Page 1

Tajna Elle i Miche • JESSICA SORENSEN


Prolog Ella Pitam se mogu li letjeti? S vjetrom i kišom u kosi i rukama širom raskriljenim, osjećam kao da bi to bilo moguće. Kada bih imala dovoljno hrabrosti skočiti preko ruba, vinula bih se u dubinu noći, baš kao ptica snažnih krila. Možda bih se onda mogla ponovno susresti s njom. »Što to radiš?« upita Micha glasnije nego obično. »Siđi odatle. Ozlijedit ćeš se.« Njegove bistre oči probole su me kroz kišu dok se rukama držao za gredu iznad glave, oklijevajući popeti se na nju. »Mislim da neću sići«, rekla sam. »Mislim da bih mogla poletjeti, baš kao ona.« »Tvoja mama nije mogla letjeti.« Održavao je ravnotežu na ogradi palube i gledao u mračnu vodu duboko ispod naših nogu. »Na čemu si ti?« »Uzela sam jednu od njezinih starih tableta.« Nagnula sam glavu unatrag te okupala lice u kiši. »Samo sam htjela vidjeti kako se osjećala i zašto je mislila da je nepobjediva.« Sišao je s grede raširenih ruku, a čizme su mu se bučno poskliznule na mokrom metalu. Munje su bljeskale iznad naših glava i sudarale se sa zemljom. »Tvoja majka nije znala bolje, ali ti znaš.« Uhvativši jednom rukom metalnu žicu iznad naših glava, drugu je ruku ispružio prema meni. »Hajde, dođi ovamo. Vraški si me uplašila.« »Ne znam mogu li natrag«, rekla sam nježno, podižući glavu dok sam se okretala prema njemu. »Nisam sigurna želim li to.« Zakoračio je bliže, a njegove guste trepavice naglo su trepnule od zapljuskivanja odozdo. »Da, želiš. Ti si jača od toga.« Njegova ruka privukla me bliže. »Molim te, samo prijeđi ovamo.« Gledala sam dolje u mračnu vodu, a moje se tijelo počelo zanositi. »Kunem ti se Bogom, Ella!« Micha je oštro viknuo, dok su mu se mišići napeli. »Daj mi ruku!« Trgnula sam se iz sanjarenja i ispreplela svoje prste s njegovima. Drugom rukom obuhvatio me oko struka i povukao nas brzo natrag do ograde palube broda, prebacivši me preko nje. Moje noge spustile su se na betonski most koji je bio prepun udubina s lokvama. Svjetla na gredama osvjetljavala su noć, a Michin auto bio je parkiran nasred mosta s otvorenim vozačkim vratima, upaljenim motorom i prednjim svjetlima. Tada je on preskočio ogradu i njegove su se ruke odjednom našle oko mene. Obgrlio me zaštitnički, kao da se boji pustiti me. U času je sve to bilo


dobro, lagano i neobuzdano. Zarila sam lice u njegova prsa, mokra tkanina bila je prislonjena na moju hladnu kožu. Njegov me miris odveo na mjesto na koje bih željela da se mogu vratiti — u djetinjstvo. Tamo gdje stvari nisu bile toliko teške, jer sam bila premlada da mogu razumjeti punu životnu stvarnost. Micha se povukao unatrag i pomaknuo mi mokru kosu s očiju. »Da mi to više nikada nisi napravila. Ne mogu bez tebe.« Ali on je trebao pronaći život bez mene, jer ja nisam znala koliko dugo mogu tako nastaviti, a da ne potonem. »Micha, ja...« Ušutkao me izraz na njegovu licu. Znao je što sam htjela reći — uvijek je to znao. On je moj najbolji prijatelj, moja srodna duša. U savršenom svijetu, prepunom cvijeća i obasjanom suncem, bili bismo zajedno, ali ovaj je svijet pun razorenih domova, pijanih očeva i majki što se olako predaju. »Žao mi je.« Zalijepila sam se za njega kao da je to moj posljednji pozdrav. »Ne želim više misliti. Bilo je to jednostavno previše i moje se misli nisu mogle umiriti. Ali sada je sve u redu. Sada ponovno mogu jasno razmišljati.« Uhvatio me za obraz, a njegov palac postajao je sve topliji dok je lagano ostavljao trag duž moje jagodične kosti. »Sljedeći put dođi k meni — nemoj samo pobjeći. Molim te. Znam da je sada teško, ali bit će bolje. Uvijek smo se uspjeli izvući iz svake, pa i najmanje loše stvari koja nas je zatekla.« Kapljice vode klizile su mu preko trepavica i obraza, sve do njegovih punih usana. Bilo je nečega u zraku. Već sam dugo osjećala da nešto dolazi. Usne su mu se razdvojile. »Ella, volim...« Pritisnula sam svoje usne na njegove, ušutkavši ga i utopivši svoje tijelo u njegovom. Dopustila sam njegovom jeziku da ljubi moj, dopustila da usiše kišu s moje donje usne i upije moj okus. Izvili smo se jedno u drugo, kao da nam ni to nije dovoljno, dok je toplina tekla kroz našu pokislu odjeću, zagrijavajući moju kožu. Mogla bih dopustiti da tako bude zauvijek, ah to bi bilo pogrešno. Djevojka za koju je mislio da je voli treba nestati. Noćas se nisam željela promijeniti, pa sam se odgurnula, udišući njegov miris po posljednji put. I onda sam otišla, ostavivši ga na mostu, na kiši, u društvu sa starom Ellom.


Prvo poglavlje Osam mjeseci poslije...

Ella Ne podnosim ogledala. Ne zato što mrzim svoj odraz ili zato što patim od fobije. Ona vide ravno kroz mene. Znaju tko sam bila; glasna, bezbrižna djevojka, koja je svijetu pokazivala što osjeća. Nisam imala tajni. Ali sada me tajne određuju. Kada bi odraz otkrivao ono što je izvana, to bi bilo u redu. Moja duga kestenjasta kosa dobro se slaže s mojom blijedom puti. Noge su mi iznimno duge i na potpeticama sam viša od mnogih dečki koje poznajem. Čak se i osjećam udobno. No, ono što me plaši je zakopano toliko duboko jer je slomljeno, kao razbijeno ogledalo. Preko ogledala na zidu spavaće sobe nalijepila sam jednu od mojih starih skica. Gotovo je potpuno prekriveno crtežima i skriva cijeli moj odraz — osim zelenih očiju, koje su zamrznute od beskonačne boli i mnogih tajni. Skupila sam kosu u neurednu punđu i pospremila svoj ugljen za crtanje u kutiju na krevetu, zajedno s ostalim priborom. Lila je uskočila u sobu s veselim osmijehom na licu i pićem u ruci. »Oh, Bože! Kako sam sretna što je gotovo.« S komode sam podignula rolu ljepljive trake za pakiranje. »Oh, Bože! Oh, Bože!« Našalila sam se. »Što ti piješ?« Bacila je čašu u mene i namignula. »Sok, ludice. Samo sam stvarno uzbuđena što je kraj. Čak ako to znači i da moram ići kući.« Za uho je zataknula pramenove kose i u torbu ubacila pribor za šminkanje. »Jesi li vidjela moj parfem?« Pokazala sam joj prstom na kutije na njezinom krevetu. »Mislim da si ga spakirala u jednu od onih. Nisam sigurna u koju, jer ih nisi označila.« Nakreveljila mi se. »Ne možemo svi biti mušičavo uredni. Iskreno, Ella, ponekad mislim da imaš opsesivno-kompulzivni poremećaj.« Na kutiju sam uredno napisala pribor za crtanje i vratila poklopac na olovku. »Mislim da si me skužila«, našalila sam se. »Sranje.« Pomirisala se. »Stvarno ga trebam. Znojim se od ove vrućine.« Otrgnula je nekoliko fotografija s ogledala na komodi i ubacila ih u kutiju koja je bila otvorena. »Zaklela bih se da je vani 45 stupnjeva.« » Čini mi se da je zapravo i toplije od toga.« Bacila sam u smeće svoje zadaće, sve ocijenjene peticom. U gimnaziji sam bila osrednji đak. Nisam baš namjeravala ići na fakultet, ali život se mijenja — i ljudi se mijenjaju.


Lila je nakosila svoje plave oči u moje ogledalo. »Ti znaš da nećemo biti u istoj sobi kada se najesen vratimo, pa ako ne uzmeš sa sobom sva svoja umjetnička djela, onaj koji dođe ovamo sve će to jednostavno baciti.« To je samo svežanj črčkarija; skice zagonetnih očiju i crnih ruža ispletenih oko kreveta punog trnja, moje ime istkano zamršenim uzorkom. Ništa od toga nije bilo vrijedno, osim jedne skice: starog prijatelja koji svira gitaru. Tu sam istrgnula, pazeći da ne uništim uglove. »Ostavit ću ih onome tko dođe«, rekla sam i nasmiješila se. »Može njima ukrasiti sobu.« »Sigurna sam da će se osoba koja dođe željeti pogledati u ogledalo.« Složila je ružičastu majicu. »Makar, ne znam zašto pokrivaš ogledalo. Ti nisi ružna, El.« »Ne radi se o tome.« Zagledala sam se u crtež koji je ulovio intenzitet Michinog pogleda. Lila mi je istrgnula crtež iz ruku i pomalo zgužvala rubove. »Jednog ćeš mi dana morati reći tko je taj zgodni dečko.« »To je samo netko koga sam poznavala.« Uzela sam joj crtež natrag. »Ali više ne razgovaramo.« »Kako se zove?« Stavila je kutiju pokraj vrata. Pospremila sam crtež u kutiju i zalijepila je trakom. »Zašto?« Slegnula je ramenima. »Samo pitam.« »Zove se Micha.« Eto, prvi put otkako sam otišla od kuće, a da sam glasno izgovorila njegovo ime. Boljelo je kao da imam knedlu u grlu. »Micha Scott.« Pogledala je preko mog ramena dok je u kutiju slagala ostatak svoje odjeće. »Puno je strasti u tom crtežu. Jednostavno ga ne vidim kao samo nekog dečka. Je li on stara ljubav ili tako nešto?« Spustila sam pokraj vrata svoju veliku platnenu torbu s odjećom. »Ne, nikada nismo izlazili.« Sumnjičavo me pogledala. »Ali ste bili blizu toga, je li tako?« »Ne. Rekla sam ti da smo jedino bili prijatelji.« Ali samo zato što ja nisam dopustila da budemo nešto više od toga. Micha me predobro poznaje i previše sam se bojala da mu dopustim da mi se potpuno približi. Svezala je svoju svjetlocrvenu kosu u konjski rep i lice raširila u osmijeh. »Micha je zanimljivo ime. Mislim da ime zaista govori mnogo o čovjeku.« Zamišljeno je kvrcnula svojim manikiranim prstom po bradi. »Kladim se da je privlačan.« »Ti se na sve dečke tako kladiš«, zafrkavala sam je, trpajući šminku u torbu. Nasmiješila se, ali bilo je tuge u njezinim očima. »Da, vjerojatno si u pravu.« Uzdahnula je. »Hoću li ja barem uspjeti vidjeti tog tajanstvenog Michu — o kojem ne želiš govoriti čitavih ovih osam mjeseci koliko dijelimo


spavaonicu — kada te iskrcam kod kuće?« »Nadam se da nećeš«, promrmljala sam, a njezino se lice objesilo. »Žao mi je, ali Micha i ja... nismo dobro završili, a ja s njim nisam razgovarala otkako sam u kolovozu otišla na koledž .« Micha čak ne zna ni gdje sam. Stavila je preko ramena svoju pretrpanu i ružičastu platnenu torbu. »To zvuči kao savršena priča za naših dvanaest sati vožnje kući.« »Kući...« Širom otvorenih očiju pogledala sam praznu sobu koja je bila moj dom posljednjih osam mjeseci. Nisam bila spremna vratiti se kući i suočiti se sa svima onima od kojih sam pobjegla. Posebno ne s Michom. On vidi kroz mene bolje nego ogledalo. »Jesi li dobro?« Lila je zabrinuto upitala. Moje su se usne razvukle u kruti osmijeh dok sam svoju paniku nagurala u kutiju sakrivenu duboko u mom srcu. »Odlično sam. Idemo.« Izašle smo s posljednjim kutijama u rukama. Prešla sam preko praznih džepova, shvativši da sam negdje ostavila mobitel. »Pričekaj. Mislim da sam zaboravila mobitel.« Položila sam kutiju na tlo, otrčala natrag u sobu i preletjela pogledom preko kante za smeće, nekoliko praznih plastičnih čaša na krevetu i ogledala. »Gdje je?« Provjerila sam ispod kreveta i u ormaru. Lagana melodija „Funhouse“ od Pink začula se ispod vreće za smeće — bio je to zvuk koji zvoni kada je broj što zove nepoznat. Podignula sam vreću i tamo je bio moj mobitel s ekranom koji je svijetlio. Pograbila sam ga, a srce mi je stalo. To nije bio nepoznati broj, već onaj kojeg nikad nisam upisala u svoj telefon nakon što sam promijenila operatera. »Micha.« Ruke su mi se počele tresti, nesposobne da odgovore, nemoćne da ga utišaju. »Nećeš se javiti?« Lila je ušla u sobu zbunjenog izraza lica. »Što se događa? Izgledaš kao da si upravo vidjela duha ili tako nešto.« Telefon je prestao zvoniti i ja sam ga strpala u stražnji džep kratkih hlača. »Moramo ići. Dugi put je pred nama.« Lila mi je salutirala. »Na zapovijed.« Primila me pod ruku i krenule smo prema parkiralištu. Kada smo došle do auta, mobitel je ispustio prodorni hip. Glasovna pošta.

