Page 1


Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romanticarska tradicija ^

S

poljna politika, možda više nego bilo koja druga politika u Srbiji, optereæena je problemima koje je za sobom ostavio Miloševiæ. Problemi kao što su Hag, Kosovo, i odnosi Srbije i Crne Gore u sklopu pridruživanja Evropskoj uniji izazivaju duboke podele u domaæoj javnosti. Institut Džeferson se odluèio da ovim temema priðe iz jednog akademskog ugla i pokuša da odgovori koje intelektualne tradicije stoje iza te podele. Institut je zamolio Iva Viskoviæa, profesora Fakulteta politièkih nauka, i Aleksandra Simiæa, savetnika u kabinetu premijera Srbije, da napišu tekst u kome æe dati svoje poglede na spoljnu politiku uopšte, kao i na gorepomenute probleme. Tekstovi su predstavljali povod za diskusiju koja je u obliku okruglog stola održana 24. decembra 2004. godine. Diskusija je pokazala da postoje najmanje dva pristupa spoljnoj politici. Prvi poèiva na racionalnoj i liberalnoj orijentaciji, dok se drugi u formulaciji ciljeva poziva na intelektualnu tradiciju devetnaestovekovnog romantizma po kojoj su ciljevi spoljne politike više pod uticajem emocija. Uoèeno je kako se taj rascep u spoljnoj politici provlaèi kroz sve pojedinaène teme o kojima je bilo reèi. Sa stanovišta romantièarske pozicije može se tvrditi kako, iznad svega, postoje emotivni razlozi za ostanak Kosova u Srbiji. Sa ove pozicije nije moguæe dosledno odgovoriti na pitanje, koje se èesto postavlja iz racionalnog ugla, šta bi se desilo ukoliko bi se taj cilj spoljne politike - povratak Kosova pod suverenitet Srbije - u potpunosti ostvario. Da li vlada Srbije ima strategiju za ovakav ishod spoljne politike koju vodi? Èini se da ona sama ne bi imala kapaciteta da sprovede ovaj

svoj cilj u delo èak iako bi se on ostvario, pa se postavlja pitanje zbog èega onda uopšte insistira na njemu? Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom takoðe se èesto u javnosti tretira kao pitanje saradnje sa sudom koji ima politièki karakter i nedostatke u pravnim procedurama. Otuda jedan deo politièke elite odbija saradnju sa Hagom, a današnja vlada zagovara delimiènu, a ne potpunu saradnju. Vlada pretpostavlja delimiènu saradnju èak i principu legalizma, jer uporno krši legislativu koja je obavezuje na potpunu saradnju. Neadekvatan karakter Suda samo je prividno glavni razlog što romantièari odbijaju saradnju. U tom odbijanju se èesto prenebregava da je pitanje saradnje izvedeno pitanje. Haški tribunal je uspostavljen, jer domaæe sudstvo zemalja u kojima se vodio rat u periodu 19911999. nije bilo sposobno da samostalno procesuira ratne zloèine. Pitanje saradnje sa Haškim tribunalom jeste jedno unutarnje pitanje, i njegov karakter u dobroj meri proizlazi iz èinjenice da veliki deo srpske politièke elite nije sposoban da se suoèi sa ratnim zloèinima koje su èinili Srbi. Pravo pitanje, koje postavljaju liberali, nije da li treba saraðivati sa Hagom, nego šta Srbija treba da uradi povodom pitanja ratnih zloèina, odnosno da li je spremna da se suoèi sa tom èinjenicom i sudi osumnjièenima. Zagovornici liberalno i racionalno orijentisane spoljne politike vide državnu zajednicu Srbije i Crne Gore kao sredstvo u bržoj integraciji država èlanica sa Evropskom unijom, što je i bio njen prvobitni cilj. Obe države veæ su dosta vremena potrošile na usvajanje zakona koji se ne poštuju i uspostavljanje aranžmana koji ne funkcionišu. Da vlade Srbije i Crne Gore nisu bile pri-

morane da se dogovaraju oko Beogradskog sporazuma, Ustavne povelje i Akcionog plana, Studija o izvodljivosti bi najverovatnije veæ bila gotova, a možda bi bili završeni i pregovori o Ugovoru o pridruživanju i stabilizaciji. Raspad disfunkcionalne državne zajednice je otuda prihvatljiv iz jednog liberalnog i racionalnog ugla. Romantièari, meðutim, u državnoj zajednici vide nešto više od sredstva koje omoguæuje bržu integraciju sa EU. U njoj oni vide moguænost da dva bratska naroda žive zajedno. (Jedan deo romantièara, èiji predstavnici nisu prisustvovali okruglom stolu, ide toliko daleko da direktno negira posebnost crnogorske nacije.) Otuda nije èudo da uprkos èinjenici da se Državna zajednica pretvorila u prepreku bržoj integraciji, tradicionalisti (koji danas dominiraju u vladi Srbije) ne prestaju da insistiraju na njenom oèuvanju. Poenta je upravo u tome da je tradicionalistima evropska integracija od manjeg znaèaja ili da su prema njoj indiferentni, što je jedan uèesnik u diskusiji na okruglom stolu, za koga bi se moglo reæi da pripada tradicionalno-romantièarskoj struji, eksplicitno naglasio. Ovaj poslednji zakljuèak je od velikog znaèaja za diskusiju o spoljnoj politici Srbije, kao i opštem politièkom kursu na kome se Srbija i nalazi nakon promena iz 2000. godine. Rasprava o spoljnoj politici pokazala je, u stvari, suštinske razlike u shvatanju nacionalnog interesa. Iako je teško oèekivati da dve škole mišljenja u našoj spoljnoj politici naðu zajednièke taèke, možda se može tvrditi kako æe dalje napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji vremenom omoguæiti smanjivanje razlika meðu njima. Dušan Pavloviæ

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

3


IVO VISKOVIĆ

Izmeðu želja (graðana) i realnosti (politike) Normativni model kreiranja spoljne politike Srbije i Crne Gore je prekomplikovan i nedosledan - Problem suštinski leži u razlièitim spoljnopolitièkim ciljevima kao posledici, ponekad i potpuno, razlièitih interesa Meðunarodne pozicije Srbije i Crne Gore ne mogu više nikada da budu onakve kakve su bile u vreme bivše SFRJ

P

ovesti raspravu o spoljnoj politici Srbije i Crne Gore danas iole ozbiljniji analitièar ove oblasti ne može drugaèije nego poèevši pitanjem: da li to opšte postoji? Nije, èak, potrebno da je u pitanju ozbiljan analitièar, jer i tzv. obièni graðani, iole zainteresovani za politièka pitanja, sve èešæe slušaju ili èitaju da se - bilo u zemlji, bilo u inostranstvu - nosioci najodgovornijih funkcija u oblasti odnosa s inostranstvom meðusobno spore da li je ono što neko od njih izjavi ili, u najslužbenijoj formi, izgovori za govornicom znaèajnih meðunarodnih foruma zaista deo, stav, onoga što se u svim normalnim državama naziva spoljna politika zemlje. Proteklih godinu i po dana bilo je puno, a po utisku i najdobronamernijeg posmatraèa veæ i previše, izjava - posebno od strane predstavnika crnogorske diplomatije da to što se stranim sagovornicima govori u ime državne zajednice nije (i) stav „njihove“ politike. Da li je takvo stanje odraz neèeg objektivnog ili, prosto, sukoba politièkih volja predstavnika dominantnih, a suprotstavljenih, politièkih opcija u državama èlanicama ovog „entiteta“ kog nazivamo Državna zajednica Srbija i Crna Gora? Nažalost, odgovor na to pitanje, a daljom analizom æu ga elaborirati, mora da bude potvrdan i ispred i posle onog „ili“. Uzroci Objektivni uzroci su, barem, dvojaki: prvo, problemi u procesu kreiranja i realizacije spoljne politike državne zajednice (SCG) i, drugo, odreðene, nimalo nebitne, razlike u primarnim interesima, pa i viðenju naèina kako da se ostvare, izmeðu politièkih elita Srbije i Crne Gore. Što se tièe procesa kreiranja spoljne politike SCG, može se reæi da je njegov normativni model, s jedne strane, pre-

komplikovan u odnosu na prirodu spoljne politike, a, s druge, nedosledan i nedoreèen. Nije lako zakljuèiti da li je to plod realne situacije u kojoj je Ustavna povelja nastajala, odnosno neminovnosti da se velika veæina ustavnih rešenja, pa i ona koja odreðuju tok politièkih procesa, dosegnu putem, ponekad i nametnutog, kompromisa (ali u vidu prihvatanja nekakvog „srednjeg rešenja“, a ne kompromisa kao napuštanja suèeljenih „rovovskih pozicija“ u cilju postizanja logiènog i doslednog modela), ili je to, kao što neki analitièari govore, namerno uraðeno. Postoje èak i oni poznavaoci ove problematike koji otvoreno izražavaju sumnju da je u pitanju nekompetentnost tvoraca Ustavne povelje, s jedne, i namerna nedoreèenost radi moguænosti kasnijeg interpretiranja zapisanog po sopstvenom viðenju, s druge strane. Najgore od svega je, ipak, da se ni taj i takav normativni model u praksi (još uvek) ne ostvaruje, odnosno da realni tokovi kreiranja spoljne politike odudaraju od normativno predviðenih. Po èemu je normativni model kreiranja spoljne politike SCG prekomplikovan i nedosledan? Prvenstveno po tome što je zamišljen ne kao model uticaja država èlanica na stvaranje spoljne politike (kao što je bilo u SFRJ ili u SRJ), nego kao, de facto, model koordinacije (veæ utvrðenih) spoljnih politika država èlanica. Naravno, prvi komentar koji se mnogima nameæe posle èitanja prethodne reèenice je: pa to je neminovno, jer se ne radi o spoljnoj politici zajednièke („savezne“) države, nego o spoljnoj politici državne zajednice. Ali, nije baš posve tako i „na drugi pogled“. Jer, za razliku od klasiènog oblika „saveza (nezavisnih) država“ poput ZND - a SCG, barem sudeæi prema zalaganjima u Crnoj Gori da ona to (tek) postane, ipak nije definisana kao „savez država“ - ili specifiènog oblika nadnacionalne integracije poput EU,

4 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

gde je (još uvek, mada EU to pokušava prevaziæi) moguæe govoriti o spoljnoj politici kao zajednièkoj funkciji, a ne jedinstvenoj politici, spoljna politika u svim ostalim sluèajevima pretpostavlja „po sebi“ da je jedna, ili je, praktièno, nema. To pokazuje praksa svih postojeæih, pa i složenih, država. Dalje, iako se u nekim odredbama najvažnijih normativnih akata koji regulišu ovu materiju govori o „politici Srbije i Crne Gore“ (gde bi, po logiènoj pretpostavci, trebalo da spada i spoljna politika), a u drugima se uopšteno govori o „zajednièkoj politici“, dosta je lako uoèljivo da se istovetan model utvrðivanja i ostvarivanja ne primenjuje na sve oblasti politike državne zajednice, pa èak i na one koje, neretko, spadaju u spoljnu politiku u širem smislu, nego je upravo spoljna politika tu „više ravnopravna“ od ostalih. Ali, za razliku od onih oblasti koje ili imaju poseban model konsensualnog odluèivanja uz uèešæe predstavnika država èlanica (oblast odbrane) ili nemaju preciznije definisan model politièkog odluèivanja (ostale oblasti), kad je u pitanju spoljna politika eksplicitno se predviða koordinacija ili neposredna saradnja kao naèin stvaranja politike. Dakle, u oblasti spoljne politike u užem smislu izrièito se traži ili koordinacija ili zajednièko uèešæe u njenom kreiranju, pa èak i ostvarivanju. Koliko je to složen model odluèivanja u oblasti koja èesto traži brzo, pa i promptno, reagovanje, èak i u sluèaju da nema bitnijih politièkih razlika meðu onima èije interese i stavove treba koordiniranjem objediniti u jedinstven stav, nije potrebno detaljnije elaborirati. Pogrešan model Ipak, najveæi je problem, po mom mišljenju, što i tako zamišljen model nije do kraja osmišljen i izveden, a posebno što je u praksi, zbog objektivno razlièite


U oblasti spoljne politike u užem smislu izričito se traži ili koordinacija ili zajedničko učešće u njenom kreiranju, pa čak i ostvarivanju

Ivo Visković: Spoljna politika u raskoraku

situacije u dve države èlanice, teško ostvarljiv. Umesto da se precizno razradi mehanizme koordinacije, jer je nedovoljno jasno šta je èije i pravo i obaveza i jer se u raznim aktima spominju i konkretni organi (vlade) i „nadležni organi država èlanica“ (bez preciziranja ko utvrðuje tu „nadležnost“), normativni model, naroèito sama Ustavna povelja, uglavnom insistira na jednoj vrsti „kadrovske paritetne ravnopravnosti“, koja je prvenstveno locirana u organe izvršavanja spoljne politike. Uz to, Ustavna povelja predviða i veæ èuvene oblike „predstavljanja država èlanica“ u predstavništvima SCG u najvažnijim meðunarodnim organizacijama „na paritetnoj osnovi, putem rotacije“ ili zastupljenost u DKP-ima „uz saglasnost nadležnih organa država èlanica“. Naravno da se niko ko se smatra demokratski orijentisanim graðaninom, pa ni ja, ne protivi potrebi adekvatne, pa i ravnopravne, kadrovske zastupljenosti iz obe države èlanice, ali je pitanje da li je baš to bilo potrebno tako precizno normirati kroz Ustavnu povelju, dok su neka mnogo

znaèajnija pitanja ostala nedoreèena, neprecizna ili nedosledna. O efektu koji to izaziva u javnom mnjenju - u vidu revolta na ponašanje koje veæina graðana tumaèi kao podelu sinekura, a ne zalaganje za ravnopravno, ali i efikasno, utvrðivanje i ostvarivanje spoljne politike ovom prilikom ne bih raspravljao. S druge strane, ostala je nedovoljno osmišljena i normativno neprecizirana èitava jedna oblast odnosa sa inostranstvom, izuzetno osetljiva za složene države, pa i našu državnu zajednicu. Radi se o vršenju poslova iz oblasti spoljne politike u širem smislu, ili meðunarodne saradnje, kako se ponekad to naziva, koji nisu u nadležnosti državne zajednice nego država èlanica (npr. u oblasti kulture, obrazovanja, nauke i sl.). Iako su u nekim drugim odredbama (npr. po pitanju èlanstva u meðunarodnim organizacijama) ispravljene ranije nepreciznosti ili „pravne praznine“, u pogledu regulisanja „održavanja meðunarodnih odnosa“ država èlanica kao da se otišlo korak nazad. Sada je to utvrðeno kao pravo da se takvi poslovi (ukljuèujuæi i nedovolj-

no precizirano pravo zakljuèivanja meðunarodnih sporazuma i otvaranja predstavništava u drugim državama) vrše „ako to nije u suprotnosti sa nadležnostima Srbije i Crne Gore i interesima druge države èlanice“ (dok je ranije u ustavima stajalo „ako nije u suprotnosti s utvrðenom spoljnom politikom zemlje“). I dok se „utvrðenu spoljnu politiku zemlje“ ranije ipak moglo kolikotoliko identifikovati, sada se postavlja pitanje ko je nadležan i po kojoj proceduri da utvrðuje šta jeste a šta nije u suprotnosti sa „interesima druge države èlanice“. Èinjenica je da „život traži svoje“, odnosno da se neka pitanja naprosto moraju rešavati, ali je u veæini sluèajeva manje u pitanju nemoguænost da se bilo izmeðu organa dve države èlanice ili s organima državne zajednice dogovori o odreðenom pitanju, a mnogo više nespremnost da se o interesima druge države èlanice i pokuša razmišljati. Obe države èlanice nisu prihvatile ni slièan, ili èak istovetan, stav o „nadležnim organima“ za oblast spoljne politike na svom nivou. Tako, za razliku od Crne Gore, Srbija ne samo da ima mnogo nepreciznije odreðene nadležnosti svojih državnih organa u oblasti spoljne politike (u širem smislu), nego nema ni ministarstvo neposredno nadležno za tu oblast. Što je još gore, diplomate poreklom iz Srbije, kao i po broju stanovnika mnogo veæe države èlanice, nesumnjivo èine znaèajnu veæinu u Ministarstvu inostranih poslova SCG, a i sam ministar je iz Srbije, zbog èega Ministarstvo neki politièari u Crnoj Gori, pa i sam crnogorski ministar spoljnih poslova, tretiraju, pa èak i javno nazivaju, „srpskim ministarstvom“. S druge strane, pak, u samoj Srbiji prisutno je dvostruko nezadovoljstvo u odnosu na Ministarstvo spoljnih poslova SCG. Znaèajan broj i politièkih liènosti i graðana ljut je što Srbija snosi celokupni trošak

