Page 1

Okrugli sto D탑eferson instituta

Alternativna energija na Kosovu


16. jul 2007

|

magazin poseban dodatak

Alternativna energija na Kosovu

Alternativna energija na Kosovu Okrugli sto pod nazivom „Alternativni izvori energije na Kosovu“, koji je organizovao Jefferson institut, održan je 29. oktobra u beogradskom Centru lepih umetnosti – Gvarnerijusu. O ovoj temi, ali i o izazovima razvoja obnovljivih izvora energije u Srbiji, na Balkanu, kao i u Teksasu, govorili su Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju; Majkl Veber (Michael Webber), profesor Teksaškog univerziteta u Ostinu; Aaron Presnall, direktor istraživanja u Jefferson institutu; Miodrag Zlatanović, profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta; Sijka Pištolova, urednica Internet sajta energyobserver.com; Veroslav Janković i Dragan Urošević iz Viktorija grupe; Vladimir Janković iz Centra za promociju, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije „Centrala“; Branimir Jovanović, direktor Centra Tesla; Zvezdan Kalmar iz nevladine organizacije CEKOR; Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju i Dušan Pavlović sa Fakulteta političkih nauka, koji je bio i moderator ovog skupa.

Prilog pripremili: Džeferson institut i Ekonomist magazin, DTP: tri D, Foto: arhiva Džeferson instituta, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb, www.ekonomist.co.yu, e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije / Event menagement division: konferencije@ekonomist.co.yu






Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Alternativna energija na Kosovu

Ima li rešenja za kosovske energetske probleme?

T

ragajući za odgovorom na ovo pitanje pošli smo od primera uspavanog malog grada na granici Austrije i Mađarske – Gisena, ekonomskog čuda, koji je zahvaljujući ulaganju u alternativne izvore energije uspeo svoje mane da pretvori u prednosti, pobedivši time nezaposlenost, neperspektivu i nedostatak energenata. Danas je Gisen moderno naselje koje je drastično poboljšalo uslove života, ne samo svojim stanovnicima, a postalo je pravi primer i drugima. Neko vreme polje alternativne energije bilo je rezervisano za tzv. isključivi pionirski duh, idealiste, početnike, koji su igrali važnu ulogu u razvoju ovog sektora. U međuvremenu, ova sfera je doživela dramatičan razvoj. Mnogobrojni profili poslova su bili i biće kreirani, a time je otvorena i čitava paleta novih zanimanja. Počevši od toga koliko je vrsta stručnjaka potrebno da bi počela poizvodnja alternativne energije, do toga da i konvencionalni proizvođači energije vide dobru zaradu u budućnosti u obnovljivim izvorima. Ovo je naročito važno za pasivne, ruralne krajeve koji, ulažući u ovaj sektor, mogu ne samo da pobede energetsku zavisnost, već i da značajno povećaju celokupni privredni rast svoje oblasti. Srbija je blagoslovena prirodnim izvorima i pozicijom između konvencionalnih izvora na istoku i korisnika na zapadu. Nekadašnji izvoznik energije, Srbija danas uvozi skoro polovinu svojih energetskih potreba. Time Srbija ima manju kontrolu nad svojim energetskim potrebama, a samim tim ogroman novac odlazi van granica dobavljačima energije. Istovremeno, svet stoji na ivici globalne tranzicije u energetskom polju. Srbija će imati dva velika izazova u ovoj tranziciji. Prva je da prebrodi mogućnost izvoza zelene energije Evropskoj uniji koja teži da dostigne zahtevane standarde. Druga je da zadovolji domaće zahteve koji se povećavaju ekonomskim razvojem, a da istovremeno ne poveća svoju zavisnost od stranih izvora energije. U sferi obnovljivih izvora, biogoriva su verovatno najinterestantnija mogućnost za Srbiju, i ona istovremeno mogu da uka-

žu na novi pravac u razvoju ruralnih oblasti, kao i da se izvoze u Evropsku uniju. Teksas je odličan primer inovacije u proizvodnji biogoriva i profesor Majkl Veber, sa Teksaškog univerziteta, fokusiraće se ovde o poukama koje je Teksas izvukao iz vlastitite energetske tranzicije. Kosovo je pritisnuto problemom siromaštva i nedostatkom energije. Ima malo nade za održivi ekonomski razvoj u modernom svetu bez sigurnih izvora energije. Mnogi su govorili da nedostatak energije na Kosovu predstavlja rezultat nedovoljnih proizvodnih kapaciteta. Međutim dr Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju, govoriće o tome kako je manjak energije na Kosovu u stvari ekonomski problem cene i naplate. Nedostaci, visoka cena i loša usluga vrlo su česti rezultati monopola. Kao takav, ekonomski rast zavisi od razbijanja tih monopola u proizvodnji energije na Kosovu, gde se, u stvari, jedino i vidi privatna inicijativa – u većini se radi o uljnim generatorima. To samo znači da je Kosovo preduzelo značajan korak ka razumevanju da je privatna proizvodnja energije realnost. Samim tim je Kosovo prekinulo stare navike kojim je samo slepo prihvatana energija od strane monopolista. Izazov će biti kako povećati efikasnost tih privatnih proizvođača i uskladiti sa modernim tehnikama. Ovo može da zahteva određene državne podsticaje, ali energetska sigurnost je fundamentalna za ekonomski rast na Kosovu, a privatna prozvodnja je najbrži put - to je stimulacija u direktnu državnu i korist stvarnih ljudi koji žive u teškim uslovima na Kosovu. Poput Teksasa, Srbija može da preuzme kontrolu nad svojom energijom u budućnosti samo pametnom regulativom i potporom obnovljivih izvora i održivih energetskih izvora koji će istovremeno doneti nove izvore prihoda ruralnim oblastima bez menjanja njihovog tradicionalnog načina života. Aaron Presnall, direktor istraživanja Jefferson Institute


12. NOVEMBAR 2007

|

magazin poseban dodatak

Alternativna energija na Kosovu

Vladimir Gligorov

Ekonomija alternativnih izvora energije U proizvodnji i snabdevanju energijom na zapadnom Balkanu postoje ekonomski i tehnički problemi, ali nije reč o regionu sa prevelikom potrošnjom i ozbiljnom zagađenosti – U Srbiji i na Kosovu, kao i u većini balkanskih zemalja, energetski sektor je vertikalno integrisan i državni je monopol

P

otrošnja energije i zagađenost na Balkanu nije tako velika, bar ne na nivou zemalja kao celine. Pored toga, postoje značajni izvori energije, pre svega iz uglja, ali i vode. Usled toga, uslovi za razvoj alternativnih izvora energije nisu najbolji. Uz to, taj sektor je uglavnom državni monopol, tako da je veoma zatvoren za konkurenciju. Nasuprot tome, u nekim slučajevima, javlja se nestašica električne energije, pre svega usled problema sa naplatom potrošnje, ali i iz tehničkih i razloga rđavog korporativnog upravljanja u kompanijama koje se time bave. Ovde će se komentarisati neki podaci o potrošnji energije i o zagađenosti, zatim o ekonomskim karakteristikama nestašica, i konačno o uslovima pod kojim se može očekivati i razvoj alternativnih, ili čistih, izvora energije.

Da bi se uspostavila tržišna cena, potrebna je konkurencija, a to podrazumeva otvaranje energetskog sektora i postojanje regulatornog tela koje se stara za funkcionisanje tog tržišta Potrošnja i zagađenost U tabeli 1 prikazano je koliko se potroši energije u zemljama zapadnog Balkana i u Moldaviji. U odnosu na Evropu u celini, potrošnja energije u zemljama zapadnog Balkana je relativno mala, mada je veća nego što bi bilo opravdano nivoom razvijenosti (računatim kao BDP po glavi stanovnika u kupovnoj snazi, PPP). U odnosu na Austriju, recimo, potrošnja energije je znatno manja. Tabela 2, opet, prikazuje gubitke energije u prenosu i distribuciji. Reč je, dakle, o tehničkim i tržišnim gubicima.