Micha »Zašto je Ella Daniels jedno tako obično ime«, progunđao je Ethan koji je sjedio za računalom. Noge su mu bile podignute na stol dok je lijeno pretraživao po internetu. »Čovječe, ovaj suludi popis nema kraja. Više ni ne


vidim dobro.« Protrljao je oči. »Mogu li se malo odmoriti?« Kimajući glavom, koračao sam po sobi gore-dolje s telefonom na uhu, šutirajući pred sobom odjeću i ostale gluposti koje su bile na podu. Bio sam na vezi s glavnim uredom Indiana Universityja, čekajući odgovore kojih vjerojatno tamo nije bilo. Ah morao sam pokušati — to sam činio od onoga dana kada je Ella iščeznula iz mog života. Toga dana sam sebi obećao da ću je pronaći bez obzira na sve. »Jesi li siguran da njezin otac ne zna gdje je?« Ethan je zabacio glavu unatrag na naslon uredskog stolca. »Mogao bih se zakleti da stari zna više nego što otkriva.« »Ako i zna, neće mi reći«, nadodao sam. »Ili je njegov glupi mozak zametnuo tu informaciju.« Ethan se zavrtio u stolcu. »Jesi li ikada pomislio na to da ona možda ne želi biti pronađena?« »Na to mislim baš svakoga dana«, promrmljao sam. »I to me još više potaknulo u odluci da je pronađem.« Ethan se ponovno koncentrirao na računalo i nastavio svoju potragu kroz beskrajnu količinu djevojaka po imenu Ella Daniels u cijeloj zemlji. Ja čak i nisam bio siguran da je ona još uvijek u zemlji. Tajnica se vratila na telefon i dala mi odgovor koji sam očekivao. To nije Ella Daniels koju tražim. Poklopio sam i bacio mobitel na krevet. »Dovraga!« Ethan je bacio pogled preko ramena. »Nisi imao sreće?« Srušio sam se na krevet i pustio glavu da mi padne među ruke. »Bio je to još jedan bezuspješan pokušaj.« »Gle, znam da ti nedostaje i sve to«, rekao je tipkajući po tipkovnici. »Ali moraš se sabrati. Boli me glava od tvojeg silnog kukanja.« U pravu je. Prestao sam se sažalijevati te sam navukao crnu majicu s kapuljačom i crne čizme. »Moram otići u radionicu i pokupiti nešto. Ti ostaješ ili ideš sa mnom?« Spustio je noge na pod i zahvalno se odgurnuo od radnog stola. »U redu, ali možemo li stati kod moje kuće? Moram pokupiti bubnjeve za večerašnju probu. Ti ćeš doći ili još uvijek štrajkaš?« Navlačeći kapuljaču preko glave, krenuo sam prema vratima. »Ne, imam nekog posla večeras.« »Glupost.« Posegnuo je kako bi ugasio ekran računala. »Svi znaju da je Ella jedini razlog zbog kojeg više ne sviraš. Ali moraš prestati biti papak i preboljeti tu curu.« »Mislim da hoću...« Odgurnuo sam njegovu ruku s gumba za gašenje ekrana i potajno bacio pogled na sliku djevojke na ekranu. Imala je iste tamnozelene oči i dugu kestenjastu kosu kao Ella. Ali ona je na sebi nosila haljinu i nije imala tamno iscrtane oči. Izgledala je lažno, kao da se pretvara


da je sretna. Ella koju sam ja poznavao nikada se nije pretvarala. Pa, to bi trebala biti ona. »Čovječe, što radiš?« Ethan je prigovarao dok sam ja pograbio svoj mobitel s kreveta. »Mislio sam da smo za danas gotovi.« Dotaknuo sam ekran i nazvao informacije. »Mogu li dobiti broj Elle Daniels u Las Vegasu, Nevada.« Čekao sam, bojeći se da je neće biti u imeniku. »Ona je bila u Vegasu.« Ethan je radoznalo pogledao u Ellinu fotografiju na ekranu, na kojoj ona stoji pokraj djevojke svijetle kose i plavih očiju ispred kampusa fakulteta u Las Vegasu. »Izgleda čudno, ali je i nekako privlačna. Kao i cura koja je s njom.« »Da, ali ona nije tvoj tip.« »Sve su moj tip. Osim toga, možda je striptizeta, a onda je sigurno moj tip.« Telefonistica se oglasila i dala mi nekoliko brojeva, od kojih je jedan pripadao djevojci koja je živjela u kampusu. Nazvao sam taj broj i izašao na hodnik kako bih bio sam. Telefon je zvonio i zvonio, a onda se Ellin glas začuo na govornoj pošti. Još je uvijek zvučala jednako, možda pomalo hladno, kao da se pretvara da je sretna, ali to još uvijek zapravo nije. Kad se začuo signal, duboko sam udahnuo i govornoj pošti istresao dušu.


Drugo poglavlje Ella »Kunem se Bogom, ako uskoro ne pronađemo WC, popiškit ću se u gaće.« Lila je skakala gore-dolje u vozačkom sjedalu. Klima-uređaj bio je namješten na najjače, a „Shake it Out“ od Florence + The Machine orilo se iz zvučnika. Ispred nas se protezao dugi put autoceste, protkan između brežuljaka točkastih od drveća, kaduljinog žbunja i blijede ružičaste svjetlosti sunca koje zalazi. Mobitel mi je u džepu, težak kao da ima stotinu kila. »Uvijek možeš stati sa strane i popiškiti se iza grma.« Podignula sam svoju golu nogu na upravljačku ploču i skinula bijeli čipkasti top kako bih se rashladila. »Uostalom, treba nam otprilike pet minuta do izlaza s autoceste.« »Ne mogu izdržati još pet minuta.« Prostrijelila me pogledom i stisnula noge. »Neće ti biti tako smiješno ako zapišamo auto.« Zatomila sam smijeh i na GPS-u potražila najbliže odmorište. »Ima jedno odmah nakon izlaza, ali mislim da je to više kao nešto s vanjskim zahodom.« »Ima li uopće zahod?« »Ima.« »Onda može.« Naglo je skrenula, presjekavši put srebrnoj Hondi. Vozač Honde zalijepio se na trubu, a ona se okrenula u svom sjedalu i pokazala mu srednji prst. »Koji kreten. Kako ne razumije da ja moram piškiti?« Zatresla sam glavom. Beskrajno volim Lilu, ali ponekad je malo previše koncentrirana samo na sebe. To i jest dio koji me privukao k njoj; toliko je bila drugačija od mojih starih prijatelja u Star Groveu. Moj je mobitel bipnuo po milijunti put, dajući mi do znanja da imam poruku koju nisam otvorila. Na kraju sam ga ugasila. Lila je stišala glazbu. »Ponašaš se čudno otkako smo otišle. Tko te zvao?« Slegnula sam ramenima, gledajući van na travnato polje. »Nitko s kime bih sada željela razgovarati.« Pet minuta kasnije zaustavile smo na odmorištu izvan grada. Bila je to više daščara sa zahrđalom metalnom ogradom i izblijedjelim natpisom. Na površini iza nje sve je bilo puno odbačenih automobila i kamiona, a ispred se nalazilo jezero. »Oh, hvala Bogu!« Pljesnula je rukama i parkirala auto. »Odmah se vraćam.« Iskočila je van i vrpoljeći se ušla u WC. Ja sam izašla iz auta i protegnula noge, trudeći se da ne gledam u jezero ili most preko njega, ali moj pogled kao da je magnet vukao prema ravnome mostu s gredama koje se savijaju odozgo i prema van. Srednja greda je bila


ona na kojoj sam stajala one noći kada sam skoro skočila. Ako zažmirim na jedno oko i nagnem glavu, mogla bih to osjetiti. Stari Chevroletov kamionet jurio je cestom podižući za sobom oblak prašine. Kako se približavao, nos mi se trgnuo jer sam znala o kome se radi, a on je bio posljednji koga sam željela vidjeti. Kamionet se zaustavio tik ispred ograđenog prostora odmorišta. Visok i mršav mladić, odjeven u usku majicu, široke traperice i kaubojske čizme dolazio je šepireći se. Grantford Daviš, gradski glupan, ozloglašeni štemer i onaj koji me ostavio na mostu one, sam Bog zna koliko grozne noći, prije osam mjeseci. Počela sam lupati po vratima WC-a. »Idemo, Lila, požuri.« Grantford je pogledao prema meni, ali u njegovim očima nisam primijetila da me prepoznao, što me uopće nije iznenadilo. Promijenila sam se otkako me posljednji put bilo tko vidio, odbacila darkersku odjeću, tešku šminku i stav razbijačke, te ga zamijenila blažim i ugodnijim izgledom i stopila se s gomilom. »Prirodu ne možeš požurivati, Ella«, Lila je siktala kroz vrata. »A sada me ostavi da se u miru popiškim.« Promatrala sam Grantforda kao jastreb, dok je kotrljao gumu preko parkinga prema svom kamionetu. Vrata WC-a su se otvorila i Lila je zgrbljeno izašla. »Fuj, tamo unutra je odvratno. Mislim da sam pokupila herpes samo pogledavši zahod.« Stresla se, brišući ruke o haljinu. »I nije bilo papirnatih ručnika.« Grantford je nestao, iako je njegov kamionet još uvijek bio ondje. Zgrabila sam Lilu za ruku i odvukla je prema autu. »Moramo ići.« Lila je upitno podignula obrve, pokušavajući me pratiti. »Što je tebi?« »Ništa«, rekla sam. »Bio je tamo jedan tip s kojim zaista ne želim razgovarati.« »Neki tvoj stari dečko?« »Ma ne, ni približno...« Povukla sam se kad je Grantford zaobišao WC. Čelo mu je bilo znojno, a mrlje od trave na hlačama. »Moram s tobom razgovarati.« »Zašto?« upitala sam, otvarajući vrata od auta. Molim te, samo ne spominji onu noć. Molim te. Lila je stala dok je otvarala vrata i prostrijelila me pogledom. »Ella, što se događa?« Grantford je strpao ruke u džepove, gledajući u haubu automobila. »Ovo nije tvoj auto, je li tako?« »Ne, baš smo ga ukrale i vozimo se iz obijesti.« Sranje. Samo deset minuta je trebalo da moj stari stav ispuže van. »Mislim, to je njezin auto.« Glavom sam kimnula prema Lili. »Dobro, samo sam se pitao koliko brzo ide...« Prijetvorno se nasmiješio, od čega mi je došlo da povratim.