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

5


Sada se postavlja pitanje ko je nadležan i po kojoj proceduri da utvrđuje šta jeste a šta nije u suprotnosti sa „interesima druge države članice“

za rad MSP, koji oni smatraju ionako visokim, ukljuèujuæi i sve troškove za predstavnike Crne Gore i u Ministarstvu i u onim DKP-ima gde su njihovi kadrovi rasporeðeni „podelom“ dogovorenom 2003. godine. Drugi, mada malobrojniji, ljuti su što, po njima, i sam ministar i Ministarstvo nedovoljno zastupaju „srpske“ stavove, odnosno smatraju da se u MSP stvara i vodi spoljna politika na koju Srbija kao država èlanica ne utièe preko svojih najviših organa, nego prvenstveno preko samog ministra, koji je, po takvim mišljenjima, previše autonoman u stavovima i nastupima i nedovoljno traži stav Srbije kao države. Zato nije èudo što se u internim razgovorima (èešæe), ali i u javnim nastupima (istina, reðe) zagovara neophodnost da (i) Srbija oformi sopstveno ministarstvo inostranih poslova. Doda li se tome i sadašnje objektivno prisutne politièke razlike izmeðu nosilaca najviših funkcija u organima nadležnim za spoljnu politiku i meðunarodnu saradnju Republike Srbije, onda je zalaganje za takvo rešenje dosta politièki shvatljivo, jer polazi od pretpostavke da bi MIP Srbije bio svojevrsni „objedinjujuæi centar“ spoljnopolitièkih interesa Srbije, mada to ne mora de se u praksi i dogodi (jer zavisi od rešenja „internog“ modela u samoj Srbiji). Takvo rešenje, tj. stvaranje MIP-a Srbije, bilo bi ne samo logièno, nego i neminovno ako se prihvati stav o spoljnoj politici SCG kao „zajednièkoj“, a ne „jednoj“, politici, jer bi Srbija, u tom sluèaju, bila zaista hendikepirana nemanjem odgovarajuæe institucije koja bi radila jedan veoma složen i struèan posao u njenom interesu i istovremenim znaèajnim plaæanjem za rad sliène institucije na nivou SCG, koja pod odreðenim okolnostima može, ali pod drugima i ne mora, da radi i u njenom stvarnom interesu. Prevlada li, pak, (za što su sada šanse, izgleda, sve

Za razliku od Crne Gore, Srbija ne samo da ima mnogo nepreciznije određene nadležnosti svojih državnih organa u oblasti spoljne politike (u širem smislu), nego nema ni ministarstvo neposredno nadležno za tu oblast manje) stav o potrebi „jedne“ spoljne politike SCG, onda bi organi država èlanica trebali da imaju manju, a ministarstva i Savet ministara SCG bitnu ulogu u procesu, ali uz obavezno formiranje organizacionih jedinica unutar svih njih za kontinuiranu i intenzivnu saradnju sa organima i Srbije i Crne Gore. No, tada se otvara i pitanje uloge Skupštine Srbije i Crne Gore u kreiranju (a ne, kao sada, uglavnom u realizaciji) spoljne politike SCG, jer bi u tom sluèaju - ne samo radi legitimnosti spoljne politike - bilo neophodno i da parlament bude zaista parlament, a ne uglavnom institucija za izglasavanje zakona bez kojih se ne može („parlament po nuždi“). Linija podela Što se tièe politièkih razlika meðu vladajuæim politièkim elitama u Crnoj Gori i Srbiji i insistiranja na njima, ne može se a ne reæi da su one veæ toliko vidljive i u oblasti spoljne politike, da je sve više pitanje da li je „jedna“ spoljna politika - èak i pod pretpostavkom stvaranja i funkcionisanja adekvatnih institucija - uopšte moguæa. Istine radi, treba otvoreno reæi da je u tome odgovornost ipak, mada ne u svakom pitanju podjednako, podeljena, iako u javnosti posve dominira uverenje da je glavni, ako ne i jedini, krivac crnogorska vladajuæa opcija. Tome posebno doprinosi njihovo, za javnost, tvrdokorno istrajavanje na „svojoj“ politici i otvoreno ispoljavana spremnosti, pa i u kontaktima sa strancima, da onde gde postoje razlike ni ne pokušavaju da ih - radi eventualnih zajednièkih interesa ili, prosto, „mira u kuæi“ - prikriju ili minimiziraju, nego beskompromisno zagovaraju svoju opciju, tražeæi, štaviše, i podršku stranih predstavnika za nju. Da je problem samo u uobièajenim razlikama, odnosno u razlièitim pogledima na naèin ili tempo ostvarivanja odreðenih ciljeva,

6 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

on bi bio i relativno lako, ili barem puno lakše, rešiv. No, problem suštinski leži u razlièitim spoljnopolitièkim ciljevima kao posledici, ponekad i potpuno, razlièitih interesa. A komplikuje se i zbog èinjenice da „linija podela“ ne postoji samo izmeðu vladajuæih politièkih opcija u Crnoj Gori i Srbiji, nego i unutar svake od njih, ali - zbog razlièite prirode politièkog grupisanja i polarizovanja - na takav naèin da sada nema gotovo nikakvih dodirnih interesa ni meðu vladajuæima u obe države èlanice, ni meðu opozicionim snagama, a ni „unakrsno“ meðu njima. Èime se može najevidentnije ilustrovati razlièitost interesa i ciljeva? Uzmimo za primer „bitni“ ili „strateški“ deklarisani spoljnopolitièki cilj obe države èlanice - pristupanje evropskoj/evroatlantskoj integraciji. Veæ i ova „kosa crta“ ukazuje na znaèajne razlike: vladajuæa elita u Srbiji gotovo iskljuèivo govori o evropskim, a vladajuæe snage u Crnoj Gori o evroatlantskim integracijama. Da terminološka razlika nije sluèajna i da direktno odražava razlièitost shvatanja i o trendovima u koje se treba ukljuèiti, i o kljuènim akterima na koje se treba osloniti, ne treba, valjda, objašnjavati ikome ko se imalo bavi meðunarodnim odnosima i našom spoljnom politikom. Ipak, zbog poèetne teze ove rasprave, treba istaæi da u osnovi toga leže razlièiti, pa i bitno razlièiti, interesi dominantnih aktera na obe strane, jer jedna strana u sadašnjoj situaciji Evropsku uniju oèito shvata kao glavnog saveznika za održanje SCG kao ostvarenje jednog od svojih ciljeva, dok druga strana EU doživljava kao partnera nesklonog da podrži, posebno odmah, njene krajnje ciljeve, ili, pak, kao meðunarodnog aktera koji je tome manje sklon od nekog drugog znaèajnog aktera. U tom smislu i samo pristupanje EU ne pokazuje se kao, barem za neposred-


Da li su, posebno zbog teške ekonomske situacije u kojoj se Srbija i inače nalazi, analizirani problemi i nađeni realni izvori pokrivanja troškova u slučaju ostanka Kosova u Srbiji

nu buduænost, primaran cilj „sam po sebi“, nego kao izvedeni cilj, kao modalna vrednost za ostvarenje „interesa svih interesa i cilja svih ciljeva“ vladajuæih, ali i najveæeg dela opozicionih politièkih snaga obe države èlanice - konaènog definisanja sopstvene države (u geografsko-politièkom i politièkom vidu). I tu se interesi praktièno dijametralno razlikuju. Za Srbiju je, radi ostvarenja njenog interesa da oèuva teritorijalnu celovitost, po shvatanju vrlo ubedljive veæine, neophodno da oèuva i „zajednièku“ državu s Crnom Gorom. Za veæinski (mada je, i pored prividno optimistièkih najava pojedinih zastupnika osamostaljivanja, neizvesno koliko veæinski) deo Crne Gore najvažniji interes iskazuje se u težnji za sticanjem pune samostalnosti i meðunarodno priznate nezavisnosti. Priroda i ogranièeni obim ove rasprave prisiljavaju me da svesno potpuno izbegnem ili limitiram razmatranje više važnih aspekata ovog pitanja. Ipak, neophodno je da kažem barem nešto o dva aspekta: o dominantno unutrašnjepolitièkom osnovu ovih, spoljnopolitièkih, ciljeva i o pitanju koliko su realni, odnosno realno ostvarljivi. Prvu tvrdnju (o dominantno unutrašnjepolitièkom znaèaju ovog pitanja) nije posebno teško dokazati, jer je posve evidentno da sada vladajuæe politièke snage u obe države èlanice legitimitet svog vršenja vlasti zasnivaju prevashodno na tome, mada se u ovom pogledu situacija u Crnoj Gori i Srbiji, ipak, razlikuje. I na spoljnopolitièkom planu je došlo do, posebno po naèinu ponašanja, razlièitog ispoljavanja ovog interesa – crnogorska vlast vrlo gorljivo zagovara nezavisnost na unutrašnjem, a nešto manje otvoreno na meðunarodnom planu, ali je na ovom drugom ipak popustljivija i sklonija prihvatanju kompromisa, jer, oèito, procenjuje da je tu, posebno u odnosima s Evropskom uni-

jom, ona objektivno „u manjini“, odnosno da ne može raèunati na ubeðenost predstavnika „meðunarodne zajednice“ da iza toga stoji neprikosnovena veæina crnogorskih graðana i njihovu popustljivost zbog toga. Vlast u Srbiji, pak, uporno i vrlo èvrsto zagovara „ostajanje Kosova i Metohije u Srbiji“, raèunajuæi na gotovo nesumnjiv utisak da iza toga stoji više nego ubedljiva veæina njenih graðana i oèekujuæi da predstavnici najvažnijih meðunarodnih aktera to uvaže. Stoga crnogorski politièari pokušavaju da „igraju na razlike“, odnosno traže, za sebe povoljne, „pukotine“ u stavovima najuticajnijih aktera, a srpski politièari „igraju na principijelnost“, boreæi se, istovremeno, da meðunarodni akteri, posebno neki, ne pokažu razlike u stavovima povodom toga (koje bi, naravno, iskoristila „druga strana“). Za obe vladajuæe elite, ipak, karakteristièna je gotovo identièna reakcija na nedovoljno uvažavanje njihovih interesa i zahteva od strane „meðunarodne zajednice“. Oni to doživljavaju kao nepravdu od strane „moænika“, a ne kao objektivnu razliku u proceni, ne toliko polaznih interesa koliko politièkih i drugih posledica ostvarenja tih ciljeva. I tu dolazimo na možda i kljuèno pitanje: da li su prioritetni ciljevi i u Srbiji i u Crnoj Gori postavljeni posve realno, odnosno da li su, racionalno i precizno, proraèunate sve (politièke, ali i socijalne, ekonomske, meðunarodne...) konsekvence njihovog eventualnog ostvarenja? I najdobronamerniji analitièari se boje da bi meðu moguæim politièkim posledicama realizacije tih ciljeva bio i revanšizam, s jedne, odnosno revolt, s druge strane, i znaèajna, ako ne i dramatièna, unutrašnja nestabilnost za duže vreme. Oni pesimistièniji predviðaju, umerenije ili oštrije, unutrašnje konflikte (u Crnoj Gori meðu samim njenim graðanima, u Srbiji izmeðu Srba i Albanaca). Demo-

grafske posledice bi takoðe bile znaèajne, mada nejednako predvidljive - u Srbiji bi nesumnjivo došlo do promene odnosa broja stanovnika srpskog i drugog porekla, dok se za Crnu Goru ne može decidirano ustvrditi da li bi sadašnji trend smanjenja broja onih koji se oseæaju i deklarišu kao Crnogorci (a veæ sada su, treba li i podseæati, jedina država u kojoj tzv. matièni narod ne èini apsolutnu veæinu) bio nastavljen ili preokrenut. Ni ekonomske konsekvence ne izgledaju mi, posebno u sluèaju Srbije, posve „iskalkulisane“. Za Crnu Goru postoje poznata strahovanja da li bi bila ekonomski samoodrživa. Za Srbiju se to ne postavlja u tako otvorenom obliku, ali se - berem kao znak intelektualne odgovornosti - i javno mora postaviti pitanje da li su, posebno zbog teške ekonomske situacije u kojoj se Srbija i inaèe nalazi, analizirani problemi i naðeni realni izvori pokrivanja troškova u sluèaju ostanka Kosova u Srbiji, odnosno da li taj ostanak znaèi i samoodrživ opstanak. Podaci da je samo Evropska banka za obnovu i razvoj od 1999. godine više uložila u KiM nego u Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju zajedno, a da je stanje tamo i danas ovakvo kakvo jeste (nepokrenuta realna privredna aktivnost, èak 70-postotna /!?!/ stopa nezaposlenosti, posve niska produktivnost, opšti haos u izvršavanju obaveza i sl.),

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

7


Značajan broj i političkih ličnosti i građana ljut je što Srbija snosi celokupni trošak za rad MSP, koji oni smatraju ionako visokim, uključujući i sve troškove za predstavnike Crne Gore

moraju da pokrenu i pitanje: da li, u sluèaju da sutra neko, pojednostavljeno, kaže „Hoæete Kosovo? Pa, evo vam ga i brinite o njemu!“, Srbija zaista može da to izdrži? Da li se i može i sme, i na osnovu èega, raèunati na to da bi i u tom sluèaju EU ili šira meðunarodna zajednica prihvatila da plati (povelik) „raèun“? Da li bi nas to - u smislu moguænosti dostizanja potrebnog nivoa ekonomske razvijenosti - približilo ili udaljilo od „Evrope“? Nevolja je i u tome što, koliko mi je poznato, vladajuæe elite, posebno u Srbiji, nemaju precizno razraðenu „varijantu B“, tj. odgovor na pitanje „Šta ako u svojim nastojanjima ne uspemo?“ Za crnogorsku vlast se stièe utisak da to, barem indirektno, èini, odnosno da je u sluèaju neuspeha u nastojanjima za punim osamostaljenjem i meðunarodnim priznanjem, barem deklarativno, spremna da nastavi „po sadašnjem“. Za vlast u Srbiji izgleda da je, delom i zbog široke i programski raznovrsne koalicije koja ju tvori, manje spremna da pruži decidiran odgovor na to pitanje. Ona kao da prepušta (ili je to možda pogrešan utisak, odnosno dozvoljavam da se dogaða i mimo nje, kao reakcija na neèinjenje vlasti) da istaknuti pojedinci ili neke nevladine organizacije „javno razmišljaju“, odnosno traže alternativne ciljeve. Najgora od svih moguænosti bi bila eventualna potvrda sumnji onih „profesionalnih skeptika“ koji, interno, zastupaju stav da, u suštini, i vladajuæe i šire, društvene, elite u obe države èlanice zapravo znaju šta je realno moguæe, ali to - zbog politièkih pozicija koje su zastupale u borbi za vlast i pretpostavljenih reakcija javnog mnjenja - ne smeju javno ni da kažu ni da èine, nego svesno prepuštaju „meðunarodnom èiniocu“ da odluèi, da bi tako skinule odgovornost sa sebe. Ako bi to bilo, u osnovi, taèno, predstavljalo bi, možda, vid poli-

tièkog „lukavstva uma“, odnosno naèin poznat u politièkom ponašanju, ali u nekim normalnijim situacijama. Problem je u tome što smo svi mi - i u Srbiji i u Crnoj Gori - u tako ozbiljnoj situaciji da je takvo ponašanje možda (real)politièki shvatljivo, ali je, zbog moguæih posledica, zapravo neprihvatljivo (i to ne samo moralno neprihvatljivo). Daleko je EU Kakva je situacija u pogledu pristupanja Evropskoj uniji kao deklarisanom primarnom interesu i mimo prethodno pominjanog problema? Oèito je da u obe države èlanice samo pristupanje ipak nije top priority issue. U prilog ovoj tvrdnji nesumnjivo govori èinjenica da u obe (mada iz razlièitih razloga) nije postignut opšti društveni konsenzus o tome, a bez toga, što potvrðuje dosadašnja praksa, nema stvarnog tretiranja ovog pitanja kao apsolutno strateškog i neupitnog, bez obzira na èinjenicu ko danas vrši ili æe sutra vršiti vlast. I dok se u Crnoj Gori možda i radi samo o taktièkim razlikama, u Srbiji je oèigledno u pitanju postojanje suštinskih razlika (što se videlo i prilikom nedavnog usvajanja rezolucije u Narodnoj skupštini). Neko æe možda reæi da je u pitanju zapravo razlika u shvatanju uslova pod kojima se želi uæi, a ne i razlika(e) u pogledu samog pristupanja EU. No, u ovom sluèaju to „ne drži vodu“, odnosno ispunjavanje uslova je suštinska, a ne formalna, pretpostavka pristupanja Uniji i ne dozvoljava tvrdnje poput „Mi jesmo za pristupanje, ali ne ovako“. Po pitanju pristupanja EU, gotovo bukvalno, važi izreka „Uzmi ili ostavi!“, odnosno država pristupnica može, praktièno, da postavljene joj „zadatke“ prihvati ili ne prihvati u celini („u paketu“) i ima minimalne šanse da išta bitnije u njima izmeni, a nekmoli da neke od njih ne prihvati.

