prethodno dobil pozitiven signal od makedonskiot kolega. Pritoa, slu{navme samo eden argument, bi rekol nesoodveten, deka kosovskite gra|ani izminatata godina potro{ile 36 milioni evra pari za lekuvawe vo Makedonija. Otkako “perduvite od frlenata pernica se razletaa” sleduvaa niza analizi. No, da odam so red. Prvo, ne znam zo{to ova barawe na kosovskiot minister ja iznenadi javnosta. Prili~no laden ostana samo Osmani, koj verojatno ima razbirawe za idejata, no nema da dobie po{iroka soglasnost. Zatoa, kako vo dobrite stari vremiwa formira{e komisija koja

B

realno treba da producira negativen stav. Za razlika od nego, op{tata zagri`enost ja slu{navme od mnogu eksperti i pomalku upateni politi~ari. I kako {to obi~no biduva, se puka{e na site strani i so upotreba na sekakva artilerija. Dobro e {to se otvori ovaa tema za da doznaeme deka baraweto ima svoja osnova. Samo po nekolku dena razbravme deka na dr`avniot univerzitet vo Tetovo, potenciram, na dr`avniot, na koj predavaat i profesori od Kosovo i od Tirana (verojatno nema dovolno profesori od Makedonija!) studentite od Kosovo i Albanija pla}aat isto kako i studentite od Makedonija. Sledej}i ja ovaa logika, zo{to ne bi bil ist tretmanot i za pacientite od ovie dr`avi? Zo{to ne bi se izedna~ile pacientite so studentite? Denovite treba da o~ekuvame u{te nekolku “biseri” koi postojat vo dr`avata, koja, kako {to nekoi miluvaat da ka`at, funkcionira kako “kosmodisk”. Definitivno se raboti za celosno nepoznavawe na prilikite. Prvo, cenite vo privatniot sektor se formiraat od pazarot i tuka Ministerstvoto

za zdravstvo nema nikakvo vlijanie. Za sopstvenite uslugi privatnite zdravstveni ustanovi treba da razmislat dali }e pravat segmentacija na pacientite. Praktikata poka`uva deka vo site privatni ustanovi vo stranstvo doma{nite i stranskite pacienti se izedna~eni. Dokolku kaj nas postojat odredeni razliki, za kratko vreme tie }e se izbalansiraat. Zna~i, ostanuva da se analiziraat cenite za zdravstvenite uslugi koi se opfateni so dogovorite so FZOM. Kaj ovie uslugi stranskiot pacient treba da plati 100% od vrednosta, za razlika od doma{nite pacienti, koi go pla}aat samo delot na participacijata, a ostatokot od 80% go pokriva FZOM. Pri~inata e ednostavna. Prilivite vo FZOM se formiraat od pridonesite od plati na vrabotenite vo Makedonija i od transferi od dr`avniot buxet. Bidej}i i dvata izvori ne vklu~uvaat stranski izvori na sredstva, celosno e neprifatlivo FZOM da pokriva makar i del od uslugite za stranski pacienti. Toa bi mu do{lo isto kako da sakame da dobieme na loto so liv~eto od sosedot. Ne mi e jasno kako e dojdeno

do brojkata 36 milioni evra navedeni kako sredstva koi kosovskite pacienti godi{no gi pla}aat za zdravstveni uslugi vo makedonskoto zdravstvo? Znaeme deka najgolem del od pacientite se le~at vo privatnite kardiohirur{ki kliniki vo Makedonija, po koi sleduvaat dr`avnata onkologija, nevrologija i mnogu malku ortopedija. Kosovskite pacienti ednostavno nemaat golem izbor i to~no se fokusirani vo delovite od zdravstveniot sistem koi se specifi~ni i baraat golemi investicii vo kadar i oprema. Makedonija be{e vo ista sostojba pred osum godini. Toga{ nemavme akcelerator i kardiohirurgija, pa godi{no odlivot od zdravstvenata kasa na Makedonija za upatuvawe na pacienti vo stranstvo iznesuva{e pove}e od 40 milioni evra. Vo me|uvreme se investira{e vo ovie dva segmenti i ottoga{ Makedonija kako dr`ava ima neto-priliv od stranstvo, no ostvaruva i za{teda poradi ponizok odliv na sredstva vo stranstvo. Sepak, i denes postojat specifi~ni intervencii koi gi nemame vo na{ata dr`ava, a FZOM pla}a milionski sumi

na stranski kliniki. Kone~no, mora da se potencira i pra{aweto za raspolo`livost na kapacitetite. Nezavisno dali stanuva zbor za PZU ili za JZU, vo segmentite od interes za stranskite osigurenici postoi mnogu mal sloboden kapacitet. Na onkologija se ~eka so meseci da se dojde do terapijata so akceleratorot. Redicite vo klinikite za kardiohirurgija se nekolkumese~ni. Vo ovie postoe~ki uslovi ima dve realni mo`ni opcii. Prvata opcija e da se zgolemi kapacitetot preku dopolnitelna investicija i vo toj slu~aj mo`e da se govori za t.n. zdravstven turizam. Posebno se dobredojdeni parite od stranskite pacienti koi mo`at da se reinvestiraat vo idni doma{ni kapaciteti. Se razbira, i vo ovoj slu~aj ostanuva potrebata od educirawe na kvaliteten kadar. Vtorata opcija e da se ovozmo`i prioritetnost na doma{nite pacienti i samo vo uslovi koga se zadovoleni doma{nite potrebi zdravstvenite ustanovi da se otvorat za prifa}awe na stranski pacienti. Vo sekoj slu~aj, koga pacientot go pla}a celiot iznos na uslugata cenite mora da se ednakvi za doma{nite

D-r RUBIN ZARESKI Konsultant za strate{ki menaxment i uuniverzitetski niverz niv erz r ite itetsk tskii prof tsk pprofesor rroffeso feso esorr

i za stranskite pacienti. Nepravedno e vo slu~aj na slobodni kapaciteti da se definiraat razli~ni ceni za pacienti koi ne se pokrieni so zdravstveno osiguruvawe. Ist e principot. Koga sakame da dobieme usluga vo PZU cenata koja ja pla}ame treba da e ista za site. Dokolku na ova misle{e ministerot Agani, toga{ ova e dobar argument za razmisluvawe. Koja bilo druga inicijativa za generalno izedna~uvawe na pacientite vo uslovi na nedovolno raspolo`liv kapacitet na zdravstvenot sistem e samo dobar obid. FZOM prv }e ja po~uvstvuva zagubata, a generalno nikoj nema da dobie. Vklu~itelno i kosovskite pacienti, koi }e go po~uvstvuvaat nemo} niot makedonski zdravstven sistem, vo koj te`i{teto s$ pove}e se prefrla vo korist na privatnata inicijativa. Kaj nego cenite se ve}e ednakvi. 100%. Cinicite potenciraat deka e dobro {to barem nekoj go prepoznava kvalitetot na na{iot zdravstven sistem.

VTOR RETAIL FORUM

KAKO DA GO OSVOITE KUPUVA^OT? 

Eden od najgolemite avtoriteti za maloproda`ba i distribucija, Majkl Kol, porane{en direktor na londonskiot trgovski centar Harods, na 25 mart vo Skopje }e go prenese svoeto bogato iskustvo vo maloproda`bata i distribucijata

o dene{ni uslovi na turbulenten pazar, koga konkurencijata s$ pozabrzano raste, glaven fokus na re~isi sekoj menaxer e da se izdvoi od ostanatite i da ja pozicionira svojata ponuda kako edinstvena. Unapreduvaweto na kupuva~koto iskustvo na klientite e vo centarot na sekoja kompanija i neminoven ~ekor za uspeh vo biznisot, me|utoa, sekoga{ e neizbe`no pra{aweto kako da go napravime toa? Kako uspe{no da gi lansirame i reklamirame svoite proizvodi, {to }e dovede do pogolem rast na obrtot preku maloproda`ba, kako da se pozicionirame kako prvi na pazarot i kako da gi osvoime srcata na kupuva~ite? I razbirlivo, koga se soo~uvame so problem od koj direktno zavisi rastot i razvojot, no ~esto i opstanokot na na{ata kompanija, nesporen e faktot deka seta na{a doverba }e ja doverime na eksperti, na vrvni konsultanti, na lu|e ~ie iskustvo ni govori deka mo`at i znaat da ponudat prakti~ni re{enija koi se primenlivi i vo na{iot biznis. Tokmu na temata kako da gi osvoime kupuva~ite

V

MAJKL KOL (MICHAEL COLE) e eden od najdoka`anite svetski avtoriteti vo maloproda`niot sektor, istoriski istaknat prakti~ar so fenomenalni finansiski rezultati kako eden od ~elnicite na edinstveniot trgovski centar Harods vo London. ^ovekot koj kako konsultant stanal del od uspehot na u{te mnogu drugi maloproda`ni MAJKL KOL kompanii i nesomneno porane{en direktor eden od najzabavnite na Harod i najnepovtorlivite govornici. Denes toj e i redoven i nikoga{ neodminat govornik na najvlijatelnite svetski forumi i konferencii za maloproda`ba. G. Kol e istovremeno i nagraduvan i priznaen ekonomski reporter, rabotej}i za Bi-bi-si za 65 zemji. Negvite inteligentni biznis-taktiki vo Harods rezultirale so rast na kompanijata za neverojatni 300%!

za prvpat vo Makedonija doa|a eden od najgolemite avtoriteti za maloproda`ba i distribucija, Majkl Kol, ~ovekot direktno odgovoren za rastot na najpoznatiot trgovski centar na globalno nivo – Harods. Makedonskata bizniselita }e ima mo`nost da gi doznae odgovorite na

mnogu pra{awa povrzani so maloproda`bata i distributivniot proces i da doznae kako da se razvijat strategii za operativen menaxment, kone~no vo Skopje, na 25 mart. Na Forumot za maloproda`ba gospodin Kol so posetitelite }e spodeli {irok spektar na profitabilni

biznis-taktiki, {to i ne e iznenaduvawe ako se zeme predvid {irokiot obem na maloproda`ni operacii koi samiot gi menaxiral, vklu~uvaj}i operacionalizacija na merchandise standardite, unapreduvawe na kupuva~koto iskustvo, menaxirawe na dostavuva~i i proizvoditeli, marketirawe na luksuzni proizvodi i proizvodi za {iroka potro{uva~ka, razvoj na “sopstven” brend, no i pretstavuvawe na kompaniskiot imix vo javnosta. Toj }e zboruva na aktuelni temi koi go tangiraat dene{niot pazar, koi se od klu~na va`nost za site {to sakaat da razvijat strategii za operativen menaxment, da gi iznajdat svoite konkurentski prednosti, da izgradat politika na ceni i usluga i sekako, da go zgolemat profitot. Voedno, toj }e gi otkrie taktikite potrebni za uspeh vo proda`bata, no i vo biznisot voop{to. ZA KOGO E NAMENET NASTANOT? Za site menaxeri i vraboteni vo kompanii ~ii biznisi se temelat na maloproda`ba i distribucija; za site retail menaxeri; za site menaxeri na proda`ni mesta; za site mer~endajzeri; za site menaxeri za market-

ing; izvr{ni direktori i sopstvenici na biznisi; za site {to se orientirani kon rast i rezultati. DOZNAJTE – Kako da se zgolemi obrtot so nadminuvawe na o~ekuvawata na kupuva~ot preku proizvodite, uslugata i proda`niot prostor? Koi se najefikasnite tehniki za maloproda`ba na proizvodi? Pozicionirawe i marketirawe na proizvodite i merchandising, proda`ba i promocija na private label proizvodi, menaxirawe na

proda`ni mesta i sinxiri za maloproda`ba, kako i strategii za pozicionirawe na kupuva~ot vo centarot na vnimanieto i biznisot i kone~no – slu{nete go iskustvoto na Majkl Kol od prva raka! Na 25 mart, vo Skopje! Pove}e informacii na www.konferencii.com i 3112 048 i 078 502 602


K

K

O

O

M

M

E

R

E

C

R

I

C

J

I

A

J

L

A

N

L

A

E

O

N

B

J

A

V

A

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S

O

G

L

A

S

K

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S


Balkan / Biznis / Politika

16

EVROPSKI FONDOVI ZA ALBANIJA JA VO VISINA OD 50 MILIONI EVRA A

lbanija }e dobie evropski fondovi vo visina od 50 milioni evra za pottiknuvawe na biznisot vo zemjata. Sredstvata }e bidat odobreni od Evropskata unija (EU) i }e se upotrebat za organizirawe konkursi za usvojuvawe na finansiskiot resurs, koj e po linija na pretpristapniot mehanizam za poddr{ka,

A

so cel da bidat realizirani infrastrukturni proekti. Procedurite za vakvoto finansirawe se po~nati. Ekspertite vo Tirana ana ja ocenuvaat kako mnogu va`na inicijatijativata na EU koja }e im dade mo`nost na pretpriema~ite vo Al-

ZGOLEMEN IZVOZOT NA MEBEL VO ROMANIJA

zvozot na mebel vo Romanija porasna za 13,5% vo prvite 11 meseci od minatata godina i dostigna 1,08 milijardi evra, soop{ti romanskata Asocijacija na proizvoditeli na mebel. Vo me|uvreme, uvozot padna za 3,3% i iznesuva 289 milioni evra. Proizvodstveniot kapacitet za mebel i delovi na mebel se

I

banija da koristat evropski fondovi za razvoj na biznisot vo zemjata.

namali za 2,5% vo prvite 11 meseci od 2010 godina i iznesuva 1,65 milijardi evra. “Po golemiot pad vo 2009 godina, go pozdravuvame srame`livoto zajaknuvawe vo 2010 godina, zemaj}i gi predvid strogite merki {to gi vovede Vladata vo tekot na godinata. Procenkite za 2011 godina se optimisti~ki, no vlijani-

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

eto na {tednite merki od 2010 godina bi mo`elo da predizvika namaluvawe na ovogodi{nite ekonomski aktivnosti niz cela Evropa, {to mo`e da vlijae i vrz izvozot na stoki. Sekako, pazarot na mebel }e prodol`i da raste i ovaa godina", izjavi pretsedatelot na Asocijacijata na proizvoditeli na mebel vo Romanija, Aurika Sereni.