Nikad nisam voljela Grantforda. Uvijek je bio loš i to je dijelom razlog što sam htjela da me baš on odveze do mosta one noći — on je bio jedini za kojega sam znala da će me htjeti tamo ostaviti samu. Nisam si mogla pomoći. »Vjerojatno puno brže od tvog kamioneta.« Imao je kiseo izraz lica. »Izazivaš li me?« Zatresla sam glavom i Lili pokazala da uđe u auto. »Ne, ne izazivam te. Samo sam primijetila.« Sjećanje mu se pojavilo u očima. »Čekaj malo. Poznajemo li se?« Ignorirajući ga, počela sam zatvarati vrata, ali on ih je ulovio. »Sranje! Pa ja te poznajem. Ti si Ella Daniels.« Pogledom je prešao preko mojih nogu, odrezanih traperica, čipkastog bijelog topa i zaustavio se na mojim očima obrubljenima tankom, mliječno ružičastom linijom. »Izgledaš... drugačije.« »Koledž ti to napravi.« Odmjerila sam njegove oguljene kaubojske čizme, poderane traperice i zamrljanu majicu. »Ti se uopće nisi promijenio.« »Vidim da se ni tvoja jezičina uopće nije promijenila«,odvratio je zajedljivo. »Uostalom, nisi se promijenila na bolje. Zapravo, izgledaš kao da bi ti Stacy Harris mogla biti prijateljica.« »Ne pretjeruj«, rekla sam. Stacy Harris bila je popularna cura u našem razredu; glavna navijačica, kraljica maturalne večeri, odjevena u puno ružičastoga. Glasno je žvakao. »Nisi se samo promijenila izvana. Kada bi te netko usporedio sa Stacy Harris, opalila bi ga posred lica.« »Nasilje ništa ne rješava.« Ponovno sam počela zatvarati vrata. »Moram ići.« Nadovezao se na moj pokret i zaustavio vrata, radoznalo zavirujući straga. »Ne ideš nikamo dok ne dobijem nešto od tebe.« »Nešto kao udarac u jaja«, zaprijetila sam, no u sebi sam se tresla. Mogu razgovarati grubo, no kada se sve zbroji, on je stvarno velik momak koji me lako može ozlijediti. Njegove su sive oči potamnile dok se sunce spuštalo iza niskih brežuljaka. »Čuo sam da si pobjegla. Jedne noći spakirala si svoje stvari i otišla. I naljutila mnogo ljudi. One koji su te uvijek štitili kada bi te ta tvoja jezičina uvalila u nevolje. A posebno onog dečka s kojim si uvijek bila.« »Ne pravi se da ne znaš njegovo ime.« Moj glas bio je lagano neujednačen. Osjećala sam da ne vladam situacijom i da počinjem paničariti. »Ne zaboravljaš imena ljudi koji su te šakom opalili u lice.« Iskočila mu je žila na tanašnom vratu kada je udario šakom o prozor. »One noći ja sam bio rasturen, a Micha je bio potpuno trijezan. I čista je glupost da me taj kreten udario zato što sam te ostavio na mostu. Mislim, ti si me tražila da te tamo odvezem. Kako bih, dovraga, ja za to mogao biti kriv?« Očito ga je Micha udario više nego jednom, jer sam ja mislila na nešto


drugo. Povukla sam kvaku na vratima. »Sada ću zatvoriti vrata, a ti ćeš otići.« »Tko si ti zapravo?« Promatrao me uzduž i poprijeko. »Ona koja sam oduvijek bila«, promrmljala sam. »Jedino bez sve one prtljage.« Polako sam zatvorila vrata. »Lila, možeš sada krenuti.« Pošla je autom unatrag i zakočila na asfaltu. Nisam se osvrtala prema Grantfordu, kao ni prema mostu. Disala sam kroz nos, pokušavajući ostati sabrana i ovladati osjećajima. »Što je ovo bilo?« upitala je Lila. »Tko je bio ovaj kreten?« Pričvrstila sam pojas i pojačala hlađenje. »Samo netko koga sam poznavala iz srednje škole.« »Mislila sam da će te ubiti ili tako nešto... Možda smo trebale pozvati policiju.« Na površinu su počele izbijati slike iz prošlosti. »Tako je to ovdje. Osim toga, pas koji laje ne grize. Vjeruj mi. Bio je samo ljut zbog nečega što sam napravila.« Razrogačila je oči i čvrsto uhvatila volan. »Što si napravila?« Pogledala sam u retrovizor na pustu cestu iza nas. »Ništa o čemu bih željela razgovarati.« Usporila je kad je prekoračila ograničenje brzine. »Kako si to uspjela? Bila si tako mirna čak i kada je pokušao vrata zadržati otvorenima. Ja sam poludjela.« »Bilo je to instinktivno«, lagala sam. Da je znala pravi razlog, sigurno više ne bismo bile prijateljice. Poriv da Lilu nagovorim da se polukružno okrene i zaputi natrag u Vegas postajao je sve snažniji kako smo se približavale mojoj kući. Lila se opustila nakon muke s Grantfordom i kad smo odmorište ostavili daleko iza nas. Preostali kraći dio puta provele smo čavrljajući o razredima i bratstvima, ali kada smo ušle na prilaz moje kuće, ponovno je počela paničariti. »Ovo je... lijepo.« Drhtala je dok je provirivala kroz vjetrobransko staklo. »Znači, ovdje si odrasla?« Pun mjesec sjajio je na zvjezdanom nebu, osvjetljavajući hrpu smeća na prilazu, staru kosu naslonjenu na cigle ispred garaže i oljuštenu boju moje kuće obrubljene slomljenim žlijebom koji se njihao na vjetru. Stablo pokraj mojeg prozora izgledalo je kao da umire. Nekoć je to bio moj izlaz za iskradanje iz sobe, a posljednji put kada sam se tako iskrala bilo je one noći kada je moja majka umrla. Nikada se nisam ponovno popela na to prokleto stablo. »Da, ovo je moj dom.« Izašla sam na svježi povjetarac. „Like an Angel“ od Rise Against treštalo je iz zvučnika susjedne kuće. Svjetla su u kući bila upaljena i čulo se puno vrištanja i dreke. Na prilazu su bili auti parkirani u


gustoj koloni, a ljudi su pušili na prednjoj tratini i verandi. Jedan od Michinih tuluma. Činilo se kao da je vrijeme stalo i čekalo me da se vratim. »Ovdje se dobre stvari nikada ne mijenjaju.« Otišla sam iza auta. »Lila, možeš li, molim te, otvoriti prtljažnik.« Prtljažnik se otvorio i Lila je oprezno izašla iz auta. Zagledala se prema tulumu i grickala nokat na palcu, što je bio pokazatelj da je nervozna. »Isuse, ovo je žešće čak i od tuluma bratstva. A nisam mislila daje tako nešto moguće.« Prebacila sam tešku torbu preko ramena. »Jesi li sigurna da želiš kod mene prenoćiti?« Premetala sam po prtljažniku u potrazi za torbom u kojoj su mi bile sve toaletne potrepštine. »Ima nekoliko sasvim pristojnih hotela u obližnjem gradu.« »Ja samo nisam naviknuta na mjesta ovog tipa. To je sve... Ali sam uvjerena da je u redu.« Uzela je jedan od mojih jastuka iz prtljažnika i čvrsto ga stisnula. »Jesi li potpuno sigurna?« Pod ruku sam primila malenu kutiju. Nisam željela da ostane i svjedoči toj strani mojeg života. »Ovo mjesto neki ljudi teško prihvaćaju.« Stisnula je oči i uprla prstom u mene. »Ja možda dolazim iz bogatijeg grada, ali to ne znači da ranije nisam bila u grubljim okruženjima. Osim toga, bile smo jednom u zalagaonici u Vegasu i ono susjedstvo svakako je bilo nesigurno.« Ovo nije bio tako loš kvart, ali odlučila sam pustiti da misli svoje — ionako će ona ovdje ostati samo jednu noć. »Oprosti, samo sam... samo se želim uvjeriti da će ti biti dobro.« Prebacila sam torbu na bok i u mračnom prtljažniku nastavila tražili svoju drugu torbu. »Obećavam da ću se snaći jednu noć.« Prekrižila se prstom i nasmiješila. »Zapravo, možda bih čak mogla biti dovoljno hrabra da odem vidjeti kako je na tulumu u susjednoj kući.« Brzo sam promijenila temu. »Možda bismo ostale stvari mogle izvaditi sutra, mračno je i jedva se vidi. I ne znam za tebe, ali ja sam potpuno iscrpljena.« »Mislim...« Pogled joj je odlutao prema prilazu. »Dragi i svemogući Bože, a tko je ono. Čekaj malo. Nije li... da...« Ispustila je tihi vrisak i skočila gore-dolje. »Ella, mislim da je to dečko s tvojeg crteža, onaj Micha za kojega tvrdiš da s njim nikada nisi izlazila.« Torba mi je pala na zemlju dok sam se saginjala, smišljajući bijeg. Skloniti se ispod auta? Utrčati u kuću? Baciti se u prtljažnik? »Hej, ljepotice«, Micha je rekao svojim lepršavim tonom. »Ne bi smjela parkirati auto ovdje na otvorenom. Vjerojatno će ti ga netko uništiti.«


Od zvuka njegova glasa počela sam drhtati cijelim tijelom. Mislila sam da će taj osjećaj nestati nakon što me nije bilo osam mjeseci, ali vrijeme je nekako učinilo upravo suprotno — osjećaj je narastao i potpuno me obuzeo. Pretvarala sam se da sam zaokupljena traženjem kutije u prtljažniku i glavu sam gurnula među sjene. Lila se hihotala. »Uvjerena sam da će s mojim autom biti sve u redu. Ovo je kuća moje prijateljice.« »Kuća tvoje prijateljice...« Zamislio se, povezavši stvari, a tjeskoba me gušila. »Čekaj malo? Ti govoriš o Elli Daniels?« Pokušavajući se pribrati, zalupila sam vratima prtljažnika. Kada me ugledao, razrogačio je oči i imao onaj isti izraz lica kao kada mu je mama rekla da se njegov tata više nikada neće vratiti. Odbacio je zabezeknutu facu i pojavio se nagovještaj ljutnje. »Što ti ovdje radiš? Mislio sam da si u Vegasu.« Na trenutak nisam mogla govoriti, uhvaćena u vrtlogu osjećaja zbog toga što sam ga ponovno vidjela. Micha je uvijek bio zapanjujuće prekrasan, na način koji bi ruku umjetnika dovodio do boli. Bio je odjeven u kariranu crvenu košulju, tamne traperice i crne čizme. Punih usana ukrašenih srebrnkastim prstenom i neuredne svijetle kose koja je blago padala prema njima. Koža mu je bila poput porculana, a bistre oči pružale su više nego što sam ja mogla podnijeti. »Bila sam tamo zbog škole, ali sada sam se vratila«, rekla sam pristojno, baš kao što sam razgovarala sa svima posljednjih osam mjeseci. Ali iznutra je moje srce divljalo, a krv plamtjela istom onom čežnjom koju sam za njega osjećala kada sam otišla. »Čekaj malo. Ti si znao da sam ondje?« Zaobišao je Lilu i stao točno ispred mene. Micha je jedan od nekoliko dečki koji su viši od mene i trebala sam podignuti glavu kako bih ga pogledala u oči. »Nisam imao pojma gdje si, sve do jutros«, rekao je. »Nikome nisi rekla kamo ideš.« Bol u njegovu glasu probola mi je srce, a mobitel s glasovnom poštom u džepu težio je tisuću tona. »Oprosti, ali trebao mi je predah od ovog mjesta. Bilo je to... stvari su bile... Uostalom, znaš kako je bilo.« »Ne, ne znam kako je bilo.« Naslonio je ruku na prtljažnik kao da će pasti preko njega. »Otišla si i nikada mi nisi rekla kamo ideš, dovraga.« Moram otići prije nego što dođe do mene i sva moja samokontrola ispari. Podižući torbu s poda, mahnula sam mu za pozdrav. »Bilo je lijepo ponovno razgovarati s tobom, ali bile smo na putu otprilike dvanaest sati i jedino što sada želim je leći.« »Ja nisam baš tako umorna«, rekla je Lila, a ja sam je pogledala molećivo. »Oh, čekaj, možda ipak jesam.« Pretvarala se da zijeva. Požurila sam prema stražnjim vratima svoje kuće, ali Micha mi je presjekao put i njegove su se ruke spustile na auto kao željeznička rampa.