Sve zemlje pokazuju veoma značajan višak izgubljene energije, kako u odnosu na Evropu tako i posebno u odnosu na Austriju. Ovi gubici su posledica zastarelosti prenosnih sistema i veoma loše efikasnosti naplate upotrebljene energije. Sa ekonomske tačke gledišta, ovi drugi gubici su značajniji, jer to ima posledice po cenu i po isplativost investiranja u ovaj sektor. Naravno, predstavlja i trošak poreskog obveznika. Tabela 3 prikazuje zagađenost merenu količinom mikročestica u vazduhu. One uglavnom potiču od sagorevanja. Kao što se vidi, stanje je posebno rđavo u Albaniji i Moldaviji i nije dobro u Hrvatskoj, dok je u ostalim zemljama ispod evropskog proseka. U tabeli 4, konačno, prikazuje se zagađenost ugljendioksidom i po tome sve ove zemlje stoje bolje od evropskog proseka, mada ne i kada se uzme u obzir nivo razvijenosti. Zanimljivo je da se mogu relativno pozitivno porediti sa Austrijom, što malo čudi. Iz čega se ovoga može zaključiti da postoje ekonomski i tehnički problemi u proizvodnji i snabdevanju energijom, ali da nije reč o zemljama koje imaju preveliku potrošnju i koje su ozbiljno zagađene. Ovo je bar delimično posledica velikog pada proizvodnje, posebno u industriji, tako da je pala i potrošnja, a smanjen je broj zagađivača. Naravno, postoje ozbiljni problemi u pojedinim krajevima i sa pojedinim industrijama. Cena i regulacija U većini ovih zemalja, a svakako u Srbiji i na Kosovu, za koje nema uporedivih podataka, energetski sektor je vertikalno integrisan i državni je monopol. To dovodi do velikog broja problema i do značajnih neefikasnosti, od kojih valja pomenuti tri. Prvi potiče od politizacije ciljne funkcije. Naime, državni monopol, na primer u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom, nema za cilj uvećavanje vrednosti kompanije, ili bar nema samo taj cilj. Ima i značajnu političku ulogu, a i socijalnu. Usled toga, manipuliše se cenom, jer ona može da ima značajan uticaj na političku popularnost vlade i ponašanje glasača. Ovo ima za posledicu rđavu upotrebu tog resursa i kvari kompaniju koja se time bavi, posebno utiču rđavo na poslovodstvo.






Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Lignit: Forsirati ili čuvati

 abela 1: Korišćenje energije, ekvivalentno kg T nafte, per capita, 1999-2004. godine Prosek, 1999-2004.

Višak, zavisno od BDP PPP pc

U odnosu na Austriju -

Evropa

3.368

-

Austrija

3.842

2.265

-

Albanija

619

402

-1.863 -1.499

Bosna i Hercegovina

1.077

767

Hrvatska

1.847

1.296

-970

744

668

-1.597

Srbija i Crna Gora

1.768

1.459

-806

Makedonija

1.324

1.006

-1.260

Moldavija

 abela 2: Gubici u prenosu i distribuciji T električne energije, u % od proizvoda, 19992004. godine Prosek, 1999-2004.

Višak, zavisno od BDP PPP pc

U odnosu na Austriju -

Evropa

11,5

-

Austrija

5,3

9,0

-

Albanija

41,3

41,8

32,8

Bosna i Hercegovina

16,4

17,1

8,1

Hrvatska

18,5

19,7

10,7

Moldavija

45,5

45,7

36,7

Srbija i Crna Gora

16,3

17,0

8,0

Makedonija

17,8

18,5

9,5

Drugi je problem u vezi sa pojavom nestašica. U tome je posebno zanimljiv slučaj Kosova, ali i Albanije. Na Kosovu su uložena značajna sredstva, ali su nestašice velike i prekidi struje česti i dugi. Sličan je slučaj u Albaniji. Mada postoje problemi na strani ponude, a i kada je reč o prenosu, nema sumnje da je najveći problem rđav menadžment i neplaćanje računa. Tako, kosovska kompanija za proizvodnju i distribuciju električne energije pravi godišnje gubitke od oko 50 miliona evra. To je mnogo za kosovski budžet, mada je malo za EPS, u apsolutnim iznosima. Treći je problem u tome što je veoma teško konkurisati ovom monopolu. Tamo gde su nestašice stalno prisutne, ima mesta za privatnu incijativu, slično kao u slučaju svake druge robe ili tržišta. I zaista, prema nekim istraživanjima, privatni generatori energije su veoma u upotrebi, a neki snabdevaju strujom komšije na komercijalnoj osnovi. Naravno, tehnički posmatrano, ali i komercijalno, to je veoma skupa struja, pa postoje granice dokle se takva privatna inicijativa može širiti. Jasno je, međutim, da bi povećana konkurencija omogućila veći rast privatnih investicija i proizvodnje. Tu je sada važna regulativa. Da bi se uspostavila tržišna cena, potrebna je konkurencija. A to podrazumeva otvaranje toga sektora i postojanje regulatornog tela koje se stara za funkcionisanje toga tržišta. To telo, opet, bi trebalo da se rukovodi meritokratskim načelima, trebalo bi da bude nezavisno u istom smislu kao, recimo, centralna banka. U Srbiji a i drugde, to su politizovane institucije, tako da one imaju istu ciljnu funkciju kao i političke partije, uglavnom one na vlasti. Iz tog razloga, ne postoji ni konkurencija niti nekakva valjana kontrola antimonopolskog ponašanja. Na Kosovu je kompanija komercijalizovana, ali je svejedno subvencionisana. Slično je i u drugim zemljama, budući da je čitav proces liberalizacije ovoga sektora na samom početku. Sve dok je tako, veoma će biti teško proizvođačima alternativne energije da uđu na to tržište i da na njemu posluju i rastu. Opet, neza-


12. NOVEMBAR 2007

|

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

Sunce: neiskorišćeni potencijal

visna regulatorna tela bi pomogla, ali ona za sada nemaju neki veliki uticaj, kada uopšte postoje.

 abela 3: PM10, na nivou zemlje, u T mikrogramima po kubnom metru, 1999-2004. godine Prosek, 1999-2004.