KONSOLIDACIJA NA BANKARSKIOT SEKTOR

MALITE BANKI VO HRVATSKA CEL ZA SPOJUVAWE I PRODA@BA

 Analiti~arite predviduvaat restrukturirawe na hrvatskiot bankarski sektor vo najbrzo vreme. Del od sopstvenicite na mali banki, za da ne propadnat, sakaat da se otka`at od bankarstvoto i da go prenaso~at svojot kapital vo poisplatlivi investicii ELENA JOVANOVSKA

ankarite i analiti~arite vo Hrvatska o~ekuvaat vo sledniot period da se intenzivira restrukturiraweto vo bankarskiot sektor, da se slu~at novi kupoproda`bi, prezemawa i spojuvawa. Se o~ekuva sopstvenicite na nekoi banki osnovani so privaten kapital da se otka`at od bankarstvoto i da go prenaso~at svojot kapital vo poisplatlivi vidovi investirawe. Kako glavna pri~ina za ova tie gi naveduvaat recesijata, strogite pravila na Hrvatskata narodna banka (HNB) za stapkata na adekvatnost na kapital, kako i propisite Bazel 2, a naskoro i Bazel 3, koi }e stapat na sila vo 2015 godina. Deka e mnogu verojatno da se ostvarat nivnite prognozi poka`uvaat i informaciite deka slova~kiot fond Slavia kapital po~nal razgovori za kupuvawe na edna pomala banka vo Hrvatska. Od Slavia kapital ne sakaat da ka`at za koja banka stanuva zbor, samo napomenuvaat deka potencijalnata akvizicija e vo ramkite na nivnoto regionalno {irewe. Ovoj slova~ki fond vo 2005 godina kupi 3,6% akcii od srpskata AIK banka, a vo 2007 godina 9,9% od makedonskata Invest banka. Deka se vo pregovori ili vo potraga za strate{ki partner dosega potvrdija i Kredo banka, A banka, Banka kovanica i Folksbank Hrvatska. Avstriskata bankarska grupacija Folksbank vo dekemvri minatata godina ponudi na proda`ba 51% od

B

svoite akcii vo Isto~na Evropa, vklu~uvaj}i i 29 podru`nici vo Hrvatska. Se {pekulira{e deka za nivnoto kupuvawe e zainteresirana ruskata Sberbank, no tie gi demantiraa vakvite navodi. VO 2010 GODINA POVE]E BANKI RABOTELE SO ZAGUBA I Hipo alpe adria banka ja razgleduva mo`nosta za proda`ba na svojata mati~na banka vo Koru{ka, Avstrija. Pogolemiot del od bankata, {to go nacionalizira{e Avstrija vo 2009 godina, otkako re~isi propadna poradi finansiskata kriza, treba da bide privatiziran do 2014 godina. ^elnicite na Hipo s$ u{te ne donele kone~na odluka, no dokolku ja prodadat bankata vo Koru{ka, zaedno so nea bi trebalo vo paket da bidat prodadeni i podru`nicite vo Hrvatska, Slovenija, Srbija i Bosna i Hercegovina. Od Hipo istaknuvaat deka planiraat povlekuvawe od pazarot vo Makedonija, Ukraina i Bugarija, a }e go prodavaat i italijanskiot oddel za lizing. Neoficijalno, Hipo ve} e pregovara so ~etiri golemi avstriski banki. “To~no e deka na hrvatskiot pazar duri 23 banki imaat pazaren udel pomal od 1%, no nivniot konsolidiran pazaren udel iznesuva okolu 10%, {to ne e zanemarlivo, osobeno ako se zeme predvid deka pove}eto od tie banki rabotat so golemi koncerni koi ~estopati se i sopstvenici na tie banki. Namaleniot srednoro~en potencijal na kreditnata aktivnost, relativno visokiot tro{ok za rizik, osobeno vo pomalite banki, silnite

29

podru`nici vo Hrvatska prodava avstriska Folksbank

 Hipo planira povlekuvawe od Makedonija, Ukraina i Bugarija, a }e go prodava i italijanskiot oddel za lizing. konkurentski pritisoci i malata profitabilnost se glavni motivatori za konsolidacija na bankarskiot sektor. Raste~kite kapitalni barawa, neizvesnosta poradi kone~nite rizici na bilansite (poradi ~estata golema izlo`enost na poedini sektori, segmenti na rabotewe, pa i na klientite) i nepodgotvenosta na nekoi banki tehnolo{ki da se moderniziraat samo }e go zabrza ovoj proces”, veli Fer{tl. Toj dodava deka vo korist na konsolidacija govori i faktot deka vo 2010 godina se zgolemil brojot na banki {to rabotele so zagubi. Od druga strana, se o~ekuva pomalite banki dolgoro~no da se specijaliziraat i da gi reorganiziraat tro{ocite na raboteweto, {to mo`e

CRNA GORA STAVA RAMPA NA SRPSKITE PROIZVODI

rnogorskiot minister za zemjodelstvo, Tarzan Milo{evi}, izjavi deka i tie }e gi za{titat svoite proizvoditeli poradi zabranata za izvoz na srpskata p~enica. “Ne sakame da doneseme kontramerki po povod odlukata za zabrana na izvoz na p~enica i bra{no, no srpskata Vlada ni

C

poka`a na koj na~in vodi smetka za svoeto proizvodstvo. Nie naskoro }e ja preispitame na{ata politika za za{tita na doma{noto proizvodstvo, {to se odnesuva, pred s$, na proizvodstvoto na voda vo ambala`i, mleko i mle~ni proizvodi”, izjavi Milo{evi}. Crna Gora godi{no uv-

da rezultira so prenos na del na raboteweto na relativno pogolemi banki. Avstriskata Erste grupa, edna od vode~kite banki vo Centralna i Isto~na Evropa, vo Hrvatska vleze vo 2000 godina kako Erste i {tajermerki{e banka, so spojuvawe na trite regionalni banki, Bjelovarska, Trgovska i ^akove~ka banka, a vo 2003 godina pod svoja kapa ja zede i Rie~ka banka. Glavniot analiti~ar na Erste banka, Alen Kova~, predupreduva deka nepovolniot ambient vo stopanstvoto e dopolnitelen tovar za malite banki. Isto taka, silnite konkurentski pritisoci na bankarskiot pazar i vo sledniot period }e vr{at pritisok vrz raboteweto na ovie banki,

osobeno ako ne uspeat da go dostignat potrebnoto nivo na efikasnost. Od Erste velat deka vo momentov nemaat planovi za akvizicija na nekoja druga banka na pazarot. PRENASO^UVAWE NA KAPITALOT Glavniot ekonomist na avstriskata Rajfajzen banka, prvata banka osnovana vo Hrvatska so stranski kapital, Anton Star~evi}, e ubeden deka konsolidacijata na pazarot nema da gi zaobikoli bankite vo Hrvatska. Toj smeta deka sopstvenicite na pomalite banki }e se obidat da go prenaso~at svojot kapital vo poisplatlivi investicii, odnosno deka }e se obidat da go prodadat svojot sopstveni~ki udel. Vo kratok rok izgledno

EVROPA NE E ZADOVOLNA OD NAPREDOKOT NA SRBIJA

vropskite partneri ne se zadovolni od napredokot na srpskata Vlada vo borbata so korupcijata i politi~koto svoevolie, od ispravuvaweto na gre{kite nastanati vo procesot na pravosudskite reformi i od postojanoto nastojuvawe na Srbija da igra paralelno na nekolku fronta, objavi srpskiot vesnik "Blic". Zatoa, se smeta deka davaweto

E

ezuva okolu 100.000 toni p~enica i bra{no od Srbija, a minatata godina uveze 70.000 toni bra{no.

status kandidat do krajot na godinata bi bilo nezaslu`eno nagraduvawe na Srbija, se povikuva "Blic" na izvori od Brisel. “Evropskata unija e zateknata od vesta deka Bezbednosnoinformativnata agencija u~estvuvala vo postapkata na izbor na obviniteli i ako se utvrdi deka zapisnikot od sednicata na Dr`avniot sovet na obviniteli e validen, toga{

e prezemawe na banki ~ii sopstvenici ne se vo mo`nost ili ne sakaat da go zajaknat kapitalot na bankata i da gi prenaso~uvaat sredstvata vo razvoj na tehnolo{ka poddr{ka namesto vo rast na plasmanot. Negovoto razmisluvawe go potvrduva i prokuristot na Splitska banka, vo sopstvenost na francuskata Sosiete `eneral, Tomislav Krpan, koj ve}e podolgo vreme o~ekuva konsolidacija na doma{niot bankarski pazar. “Vo odnos na prethodniot period, zna~i, silniot rast na kreditnata aktivnost i niskiot rizik, dene{nite uslovi na rabotewe se zna~itelno promeneti. Denes bankite se soo~uvaat so visoki rizici na rabotewe, niska profitabilnost i slaba pobaruva~ka za krediti, odnosno duri i namaluvawe na zadol`enosta kaj gra|anite. Vo takvi uslovi, za o~ekuvawe e da raste pritisokot i da dojde do okrupnuvawe na pazarot”, tvrdi Krpan. Analiti~arite o~ekuvaat vo igrata za prezemawe pomali banki i navremeno fa}awe na dobra pozicija na hrvatskiot pazar, pred nejzinoto vleguvawe vo Evropskata unija, da se vklu~at i Zagrepska banka i Privredna banka Zagreb. I dvete se ~lenki na golemi italijanski bankarski grupacii, Zagrepska e del od Unikredit grupa, dodeka Privredna e ~lenka na grupata Intesa Sanpaolo.

evropskata integracija na Srbija bi mo`ela seriozno da bide zagrozena”, veli izvorot. Istoto va`i i za dvojnite akcizi na gorivo so koi Vladata na Srbija ja zgolemi cenata na uvozniot benzin vo korist na doma{niot, od Naftenata industrija na Srbija (NIS). Vesnikot naveduva deka pred da & bide dodelen status kandidat na Srbija mora da se re{at mnogu problemi.


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Balkan / Biznis / Politika

BANKITE JA PRODAVAAT PIVOVARNA LA[KO? ankite sopstveni~ki na Pivovarna La{ko po~naa so podgotovki za proda`ba na ovaa pivska grupacija, javuvaat slovene~kite mediumi. Portalot Dnevnik pi{uva deka vakvata odluka na bankite e nerazumna zatoa {to kako mnozinski sopstvenici na La{ko bankite ne sakaat da se soglasat na nejzina dokapitalizacija, kako najgolemi doveriteli ne sakaat da gi reprogramiraat

B

dolgovite, a sega planiraat da ja prodadat. Spored neoficijalnite informacii, najgolem interes za proda`ba na svojot udel, 2,68%, poka`uva Banka Koper, koja zaedno so Probanka (1,15%) gi nagovara i ostanatite banki sopstveni~ki da se vklu~at vo proda`niot proces. Portalot pi{uva deka i Nova Qubqanska banka, koja poseduva 23,89% od akciite, e zainteresirana da go

prodava svojot del. Bankite zaedno imaat 54% sopstvenost vo Pivovarna La{ko. Kako glavna pri~ina za izleguvawe od sopstvenosta na pivarnicata Dnevnik ja naveduva dokapitalizacijata, na koja ne se soglasuvaat bankite, iako kako sopstveni~ki se najodgovorni za finansiskata stabilnost na kompanijata. Pivovarna La{ko ve}e gi stavi na proda`ba udelite vo Delo, Merkator i Fruktal.

GRCIJA ]E INVESTIRA 20 MILIJARDI EVRA VO ENERGETSKI PROEKTI rcija }e investira pove}e od 20 milijardi evra vo izgradba na kapaciteti za obnovlivi i drugi energetski izvori do 2020 godina. Predvidenata cel se sodr`i vo izve{tajot na novoformiranata slu`ba za obnovlivi izvori pri gr~koto Ministerstvo za `ivotna sredina, energetika i klimatski promeni. Vo dokumentot se naveduva

G

deka samo ovaa godina investiciite povrzani so obnovlivite izvori }e iznesuvaat 1,35 milijardi evra, a se o~ekuva da bidat pu{teni vo upotreba stanici na solarna energija so mo}nost od 200 megavati, veternici so mo}nost od 300 megavati i da se izgradat mre`i za odr`uvawe na obnovlivite izvori vo vrednost od 250 milioni evra.

17 Se predviduva kon krajot na godinava vkupnata mo}nost na site instalacii na obnovlivi energetski izvori da nadmine 220 megavati.