Uvukao je ring na usnici strastvenog izraza lica, kao da bi me mogao poljubiti ili tako nešto. Na trenutak sam poželjela da to i učini. Nagnuo se prema mom uhu, stišavajući glas na intimniju razinu. »Pođi sa mnom nekamo. Molim te. Čekao sam osam mjeseci da razgovaram s tobom.« Ustuknula sam od burne reakcije svog tijela na njegov glas. »Ne mogu razgovarati s tobom, Micha.« Gušila sam se i odmicala unatrag te udarila bokom u rub auta. Suze su mi izbile u kutovima očiju, ali nisam se rasplakala više od godine dana i nisam se željela slomiti. Okrenula sam se na petama i jurnula prema kući. Nije me zazvao — to nije bio njegov stil. Ipak, pogled mu je prodirao u unutrašnjost moje zbrkane glave cijelim putem, sve dok se konačno nisam zaključala u kuću. Tada sam ponovno mogla disati.

Micha Mogao bih se zakleti da sanjam. Ella stoji ispred mene i izgleda baš kao Stacy Harris, jeftina navijačica s kojom smo išli u srednju školu i koju je Ella jednom prebila, jer se Stacy rugala djevojci u invalidskim kolicima. Bila je to jedna od stvari zbog kojih sam se zaljubio u nju; žar, strast i potreba da stane uz odbačene, pa čak ako to znači i da će ona sama postati odbačenom. Uvijek je bila izvan svih kategorija — bila je samo Ella — a sada je izgledala kao suluda stepfordska supruga. Još uvijek je bila ludo privlačna, čvrstog tijela i dugih nogu. Zamišljao sam te noge ovijene oko mog pojasa mnogo puta i te su mi slike preplavljivale glavu, unatoč tome što je izgledala kao stranac. Njezine prekrasne zelene oči su sjajile kao da je sve zatomila u sebi. Nije joj bilo drago što me vidi i to me malo povrijedilo, a više razljutilo. Počela je blebetati o tome kako je umorna, a to je radila uvijek kada je željela izbjeći sukob. Gledao sam kako joj se usne pomiču i toliko sam je silno želio poljubiti, ali znao sam da bi me vjerojatno udarila ako nešto pokušam. Stoga sam se naslonio, mirisao njezinu kosu i preklinjao je da ode sa mnom nekamo. Ona je na to otrčala niz prilaz i zaključala se u kuću. Krenuo sam za njom, ali frizbi me udario u glavu. »Oprosti«, povikao je Ethan, preskočivši preko ograde s glupavim smiješkom na licu. »Iskliznuo mi je.« Trljajući glavu, pogledao sam Ethana podignuvši obrve. »Savršen


tajming, glupane.« Podignuo je ruke. »Rekao sam da mi je žao. Samo si tamo stajao sav zbunjen i kao da te netko prebio, pa sam pomislio da bi bilo dobro to prekinuti.« Pograbio je frizbi s betona i tiho fićuknuo kad je vidio Mercedes Elline prijateljice, a uskoro je hodao oko njega zavrćući rukave. »Čiji je ovo dragulj? Čekaj, Ellin?« »Mislim da je to auto njezine prijateljice.« Bacio sam pogled na stražnja vrata njezine kuće, razmišljajući bih Ii trebao uletjeti za njom i zahtijevati da mi kaže zašto me isključila na osam mjeseci. »Otkad se Ella druži s ljudima koji voze aute poput ovoga?« upitao je virkajući kroz zatamnjena stakla. »Elle nije bilo osam mjeseci.« S rukama u džepovima naslonio sam se na ogradu koja je dijelila Ellino dvorište od mojeg. »Dovraga, tko nju uopće poznaje?« Trebalo mi je piće, iako osam mjeseci nisam okusio ni kap alkohola. Onoga dana kada je Ella nestala, bez cedulje ili pozdrava, otišao sam u zaljev, napio se i sav svoj bijes iskalio na Grantfordu Davisu. Došla je policija i priveli su me zbog pijanstva i napada. Još sam uvijek na uvjetnoj zbog toga i neko vrijeme moram ići na tečaj kontrole bijesa. I bio sam stvarno na najboljem putu da se priberem, ali bilo je dovoljno samo pet minuta da se Ella pojavi i ja sam u stanju sve to upropastiti. Krenuo sam prema kuhinji, pograbio pivo iz škrinje s ledom i smjestio se na kauč između plavuše i brinete. Plavuša se zahihotala. »Oh, Bože, zločesti momak Micha konačno se vratio?« Nisam se mogao sjetiti njezinog imena, ali sam prihvatio igru. »Naravno da jesam, mala.« Potom sam dobro potegnuo iz boce kako bih pokopao svoju bol skupa s Ellom. Ona je jedina djevojka koja je bila u stanju toliko me uznemiriti. Jedina djevojka koja me nikada nije željela.


Treće poglavlje Ella »Kladila bih se da je to Micha!« Lila je tumarala po mojoj kuhinji dok je oko struka vezala slabo pričvršćenu vrpcu svoje haljine s cvjetićima. »Slađi je nego na slici.« »Da, to bi bio Micha.« Šutnula sam kutiju preko zamrljanog linoleuma i pljesnuvši upalila svjedo. Izgledalo je isto; boje s motivima iz sedamdesetih, pleteni stolci oko staklenog stola i žućkasti pult. »Samo tvoj tata ovdje živi?« Lila je kružila po malenoj kuhinji i pogled joj se zaustavio na pultu pokraj sudopera, gdje su uza zid bile poredane prazne boce. »Da. Moj stariji brat se odselio čim je završio školu.« Namjestila sam ručku svoje torbe i uputila se prema stepenicama. Kuća je smrdjela po pokvarenoj hrani i dimu. U dnevnoj sobi je trošna karirana sofa bila prazna, a iz pepeljare na stoliću ispadali su opušci. Televizor je bio upaljen, pa sam ga ugasila. »Gdje ti je otac?« upitala je Lila dok smo se uspinjale stepenicama. »Nisam sigurna«, izbjegavala sam reći istinu, jer je vjerojatno bio u kafiću. »OK, a gdje ti je mama?« ispitivala je. »Nikada mi nisi rekla gdje živi.« Lila nije znala puno o meni i ja sam htjela da tako ostane. Ostavljajući je u neznanju o mojoj majci i o mom bratu — o svakome iz tog dijela mog života — dopušteno mi je da se pretvorim u nekoga tko se ne mora baviti vlastitim problemima. »Moj otac radi noću«, izmislila sam. »A moja majka se odselila prije nekog vremena. Živi u Cherry Hillu.« Nagnula se naprijed kako bi proučila portret moje majke na zidu; ista kestenjasta kosa, blijeda put i zelene oči kao moje. I njezin je osmijeh bio lažan poput mojeg. »Ovo je tvoja majka?« upitala je, a ja sam kimnula. »Izgleda baš kao i ti.« Nešto mi se stisnulo u grudima i brzo sam se popela do vrha stepeništa. Na kraju hodnika, vrata kupaonice bila su širom otvorena. Vidjela sam ugao porculanske kade i mrlje na podu od keramičkih pločica. Srce mi se stegnulo dok su me preplavljivale uspomene. Panično sam se gušila. »Malena«, rekla je. »Idem prileći, samo nakratko. Začas ću se vratiti.« Koljena su mi klecala dok sam zatvarala vrata. Prsni koš mi se otvarao i pluća su mi se ponovno počela puniti kisikom. »A gdje ti brat živi?« Lila je zavirila u sobu mog brata punu bubnjeva,


trzalica za gitaru, CD-a i ploča. Gomila postera bendova bila je polijepljena po zidovima, a gitara je bila pričvršćena na stalku. »Mislim da je u Chicagu.« »Misliš?« Slegnula sam ramenima. »Nismo baš u najboljim odnosima.« Kimnula je kao da razumije. »Znači, on svira u bendu?« »Nisam sigurna svira li još uvijek u nekom bendu. Oprema mu je ovdje, pa vjerojatno ne svira«, rekla sam. »Svirao je samo zato što je bio dobar s Michom, a on je u bendu. Barem je bio. Zapravo nemam pojma što sada radi.« »Ella, zar si izgubila kontakt sa svima u svom životu?« Lila je to rekla optužujući, stišćući jastuk pod rukom. Uznemiravalo me njezino ispitivanje. Izbjegavajući sučeljavanje, upalila sam svjetlo u spavaćoj sobi i protrnula sam pogledavši prostoriju. Bila je kao muzej moje prošlosti. Moji su crteži bili na zidovima obrubljenima crnim rubovima koje je Micha napravio kada smo imali dvanaest godina kako bi moja soba izgledala muževnije. Zbirka trzalica za gitaru ispunjavala je komodu, a u kutu je bila hrpa mojih čizama. Moj je krevet bio prekriven istim ljubičastim prekrivačem, a tamo je bio i tanjur s pljesnivim, napola pojedenim keksom. Bacila sam keks u smeće. Zar moj otac nije bio ovdje otkako sam otišla? Lila je uzela gitaru i sjela na krevet. »Nisam znala da sviraš.« Položila je gitaru u krilo i zadmdala po žicama. » Oduvijek sam htjela naučiti svirati, ali moja majka mi nikada ne bi dopustila da uzmem satove. Moraš me naučiti.« »Ja ne sviram.« Ispustila sam torbu na pod. »To je Michina gitara. Na stražnjoj strani su njegovi inicijali.« Okrenula ju je i pogledala inicijale. »Znači, privlačan dečko iz susjedne kuće je i glazbenik. Onesvijestit ću se.« »Nemoj se onesvijestiti ni zbog koga u ovom susjedstvu«, preporučila sam joj. »Uostalom, otkad se tebi sviđaju glazbenici? Nikada do danas nisam od tebe čula ništa o tome da ti se sviđaju dečki koji znaju svirati gitaru.« »Otkad izgledaju kao on.« Pokazala je preko ramena prema Michinoj kući, koja se može vidjeti kroz prozor moje sobe. »Iz tog dečka izbija privlačnost.« U grudima mi se probudila ljubomora i u sebi sam joj šapnula da zašuti. Podignula sam fotografiju na kojoj sam s majkom u zoološkom vrtu, kada mi je bilo šest godina. Bile smo sretne i smiješile smo se, a sunce nam je svijetlilo u oči, pa smo škiljile. Pucalo mi je srce i bacila sam fotografiju natrag na stol. »Pomoćni krevet na kotačićima je ispod mojega kreveta i možeš na njemu spavati, ako želiš.« »Zvuči dobro.« Ispustila je gitaru iz krila i otišla do prozora, povlačeći zastor. »Možda bismo trebale otići na tulum. Izgleda zabavno.«