Višak, zavisno od BDP PPP pc

U odnosu na Austriju -

Evropa

29,5

-

Austrija

36,7

62,5

-

Albanija

58,8

62,4

-0,2

Bosna i Hercegovina

20,7

25,8

-36,8

Hrvatska

34,2

43,2

-19,4

Moldavija

40,1

41,4

-21,1

Srbija i Crna Gora

17,1

22,0

-40,6

Makedonija

24,1

29,3

-33,2

 abela 4: CO2 emisija, u metričkim tonama T per capita, 1999-2004. godine Prosek, 19992004

Višak, zavisno od BDP PPP pc

U odnosu na Austriju -

Evropa

6,9

-

Austrija

8,0

5,0

-

Albanija

0,8

0,4

-4,6

Bosna i Hercegovina

4,8

4,2

-0,7

Hrvatska

4,8

3,8

-1,2

Moldavija

1,6

1,5

-3,5

Srbija i Crna Gora

5,2

4,6

-0,4

Makedonija

5,4

4,8

-0,1

Kvote i subvencije Kada bi tržište energijom bilo sasvim liberalizovano, da li bi cena bila takva da bi proizvodnja energije iz alternativnih izvora bila isplativa? Kako sada stoje stvari, najverovatnije je da najveći broj takvih izvora nisu konkurentni. Njihova privlačnost se povećava sa uvođenjem kvota i indirektnom ili direktnom subvencijom. U Evropskoj uniji već postoje kvote za proizvodnju energije iz alternativnih izvora. U tom slučaju, proizvodnja i snabdevanje energijom iz inače skupljih izvora postaje ekonomski isplativo. Ovde je reč o intervenciji države koja želi da smanji eksterne efekte prljavih izvora energije. Pored regulative koja povećava troškove proizvodnje, jer zahteva vođenje računa o zagađivanju, subven-

Privlačnost obnovljivih izvora energije se povećava uvođenjem kvota i indirektnom ili direktnom subvencijom cioniše se i skuplja, ali čistija, proizvodnja energije. Tu postoje uslovi za ulaganja u proizvodnju energije iz alternativnih izvora za izvoz. Na prostoru Srbije i Kosova, međutim, daleko je najveći interes za ulaganje u proizvodnju struje iz lignita i za njen izvoz. Ima i interesa za ulaganje u hidroelektrane, tako da je teško videti da ima mnogo prostora za ulaganja i razvoj alternativnih izvora energije, osim ukoliko se ne obezbede odgovarajuće kvote ili subvencije.






Alternativna energija na Kosovu

Teksas - vodeći proizvođač zelene energije u SAD

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007


12. NOVEMBAR 2007

|

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

Majkl Veber

Menadžment energetske tranzicije Kombinacija teksaške energetske ekspertize i finansija na jednoj strani i srpske posvećenosti čistoj energiji, partnerstvu sa EU i prirodnim izvorima na drugoj može biti izuzetno korisna za obe zemlje

S

rbija i Teksas imaju čitavu paletu različitosti: jezik, kulturu, istoriju, situaciju. Ipak, kad govorimo o energiji, postoje neke sličnosti. Obe države imaju prirodne izvore i stratešku poziciju koja je veoma važna u svetskom protoku energije. Teksas ima ekstenzivne izvore nafte i gasa, ali i luke koje se odlično uklapaju sa tankerima iz celog sveta. Srbija, opet, ima biomasu, ugalj i reke, plus stratešku geografsku poziciju koja se nalazi između fosilnih tečnih goriva Bliskog istoka i potrošača u Evropskoj uniji. Obe države, takođe, traže načine održivog ekonomskog rasta i prosperiteta i mogu mnogo toga da dobiju razvojem novih tehnologija u sferi energije, koje opet mogu dovesti do toga da se postojeći izvori što bolje iskoriste i energiju povedu u budućnost. I Srbija i Teksas su nekada bili energetski izvoznici, a danas su uvoznici energije i teže da ponovo postanu izvoznici. Konačno i najvažnije, obe se nalaze na ivici globalne energetske tranzicije, u situaciji kojom nisu sigurne kako da upravljaju. Teksas je uspeo da se prebaci u eru zelene energije bez bankrota glavnih naftnih i proizvođača gasa, a Srbija mora da krene u pravcu EU standarda obnovljive energije i smanjenja emisije ugljendioksida, a da istovremeno zadovoljava svoje energetske potrebe uz ekonomski razvoj i bez povećavanja zavisnosti od uvoza energije.

Ukoliko bi Srbija i imala političku volju da poboljša energetski sistem, nedostaju joj finansijska sredstva i energetska ekspertiza da realizuje takvu jednu akciju u masovnim razmerama Zabrinutost zbog ekoloških efekata tradicionalne proizvodnje vodi Teksas u traženje alternativnih solucija. Teksas je 1999. godine usvojio zakon koji zahteva dodavanje kapaciteta od 2.000 megavata obnovljive energije u sistem do 2009. godine. Ovaj cilj je postignut tri godine ranije nego što se očekivalo. Iako zvanična politika Teksasa ne priznaje klimatske promene, Teksas je vodeći proizvođač zelene energije u SAD, paradoksalno veći i od Kalifornije i drugih država koje ih priznaju. Teksas je, zapravo, samo iskoristio svoje prirodne resurse obnovljive energije koji su veći od bilo koje druge države u SAD. Ako išta ovde može biti poučno, to je činjenica da teksaške kompanije ne bi ulagale u projekte koji ne obećavaju zaradu. Ključna poluge nedavnog uspeha je jedinstvena kombinacija liberalizacije tržišta i zvaničan stav vlade da određeni procenat mora biti dobijen iz obnovljivih izvora (bez određivanja koji su to izvori), i naravno finansije spremne da budu uložene u profitabilan posao.

Iskustvo Teksasa Pitanje koje se ovde postavlja glasi: da li energetsko iskustvo Teksasa može ikako da bude od koristi Srbiji, i obrnuto? Energetska legenda u Teksasu je počela 10. januara 1901. godine kada je otkriveno masivno naftno polje u okolini Hjustona koje je otvorilo novo energetsko poglavlje zemlje sa proizvodnjom od 100.000 barela dnevno Uzdrmana tradicija sa samo jednog polja. Istovremeno izvesni Uprkos svim sličnostima, ove dve oblasti imagospodin Markus Semjuel revolucionarno je ju vrlo različit sklop okolnosti kako da upravotkrio novi način transporta za svoju kompaljaju energetskom tranzicijom. Teksas ima novi zeleni niju, to jest naftne tankere. Kasnije je ta komprednost u dugoročnoj energetskoj kulturi, panija postala najdominantnija naftna komkoja uključuje ekstenzivnu infrastrukturu, energetski kapaciteti panija na svetu – Royal Dutch Shell. Tako je odnosno rafinerije, cevovode, distribucione Teksas zbog blizine svojih luka i naftnih polja terminale i slično, zajedno sa velikim brojem mogao tankerima da izvozi u ceo svet, prima na preradu sirovu eksperata iz domena energetskih finansija, prava, proizvodnje naftu, tako da je vremenom dobio naziv “svetska energetska itd. Štaviše, ukoliko Teksas odluči da proaktivno upravlja ovom prestonica”. energetskom tranzicijom imaće dovoljno finansijskih sredstava Proizvodnja energije je rasla dostigavši svoj vrhunac 1972 godi- da to i učini. S druge strane, međutim, ova dugoročna energetne. Iako prozvodnja opada poslednjih 35 godina, Teksas i dalje ska tradicija je važan faktor, jer su promene u tom slučaju teže ostaje značajan činilac na svetskoj energetskoj sceni. – često je jeftinije izgraditi novu kuću prema najmodernijim

2.000 MW




10

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Potencijal obnovljive energije TEKSAS MONTANA KANZAS SEVERNA DAKOTA JUŽNA DAKOTA VAJOMING NEBRASKA NOVI MEKSIKO KOLORADO BIOMASA

OKLAHOMA 0

1

2

3

standardima, nego adaptirati postojeću koja bi imala sve te moderne standarde. Sa sličnom se situacijom suočavamo u energetskom sistemu Teksasa. Promeniti postojeću infrastukturu kompletno novim sistemom, bila bi izuzetno skupa investicija. Takođe, uzdrmati tradiciju zasnovanu na nafti i gasu može da izazove kulturni ili narodni otpor. Na primer, naši političari imaju problema da priznaju klimatske promene. Stoga teksaško tradicionalno vođstvo u globalnoj energetskoj industriji rizikuje da bude izgubljeno od zemalja kao što su Kalifornija ili Danska, koje agresivno vode svet energetskim zelenim putem. Suprotno, Srbija ima manje kulturnih barijera u tom smislu da bi napravila tražene investicije, izgleda filozofski pripremljenija na svet bez ugljendioksida i nalazi se u poziciji kad su joj potrebni dodatni energetski kapaciteti. Stoga Srbija ima sjajnu