8 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

U tom pogledu vladajuæa struktura Crne Gore ipak je (zbog nemanja internih problema u odnosu na ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu) u prednosti, ali ni ona ne ostavlja utisak da bi bila spremna da žrtvuje svoje primarne ciljeve radi „ulaska u Evropu“. S druge strane, u politièkim krugovima Srbije kao da je šire rasprostranjeno uverenje da sa pristupanjem ne treba žuriti „jer se ionako ne može brzo dogoditi“, pa imamo i dovoljno vremena i manevarskog prostora da proces pristupanja prilagoðavamo „našim“ interesima. Zagovornici takvog pristupa kao da nemaju u vidu iskustvo Turske - ona jeste „èekala“ èak 45 godina da doðe u situaciju da konaèno poène pregovore o pristupanju, ali je to, i po priznanju turskih analitièara i politièara, bilo posledica sopstvene (ne)odgovornosti, odnosno praktièno izgubljenog, decenijama merenog, vremena. Da li smo mi u situaciji da sebi (više) smemo da dozvolimo takav „luksuz“? Ali, istovremeno, da li smo i u situaciji da se barem po ovom pitanju ostvari i „unutarnji“ konsenzus u državama èlanicama SCG i stvarni strateški dogovor meðu njima (koji ukljuèuje i ciljeve i modalitete)? Ili, da li æe eventualno, lakše ili brže, postizanje konsenzusa u jednoj od država èlanica stimulirati slièan proces u drugoj ili produbljivati razlike meðu njima? Drugim reèima, i po pitanju koje apsolutno dominantna veæina struènjaka smatra zaista primarnim interesom graðana i Srbije i Crne Gore - što bi u normalnim situacijama trebalo da rezultira i njegovim


Stvaranje MIP-a Srbije bilo bi ne samo logično, nego i neminovno ako se prihvati stav o spoljnoj politici SCG kao „zajedničkoj“, a ne „jednoj“

stvarnim pretvaranjem u strateški spoljnopolitièki cilj države/državne zajednice - suoèeni smo s još puno, objektivnih i subjektivnih, razlika i dilema i nije izvesno da æe one lako, a posebno ne i brzo, biti prevaziðene. Sledeæa specifiènost koja karakteriše naš trenutni meðunarodni položaj je izrazito „defanzivna“ pozicija, odnosno, da upotrebim jedan šahovski termin, „igranje u iznudici“. Još u potpunosti neprevaziðen položaj nasleðen iz Miloševiæevih vremena i dugo, èak nedopustivo dugo, trajuæa praksa da se vlast u Srbiji dvoumi da li da izvršimo sve neprijatne obaveze koje, istina, jeste nasledila, ali koje - u skladu s meðunarodnim pravom - ništa manje ne obavezuju nju nego su obavezivale one koji su nas u njih „uvalili“, èine da u odnosima s nama trenutno najznaèajnijim partnerima ne možemo da radimo gotovo ništa drugo, nego ili da ispunimo šta oni od nas traže, ili èekamo praktièno meðunarodno „hibernirani“. Da zemlje nije u ovako teškoj situaciji u kakvoj jeste, ta „hibernacija“ ne bi bila nešto tragièno (jer i mnoge druge zemlje, ali u puno povoljnijoj unutrašnjoj situaciji, jesu prolazile ili danas prolaze kroz sliène faze nemanja moguænosti za voðenje aktivne politike), ali za nas je svaki dodatno izgubljeni dan dodatna muka, pošto Srbija i Crna Gora, a posebno Srbija, više ne smeju sebi da dozvole nova „gubljenja koraka“, jer je, meðu ostalima, za nas i vreme kritièan resurs. Odsustvo direktnih sankcija u takvoj situaciji samo je prividno, jer smo svakim izgubljenim danom, svakom nedobijenom materijalnom pomoæi ili izgubljenom podrškom novi korak dalje od poboljšanja situacije u zemlji i ulaska u fazu trajnog i stabilnog prevazilaženja izuzetno teških unutrašnjih prilika. Verovatno je, barem po mom mišljenju, najgore to što i oni na vlasti koji pokušavaju da „kupe

Vladajuća elita u Srbiji gotovo isključivo govori o evropskim, a vladajuće snage u Crnoj Gori o evroatlantskim integracijama

vreme“ i odlože za koji dan ono što je pred njih postavljeno kao „domaæi zadatak“, èine to ne iz ubeðenja da je moguæe „izvuæi se“ od nepopularnih, ali neminovnih politièkih poteza, nego ili zbog davanja prioriteta sopstvenim ubeðenjima nad realnostima našeg položaja, ili zbog pogrešne kalkulacije o taktièkim opcijama koje su nam raspoložive. Izruèenje svih optuženih Haškom tribunalu nesumnjivo nije ni prijatan, ni politièki potez koji bi ikome doneo popularnost bilo koje vrste. Ali to jeste ona „knedla“ koju se mora progutati da bi tek nakon toga moglo da se udahne punim pluæima i zato je jedina prava solucija - progutati je što pre (naravno, ne tako trapavo i da „politièki udavi“ one koji je budu morali progutati). To bi na meðunarodnom planu omoguæilo da konaèno uðemo u fazu voðenja aktivne politike, odnosno i da ili nešto i sami iniciramo, ili, u sluèaju inicijativa drugih prema nama, tražimo od njih kontraustupke sa realnim izgledima da ih, manje ili više, i dobijemo. Ne uèine li vladajuæi krugovi uskoro nešto takvo, bojim se da æemo se kao zemlja i narod sledeæe godine naæi u vrlo teškoj situaciji „borbe na (najmanje) dva fronta“, jer je sve vidljivije da se razvoj situacije odvija tako da je posve realno oèekivati da se u 2005. traženja rešenja vezanih za nas veoma ubrzaju i da neæe biti nimalo svejedno da li æemo pitanja u takvoj situaciji rešavati jedno po jedno, uz razumevanje naših interesa, saradnju, pa i odreðenu podršku najuticajnijih zemalja, ili praktièno simultano, a bez dovoljno razumevanja, saradnje i podrške velikih, u boljem, odnosno uz njihovo ponašanje protivno našim interesima, u gorem sluèaju. Konaèno, razrešenje odnosa s velikim silama stvorilo bi i situaciju u kojoj bi Srbija i Crna Gora došla u situaciju da, posle dugog perioda, može da (re)defi-

niše svoju spoljnopolitièku strategiju i taktiku i prilagodi ih meðunarodnoj poziciji zemlje. One, naravno, ne mogu više nikada da budu onakve kakve su bile u vreme bivše SFRJ, ali ne smeju više nikada ni da budu onakve kakve su bile u vreme Miloševiæevog režima. Srbija i Crna Gora æe još dugo imati potrebu da što pažljivije izbalansira i aktivno razvija saradnju s najuticajnijim akterima savremenih meðunarodnih odnosa, ali æe stvarno aktivnu ulogu moæi da ima u onim okvirima u kojima njena realna moæ, komparirana s drugima, zaista nešto predstavlja, a to je region jugoistoène Evrope. SCG u regionu jeste znaèajan èinilac, pa svoje mesto u novim strukturama koje još uvek nastaju treba da traži prvenstveno tu, a potom i šire. Svakako, promenio se i karakter interesa koje æe Srbija i Crna Gora morati da primarno ostvaruju na meðunarodnom planu i posve nerealno je oèekivati nekakvu veliku politièku ulogu. Kao i druge male zemlje, i mi æemo morati da spoljnu politiku, i to vrlo brzo, definišemo i organizujemo kao direktnu funkciju ostvarenja prvenstveno ekonomskih, razvojnih i socijalnih interesa, zatim bezbednosnih u širem smislu, a tek potom kao „visoku politiku“. No, previše je još u SCG dubokih politièkih nesporazuma i nedostatka politièke mudrosti i državništva kod veæine politièkih lidera i najuticajnijih politièkih snaga i nije posve izvesno da æemo (posebno uskoro) imati: spoljnu politiku, a ne spoljne politike; ozbiljno promišljene alternative i definisane strateške ciljeve, a ne deklarativna opredeljenja; prostudirane i dogovorene taktike realizacije, a ne jednostrane i, neretko, ad hoc postupke i ponašanja u meðunarodnim odnosima. Bojim se da æe zato izmeðu stvarnih potreba i želja graðana i realnosti (spoljne) politike u SCG još neko vreme biti znaèajan raskorak.

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

9


ALEKSANDAR SIMIĆ

Dileme spoljne politike u nedovršenoj državi Spoljna politika se u nas ne može ni fenomenološki odvojiti od unutrašnje - Zašto se ukljuèivanje u Partnerstvo za mir uslovljava ispunjavanjem obaveza prema Haškom tribunalu - Nerešen kosmetski problem odgovara onima koji žele nesigurnu Evropu -Ove godine poèinje završna faza u mnogim važnim poslovima na Balkanu

P

okušaæu da izložim neka pitanja koja predstavljaju osnovne probleme države i njenog mesta u meðunarodnom okruženju. Pri tome, zbog naših specifiènosti to moram odmah da kažem, pod državom posmatram kako državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, tako i Republiku Srbiju. Kada se posmatra spoljna politika ona se, kod nas, ne može ni fenomenološki odvojiti od unutrašnje. To se ne odnosi samo na pitanja funkcionisanja državne zajednice i njenog opstanka ili Kosova i Metohije. Na primer haško pitanje, koje bi trebalo da bude spoljnopolitièki problem par exellance, nosi takav potencijal unutrašnjih politièkih sporova i dilema, da je u toku sve èetiri godine od poraza Slobodana Miloševiæa, bilo razlog žestokih sukoba novih vlasti. Takva simbioza spoljnopolitièkih pitanja i problema sa unutrašnjim, govori o dubljoj krizi društva i dilemi da li država - kao neutralna sfera javnog dobra i opštreg interesa - uopšte postoji. U svakom sluèaju, njena politièka moæ je pod velikim iskušenjima, ne samo u odnosu na druge države u regionu Balkana i celoj Evropi. Ta moæ je osporena i u odnosu na sopstvene graðane. Zato, na samom poèetku, želim da kažem da bez definisanja države i njenog snaženja, makar u vrlo ogranièenoj sferi, ni jedno od pitanja spoljne politike neæe moæi da bude dugotrajnije rešeno. Uključivanje u Evroatlantske integracije Strategija odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora je, posle polugodišnjih otvorenih politièkih sporenja, usvojena tek sredinom novembra ove godine. Tim skupštinskim dokumentom je „potvrðeno opredeljenje država èlanica i državne zajednice za èlanstvo u meðunarodnim bezbednosnim struktu-

rama, prvenstveno za prikljuèenje Programu ‘Partnerstvo za mir’ Severnoatlantskog saveza kao i drugim evropskim i evroatlantskim integracijama“. Štaviše, pristupanje evroatlantskim integracijama, Evropskoj uniji i drugim meðunarodnim organizacijama i institucijama naznaèeno je kao jedan od „vitalnih bezbednosnih i odbrambenih interesa“. U konaènoj verziji teksta, posle dugotrajnih meðupartijskih pregovora, eventualno prikljuèenje NATO savezu, je ostavljeno za konaèan sud „demokratske volje graðana“. O tome, kao što je javnosti poznato, postoje razlike meðu politièkim strankama. Usvojenom formulacijom je, možda privremeno, ipak pobedila opcija koja, u skladu sa iskustvom evropskih, ali i nekih susednih država, za èlanstvo u NATO paktu predviða referendum. Ovo je više nego razumljivo s obzirom da se radi o vojnom savezu koji je 1999. godine vodio agresivni rat protiv naše zemlje, doduše sa ogranièenim vojnim i politièkim ciljevima. Smatram da æe racionalni razgovor o pitanju ulaska u NATO savez biti moguæ tek pošto se prepozna politika tog saveza u najznaèajnijim iskušenjima koja èekaju Srbiju i Crnu Goru. Tu æe rešavanje problema Kosova i Metohije, posebno opstanka i bezbednosti Srba, sigurno biti jedno od najvažnijih. NATO savez je odgovoran za bezbednost i osnove poretka u južnoj pokrajini. I to po sopstvenoj želji. Do sada on taj ispit nije položio, ako, kao kriterijum, prihvatimo efikasnu garanciju osnovnih ljudskih prava svih na Kosmetu i povratak raseljenih Srba. U martovskom nasilju, osim vojske SAD, ostale trupe èlanica NATO-a, nisu pokazale neophodnu èvrstinu da se odupru nasilju. Strategija odbrane, kao strateški dokument odbrambene ali i spoljne politike, nagalašava da su u savremenim meðunarodnim odnosima, koje karakteriše

10 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

sve intenzivniji proces globalizacije, „tradicionalni koncepti bezbednosti i odbrane postali prevaziðeni“. Takva konstatacija stoji i pored èinjenice koja se u Strategiji odbrane izrièito navodi da su „problemi evropske bezbednosti najizraženiji u regionu Jugoistoène Evrope“, te da je ona i dodatno ugrožena „nasleðenom nestabilnošæu i problemima u vezi sa tranzicijom“. Iako priznaje da je geopolitièko i geostrategijsko okruženje Srbije i Crne Gore (odnosno država èlanica, jer Strategija odbrane državnu zajednicu ne posmatra, niti je pominje, van njenih konstituenata) složeno zbog „aktuelnih i potencijalnih kriza“, i da sledstveno tome „u odreðenim okolnostima može nepovoljno da utièe na njihovu bezbednost“, ipak se u skladu sa preovlaðujuæim diskursom ocenjuje da je bezbednost Srbije i Crne Gore znaèajno poboljšana u odnosu na poslednju deceniju 20. veka. Veæina ovih pitanja je suštinski neodvojiva od definisanja državnih institucija kojima ona treba da služi kao „osnovni element“ odbrane. To, drugim reèima, znaèi da bez stvarnog funkcionisanja institucija državne zajednice i njihovog postepenog dograðivanja, sistem odbrane i bezbednosti, kao i približavanje evropskim, odnosno evroatlantskim bezbednosnim strukturama, nije moguæe. Osim kao politièka retorika koja njenim nosiocima treba samo zarad dnevnopolitièkih potreba i kratkoroènih interesa. I to bez obzira što najvažniji organi NATO pakta i njegovog programa „Partnerstvo za mir“ kao razloge navode sasvim drugu stvar: pronalaženje i ekstradiciju osumnjièenih za ratne zloèine poèinjene u ratovima posle nasilnog raspada SFRJ. Postavljam i sebi i drugima pitanje: zašto glavni faktori u evroatlanskoj politici istrajavaju na uslovima koji nemaju nikakve dodirne taèke sa njihovim pro-


Aleksandar Simić: Da li će Evropa imati interesa i snage da sada zaustavi dezintegraciju Balkana?

klamovanim geostrateškim interesom da SCG, kao uostalom i Bosna i Hercegovina, (tj. srpski entitet u njoj - Republika Srpska) postanu èlanovi, za poèetak, „Partnerstva za mir“, ako ne i samog NATO-a ? Jer u racionalnom i pragmatiènom izboru izmeðu dva cilja (što je filosofski okvir politièkog, ali i svakog drugog ponašanja Zapada), od kojih je jedan zaokruživanje evroatlanskog prostora preostalim balkanskim državama, a drugi, tvrdo istrajavanje na moralnim i pravnim razlozima pronalaženja i ekstradicije bivših politièara i vojnih komandanata optuženih za ratne zloèine od strane jednog ad hoc suda, mislim da dileme u stvari i nema. I to posebno ako se zna da ti traženi politièari i vojni komandanti veæ odavno nemaju nikakav stvarni uticaj na politièki i javni život. Dilema, ipak, ne samo da postoji, nego je i odgovor na nju krajnje nesvakidašnji: Zapad želi ispunjenje „meðunarodne pravde“, èak i po cenu geopolitièkog proširenja. Ili možda taj izbor i razlozi koji ga opredeljuju i nisu tako oèigledni? U svakom sluèaju ovim

dolazimo do Meðunarodnog kriviènog suda za ratne zloèine na prostoru bivše SFRJ, što je puni pravni naziv kontroverznog ad hoc tribunala UN sa kojim se svaka spoljna politika u našoj zemlji, veæ godinama, susreæe kao sa nepremostivom realnošæu. Haški tribunal Na poèetku valja podsetiti da je ovaj ad hoc organ osnovao Savet bezbednosti pozivajuæi se na Glavu VII Povelje UN i njenu obaveznost. Ta glava Povelje je po mnogima i najvažnija u sistemu UN kreiranom posle Drugog svetskog rata i tragiènog iskustva koji je on ostavio èoveèanstvu. Ona svoju obaveznost, tj. supremaciju nad unutrašnjim pravnim poretkom i suverenitetom država, bazira na univerzalnoj i najvišoj vrednosti celog èoveèanstva - svetskom miru. Zato se ona i odnosi na dogaðaje koji narušavaju svetski mir ili predstavljaju pretnju miru. O tome odluku donosi Savet bezbednosti kao organ èiji je zadatak da bdi nad svetskim mirom. Savet bezbednosti je takav sud doneo povodom ratnih

konflikata koji su nastali raspadom SFRJ i u Rezoluciji 827 iz 1993. je predvideo formiranje specijalnog suda sa ciljem da sudi svim odgovornim licima za uèinjena teška kršenja meðunarodnog prava u navedenim ratovima. Pozivajuæi se na pravno naèelo da niko ko je odgovoran za kršenje prava ne može izmaæi sankciji, odnosno da se svakoj žrtvi mora obezbediti pravda, ovaj vanredni sud, je na nepristrasan i fer naèin trebalo da primenjuje pravo. Problem je nastao, ili je, kako su to mnogi uèeni pravnici tvrdili, od poèetka i postojao, zato što taj sud, sudskom procedurom, primenom pravnih naèela i pozitivnih meðunarodnih propisa, u stvari omoguæava ostvarivanje politièkih ciljeva. U meðunarodnom poretku, koji još uvek ima mnoge karakteristike anarhiènosti, takva uloga organa koji teži da bude nepristrasan sud, ne može da služi ideji vladavine prava i poštovanja meðunarodnog zakona. Meðunarodni napori da se uspostavi stalni krivièni sud sa opštom supsidijernom nadležnošæu, ne daju potpune rezultate jer vojnièki najsnažnije svetske sile ne žele da svoje graðane podvrgnu njegovoj nadležnosti. To pitanje zadire u složene odnose nacionalnog suvereniteta i nacionalnog interesa i civilizacijske potrebe da se najopasnija krivièna dela ne samo meðunarodno sankcionišu, veæ i njihovi poèinioci gone. U dosadašnjim, redovnim i vanrednim izveštajima predsednika i glavne tužiteljice Tribunala Savetu bezbednosti ocena saradnje Srbije i Crne Gore sa Tribunalom bila je više nego nepovoljna. Fraza da ona „skoro da i ne postoji u svim glavnim segmentima“, posebno u hvatanju i predaji optuženih, prati naše vlasti tokom cele 2004. godine. Karakteristièno je da je ta nesaradnja, prema reèima same gospoðe Del Ponte, „postala preovlaðujuæa posle decembarskih parlamentarnih izbora“, održanih u

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

11


Bez definisanja države i njenog snaženja, makar u vrlo ograničenoj sferi, ni jedno od pitanja spoljne politike neće moći da bude dugotrajnije rešeno