Maknula sam kosu s očiju prije nego što sam izvukla pomoćni krevet. »Bez uvrede, Lila, ali ne mislim da ti možeš podnijeti neki od Michinih tuluma. Može biti pomalo ludo.« Uvrijeđeno me pogledala. »Ja mogu podnijeti tulume. Ti si ona koja nikada nije htjela ići na bilo koji od njih. A na onima na koje sam te nagovorila da odeš, samo si stajala u kutu, pila vodu i mrgodila se.« Srušila sam se na krevet s rukama i nogama koje su mlitavo visjele preko rubova. »Ovaj tulum nije ni približno kao oni tulumi bratstava na koledžu. To su tulumi nakon kojih se sljedeće jutro probudiš na klupi u parku bez cipela i s tetovažom na leđima, bez da se sjećaš što se zapravo dogodilo noć prije.« »Oh, Bože, zar si ti tako dobila onu tetovažu na leđima — onu za koju mi ne želiš reći što znači.« Ležala je na krevetu pokraj mene i buljile smo u poster Chevellea na plafonu moje sobe. »Znači beskraj.« Povukla sam rub svoje majice prema dolje, skrivajući tetovažu na donjem dijelu leđa i stavila ruku preko čela. »Ne odbijam razgovarati o tome. Samo se ne sjećam kako sam je dobila.« Pogledala me izrazom lica tužnog psića i naglašeno treptala. »Molim te, možda je ovo moja jedina prilika da odem na tulum poput ovoga. Oni u mom susjedstvu sastoje se od limuzina, pomodnih haljina i smokinga te puno šampanjca.« Kako joj nisam odgovarala, nastavila je. »Duguješ mi to.« »Kako to misliš?« »Za vožnju ovamo.« »Molim te, ne tjeraj me da idem tamo«, branila sam se, sklapajući ruke kao da izgovaram molitvu. »Molim te.« Okrenula se na trbuh i nalaktila. »On ti je bio dečko, je li tako? Lagala si. Znala sam. Nitko ne može tako nacrtati osobu koju nikada nije volio.« »Micha i ja nikada nismo izlazili.« Ustrajala sam, duboko uzdahnuvši. »Ali zaista nikada nismo izlazili. Ako želiš vidjeti kakav je to tulum, odvest ću te, ali neću tamo ostati duže od pet minuta.« Popustila sam, jer sam negdje duboko u sebi htjela provjeriti što sam to ostavila u davnoj prošlosti. Živahno je pljesnula rukama i vrisnula, još jednom pogledavši kroz prozor. »Sranje, netko stoji na krovu.« Kažu da je radoznalost ubila mačku. »Dođi, partijanerice. Idemo završiti s time.« Petnaestak godina ranije ovaj je grad bio sasvim pristojno mjesto za život. Onda se zatvorila tvornica koja je gotovo cijelom gradu osiguravala radna mjesta. Ljudi su ostali bez posla i on se polako počeo pretvarati u propalu rupu, a takav je i sada. Kuće s druge strane ulice obojane su grafitima i poprilično sam uvjerena da moj prvi susjed u svojoj garaži potajno destilira viski ili je barem to radio prije nego što sam ja otišla. U predvorju Michine kuće ljudi su se klatili. Raskrčila sam si put kroz


njih do kuhinje u kojoj je bilo nagurano još više rulje. Na stolu je bila bačva piva i toliko boca alkohola da bi se moglo otvoriti trgovinu žestokim pićima. Zrak je preplavio miris znoja, a nekoliko je djevojaka plesalo na kuhinjskim elementima. Ljudi su se skupljali u kutovima dnevne sobe u kojoj su sofe bile odgurnute u stranu kako bi bend mogao raširiti svoje instrumente, punim plućima vrišteći stihove o boli i nerazumijevanju. Iznenadilo me da Micha nije svirao s njima. »Isuse... Ovo je...« Liline plave oči su se raširile dok je buljila u ljude koji su skakali gore-dolje po dnevnoj sobi, tresući se tijelima i mlateći glavama. »Kao kakav divljački ples«, završila sam umjesto nje, gurnuvši s puta nisku djevojku gotovo bijele boje kose. »Hej«, pobunila se dok joj se piće prolilo po kožnoj haljini. »Namjerno si to napravila.« Na trenutak sam zaboravila tko sam i okrenula sam se kako bih je bijesno probola pogledom. Ali onda sam se sjetila da sam postala mirna i razumna Ella; ona koja ne upada u svađe i ne tuče druge djevojke. »Što je, školarko?« Lagano se udarila u prsa, spremna baciti se na mene. »Misliš da si me uplašila.« Lila je počela gristi nokat na palcu. »Žao nam je. Nije tako mislila.« Pjevanje je ispunilo dnevnu sobu i od tog me kaosa počela boljeti glava. »Oprosti«, teškom sam mukom izrekla ispriku i provukla se između nje i zida. Smijuljila mi se i u tome joj se pridružila prijateljica dok su polako odlazile prema stražnjim vratima. Trebala mi je sva snaga koju sam mogla pronaći da se ne okrenem i zabijem je u pod. Lila je pronašla najkraći put da dođe do bara postavljenog na kuhinjskim ormarićima. Ubacila je u čašu malo votke i pomiješala je sa sokom od naranče. »OK, ovo je bilo žestoko. Mislila sam da će te razbiti.« »Dobrodošla u Star Grove.« Vikala sam kako bih bila glasnija od glazbe. »U Zemlju Nasilja i Siromaštva, gdje adolescenti slobodno tumaraju bez trijeznog roditeljskog nadzora i pokušavaju se potući na svakome uglu.« Nasmijala se, povukla gutljaj svog pića, a lice joj se stisnulo od gorčine. »Probaj!« Počela je, a onda se nakašljala. Stavila je ruku na prsa. »Hoćeš li moći?« upitala sam. Lila nikada nije mogla previše popiti. Kimnula je i pročistila grlo. »Htjela sam reći, probaj odrastati tamo gdje trebaš dobiti dopuštenje za nošenje određene vrste cipela.« Zbunjeno sam je pogledala, a ona je dodala: »Ako nisu bile po ukusu moje majke, nisam ih smjela nositi.« Izmaknula sam se s puta dečku prištave kože i s kapom na glavi, koji nije baš previše mario za to što se ramenom zabio u mene. »Sigurna sam da nije bilo baš tako loše tamo odrastati. Mislim, barem je bilo nekakve kontrole.« »Da, bilo je«, rekla je nesigurno i pogledom na brzinu preletjela sobu.


»Ne mogu vjerovati da sviraju uživo. Kao da smo negdje vani na koncertu.« »Što? U Kaliforniji nema sviranja uživo?« Našalila sam se sa smiješkom dok sam si nalijevala vodu u čašu. »Onih koji se događaju na otvorenom?« Promiješala je piće slamkom. »Ne bendova ovakve vrste. Više je onih laganijih, s pozornicom i sjedalima s kojih ih gledaš.« »Zvuči mi zabavno.« Ljubazno sam se nasmiješila i pogledala na sat. »Možemo li sada ići?« »Šališ se?« Pijući svoje piće slamkom, skočila je na kuhinjski ormarić i prekrižila noge. »Tek smo stigle. Zašto bismo htjele otići? Zapravo, trebale bismo ići plesati.« Moj je pogled odlutao prema dnevnoj sobi, gdje je dečko s dreadlocksima udarao glavom o staklenu površinu vitrine u kutu, a svi su ga bodrili. »Ti možeš ako želiš, ali meni je dobro i ovako.« Progutala sam vodu. »Volim kad su mi sve kosti na mjestu.« Naginjući se prema ormariću, pogledala sam kroz gužvu, jer me zanimalo gdje je Micha. Nisam znala zašto sam toliko znatiželjna. Povremeno bi on sam pobjegao sa svojih vlastitih tuluma ili bi im se priključio. Više puta sam ga pronašla kako se skriva u vrtnom naslonjaču. Uvijek bi me povukao u krilo, promatrali bismo noćno nebo i razgovarali o nedostižnoj budućnosti. Primijetila sam ga u kutu, kako sjedi na kauču, dok je rukom grlio neku plavušu sa sisama koje su joj ispadale iz haljine. Kosa mu je padala u oči, a njegovo grickanje ringa na usnici izluđivalo je djevojku, sigurna sam u to. Samo su razgovarali, ali ona je zabacivala kosu preko ramena, a ruka joj je bila na njegovim prsima. Bilo je teško zaključiti uživa li Micha u njezinom društvu ili ne. Oduvijek ga je bilo teško pročitati kada se radilo o djevojkama, jer je on uvijek izgledao nezainteresirano za bilo koju od njih, iako bi ponekad s nekom završio u krevetu na jednu noć. Jednom sam ga za to pitala, a on je rekao da je sve samo zabava i da on tako samo ubija vrijeme dok ja ne popustim svojoj unutarnjoj želji da budem s njim. Srušila sam ga na zemlju zbog toga i nasmijao se. »Zašto imaš takav izraz lica? Kao da nekoga skidaš pogledom?« upitala je Lila slijedeći moj pogled. »Oh, je li to...« Naglo sam odvratila pogled od Miche. »Nisam gledala ni u koga, samo u ludilo u dnevnoj sobi.« »Da, svakako«, rekla je podižući obrve. »Totalno ga želiš. Vidim ti to na licu.« »Vidi, vidi, neka sam proklet ako ovo nije zloglasna Ella May!« Ethan Gregory nakesio se s druge strane kuhinjskog pulta, baš iza Lile. Spotaknuo se iza ugla, skoro udarivši glavom u nizak strop. Prije nego što sam uspjela odgovoriti, svojim dugim rukama punim tetovaža ulovio me u nezgrapan


zagrljaj. Njegova siva majica smrdjela je kao pepeljara, a dah zaudarao po pivu. Odmaknuo se, prošavši prstima kroza svoju crnu kosu. »Zna li Micha da si ovdje, u njegovoj kući?« Živahno sam slagala, uvjerena da znam gdje je Micha i što radi. »Prilično sam sigurna da me vidio kad sam ušla.« »Sumnjam. Tražio te posljednjih osam mjeseci.« Pogledao je preko ramena, kimnuo Lili i onda me lagano lupnuo. »Znaš da je bio rasturen otkako si otišla. Stvarno si mu pomutila pamet, Ella.« »To nije istina«, rekla sam mu. Ethan i ja nikada se nismo baš dobro slagali i zato me njegov zagrljaj toliko zbunio. Oboje smo imali isti izravan stav i često smo se sukobljavali. Jedini razlog zbog kojega smo uopće bili prijatelji jest Micha. Premda, jednom smo se povezali na trenutak, ali nikada o tome nismo razgovarali. »Micha se ne raspada ni zbog koga. Poznajem ga bolje od toga.« Njegovo se lice zajapurilo, a smeđe oči su postale krvave. »Rekao bih da ga onda ne poznaješ baš tako dobro kao što misliš, zato što je bio olupina od čovjeka. Zapravo, jedino što je radio posljednjih nekoliko mjeseci bilo je to da je tražio tebe.« »Što objašnjava tulum«, uzvratila sam. »Mislim da je to u toj kategoriji.« »Prvi u pet mjeseci«, rekao je. »I mislim daje to napravio samo zato što je otkrio gdje si i trebao se opustiti.« »Poznajem ga bolje od tebe, Ethan, i on se zbog djevojaka ne raspada«, rekla sam, ali sam i ustuknula pred činjenicom da ga možda više i ne poznajem. Puno toga se može dogoditi u osam mjeseci. »Hej, Lila, moramo ići. Već je kasno.« Pogledala je na svoj Rolex ukrašen dijamantima i preokrenula očima. »Tek je pola deset.« »Već odlazite?« Mahnuo je rukom u zraku. »Glupo je ovdje razgovarati. Još nisi ni vidjela Michu i bit će jako ljutit ako te propusti pozdraviti, posebno nakon što si pobjegla od njega na prilazu.« »Zapravo, mislim da možemo ostati još malo«, Lila je bila nepopustljiva. Ustima je oblikovala riječi: privlačan je. Nakon toga je skupila ruke. Molim te, Ella. Molim te. Ethan nije bio Lilin tip. Imao je prtljagu tešku barem koliko je bila i moja. Počela sam se buniti kad je Michin duboki glas zalepršao preko mojeg ramena i poškakljao mi kožu kao pero. Nisam si mogla pomoći, tiho sam zastenjala. »Da, ljepotice, ostani još malo.« Bio mi je tako blizu da je toplina njegovog tijela ljubila moju kožu, a utroba mi je drhtala. Prstima mi je prošao kroz kosu dok je šaputao: »Tako dobro mirišeš. Bože, kako mi je nedostajao tvoj miris.«