RUSKIOT PREMIER UTRE VO BELGRAD

EKONOMIJATA I ODNOSITE SO NATO TEMA NA DISKUSIJA

 Glavnite temi za koi ruskiot premier, Vladimir Putin, }e razgovara so srpskata Vlada }e bide realizacijata na proektot Ju`en potok, proda`bata na Telekom Srbija i politikata kon Kosovo. Neoficijalno, Rusija saka da go zacvrsti politi~koto, voenoto i ekonomskoto vlijanie vo Srbija VESNA KOSTOVSKA

PUTIN ]E SE VOZI VO SPECIJALNO VOZILO "ZIL-41052"

v.kostovska@kapital.com.mk

ealizacijata na proektot Ju`en potok, novi ruski investicii vo Srbija, proda`bata na Telekom Srbija, izgradbata na nov stadion na Crvena Yvezda vo vrednost od 600 milioni evra i sekako, politikata kon Kosovo }e bidat temite za koi utre }e razgovaraat dr`avniot vrv na Srbija so ruskiot premier, Vladimir Putin. Ambasadorot na Rusija vo Belgrad, Aleksandar Konuzin, vo intervju za "Blic" veli deka pretstojnite razgovori }e bidat dobra mo`nost da se razgledaat perspektivite za ponatamo{na sorabotka me|u dvete zemji, osobeno vo ekonomijata i energetikata. “Osobeno vnimanie }e bide posveteno na realizacijata na proektot Ju`en potok, trgovskoekonomskite odnosi i investiciite”, izjavi Konuzin. Toj dodade deka najverojatno }e se razgovara i za realizacija na me|udr`avniot dogovor potpi{an vo 2008 godina vo Moskva, so koj se opfateni proekti kako {to se modernizacijata na NIS, izgradbata na podzemen sklad na

R

 Ekonomijata vo centarot na vnimanieto na Putin pri posetata na Belgrad gas vo Banatski dvor i drugi. Konuzin istakna deka edna od temite }e bide kosovskoto pra{awe i o~ekuva Putin da ja povtori poddr{kata za srpskiot stav. Ruskiot premier prvo }e odr`i sostanok za politi~kite pra{awa so srpskiot pretsedatel, Boris Tadi}, a potoa }e se sretne so srpskiot premier, Mirko Cvetkovi}, so kogo }e razgovara za ekonomskite pra{awa. Vo Sobranieto, Putin }e se sretne i so pretsedatelkata na Sobranieto, Slavica \uki}-Dejanovi} i

so pretsedatelite na parlamentarnite grupi. Pretsedatelkata Dejanovi} oceni deka prestojot na Putin vo Sobranieto }e bide vrv na parlamentarnata demokratija i pottiknuvawe na sorabotkata so ruskata Duma. Od Liberalnodemokratskata partija na Srbija (LDP) soop{tija deka ne dobile oficijalna pokana za sredba so ruskiot premier, no dokolku dojde do sostanok, stavovite na LDP }e bidat jasno precizirani kako i dosega. “]e gi iznesam pri~inite

poradi koi LDP insistira da stane ~lenka na NATO, }e po~nam otvoren oren razgovor za ekonomskite kite odnosi, pred s$ vo oblasta na energetikata, koi kone~no bi bile vo soglasnost so interesite na Srbija i Rusija, a ne kako dosega, kade {to preovladuvaa nivnite interesi”, izjavi pretsedatelot na LDP, ^edomir Jovanovi}. I pokraj brojnite oficijalni najavi za visokata poseta, konkretnite pri~ini za doa|aweto na Putin vo Srbija ne se poznati, osven toa {to

Srpskiot minister za vnatre{ni raboti, Ivica Da~i}, soop{ti deka pri posetata na Putin }e bidat anga`irani pove}e od tri iljadi policajci. Putin na belgradskite ulici }e se vozi vo blindirano vozilo. Voziloto vo koe se vozat ruskiot pretsedatel i premier ve}e edna nedela e vo Belgrad. Specijalnoto vozilo “zil-41052” go nadminuva voziloto “zver” na amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama. Stanuva zbor za vozilo koe ima blindirani stakla i visok stepen na za{tita, ruski ra~noizraboten za ruskiot dr`aven vrv koj mo`e da se dvi`i so brzina do d 195 ~as Avkilometri na ~as. tomobilot ima sedum sedi{ta, sedi{t te`ok e 5.500 kilogrami, a mo`e da izdr`i i pomizdr n al nuklearen udar udar.

o~igledno ekonomijata }e bide vo centarot na vnimanieto. Me|utoa, ne e isklu~ena nitu seriozna rasprava za odnosite na Srbija i NATO, so ogled na ruskata `elba za zacvrstuvawe na politi~koto, voenoto i ekonomskoto vlijanie vo Srbija nasproti procesite za modernizacija na srpskata vojska po NATO standardi. Iako neoficijalno se najavuva{e deka Vladimir

Putin }e go poseti Sveti Sava i hramot S fudbalskiot }e odi na fud natprevar me|u belgradska Yvezda i Zenit od Sankt Peterburg, ruskiot premier }e ima samo oficijalni sostanoci koi }e zavr{at so ru~ek kaj Tadi}. Vo ruskata delegacija }e bidat najvisokite pretstavnici od Gazprom, koi }e prisustvuvaat na natprevarot na mladite fudbalski timovi me|u Zvezda i Zenit, koj e vo sopstvenost na Gazprom.


Svet / Biznis / Politika

18

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

STE^AJNIOT UPRAVNIK NA LEMAN BRADERS JA TU@I SITIBANK ZA 1,3 MILIJARDI DOLARI

AIG O^EKUVA ZAGUBA OD 700 MILIONI DOLARI PORADI KATASTROFATA VO JAPONIJA

te~ajniot upravnik koj go nadgleduva bankrotot na brokerskiot oddel na Leman Braders ja tu`i Sitibank za pove}e od 1,3 milijardi dolari. Upravnikot Xejms Gidens podnese tu`ba so koja bara vra}awe na depozitot od edna milijarda dolari nameneti za devizni dogovori i pove}e od 300 milioni dolari vo depoziti koi Sitibank gi zamrzna otkako investiciskata banka pod-

dna od najgolemite svetski osiguritelni ku}i, amerikanskata AIG, objavi deka vo prviot kvartal od ovaa godina o~ekuva zaguba koja bi mo`ela da nadmine milijarda dolari. Sekako, najgolemiot del od zagubata }e bide povrzan so katastrofata vo Japonija – razorniot zemjotres i u{te porazornoto cunami. AIG o~ekuva deka zagubata povrzana so sostojbata vo

S

nese barawe za za{tita od bankrot vo septemvri 2008 godina. Sitigrup vo sabotata izjavi deka tu`bata e "neosnovana" i deka taa "`estoko }e gi brani svoite prava za vra}awe na zagubite". Bankata izjavi deka depozitot od edna milijarda dolari od brokerskiot sektor go barala za da gi pokrie potencijalnite zagubi koi bi mo`ele da se slu~at pri dogovorite na Leman za devizna trgovija. Sitigrup

izjavi deka pretrpela zagubi od preku edna milijarda dolari za da gi re{i ovie dogovori.

E

Japonija }e iznesuva vkupno 700 milioni dolari. A vkupnata zaguba re~isi sigurno }e se iska~i na edna milijarda dolari poradi drugite prirodni katastrofi – silnoto sne`no nevreme vo SAD i poplavata vo Avstralija. Da se potsetime, vo ekot na finansiskata kriza amerikanskite dano~ni obvrznici ja spasija AIG so rekordni 182,3 milijardi dolari.

 DVA, TRI ZBORA

RADIJACIJATA OD JAPONIJA SE [IRI

HRANATA I VODATA VO JAPONIJA SE OZRA^ENI, PANIKATA VO SVETOT RASTE  Vo proizvodite koi poteknuvaat od farmite vo blizina na nuklearnata

“Rezolucijata na Sovetot za bezbednost na Obedinetite nacii bez somnenie e pravosilna i {tetna. Taa dozvoluva s$ i potsetuva na sredovekovniot povik za krstonosen pohod. Fakti~ki dozvoluva upad vo suverena zemja." VLADIMIR PUTIN

premier na Rusija

central Fuku{ima se pronajdeni radioaktivni jod i cezium. Nivnoto nivo e nekolku pati povisoko od dozvolenoto. Japonskata Vlada smiruva deka nema opasnost po zdravjeto na lu|eto?! VASE CELESKA

celeska@kapital.com.mk

o vodata od slavinite vo Tokio, kako i vo mlekoto i spana}ot od farmite vo blizina na nuklearnata centrala Fuku{ima se pronajdeni tragi od radioaktivni supstancii. Dodeka japonskoto Ministerstvo za nauka smiruva deka radioaktivniot jod i cezium zasega ne se na nivo {to bi pretstavuvalo opasnost po zdravjeto na lu|eto, panikata me|u Japoncite ne stivnuva. Osven vo Tokio, prisustvo na radioaktiven jod e otkrieno vo vodite vo prefekturite To~igi, Gunma, Saitama, ^iba i Nigata. Ceziumot e pronajden vo vodite vo To~igi i Gunma. “Vo proizvodite koi poteknuvaat od farmite vo blizina na nuklearnata central Fuku{ima se pronajdeni radioaktivni jod i cezium. Nivnoto nivo e nekolku pati povisoko od dozvolenoto, no ne se opasni po zdravjeto na gra|anite”, izjavi portparolot na japonskata Vlada, Jukio Edano, dodavaj}i deka novite merewa }e dadat novi informacii i dokolku ima potreba }e bide zapreno snabduvaweto od kontaminiranite podra~ja. Od druga strana, Me|unarodnata agencija za atomska energija soop{ti deka radioaktivniot jod kratkoro~no mo`e da bide rizi~en po zdravjeto dokolku se vnese vo organizmot, prvenstveno koga se raboti za deca.

V

“Brazil e zemja koja poka`uva deka demokratijata im nosi i sloboda i mo`nosti na svoite lu|e. Toa e zemja koja poka`uva kako povikot za promeni, koj po~na na ulicite, mo`e da preobrazi cel grad, da preobrazi cela dr`ava, da go preobrazi celiot svet.” BARAK OBAMA

pretsedatel na SAD

 Nivoto na radioaktivnost vo Japonija do 400 milisiverti (mSv) na ~as, a dozata pogolema od 100 (mSv), spored medicinski podatoci, mo`e da dovede do zaboluvawe od rak. Stravot vo nedelata dopolnitelno go podgrea i zastra{uva~kata izjava od tajvanskite oficijalni lica deka otkrile radijacija vo gravot uvezen od Japonija, iako stanuva zbor za nivo koe e premnogu nisko za da go zagrozi zdravjeto na lu|eto. Toa e prv slu~aj da se otkrijat tragi na radijacija vo produkti izvezeni od Japonija po krizata so Fuku{ima. Ova istovremeno e i prv signal deka stravot od radijacija vo svetot enormno e zgolemen poradi {to se o~ekuva drasti~no da porasne i pretpazlivosta kaj ostanatite zemji pri uvoz na proizvodi so poteklo od

Japonija. I SZO E ZAGRI@ENA Svetskata zdravstvena organizacija (SZO) v~era objavi deka e seriozen problemot po otkrivaweto radioaktivnost vo hranata vo Japonija, otkako vo zemjotres be{e o{tetena nuklearnata centrala Dai~i vo prefekturata Fuku{ima. “Toa e mnogu poseriozno otkolku {to se smeta{e vo prvite denovi koga mislevme deka toj problem }e se ograni~i na 20 do 30 kilometri od centralata”, izjavi Piter Kordingli, portparol na regionalnata kancelarija na SZO za zapaden Pacifik. Slu~aite na kontaminirano

AT&T JA PREZEMA AMERIKANSKATA FILIJALA NA DOJ^E TELEKOM merikanskata telekomunikaciska grupacija AT&T soop{ti deka ja prezema filijalata na germanskiot gigant Doj~e telekom vo SAD, T-Mobile SAD, za suma od okolu 39 milijardi dolari, so {to }e stane najgolema kompanija vo sektorot za mobilnata telefonija vo zemjata. So ova prezemawe, AT&T, koj sega e vtora po golemina mobilen opera-

A

tor vo SAD, }e go zgolemi brojot na svoite pretplatnici za okolu 34 milioni, so {to }e go nadmine glavniot konkurent Verizon vajerles. Analiti~arite procenuvaat deka toa najgolemo prezemawe vo amerikanskiot sektor na mobilnata telefonija po 2004 godina bi mo`elo da se najde pod lupa na dr`avnite organi za za{tita na konkurentnosta, zatoa {to

se zdru`uvaat vtoriot i ~etvrtiot po golemina mobilen operator vo SAD, so {to se namaluva izborot na potro{uva~ite. Interes za prezemawe na T-Mobile SAD od Doj~e telekom projavila i kompanijata Sprint, no spored izvori bliski do licata vklu~eni vo pregovorite, tie zavr{ile neuspe{no bidej}i ne bil postignat dogovor okolu cenata.

mleko, ovo{je i voda ve}e predizvikuvaat zagri`enost vo regionot i pokraj uveruvawata na japonskata vlast deka nivoto na radioaktivnost ne e opasno. Japonskata Vlada zabrani proda`ba na mleko i spana} od najzagrozenata prefektura. Kordingli veli deka SZO ne raspolaga so dokazi deka kontaminiranata hrana stignala vo drugi dr`avi. “Mo`e da se pretpostavi deka ne{to od taa hrana izleglo od toj region”, dodade Kordingli, no ne e mo`no da se doznae dali radioaktivnata hrana voop{to poteknuva od regionot okolu nuklearnata central Dai~i.

“Kako posledica od katastrofata vo nuklearnata elektrana Fuku{ima, edna poraka ve}e e jasna. Aktuelnata pravna ramka za reakcija vo slu~aj na incidenti mora da bide prerabotena. Taa ja reflektira realnosta od 80-tite godini od minatiot vek, a ne od 21 vek.” JUKIJO AMANO

generalen direktor na Me|unarodnata agencija za atomska energija (MAAE)

NAFTATA BLIZU 103 DOLARI ZA BAREL PORADI NAPADITE VO LIBIJA eneska na berzata vo Wujork naftata poskape na re~isi 103 dolari za barel, otkako libiskiot lider, Moamer Gadafi, za vreme na vtorata no} na sojuzni~kite napadi vrz taa ~lenka na Organizacijata na zemjiizvozni~ki na nafta (OPEK) veti "dolga vojna”. Cenata na amerikanskata "lesna” nafta za terminska isporaka vo april na Wujor{kata stokova berza se zgolemi za

D

1,82 dolari na 102,89 dolari za barel, dodeka vo isto vreme evropskata "brent” nafta na Me|unarodnata berza na nafta vo London poskape za 1,83 dolari na 115,76 dolari za barel. Poradi sudirite izminatiot mesec re~isi celosno e zapreno proizvodstvoto na nafta vo Libija od okolu 1,6 milioni bareli na den. Investitorite se zagri`eni deka me|unarodna intervencija bi mo`ela da

go prodol`i toj sudir i da dovede do problemi na snabduvaweto so nafta od taa zemja podolgo otkolku {to se o~ekuva{e.


Svet / Biznis / Politika

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

 SVET

19 0-24 

...REFERENDUM

...PROTESTI

...SREDBI

Egip}anite odobrija ustavni promeni

Opozicijata vo Bahrein bara pomo{ od ON i SAD

Bugarskiot pretsedatel vo poseta na Hrvatska

nozinstvoto Egip}ani glasaa na referendum za ustavni promeni koi }e ovozmo`at predvremeni pretsedatelski i parlamentarni izbori, poka`aa preliminarnite rezultati od glasaweto. Za promeni glasale 70% od gra|anite.

pozicijata vo Bahrein na kratki protesti vo prestolninata Manami bara{e od Obedinetite nacii i SAD da interveniraat protiv represivnite merki na dr`avata kon {iitskite demonstranti.

ugarskiot pretsedatel, Georgi Prvanov, v~era be{e vo ednodnevna oficijalna poseta na Hrvatska na pokana na Bpretsedatelot Ivo Josipovi}. Prvanov istakna deka Bugarija

M

O

MU NEMA KRAJ NA BOMBARDIRAWETO VO LIBIJA

ZO[TO GADAFI GO SVRTE SVETOT PROTIV SEBE?!