Srbiji krajem prošle godine. I dalje, prema njenim navodima, ma koliko inaèe nezadovoljavajuæa i teška, ta saradnja je, pre tog perioda, ipak bila „znaèajna“. Time je, van svih dobrih diplomatskih obièaja, Ujedinjenim nacijama i svetskoj javnosti saopšteno: prethodne DOSovske vlade u Srbiji su, u osnovi, zadovoljavale kriterijume onih snažnih meðunarodnih èinilaca èiji je glavna tužiteljica reprezent, dok Koštunicina vlada to nije. Glavni tužilac, gospoða Del Ponte, uspeva da održi svoju kontroverznost kada razloge za svoje navode nailazi u unutrašnjoj politièkoj situaciji u Srbiji. I u ovom sluèaju se potvrðuje istina s poèetka teksta, da je unutrašnja politika samo deo spoljne ili obrnuto, kako hoæete. Poðimo od èinjenica: obaveze Srbije i Crne Gore prema Tribunalu (pretežno Srbije, mada odnos crnogorskih vlasti prema nekim navodima da se Radovan Karadžiæ povremeno „pojavljuje“ u Crnoj Gori i na granici sa Republikom Srpskom, najblaže reèeno, nije dovoljno uverljiv) obuhvataju tri glavna segmenta: omoguæavanje pristupa dokumentima i drugim podacima neophodnih tužilaštvu za rad, oslobaðanje svedoka od èuvanja službenih, vojnih i državnih tajni i, na kraju, ali svakako ne i najmanje

važno, ekstradiciju optuženih da bi prisustvovali suðenjima. Prva dva segmenta saradnje su više nego zadovoljavajuæa, mereno objektivnim kriterijumima. Svedoka koji nisu osloboðeni èuvanja tajni nema, a dokumenta se Tužilaštvu predaju, iako su tražena u obimu u kome ni od jedne suverene države dosad nisu zahtevana. Sam Sud je više puta doneo odluku da su zahtevi Tužilaštva neprecizni i više nego ekstenzivni, kao i da ne postoji meðunarodnopravna obaveza države da celu arhivu pojedinih državnih organa dostavlja Tužilaštvu. U ovom momentu ostavljamo na stranu pravni prigovor: o kakvoj je to pravosnažnoj optužnici uopšte reè, ako se dokumenta koja treba da potkrepe dokaze da je neko kriv, traže naknadno, èesto i kada je pretres veæ otpoèeo? Problem je, meðutim, kao što svi znamo sa treæim oblikom saradnje: zahtevom za hapšenjem i predajom (uobièajeni ideološki novogovor za stari pravni institut ekstradicije) optuženih za koje se smatra da su na teritoriji Srbije. Zahtevi SAD i EU su u tom pogledu jasni: vlasti SCG, preciznije Vlada Srbije pre svih, moraju pokazati volju i spremnost da uhapse optužene. Pošto te volje nema, jer su dvojica vojnih i jedan policijski general na slobodi i slobodno se kreæu, SCG mora èekati sa svojim zahtevima za dalji proces približavanja EU, taènije sa pozitivnim završetkom Studije izvodljivosti za buduæi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i na punopravni prijem u Program „Partnerstvo za mir“. Dalje ovakva logika direktno utièe na unutrašnje odnose u državnoj zajednici; pošto je Srbija ta koja ne želi da upotrebi nasilje prema svojim oficirima, Crna Gora niti treba, niti želi da bude „talac“ druge, nekooperativne, èlanice državne zajednice. Tako se ideologija separatizma, koja po imanentnoj logici stvari ne može ništa imati sa evropskom

12 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

filosofijom sporazumevanja i zajedništva (integracija), pretvara u politièki diskurs koji godi evroatlantskim integracijama. A time Haški tribunal još jednom postaje par exellance unutrašnje politièko pitanje, ustvari element koji na najdirektniji naèin utièe na postojanje i same države. To nije trebalo da bude njegova uloga kada je u Savetu bezbednosti osnivan. Ustvari, glavna politièka funkcija Tribunala trebala je da bude meðuetnièko i meðudržavno pomirenje izmeðu naroda i država žestoko posvaðanih u toku i posle nasilnog raspada SFRJ, a ne moguæa unutrašnja destabilizacija novonastalih država. Ipak nekim svojim postupcima, pre svega onim njegovog tužilaštva, Haški tribunal kao da je više radio na ovom potonjem, nego na onom što mu je Rezolucijom 827 stavljeno u zadatak. Srpska vlada prema Tribunalu ima jasan stav: ne ulazeæi u više nego kontroverzan naèin njegovog osnivanja i mandata, obaveze koje on nameæe se priznaju i Vlada želi da ih, u dobroj veri, ispunjava. Ne želi se, meðutim, da ispunjavanje tih obaveza dovede do nestabilnosti same Srbije i preko nje, državne zajednice. Zato se svako moguæe nasilje, pa i ono prilikom hapšenja, treba izbeæi. Vlada neæe ponavljanje dogaðaja koji su karakterisali protivustavno i nezakonito izruèenje Miloševiæa, kontroverzno hapšenje optuženih iz Republike Srpske, koje je umalo dovelo do potencijalnih nemira zbog pobune specijalne policijske jedinice, nerede prilikom hapšenja pukovnika Šljivanèanina itd. Isto tako, Vlada ne želi da se haška sudnica, suðenje ili presude bivšim èelnicima Srbije, SRJ ili Republike Srpske, koriste za osporavanje legitimnog prava Srbije nad njenom južnom pokrajinom ili za narušavanje legitimiteta Republike Srpske. Takoðe, sporovi koje su BiH i Hrvatska pokrenule pred Meðunarodnim sudom


Racionalni razgovor o pitanju ulaska u NATO savez će biti moguć tek pošto se prepozna politika tog saveza u najznačajnijim iskušenjima koja čekaju Srbiju i Crnu Goru

pravde protiv SRJ i koji bi mogli da dovedu do osude Srbije i Crne Gore za agresiju i genocid, kao i plaæanje teških reparacija, imaju prioritet u odnosu na haška suðenja i zahteve Tužilaštva za predaju dokumenta. Taj prioritet je politièki, ali i pravni. Vlada drži da bi trebalo poštovati elementarnu logiku, koja sama po sebi nameæe prioritete: samo država može poštovati meðunarodne obaveze, ako se ona dovede u pitanje, onda neæe imati ko da te obaveze izvrši. U tom smislu proklamovana je politika tzv. dobrovoljne predaje. Ona želi da modelom, koji je u osnovi uspeo da Hrvatsku dovede u poziciju da se njena saradnja sa Tribunalom oceni kao zadovoljavajuæa, ispuni zahteve Zapada. Što se Hrvatske tièe, to ne iskljuèuje još uvek „tvrdu“ poziciju SAD povodom sluèaja generala Gotovine, ali joj je zato pošlo za rukom da utvrdi datum poèetka pregovora sa EU. Naravno da se model ne može u svemu preslikati, jer su obaveze Srbije neuporedive veæe. Dodatni problem je i deo javnog mnjenja, kao i stanje u celom društvu. Neophodan konsenzus da se neprijatne i teške obaveze moraju ispunjavati uz što manje politièke sukobe, društvene i moralne potrese, ne postoji u dovoljnoj meri. Vladin predlog zakona o pomoæi porodicama haških optuženika i zatvorenika, pošto je dobio neophodnu veæinu u srpskom parlamentu, u delu „reformistièke javnosti“ je doèekan na nož. Da stvar bude paradoksalnija, Ustavni sud Srbije je hitnom privremenom merom obustavio njegovu primenu. To ne bi bilo èudno da Ustavni sud postupa tako hitno i u drugim stvarima. Na primer, ustavnost samog Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, taj sud još nije ocenio, iako je postupak o tome pokrenut u maju 2002. Ovaj poslednji zakon sadrži odredbu koja je prima faciae suprotna èla-

Vlada neće ponavljanje događaja koji su karakterisali protivustavno i nezakonito izručenje Miloševića, kontroverzno hapšenje optuženih iz Republike Srpske, nerede prilikom hapšenja pukovnika Šljivančanina itd. nu 47. Ustava Srbije koja zabranjuje ekstradiciju državljana Srbije. Umesto što se srpsko društvo iscrpljuje u politièki neproduktivnoj i suštinski lažnoj dilemi: ko je za osudu, a ko hoæe da prikrije evidentne zloèine kojih je bilo, kao što ih ima u svakom ratu, posebno onom graðanskom, Vlada želi da sprovodi pragmatiènu politiku sa najmanje neprijatnim posledicama, uz principijelnu zaštitu državnih interesa. To podrazumeva da se o haškom pitanju, i naravno o svim politièkim implikacijama koje ono proizvodi, odnosimo kao o državnom i nacionalnom problemu koji ne bi trebalo da bude predmet oštrih i nepomirljivih unutrašnjih sporenja. Bar ne sa intenzitetom kakav on postoji danas. Jer, veštaèka i u osnovi primitivna podela na pro-haški i anti-haški lobi samo zamagljuje rešavanje stvari, ali i te kako doprinosi politièkoj nestabilnosti i neravnoteži u Srbiji i državnoj zajednici. Ona, po mom mišljenju, suštinski ne odgovara ni celom regionu koji zbog toga trpi posledice. Oèigledno je da je pred nama vreme u kome se haški zahtevi moraju brže ispunjavati. Oni su pojaèani poslednjim, meðusobno usklaðenim, potezima Visokog predstavnika u BiH, SAD i EU prema Republici Srpskoj, ali i samoj Srbiji. Sledeæa godina je godina otpoèinjanja završne faze u mnogim važnim poslovima na Balkanu. SAD i EU žele da haške argumente za te poslove maksimalno upotrebe. U ispunjavanju haških zahteva neæemo imati mnogo alternative. Pod pretpostavkom da se i haško tužilaštvo, u poslednjim danima u kojima još može da podiže nove optužnice, drži aršina koje je samo davno proklamovalo: da se ne obazire na politièke ili druge javne funkcije liènosti koje optužuje. Naravno da se ovo odnosi na neophodnost podizanja optužnice protiv upravo izabranog predsednika privre-

mene kosovske vlade. Zauzvrat, valja podsetiti da Vlada nikada nije izjavila da u ispunjavanju haških obaveze neæe koristiti prerogative koji svakoj državi stoje na raspolaganju. Sa pominjanjem oèekivanja da æe Haški tribunal optužiti novoizabranog premijera privremene kosmetske vlade, dolazimo do višegodišnjeg najtežeg iskušenja naše spoljne politike. Kosovo i Metohija Pozivajuæi se na „pravo na preventivne udare“ u izuzetnim situacijama i van mandata koji daje Savet bezbednosti na osnovu Glave VII Povelje, NATO savez predvoðen SAD, vršio je selektivne vazdušne napade po vojnim i policijskim snagama SRJ. Kada oni nisu dali željene rezultate, tj. povlaèenje vojske i policije sa Kosova i Metohije, bombardovani su i civilni ciljevi, a poèeli su da se ozbiljno razraðuju planovi kopnenog rata. Bombardovanje je prestalo pristankom Miloševiæa da se naše snage povuku sa Kosmeta i usvajanjem plana koji je vratio Ujedinjene nacije u igru. Usvojena je pomenuta rezolucije Saveta bezbednosti kojom je uspostavljen mandat UN nad srpskom južnom pokrajinom, uz garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ. Rezolucija je predvidela da æe meðunarodna uprava na Kosmetu garantovati sva ljudska prava, povratak izbeglica, demokratske procese, multietnièko društvo i da æe Pokrajina uživati „suštinsku autonomiju“ u okviru SRJ (sada Srbija i Crna Gora), u obimu o kome æe to odluèiti Savet bezbednosti prema odreðenim kriterijumima. Jedan od njih, pomenut još i ugovorom iz Rambujea, treba da bude i izražena volja stanovnika. Obim i karakter buduæe „suštinske autonomije“, koji pomenuta rezolucija samo neodreðeno nagoveštava, ono je što se u dnevno-politièkom i diplomatskom reèniku odavno odoma-

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

13


Vlada ne želi da se haška sudnica, suđenje ili presude bivšim čelnicima Srbije, SRJ ili Republike Srpske, koriste za osporavanje legitimnog prava Srbije nad njenom južnom pokrajinom ili za narušavanje legitimiteta Republike Srpske æilo kao pitanje „konaènog statusa“ ( final settlement) KiM. Samo takvo tumaèenje je moguæe ako se i na Srbiju i SCG primenjuje princip nepromenljivosti državnih granica, koji je poštovan prilikom priznavanja država nastalih raspadom SFRJ. Martovski pogrom nad Srbima i drugim manjinama, bez obzira što je pokazao duboku etnièku netoleranciju kosmetskih Albanaca prema drugim etnièkim zajednicama i mržnju prema Srbima, nije skrenuo meðunarodnu misiju sa glavnog smera koji na puzajuæi naèin treba da dovede do nezavisnosti KiM. Beogradu se ne priznaje legitimno i legalno pravo da uèestvuje u pregovorima o novim institucijama i garancijama za Srbe i ostale manjine, u skladu sa principom „autonomije unutar autonomije“ koji je predviðen u Planu Vlade Srbije. Umesto toga se u okviru UNMIK-a i privremenih kosovskih institucija pravi plan novih institucionalnih aranžmana za „efikasniju lokalnu upravu“, kao jedan od standarda. U njemu svoj glas mogu da daju kosmetski Srbi, a Beograd samo posredno preko njih. Vladin plan ima sasvim drugi cilj od napred opisane puzajuæe nezavisnosti; on je razradio strukture i mehanizme u kojima se mogu oèuvati vrednosti i ciljevi Rezolucije 1244 (multietnièko i multikulturno društvo sa efektivnim poštovanjem ljudskih prava, povratkom raseljenih i vladavinom zakona), bez želje da se izjašnjava o „statusu“. Plan je prvi znak aktivne politike Beograda prema, do tada u svemu zapuštenom, kosmetskom problemu. Znaèajno je da protiv njega nije upotrebljen niti jedan razložan argument od strane bilo kog ozbiljnog meðunarodnog faktora. Jedini argument, u obliku pitanja, koji sam lièno èuo bio je: „Zar ste toliko naivni, da mislite da æemo dozvoliti novu Republiku Srpsku?“. Kosmetski Albanci su narav-

Jedini argument, u obliku pitanja, koji sam lično čuo bio je: „Zar ste toliko naivni da mislite da ćemo dozvoliti novu Republiku Srpsku?“

no osporavali njegova rešenja iz prostog razloga što ga predlaže, za njih „nelegitimni Beograd“. Inaèe, teza o tome da je Beograd „izgubio legitimitet da upravlja Kosmetom“, navodno zbog naèina na koji je to sprovodio Miloševiæ tokom devedesetih i tokom rata 1999. godine, predstavlja moralni osnov za podršku meðunarodnih lobista zahtevu kosmetskih Albanaca za nezavisnošæu. Ponoviæu, uloga nekih haških optužnica i suðenja, u razvijanju i konaènom opravdavanju te teze, nikako nije mala. Neizlazak Srba na oktobarske izbore pokazao je da njihove stavove legitimno jedino može da zastupa Srbija i državna zajednica. Samo pod okriljem Beograda može da se naðe i minimum saglasnosti kosmetskih Srba. Zato je zahtev za ravnopravnim uèešæem Srbije i državne zajednice u svim predstojeæim razgovorima o Kosmetu od principijelne i suštinske važnosti. Paralela izmeðu sudbine Srba iz Krajine i Srba s Kosova i Metohije - koju je lansirao predsednik Srbije Boris Tadiæ - jednostavno nije moguæa, jer su ovi drugi državljani Srbije i samim tim Beograd mora da bude ukljuèen u svemu kad se rešava njihova sudbina. Osim ako se nikakva pravila ne budu poštovala, što, kada se o Kosovu i Metohiji radi, ne bi bilo prvi put. Politièki procesi koji su sledili posle egzistencijalne odluke Srba da na oktobarskim izborima ne uèestvuju, a sa èim nisu mnogo veze imale politièke poruke dobijene od SPC ili Vlade Srbije, doveli su do zaoštravanja. Politièka elita kosmetskih Albanaca je za predsednika privremene vlade dovela osobu sa debelim kriminalnim dosijeom steèenim ubijanjem i nasiljem. Argumenti za pregovaranje, u takvom sluèaju, kao da presušuju. Ali se zato otvara idealno polje za meðunarodnu pravdu i njenu zvanièno proklamovanu nepristrasnost. Sama èinjenica da je Haradinaj dobio u privre-

14 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

menom parlamentu više glasova od Rugove, ne može lako biti zaboravljena. Želim da se osvrnem na neke stavove koji se pojavljuju u našoj javnosti o teškom kosmetskom problemu. Jedan od njih je da treba „pobeæi“ od problema Kosova i Metohije, jer se sa njim, kao narod, više ne možemo nositi. Mislim da se takva ideja krije iza pretpostavke da æe Srbi i Srbija uæi u evropske integracije, a da Albanci ili bar kosmetski Albanci, to neæe nikad ili da æe vrlo teško postati èlanovi „evropske porodice“. Smatram da je takav stav pogrešan: više sam sklon mišljenju da æe ili ceo Balkan uæi u Evropsku uniju ili æe na njemu postojeæi problemi eskalirati uz nesagledive dezintegracije, promene granica i stvaranje novih kvazi država. U tom smislu je istina da nerešen kosmetski problem geostrateški odgovara onima koji žele nesigurnu Evropu. Mislim isto tako da nije moguæ plan Miroljuba Labusa o skoroj meðunarodnoj konferenciji koja bi rešila pitanje Kosmeta. O tome ne postoji saglasnost SAD i EU, ali ni ostalih zainteresovanih aktera. Položaj državne zajednice nije stabilan i nama ne odgovara takva meðunarodna konferencija, bar ne u ovom trenutku. Ideja o evropskom protektoratu na Kosovu i Metohiji još uvek nije realna zato što je ne podržavaju kljuèni evropski èinioci. Evropa se nalazi u fazi kompleksnih promena, usvajanja prvog Ustava, teritorijalnog i brojèanog proširenja, tek preuzetim mandatom održanja bezbednosti u BiH. Dogovor o prestanka rata 1999. godine postignut je pod okriljem Ujedinjenih nacija i èisto pravno gledano, naš interes je da sva kljuèna statusna pitanja ostanu vezana za svetsku organizaciju.Isto tako, ne smatram da je moguæa ideja o rešavanju tzv. kosmetskog èvora „razumnim pomirenjem dva prava - srpskog i alban-