Iako zvanična politika Teksasa ne priznaje klimatske promene, Teksas je vodeći proizvođač zelene energije u SAD, paradoksalno, veći i od Kalifornije i drugih država koje ih priznaju šansu da može da izgradi svoje zelene kapacitete potpuno od nule i ne mora da radi nikakva infrastukturalna prilagođavanja kao Teksas. Za razliku od Teksasa, Srbija ima mnogo manju površinu sa koje može da crpi svoje prirodne izvore kao što su vetar, sunce ili biomasa, ali ima više padavina tokom godine i proizvodnja biomase po kvadratnom kilometru može biti mnogo veća nego u Teksasu. Takođe, populacija je daleko gušća, pa su samim tim i troškovi transporta manji. Ipak, glavni srpski adut je blizina Evropske unije i njenih potrošača, tako da Srbija može realno da zaradi prodajući zelenu energiju evropskim potrošačima. U budućnosti vrlo je moguće da će i sama EU tražiti takve mogućnosti plasiranja offset

4

5

VETAR

6

SUNCE

7

8

zelene proizvodnje i u drugim zemljama kako bi bez menjanja sopstvene proizvodnje dostigla nivo smanjenja emisije ugljen dioksida. Biodizel šansa Štaviše, EU zahteva od korisnika potpisivanje dugoročnih fiksnih tarifa za zelenu energiju, pa tako na primer u Grčkoj preduzetnici imaju insentiv za početni kapital solarnih panela, jer imaju sigurnu dugoročnu cenu i osiguran profit. U SAD nemamo takve dugoročne ugovore, ali oni mogu da budu izuzetna mogućnost za partnere EU. Nemačka, na primer, ima veoma razvijenu poziciju u svetskim razmerama na polju solarne energije iako ima daleko nepovoljniji položaj od Srbije. Kako je njihova odlučnost da se odupru zavisnosti od ruskog gasa dovela do toga da potenciraju solarnu energiju, nije isključeno da bi bili spremni da koriste i srpske potencijale u tom smislu. Ipak najveći potencijal za Srbiju predstavljaju biogoriva, tačnije biodizel. Potražnja EU za biodizelom raste i trenutno je najviša na svetu. Ali paradoksalno, proizvodnja biodizela može da dovede, umesto do smanjenja emisije ugljendioksida, do povećanja na drugim mestima gde se krče šume za proizvodnju. Zato zemlje poput Holandije danas traže ko će da garantuje proizvodnju biogoriva koje će istovremeno da bude i ekološki opravdano. Ako Srbija može da proizvede takvo ekološki opravdano biogorivo, imaće zagarantovane kupce. U tom smislu korišćenje algi za proizvodnju biodizela prevazilazi problem “hrana ili gorivo” i ekološki je opravdan. Ukoliko bi, međutim, Srbija, da kažemo, i imala političku volju da se na taj način poboljša energetski sistem, nedostaju joj finansijska sredstva i energetska ekspertiza da realizuje takvu jednu akciju u masovnim razmerama. U tom smislu mi ovde razmatramo mogućnosti partnerstva između Srbije i Teksasa, koje bi moglo da pomogne obema zemljama da dostignu svoje ciljeve u energetskom sektoru. Kombinacija teksaške energetske ekspertize i finansija na jednoj strani i srpske posvećenosti čistoj energiji, partnerstvo sa EU i prirodni izvori na drugoj – može biti izuzetna. Štaviše, Srbija može tako da postane i energetski izvoznik obnovljive energije, što bi bio dodatni bonus koji bi pomogao EU da ostvari svoje energetske ciljeve.


12. NOVEMBAR 2007

|

magazin poseban dodatak

Alternativna energija na Kosovu Miodrag Zlatanović

Nije problem zakon Trenutno u Srbiji realizujemo nekoliko projekata u sektoru obnovljivih izvora energije, čiji je cilj da se preciznije utvrdi potencijal energije sunca i vetra. Što se zakonske regulative tiče, obnovljivim izvorima energije je Strategijom razvoja energetike do 2015. godine i Zakonom o energetici dat prioritet i njihov razvoj će morati da krene. To nije problem, ali mnoge druge stvari nisu rešene. Ovde, recimo, postoji mišljenje da energija iz obnovljivih izvora treba da ostane u Srbiji, što može predstavljati problem potencijalnim investitorima koji bi želeli da je izvoze, jer je na ovdašnjem tržištu suviše jeftina. Mi ćemo gurati projekte obnovljivih izvora energije. Ovih dana u Vršcu će biti pokrenuto merenje vetra da vidimo potencijal na tom području. Evropa je trenutno zauzeta zelenim izvorima energije i izgradnjom potrebne infrastrukture, a Srbija treba da bude deo toga.

Miodrag Zlatanović: Moramo preciznije utvrditi potencijal vetra

Sijka Pištolova

Monopoli Sijka Pištolova: Stručni kadrovi u Srbiji su i dalje lobisti za EPS

Više volim da koristim termin obnovljivi izvori energije, jer kad kažem alternativni izvori, to obično znači nešto jako skupo i neprihvatljivo. Kada jednog dana prorade vetrenjače u Vojvodini i širom Srbije, veliko pitanje će biti kako ih priključiti na mrežu, visokonaponsku ili distributivnu, kada bolje od mene znate da Elektroprivreda Srbije na obnovljive izvore energije gleda kao na smrtnog neprijatelja, jer se plaši da će izgubiti sopstveni monopol. Lično sam ubeđena da je Srbija kao zemlja, mislim pre svega na stručni kadar u Agenciji za energetiku koja bi trebalo da bude regulator, i dalje lobista za EPS. Znači, obnovljivi izvori energije, bez obzira da li je reč o vetrenjačama ili biogasu, ovde se u stručnim krugovima i dalje doživljavaju kao neprijatelji zato što se većinu stručnjaka finansiraju EPS i NIS. U takvim okolnostima je normalno da nisu zainteresovani za obnovljive izvore energije. Pitanje priključivanja na mrežu nije, inače, karakteristika Srbije. To je glavni problem i u Bugarskoj i Makedoniji, gde postoje vetrogeneratori, ali im lokalni monopoli jednostavno ne dozvoljavaju da se priključe na mrežu i prodaju struju koju proizvedu.

11


12

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Veroslav Janković, Viktorija grupa

Problematična regulativa

Veroslav Janković: Zakon o energetici – mrtvo slovo na papiru

Većina vas verovatno zna da je Viktorija grupa vlasnik jedine prave fabrike biodizela u Srbiji, kapaciteta 100.000 tona godišnje u Šidu. Zato prilično dobro znamo ovdašnju situaciju sa obnovljivim izvorima energije. Iz sopstvenog iskustva znam da je u Srbiji zakonska regulativa jako problematična. Istina, imamo Zakon o energetici koji je mrtvo slovo na papiru jer ne postoje podzakonska akata. Jedna od ključnih stvari koje bi mogle generalno da pokrenu ulaganja u energetski sektor Srbije i obnovljive izvore energije jeste, naime, jasno definisan tarifni sistem. Mi ga nemamo, iako o tarifama pričamo već duže vreme. Jedan od najvećih problema Srbije u pogledu obnovljivih izvora energije je, ipak mali broj stručnih ljudi, odnosno nerazumevanje problematike. Ovaj problem registrovan je čak i u zvaničnim dokumentima resornog ministarstva. U Ministarstvu energetike imamo, recimo, samo Antonelu Solujić koja se bavi obnovljivim izvorima energije, znači, slovima, jednu osobu. U Agen-