 S$ u{te e rano da se definiraat to~nite sumi koi me|unarodnata zaednica }e gi potro{i za voenata akcija vo Libija. Spored analizata na amerikanskata televizija Si-bisi, samo za tri dena se potro{eni okolu 62 milioni dolari za proektilite {to bea ispukani vo Libija prodol`uva od str. 13 ritanskiot minister za odbrana, Lijam Foks, potvrdi deka britanskata podmornica povtorno ispukala "tomahavki" i vo nedelata ve~erta, kako vtor bran napad vrz Libija. "Nie i na{ite partneri gi prodol`uvame voenite operacii vo Libija samo kako poddr{ka na Rezolucijata na Sovetot za bezbednost na Obedinetite nacii od 1973 godina", potencira{e portparolot na britanskoto Miniterstvo. Voenata intervencija e najgolema od vakov karakter vo arapskiot svet od 2003 godina, koga se slu~i invazijata vrz Irak. Spored ekspertite, nedostigot od poddr{ka od drugite dr`avi vo regionot }e ja ote`ni akcijata, a } e go dovede vo pra{awe i rezultatot. Portparolot na francuskata Vlada, Fransoa Baroin,

B

istakna deka ne postojat podatoci za ubieni civili za koi Francija e informirana. Belgija, Holandija, Danska, Norve{ka, [panija i Katar isto taka dadoa poddr{ka. "Polkovnikot Gadafi napravi da se slu~i ova. Ne smeevme da dozvolime da prodol`i napadot vrz civilite od privrzanicite na libiskata

vlast", izjavi britanskiot premier, Dejvid Kameron. Spored nego, napadot na Libija e opravdan, potreben i legalen. Kanadskiot premier, Stefan Harper, izjavi deka mo`ebi intervencijata na Zapadot }e bide dovolna za Gadafi da ja izgubi mo}ta i da go predade re`imot na narodot.

"Uvereni sme deka Gadafi go gubi kapacitetot za da ja sprovede negovata volja, t.e. strategija preku negovite voeni sili. Ednostavno, toj ne ja poseduva mo}ta koja e dovolna za da mu se sprotivstavi na Zapadot", istakna Harper. No, Gadafi “za~uden” od odnesuvaweto na Zapadot, ostanuva cvrsto na stavot

}e prodol`i da ja poddr`uva Hrvatska na patot kon EU.

EU SO NOVI SANKCII PROTIV GADAFI I NEGOVITE SORABOTNICI Evropskata unija vo ponedelnikot se soglasi na novi ekonomski sankcii protiv re`imot na Moamer Gadafi, koi }e vlijaat vrz poedincite i vrz kompaniite, izjavija diplomatski izvori. Najgolem del od novite sankcii se odnesuvaat na 11 sorabotnici na Gadafi i na devet kompanii i se o~ekuva da stapat na sila nedelava. Iako imiwata na kompaniite ne se spomenati od oficijalni izvori, stranskite mediumi potvrduvaat deka stanuva zbor za investiciski kompanii, fondacii, banki i drugi dr`avni grupacii. Ovie restrikcii gi islu~uvaat kompaniite za proizvodstvo na nafta i gas. Ova e tret bran restriktivni merki na EU protiv Gadafi kako del od zgolemeniot pritisok vrz libiskiot lider so cel da se povle~e od vode~kata pozicija. “Narednata nedela vo Brisel }e se diskutira za ~etvrta serija sankcii”, veli eden od diplomatite. Pred edna nedela na sila stapija multimilijarderskite sankcii od EU, koi bea naso~eni kon pet dr`avni kompanii koi se pod kontrola na semejstvoto na Gadafi. Me|u niv be{e Libiskiot investiciski fond (LIA), koj pretstavuva institucija za investirawe na naftenite prihodi na Tripoli vo stranstvo i mo`en izvor za finansirawe na re`imot. Sankcionirani bea Centralnata banka na Libija, Libijan Afrika investment portfolio, Libiskata stranska banka, Libiskiot bord za stanovi i infrastruktura i avstriskiot dr`avjanin Mustafa Zarti, za kogo se veli deka e tesen sorabotnik na re`imot od Tripoli. Prvata serija sankcii od EU be{e zamrznuvawe na parite i zabrana za patuvawe na 26 lica koi se smetaat za odgovorni za nasilstvata vrz libiskite gra|ani. Tie go vklu~uvaat Gadafi i negovite deca, no i negovata sopruga Safija al-Barasi. deka teroristi~kata grupa Al-kaeda e glaven inicijator na tenziite koi prerasnaa vo vojna. Vojnata eskalira vo pove} e od polovina gradovi vo Libija, a vojnicite baraat zasolni{te me|u civilite. Na surovosta & nema kraj. Od

po~etokot na borbata protiv diktatorot negovite privrzanici ubija pove}e od 8.000 Libijci od buntovni~kite redovi. Za arapskata televizija Al Xezeira ovie informacii gi potvrdi portparolot na vostani~koto dvi`ewe, Abdel Hafiz Goga.


Feqton

20

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

NAJPOZNATITE SVETSKI MILIJARDERI KOI PO^NALE OD NULA: 28

URSULA BARNS

PRVATA AFROAMERIKANKA DIREKTOR NA GOLEMA SVETSKA KOMPANIJA Ursula Barns e edna od najvlijatelnite `eni vo svetot. Se nao|a na liderskata pozicija vo Kseroks, kade {to slu~ajno najde rabota kako postdiplomec. Te{ko deka nekoj {to ja poznava{e mo`e{e da zamisli takov hepiend, koj voobi~aeno ne gi sledi tie {to doa|aat od siroma{nite geta vo SAD

PETAR GOGOSKI

gogoski@kapital.com.mk

oga Ursula Barns prvpat stapnala vo Kseroks `enite na direktorski pozicii bile retkost, a Afroamerikanki za direktorki bile nezamisliva rabota. No, ete, se slu~i nevozmo`noto. Vo juli 2009 godina Barns be{e postavena na pozicijata generalen izvr{en direktor na korporacijata. Kako {to samata ka`uva, vedna{ potoa po~nal da & yvoni mobilniot telefon, a od drugata strana na linijata bile poznati lica kako Xesi Xekson, Al [arpton i Mexik Xonson. Nemala poim od kade & go znaat brojot. “Ne go ni poznavam Mexik Xonson”, re~e taa.

K

A raka na srce, ima{e i za {to da se ~estita. Tie {to ja poznavaa nejzinata istorija {to po~nuva so siroma{noto lice na glavniot grad na svetot u{te pove}e se raduvaa za toa {to stana i prvata Afroamerikanka {to stana lider na kompanija {to e na spisokot “500 najgolemi” spored “For~n”. Se razbira, ne slu~ajno denes Ursula se nao|a na listata so najvlijatelni `eni vo svetot, kade {to, pak, “Forbs” ja rangiral na visokoto 14 mesto. Spored podatocite {to ne se objaveni, nejzinoto li~no bogatstvo dostignuva milijarda dolari dokolku se zemat predvid golemite plati i bonusi za koi Ursula ne ni sonuvala deka nekoga{ }e gi deli, ne samo za sebe, tuku i za drugi. Spored podatocite

na Komisijata za hartii od vrednost, vo 2008 godina nejzinata plata dostigna re~isi milion dolari, polovina milion za bonus i ~etiri milioni vo akcii. MATEMATI^KIOT GENIJ Ursula Barns e rodena na 20 septemvri 1958 godina vo Wujork. Rastela na isto~nata strana od gradot, vo siroma{niot kvart so domovi za emigranti, zaedno so nejzinata majka i dvete sestri. Mestoto bilo ozloglaseno poradi visokiot stepen na kriminal {to se pojavil kako posledica na siroma{tijata. U{te vo 1953 godina, koga gradskata vlast go pu{tila vo upotreba, polovina od zgradite bile demolirani. Postoi podatok deka Ursula imala samo trigodini koga grupa od pet tine-

jxeri go ubile nejziniot 76-godi{en sosed za tri dolari. “Ima{e mnogu evrejski imigranti, nekolku [panci i Afroamerikanci”, opi{uva Ursula vo edno intervju dadeno za “Wujork tajms” vo 2003 godina. Sepak, dopolnuva taa, “zaedni~ki imenitel i odlu~uva~ki faktor pretstavuvala samo fizi~kata nadmo}”. Nejzinata majka, isto taka emigrant so germansko poteklo, po neuspe{niot brak so nekoj Afroamerikanec morala sama da gi odgleda trite devoj~iwa vo takvi uslovi. Iako tatkoto ne bil del od semejstvoto, Barns imala mo`nost da se zapi{e vo privatno sredno u~ili{te otkako go napu{tila katoli~koto sredno u~ili{te, kade {to tro{ocite ne gi pla}

ale semejstvata. Vo toa vreme na nejzinata majka & trgnala rabotata so dnevnoto ~uvawe deca, a dobar bil i prihodot {to go dobivala od uslugi za doma}instvata, pokonkretno perewe i peglawe obleka. Od katoli~koto u~ili{te Barns ne pameti mnogu, osven toa deka tamu zapoznala i steknala mnogu prijateli. Za vreme na {koluvaweto Barns se poka`ala kako as po matematika. Otkako dobila diploma za in`ener od Politehni~kiot institut vo Wujork prodol`ila so magisterski studii na Univerzitetot Kolumbija. Vo tekot na postdiplomskite studii, poto~no letoto 1980 godina, na Ursula & se otvorile portite na korporacijata Kseroks, kade {to bila pratena da ja prosledi letnata prakti-

ka. Vo isto vreme, izvorot za finansirawe na studiite presu{il, pa taa se na{la vo mnogu nezavidna situacija. Zabele`uvaj} i gi nejzinite kvaliteti, vo Kseroks re{ile da go isplatat ostanatiot del od nejzinite studii, a otkako magistrirala & dodelile rabota vo nivnite prostorii, kade {to ostana pove}e od 30 godini. “Taa be{e enormno qubopitna”, se se}ava Vejland Hiks, direktorot koj go vodel sostanokot za nejzinoto vrabotuvawe. “Saka{e da znae zo{to pravime nekoi raboti vo toa vreme i sekoga{ be{e podgotvena za novi raboti”. Vo Kseroks, Ursula po~nala so rabota na razli~ni in`enerski pozicii vo delovnite divizii za razvoj na proizvodi i planirawe. Vo

PRIKAZNI OD WALL STREET

BROKERITE NA VOL STRIT STANUVAA ndeksot na Dow Jones minatata nedela padna za 1,5%, dodeka S&P500 potona za 1,9%. Indeksot na NASDAQ e pomal za 2,6%. Ovoj pad na vode~kite indeksi, {to se slu~uva ve}e vtora nedela po red, vo golema mera e posledica od neizvesniot odgovor na pra{aweto dali Japonija }e ja spre~i potencijalnata nuklearna katastrofa koja se zakanuva po zemjotresot i cunamito, koi ja o{tetija nuklearnata centrala Fuku{ima. Vo me|uvreme, amerikanskite i site sojuzni~ki voeni sili interveniraa vo Libija. Nemirite na Bliskiot Istok i sudirite vo Libija pottiknuvaat zna~itelna oscilacija na cenata na naftata, {to

I

i ne pridonesuva mnogu vo stabilizacijata na pazarot na kapital. “Vo posledno vreme berzata ja pottiknuvaat isklu~ivo vestite. Investitorite se nervozni i reagiraat na sekoj naslov {to }e go zabele`at”, tvrdi Rendi Frederik, direktor vo Centarot za finansiski istra`uvawa [vab (Schwab). Spored nego, na berzata pove}e se trguva na osnova na emociite, otkolku na baza na faktite i fundamentite. “Momentalno, pazarot e tolku nestabilen {to ne bi me iznenadile oscilaciite na S&P500 da se dvi`at od 1% do 1,5%, vo eden ili drug pravec za samo nekolku ~asa trguvawe”, veli Frederik. I minatata nedela vode~kite indeksi zna~itelno oscil-

iraa. Taka, vo sredata S&P500 padna za 2%, so {to se izgubija site dobivki od po~etokot na godinava, za vo ~etvrtok toj da skokne pove}e od 1%. Indeksot na ~ika{kata berza na opcii, pak, minatata nedela skokna za duri 21%, {to poka`uva deka investitorite zasileno go osiguruvaat svoeto pari~no kese od padot na cenite na akciite. Spored mnogu investitori, nedelava {to ni pretstoi } e ponudi rast. No, edinstveno }e raste “indeksot na stravot”. A toa zna~i deka }e pa|a S&P500, bidej}i tie dva indeksa se obratnoproporcionalni. “Te{ko e da se ka`e kako }e se razviva situacijata vo Japonija ili koga }e se stabilizira situacijata na

 Minatava nedela glavnite indeksi na Vol Strit zabele`aa pad. Edinstvenoto ne{to {to ovaa nedela }e zabele`i rast e “indeksot na stravot”. Spored ekspertite, vo ova “nervozno” vreme na berzata se trguva na baza na emocii. Dali za nekogo e vreme da go vidi lo{oto lice na Vol Strit, kako {to go vide Nina Godivala? Bliskiot Istok, pa poradi toa rastat rizicite od pad na cenite na akciite”, veli Leri Mekmilan, pretsedatel vo kompanijata Mekmilan analizi (McMilan Analysis). Ovaa nedela vnimatelno }e se sledat i dvi`ewata na pazarot so valuti, poradi toa {to minatava nedela za da go spre~at ponatamo{niot pad na jenot moraa da interveniraat centralnite

banki na G-7. Inaku, razlikata me|u jenot i dolarot dostigna najgolema razlika vo istorijata. Iako vo petokot, vedna{ po intervencijata na najmo}nite centralni banki, cenata na dolarot zna~itelno skokna, do krajot na trguvaweto toj povtorno oslabe. Poradi ova, kako {to velat analiti~arite, mo`no e nova intervencija na pazar

so valuti. Spored niv, makroekonomskite podatoci ve}e nekoe vreme se vo senka na vestite od Japonija i tie od Libija, a spored niv, taka } e ostane i nedelava. Duri i da se stabilizira situacijata, podatocite za proda`ba na novi i postoe~ki ku}i, nara~kite za trajni proizvodi, kako i vestite za BDP na SAD povtorno }e predizvikaat reakcii


Feqton

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Po~ituvani ~itateli, naskoro nov feqton vo Kapital, “Najuspe{nite rebrendirawa vo korporativnata istorija”. Rebrendiraweto na kompaniskite celi i poraki e te{ko, a mnogumina koi se obidele do`iveale neuspeh. Doznajte kako go napravile toa nekoi kompanii, koi so pretstavuvaweto pred javnosta vo novo svetlo u{te pove}e gi privlekle svoite potro{uva~i

DIREKTORKA SO ^OVE^KI LIK ajkata na Ursula, koja po~inala pred da ja vidi svojata }erka na vrvot na Kseroks, insistirala nejzinite deca da zavr{at kolex. “Mora da nau~i{ i mora da bide{ qubopitna. Napravi go najdobroto. Mora da se pogri`i{ za rabotite {to gi kontrolira{. Nemoj da stane{ `rtva”, velela taa. So ovaa tema Ursula gi dopre ~uvstvata na vrabotenite koga be{e postavena na nejzinata visoka pozicija. Od toa {to taa go vospostavi kako korporativna praktika me|u niv se znae deka za sekoj problem barala li~en razgovor so vraboteniot, mu davala dovolno vreme za toj da se ispla~e, nasmee, razonodi, a potoa go o~ekuvala povtorno na svoeto rabotno mesto. “Mora da dadete pove}e od toa {to go zemate od svetot”, veli Barns.