»Moram rano ustati.« Nakašljala sam se, a Liline su se obrve namrštile. »Moram ići kući i naspavati se.« Položio je ruku na kuhinjski ormarić, pa je rub njegove ruke dodirivao moj bok. »Možeš pokušati izbjegavati me«, disao mi je u uho, gricnuvši rub. »Ali prije ili kasnije, morat ćeš razgovarati sa mnom.« Dah mu je zaudarao po pivu, a odjeća po dimu. Nisam se htjela slomiti od zvuka njegova seksi glasa, pa sam se okrenula i pogledala ga u lice. »Nemam se vremena napiti i ponašati kao kreten.« Bio je još ljepši pod svjetlom i još više neodoljiv, iako su njegove oči bile tupe. »Ti si kriva što sam se napio — izluđuješ me.« Stišao je glas do razine mekog predenja. Bio je to isti onaj glas koji je koristio kako bi dobio ono što želi od mene — glas koji me činio živom iznutra. »Mala, dođi. Molim te. Moramo razgovarati.« Nagnuo se kako bi me poljubio. Nisam to očekivala i izbacilo me iz ravnoteže, pa sam se spotaknula o svoje vlastite noge. »Micha, stani.« Nježno sam ga odgurnula i on je nesigurnim korakom krenuo do ruba kuhinjskog ormarića. »Pijan si. A ja idem kući.« » Ona se čudno ponaša... kao da je nekako previše mirna«, primijetio je Ethan, zavrtjevši prstom. »I smiješno je odjevena, kao ona djevojka s kojom smo išli u školu. Kako se ono zvala?« Zapucketao je prstima. »Stacy...Stacy...« »Harris«, dodala sam umorno. »I izgledam kao djevojka koja je otišla na koledž i odrasla.« Lila se nagnula prema naprijed. »Ella izgleda ovako otkako je znam, ali sada me već stvarno zanima kako je to ona izgledala kada svi o tome govore, jer ja ne mogu zamisliti da ona izgleda drugačije nego ovako.« Micha i Ethan razmijenili su pijane poglede i zaurlali od smijeha. Prostorija se malo utišala, a ljudi su pogledali prema nama. »Što je tako smiješno?« Lila se namrštila i pogledala me tražeći pomoć. »Izgubila sam se.« »Ništa. Oni samo misle da su duhoviti.« Naglo sam se izmaknula Michi, ali on je dohvatio moj lakat i ponovno me privukao k sebi. »Hej, mala, opusti se.« Poljubio me u čelo i nedužno pogledao. »Molim te, nemoj otići. Tek sam te dobio natrag.« Prije nego što sam otišla, granice našeg prijateljstva postale su nejasne. Mislila sam da će vrijeme to izliječiti, ali sada se činilo da smo se vratili tamo gdje smo stali. Koliko god željela rastopiti se u njemu, to se jednostavno nije smjelo dogoditi. Nisam se smjela otvoriti na taj način i izgubiti kontrolu. Kontrola je bila ono što sam trebala. »Nitko me nije dobio natrag. Ovdje sam samo preko ljetnih praznika i samo zato što nisam imala novca da iznajmim stan«, rekla sam, a on se rastužio. »Elle koju si poznavao više nema. Umrla je na onom mostu prije


osam mjeseci.« Trepnuo je, šokiran koliko i ja. Otvorio je usta i odmah ih zatvorio, bez riječi. »Nisam tako mislila«, brzo sam rekla. »Žao mi je, Micha. Jednostavno se ne mogu nositi s time.« »Ne moraš se ispričavati zato što si iskrena«, rekao je, trljajući čelo nadlanicom. Progutala sam knedlu u grlu. »Žao mi je«, ponovila sam i provukla se kroz gomilu te izašla na stražnja vrata, udišući svježi zrak. »Koji je tvoj problem?« upitala je Lila kad me ulovila na rubu prilaza mojoj kući. Zdrobila je svoju plastičnu čašu i ubacila je u kantu za smeće pokraj stražnjeg ulaza. »Zbunjena sam. Što se upravo dogodilo?« »Morala sam otići prije nego što izgubim razum.« Nisam usporila sve dok nisam došla do svoje sobe, gdje sam zatvorila vrata i prozor, zaključavši se od svijeta. Izdahnula sam okrenuta prema zidu, u tišini. Lila me promatrala sa znatiželjom dok je kosu dizala u punđu i stavljala malo sjajila na usne. »Ethan i Micha ponašaju se kao da si bila netko drugi. Kao da ovo sada nisi prava ti. Želiš li mi objasniti?« »Ne baš.« Odmaknula sam se od vrata i izvukla nekoliko pidžama iz velike platnene torbe. »Idem se istuširati. Trebaš li nešto odozdo?« »Da, moraš mi reći zašto su te ti dečki toliko rasturili.« Skinula je svoj sat i stavila ga u torbicu koja je bila na krevetu. »Nikada te nisam vidjela tako uzbuđenu. Zapravo si doživjela orgazam kad si ga prvi put ugledala.« »Nisam«, rekla sam, zbunjena i ljuta. »A ti me nisi vidjela tako uzbuđenu, jer ja više nisam ta osoba.« »Osim kada si u njegovoj blizini«, natuknula je. »Kada si razgovarala s njim, bilo je nečega u tvojim očima što nikada prije nisam vidjela. Uvijek si bila zatvorena prema svim dečkima na tulumima i u školi. Iskreno, mislila sam da si djevica. Ali način na koji ste ti i Micha gledali jedno drugo — spavala si s njim, je li tako?« Skupljajući usnice, strpala sam pidžamu pod ruku i zatresla glavom. »Ne, Micha i ja nikada nismo spavali, baš kao što nikada nismo bili cura i dečko. Ali smo prijatelji još otkako smo bili djeca.« Sjela je na krevet i otkopčala sandalu. »Ali već si spavala s nekim?« Vrpoljila sam se u vlastitoj koži. »Idem se spremiti za krevet.« »Hej, čekaj malo.« Skočila je s kreveta imajući na jednoj nozi sandalu i odskakala do vrata raširenih ruku. »Hoćeš reći da nikada nisi ni s kim spavala? Nikada?« S mukom sam tražila riječi kako bih joj objasnila. »Nije da nisam zato što ne vjerujem u seks prije braka ili tako nešto. Samo... Gle, puno je toga što ne znaš o meni i ponekad mi je teško zbližiti se s nekim.« Nije bila iznenađena. »Da, to je očito. To je bilo jasno od prvoga dana.«


»Kako to misliš?« upitala sam. »Nikada to nisam nikome rekla.« Čak ni Michi. »Tako, ponekad mogu vidjeti ravno kroz tebe.« Uzdahnula je i počela brojati na prste. »Bile smo cimerice osam mjeseci, a sve što znam o tebi je da si fokusirana samo na školu, da mrziš piti alkohol, mrziš biti u velikoj gužvi i da nikada nisi otišla na spoj. Slabo te poznajem. A sada, došavši ovamo, počinjem se pitati poznajem li te uopće.« Ona poznaje Ellu koju ja želim da poznaje. »Možeš li me sada pustiti da prođem? Stvarno sam umorna.« Sumnjičavo me pogledala, ali nije prestala vršiti pritisak. Stala je u stranu i propustila me. Osjetila sam olakšanje, jer nju nisam željela u sve to uvlačiti. Ne noćas. Niti ikada. Nisam se željela vraćati u noć koja mi je promijenila život. Pokopala sam svoju divlju prošlost i nisam ju željela ponovno iskopati.


Četvrto poglavlje Micha »Raspalila te i uznemirila u trenu.« Ethan je srknuo svoju sodu. »Pogledaj se. Pijan si nakon što si osam mjeseci bio trijezan i ne vjerujem da je slučajnost što se to dogodilo iste noći kada se ona pojavila.« Otpio sam još gutljaj i obrisao usne nadlanicom. »Dobro sam, čovječe. I ne mogu kriviti nikoga za to što radim, osim sebe. To nije Ellina krivnja.« Ethan se nasmijao, nagnuo glavu unatrag i udario njome u rub kuhinjskog ormara. »Koga ti, dovraga, pokušavaš uvjeriti? Dobro znaš, baš kao i svaka osoba u ovoj prostoriji, da ste vas dvoje jedno drugome problem i da to neće biti riješeno sve dok se ne poševite i završite s tim.« Udario sam ga u ruku, jače nego što sam namjeravao. »Pazi se. Hodaš po tankom ledu večeras.« Podignuo je ruke, odustajući. »Oprosti, zaboravio sam kakav postaješ kad si pijan.« Zgrabio sam ga šakom za majicu i povukao k sebi. »Kakav?« Ponovno je pokorno podignuo ruke. »Micha, čovječe, smiri se i idi popiti kavu ili nešto. Potpuno si poludio.« Pustio sam ga i provukao prste kroz kosu, razočaran nečim što nisam mogao shvatiti. »Kava je puka izmišljotina... I ja trebam nešto drugo.« Moj je pogled odlutao prema staklu stražnjih vrata i odjednom sam shvatio što trebam. Potapšao sam Ethana po ramenu. »Potjeraj sve van prije nego što se moja mama vrati kući, OK?« »U redu, čovječe, dogovoreno«, uzvratio je zbunjeno. »Ali kamo ti ideš?« »Prošetati.« Gurnuo sam one koji su mi bili na putu i posrćući izašao na stražnja vrata. Ponovno sam, uspostavivši ravnotežu, prešao preko travnjaka i preskočio ogradu. Automobil Ellinog oca bio je parkiran na prilazu, što je značilo da se vratio kući iz bara. Nema veze. On neće primijetiti, niti će ga biti briga ako se ušuljam. To radim otkako smo bili djeca. Iako, moje su namjere postajale prljavije kako smo odrastali. Gledao sam gore, prema prozoru njezine spavaće sobe, sve dok nisam došao do stabla. Usprkos pijanom stanju, uspio sam se popeti do vrha i malo-pomalo po grani do prozora. Savijajući ruke oko očiju, provirio sam unutra. Svjetla su bila ugašena, ali mjesečeva svjetlost ostavila je trag na njezinom krevetu. Čvrsto je spavala. Polako sam otvorio prozor, porezavši prst na hrđavom čavlu. »Majku mu...«


Stavio sam vrh prsta u usta i pomiješao okus krvi i gorčine votke na mom jeziku dok sam naglavačke ulazio kroz prozor i pao na pod muklim udarcem. Njezina prijateljica naglo se podignula s kreveta na podu razrogačenih očiju. »Oh, moj Bože.« Stavio sam prst na usta dok sam ustajao. »Psst...« Još uvijek je izgledala zabrinuto, pa sam je pokušao zbuniti svojim najšarmantnijim smiješkom. Činilo se da sam uspio, jer se ponovno smjestila u krevet. Najpažljivije što sam mogao, prekoračio sam njezin krevet i uvukao se k Elli. Oduvijek je čvrsto spavala, bez da bi se pomaknula. Prislonio sam prsa na njezina leđa, obgrlio je rukom oko struka i osjetio ritam njezina disanja. Bože, koliko mi je ovo nedostajalo. To nije normalno. Zakopao sam lice u njezin vrat, mirišući njezinu kosu, vaniliju pomiješanu s nečim što je samo ona imala. Zaklopio sam oči i po prvi puta u osam mjeseci, mirno zaspao.