Jedan od najvećih problema Srbije u pogledu obnovljivih izvora energije je mali broj stručnih ljudi, odnosno nerazumevanje problematike

ciji za energetsku efikasnost imamo isto samo jednog čoveka, gospodina Rastislava Kragića, koji se bavi ovim sektorom, dok u regulatornoj Agenciji za energetiku nema nijedna osoba. U svim vladinim institucijama obnovljivim izvorima energije zvanično se bave samo dva čoveka. Za ovim okruglim stolom ima

više, da ih tako nazovem, vaninstitucionalnih kadrova. Dva čoveka u državi, i ako imaju najbolju nameru, ne mogu da donesu neophodnu regulativu. S druge strane, mislim da ni spoj mediji, nevladine organizacije, privreda i vlada nije baš dobro izbalansiran. Nema tu jakog guranja, impulsa, prisiljavanja ministarstva da se bavi tom problematikom. Nešto veće zalaganje je primećeno u novom ministarstvu ekologije koje pokušava da doprinese razvoju obnovljivih izvora energije, tako da smo konačno ratifikovali Kjoto protokol. Sad bar možemo da pristupimo nečemu što donosi CDM, znači možemo da trgujemo i radimo neke projekte, ali to je još uvek daleko od pravih projekata Kjoto protokola. Osnovni problem je taj što sve to traje do 2012. godine, a projekti koji su već započeti ne mogu da konkurišu, tako da smo već dobrim delom zakasnili i tu imamo jako malo prostora. (Ne)vidljive mogućnosti Prva stvar koja nama treba je jasno identifikovanje potencijala. Znači, ono što bi stvarno trebalo da se posle ovakvih skupova donese ili napravi je neka spona između privrede, fakulteta, instituta itd. Da se uzmu sve te studije koje su razni ljudi pravili i utvrde potencijali Srbije za proizvodnju iz malih hidrocentrala, vetrogeneratora, biodizela i eventualno bioetanola. S druge strane, treba reći šta su potencijali Kosova, koji se drastično razlikuju. Budući da dolazim iz industrije biogoriva, govoriću nešto više o tom sektoru. Potencijal Srbije za proizvodnju biodizela je nesporan i kreće se oko 200.000 tona. Ne postoji, međutim, zakonska regulativa koja propisuje obavezu umešavanja i otkupa tog biodizela od strane NIS-a i ostalih uvoznika nafte, tako da smo prinuđeni da prodajemo samo čisti biodizel, čije je učešće na tržištu bioderivata najmanje. Što se pak tiče potencijala za proizvodnju bioetanola, mislim da u Srbiji postoji potencijal proizvodnje celuloznog etanola, čak i BTL-a, biodizela druge generacije, ali to se opet odnosi na zasnivanje plantaža brzo rastućeg drveća, kultivisanje močvarnih ili slanih zemljišta, što je jako dobar projekat. Da bi se takvi projekti realizovali, međutim, mora da postoji vrlo snažna međusektorska saradnja koja ne postoji u ovoj vladi niti je postojala u prethodnoj ili bilo kojoj srpskoj vladi. Znači, treba da sednu ministri ekologije, poljoprivrede, energetike i saobraćaja, ako ga imamo, i naprave radnu grupu koja će sagledati koju je regulativu neophodno doneti i koje ćemo programe finansirati. Kad sam već kod biogoriva, Kosovo ima potencijal za alge koje vole da žive pored termoelektrana i uglja. Možda se tamo mogu raditi postrojenja


12. NOVEMBAR 2007

|

magazin poseban dodatak

Alternativna energija na Kosovu

Šume: Biodizel druge generacije

za proizvodnju biodizela iz algi ili, recimo, da se radi gasifikacija uglja i kako bi se na taj način proizvodila čistija energija ili nešto što nije možda potpuno obnovljiv izvor energije, ali jeste dobro za energetsku bezbednost Kosova. Kada je reč o električnoj energiji, Srbija ima jako veliki potencijal, pogotovo u hidroelektranama. Već više od 20 godina, ispravite me ako grešim, postoje studije Jaroslava Černog i Energoprojekta, kao i neke iz bivše Jugoslavije, ali zbog nepostojanja tarifnog sistema jednostavno nema stimulacija u ovoj oblasti ni na jedan jedini način. Niste mogli da uzmete sredstva po Kjotu, niti ste mogli da uzmete sredstva na osnovu prodaje električne energije. Zbog čega bi uopšte neko finansirao izgradnju hidroelektrane? Kao što je gospođa Pištolova rekla, lobisti iz EPS-a ne doprinose razvoju obnovljivih izvora. Mislim da oni, zapravo ne razumeju situaciju i činjenicu da bi iz svega toga mogli imati veliku korist. Kad bi se usvojili tarifni sistemi, cena struje bi morala da ode gore, pa i za električnu energiju koju proizvodi EPS. Na taj način došli bi do ekonomske cene struje i EPS bi mnogo bolje stajao. Nedavno sam razgovarao sa bivšim direk-

U svim vladinim institucijama obnovljivim izvorima energije zvanično se bave ukupno samo dva čoveka, koja i pored najbolje namere ne mogu da donesu neophodnu regulativu torom jedne velike naftne kompanije iz EU, koji je bio jedan od glavnih lobista da se u njihovoj zemlji usvoji zakon o obavezi umešavanja biogoriva, jer je na taj način video potencijalni profit za svoju kompaniju. U tom trenutku je biodizel je, naime, bio znatno jeftiniji zbog akciza. Nakon donošenja zakona koji je regulisao ovu oblast, dobit njegove kompanije povećana je za oko 17 odsto.

13


14

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Branimir Jovanović

Cvrkut ptica Dao bih nekoliko komentara o položaju nevladinih organizacija u Srbiji, šta zapravo mi radimo, odnosno šta pokušavamo i kakva je saradnja sa drugim relevantnim institucijama kada govorimo o obnovljivim izvorima energije. Ne znam toliko o radu OEBS-a, ali moram da kažem nešto pozitivno vezano za ovu organizaciju. Zahvaljujući OEBS-u nedavno je prvi put pokušano da se objedine nevladine organizacije u Srbiji koje se bave obnovljivim izvorima energije. Doneli smo deklaraciju koja je naš pokušaj da se pridružimo apelu da se cela situacija u zemlji kada su u pitanju obnovljivi izvori energije poboljša. Naravno, to je jedna slaba sila u odnosu na ono što je potrebno da se uradi, ali ipak nam je omogućilo da steknemo bolji uvid u celokupnu situaciju. Složio bih se sa opštom konstatacijom da je situacija zaista jako loša, u smislu da ne postoji sistem koji objedinjuje sve relevantne faktore koji bi trebalo da se izbore i naprave jedan drastičan pomak. To je ono što ste vi govorili, način kako da mi u postojećoj režiji države nađemo neko svoje malo učešće u onome što nam nude, ali mislim da definitivno država ne radi svoj posao i da je tu potrebno nešto učiniti. Čini mi se, međutim, da nema dovoljno pritiska na državu i institucije, što je možda jedan od glavnih problema zbog čega je zapravo naš glas, nas