Neizlazak Srba na oktobarske izbore pokazao je da njihove stavove legitimno jedino može da zastupa Srbija i državna zajednica

skog“ i konsekvencom koja iz tog pomirenja sledi - podelom Pokrajine. Ma koliko intelektualno i moralno pozdravljam takve ideje, jer u sebi sadrže hvale vredno zalaganje za mirno okonèanje vekovnog sukoba Srba i Albanaca, logika politike, ali i istorije tome nije sklona. Vidljiva je težnja nekih meðunarodnih èinilaca, za sada na nižim nivoima kreiranja politike, da se Srbija iskušava povodom konaènog status Kosova i Metohije. Navodi se da je potrebno da on bude što pre rešen, da bi Region imao precizne zadatke i utvrðenu satnicu u procesu prijema svih njegovih delova u Evropsku uniju. Taj argument se èuje i povodom nefunkcionisanja državne zajednice i slovi kao racionalan argument za državnu suverenost i nezavisnost Crne Gore. Tako dolazimo do èetvrtog pitanja spoljne (unutrašnje) politike. Državna zajednica i put u EU Savremeno meðunarodno pravo, ali još i više sposobnost integrisanja država u EU, zahtevaju relativno èiste javnopravne oblike. Zbog toga što EU ima tendenciju da svoje nadnacionalne strukture pretvori u stabilne oblike, èvršæe od nekadašnjih konfederacija, èlanovi takve unije mogu da budu samo stabilne i funkcionalne države. Beogradskim kompromisom i Ustavnom poveljom proizašlom iz njega, državna zajednica Srbija i Crna Gora to nije. Zato smo svedoci da, skoro dve godine od svog osnivanja, ta tvorevina jedva da i funkcioniše. Ne želeæi da se upuštam u šire obrazlaganje uzroka zašto je kompromis bio tako jalov, želim da napomenem da je Beograd bio suštinski hendikepiran zbog duboke podele koja je od sredine 2001. godine nastupila u nekadašnjem DOS-u. Vladajuæi vrh Crne Gore je tu podelu iskoristio što je omoguæilo da postignuti kompromis ne sadrži odgo-

vor na najvažnije pitanje. I u toku rada na samom tekstu Ustavne povelje, odgovor na pomenuto pitanje je odložen. Sa jedne strane je državna zajednica oznaèena kao jedini subjekt meðunarodnog prava, ali je sa druge strane njen legitimitet ostao sporan. S obzirom da je institucionalni skelet državne zajednice skroman, ona je legitimitet mogla da stekne samo demokratskim izborom svojih institucija. Ali, upravo je naèin izbora Skupštine državne zajednice ostao predmet spora: oni koji se zalažu za opstanak zajednice ne vide za to moguænost, osim da izbori za poslanike budu neposredni; oni drugi, kojima je na umu državna nezavisnost i samostalnost Crne Gore, ali i Srbije, smatraju da je dovoljan legitimitet državne zajednice steèen delegiranjem poslanika iz parlamenata država èlanica. Za ove druge, državna zajednica je samo tranziciona tvorevina koja neæe izdržati probno vreme od tri godine. Po njima, tranzitornost državne zajednice se iscrpljuje u „u reformi Vojske“, ekstradiciji haških optuženika, uèvršæivanju „reformske opcije“ u Srbiji itd. Takvom karakteru državne zajednice dovoljna je njena legitimacija kao oblika koji ubrzava saradnju sa Haškim tribunalom i time priprema put ka evropskim integracijama. To, meðutim, ne predstavlja želju onih koji smatraju da Srbija i Crna Gora imaju mnogo više zajednièkog i da to preteže nad separatistièkom ideologijom, ma koliko ona bila zaodenuta u diskurs modernih i evropskih integracionih procesa. Argument koji vladajuæa koalicija u Srbiji istièe je da politika koja preko veštaèkih procesa stvara poseban identitet, uz nasilje prema tradiciji i istoriji, ne može biti u saglasnosti sa racionalnim ciljevima i vrednostima evropskog zbližavanja i zajedništva. I dalje, kako je stvarno moguæa kultura pregovaranja, kao i poštovanja dogovorenog, koja ka-

rakteriše formu postojanja evropskih institucija, a da ona u isto vreme ne postoji izmeðu objektivno bliskih Beograda i Podgorice? Krajnje pojednostavljeno ova dilema se može izraziti i sledeæim pitanjem: zašto bi se viševekovna bliskost nasilno raskidala, da bi se zatim, skoro i uporedo, u širem okviru, ponovno uspostavljala? Zvanièni Beograd zato odgovornost za sprovoðenje dogovora želi da prebaci na Brisel. Pošto EU nije samo bila èinilac koji je suštinski uticao na dolaženje do kompromisa, veæ je preuzela i garanciju da æe dogovoreno biti ispoštovano, ona mora da kaže zadnju reè - hoæe li se Ustavna povelja poštovati ili ne! U konkretnom sluèaju to znaèi - da li æe neposrednih izbora za Skupštinu zajednice biti u vreme koje je Poveljom odreðeno? Da li æe EU ispoštovati pozitivno pravni propis, koji je i sama kreirala, na uštrb politièke buduænosti Mila Ðukanoviæa? Da li æe pokušati da spase duh integracija na prostoru bivše SFRJ koji je zbog dezintegracija i zapao u ratne sukobe? Da li su sve posledice krvavog raspada SFRJ još poznate i sagledane i da li je taj proces rastakanja dovršen? Da li æe on biti završen tek kada se i Državna zajednica raspadne po republièkim ili možda pokrajinskim šavovima? Evropska unija je nastala kao odgovor na krizu evropskih nacionalnih država. Neki procesi na Balkanu kao da fatalno kasne za Evropom. Nacionalne države u našem regionu tek pokušavaju da steknu šire priznaje i snažniji legitimitet. Sa BiH, Makedonijom, SCG ukljuèujuæi i Kosmet to teško ide. Evropa nije uspela da jednu neuspelu integraciju na Balkanu spase 1991. Da li æe imati interesa i snage da dezintegracije danas zaustavi? (Tekst predstavlja skraæenu verziju uvodnika predstavljanog na okruglom stolu o spoljnoj politici održanog 24. decembra 2004. godine.)

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

15


GORAN SVILANOVIĆ

Èetiri teme

J

edan od problema s kojim smo se susreli odmah nakon 2000. godine jeste neprihvatanje, od strane kljuènih politièara, èinjenice da smo iz èetiri rata koja su voðena izašli kao zemlja koja je ratove izgubila i od koje se oèekuje da se u skladu s tim ponaša, odnosno da sve druge partnere u najbližem susedstvu prepozna, možda ne kao sile pobednice, ali svakako kao one koji su bili na strani onoga ko je te ratove dobio. S obzirom na neprihvatanje te èinjenice, mi smo upali u jednu drugu grešku - poverovali smo da je èinjenica mirnih promena, nakon izbora u septembru, a naroèito posle petooktobarskih dogaðaja, toliko važna za druge u meðunarodnoj zajednici da možemo èak i ucenjivati sa te pozicije. To je išlo toliko daleko da su neki kljuèni politièari nudili ostavku ukoliko se nastavi pritisak da saraðujemo sa Tribunalom u Hagu. A stvarnost je bila takva da je previše ekonomskih i politièkih interesa uloženo u arhitekturu Balkana koja je postignuta do 2000. godine, a u kojoj je Srbija praktièno bila jedna crna rupa, da bi sada sve to preko noæi moglo da bude promenjeno i to samo zato što je došlo do mirne smene vlasti u Beogradu. Od Srbije se oèekivalo više, ne samo nova vlada, veæ potpuno nova politika koja bi Srbiju mogla da smesti u tu novu arhitekturu. Zbog toga je donet èitav niz odluka koje nisu bile u skladu sa politièkom situacijom u kojoj se zemlja nalazila, tj. ne uzimajuæi u obzir ni Evropsku uniju ni SAD. U takvim okolnostima mi smo u Ministarstvu spoljnih poslova probali da definišemo spoljnopolitièke prioritete tako da nam prvi cilj bude da uðemo u Evropsku uniju, dok su tek poneki govorili o ulasku u NATO i Partnerstvo za mir. Drugi cilj je trebalo da bude regionalna politika, tj. unapreðenje odnosa sa susedima a treæi da imamo izbalan-

siran, uravnotežen odnos sa velikim silama, pri tom navodeæi da imamo u vidu prvo Evropsku uniju, zatim SAD, a zatim ostale zemlje èlanice grupe osam najrazvijenijih i tek kao poslednji cilj spoljne politike definisali smo nastojanje da unapredimo odnose sa drugim zemljama, u Aziji, Africi i Južnoj Americi. Ovi ciljevi su formalno predoèeni tadašnjem saveznom parlamentu u ekspozeu ministra spoljnih poslova. Èetiri teme do dana današnjeg optereæuju našu poziciju. One, u stvari, onemoguæavaju definisanje spoljne politike. Prva tema je nužnost saradnje sa sudom u Hagu. Druga je definisanje odnosa Srbije sa Crnom Gorom, treæa je status Kosova i èetvrta tema je donošenje novog ustava Srbije, èime æe se tek stvoriti uslovi za definisanje spoljne politike. Povratak Miloševića Kada je u pitanju saradnja sa sudom u Hagu, prethodna vlada, koju je pre svega obeležila energija premijera Ðinðiæa, uhapsila je ili ohrabrila da se predaju Tribunalu 22 èoveka i oni su danas u Hagu. Nažalost, došlo je do podele demokratskog bloka koja je probudila sve animozitete koji postoje kod graðana, i to nam je praktièno vratilo politiku i teme koje su dominirale u vreme Miloševiæa. Te teme su: Srbi u Bosni, Srbi u Hrvatskoj, Srbi na Kosovu, Hag. Kao rezultat imamo poveæanje prostora za politiku i politièare iz Miloševiæevog perioda i znatno slabljenje demokratskog bloka. Prva stvar koju bi ova vlada, na poèetku 2005. godine, u tom kontekstu trebalo da uradi jeste da dovrši saradnju sa sudom u Hagu. Koliko god to bilo neprijatno i teško, ona proces u Hagu mora da ostavi iza sebe. To bi stvorilo uslove da se sa drugaèije pozicije razgovara o temama koje dolaze, a to su odnosi unutar državne zajednice, i još važnije, Kosovo. Nacionalno je neodgovorno da se u razgo-

16 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

Nacionalno je neodgovorno da se u razgovore o Kosovu i njegovom statusu ulazi bez podrške Brisela i Vašingtona, a Srbija se tačno tu danas nalazi

vore o Kosovu i njegovom statusu, ulazi bez podrške Brisela i Vašingtona, a Srbija se danas nalazi upravo u toj poziciji. Mi tu podršku danas nemamo i bez nje æemo uæi u razgovore o konaènom statusu Kosova upravo zbog toga što ova vlada ne prihvata èinjenicu da se od nas oèekuje da najpre okonèamo saradnju sa sudom u Hagu hapšenjem i izruèenjem optuženih. Kada je reè o formiranju državne zajednice, dozvolite da kažem da su postojala dva razloga zašto je ona formirana takva kakva je. Prvi je bio da se zaustavi dalje raspadanje država na Balkanu dok se ne definiše status Kosova. Drugi razlog za formiranje državne zajednice bio je oèuvanje vlasti u rukama Mila Ðukanoviæa, jer crnogorska opozicija za meðunarodnu zajednicu nije predstavljala prihvatljivu politièku alternativu. Državna zajednica je ta dva cilja ostvarila. I od nje ne treba oèekivati ništa više od onoga što je pružila. Niko u celokupnoj meðunarodnoj javnosti ne sumnja u ovu ocenu, niko ne shvata ovakvu državnu zajednicu kao buduænost Srba, Crnogoraca i ostalih koji žive na ovom prostoru u narednih nekoliko decenija. Ono što se oèekuje jeste da se tokom 2005, odnosno do kraja 2006. godine u potpunosti definiše da li æe biti zajednièke države ili æe doæi do razdvajanja. To æe biti ostavljeno, pre svega, politièarima Srbije i Crne Gore da razreše, a ukoliko ne budu u stanju, verujem da æe doæi inicijativa da se to sa strane razreši do kraja 2006. godine, da bi se u 2007. godinu ušlo sa potpuno jasnim statusom. Kada je u pitanju Kosovo, nas oèekuje da u narednih godinu dana, ne više od dve, budemo uèesnici u dijalogu koji bi trebalo da, ne do kraja definiše status Kosova, ali da bar ustanovi temelje novog statusa Kosova. U ovom trenutku se oèekuje da æe to biti bilateralni razgovori, razgovori u kojima æe kljuènu ulo-


gu pored vlade Srbije i vlade Kosova imati još i predstavnici Kontakt grupe, ali ne bih iskljuèio da u jednom trenutku može doæi do meðunarodne konferencije kakvu sam predlagao još 2001. godine, a koju je skoro predložio Miroljub Labus. Što se tièe te konferencije, ja mogu samo da ponovim Labusove argumente da je razvoj dogaðaja u Srbiji takav da može da se desi da mi ne budemo za stolom kada se bude razgovaralo o Kosovu. Odluka da se Srbi pozovu da ne izaðu na izbore - mogu da prihvatim argumentaciju koju je gospodin Simiæ izneo, da je to nekakva odluka iz stomaka, jer su ljudi koji žive na Kosovu frustrirani pošto su u prethodna dva izborna kruga njihova oèekivanja ostala neispunjena - u suštini predstavlja poruku Srbima sa Kosova da ne prihvate taj politièki prostor kao svoj i Prištinu kao centar bilo kakvog odluèivanja o njihovoj politièkoj sudbini. Odbijanje uèešæa u tom politièkom procesu, ohrabreno iz Beograda, može da dovede do toga da Beograd ne bude za stolom kada se bude razgovaralo o statusu Kosova. Šta više, rekao bih da smo mi trenutno u situaciji da se od nas oèekuje da budemo za stolom, ali se ne oèekuje da uèestvujemo o odluèivanju. Koliko ja znam, izgleda da više niko nema ni oèekivanja niti interesovanje za to ko u ime Beograda govori. Da li je to levica, desnica, da li su demokrati, ili nisu demokrati, to je prestalo da bude tema. To nije dobro i zato treba da imamo nove izbore i novu vladu. Od èetiri aktera, koji bi trebalo da imaju kljuènu ulogu, kada se razgovara o Kosovu, tri imaju puni novi mandat. To je nova Evropska komisija, to je nova-stara administracija u Vašingtonu i nova vlada na Kosovu. Samo èetvrti akter, Beograd, to nema. Zato nam trebaju novi izbori, da bi imali novu vladu koja æe sa punim legitimitetom uèestvovati u procesima koji su pred nama.

Goran Svilanović: Pred nama su dve ključne godine

Prvi razlog za formiranje državne zajednice bio je da se zaustavi dalje raspadanje država na Balkanu dok se ne definiše status Kosova

Èini mi se da æe u prvoj fazi, koja æe možda trajati godinu dana, glavna tema biti usmerena ka tome da Kosovo postane nezavisno od Srbije, a ne da se definiše njegov suverenitet i politièki status u meðunarodno-pravnom smislu. Kad kažem nezavisno od Srbije to znaèi da se od Beograda oèekuje spisak onoga što traži za Srbe. U tom smislu je plan koji je Vlada Srbije predložila a Narodna Skupština usvojila bio dobar korak, jer je zasnovan na ideji da se omoguæi Srbima da ostanu tamo i tek sa ostvarenjem tog cilja da se eventualno razgovara o statusu. Ideja o vremenskom razmaku izmeðu razgovora o decentralizaciji i razgovora o statusu, meðutim, nije prihvaæena. Ono što je prihvaæeno u ovom trenutku jeste da Srbija kaže šta traži za Srbe na Kosovu u smislu obrazovanja, zdravstva, policije... Postoji politièka volja da to bude ispunjeno, ali ne više finansirano od Beograda, veæ od Brisela kroz vladu Kosova. To govori o ideji da se Kosovo teritorijalno i politièki pripremi za neku buduæu meðunarodno-pravnu samostalnost. U prilog ovome ide i odluka EU od pre dve godine da Kosovo izdvoji iz pregovora o pridruživanju i stabilizaciji koje vodi SCG.

vladala unutar Evropske unije u pogledu intervencije u Iraku. Konaèno, mi u Srbiji i Crnoj Gori dolazimo do zakljuèka da od Evropske unije oèekujemo više nego što je ona u stanju da pruži u ovom trenutku. Njen kapacitet još uvek nije takav da može da definiše koherentnu spoljnu politiku, a još teže da je konzistentno sprovode sve èlanice zajedno, jer se praktièno još ne zna gde su njene granice. EU još nije dala konaèan odgovor na svoja èetiri kljuèna pitanja: odnos sa Rusijom; interes u centralnoj Aziji i Kavkazu; integracija Balkana i, èetvrto, Turska. Dok ne da odgovore na ta pitanja i ne definiše svoje granice, Evropa teško da æe moæi da bude samostalan akter u kreiranju geopolitièke mape Balkana. Pred nama su dve kljuène godine i trebalo bi da imamo više politièke hrabrosti nego što smo je imali u prethodne èetiri: da dovršimo saradnju sa sudom u Hagu, da tražimo mesto za stolom, koje nam je sve dalje, kada je u pitanju razgovor o statusu Kosova i da ubrzano, zajedno sa Crnom Gorom, rešavamo status državne zajednice. Tek tada æemo moæi da definišemo iznova svoje spoljnopolitièke prioritete, imajuæi u vidu to da li je država Srbija samostalna ili u nekakvoj zajednici. U svakom sluèaju, meðutim, opet æe prioriteti biti Evropska unija i NATO, stalno unapreðenje odnosa sa susedima, èvršæe partnerstvo sa Vašingtonom, a kada su u pitanju drugi na politièkoj mapi, to je G8. Tu bih samo skrenuo pažnju da ne bi trebalo imati prevelika oèekivanja od Ujedinjenih nacija. Kad to kažem imam u vidu jedan politièki dogaðaj koji je prošao gotovo nezapaženo a od ogromne je važnosti. Reè je o tome da je Kina po prvi put uèestvovala na sastanku G8 što uveliko dovodi u pitanje buduænost Ujedinjenih nacija i njihov stvarni geopolitièki uticaj.