M

Barns iskusno go napravi toa {to go napravi za Kseroks tokmu poradi nejzinata inteligencija i hrabrost za postavuvawe celi. Na toj na~in taa se iska~i po korporativnite skalila. Spored izjavata na eden konsultant za “Wujork tajms”, “duri i na 30 godini Barns bila mudar, nekonvencionalen mislitel koj prifa}a novi idei, makar {to ostanatite postari direktori gi odbivale istite”

 Barns go spasi Kseroks od bankrot 1987 godina taa preminala vo in`enerskiot menaxment, uspevaj}i na pove}e liderski mesta vo nekolku korporaciski timovi. Po ne{to pove}e od 10 godini taa se iska~i na povisoka pozicija, stanuvaj} i zamenik-pretsedatel na kompanijata, za vo 2000 godina da stane zamenikpretsedatel na Strate{kiot servis. Ka~uvaweto na

povisokite korporativni skalila prodol`ilo i vo narednite godini. Za mnogumina toa pretstavuva rezultat na nejzinite afirmativni akcii. “Faktot deka uspeav pobrzo od drugite nema nikakva vrska so mojot pol i rasa. Toa e poradi moite performansi”, glase{e edna nejzina izjava od 1997 godina.

kuva na neregularnosti. Vo ova vreme En Mulkahi ja prezede funkcijata generalen izvr{en direktor, a Barns be{e promovirana kako prv pretsedatel na kancelarijata za biznis-operacii, so {to stana prvata `ena {to ja dr`i taa pozicija. Denes, kako generalen direktor, Barns e odgovorna za in`enerskiot centar i pette oddelni divizii, koi zaedno so nejzinata grupa nosat 80% od profitot na Kseroks. Dodeka Mulkahi gi vkrstuva{e vrabotenite i akcionerite, a gi rafinira{e i planovite za spas na kompanijata, Barns po~na so imple-

21 ja stavija na listata so potencijalni naslednici na Mulkahi. So prestrukturiraweto na Barns i finesite na Mulkahi, od kompanija vo propast Kseroks prerasna vo lider vo industrijata spored proda`bata. No, iako mnogumina veruvaa deka Barns mo`e da stane naredniot generalen izvr{en direktor, golem del od ostanatite se dvoumea. Tie smetaa deka taa treba da nau~i da se izbori za balansot me|u mikromenaxiraweto i menaxmentot so fondovite, kako i toa deka treba da gi podobri svoite ve{tini za slu{awe, so {to bi stanala povidliva za

 Vo istata godina i Obama stana pretsedatel

 Sekoga{ e tuka za vrabotenite BARNS GO SPASUVA KSEROKS Vo po~etokot na noviov vek, {to zna~i pred edna decenija, Kseroks se soo~i so finansiski te{kotii. Pokraj toa, neizostavno go sledea drami vo bordot, planini od dolgovi, akcii koi pa|aa, kako i {pekulacii za korupcija otkako Komisijata za hartii od vrednost po~na da povi-

mentacija na planot za prestrukturirawe na kompanijata. Za taa cel taa go anga`ira{e nadvore{niot sorabotnik Flekstroniks interne{nal (Flextronics International) za da proizveduva golem del od nivnite proizvodi. Za seto toa vreme Ursula uspe{no pregovara{e so zdru`enite rabotnici. Poradi toa, mnogumina od kompanijata

investitorite i drugite vo industrijata. “Sekoja slabost e takva {to taa mo`e da ja popravi”, dodade i Mulkahi za “Wujork tajms” vo 2003 godina. SPOJ ME\U DIREKTORUVAWETO I DOMA]INSTVOTO Barns iskusno go napravi toa {to go napravi za Kseroks tokmu poradi nejzinata inteligencija i

hrabrost za postavuvawe celi. Na toj na~in taa se iska~i po korporativnite skalila. Spored izjavata na eden konsultant za “Wujork tajms”, “duri i na 30 godini Barns bila mudar, nekonvencionalen mislitel koj prifa}a novi idei, makar {to ostanatite postari direktori gi odbivale istite”. Osven nejzinite dol`nosti vo korporacijata, Ursula be{e ~len na bordot vo Ro~ester biznis-unijata, Amerikan ekspres, Bostonskata nau~na korporacija i Univerzitetot vo Ro~ester. Taa be{e nepopustliva vo odnos na pra{aweto za slobodnite vikendi, edinstvenoto vreme koe go imala za semejstvoto. No, ete, poradi golemata posvetenost duri i toga{ taa rabotela doma, otkako }e gi legnela decata ili pred tie da stanat od spiewe. Inaku, Barns e ma`ena so Lojd Bin, penzioniran nau~nik od Kseroks, so kogo se sretnala vo kompanijata. Semejstvoto `ivee vo Ro~ester, Wujork, zaedno so sinot na Lojd, Malkom i zaedni~kata }erka, Melisa. Koga amerikanskite mediumi ja pra{aa {to e toa {to ja iznenaduva od novata pozicija na direktor, Barns odgovori deka toa bilo ogromnoto vnimanie koga bila promovirana. No, postoe{e i vreme koga Ursula saka{e da zamine od kompanijata. “Ne be{e poradi parite”, veli taa. “Samo si go postavuvav pra{aweto – [to baram ovde? Kakvo e ova mesto?”. Koga svojata ideja za zaminuvawe im ja pretstavila na svoite direktori bordot & rekol deka napu{taweto ja kompanijata drugite bi go prifatile kako znak deka rabotite ne mo`at da se spasat. Toga{ ja postavija za zamenikpretsedatel na dve biznisgrupi. Vo naredniot broj na “Kapital” }e doznaete za milijarderot Karl Albreht, koj po~nuvaj}i od prodavnicata na negovata majka uspea da se iska~i me|u najbogatite lu|e vo svetot, so bogatstvo od 23,5 milijardi dolari

AT ZAVISNICI OD ANTIDEPRESIVI?! me|u investitorite. A se razbira, vo vakvi uslovi retko koj bi pomislil da im bide vo ko`ata. Tokmu sega pred niv e pretstaveno lo{oto lice na Vol Strit, koe izobiluva so stresovi i go pravi pote`ok opstanokot na ovoj dinami~en pazar. A za dobrite i lo{ite strani na Vol Strit zboruva i edna analiti~arka od Kapital markets (Capital Markets), oddelot na investiciskata banka Morgan Stenli, Nina Godivala, koja ovoj mesec ja objavi knigata “@ena na Vol Strit”. Vodena od optimizam i ambicii, Godivala ja po~nala svojata kariera tamu i nabrzo po~nala da zarabotuva pove}e pari otkolku {to nekoga{ mo`ela da zamisli. Sepak, poradi prezafatenost nemala

mo`nost ni da gi potro{i. Stresot go prezel nejzniot `ivot i nabrzo po~nala da se pra{uva {to ima vsu{nost zad kulisite na Vol Strit. Spored nejzinata kniga, investitorite, analiti~arite i brokerite treba da znaaat vo {to se vpu{taat koga stanuvaat del od Vol Strit. Eve eden kratok pregled na najva`nite to~ki: 1. Ka`uvaweto navredlivi rasisti~ki vicevi e sekojdnevie na Vol Strit; 2. Kompaniite na Vol Strit se vistinski vulkani za {pekulacii. Mnogu lesno nekoj mo`e da smisli tra~ za potoa drug da bide izbrkan od rabota; 3. Eden od analiti~arite na Morgan Stenli poziral gol za magazinot “Plejgaj”. Koga

se doznalo toa, go otpu{tile od rabota; 4. Eden od sorabotnicite na Godivala zabolel od silna vrtoglavica, mu se naru{ila orientacijata vo prostorot. Lekarot mu objasnil deka toa e od stresot na rabota. Poradi toa, ~ovekov cel mesec ne bil na rabota, a kolegite qubomorno velele deka bilo “{teta, {to bolesta ne bila zarazna”; 5. Analiti~arite obi~no dobivaat podaroci kako nagrada za dobro zavr{ena rabota. Koga }e gi dobijat, gi stavaat na vidlivo mesto, so cel da se znae koj ima “trofej”. Edna{, spored ka`uvawata na Godivala, nekoj kolega ostanal bez site trofei, bidej}i nekoj “qubomornik” dodeka nikoj ne gledal, mu gi iskr{il

 [to nosi raboteweto na Vol Strit vo vakvo burno vreme? site podaroci; 6. Godivala brzo nau~ila kako treba da ja “igra igrata” i kompanijata ja koristela vo taa mera vo koja kompanijata ja iskoristuvala nea. Sepak, so

meseci gledala kako eden nejzin kolega se probiva vo biznis-svetot rabotej}i polovina od toa {to taa go pravela. Se poka`alo deka tamu go vovele “vrskite” {to mu ovozmo`uvale da dobie

podobri preporaki; 7. Mnogu od nejzinite kolegi koristat antidepresivi; 8. @enite ne se dobredojdeni na dru`ewa i team building so ma{kite kolegi.


FunBusiness

22

 DASTIN MOSKOVIC – So svoite 26 godini e najmladiot milijarder na svetot

 PRINCOT ALBERT VON TURN Taksis nasledil dve milijardi dolari, a so niv mnogu zadol`enija, no i pokraj toa aktivno se zanimava so trki so avtomobili

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

 Na EDUARDO SAVERIN, koosnova~ot na Fejsbuk, mu ostana dobroto ime i "samo" 5% od akciite na najgolemata socijalna mre`a na svetot

NAJMLADITE MILIJARDERI NA SVETOT

FEJSBUK JA POMESTI GRANICATA NA ZARABOTKITE SILVANA JOVANOVSKA 19,8 milijardi dolari. jovanovska@kapital.com.mk Spored rangiraweto i lu|eto koi se nao|aat na spisokot, se zaklu~uva deka mo`ebi neko pred desetina godini za bogati malo da ima tolku mladi milijarderi na va`ele lu|eto (~esto i familiite) svetot ako ne postoel Fejsbuk. Samo ako se ~ie bogatstvo se presmetuvalo poglednat prvite pet, trojca od niv imale vo milioni, denes bogatstvoto na klu~na uloga vo negovoto formirawe. bogata{ite se meri vo milijardi. OD CIMERI KOI GO NAPU[TILE Pove}eto od niv “preku no}” gi zarabotile FAKULTETOT DO MILIJARDERI milijardite, a naj~esto toa se mladi lu|e koi Najmladiot milijarder na svetot e Dastin imale golema ambicija i talent vo `ivotot Moskovic, ~ie bogatstvo vo momentov e i sigurno ne se nadevale deka }e stanat proceneto na 2,7 milijardi dolari. Toj e tolku bogati. Od 100 najbogati milijarderi na samo osum dena postar od Mark Zakersvetot, duri 20 imaat pomalku od 40 godini. berg (osnova~ot na Fejsbuk), a interesno Toa e dokaz deka za da se stekne ogromno e {to bile cimeri na Harvard i zaedno bogatstvo ne se potrebni pove}e generacii, go napu{tile fakultetot i se preselile tuku dovolen e i eden `ivot. Najmlad me|u vo Kalifornija za celosno da & se posovie 20 e Dastin Moskovic, koj e samo osum vetat na rabotata so socijalnite mre`i. dena pomlad od osnova~ot na Fejsbuk, Mark Moskovic bil prviot glaven slu`benik za Zakerberg. I dvajcata imaat samo 26 godini. tehnologija i potpretsedatel za in`enering, Najstar vo najmladata grupa e osnova~ot na kako i tretiot ~ovek na socijalnata mre`a Gugl, Sergej Brin, koj ima 37 godini, a voedno na Zakerberg. Vo 2008 godina odlu~il da e i najbogat na spisokot, so bogatstvo od se povle~e i samiot da si ja proba sre-

A

}ata. Ja sozdal softverskata kompanija Asana, koja se gri`ela za podobra komunikacija i sorabotka me|u poedincite i malite i sredni pretprijatija. Vedna{ po nego na spisokot e Mark Zakerberg, so bogatstvo od 13,5 milijardi dolari. Za negoviot izum negira deka go po~nal so cel da & se pribli`i na edna devojka. Fejsbuk za kratko se pro{iril na nivo na fakultetot, a denes e nezamenliv ne samo kaj privatniot, tuku i vo profesionalniot `ivot na pove}e od 500 milioni lu|e {irum svetot koi se priklu~eni na mre`ata. Zakerberg gi izmeni i gi napravi poednostavni site dotoga{ poznati percepii za toa {to zna~i komunikacija. Negovata socijalna mre`a ne e samo mesto za zabava kade {to prijatelite odr`uvaat kontakti, tuku stana alatka vo raboteweto, mesto kade {to mo`e da se iska`e misleweto, najbrz medium za {irewe na nekoja informacija, najdobar promotor na kompanii, lu|e, organizacii, dvi`ewa, no i najlesno mesto za dogovorawe teroristi~ki napadi, ubistva, kra`bi, zagovori i sli~no.