Ella Polovicu noći spavala sam užasno, bacajući se amo-tamo, kao princeza na zrnu graška. Jedino što sam ja daleko od princeze, a zrno graška je moja grižnja savjesti. Ne znam zašto se osjećam krivom što sam odbila Michu. To sam napravila mirno tijekom posljednjih osam mjeseci. Osim toga, on nije živio u susjednoj kući s pogledom tužnog psića i očaravajućim seksipilom. Moj loš san postao je još gori kad je moj tata upao u kuću usred noći, padajući preko čaša i boca, potpuno pijan. Kasnije sam ga čula kako plače u kupaonici u kojoj je umrla moja mama. Još me uvijek boljelo kada bih to čula, jer su njegove suze bile moja krivnja. Kad sam konačno zaspala, isključila sam se i bila je to najbolje prospavana noć u posljednje vrijeme. Kada sam se probudila kasno poslijepodne, osjećala sam se svježe i mirno. Sve dok nisam shvatila razlog tome. U mojem je krevetu bio Micha, koji me držao u naručju. Njegovo je tijelo bilo savijeno uz moje, tako da me dodirivao svaki dio njega. Znala sam da je on po mirisu njegove kolonjske vode pomiješane s pepermintom i još nečim što pripada samo njemu. Pretvarala sam se da spavam, da me progutao prekrasan san iz kojega se nisam željela probuditi sve dok on ne ode. »Znam da si budna«, šapnuo mi je u uho. Glas mu je bio promukao, a u dahu mu se osjetio miris pića. »Zato otvori oči i prestani me izbjegavati.« »Znaš da je nezakonito ući nekome u kuću bez dopuštenja«, rekla sam zatvorenih očiju. »I uvući se nekome u krevet — to je nastrano.« »Nisam ušao. Upao sam«, rekao je veselo. Uštipnula sam ga za njegova


čvrsta prsa i on se nasmijao. »Ovo je moja borbena cura.« Prešao je svojim mekim usnama preko mojega čela. »Nedostajala si mi, Ella May.« Otvarajući oči, migoljila sam se u njegovu zagrljaju. »Molim te, ne počinji. Još je rano.« Pogled mu je bio oprezan, a kosa raščupana. Zadovoljno se hihotao, bio je to zvuk koji me uzburkao duboko unutra. »Pretvaraj se koliko želiš, ljepotice. I ti i ja duboko u sebi znamo da uživaš biti ovako prislonjena na moje tijelo.« Pritisnuo je naša prsa zajedno dok je ovijao svoje noge oko mojih. Moji očni kapci uskomešali su se zbog njegove topline. Bože, kako mi je ovo nedostajalo, kao i mojem tijelu. »Onda, gdje si bila?« upitao je, uništivši moj trenutak blaženstva. »Na koledžu u Vegasu? To me na neki način iznenadilo. Nikada baš nisi voljela školu.« Vratila sam se u stvarnost. »Ne želim se sada prisjećati. Samo želim imati opušteno ljeto i onda krećem natrag u kampus.« Trepnuo je i njegove su trepavice lepršale po mom čelu. Njegova prisutnost poslala je toplo strujanje uz moja bedra i stisnula sam svoje usne kako bih se suzdržala da ne zastenjem. Njegove su se obrve spojile. »Izgledaš kao da te otela družina časnih sestara ili tako nešto.« »Možda i jest«, rekla sam pokorno. »To nikoga ne bi povrijedilo.« Razmislio je o tome i usne su mu se razvukle u vragolasti smiješak. »To nije istina. Časne sestre ne mogu se seksati, a ja još uvijek nisam ispunio svoj životni san da se pojebem s tobom.« Otvorila sam usta, jezika već spremnog da odgovori na jednako nastran način, ali suzdržala sam se, sjetivši se da ja više nisam ta vrsta djevojke. »Moram probuditi Lilu. Dugi je put pred njom.« Jednim brzim okretom prikliještio me ispod sebe i ruke su mi ostale zaglavljene iznad glave. Njegove bistre oči potražile su moje i bilo je to kao da gledam u ocean bez kraja. Zamišljeno je usisao ring na svojoj usnici. »Trebaš mi to reći, ljepotice«, zahtijevao je, nagnuvši glavu tako da su njegove usne bile pokraj mog obraza. »Uvijek mi sve kažeš.« »Micha, molim te...« Prezirala sam to kako sam zvučala bez daha. »Znaš zašto sam otišla. Bio si tamo one noći... vidio si me... ne mogu to ponoviti.« Tjeskoba mi je razderala grlo, a mišići su mi se napeli pod težinom njegova tijela. »Molim te, pusti me. Ne mogu disati.« Naslonio se na ruke. »Mogla si razgovarati sa mnom, umjesto da si pobjegla. To znaš.« Zatresla sam glavom. »Ne, nisam mogla. Ne tada. Bilo je drugačije. Ti si bio dio razloga zbog kojeg sam morala otići.« »Zato što si me poljubila?« upitao je, produbljujući svoj glas do


promuklog režanja. »Ili zato što sam te onako pronašao... one noći.« Progutala sam ogromnu knedlu u grlu. Poljubac je bio dio toga. Bio je to poljubac od kojeg bi se razletjela zemlja, onaj koji oduzima dah, zaustavlja srce i koji me toliko uplašio, jer sam se suočila s osjećajima koje nikada prije nisam doživjela, a oni su me ostavili bespomoćnom. »Ne želim o tome razgovarati. A sada, siđi s mene.« Izmigoljila sam ruke između naših tijela i odgurnula ga u prsa. Uzdahnuo je i otkotrljao se s mene. »Dobro, ne moraš razgovarati o tome, ali to ne znači da mi ponovno možeš pobjeći. Do sada sam te tražio«, zaprijetio je namignuvši mi dok je silazio s kreveta, a lanac zakačen kao ukras na njegovom remenu je zazveckao. »Odjeni se i dođi sa mnom van, na prilaz. Danas moraš ići posjetiti Gradyja.« »Ne, hvala«, nagnula sam se i navukla pokrivač preko glave. »Još noćas sam ti rekla da danas imam posla. Osim toga, zar ti nije loše od tuluma? Bio si temeljito uništen.« »Ne radi to«, rekao je ogorčeno. »Ne glumi da me tako dobro poznaješ. Otišla si prije osam mjeseci i puno toga se promijenilo.« Ostala sam bez teksta. »Micha, ja...« »Hajde, izađi iz kreveta. Moraš vidjeti Gradyja, htjela ti to ili ne.« Naglo je potegnuo pokrivač s mene i bacio ga na pod, a ja sam ostala ležati u kariranim kratkim hlačicama i tankom topu bez grudnjaka. Još me jednom temeljito pogledao od glave do pete, dubokim požudnim bljeskom u očima, od kojeg su me prošli trnci. Pokrila sam se rukama. »Ne idem kod Gradyja. Tek sam došla kući i imam posla.« »Ella, on ima rak.« Došao je do vrata, stavivši ruke u džepove svojih izblijedjelih traperica. »Zato izvuci svoju razmaženu guzicu podvojene ličnosti iz kreveta i idi ga vidjeti dok još možeš.« Ruke su mi pale sa strane kada sam sjela. »Zašto mi to nitko nije rekao?« »Da si ti nekome rekla gdje si, rekli bismo ti«, dodao je. »Uostalom, prilično sam siguran da je tvoj otac znao gdje si, samo što nikome nije htio reći.« Nisam to zanijekala. »Osim toga, rekao sam ti u govornoj pošti koju sam ti jučer ostavio«, rekao je, gledajući u moj mobitel na radnom stolu. »Pretpostavljam da je nisi preslušala?« Zatresla sam glavom. »Ne, bila sam previše iznenađena kad sam vidjela tvoj broj na ekranu.« Ugrizao se za ring na usnici, a to je radio kada bi bio nervozan. »Da, vjerojatno bi to trebala samo izbrisati. Mislim da još nisi spremna.« Pogled mi je odlutao prema mobitelu. Što je, dovraga, na njemu? Sišla sam s kreveta, izvijajući se u leđima i rastežući kao mačka. »Koliko je Grady


loše?« Glasno je progutao slinu. »Umire, pa se trebaš odjenuti i dopustiti mi da te odvedem da ga vidiš.« Počela sam prigovarati, ali onda sam ponovno razmislila o svojoj prvotnoj gluposti. Grady je dio moje prošlosti od koje nikada neću moći pobjeći. S jedne strane, bio je kao otac Michi i meni. Čak sam ga jednom i nazvala iz Vegasa, iako mu nisam rekla gdje sam. Kimnula sam. »Daj mi da se odjenem i bit ću vani za sekundu.« »Vidimo se začas.« Namignuo mi je i nestao u hodniku, ostavivši iza sebe vrata širom otvorena. Lila je samo iskrsnula s pomoćnog kreveta, stišćući plahtu. »Ma, dovraga. Što je to bilo? Mislim, uvukao se unutra kroz prozor usred noći i samo ti ušao u krevet.« »On to tako radi.« Otvorila sam prozor, pustivši unutra lagani povjetarac. Raspušteni dijelovi moje kose plesali su mi oko lica. »Oh, ne.« Lila je stisnula ruke oko glave. »Što nije u redu?« Nevoljko sam je pogledala. »Bojim se da je netko tvoj auto upotrijebio kao slikarsko platno.« Iskočila je iz kreveta i izgurala me s puta da vidi štetu učinjenu njezinom prekrasnom, skoro potpuno novom Mercedesu. »Jadna moja beba!« Iz platnene putne torbe izvukla sam suknju i ružičasti top, »Odjeni se i idemo provjeriti štetu.« Nadureno je napućila usne, kao da će se rasplakati. »Ne mogu ga ovakvog dovesti kući. Roditelji će me ubiti.« »Znam puno ljudi koji ti to mogu srediti«, rekla sam otvarajući vrata. »Ili sam ih barem znala, ali uvjerena sam da je i sada tako.« Kimnula je i ja sam se otišla presvući u kupaonicu u prizemlju, izbjegavajući onu na katu. Otvorila sam tuš tako da se ogledalo zamagli i sakrije moj odraz. Raščešljavala sam kosu sve dok nije prirodno počela padati. Onda sam stavila lagani namaz sjajila za usne i izašla, ali sam se na stepeništu zabila u svog oca. »Kad si ti stigla?« Dah mu je zaudarao po džinu, a oči su mu bile krvave. U ovih osam mjeseci obrazi su mu još više bili upali, a koža mu je bila naborana kao da je izranjavana. U kasnim je četrdesetima, ali izgleda kao da ima šezdeset godina. »Noćas«, rekla sam mu i uhvatila ga za ruku kako bih mu pomogla da se popne uza stepenice. »Bila sam u krevetu prije nego što si ti došao kući.« Lagano me potapšao po leđima. »Drago mi je da si kod kuće.« »I meni je drago«, slagala sam s osmijehom na licu dok smo došli do vrha stepenica. Maknuo je ruku iz moje i protrljao stražnju stranu svog vrata. »Trebaš li nešto? Da ti pomognem unijeti stvari?« »Mislim da mogu sama, ali hvala ti.« Sagnula sam se pokušavajući izvući


ruku dok se on njihao prema stepenicama. Kimnuo je, a pogled mu je odlutao prema kupaonici u dnu hodnika. Vjerojatno je razmišljao o tome koliko joj sličim. Nije me mogao ni pogledati, barem mi je tako rekao one noći kada sam otišla na most. »Onda ćemo razgovarati kasnije. Možda bismo mogli otići na večeru?« Nije ni pričekao moj odgovor, već je oteturao niz hodnik do svoje sobe, zalupivši vratima iza sebe. Moj otac je počeo piti kada mi je bilo otprilike šest godina, nekoliko mjeseci nakon što je mojoj majci dijagnosticiran bipolarni poremećaj. Njegovo opijanje tada još nije bilo tako strašno. Proveo bi nekoliko noći u baru i poneki vikend, ali nakon što je moja majka umrla, pivo i votka oduzeli su nam živote. Kada sam se vratila u svoju sobu, Lila je bila odjevena u žutu haljinu bez rukava, podignute svijetle kose i s prevelikim sunčanim naočalama koje su joj skrivale oči. »Osjećam se kao govno«, izjavila je, stavivši ruke na bokove. »Ovo mjesto ima takav utjecaj na većinu ljudi.« Dohvatila sam svoj mobitel, primijetivši svjetlucanje govorne pošte dok sam navlačila japanke. Izašle smo van, ostavljajući za sobom zadimljeni zrak i zakoračile na sunčevu svjetlost, okružene prizorom zapuštenih kuća i stanova. Susjedstvo je bilo ispunjeno bukom upaljenih motora, iz daljine su se čuli zvukovi svađe ljubavnika, a Miche nije bilo nigdje na vidiku. Nekad davno sam ovo doživjela kao dom, onda kada su mi ulične utrke i divlja natjecanja bila sasvim prirodna, no sada sam se osjećala izgubljeno. Lila je počela gristi nokte dok je zapanjeno blenula u svoj auto. »Izbliza izgleda još gore.« Obišla sam njezin auto prekriženih ruku, procjenjujući štetu. Izgledao je kao košara s voćem, jedino što nije bio napunjen voćem, nego aluzijama i slikovitim porukama. Iz nekog razloga samo što nisam prasnula u smijeh. »Dobro su te sredili.« Tresla je glavom. »Ovo nije zabavno. Znaš li koliko će stajati da se ovo popravi?« Lilin otac je odvjetnik, velika faca u Kaliforniji. Roditelji su joj uvijek slali stvari kao što su odjeća, novac, auti. U životu nije radila ni dana i maltretirala me zbog mog konobarenja u Applebeeju, preklinjući me da uzmem slobodno kako bismo išle na tulume. »Onda, što ćemo sada?« Noktom je ostrugala malo zelene boje s prednjeg svjetla. Pokazala sam joj na ulicu. »Tamo je jedna autoradionica, ne predaleko odavde.« Pogledala je niz cestu prekrivenu rupčagama, uz koju su bili blatni jarci. »Ali ovo je Mercedes.«