Nemoćna Evropa Da li æe Evropa uspeti da saèuva tvorevinu koju je formirala? Potpuno prihvatam da Evropska unija deli odgovornost sa domaæim akterima, kada je u pitanju zajednica Srbija i Crna Gora, ali bih vas podsetio na naše zajednièko iskustvo da Evropa nije bila u stanju da saèuva prethodnu zajednicu, da je i tada odluèujuæa bila odluka SAD da bombarduju bosanske Srbe, da trojicu politièkih voða privedu u Dejton da potpišu Sporazum i da time okonèaju rat i konaèno da bombarduju Srbiju zbog Kosova. Videli ste podeljenost koja je

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

17


MILAN ST. PROTIĆ

Teret predrasuda

N

aša spoljna politika, gotovo isto koliko i naša unutrašnja politika, optereæena je predrasudama iz prethodnih režima. Iz Miloševiæevog, ali ne samo Miloševiæevog, nego i Titovog. Gotovo da nismo uspeli da pronaðemo ni jednu oblast u spoljnoj politici, gde bismo svoju poziciju, ili pogled na svet, uspeli da definišemo na neki suštinski drugaèiji naèin, nego što je to bilo u Miloševiæevo vreme. Bilo je i danas govora da u našoj javnosti poslednjih godina mnogo drastiènijih primera tih predubeðenja o kojima govorim. Evo jednog primera, neæu mnogo da ih reðam. Mislimo, recimo, da mi imamo pravo da tumaèimo meðunarodne dokumente, dokumente koje donosi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, onako kako ih mi vidimo, bez obzira na to kako ih tumaèi neko drugi, a pogotovu kako ih tumaèi onaj organ koji ih je doneo. Zamislimo da s punim pravom mi možemo ravnopravno da diskutujemo ili osporavamo, ili da nameæemo to tumaèenje meðunarodnih dokumenata onako kako ih mi vidimo. Na jednoj strani, reæi æemo da je protivreèan naèin i temelj, na osnovu kojeg je doneta Rezolucija Saveta bezbednosti o formiranju Haškog tribunala, a s druge starne æemo tumaèiti Rezoluciju 1244 onako kako odgovara našim, ili pretpostavljenim našim interesima na Kosovu i Metohiji. Drugi primer koji se provlaèi ovde veæ decenijama jeste da je moguæe pronaæi neki jaz izmeðu Evrope i Amerike i da u tom procepu mi nešto možemo da iskoristimo, navijajuæi na jednu ili drugu stranu i da tu možemo nešto da proturimo od, opet, naših pretpostavljenih interesa. Treæi primer tog Miloševiæevog nasleða jeste da zajednica Srbija i Crna Gora mora da bude oèuvana na svaki naèin, jer je to nekakav nacionalni cilj, mada niko ne ume sasvim ra-

cionalno da ga definiše, ili da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije a time i državne zajednice. Realnost, na žalost, ide protiv takvih predrasuda. Ali, ta predubeðenja, nisu samo Miloševiæeva, postoje i ona titoistièka. Ona se ne vide tako jasno kao ova Miloševiæeva, zato što su starija po svom nastanku, ali se vide u politièkom mentalitetu. Vrlo teško se mirimo s tim da Jugoslavije više nema. I pretpostavljamo da je to bila neka vrednost sama po sebi i da sada neko nosi odgovornost za to što nje više nema, jer je on navodno uèestvovao u njenom stvaranju, pa pošto je to vrednost sama po sebi, on sada stoji pred nekom istorijskom odgovornošæu zašto je više nema. Ili, recimo, da mi pripadamo nekom istoènom zamišljenom svetu, ili ne-zapadnom svetu, jer veæ niko ne koristi izraz istoèni, ali vi znate na šta mislim, i da je naš istorijski put, pogotovu u modernom dobu, bio u nekoj ravnoteži izmeðu Istoka i Zapada. Ne samo što to istorijski nije taèno, nego je i veoma opasna predrasuda u današnjem vremenu. Jedna od tih titoistièkih predrasuda je i ova da je nama, posle raspada Jugoslavije, trebalo da bude bliža Hrvatska nego Bugarska, bliže Slovenija nego Grèka, iako se samim pogledom na mapu sasvim jasno vidi da je geografski položaj Srbije u odnosu na Jugoslaviju sasvim drugaèiji. Da je Srbija dok nije nastala Jugoslavija imala jednu spoljnu politiku, a kada je nastala Jugoslavija, sasvim drugu. Iz tih predrasuda proistièe nekoliko veoma važnih posledica po naš meðunarodni status. Prva je ta što smo svetu poslali poruku da se nismo mnogo odvojili od Miloševiæeve politike i da praktièno, u mentalitetu, a onda u eksplikaciji, veoma podseæamo na njegove argumente. Drugo, politika koju je vodio Miloševiæ nije karakteristièna samo za njega, nego je u dobroj meri karakte-

18 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

Lično mišljenje

Moje lièno mišljenje o Haškom tribunalu, kao i mišljenje svih nas koji sedimo ovde potpuno je irelevantno. Kao što je potpuno irelevantno mišljenje vlasti. Haški sud je èinjenica, njega je osnovao Savet bezbednosti i mi svi zajedno možemo da dubimo na trepavicama. Možemo da mu pronaðemo sve moguæe pravnièke zamerke, mislite da æe to u svetu neko da uvaži. Mislite da æe to neko da uzme kao ozbiljan argumenat? Da na osnovu toga mi možemo ravnopravno da diskutujemo o utemeljenosti Haškog tribunala. To jedino može da misli Kosta Èavoški i niko drugi. Ko je u svetu ozbiljno hteo na tu temu da razgovara? Mogu oni meðusobno da razgovaraju, ali s nama da razgovaraju kako funkcioniše Haški tribunal, to neæe. Naravno, meðusobno mogu. Pogotovu mogu u nekim intelektualnim i pravnièkim krugovima da razgovaraju, ali da li to ima nekog efekta na njihovu politiku. Nema nikakvog! (Milan St. Protiæ) ristièna i za današnju generaciju srpske politièke elite. Treæe, možda najgore od svega, jeste da lekciju iz prošlosti nismo nauèili. Veliki svet se - na osnovu svog istorijskog iskustva trebalo je to da nauèimo, ali izgleda da nismo - prema slabijim narodima i državama koji iskazuju svoje velike pretenzije ponaša slièno vaspitaèu u popravnom domu. Mi smo žestoko kažnjeni za politiku koju je vodio Miloševiæ, ali nikako da pokažemo da smo tu lekciju nauèili. U buduænosti æe biti još drastiènijih takvih primera. Ja sam siguran da je izbor Ramuša Haradinaja odgovor na politiku koju vodi Beograd. Bilo je tamo kandidata koji su mogli da


Milan St. Protić: Nismo naučili lekciju

budu izabrani i koji bi bili mnogo prihvatljiviji Beogradu. Oèito je da iza ovoga stoji NATO. Ja èak idem toliko daleko da mislim da postoji namera u tome da se Stanišiæ i Simatoviæ vrate u Beograd, jer oni su mnogo veæi problem za ovu zemlju nego što su bitni Haškom tribunalu. Sama èinjenica da je vlada Srbije dala garanciju za takve ljude da se brane sa slobode, i da se to predstavlja kao neki uspeh u odnosima s Haškim tribunalom, šalje jednu važnu poruku i unutra i spolja, šalje poruku da su nama veoma važni ti ljudi koji su bili nosioci najopasnijih delova Miloševiæeve vlasti. Za jednu ozbiljnu i modernu spoljnu politiku potrebno je, kao uslov nad svim uslovima, da se oslobodimo tih predrasuda ali, naravno, ni to nije dovoljno. To je samo uslov bez koga se ne može. Sledeæe što bi bilo neophodno, a što nikako ne uspevamo da uradimo za sve ove decenije, to je da pokušamo da sagledamo kako drugi vide nas i kako drugi procenjuju politiku koju vodimo. Jer, bez toga, ako gledamo samo iz sopstvene prizme, sopstvene interese, vrlo teško æemo da ih ostvarimo. Kako nas drugi vide i kako formiraju politiku prema nama, ili još bolje, ogoljenije reèeno, šta bismo mi radili da smo na njihovom mestu, u odnosu na nekoga kao što smo mi - takav pristup jeste dokaz, ne samo nacionalne zrelosti, nego jedne ozbiljne spoljne politike. Time æu da završim. Opet æu da dam jedan primer, koji možda deluje šokantno, ali je vrlo blizu istini. Veliki zapadni svet nas vidi kao male kolonijaliste. Ono što su te zemlje prošle, to što su bile velike imperije, velika kolonijalna carstva, pa su morali da se pomire s tim da tih kolonijalnih carstava više nema, da su mala primitivna plemena u Africi i Aziji formirala svoje meðunarodno priznate i nezavisne države, koje su u meðunarodnim institucijama rav-

Kad je reč o nacionalnim prioritetima, ne možemo da računamo da će se svi ostvariti, i nikada se svi neće ostvariti. Moramo da biramo među njima Mentalitet i nacionalni interes

Ako je nešto problem mentaliteta, onda je to dugotrajan problem, jer se mentalitet ne može brzo promeniti. Ako su u pitanju predrasude, ni one se ne mogu brzo ispraviti. Ja se potpuno slažem da Srbi u 20. veku imaju ozbiljne predrasude, poèev od kraljevine, posebno u vreme titoizma, kao i u vreme Miloševiæa. Ako je izvor tih predrasuda u mentalitetu, bojim se da smo u velikom problemu i da æemo to biti u celom 21. stoleæu, ako ne i dalje. Jer, mentalitet je proces dugog istorijskog trajanja, teško promenljiv i iz toga se ne možemo lako izvuæi. Meðutim, mislim da se iza prièe o mentalitetu krije nacionalni interes moderne srpske države. Ja ne kažem da je on u potpunosti takav kakav je postojao dvadesetih-tridesetih godina 19. veka, ali ako traje 200 godina, onda on veæ sam po sebi ima neku vrednost. To što je on doživeo neuspeh na kraju 20. veka ne znaèi da je u potpunosti pogrešan. S druge strane, ne znaèi da je sve u potpunosti vezano za mentalitet. Dakle, ja bih naglasio da postoji nešto što je nacionalni interes moderne srpske države, kada se ona obnovila, u osnovi èega je bio interes da svi Srbi na Balkanu žive zajedno, gde nisu podrazumevani samo Srbi pravoslavci, nego Srbi koji govore srpskim jezikom; to nije interes koji je u potpunosti vezan samo za mentalitet i politièki u potpunosti osuðen na neuspeh. (Aleksandar Simiæ)

ne velikim, veoma emancipovanim, uticajnim, bogatim i moænim, ako je, dakle, tako bilo u njihovom sluèaju, kako to da onda jedna mala država i nacija želi da dominira nad drugima. Ja ne kažem da ja tako mislim, ali znam da postoje vrlo važni ljudi u svetskoj javnosti koji tako misle o nama. Ono što mi znamo iz sopstvene istorije, onako kako mi na nju gledamo, u pogledu teritorijalnog zaokruživanja, kako se obièno kaže - srpskog kulturnog ili nacionalnog prostora - u odnosima sa svetom je potpuno irelevantno. Isto onako kao što je irelevantno to što je za mene Gavrilo Princip nacionalni heroj, jer u svetskoj javnosti on je mnogo više obeležen kao jedan od prvih svetskih politièkih terorista i ja s tom èinjenicom uvek moram da se suoèim. Dakle, da bismo imali ozbiljnu i modernu spoljnu politiku, o ovim èiniocima moramo da vodimo raèuna. Na kraju, kad je reè o nacionalnim prioritetima, koje smo ovde nabrojali, mi ne možemo da raèunamo da æe se svi ostvariti, i nikada se svi neæe ostvariti. Moramo da biramo. Ako istovremeno insistiramo na svim, izgubiæemo sve. Ako kažemo da je za saradnju sa Haškim tribunalom naš uslov da ta saradnja bude dvosmerna, a time komplikujemo svoje odnose s meðunarodnom zajednicom, moramo da znamo da æemo za to morati da platimo odreðenu cenu. Da li æe to da bude u Republici Srpskoj, na Kosovu ili u odnosima s Crnom Gorom, videæemo. Dakle, nešto æemo morati da žrtvujemo da bismo nešto drugo dobili, inaèe æemo izgubiti sve.

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

19


MILAN PAJEVIĆ

Više energije je uloženo od strane vrhunskih političara u Srbiji i Crnoj Gori, da se odapinju otrovne strele prema Haškom tribunalu i naročito Karli del Ponte, nego ka Slobodanu Miloševiću

Naopaka energija

O

èijoj spoljnoj politici mi govorimo, da li o spoljnoj politici takozvane zajednièke države, koja je nefunkcionalna i polupostojeæa ili nepostojeæa, ili govorimo o poželjnoj spoljnoj politici Srbije. Ja, naravno, hoæu da govorim o poželjnoj spoljnoj politici Srbije, jer mislim da je to jedino što je održivo na dugi rok i o èemu treba da se razmišlja. Profesor Viskoviæ postavlja pitanje da li uopšte postoji spoljna politika. Moj stav je da mi, u stvari, nemamo spoljnu politiku, pogotovu Srbija nema spoljnu politiku, ako pod spoljnom politikom podrazumevamo ono što se definiše kao nekakav koherentan sklop, kao neka koherentna strategija koja podrazumeva i ciljeve, i prioritete, nekakve akciSud protiv suda

Postoji primer iz Meðunarodnog suda pravde u Hagu koji je, po mom mišljenju, veoma interesantan. Na to se ukazivalo dugo i ne znam koliko bi bilo korisno za nas da odustanemo od tužbe protiv NATO, koja svakako nije imala nikakvih izgleda pred Meðunarodnim sudom pravde, zato što smo podigli tužbu zbog genocida, što je stvarno bilo preterano, ali nismo pristali na povlaèenje tužbe i došlo je do povoljnog ishoda za nas. U tome nam nisu pomogle zemlje NATO, jer su sve one, poput Velike Britanije, Francuske, Holandije, SAD, izdvojile mišljenja, tj. bile su za to da nam se ne odobri onaj osnov za odbijanje nadležnosti suda koji je nama jedino odgovarao. Ipak, uz pomoæ glasova novih sudija Meðunarodnog suda pravde, kao što su sudije iz Venecuele, Brazila i Slovaèke, postigli smo ovo rešenje. Hoæu da kažem da su sudije Meðunarodnog suda pravde stvarno nezavisne i ne odluèuju onako

one planove, èini nešto duboko osmišljeno za dugi niz godina unapred. Tužna je èinjenica da mi nemamo spoljnu politiku. Za mene je još mnogo tužnija èinjenica da nema ni svesti o tome.Mislim na vrh Srbije i pod time u užem smislu podrazumevam èetiripet politièara u poslednje èetiri godine, a u širem smislu 50-60 ili stotinak politièara, koji su po logici svog položaja zaduženi, obavezni i odgovorni da makar razmišljaju na te teme delikatno i ozbiljno. U osmišljavanju i sprovoðenju spoljne politike, nema nikakve akcije u poslednje dve godine, a u celini, ako govorimo o društvenom i državnom razvoju, nema voðstva. Mi oseæamo da u ovoj državi nema voðstva. Mi stalno reagujekako njihove državne politike nalažu. Mislim da je ovo jedan od primera gde se isplati boriti se kada je èovek u pravu. Mi smo mala zemlja i ne možemo da vodimo svoju politiku tako da inventarišemo šta se od nas traži u Briselu i Vašingtonu. Ivo Viskoviæ: U vezi sa Meðunarodnim sudom pravde, nemam razloga da sumnjam u nezavisnost tih sudija, ali da postavimo sada otvoreno pitanje: da li bi do ovako lake i brze presude došlo da ona nije odgovarala i nama i NATO-u. Da je njihov stav bio suprotan našem, nisam baš ubeðen da bi presuda tog suda bila baš u našu korist. Naravno, ona nama koristi i zbog toga što možemo na osnovu nje obarati ono što nama ne odgovara. Koristiæe, naravno, i onima koje smo mi tužili i to je bio zajednièki interes pa nije ni bilo teško da se do toga doðe. Nije meðunarodni sud, kao sudska ustanova, potpuno osloboðen uticaja politike. Tu ne bi trebalo da imamo iluzije.

20 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

mo na ono što se od nas traži, kako u krupnim razvojnim državnim pitanjima, tako i u ovim raznim pojedinaènim, mislim na ovih èetiri-pet stvari koje su pomenute: Hag, Kosovo, Crna Gora itd. Meðutim, èak i da postoji ta svest kod politièara, pretpostavimo da se odjednom svi dogovore šta da se radi, mi nemamo instrumentarijum da se to sprovede, nemamo aparaturu. Naša administracija je nasleðena u ultrakatastrofalnom stanju 5. oktobra. Vrlo malo se uradilo da se ta administracija upodobi zemlji koja kao siromašna, bankrotirana i rasturena zemlja zapoèinje proces tranzicije. Nije se, zaista, mnogo uradilo da se u diplomatskom aparatu napravi nova organizaciona struktura, novi raspored departmana, direkcija, funkcija itd, zatim da se to poveže odgovarajuæim modernim procedurama. Naša diplomatija funkcionišu po modelima iz sredine prošlog veka. Naravno, ono što bi trebalo da je noseæa stvar, to je odgovarajuæi personal. Da bismo imali odgovarajuæi personal, moramo da imamo odgovarajuæe kriterijume. Ono malo kriterijuma što imamo iz pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih godina se ne poštuje, a da ne pominjem da je potrebno da se stvaraju novi kriterijumi. Nešto malo se uradilo u vezi s tim do kraja mandata gospodina Svilanoviæa, meðutim, i to malo što je uraðeno sa novim rukovodstvom potpuno je poništeno i obesmišljeno. Ne mogu više ni da pretpostavim da sadašnji diplomatski aparat može da se reformiše. Iz svih tih razloga nameæe se zakljuèak da je neophodno da vrh Srbije pod hitno hitno donese odluku da se formira Ministarstvo spoljnih poslova. Ali ne da se formira onako kako se to radi u Srbiji, od danas do sutra, nego da odgovarajuæa ekipa znalaca, iz zemlje i iz inostranstva, napravi elaborat o tome kako æe izgledati


Kosovo: Cilj?