Branimir Jovanović: Pritisci na državu su nejaki

Privreda, nevladin sektor i međunarodne organizacije su tri poluge pritiska na državu da se neke stvari ovde promene na bolje koji se zanimamo za taj problem, kako kažu, cvrkut ptica. Mislim da je to tema o kojoj bi trebalo razmisliti. Što se tiče nevladinog sektora, kada smo se pripremali za šestu međunarodnu konferenciju, razgovarali smo o tome šta će se desiti kada taj događaj prođe. U tom smislu smo prinuđeni na neku samoorganizaciju i to i pokušavamo. U nevladinom delu koji se bavi obnovljivim izvorima energije na ovoj konferenciji bilo je prijavljeno oko 15 organizacija, od toga je četiri ili pet bilo aktivno u pripremi deklaracije. Sve u svemu, taj sektor je veoma mali i sad pokušavamo nekako zajednički da napravimo neku vrstu memoranduma o saradnji. U Pećincima, recimo, pokušavamo da napravimo demonstracioni centar za nove izvore energije koji bi okupio nevladine organizacije koje bi na sistematičniji i malo jači način dale svoj glas. U tom smislu i nama je potrebna pomoć i podrška i prosto mi se čini da bi ovakve skupove mogli da iskoristimo za neke konkretne zaključke koji bi bili mali akcioni planovi za dalje, jer inače mislim da su promašeni. Nevladin sektor može da postane važan činilac i važno sredstvo pritiska da bi se neke stvari promenile. Znači, privreda, nevladin sektor i naravno međunarodne organizacije su tri poluge pritiska na državu i da se neke stvari ovde promene na bolje.

Institucionalni bojkot Miodrag Zlatanović: Da li je EPS zainteresovan za višu cenu? Oni stalno kažu da jesu. Vladimir Gligorov: Da, ali imam utisak da su oni više zainteresovani za subvencije, jer je cena električne energije socijalna kategorija u Srbiji. Sasvim je moguće da postoji, govorim hipotetički, neki ugovor između Vlade i EPS-a da struja bude nešto jeftinija. Vlada, s druge strane, na taj način subvencioniše EPS, recimo kad je reč o investicijama ili pokrivanju gubitaka. Veliko je pitanje, zato, da li su oni zaista kao kompanija zainteresovani za višu cenu, jer ovo što vi govorite bi tome vodilo, ali onda vi imate problem, a to je da viša cena nije ono što vlada želi. Veroslav Janković: Ja sam elektroinženjer, i kao student sam imao predmet koji se zvao Planiranje, upravljanje i eksploatacija elektroenergetskih sistema. Kada se planira razvoj elektroenergetskih sistema, bar u slučajevima monopolskog privređivanja, radilo se metodom minimalnih gubitaka, odnosno da se pravi sistem koji će generisati što manje gubitke, jer veću dobit ne može da pravi. Ne mogu, međutim, da radim procenu za koliko će mi se isplatiti investicija jer ni jedna investicija u elektroenergetski sistem u Srbiji nije bila isplativa. Diplomirao sam kod profesora Gerića, koji je bio direktor Elektroprivrede Srbije i uvek sam od njega slušao priču da treba veća cena električne energije. Logično je da svaki sistem, ma koliko monopolski bio, treba da bude ba-

ziran na principu održivog razvoja, odnosno da sam može da generiše određeni profit koji će mu omogućiti dalja ulaganja. Generalno, svuda je proizvodnja električne energije profitabilna stvar. Vlada se jeste kod nas opredelila da cenom električne energije čuva socijalni mir. Ako je tako, onda treba čuvati samo socijalno ugrožene kategorije. Može se naći mehanizam da se subvencijama ide prema penzionerima i siromašnim građanima, odnosno da im se pomogne oslobađanjem ili kroz delimično plaćanje računa. Vladimir Gligorov: To razumem, ali vi analizirate prirodu kompanije koja se zove EPS, ne sa stanovišta šta je normativno u redu ili šta je u redu sa ekonomske strane gledišta, već gledate jedan monopol i njegovu vezu sa vladom, kao i način na koji on funkcioniše. Koliko znam, a prvi put sam na tome radio pre trideset godina, nemam utisak da su oni zainteresovani za ovo o čemu vi govorite. Tu je taj problem sa EPS-om. Bez restrukturiranja te kompanije, ja mislim da ćete vi teško imati promenu kulture, mentaliteta pa i shvatanja šta oni treba da rade. Da li je to problem sa EPS-om ili je opet problem odozgo, od vlade? Veroslav Janković: Sad smo onda na pravom terenu. Naravno da nije u interesu vlade da preduzeće živi samo, da ima profesionalni menadžment i ide napred. Miodrag Zlatanović: Postoji inženjer u EPS-u koji je zadužen za obnovljive izvore energije, znači formalno...


12. NOVEMBAR 2007

|

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

Zvezdan Kalmar

Globalni problem Moram, nažalost, da se složim s tim da nevladine organizacije trenutno nemaju bitnu ulogu razvoju energetskog sektora. U Srbiji je to zbog relativne slabosti nevladinog sektora, ali energetski sektor u celoj srednjoj i istočnoj Evropi i Rusiji nevladine organizacije prate veoma pažljivo zbog visokih ekoloških i ekonomskih rizika koje ovaj sektor nosi, kao i geostrateških, političkih i socijalnih rizika. Što se tiče situacije u Srbiji, sve to ne bi imalo veze kada bi energetska situacija bila samo naše lokalno pitanje. Energetska situacija je i te kako globalna i Srbija će zbog svoje pozicije i toga da se nalazi na liniji transkontinentalnih naftovoda koji već postoje ili su u planu da budu prošireni, biti uvučena u tu igru geostrateških interesa. Vezivanjem za te projekte Srbija će praktično promovisati i dalje upotrebu fosilnih goriva i pojačavanje njihove eksploatacije. Zbog toga moramo da govorimo o razvoju obnovljivih izvora u Srbiji i pokušavamo da nađemo izlaz kako da upotrebimo biomasu, pravimo biodizel i koristimo vetar. Međutim, s druge strane, pojačavanjem upotrebe drumskog prevoza jačamo taj deo industrije. Što se tiče komentara da Srbija u stvari ima samo neke džepove

Zvezdan Kalmar: Moramo sami tražiti sredstva za OIE

Veroslav Janković: Moram da pitam, koliko zaposlenih ima EPS? Miodrag Zlatanović: Nemojte mene pitati, ja nisam iz EPS-a, samo dajem informacije. Druga stvar koju bih želeo da kažem je da ministarstvo energetike za ulaganje u nove obnovljive izvore energije nema nikakva sredstva na raspolaganju, za razliku od Vojvodine koja je ta sredstva formirala. Tu je velika razlika. Pored toga, Vlada ima Agenciju za energetsku efikasnost, koja je određena da bude predstavnik države za obnovljive izvore energije. Znači, ukoliko neki strani investitor hoće da investira u Srbiji u vetar, javiće se toj agenciji. Oni su uostalom dobili donaciju od 204.000 evra za obuku, sada obilaze Evropu i obučavaju se. Agencija je podigla tri stuba za merenje vetra, istina, ne baš na najboljim lokacijama, ali dobro. Formalno gledano, sve to je u redu. Sad, to što ministarstvo apsolutno nikakva sredstva nema i što je došlo dotle da se Vojvodina, da tako kažem, otkačila i da sama gleda na svoju energetsku budućnost, to ukazuje koliko je ta politika uspešna. Sijka Pištolova: Pomenuto je da dobijamo neke donacije iz inostranstva za istraživanja korišćenja obnovljivih izvora energije. Moram navesti primer koji me je šokirao. U sklopu OEBS-ove kancelarije u Beogradu postoji odeljak koji se bavi i obnovljivim izvorima energije, za šta je dobio i donaciju. Ne znam koliko nov-