Fejsbuk stana omilen i kaj teroristite i kaj kriminalcite, koi, pak, ne razmisluvaj}i deka bi mo`ele da bidat fateni, gi otkrivale svoite planovi. Blagodarenie na toa bile spre~eni mnogu planirani akcii, kako, na primer, vo Tunis, Egipet, Jemen, Libija i sli~no. Zatoa, Fejsbuk gi ima simpatiite i na amerikanskiot pretsedatel, Barak Obama, koj izjavil deka e gord {to Fejsbuk e amerikanska inovacija. Po toa Zakerberg se na{ol na ve~era so amerikanskiot pretsedatel i tehnolo{kite giganti kako Stib Xobs od Epl. Denes, devojkata poradi koja po~nala ovaa rabota, Kineskata Prisila ^en, `ivee so Zakerberg i se o~ekuva naskoro nivnite profili da se promenat od “vo vrska” vo “vo brak”. So svoite 26 godini ima bogatstvo od 13,5 milijardi dolari, a negovoto “dete” po investiciite od golemite kompanii, kako Goldman Saks, porasna do 50 milijardi dolari. PRINC VREDEN MILIJARDI Tretoto mesto mu pripa|a na germanskiot princ Albert von Turn Taksis. Iako na spisocite za

AVTOMOBILISTI^KO OBEDINUVAWE NA REGIONOT

EDINSTVENA AVTOTRKA NA EKS - JUGOSL 

Iako be{e dogovoreno da se odr`at po dve trki vo sekoja zemja, odnosno po edna vo ridsko-brzinski natprevari i po edna na kru`ni pateki, vo na{ata zemja nema uslovi za odr`uvawe na kru`ni trki. Na nas edinstveno ni preostanuva organizacijata na ridsko-brzinskata trka vo Kavadarci, koja godinava }e se odr`i na 10 i 11 septemvri SR\AN IVANOVI]

Ivanovic@kapital.com.mk

o jadranskata liga vo ko{arka, kako i novoformiranite regionalni prvenstva vo rakomet i vaterpolo, sportsko obedinuvawe na eks-jugoslovenskite dr`avi sleduva i vo avtomo-

P

bilizmot. Na inicijativniot sostanok odr`an vo Skopje, pretstavnicite na avtomobilskite federacii na Makedonija, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska se dogovorija za formirawe zaedni~ko natprevaruvawe, koe }e se odr`uva vo

ramkite na Centralnoevropskata zona (CEZ) na Internacionalnata avtomobilska federacija (FIA). “Ova zaedni~ko natprevaruvawe bi trebalo da go olesni finansiskiot pritisok, koj od po~etokot na finansiskata kriza mnogu silno se po~uvstvuva vo ovoj sport. Avtotrkite definitivno mnogu polesno }e se organiziraat vo eden vakov format”, izjavi Pavle Donev, sportski direktor za ridski trki pri avtomobilisti~kata federacija na Makedonija (AFM). Imeto na ova prvenstvo s$ u{te ne e poznato, iako ve}e e dogovoreno stru~nata slu`ba na natprevaruvaweto da bide so sedi{te vo Zagreb. Iako be{e dogovoreno

da se odr`at po dve trki vo sekoja zemja, odnosno po edna vo ridsko-brzinski natprevari i po edna na kru`ni pateki, vo na{ata zemja nema uslovi za odr`uvawe na kru`ni trki. Nam ni preostanuva edinstveno organizacijata na ridsko-brzinskata trka vo Kavadarci, koja godinava }e se odr`i na 10 i 11 septemvri, po povod datumot na nezavisnosta na Republika Makedonija. Sepak, ne e isklu~eno vo dr`avava da ima u{te edna zna~ajna trka, bidej}i Crnogorcite svoite natprevari najverojatno }e gi odr`at na patekata na Vodno vo blizina na Skopje. Za prv direktor na ligata se pretpostavuva deka }e bide nazna~en Zrinko Gregurek,

10

avtotrki vo prvata sezona od regionalnata liga

aktuelen pretsedatel na hrvatskata federacija, a voedno i delegat vo Sportskiot sovet na FIA. Kako i da e, ovaa sorabotka na pette zemji od na{iot region mo`e samo da pridonese za razvojot na avtosportot vo dr`avava, koj vo poslednite godini se soo~uva so ogromni problemi.


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

FunBusiness

23

FORMULA – NOVAK \OKOVI], TENISER

SUPERMEN Indijan Vels. 23-godi{niot teniser e omileniot teniser i na Robert de Niro, Xej Leno i Bil Kozbi, koi iako mnogu povozrasni, se negovi golemi prijateli. Dve Gren-slem tituli, osum mastersi i u{te 21 trofej osvoeni na ATP turnirite se i pove}e od respektabilni brojki za nekoj {to e pet godini vo profesionalnite vodi. Sekako deka toa za ~etigodi{noto mom~e, koe vo problemati~nata 1991 godina za prv pat odraboti teniski trenig, }e zna~e{e ostvaruvawe na site sni{ta. Istoto bi go pomislil \okovi} i na osum godini, koga vo 1995 godina go proglasija za najgolem talent na ovie prostori po Monika Sele{. Mo`ebi s$ }e be{e popusto dokolku toj ne zamine{e vo Minhen, na akademijata na proslaveniot hrvatski trener Nikola Pili}, kade {to ja dobi glavnata “dresura” na svojot raso{en talent. Ovaa srpskohrvatska kombinacija, doka`ana kako uspe{na vo re~isi site sportovi, se poka`a i kako klu~na vo poslednoto izdanie od Dejvis kupot, vo koj Srbija dojde do istoriskiot triumf tokmu pod palkata na Pili}. Sekako deka Ro`e Federer e najuspe{niot teniser vo istorijata, a Rafael Nadal so najgolemi {ansi da dopre do goleminata na [vajcarecot. \okovi} barem zasega e ddalekuu odd seto toa. Tojj edinstveno mo`e da se pofali deka v o d v a d en ena ednopodrugo gi ras t uri najdobrite teniseri vo modernata era na ovoj sport.

SR\AN IVANOVI]

Ivanovic@kapital.com.mk

d pred dva dena tenisot ima nov heroj vo likot i deloto na Novak \okovi}. Srpskiot teniser ednopodrugo gi otstrani od tronot dosega{nite bogovi na beliot sport, Ro`e Federer i Rafael Nadal, za osvojuvawe na master-titulata vo Indijan Vels, Kalifornija. Nole, vo duhot na negovoto ve}e legendarno otpozdravuvawe na publikata, e noviot teniski Supermen. Da, negovata nepobedlivost od startot na sezonata e nezabele`ana vo modernata era na ovoj sport. 18 pobedi po red vo 2011 godina i osvoeni tri golemi trofei, od koi i edna Gren-slem titula e dostignuvawe so koe ne mo`e da se pofali nitu eden teniser. Se razbira, na ovaa serija na \okovi} mo`e da se dodadat i trite pobedi vo Dejvis kupot, ostvareni vo dresot na srpskata reprezentacija, po {to negoviot pobedni~ki ód iznesuva 22 pobedi po red. Prvata valorizacija na uspehot e osvojuvaweto na vtoroto mesto na rang-listata na koja go pretekna Ro`e Federer i go najavi “lovot” na s$ u{te vode~kiot Rafael Nadal. Satisfakcija, pokraj slavata, sekako e i faktot deka toj e ~ovekot so najgolema zarabotka godinava. Vo prvite tri meseci od godinava Novak zaraboti pove}e od 3,5 milioni amerikanski dolari samo od nagradnite fondovi na turnirite {to gi osvoi. Doprva }e sleduvaat izve{taite za toa kolkavi se bonusite od negoviot oficijalen sponzor, Serxo Ta~ini. “Imav dobar turnir. Odli~no po~nav i vo finaloto, no na krajot izgubiv od eden od najdobrite”, so ovie zborovi Nadal mu ja ~estita{e pobeda na \okovi} po krajot na finalniot me~ vo Indijan Vels. To~no e deka Nole e eden od najdobrite teniseri vo momentov, no aktuelniot svetski reket broj eden vo edno prethodno intervju poso~i deka \okovi} mnogu brzo bi mo`el da gi zaseni nego i Federer na svetskata scena, nominiraj}i se na toj na~in za vlez vo dru{tvoto na najgolemite vo istorijata. Kako i da e, ve~no nasmeaniot Nole e milenik na publikata bez razlika dali nastapuva vo rodniot Belgrad, dale~nata Kuala Lumpur, bliskoisto~niot Dubai ili kaliforniskiot

O  MARK ZAKERBERG – Sakaj}i da & se pribli`i na simpatijata, gi izmenil site percepcii na komunikacijata so sozdavaweto na Fejsbuk

 Od 100 najbogati lu|e na svetot, 20 imaat pomalku od 40 godini. Nekoi od niv gi nasledile milijardite, no toa {to napravi presvrt kaj starosnata granica na milijarderite e socijalnata mre`a Fejsbuk na Mark Zakerberg, koj ima 26 godini i osum dena ne e na vrvot na ovoj spisok, koj go dr`i negoviot cimer Dastin Moskovic milijarderi vlegol u{te na osum godini, po smrtta na tatko mu, oficijalno se rangira na niv koga napolnil 18 godini, odnosno koga go nasledil bogatstvoto na tatko mu, koe iznesuva okolu dve milijardi dolari. Vo bogatstvoto spa|a nedvi`en imot, kompanija za tehnologija i umetnost, kako i 30 iljadi hektari {uma vo Germanija, {to e edna od najgolemite {umi vo Evropa. I pokraj protiveweto na opozicijata, princot Turn Taksis prodol`uva so negovite planovi za izgradba na edna od najgolemite svetski farmi za proda`ba na elektri~na energija vo Bavarija. Turn Taksis porasnal vo Regensburg, srednoto u~ili{te go zavr{il vo Rim, a potoa prodol`il da se {koluva vo [kotska, kade {to ja dobiva titulata magister po ekonomija. Edna od omilenite raboti na princot se trkite so avtomobili. Vo 2007 godina go osvoil vtoroto mesto na germanskiot {ampionat. MISTERIOZNIOT MILIJARDER ^etvrtiot mlad milijarder e sinot na Den Dankan, 28-godi{niot Skot Dankan, koj go nasledi tatkovoto carstvo na gasovod proceneto na 3,1 milijardi dolari. Za negoviot `ivot se znae mnogu malku. Skot e edinstveniot milijarder vo koj nema profil na Fejsbuk, ne saka da se pojavuva vo javnosta i nikade na Internet ne mo`e da se najde negova fotografija. @ivee vo Hjuston, SAD i uspe{no go vodi biznisot na negoviot tatko. SO ZASLUGI, NO BEZ FEJSBUK I pettata pozicija od ovaa lista e povrzana so Fejsbuk. @ivotot na Eduardo Saverin ne

bi bil toa {to e denes dokolku vo nego ne vlegol Fejsbuk. So 29 godini i bogatstvo od 1,6 milijardi dolari, Saverin gi zaokru`uva prvite top pet najmladi bogata{i na svetot. Zakerberg mu e porane{en najdobar prijatel, so kogo go po~nale Fejsbuk na Univerzitetot Harvard. Saverin poseduval 30% od akciite na socijalnata mre`a, no nivnite odnosi so tekot na vremeto se vlo{ile, pa Zakerberg go tu`el za navodno me{awe vo biznisot i insistirawe da gi zadr`i akciite. Sudot presudil vo korist na Zakerberg, a na Saverin mu ostanalo dobroto ime, koe go pi{uva vo istorijatot na Fejsbuk i “samo” 5% od akciite na ovaa mre`a. I JAPONSKIOT ZAKERBERG ME\U NAJBOGATITE Ostanatite 15 lu|e koi se na spisokot zaslu`eno gi nosat tie epiteti. Me|u niv ima edna `ena, 29-godi{nta Jang Huijan, nasledni~ka na najgolemiot biznis so imoti vo Kina, so bogatstvo od 4,1 milijardi dolari. Po nea se sinovite na po~inatiot premier na Liban, Rafik Hariri, koj ostavil ogromno bogatstvo (grade`ni{tvo, telekom i nedvi`nosti) i pet deca. Najmladiot sin, Fahd Hariri, ima 30 godini i nasledil bogatstvo od 1,5 milijardi dolari. Isto tolku dobil i Ajman Hariri, koj ima 32 godini. [on Parker ima 30 godini i 16 milijardi dolari. Toj e strategi~ar na Silikonskata Dolina i porane{en pretsedatel na Fejsbuk. 34-godi{niot Jo{ikazu Tanaka e japonskiot Mark Zakerberg, koj ja osnoval socijalnata mre`a Gri. Negovoto bogatstvo od 2,2 milijardi dolari e daleku od toa na Zakerberg, no ne e za potcenuvawe.

K O M E R C I J A L E N

 NOLE vo dva dena gi sovlada i Ro`e Federer i Rafael Nadal

O G L A S

K O M E R C I J A L E N

O G L A S

LOVENSKITE ZEMJI K

 Pet porane{ni republiki od sostavot na porane{na SFRJ vo Skopje postignaa dogovor za formirawe zaedni~ko natprevaruvawe

O

M

E

R

C

I

J

A

L

E

N

O

G

L

A

S


Rabota / Menaxment / Smetkovodstvo

24

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Izbor na aktuelni oglasi MENAXMENT Izvor: Dnevnik Objaveno: 07.03. 2011 DUKAT Makedonija, ~lenka na Dukat grupacijata i Laktalis objavuva oglas za KONTROLING MENAXER (m/`) so mesto na rabota vo Skopje. Potrebni kvalifikacii: - VSS ekonomska nasoka, - Minimum 3 godini rabotno iskustvo kako samostoen kontrolor, - Napredno koristewe na kompjuter (Excel), - Odli~no poznavawe na angliski jazik, - Voza~ka dozvola B- kategorija, - Rabotno iskustvo vo me|unarodno opku`uvawe. Dokolku svojata idnina ja gledate vo na{ata kompanija, ispratete svoja biografija najdocna do 22.03.2011 godina na ljudski-potencijali@dukat.hr

SMETKOVODSTVO I REVIZIJA Izvor: Dnevnik, Objaveno: 18.03.2011 Investiciskiot fond SIF koj e vo sopstvenost na globalnata investiciska firma SEAF za potrebite na edna od kompaniite vo svoeto protfolio objavuva oglas za FINANSISKI SMETKOVODITEL. Potrebni kvalifikacii:-Minimum 3 godini rabotno iskustvo vo oblasta na Finansii, -Poznavawe na aktuelni zakoni i propisi od domenot na rabotewe na firmata, -Poznavawe na me|unarodni smetkovodstveni standardi, -Znaewe na izrabotka na konsolidirani finansiski izve{tai na firmata i me|unarodnite podru`nici.VSS od oblasta na Finansii. Site zainteresirani kandidati treba da pratat po elektronska po{ta motivaciono pismo so biografija i slika na: info@spmg.com.mk do 24.03.2011.