Aleksandar Simiæ: Ja u mom radu nisam pokušavao da odgovorim na pitanje koji je status Kosova u Srbiji, niti vlada u ovom trenutku na to pitanje želi da odgovori. Profesor Viskoviæ je u svom radu postavio pitanje o moguænosti da Kosovo stvarno bude u Srbiji, sa svim implikacijama - demografskim, ekonomskim, politièkim itd. To, u ovom trenutku, nije na dnevnom redu. Mi o tome možemo razgovarati, ali kažem da nije na dnevnom redu. Mislim da nije realno da Kosovo bude u sastavu Srbije na naèin na koji je bilo pre 1999. godine, ali kako bi moglo da bude, o tome bi moglo da se razgovara. Mislim, meðutim, da u ovom trenutku za to ne postoje realne pretpostavke. Ivi Viskoviæ: To je dosta znaèajno pitanje. Možda vlada zaista ne postavlja to pitanje, ali kažite da li u javnosti iko ima utisak da to nije naša ideja. Ceo politièki život u Srbiji se zasniva na toj ideji, na toj pogrešnoj pretpostavci, da je cilj da Kosovo ostane u Srbiji. Pitajte bilo kog graðanina, napravite anketu, ako 90 odsto ljudi ne kaže da je to naš cilj, onda sam ja u dubokoj zabludi. Aleksandar Simiæ: Ja nisam rekao da to nije naš cilj, ja sam samo rekao da se vlada u ovom trenutku o tome ne izjašnjava. Vlada u ovom trenutku ne želi da se izjašnjava kao da ne shvata realnost. Ali kada je reè o tom pitanju, to je u svakom sluèaju politika vlade i mislim da o tome manje-više postoji konsenzus.

Milan Pajević: Nema ni svesti o tome da nemamo spoljnu politiku

Nacionalni interes da se što pre raščisti s tim ko jeste činio ratne zločine a ko nije

to ministarstvo spoljnih poslova, šta æe sve u sebe da ukljuèi. Hteo bih i u vezi sa Hagom da kažem nešto. Gospodin Simiæ, a ja bih rekao i veæina u Srbiji, uz Hag vezuje pitanje nacionalnog interesa i pitanje stabilnosti države, društva itd. Ja sebe pitam šta je nacionalni interes Srbije u vezi sa Hagom i, uopšte, u vezi sa svim ostalim pitanjima, kada su bilo koje vrste kriminalaca u pitanju. Nacionalni interes Srbije, po meni, jeste da svi oni za koje se sumnja da su poèinili zloèine, što pre negde odgovaraju. Pošto je naša država pokazala da nije u stanju da organizuje pravosudni sistem tako da se sudi ovde - èetiri godine se prièa o tome da treba da se sudi ovde, vrlo kasno je i na jedvite jade poèelo da se sudi jednoj grupi, ali to je manje važno - za mene je nacionalni interes da se što pre rašèisti s tim ko jeste èinio ratne zloèine a ko nije i da ti ljudi što pre ugledaju bilo koji sud, znaèi da se što pre naðu u Hagu. A pre toga je nacionalni interes da se poštuje zakon. Ako postoji Zakon koji striktno kaže šta treba da se radi, onda on treba da se poštuje, bez ikakvih politièkih, ili bilo kakvih drugih obrazloženja. Tokom 2001. godine je uèinjeno sve da se taj zakona što kasnije donese. Ta godina je prošla u mrcvarenju da li nam treba zakon, ili nam ne treba zakon. Kada je reèno da treba zakon, prošlo je još sedam-osam meseci da se taj zakon usvoji, a kada je usvojen, onda su oni koji su ga najviše tražili, postavili pitanje da li treba da ga poštujemo ili da ga ne poštujemo, i onda smo se pozivali na pogrešne nacionalne interese, do ovih poslednjih izjava, od pre tri-èetiri meseca, da saradnja sa Hagom ugrožava stabilnost zemlje itd. Dakle, ista ona argumentacija koja dolazi od onih koji je odavno trebalo da budu pred sudovima i u zatvorima.

Još jedna stvar koja me opseda od prvih oktobarskih dana - više energije je uloženo od strane vrhunskih politièara u Srbiji i Crnoj Gori, da se odapinju otrovne strele prema Haškom tribunalu i naroèito Karli del Ponte, nego ka Slobodanu Miloševiæu, zbog njegovih liènih i zloèina njegove zloèinaèke bande, što je potpuno smešno, da ne kažem nenormalno. Još mnogo više od toga, stvarana je atmosfera u Srbiji, delimièno u Crnoj Gori, da ne treba saraðivati sa Hagom i da je mnogo važnije što je Slobodan Miloševiæ Srbin, nego što je kriminalac, ili se pretpostavlja da je odgovoran za kriminalne radnje. Naravno, to ne kažem samo za njega, to se odnosi na tu njegovu zaista zloèinaèku bandu. Ne samo ratno-zloèinaèku nego i politièko-zloèinaèku koja, na žalost, ne može da bude suðena zbog politièkih, medijskih i ostalih zloèina. Dakle, uopšte nije stvorena atmosfera, u kojoj je normalno da ljudi koji su osumnjièeni za zloèine treba da idu tamo gde im je mesto, znaèi, u Hag ili pred domaæe sudove, nego je stvarana atmosfera da je, eto, u našem nacionalnom interesu da mi èuvamo te naše zloèince, zato što su oni, eto, naši. Kao što znate, ne samo tokom devedesetih nego i posle 2000, u nacionalne heroje se promovišu ljudi koji po svim moguæim zdravim kriterijumima trebalo je da budu odavno osuðeni i da robijaju dugotrajne kazne. Dakle, cela nenormalna atmosfera je stvarana od prvih oktobarskih dana 2000, pa je tako bilo moguæe da vam osumnjièeni za ratne zloèine doðu na liste za glasanje na prošlim izborima, ili da ti ljudi mirno daju intervjue, da iznose svoje moralne i svemoguæe druge poglede na svet, društvo, politiku itd. Stvorena je jedna zaista nenormalna atmosfera i za tu nenormalnu atmosferu nema ko drugi da se optuži nego vodeæi politièari i mediji.

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

21


ALEKSANDAR FATIĆ

Nadgornjavanje

È

ini mi se da se debata o Haškom tribunalu, rešavanju statusa Kosova i državnoj zajednici vodi još uvek na jednom revolucionarnom zanosu iz vremena DOS-a. Svi mi u ovoj današnjoj raspravi govorimo u terminima stvaranja atmosfere za saradnju sa sudom, o nacionalnim interesima u odnosu sa meðunarodnim sudom, zanemarujuæi pritom potrebu da malo hladnokrvnije razmotrimo sva ta pitanja, a najpre pitanje saradnje sa Haškim tribunalom sa pravnièke taèke gledišta. Sa taèke gledišta razmišljanja o elementarnim intuicijama o pravednosti. U javnosti se danas stalno spekuliše da vlada Srbije sprovodi nekakvu politiku opstrukcije saradnje s Haškim tribunalom, zbog toga što se citira nacionalni interes. Ja nemam takav utisak. Ja imam utisak - kao neko ko je na samom poèetku u javnosti vrlo oštro zastupao stavove da je neophodna saradnja sa Haškim tribunalom, onda kada su mnogi analitièari tvrdili suprotno da neka iskustva u vezi sa radom Haškog tribunala i našom saradnjom s njim, otvaraju vrlo ozbiljna pitanja sa taèke gledišta intuicije o pravednosti. Pogledajte pravnièke, a ne politièke razloge. Zašto Vojislav Šešelj ne bi bio pušten da se brani sa slobode? Da li zato što je on destruktivan politièki faktor u Srbiji? Da li je to razlog za Haški tribunal. Šešelj ispunjava sve formalne kriterijume da bude pušten da se brani sa slobode. Èim je saznao da je optužen, on se sam predao. Vlada je dala garancije za njegovo puštanje i nema indicija da æe on bilo koga da zastrašuje, napada, ubija, itd. Nije reè o tome da li mi volimo Miloševiæa i da li je naša negativna energija usmerena na njega, ili Karlu del Ponte. Reè je o tome kako teèe proces protiv Miloševiæa. Po oceni uglednih pravnika

u svetu, taj proces, sa taèke gledišta tužilaštva, deluje prilièno smešno. Haški tribunal, strukturno-pravnièki posmatrano, pati od vrlo ozbiljnih strukturnih problema. To ne znaèi da mi nemamo obavezu da s njim saraðujemo. Ali, to znaèi da u pregovorima o modalitetima saradnje moramo imati u vidu i te neke elementarne intuicije koje, uostalom, deli i naš narod. Znaèi, još od vremena DOS-a i diplomatije koju je formirao DOS, u ovoj zemlji postoji tendencija da se kljuèna pitanja diplomatije i spoljne politike dogovaraju na nekom kvaziekspertskom nivou, bez uzimanja u obzir baze. Otud se postavlja pitanje na osnovu èije podrške mi uopšte govorimo o tim stvarima. Kada govorimo o Hagu, kada govorimo o Kosovu, kada govorimo o državnoj zajednici, uvek moramo da se pitamo u èije ime mi govorimo. To je pitanje politike, nije samo akademsko pitanje. Znaèi, stvorena je atmosfera u kojoj je bilo moguæe da se u odnosu tehnokratskih modaliteta saradnje sa meðunarodnom zajednicom formulišu vrlo ozbiljni politièki predlozi koji su kasnije padali na testu podrške javnosti. To se videlo na izborima. Ako javnost smatra da postoje problemi u saradnji sa Haškim tribunalom i ako javnost snažno stoji iza stavova srpske vlade, a ja imam utisak da je to sluèaj, onda to moramo uzeti u obzir i ne možemo samo govoriti šta bi bilo oportuno sa naše taèke gledišta kao struènjaka. Znaèi, postoji jedna klima u društvu koja nije bez razloga. Treba se pitati o razlozima za stvaranje te klime. Ja ne tvrdim ovde da treba usporavati saradnju sa Haškim tribunalom, naprotiv, smatram da je ona potrebna, ali kada sedimo za stolom i kada razgovaramo o tim stvarima, normalno je da imamo jedinstven stav. Realno gledano, savremena situacija u našim odnosima sa meðunarodnom zajednicom

22 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

Aleksandar Fatić: Klima u društvu koja nije bez razloga

jeste ono što bi narod nazvao nadgornjavanjem. To je situacija uzajamnih pritisaka koji moraju uzajamno da se odmeravaju i da se na neki naèin nalazi optimalno rešenje. Potrebno je malo smirenja, potrebno je malo èekanja i malo strpljenja. Ja mislim da nama èekanje u ovom trenutku ide u prilog. Nasuprot tome, svedoci smo ogromnog nekritièkog pritiska na javnost u Srbiji. Polazi se valjda od toga da æe neka mnogo puta ponovljena stvar biti prihvaæena kao istinita. Vrlo je opasno raèunati na to, prosto zbog toga što postoji jedno kolektivno rezonovanje u narodu, kolektivno iskustvo koje stvara impresivan otpor »iz stomaka«, kako je neko rekao, na metode nametanja odreðenih reèi-zujalica koje su trenutno popularne u diplomatskim pregovorima. Poraz?

Mislim da je vrlo znaèajno ovo što je Svilanoviæ govorio. Ja negde mogu da verujem da smo mi izgubili sva èetiri rata i da nas tako tretiraju. Pravni dokumenti koji su sankcionisali prestanak tih ratova to ne govore. Pozicija vlade i moja pozicija kao pravnika jeste da treba poštovati ono što u tim pravnim dokumentima piše. U Dejtonskom sporazumu to nigde ne piše. U Dejtonskom sporazumu èak piše da je SRJ garant stabilnosti Bosne i Hercegovine, da je SRJ ravnopravan uèesnik tog meðunarodnog ugovora, da je SRJ jedan od aktera koji eventualno može uèestvovati u promeni tog dejtonskog sporazuma, a Dejtonski sporazum nigde nije ni nagovestio da je SRJ, ili Republika Srpska, poražena strana u tom ratu.


DAMIR DAVIDOVIĆ

Crnogorsko oko

P

ošto je do sada iznošena samo pozicija Srbije, ja æu pokušati da raspravu još malo zakomplikujem iznošenjem nekih stavova koji su karakteristièni za poziciju Crne Gore. Prvo, mislim da u ovom trenutku spoljna politika državne zajednice praktièno ne postoji. Iz više razloga, ali pre svega zato što su interesi država èlanica u mnogo èemu potpuno razlièiti. Zbog toga se veoma èesto, kada se interesi država èlanica razmatraju i objašnjavaju pred nekim meðunarodnim faktorima, teško dolazi do nekih objektivnih pozicija i objektivnih razjašnjenja. Kao što je pomenuto u uvodnom izlaganju, mi imamo kadrovsku podjelu u Ministarstvu spoljnih poslova. To je samo odraz èinjenice da države-èlanice nisu sigurne da je Ministarstvo spoljnih poslova sposobno da predstavi njihove interese. Jer, ako neki diplomata Srbije i Crne Gore u inostranstvu govori o situaciji u našoj zemlji i onda se o situaciji Rezolucija 1244 to takoðe ne govori. I Kumanovski sporazum, po mom pravnom razumevanju, ne govori o tome da je Srbija izgubila taj rat. Rezolucija 225 o tome ne govori, ona je dvosmislena, najblaže reèeno. Verovatno je namerno tako stipulisana od strane pravnika Ujedinjenih nacija, ali ona ne govori o tome da je to akt kapitulacije. Realizovanje spoljne politike za koju se više-manje zalažemo, nalaže da iz dokumenata koji imaju pozitivno pravno važenje, izvuèemo najviše što možemo, ali da ih ne prihvatimo kao dokumente koji svedoèe o našem porazu i da novi zahtevi, koji se na osnovu njih prema nama upuæuju, moraju sa naše strane što brže i što ekspeditivnije da budu realizovani. (Aleksandar Simiæ)

za Kosovo izjasni kao o albanskom separatizmu, a potom na pitanje o Crnoj Gori kaže da se radi o crnogorskom separatizmu koji za cilj ima obezbeðivanje politièke buduænosti Mila Ðukanoviæa, mislim da to nije zastupanje stava koji je prihvatljiv za jednu državu-èlanicu. Mislim da Ministarstvo spoljnih poslova i èitava struktura naše spoljne politike u ovom trenutku nisu dobri. Osnovni nedostatak je nepostojanje ministarstva spoljnih poslova Srbije zbog èega Ministarstvo spoljnih poslova državne zajednice koordinira spoljnu politiku Srbije. Otud neminovno dolazi do situacije da crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova nije dovoljno ukljuèeno u rad saveznog Ministarstva. Samim tim ono ne može da bude koordinator spoljne politike izmeðu država-èlanica, nego može da bude samo mesto nekih politièkih razgovora. Pomenuto je ovde nekoliko razloga za formiranje državne zajednice. Sa nekima bih se složio, sa nekima ne bih. Složio bih se da je to rešenje predstavljalo potrebu za jedan prelazni period, za odreðeno vrijeme dok se ne vidi šta æe biti sa Kosovom i Metohijom. S druge strane, ne bih se složio da je to pomoglo oèuvanju bilo koje ili bilo èije politièke pozicije. S druge strane, mislim da je formiranje državne zajednice postiglo drugi cilj - smirivanje tenzija. Mislim da danas bezbjednosna pitanja imaju mnogo niži potencijal, kako u odnosima izmeðu Srbije i Crne Gore, tako i unutar Crne Gore. Što se tièe legitimiteta državne zajednice i insistiranja na stavu da bi on jedino mogao da se obezbijedi kroz održavanje direktnih izbora, to ne bih mogao da prihvatim iz poznatih razloga koje ne treba dalje da elaboriram. Mislim da državna zajednica na najbolji naèin može da se postavi prema državama-èlanica-

Damir Davidović: Nije dobro da Evropa odlučuje o nama

ma tako što æe proizvesti neki rezultat, pogotovu na spoljnopolitièkom planu. Nije dobro ni za nas ovdje kada politika ne odgovara evropskim institucijama, kada se èuje izjava da Evropa odluèuje o nama. Mislim da se to ni njima ne sviða. Pravi potez bi bio da se pokaže odgovornost i sposobnost da se problemi rešavaju samostalno i da se na taj naèin demonstrira da je moguæe postiæi neko riješenje i da je moguæe dogovoriti se o neèemu. Kada sam veæ na tom polju spoljnopolitièkih pitanja koja su bitna za nas, mislim na ona èetiri koja su ovde pomenuta, smatram da je najjednostavnije postiæi dogovor o buduæim odnosima Srbije i Crne Gore. To bi bio prvi put u našem regionu da se sporazumom postigne dogovor, da su države-èlanice zaštitile svoje interese i da su se pokazale kao odgovorne. Period u kome funkcioniše državna zajednica trebalo bi iskoristiti da se pronaðu stvari koje nam i jesu zajednièke, koje bismo mogli da afirmišemo, a ne toliko insistirati na razlikama koje ne doprinose bilo kome. Mi možemo da se odupiremo stavovima meðunarodne zajednice, to nije nikakav problem, ali mislim da su u državi u kojoj živimo danas mnogi problemi nastali zbog tog našeg suprotstavljanja. Volio bih da, ako veæ treba da se odupiremo neèemu, neko kaže koja je alternativa i šta se dobija tim odupiranjem. Znaèi, ako treba da se odupiremo, vezano za Hag ili u nekim pitanjima vezanim za Kosovo, oko partnerstva za mir, integracije u NATO, dobro, ali dajte da vidimo koja je druga opcija, jer a priori odupiranje i neprihvatanje nekih stavova ne donosi nikakve koristi.

Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

23


TANJA MIŠČEVIĆ

Nema „ali“

N

aša spoljna politika koju, zapravo želimo nazvati »spoljnom politikom«, kao sistem ne postoji, niti može da postoji dok se prethodno ne odgovori na nekoliko kljuènih pitanja sa kojima se kao zemlja suoèavamo, o èemu je ovde veæ bilo dosta reèi. Nažalost, posle jednog relativnog kratkog perioda traženja izlaza iz takvog stanja, opet se nalazimo u stanju autizma. Ova država, Srbija i Crna Gora, ne opaža na najbolji naèin realnu situaciju u kojoj deluje i, shodno tome, nije u stanju da na realan naèin definiše svoje spoljnopolitièke ciljeve i interese, kao ni naèine, odnosno, sredstva pomoæu kojih æe tu svoju spoljnu politiku definisati. Ja slažem sa gospodinom Protiæem kad govori o predrasudama, ali èini mi se da jedna od stvari koja tu negde provejava, ali je do sada još nismo jasno rekli, koja nedostaje u bilo kom pitanju koje smo ovde danas otvorili, poèev od Haga, preko Evropske unije, do odnosa Srbije i Crne Gore, jeste za mene kljuèno pitanje politièkog konsenzusa. Ne nacionalnog, veæ politièkog konsenzusa, konsenzusa politièkih snaga o ovim pitanjima. Kako, meðutim, pristupamo nekom od ovih pitanja. Ako saradnju sa Haškim tribunalom posmatramo kao našu meðunarodno-pravnu obavezu, što saradnja s Haškim tribunalom i jeste, onda je to relativno jednostavna stvar. Ona se mora pominjati neprestano, zato što ova zemlja jednog dana mora nauèiti da postoje obaveze koje se moraju ispunjavati, od kojih ne možete bežati, u jednom momentu morate stati na njih reèi: ovo moramo da uradimo, pa ma koliko to koštalo. Mi nemamo jasnu i preciznu analizu koliko bi koštalo izruèenje tri generala vojske i policije Haškom tribunalu. Znaèi, koliko bi nereda to izazvalo, ko-

Tanja Miščević: Izručenje Miloševića nije izazvalo nikakav potres

liko politièkih potresa, tako da svaka prièa o tome kao o opasnosti za nacionalni interes je, zapravo, spekulacija. To nije zasnovano na realnim èinjenicama. Imamo primere da kada je tako nešto raðeno u prethodnim godinama, uz manje nerede, koje èak ne bih nazvala ni neredima, veliki i znaèajni politièki potresi, ako izuzmemo, naravno, rascep DOS-a nakon izruèenja Slobodana Miloševiæa, nisu ni nastali, a u narodu se takav potres nije ni osetio. Da se vratim na jedan od naših kljuènih spoljnopolitièkih ciljeva, a tièe se Evropske unije. Mi se trenutno nalazimo u situaciji takozvanog dvostrukog, paralelnog koloseka, koji ne nalaže potrebu ekonomske harmonizacije Srbije i Crne Gore, uvažava se realnost da nije potrebna takva ekonomska harmonizacija izmeðu dve èlanice državne zajednice. Ostaju neka politièka pitanja koja su

24 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

Svaka priča o izručenju tri generala Haškom tribunalu kao o opasnosti za nacionalni interes je, zapravo, spekulacija

još uvek na nivou državne zajednice. Da vas podsetim, rezultat ovakvog paralelnog koloseka treba da bude jedinstveni sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji æe imati dva ekonomska aneksa koja se odnose na trgovinu. Za sada, naravno, èitava prièa još uvek nema potpuno definisanu sadržinu. Prièa o dvostrukom koloseku o evropskoj integraciji za Srbiju i Crnu Goru zavisi od Srbije i Crne Gore. Dakle, u ovom momentu se nalazimo u situaciji da Brisel od nas èeka da predložimo sadržinu ovog procesa. To nam se do sada nije dešavalo. Ja se nadam da æemo ovu priliku iskoristiti, iako nisam baš veliki optimista. A nisam optimista -pokušavam da zatvorim krug onim što sam poèela - zbog nepostojanja jasnog politièkog konsenzusa o mnogim pitanjima, pa i o Evropskoj uniji. Za Uniju, kao što reèe neko, ne postoji »ali«. Ili ste za približavanje Evropskoj uniji ili, naravno, imate drugu opciju. Ta opcija je da se ne približavamo Evropskoj uniji. Na nama je da izaberemo hoæemo li u Evropsku uniju, ili ne. Ali, ako hoæemo, onda se precizno zna šta u tom cilju treba uraditi. (Sa)radnja

Velike sile su se uvek, pa i danas se ponašaju onako kako procenjuju da zaslužuju oni na koje se njihova politika odnosi. Najeklatantniji primer je donošenje zakona o saradnji s Haškim tribunalom. Ako predsednik SRJ, koji je na izborima pobedio Miloševiæa, ode u Vašington i kaže izrièito da bez zakona ne možemo da saraðujemo s Hagom, jer smo dugo živeli u zemlji u kojoj su vladali nesloboda, bezakonje itd. a oni vam kažu - u redu mi neæemo da ulazimo u vaše unutrašnje pitanje da li vam treba zakon ili ne, ako vam treba zakon vi donesite taj zakon. A onda taj zakon propadne


DUŠAN PAVLOVIĆ

Srebrenica, kljuèno pitanje

M

islim da pitanje Haga ovde ne može da se svede na pitanje da li treba da saraðujemo s tim sudom, bez obzira što on ima mnogo manjkavosti. Prvo pitanje s kojim treba da se suoèimo, iz koga proizlazi koncept saradnje, nesaradnje i opšti pristup ratnim zloèinima, jeste šta mi uopšte mislimo o ratnim zloèinima i kakav mi imamo pristup tome. Da li smatramo da oni koji su osumnjièeni, za koje postoji osnovana sumnja da su poèinili ratne zloèine, treba da budu kažnjeni ili ne. Ako smatramo da treba da budu kažnjeni, onda treba da nalazimo naèine na koje treba da budu kažnjeni. Ako to nije sud u Hagu, onda to može da bude, recimo, sud u Srbiji. Ja æu ponoviti, mislim da je to malo pre gospodin Pajeviæ rekao, da uprkos tome što mnogi govore da mi jesmo sposobni i da treba da sudimo onima koji su osumnjièeni - sem nekih sitnih riba, jer oni procesi koji su sada poèeli odnose se na sitne ribe - na tome niko ništa ne radi. Dakle, to je pitanje s kojim mi treba da se suoèimo i ja mislim da je-

u parlamentu, a predsednik ne uradi ništa da taj zakon bude izglasan, niti uðe u parlament, niti se obrati poslanicima. Na kraju, kad se ipak donese taj zakon, on se ne primenjuje, kaže se: e, sada neæemo da primenjujemo taj zakon, nego æemo u Hag da šaljemo samo one koji se dobrovoljno predaju. Šta mislite da æe da zakljuèi neko ko nas gleda sa strane, nego da smo neiskreni. Dakle, svet vidi sasvim jasno da mi hoæemo tu da vrdamo. Vidi to mnogo bolje nego što mi to možemo i da zamislimo. I naravno da æe onda prema nama da koristi isto takva ili još gora sredstva, jer je njihova moæ veæa nego što je naša. (Milan St. Protiæ)

dan deo politièke elite s tim pitanjem uopšte nije suoèen. Od jednog broja politièara na pitanje šta se desilo u Srebrenici, na primer, neæete dobiti jasan odgovor. To je prvo pitanje s kojim treba da se suoèimo, i odakle te kvalifikacije šta mi treba da èinimo sa takvim institucijama Dušan Pavlović: Šta mi uopšte mislimo o kao što je sud u Hagu i kakav treba od- ratnim zločinima? nos da imamo sa njima. Odatle onda sledi i pitanje da li mi treba da saraðuje- da nakon referenduma može da proismo i na koji naèin. Dakle, to su sve pot- tekne neka vrsta sukoba, s obzirom da tamo postoji veoma velika manjina koja pitanja koja proizlaze iz prvog pitanja. Što se tièe odnosa Srbije i Crne Gore, zna da bude prilièno agresivna, kao što ja mislim da prethodno treba da se zapi- je bilo nakon predsednièkih izbora tamo kako uopšte shvatamo identitet, 1998. godine, kada je Momir Bulatoviæ pravo na posebnost i pravo na državu. izgubio izbore, takav bezbednosni proDa li smatramo da svaki narod ima pra- blem ima nekog uticaja i na Srbiju, pa s vo, da li smatramo da ja kao pojedinac obzirom na to, Srbija ima neki legitiman imam pravo da sebe definišem? Ja sma- interes da nešto kaže i o procesu dezintram da tako treba da vidimo stvari. tegracije državne zajednice Srbije i Crne Ako ljudi u Crnoj Gori smatraju da su Gore. Ali, to je pitanje bezbednosti, a ne oni Crnogorci i da je to nešto posebno pitanje u vezi s tim ko su Crnogorci i da i drugaèije od Srba i iz toga sledi da oni oni ne shvataju šta su u stvari i da zbog kao Crnogorci moraju da imaju sop- toga njima ne možemo da dozvolimo stvenu državu, koja je suverena u odno- da se otcepe. Državna zajednica je potpuno iraciosu na državu Srbiju, to je nešto što mi nalna tvorevina, vidimo kako funkcionimoramo da prihvatimo. Na pitanje koje Aleksandar Simiæ po- še, zbog èega usporava našu integraciju stavlja u svom tekstu: zašto bismo se mi sa Evropskom uniju. Mi bismo studiju sada odvajali da bismo se ponovo spaja- o izvodljivosti imali pre godinu dana da li, odgovor je: zato što tako druga stra- se Srbija i Crna Gora nisu natezale oko na hoæe. Ako Crna Gora posle deset novog ustava, Povelje, oko Akcionog godina, kada budemo ušli u Evropsku plana itd. Proces asocijacije bi sigurno uniju, bude želela da se ponovo spoji- veæ poèeo i možda bi veæ bili završeni ti mo, neka tako bude. Naravno, to još pregovori. Dakle, racionalnost pridružiuvek ne znaèi da Srbija nema neke legi- vanja Evropskoj uniji ovde trpi zbog timne interese da se pita o tome na koji iracionalnog stava da Srbi i Crnogorci naèin treba da se obavi eventualna sece- imaju neke suštinske veze meðu sobom. Što se tièe Kosova, zaista bih zapitao sija Crne Gore - koja je, ja mislim, prosto neizbežna - ali to su iskljuèivo bez- sve, ponovio bih ono što je profesor Viskoviæ rekao: šta se dogaða, ako ispunibednosna pitanja. S obzirom na to da je Crna Gora ve- mo naš cilj, cilj koji Vlada Srbije ima, da oma podeljena u pogledu odvajanja od se Kosovo vrati u Srbiju. Šta se u tom Srbije, s obzirom na to da je momental- trenutku dešava? Da li vlada ima plan za no veoma tanka veæina u korist otce- izvršavanje takvog scenarija, s obzirom pljenja i suverenosti i s obzirom na to da joj je to cilj? Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija

25


RADMILA NAKARADA

Dvostruki standardi Radmila Nakarada: Kako izaći iz logike uslovljavanja

Ž

elela bih da izložim tri primedbe. Prvo, po mom sudu, osnovni izazov u spoljnoj politici je da utvrdimo da li se naša strategija svodi samo na izbor izmeðu dve opcije: sukoba sa svetom ili pristanak na status vazalstva. Ima li manevarskog prostora izmeðu ta dva ekstrema? Ako nema, tada je rasprava bespredmetna, a ishodi jasni. U tom sluèaju, pošto je sukob sa svetom, na svu sreæu, definitivno odbaèen, preostaje samo da svoju neautonomnu poziciju pretvorimo u poželjnu nacionalnu strategiju. To bi bilo stanovište politièkog pragmatizma. Drugaèiji odgovor bi znaèio da uprkos našoj nemoæi i zavisnosti treba istraživati pod kojim uslovima je veæi stepen autonomije, veæi uticaj na vlastiti položaj moguæ, s obzirom da priroda spoljnih uslovljavanja nije jednoznaèna. Neka uslovljavanja su saglasna našim vlastitim težnjama, dok druga npr. vode teritorijalnoj liliputanizaciji. Drugo, kada je reè o Hagu, nesaradnja se èesto objašnjava našom vizantijskom nespremnošæu da izvršavamo meðunarodne obaveze ili našom identifikacijom sa ratnim zloèincima, njihovom odbra-

nom. Saradnja se posmatra kao jednostavan nalog, gube se iz vida mnogobrojni primeri dvostrukih standarda, koji pokazuju da je i meðunarodno pravo èesto u službi sile ili partikularnih interesa, kao i nedoslednosti samoga suda. Da je Haški sud postigao uverljivu objektivnost, unutrašnji otpor bi bio beznaèajan, i haški sud se ne bi pretvorio u još jednu znaèajnu osu unutrašnjeg raskola. Da su se u Hagu, pored srpskih èelnika, našli Alija Izetbegoviæ, Ejub Ganiæ, Haris Silajdžiæ, i Franjo Tuðman, Gojko Šušak, Janko Bobetko, Tomislav Merèep, kao i Hašim Taèi, Ramuš Haradinaj..., problem Haškog tribunala u Srbiji gotovo ne bi postojao, a rad suda bi nedvosmisleno bio u prilog stvarnom suoèavanju sa vlastitom odgovornošæu. U tekstu gospodina Simiæa pomenut je primer da æe se Sadamu Huseinu suditi u Iraku, kao neka vrsta presedana ili razlike u odnosu na ono što se nama desilo. Tome treba dodati da su Ujedinjene nacije odluèile da osnuju slièan sud i za Sijera Leone, ali u Sijera Leoneu, i to sa obrazloženjem da su pouèene iskustvom sa Haškim tribunalom. Istovremeno, tužiteljka Karla del Ponte, na pri-

medbe politièkih i sudskih predstavnika Ruande, morala je taj položaj da napusti i sada se jedan deo tih procesa vodi u domaæim sudovima Ruande. Tih nekoliko sluèajeva pokazuju, da i u sadašnjim uslovima, kritièke refleksije nad iskustvima sa Hagom nisu suvišne niti unapred nedelotvorne. Treæa primedba je podstaknuta samim uvodnim izlaganjima. Imam utisak da iz rada profesora Viskoviæa sledi da su nam zahtevi haškog suda knedla koju gutamo teško i nevoljno, ali da sa ispunjenjem tih zahteva sledi kraj uslovljavanjima i konaèan boljitak; dok iz rada kolege Simiæa proizlazi da æemo nekim svojim razložnom objašnjenjem vlastite politike lanac uslovljavanja takoðe prekinuti. Takva oèekivanja odudaraju od logike uslovljavanja koju smo do sada iskusili. Po mom sudu malo je verovatno da su sadašnja uslovljavanja i poslednja. Zbog toga, smatram da je od strateške važnosti razmišljati kako da se iz te matrice, logike uslovljavanja izaðe. To po mom mišljenju, iznad svega, pretpostavlja unutrašnji politièki konsenzus koji ukljuèuje i realistièku spoznaju višeznaènog karaktera globalnog poretka.

Stanišić&Simatović

nosti, ja bolje mislim o Haškom tribunalu nego gospodin Protiæ. Gospodin Protiæ misli da je puštanje gospodina Jovice Stanišiæa i gospodina Franka Simatoviæa neka vrsta zavere protiv nas, da nam se napakosti. Ja mislim da to nije taèno. Treba imati jake razloge da se neko ko još nije osuðen drži u zatvoru toliko dugo, a da mu suðenje nije ni na vidiku. Takoðe mi se èini da kada bih ja mislila da je to sud koji hoæe da nam napakosti tako što nam šalje ljude koji bi mogli da nam naprave ovde probleme, èini mi se da bi bila dužnost gospodina Protiæa da se zalaže protiv saradnje sa takvim sudom.

Aleksandar Fatiæ: Pre nego što su Simatoviæ i Stanišiæ pušteni bile su tri sesije Tribunala na kojima su prezentovane garancije, samo je jedna bila otvorena za javnost i na njoj su predstavljene garancije države, a dve su bile zatvorene za javnost i ni dan-danas se ne zna ko je za pomenutu dvojicu garantovao. Razgovarajte sa advokatima koji danas brane ljude koji se nalaze u Ševeningenu i videæete kako sve to funkcioniše i ko je i sa èijim pasošima poseæivao Stanišiæa i Simatoviæa. Tu je bilo mnogih struktura koje su na jedan potpuno nepoželjan naèin stale iza njihovog puštanja.

Milan St. Protiæ: Ako Vlada Srbije daje garancije za dva najopasnija èoveka iz Miloševiæevog vremena, kakva je to poruka. Šta to onda znaèi? To znaèi da ovdašnju vlast interesuje sudbina tih ljudi, da nas zanima da oni imaju tu blagodet da budu na slobodi dok im ne poène suðenje. Znaèi da je interes ove vlasti da takva dva èoveka vrati u ovu zemlju i da se ovdašnja vlast stara o njima. Kakva je to poruka? Kakva je to poruka, ne samo strancima, nego kakva je to poruka domaæoj javnosti? Ljiljana Smajloviæ: Mada važim za žestokog kritièara Haškog tribunala u jav-

26 Nasleðena pitanja spoljne politike: liberalna i romantièarska tradicija


Nasledjena pitanja spoljne politike  

Liberalna i romanticarska tradicija

Advertisement
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you