zagađenja, kada bismo uporedili situaciju u ostalim centralnoistočnim evropskim zemljama vezanu za visok intenzitet naših privreda, moje kolege iz Bugarske, Rumunije i Bosne koje su radile studije u vezi s tim ne bi se verovatno složile da naše privrede nisu energetski intenzivne. Postoji još jedna činjenica za koju mislim da je jako bitna kada govorimo o struji kao socijalnoj kategoriji. Moja mreža će u narednom periodu imati kampanju u vezi sa podzakonskim aktima koji treba da se donesu, odnosno da se istraži šta je sve potrebno da bi se smanjila birokratska procedura za uvođenje novih kompetitora na tržištu. Kada je, međutim, reč o običnom građaninu jako je bitna energetska efikasnost koja je u stvari na vrlo niskom nivou kada je u pitanju stanovanje. Imamo ogromne gubitke i u proizvodnji toplote i struje. Kod nas su čak nove gradnje, objekti koji se sada primaju, po termo snimcima energetski vrlo loši. Uloga promotera obnovljivih izvora energije u Srbije bi trebalo da bude jako bitna za svetske finansijske institucije, jer se i one finansiraju javnim parama. Te institucije bi trebalo da učestvuju direktno u ovome i zbog ciljeva koje je propisala EU. Poznato je da je EBRD Viktorija grupi dao kredit, mada pod malo čudnim uslovima, jer su napisali da nije reč o energetici već samo o agro biznisu, ali svesni smo da je baš u to vreme razvijena vaša proizvodnja biodizela. Znači, što se tiče svetskih finansijskih institucija, impuls mora dolaziti i sa naše strane, da tražimo novac za projekte obnovljivih izvora energije. EPS, recimo planira da u narednim godinama milijardu i po evra uloži u razvoj novih termoelektrana. Ako bi se to dogodilo, automatski bismo imali jednu ogromnu proizvodnju koja bi isključila neku realističnu priču o obnovljivim izvorima energije.

ca su dobili, ali to odeljenje je za ove dve godine rada uspelo da uradi sledeće: jedne godine napravilo je rečnik termina, pojmova o obnovljivim izvorima energije, a sledeće godine je samo prošireno to isto izdanje. Postavlja se, zato pitanje da li donatori iz inostranstva prave neki plan kome za šta daju novac, da ne bude da su nam za nešto pomagali, a u stvari su nam u suštini odmogli jer mi taj novac nismo usmerili na pravi put. Bolje da su sredstva data nekom domaćinstvu koje hoće samo da napravi vetrenjaču u svom dvorištu ili na svom potoku jednu malu hidrocentalu. Mislim profesore da ste vi više od mene u mogućnosti da utičete na donošenje odluka kada su u pitanju donatori. Veroslav Janković: Kada je reč o donacijama mislim da je trenutno na snazi institucionalni bojkot. U Cavtatu se 12. i 13. novembra održava radionica vezana za biogoriva i zakonsku regulativu za oblast biogoriva u regionu jugoistočne Evrope. Skup je organizovao UNIDO, koji je institucionalno, znači kroz OEBS i ministarstvo energetike definisao osam organizacija koje se u Srbiji bave biogorivima i pozvao ih na ovaj skup. Između ostalih, reč je o poljoprivrednim fakultetima iz Novog Sada i Beograda, Viktorija grupi, ministarstvima poljoprivrede i energetike. Ministarstvo, međutim, nije prosledilo sve pozive, već mislim da su pozvali samo predstavnike poljoprivrednih fakulteta. To su jako loše stvari koje ne mogu da nas odvedu napred.

15


16

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Vladimir Janković

Ogledi u Pećincima O potencijalu novih izvora energije u Srbiji se dosta dugo već zna i mislim da nisu potrebna neka velika merenja i analize da bi se došlo do podatka da li se isplati ili ne isplati ulagati u ovaj sektor. Kod nas je samo bitno što mi nemamo nikakav direktan podstrek od države. Postoje potencijali, postoje stručnjaci koji mogu da rade. Znate da se stepen razvijenosti jedne zemlje ceni po učešću njene privrede u avioindustriji i svemirskoj tehnici. Mi smo proizvodili avione, prema tome znamo da pravimo i vetrenjače i sve ostalo. Jako je, zato, čudno što su Tehnički i Mašinski fakultet godinama dobijali pare da napravi vetrenjače od 10kw i 20kw, ali novac nije iskorišćen da se tako nešto napravi.

Vladimir Janković: Pravili smo avione, možemo i vetrenjače

Naš centar za obnovljive izvore energije je naišao na dosta dobru podršku, čak iznenađujuće dobru opštine Pećinci i predložili smo im da napravimo jedan centar za nove izvore energije, onakav kakav postoji u većim gradovima u Evropi. Oni hoće

Iako u Srbiji postoji stručno znanje, istovremeno vlada ogromno neznanje među stanovništvom o mogućnostima, primeni i cenama obnovljivih izvora energije. Samim tim, cena struje još pomaže elektroprivredu da nam daju zemljište, hoće da pomognu da se izgrade objekti koji su potrebni, a mi uz pomoć stranih proizvođača koji će imati interesa u budućnosti da ovde ulažu, da podignemo demonstrativne vetrenjače i toplotne pumpe, čak da napravimo objekte koji će biti energetski veoma efikasni. Iako sam rekao da kod nas postoji stručno znanje, istovremeno postoji ogromno neznanje među stanovništvom o mogućnostima, primeni i cenama obnovljivih izvora energije. Samim tim cena struje još pomaže elektroprivredu. Ugljari su orijentisani na ugalj, njih ništa drugo ne interesuje, ne žele čak da ulažu ni u promocije. Naš centar je napravljen baš sa ciljem da uloži u promociju. Dva puta smo izlagali na sajmu energetike i na naše zaprepašćenje odziv stanovništva i nekih stručnih ljudi je bio izuzetno veliki. Nismo verovali da ljudi toliko žele da saznaju o ovoj oblasti.

Potencijali Kosova Vladimir Gligorov: Svetska banka je, koliko sam ja upoznat, a čitam sve što pišu, najviše zainteresovana u ovom momentu za lignit na Kosovu. Sijka Pištolova: Možda je to budućnost celog Balkana, možda bi svi zajedno trebalo da tamo zajednički izgradimo jednu ogromnu termoelektranu. Nekad je to i bilo u planu, ali desilo nam se u međuvremenu mnogo toga lošeg. Vi ste mi, zapravo sad dali šlagvort, jer me je malo, moram da priznam, zbunila tema ovog okruglog stola - alternativni izvori na Kosovu. Da ste rekli da raspravljamo o uglju na Kosovu, to bi mi bilo normalno. Trenutno nam, naime, izgleda neaktuelno govoriti o obnovljivim izvorima energije na Kosovu, ali za godinu-dve možda će biti mesta na Kosovu i za te nove izvore. Lično mislim da će prvo početi da niču mini hidrocentrale, jer po kosovskim selima postoje jako preduzimljivi ljudi, oko Brezovice recimo, koji već razmišljaju o tome. Koliko oni imaju podršku od njihove regulatorne agencije za energetiku ne znam, jer nemamo podatke šta se događa na Kosovu. Nemojte pogrešno da me shvatite, za mene uvek ima mesta i za ove konvencionalne izvore energije, čak i za termoelektrane i hidrocentrale ali i za obnovljive izvore energije.