за потребите на својот клиент

РЕНОМИРАНА БАНКА ВО МАКЕДОНИЈА

РЕНОМИРАНА БАНКА ВО МАКЕДОНИЈА

објавува

објавува

ОГЛАС

ОГЛАС

за вработување на

за вработување на

Работни задачи и одговорности: Воспоставување, посредување, негување и развој на контакти и деловни аранжмани со клиентите Промовирање, понуда и продажба на банкарски и финансиски услуги на клиенти Прием и извршување на налози и барања од клиентите Истражување и следење на развојот на пазарот Контрола на наменската употреба на средствата Наплата на достасани побарувања Анализа на биланси на клиентите Предлагање на нови продукти Подготовка на предлози за органите на одлучување Справување на посложени рекламации Менторство и пренос на знаења

SMETKOVODSTVO I REVIZIJA

Izvor: Dnevnik Objaveno: 18.03.2011 Prodol`ete da se razvivate so ProKredit Banka. ProKredit Banka vi nudi odli~na mo`nost za prakti~na rabota, skroena samo za vas. - Dokolku imate VSS od oblasta na ekonomijata ili ste apsolvent po ekonomija, - Dokolku imate `elba da go nadogradite i prodlabo~ite svoeto znaewe a voedno da steknete prakti~no iskustvo vo: promocija i proda`ba na bankarski proizvodi, izgotvuvawe i analiza na finansiski izve{tai i procesirawe na operacii vo platniot promet, - Dokolku ste komunikativna li~nost so silni interpersonalni ve{tini, timski igra~, a voedno imate razvieno analiti~ki i matemati~ki sposobnosti kako i solidni poznavawa na osnovnite ekonomski principi i finansiski izve{tai. APLICIRAJTE! Va{ite dokumenti za aplicirawe treba jasno da poka`at zo{to tokmu Vie odgovarate za ovaa praktikantska rabota. Voedno zadol`itelni treba da ispratite motivacisko pismo vo koe }e gi navedete Va{ite ambicii za aplicirawe, a koi }e bidat vo relacija so sodr`inata na me|unarodnata veb strana i veb stranata na na{ata banka, kako i standardizirana forma na CV koja mo`ete da ja prevzemete od na{ata veb strana. Ve molime ispratete gi va{ite aplikacii popolnuvaj}i ja aplikaciskata forma na www.procreditbank.com.mk ne podocna od 24.03.2011 godina. Site ostanati na~ini na aplicirawe }e se smetaat za nevalidni.

за потребите на својот клиент

(1 ПОЗИЦИЈА)

Izvor: Dnevnik Objaveno: 11.03.2011 INEX Turisti~ka agencija objavuva oglas za KOMERCIJALIST so VSS, aktivno poznavawe na angliski jazik (testirawe), odli~no poznavawe na MS Office i Internet, bez rabotno iskustvo. Prijavite so kratka biografija i potrebnata dokumentacija da se dostavat vo pismena forma na adresa: INEKS, ul 11 Oktomvri br.5, Skopje ili na e-mail: inexsmetkovodstvo@t-home.mk najdocna do 23.03.2011 godina

EKONOMIST

ЛИЦЕНЦИРАНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДУВАЊЕ ПРИ ВРАБОТУВАЊЕ

САМОСТОЕН БАНКАРСКИ КОМЕРЦИЈАЛИСТ

TURIZAM

Izvor: Dnevnik Objaveno: 17.03.2011 PUBLICIS, doo, Skopje objavuva oglas za FINANSISKI KONTROLOR. Uslovi: - Univerzitetska diploma po ekonomija (prednost smer finansii i smetkovodstvo), - Iskustvo na sli~no rabotno mesto po mo`nost vo me|unarodna kompanija, - Visok stepen na znaewe od oblasta na smetkovodstvo kako i iskustvo vo buxetirawe i podgotovka na finansiski izve{tai, - Poznavawe na MSS i IFRS, - Solidno poznavawe na angliski jazik i rabota so kompjuter, - Sposobnost za pribirawe i analizirawe na informacii, - Razvieni komunikaciski ve{tini, - Minimum 3 godini rabotno iskustvo na sli~no rabotno mesto, revizorsko iskustvo }e bide prednost. Nudime mesto vo dinami~na rabotna sredina so me|unarodni principi vo raboteweto. Dokolku ste zainteresirani da stanete del od na{iot tim, ve molime pratete ja va{ata biografija na: prijava@publicis.com.mk. Samo kandidatite koi }e vlezat vo potesen krug na izborot }e bidat kontaktirani. Kraen rok za prijavuvawe: 31.03.2011

ЛИЦЕНЦИРАНА АГЕНЦИЈА ЗА ПОСРЕДУВАЊЕ ПРИ ВРАБОТУВАЊЕ

Потребни квалификации: Пожелно претходно работно искуство Познавање на карактеристики на банкарски продукти Одлични комуникациски (вербални и пишани) вештини Познавање на Англиски јазик Одлично познавање на работа со компјутери

БАНКАРСКИ КОМЕРЦИЈАЛИСТ ЗА ЛИЧЕН ТРЕТМАН (1 ПОЗИЦИЈА)

Работни задачи и одговорности: Промовирање, понуда и лична продажба на банкарски и финансиски услуги на правни и физички лица Воспоставување, посредување и уредување на контакти и деловни аранжмани Управување со целокупното портфолио на клиентите Утврдување на бонитети и анализа на биланси на клиентите Справување на сложени рекламации Следење на развојот на пазарот Подготовка на предлози за органите на одлучување Учество во проектни групи

Потребни квалификации: Пожелно претходно работно искуство Познавање на карактеристики на банкарски продукти Одлични комуникациски (вербални и пишани) вештини Познавање на Англиски јазик Одлично познавање на работа со компјутери

Доколку сакате да станете дел од врвна институција, сте енергични, доверливи и одговорни, Ве покануваме да аплицирате.

Доколку сакате да станете дел од врвна институција, сте енергични, доверливи и одговорни, Ве покануваме да аплицирате.

Вашата Професионална Биографија доставете ја на e-mail: slavicat@vrabotuvanje.com.mk , со назнака на апликацијата “за оглас за самостоен банкарски комерцијлист”.

Вашата Професионална Биографија доставете ја на e-mail: slavicat@vrabotuvanje.com.mk , со назнака на апликацијата “за оглас за банкарски комерцијлист за личен третман”.

ОГЛАСОТ ТРАЕ 5 ДЕНА ОД ОБЈАВУВАЊЕТО

ОГЛАСОТ ТРАЕ 5 ДЕНА ОД ОБЈАВУВАЊЕТО

SEKOJ DEN VO

OBJAVUVAJTE GI VA[ITE:     

OGLASI ZA VRABOTUVAWE REVIZORSKI IZVE[TAI SITE VIDOVI FINANSISKI IZVE[TAI TENDERI POVICI ZA SVIKUVAWE AKCIONERSKI SOBRANIJA

 SEMINARI, OBUKI, SOVETUVAWA I KONFERENCII  SITE OSTANATI SOOP[TENIJA KOI SAKATE DA GI KOMUNICIRATE SO JAVNOSTA

Oglasuvajte gi Va{ite soop{tenija po najpovolni uslovi! Odberete go najefektivniot na~in za komunicirawe so javnosta! Na{ata ~itatelska publika e na{a najgolema prednost. Tokmu taa ni go dava pravoto da veruvame deka oglasuvaweto vo Kapital e efektivno.

LICE ZA KONTAKT: DIJANA GULAKOVA tel. 02/ 2551 441 lok.105 e-mail: gulakova@kapital.com.mk


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Obuki / Finansii i smetkovodstvo

25

KURS ZA FINASISKO SMETKOVODSTVO (72 ^ASA) Kursot e dizajniran za po~etnici – za zdobivawe na kvalifikacija i prekvalifikacija odnosno celosno osposobuvawe za rabota vo finansiskoto smetkovodstvo. Kursevite se nameneti za kandidati so SSS I VSS. Nastavata se realizira vo mali grupi od eksperti od dadenite oblasti sledena so soodveten raboten materijal. Upisot e vo tek. Informacii sekoj raboten den od 09 – 20 ~asot. Ruzveltova 6, 1000 Skopje

tel/ faks 02/ 3213-409 02/ 3215-026 e-mail: centarkds@yahoo.com; kdsa@t-home.mk www.kds.com.mk


Obuki / Menaxment / HR

26

KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Po {esnaesetgodi{no iskustvo za obuka na profilot sekretar KDS go nudi Kursot za Office Manager spored Programata koja gi sledi svetskite standardi, a voedno prilagodena na makedonskite delovni i drugi subjekti.

Klub za Bliski Istok i Magreb SREDBA VO PRESRET NA POSETATA NA INVESTITORI OD KATAR VO REPUBLIKA MAKEDONIJA 24.3.2011 godina, vo 10:00 ~asot Stopanska komora na Makedonija, sala 3 na 3. kat Dokolku imate investicionen proekt, sloboden investicionen kapacitet, barate investitor za green field investicija ili joint venture, postoi mo`nost Va{ite proekti da gi realizirate so investitori od Katar. Na 6 i 7 juni 2011 godina vo Skopje za vreme na oficijalnata poseta na Emirot na Katar na Republika Makedonija, makedonskite kompanii, so investicioni proekti, } e imaat mo`nost da se sretnat so katarski investitori – kompanii-~lenki na Trgovskata komora na Katar i Asocijacijata na biznismeni na Katar. Dokolku ste zainteresirani za nastanot, potvrdete go Va{iot interes za u~estvo na podgotvitelnata sednica, na 24 mart 2011 godina. vo Stopanskata komora na Makedonija. KONTAKT: QUBICA NURI, TEL. (02) 3244045 FAKS (02) 3244088 E-MAJL: NURI@MCHAMBER.MK WWW.MCHAMBER.MK

KURS ZA OFFICE MANAGER (96 ^ASA) Kursot gi opfa}a slednite oblasti : Funkcija na sekretarot vo organizacijata; Koordinacija i organizacija na rabotata; Komunikaciski ve{tini; Rabotna i delovna etika; Osnovi na arhivskoto, administrativnoto i pravnoto rabotewe; Osnovi na komerircijalnoto i finansisko rabotewe; Delovna pismena komunikacija i kultura na govor; Delovna korespodencija na angliski jazik; Primena na informaciona tehnologija vo kancelariskoto rabotewe; Protokol i bonton vo sekretarskata profesija. Upisot e vo tek. INFORMACII SEKOJ RABOTEN DEN OD 09 – 20 ^ASOT. Ruzveltova 6, 1000 Skopje tel/ faks 02/ 3213-409

02/ 3215-026 e-mail: centarkds@yahoo.com;

kdsa@t-home.mk www.kds.com.mk

ПРОГРАМА ПРОЛЕТ 2011 Обука: Менаџирање на ЕУ проекти (EU Project Management)

Подгответе го тимот...

Времетраење: 2 месеци/ 2 пати неделно х 2 часа (вкупно 32 часа) Следен термин: 1 април 2011, 1 мај 2011

Обуката е наменета за млади луѓе со или без работно искуство кои имаат интерес за работа на европски проекти во непрофитниот, профитниот, или во јавниот сектор.

Обуката опфаќа: • • • • • • • • • • • •

основи на проектен менаџмент, што е проект, што значи терминот проектен менаџмент, менаџирање со проекти наспроти менаџирање на организации, фази во проектниот циклус, вовед во основните фази и компоненти на проектниот циклус, анализи на потреби, проблеми, ризици, ефективност, cost-benefit, заинтересирани страни (stakeholders), формулирање на цели и активности, inputs, outputs, outcomes, deliverables; дефинирање на анализа нa концептите на effectiveness, efficiency, impact; вовед во временско планирање вовед во анализа на логиката на проектот (logical framework analysis) менаџирање на тимови, менаџирање на време, менаџирање на трошоци, менаџирање на ризици, итн. вовед во европските фондови и програми Европскипрограми отворени за Македонија и регионот (IPA, FP7, TEMPUS, Europe for Citizens, Culture, CIP, IPARD, CrossBorder Cooperation, итн.); тековно следење на можностите во рамките на ЕУ програмите, разлики помеѓу ЕУ и други прогами, разлики помеѓу различни европски програми, итн. подготвување нa проекти, идентификација и селектирање на партнери, договарање и преговарање на партнерства, основни насоки за спроведување на проекти, менаџирање на односи со донатори, градење на односи со донатори, анализа на донаториски принципи и практики, итн. буџетирање, буџетско планирње, финансиско раководење со проекти анализа на вистински, одобрени и спроведени ЕУ проекти, практична работа со ЕУ формати и инстр��менти кои се користат во ЕУ проекти, итн.

Цена: - цена за еден учесник е 4,000 ден (+ДДВ). Moжно е плаќање на рати. На крајот на обуката секој учесни добива сертификат. Начин на пријавување: Пријавете го вашето учество на телефоните: 02 3 23 2290 02 5 21 6080, или електронски на info@consulting-macedonia.com Директор на обуката е Др. Ристо Карајков. Др. Карајков има докторат по меѓународен развој од Универзитетот во Болоња, Италија. Неговите истражувачки соработки вклучуваат и престој при престижниот Center for Civil Society Studies на Johns Hopkins University, во САД, како и на UNU WIDER во Хелсинки. Др. Карајков има повеќе од 10-годишно искуство во НВО секторот во Македонија, регионот, и пошироко.