Dušan Pavlović: Mislim da ste vi upravo rekli i poentu. Dakle, apsolutno postoji potencijal, ali kako je gospodin Gligorov rekao, veliki je problem u monopolima koji postoje u Srbiji. Jedan od zaključaka bi zato mogao biti da se vidi da li je nekako moguće da se privreda autonomizuje i da se napravi strategija

Problem monopola ili konkurencije u energetskom sektoru bi u načelu trebalo da reši evropska integracija, odnosno približavanje Evropskoj uniji privrednog razvoja koja ne bi toliko zavisila od monopola koji postoje u Srbiji za srpsku ili albansku zajednicu na Kosovu. Sijka Pištolova: Monopoli postoje svugde. U Srbiji ih sticajem okolnosti više osećamo na svojoj koži, ali oni postoje i u Make-


12. NOVEMBAR 2007

|

magazin poseban dodatak

doniji ili Bugarskoj. Tamošnji proizvođači vetrenjača, kao i ljudi koji žele da montiraju vetrogeneratore imaju, recimo, problem sa nekim od monopolista. U Albaniji je ista situacija. Možda grešim, ali monopoli u energetici, kako u elektroenergetici tako i u naftnom sektoru i dalje su veoma jaki i ne vidim da će se oni uskoro odreći takve pozicije. Vladimir Gligorov: Kad je reč o monopolima ili o konkurenciji u energetskom sektoru, to bi u načelu trebalo da reši evropska integracija, odnosno približavanje Evropskoj uniji. U tom smislu nije lako ni u Francuskoj, a verovatno ni u Bugarskoj, ali u načelu to bi trebalo da bude moguće. Recimo u Austriji, gde ja živim, zaista mogu da biram od koga da kupujem struju, mada to nije tako dobro kao što bi trebalo da bude, ali neki pritisak postoji. Problem u Srbiji je, naravno, ono što je bilo rečeno više puta, a to je da vi napišete dobar zakon, ali zato ne napišete primenu, jer je to način da imate i jare i pare, znači i dobar zakon i monopol. To nije problem samo u ovom sektoru, već generalno tako funkcioniše država. Što se tiče Kosova, rekao bih da je to intrigantno pitanje upravo u ovom periodu i dobro izabrana tema samo možda mi nismo dovoljno govorili o njoj, jer pre svega ne znamo mnogo o

Alternativna energija na Kosovu

Na Kosovu i u Albaniji prisutno je privatno snabdevanje energijom, ali to najčešće nije iz alternativnih izvora nego iz nafte, jer tamo ne postoji ni država niti regulatorne institucije koje bi podržale takve projekte tome, nažalost. Ali, istina je da kada imate nestašicu, to je na neki način trenutak kada bi moglo da se pojavi preduzetništvo. Upravo je sad trenutak kada bi mogli videti da se javljaju ljudi na Kosovu koji su zainteresovani da nude alternativne izvore energije, zbog toga što ovaj monopolski ili glavni izvor energije ne snabdeva tržište. Tamo su česte nestašice električne energije po nekoliko sati. U takvoj situaciji nije više problem cena, jer možete prodavati skuplje, budući da je nestašica. Veoma je,

17


18

Alternativna energija na Kosovu

magazin poseban dodatak

|

12. NOVEMBAR 2007

Dragan Urošević

Promena svesti Dva meseca sam bio u Japanu na kursu energetske efikasnosti i održivosti energije i apsolutno se slažem sa komentarom da je svest o tome kod nas jako niska. Bilo mi je jako teško da objasnim tamo, kako stručnjacima iz Japana tako i ostalima, zašto kod nas nešto ne funkcioniše, jer je njima to prilično nepojmljivo. Objasnio sam im naše probleme, od toga da ljudi ne razmljišljaju o tome da li će ugasiti svetlo do mnogo većih. To mora da se promeni, naravno kroz institucije. Interesantno je ono što sam čuo tamo. Japanci uopšte nemaju potencijala, nemaju ništa, po pitanju energetike, pa se okreću ka nuklearkama. Kod njih javno mnjenje zateže malo po tom pitanju. Kako oni rešavaju taj problem? U školi, recimo, počinju od prvog razreda da edukuju decu. Znači, i kod nas mora da se krene od školstva, preko ministarstava do promene svesti ljudi. S druge strane, tačno je i da postoji neinformisanost. Dok sam radio na Mašinskom fakultetu često su nas, recimo, zvali ljudi iz Hrvatske da pitaju gde mogu tačno da se informišu o sunčevoj energiji, vetru, i drugim obnovljivim izvorima na Balkanu.

Dragan Urošević: Krenuti od školstva

međutim, zanimljivo pitanje šta ograničava preduzetništvo na Kosovu. Verovatno je istina da na Kosovu generalno postoji problem investiranja u bilo šta, uključujući i ovaj sektor, iz hiljadu razloga. Na Kosovu i u Albaniji prisutno je čak i privatno

Jedna od mogućnosti razvoja obnovljivih izvora energije na Kosovu su alge koje vole da žive pored termoelektrana, a jako su veliki potencijal za proizvodnju biodizela snabdevanje energijom, ali nažalost to najčešće nije iz alternativnih izvora nego iz nafte, jer tamo ne postoji ni država niti regulatorne institucije koje bi podržale takve projekte. Kada gledate na malo na duži rok, problem jeste u tome što su ovde dva dominantna izvora energije lignit i voda.

Sijka Pištolova: Trebalo je da se obrate Agenciji za energetsku efikasnost, ali tamo sede partijski, a ne stručni kadrovi, u tome je problem. Dragan Urošević: Japanska vlada uslovljava industriju da svake godine mora biti, recimo za jedan odsto energetski efikasnija. U Hrvatskoj kad hoćete da gradite objekat, kad podnosite dokumentaciju, prema zakonu o planiranju izgradnje morate da podnesete

Fakultete često zovu ljudi iz Hrvatske da pitaju gde mogu tačno da se informišu o potencijalima sunčeve energije, vetra, i drugih obnovljivim izvora na Balkanu elaborat o energetskoj efikasnosti. Tek kad dobijete saglasnost da je vaš objekat energetski efikasan možete da ga gradite. Veroslav Janković: Taj podstrek, ipak, treba da krene od države. Potreban je jak impuls i odlučnost. Ne treba oni mnogo da rade, ne treba da smetaju, treba da nas puste da radimo, ali da imamo podršku za to. A kad istekne ovih 10-12 godina za koje su postavljeni uslovi uvođenja zelene energije, biće kasno da se setimo. Sada je već kasno, a tada će biti još teža situacija.

Veroslav Janković: Slažem se da je ugalj, lignit, najveći potencijal. Ali isplati li se, s obzirom na to u kakvom je stanju planeta i kako će se situacija razvijati u sledećih pedesetak godina, fokusirati se samo na termoelektrane koje koriste kosovski lignit. Taj ugalj treba iskoristiti na najbolji mogući način, a moguće su bar četiri njegove potencijale primene. Prvi su svakako termoelektrane kojima treba obezbediti stabilnost snabdevanja električnom energijom Kosova. Druga mogućnost su alge koje vole da žive pored termoelektrana, a jako su veliki potencijal za proizvodnju biodizela. Treći je CTL koji sam već pomenuo, znači pretvaranje uglja u gorivo, tako da se na taj način može obezbediti nezavisnost ili ublažiti zavisnost od fosilnih goriva i četvrti način je, gasifikacija tog uglja. Znam trenutno za jedan projekat u Poljskoj, koja isto važi za jednu od lignitom najbogatijih zemalja, gde su uložene dve milijarde evra u gasifikaciju, faktički u kontrolisano podzemno sagorevanje lignita iz kojeg se dobija gas kao mnogo čistiji i prihvatljiviji energent nego da ugalj ide kroz termoelektrane. Ovaj četvrti model, zbog male dubine kopa možda, ipak, nije pogodan. U svakom slučaju, sve to sada možda košta, ali će nam se vratiti u budućnosti. Ipak treba da živimo na ovoj planeti, a ako ovako nastavimo nećemo je imati.


Alternativna energija na Kosovu  

Alternativna energija na Kosovu

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you