Забелешка: Пожелно е (но не неопходно) учесниците на обуките да имаат основни познавања на англиски јазик и работење со компјутер

Стрес и управување со стрес 25 Март Цел на обуката Целта на обуката е стекнување вештини за справање со стрес и управување со стресни ситуации преку користење соодветни алатки и техники. По завршувањето на обуката учесниците ќе можат: да препознаат симптоми на стрес како и симптоми на прегорување кај себе и други; да ги идентификуваат причинителите за стрес; да употребат техники за избегнување и/или справање со стрес и стресни ситуации; да постават стратегии за справање со стрес како во работната средина така и на лично поле; и друго.

Опфат –теми

KONTAKT: LEN^E ZIKOVA tel: 02 32 44 054 faks: 02 32 44 088 e-mail:lence@mchamber.mk

ANITA MITREVSKA tel: 02 32 44 057 faks: 02 32 44 088 anita.mitrevska@mchamber.mk

Што е притисок? Што е стрес? Хиерархија на вештини на управување со сопствениот живот. Поврзаност помеѓу изведба и ниво на стрес Клучни фактори во стресот Причинители на стрес Тип на личност Симптоми на стрес Когнитивни, Емоционални, физички, бихевиорални симптоми Што е прегореност? Симптоми на прегореност Начини за справање со стрес и стресни ситуации Стратегии за справање со стрес Организациски и персонални стратегии Совети за избегнување и справање со стрес

Методологија на работа Обуката е од интерактивен карактер со практични и применливи вежби, како и употреба на визуелни помагала (ЛЦД проектор, лап-топ и/или компјутер, флип-чарт и друго)

Секој учесник ќе има можност на крајот од обуката практично да ги примени вештините и техниките совладани за време на обуката.

Материјали Презентациска скрипта; прирачник; формулари како обрасци; и други дополнителни материјали кои ќе може да се користат во секојдневието. Материјалите ќе бидат доставени по е-пошта до секој од учесниците. По завршување на обуката секој слушател добива Сертификат за учество.

За повеќе информации и пријавување на: Тел. 02 32-46-041 / 075 44-66-86 / 075 44-67-06 / 071 32-41-70 info@esp.com.mk www.esp.com.mk esp@esp.com.mk; Адреса: ул. Железничка бр. 58, Скопје

АКЦИОНЕН ПЛАН 2011 ...за активниот пролетен период преку програми специјално скроени според Вашите потреби РАЗВОЈ НА ТИМОВИ Зголемување на ефикасноста на работните тимови

Годишен Продажен Состанок tʊʖʬʞʡʞʨʞʦʖʿʛʣʖʥʦʤʬʛʧʤʨʝʖ алоцирање на заедничките проблеми и дефинирање на идните предизвици (продажни цели) tʅʤʚʤʗʦʩʘʖʿʛʣʖʨʞʢʧʠʤʨʤ  работење (алоцирање на јаките и слаби страни на тимовите) tɽɶɷɶɸɶ

tʅʤʝʞʨʞʘʣʞʞʣʛʙʖʨʞʘʣʞʧʨʦʖʣʞʣʖ тимско работење tʉʡʤʙʞʘʤʨʞʢ tʅʦʛʙʤʘʖʦʖʭʠʞʘʛʮʨʞʣʞ tʅʤʚʤʗʦʩʘʖʿʛʣʖʠʤʢʩʣʞʠʖʬʞʧʠʞʨʛ вештини tʅʤʚʤʗʦʩʘʖʿʛʣʖʥʦʛʝʛʣʨʖʬʞʧʠʞʨʛ вештини

ПРОДАЖНА СТРАТЕГИЈА Зголемување на продажбата со постоечките ресурси tʆʛʘʞʝʞʽʖʞʖʚʖʥʨʖʬʞʽʖʣʖ  продажната стратегија tʅʤʚʙʤʨʤʘʠʖʝʖʥʦʤʚʖʜʗʖ ʽʖʠʣʛʿʛ на продажниот тим и подготовка на алатки за продажба) tʀʤʣʨʦʤʡʖʥʦʞʞʢʥʡʛʢʛʣʨʖʬʞʽʖʣʖ стратегијата

За нас: МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ Консалтинг е уникатен вид на Македонска компанија, дел од МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ, која нуди консултантски услуги од областа на развој на бизниси (Долгорочна Стратегија, Маркетинг, Продажба и Извоз), како и обуки за јакнење и зголемување на мотивацијата на работните тимови. Основни насоки и принципи во нашето работење: t Програма креирана токму според вашите потреби t Уникатен и креативен пристап во имплементирањето на програмите t Интерактивна методологија со максимална инволвираност на учесниците t Обука во Пракса - Подршка и следење на тимовите при работењето t Видлив резултат на краток и долг рок t„Секогаш повеќе“ за нашите клиенти

Kонтакти: Kо МА МАКЕДОНИЈА-ЕКСПОРТ Консалтинг Ва Васил Стефановски 8/1, Скопје Тел/факс: +389 2 31 21 907 Тел co contact@macedonia-consulting.com

www.macedonia-consulting.com www.macedonia-export.com www.mamasfood.mk www.kupipodarok.com www.NamaliVnatresenDolg.com

М6 Едукативниот Центар има чест да Ве покани на бизнис семинар на тема: “Потрошувачко однесување” со Отилија Дорњеи Експерт за истражување на однесувањето на потрошувачите на 23 Март, 2011 г.


KAPITAL / 22.03.2011 / VTORNIK

Tenderi / Konferencii i saemi

27

KAPITAL TENDERI OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Kru{evo PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA Predmet na dogovorot za javna nabavka:  Uslugi za privremeni vrabotuvawa za potrebite na op{tina Kru{evo  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=1c9529df-3544-4aaa-8ea2d16037ac2fd1&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Direkcija za zadol`itelni rezervi na nafta i nafteni derivati PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Nabavka na nafteni derivati za zadol`itelnite rezervi na Republika Makedonija  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=bee0ccd0-29df-4f9f-89dc-2f2a3f6c0981&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: JP Komunalna higiena Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Obuka na menaxerski - tim - menaxersko rabotewe  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=5b105250-0904-4a19-988e-248965fb18a1&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Grad Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Revizija i konsultanski uslugi za proekti  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=f60150fa-cbc8-4d81-abfc-6848934bb181&Level=2

DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: AD MEPSO PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Izrabotka na revizija na Dr`avna Urbanisti~ka Planska Dokumentacija za: Izvedba na priklu~ok na TS 110/35/10 kV Petrovec (~etiri stolbni mesta) so vlez-izlez, so se~ewe na DV br.101/2, TS Skopje4-TS Veles.  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=605fe045-31a6-457e-bba7d2292810384e&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Ministerstvo za nadvore{ni raboti na Republika Makedonija PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  uslugi za prevoz na VIP delegacii i drugi slu`beni delegacii za vreme na odr`uvawe na razni manifestacii.  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=1e4d0913-6413-4e33-88234977f1bcd55f&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Чair PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Urivawe na bespravno izgradeni i postaveni objekti za koi e povedena postapka  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieACPP. aspx?EntityId=9eda8c0f-255d-41bd-b38d-6a561aca2fbb&Level=2

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA

OGLAS ZA DODELUVAWE NA DOGOVOR ZA JAVNA NABAVKA DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: JP Komunalna higiena Skopje PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Obuka na menaxerski - tim-menaxersko rabotewe  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP. aspx?EntityId=5b105250-0904-4a19-988e-248965fb18a1&Level=2

DOGOVOREN ORGAN Naziv na dogovorniot organ: Op{tina Kru{evo PREDMET NA DOGOVOROT ZA JAVNA NABAVKA  Uslugi za privremeni vrabotuvawa za potrebite na op{tina Kru{evo  Link: https://e-nabavki.gov.mk/eProcurementIntegration/PublicAccess/Dossie/dosieRPP.aspx?EntityId=1c9529df-3544-4aaa-8ea2d16037ac2fd1&Level=2

Vodi~ za neformalno obrazovanie - Aktuelni obuki Re{enie za va{ata finansiska idnina Sekoj Ponedelnik Sinergija Plus Potro{uva~ko odnesuvawe 23.03.2011 M6 Edukativen Centar

Proekten menaxment 23.03.2011 Kosmo inovativen centar Socijalnite mre`i kako alatka za nao|awe rabota 24.03.2011 CS Global Energetski efikasni sistemi 24.03.11 Kosmo inovativen centar

Obuka za aplikacija na EU fondovi 24.03.2011 Clear View Forum Kako da go osvoite kupuva~ot (Majkl Kol) 25.03.2011 Triple S Learning

Biznis delovno pregovarawe 25-27.03.11 Delta centar Analiza na finansiski izve{tai 25.03.2011 Triple S Learning Stres i upravuvawe so stres 25.03.11 ESP

Investicisko planirawe i menaxment 26.03.2011 Kosmo Inovativen Centar Upravuvawe so konfliktni situacii 26.03.2011 ESP

Trening za treneri 31.03.11 Clear View Gerila Marketing na internet 31.03 - 02.04.11 Triple S Learning

Za pove}e informacii odete na www.no.net.mk

МАКЕДОНСКАТА АСОЦИЈАЦИЈА ЗА ЧОВЕЧКИ РЕСУРСИ ОБЈАВУВА

КОНКУРС ЗА НАЈДОБАР ЕСЕЈ од областа на ЧОВЕЧКИТЕ РЕСУРСИ на тема: Конвергентност: преобразба на улогата на ЧОВЕЧКИТЕ РЕСУРСИ како катализатор Почитувани професионалци од сферата на човечките ресурси ! x Остварете можност за ваша афирмација како професионалец; x Освојте парична награда; x Учествувајте на Европскиот натпревар за човечки ресурси 2011 како најдобар есеј од Македонија; x Обезбедете си бесплатен транспорт, сместување и котизација на 25-тата Европска конференција за менаџирање на човечки ресурси во Истанбул, Турција, во организација на Европската асоцијација за човечки ресурси, од 28 до 30 септември 2011 г.

Напишете есеј... Оние кои најкреативно и најоригинално ќе можат да ја опишат и објаснат визијата за тоа како стратегиите, целите и практиките за човечки ресурси и перформанси се спојуваат една со друга, на кој начин менаџментот на човечките ресурси се стреми да ги обедини активностите и процесите за менаџирање на човечки ресурси меѓу кои и организацискиот развој, менаџирањето на брендот, комуникацијата, психологијата, социологијата и некои други теми – области кои досега независно се развиваа едни од други.

...и придружете ни се Рокот за испраќање на трудови е 1 мај 2011 година на: x

електронската адреса: contact@mhra.mk;

x

по пошта, на адреса: ул. Васил Ѓоргов бр.11, кат 1, Скопје, Република Македонија.

Победникот од Република Македонија ќе биде избран и свечено промовиран од страна на Асоцијацијата најдоцна до 25 мај 2011 год. (за повеќе информации постете ја веб-страницата на Македонската асоцијација за човечки ресурси http://www.mhra.mk ) Дали се заинтересирани професионалците од нашата земја? Нам најмногу нè интересира за тоа како вие гледате на иднината!

Срдечен поздрав, Македонска асоцијација за човечки ресурси


1 APRIL, SPECIJALNA EDICIJA

TOP 100 IZVOZNICI

Kapital Media Group vo sorabotka so doma{ni analiti~ari i eksperti ja podgotvuva tretata godi{na edicija TOP 100 IZVOZNICI o tekot na izminatata 2010 godina ekonomskata kriza na najsurov na~in poka`a kolku svetskata ekonomija e globalna i deka pojavite koi se slu~uvaat ne go zaobikoluvaat nikogo. No, poka`a i deka ekonomiite koi se izvozno orientirani mnogu pobrzo izlegoa i ja prebrodija ekonomskata kriza. Tokmu zatoa izvozot stanuva pova`en od sekoga{. Politi~kite lideri od celiot svet ve}e i otvoreno vodat valutni vojni i sklu~uvaat neprirodni ekonomski sojuzi i dogovori so cel da go zgolemat izvozot na kompaniite. Kade e Makedonija vo ovaa vojna za izvozno osvojuvawe na svetot? Ova e vreme koga Makedonija kako dr`ava so site raspolo`ivi kapaciteti mora otvoreno i organizirano da zastane zad izvoznicite i pogolemiot izvoz da go stavi vo funkcija na pogolemiot ekonomski rast i otvaraweto na novi rabotni mesta. Se drugo e beskorisno tro{ewe na pari i vreme.

V

Vo edicijata TOP 100 IZVOZNICI }e bidat dat vklu~eni rangirawa na 100-te najgolemi izvozni kompanii vo Makedonija, kako i rangirawa wa spored nekolku drugi pokazateli:  Top 100 najgolemi izvoznici  Top 50 najizvezuvani proizvodi  Top 10 izvozni pazari  Top 10 neto izvozni industrii Vo ramki na Edicijata }e bidat objaveni pove}e analizi kako:  Izvoznite aduti na Makedonija vo 2011 godina  Izvozot i rekordniot rast na cenite na energijata, hranata i surovinite  Analiza na izvozot na hrana i zemjodelski proizvodi  Izvoz na softver od Makedonija  Izvozot na vino i pijaloci  Kako do uspe{na promocija na makedonskiot izvoz? i  Tajnata na usp{enite izvozni strategii

Za site informacii i pra{awa okolu oglasuvaweto obratete e se do do marmarketing sektorot na e-mail: prilozi@kapital.com.mk tel: 02 3298 110 lice za kontakt: Jasmina Savovska Tro{anovski

TOP 100

^ITAJTE VO SPECIJALNI PRILOZI APRIL

TOP 100 IZVOZNICI

MEBEL

ZA SITE INFORMACII JAVETE SE NA: TEL. 02 3298 110 LOK 102 LICE ZA KONTAKT: JASMINA SAVOVSKA TRO[ANOVSKI ILI ISPRATETE E-MAIL NA: prilozi@kapital.com.mk KAPITAL MEDIA GROUP DOO P-FAH 503 1000 SKOPJE TEL. 02 3298 110; FAKS. 02 298 111

EDUKACIJA

AVTOMOBILIZAM


252-kapital-22.03.2011