»Uvjerena sam da je bojanje automobila isto za sve, koje god marke bio.« »Ali što ako mu nešto naprave?« »Na primjer, da ga išaraju sprejom nakon što je već išaran?« Rekla sam to sarkastično, a ona me mrko pogledala. »Oprosti, pronaći ćemo nekoga, OK? Možemo ga odvesti nekamo u Alpine. Tamo je malo ljepše nego ovdje.« »Ne mogu ga ni voziti dok ovako izgleda«, žalila se, krećući prema autu. »Odvratan je.« »Onda ću ja voziti«, ispružila sam ruku prema njoj da mi dobaci ključeve. » Šališ se?« Pogladila je rukom haubu automobila. » Ovo je moja beba. Ne vozi ga nitko osim mene. To znaš.« »Mislim da tvoja beba treba ozbiljnu plastičnu operaciju.« Micha je sišao s trijema svoje kuće na prilaz. Preodjenuo se u crne traperice i usku sivu majicu, dok mu je svijetla kosa padala u oči. Svojim je dugim nogama preskočio ogradu između naših dvorišta koja je bila zaključana lancem. »Znam savršeno mjesto gdje će ti to popraviti i tu je u gradu, pa nećeš morati daleko voziti.« Namignuo je Lili. »Inače, ja sam Micha.« »Bok, ja sam Ellina cimerica — ako hoćeš, može i stara cimerica«, rekla je toplo mu se osmjehnuvši, dok su joj sunčane naočale skliznule blizu nosa. »Nismo sigurne hoćemo li i idući semestar dijeliti sobu.« On se predstavio svojim zavodničkim osmijehom. »Dijeliti sobu s Ellom? To je moralo biti teško.« Nestašno je pogledao pokušavajući me oraspoložiti. Ona se nasmijala i stavila natrag sunčane naočale. »Ne, zapravo je odlična cimerica. Čisti, kuha i sve to. Kao da imam vlastitu spremačicu.« »Ella je u tome oduvijek bila dobra«, složio se, znajući pravi razlog zašto je tomu bilo tako. Čak i prije nego što mi je mama umrla, nikada se nije dobro brinula za kuću. Već kao vrlo mala sam morala naučiti brinuti se za sebe, inače bih umrla od gladi i istrulila u kući punoj štakora. »Onda, želiš li da ti odvezem auto u tu radionicu o kojoj sam govorio? Kao što sam rekao, stvarno je blizu.« »Da, to zvuči odlično.« Vukla je sandale po betonu. »Ja bih radije otišla negdje bliže.« U sebi sam preokrenula očima. Ostaviti auto Michi. On može obraditi baš svaku ženu, samo ako to želi. Prebacio je ruku preko mojeg ramena i poljubio me u čelo. »Ipak, moram najprije ovu ljepoticu odvesti da posjeti jednog starog prijatelja.« »Prestani me tako zvati, molim te«, preklinjala sam. »Nikada nisam voljela imati nadimak i ti to znaš. I uopće ne shvaćam zašto me tako zoveš.« »Pa to je kompliment, ljepotice.« Privukao me bliže k sebi i gladio mi lice svojim usnama, poljubivši me na način da mi se koža uspalila. »Jesi li sada spremna ići vidjeti Gradyja? I ti možeš ići s nama, ako želiš... Lila, je li tako?« »Da, Lila. Lila Summers.« Pružila mu je ruku i rukovali su se. »I naravno


da idem. Ovo mjesto čini me pomalo nervoznom.« »Ne očekuje li te tvoja obitelj kod kuće večeras?« Izvukla sam se iz Michinog zagrljaja. »Poslat ću im poruku i reći da ne dolazim do sutra.« Pronašla je svoj mobitel i prelistala telefonske brojeve. »Auto će biti gotov do sutra, je li tako?« »Teško je reći«, Micha je odgovorio. »Ethan je najbolji, ali je malo spor.« Naglo je podignula glavu, a u očima joj se vidjela radost. »Ethan kao Ethan s tuluma od prošle noći? Onaj sa seksi kosom i stvarno velikim rukama?« Micha je zagrizao usnicu, suzdržavajući se od smijeha i pogledao me postrance. Nisam si mogla pomoći i nasmiješila sam se. »Da, to je taj«, rekao je. »Hoćeš li se osjećati bolje ako s njim popričaš o svom autu?« »Pa, hoću, ako ti misliš da je to OK! Jako sam sitničava kada je riječ o tome tko radi na mom autu, ili je barem moj otac jako sitničav kada je o tome riječ.« »Bit će sve u redu«, uvjeravao ju je namignuvši. »Nikad dosad nisam razočarao djevojku.« »Ma daj?« Lila se nasmijala, gledajući me kao da joj je neugodno, kao da se zabrinula da ulazi u moj teritorij. »No, hoćemo li krenuti ili što?« U prsima me bocnula ljubomora. »Da, idemo, ljepoto.« Micha je krenuo naprijed i oko ograde po svom prilazu do garaže. Kada sam ušla, razjapila sam usta. Sjajan Chevy Chevelle SS iz 1969. bio je parkiran u sredini, između zidova s policama i alatom. Bio je sivkasto-crn sa žarko crvenom trkaćom trakom po sredini. »Konačno si ga sredio?« Kvrcnuo je po besprijekorno sjajnoj haubi, a oči su mu sjajile od uzbuđenja. »Konačno sam to napravio, nakon što sam o tome pričao četiri godine.« Njegov je pogled potražio moje odobravanje. »Onda, kako ti se čini?« »Nekako je star.« Lila je gurnula lice u auto. »I stvarno je velik.« »Mislio sam da voliš kada su stvari velike?« Micha ju je zafrkavao. Udarila sam ga u ruku i on se nasmijao. »Oh, mislio sam — ruke. Isuse, kako ste jadne.« Preokrenula sam očima. »Nisi to mislio, pervertitu jedan.« Slegnuo je ramenima, dok su mu oči sjajile na sunčevu svjetlu, kao i zatamnjena stakla. »Zainteresiralo te, je li?« »Idemo li do Gradyja?« Trudila sam se zvučati neutralno. Izvukao je ključeve iz džepa i dobacio mi ih. »Da, kreni. Tvoj je.« Brzo sam zatresla glavom i bacila mu ključeve natrag, kao da su me spržili. »Ne, hvala. Ne želim.«


Podignuo je obrvu, izgledao je seksi. »Kako to misliš, ne želiš?« »Ne želim ga voziti.« Jedva sam to izgovorila. Obišla sam oko prednje strane auta, otvorila vrata i Lili pokazala da uđe. »Pa ima ugrađen 572 BigBlock motor«, rekao je zaprepašteno dok su mu ključevi labavo visjeli među prstima. »Kako ga ne želiš voziti?« Utroba mi se kidala od želje da ga vozim, ali nisam mogla popustiti. »U redu je, Micha. Radije ću biti suvozač.« »Što to znači? Kakav big block ili što si to već rekao?« Lila je upitala dok je prilazila autu sa strane. »Čekajte, vi razgovarate o autima? Ella ne voli automobile. Zapravo, većinom me tjerala da idemo autobusom kada bismo napuštale kampus.« »Stvarno?« Ton njegova glasa dao je naslutiti nešto drugo. »To je novost.« »Bilo bi to trošenje goriva«, slagala sam, pokušavajući sakriti istinu; da mi je to nedostajalo. Jurnjava, brzina, povišen adrenalin. Lila je zaronila u auto i to na stražnje sjedalo. Ja sam ušla na suvozačku stranu, a Micha je otvorio vrata od garaže. Pokrenuo je motor, pustivši ga da tutnji i izazivajući me prije nego što je izašao iz dvorišta. »Počinjem misliti kako Ella koju si ti poznavao nije ona koju ja poznajem.« Lila je pričvrstila pojas. Sjurio se niza cestu. »Mislim da bi ti, Lila, možda mogla biti na nečemu, jer ona Ella koju ja znam, obožava automobile. Zapravo, znala je s dečkima visjeti u garaži po cijele dane, dok su se druge cure igrale s frizurom i šminkom.« Zlobno mi se nacerio. »Potpuno bi se napatila kada bismo se išli utrkivati.« Bez obzira na to koliko silno sam se trudila spriječiti da se uzbudim, nisam uspjela. Onih vrućih ljetnih noći, jureći niz autocestu, za petama drugom autu, uzbuđenje je tutnjalo mojim tijelom. Micha je svojim prstom prešao preko mog vrata i zaustavio ga na mom bilu. »Uzbudiš se već samo kad pomisliš na to.« Njegov je dodir mojim tijelom proširio žudnju. Odmaknula sam njegovu ruku, prekrižila svoje i usredotočila se na pogled kroz prozor, gledajući naselje kako mutno prolazi pokraj mene dok je on jurio brže nego što je bilo dopušteno. Micha je mijenjao brzine tako da je motor tutnjao sve glasnije, počevši paliti gume. »Smije li se voziti ovako brzo?« upitala je Lila nervozno. Pogledali smo straga prema njoj, koja se čvrsto držala za rub kožnog sjedala. »Čini se da voziš jako brzo, posebno za naseljeno mjesto.« Micha me odlučno pogledao dok je prebacivao u nižu brzinu. »Što ti misliš? Da ubrzam? Ili usporim?« Željela sam mu reći da uspori, pričvrstiti pojas i gledati sa strane, ali strast koja je bila zatomljena pomahnitala je. Papučicu gasa stisnuo je do


kraja, gledajući me u oči, izazivajući me da prva maknem pogled u stranu. »Uf... mislim da ovo nije dobra ideja.« Čuo se Lilin odsutni glas. Automobil se kretao sve brže niz usku cestu, a njegove su mi oči dopuštale da mu kažem da uspori, i dio mene to je želio. Očajnički. No, kako je on mijenjao brzine, vozeći sve brže i brže, moje tijelo dopuštalo je da tako i ostane. Lila je odjednom vrisnula. »Znak stop!« Michine su se oči caklile kao odsjaj sunca u oceanu. Naglo je zakočio, auto je zaškripao sve dok se nije zaustavio, odbacivši nas sve prema naprijed. Ispružila sam ruku i tako se zadržala da ne udarim u upravljačku ploču. »Jesi li ti poludio?« Lilin se glas promijenio dok se smjestila natrag u sjedalo i poravnala haljinu preko nogu. »Što je vama, ljudi?« Micha i ja smo se pogledali, a moje je tijelo gorjelo od skrivene želje za koju nisam htjela priznati da postoji. Srce mi je lupalo u grudima, čvrsto kao stijena i ponovno živo. Na trenutak sam se vratila na mjesto koje sam izgubila. Onda je Micha to uništio. »Gle, ista stara Ella postoji još uvijek.« Arogantno se nacerio dok je vozio kroz raskrižje. »Trebala je samo da je netko malo pogurne.« Provjerila sam je li pojas pričvršćen, dokazujući suprotno. »Ne, ne postoji. Nestala je zauvijek.« »Pokušavaj koliko želiš, ali ja nju vraćam natrag.« Zagrizao je usnicu, ponovno se koncentrirajući na cestu dok je nešto mrmljao sebi u bradu. »Neću dopustiti da te ona noć zauvijek uništi.« Ipak, ona noć me razbila u milijun komadića i otpuhao ih je vjetar. Ta noć bila je jedna od najnevjerojatnijih koje sam ikad doživjela. Brzo sam se vratila u stvarnost.


Peto poglavlje Micha Evo, to je djevojka koju sam poznavao. Vidi se u njezinim zelenim očima da se uzbudila. Oduvijek je bila ovako čudna, brzina i opasnost uvijek bi je uspalile. Ipak, morao sam usporiti i sva se strast rasplinula. Pričvrstila je pojas i promrmljala nešto o tome kako je Ella koju sam poznavao nestala zauvijek, ali ja nekadašnju Ellu ipak izvlačim van. Imam veliki plan vratiti natrag svoju najbolju prijateljicu, svidjelo se to njoj ili ne. Na sebi je imala kratku suknju i top bez rukava, dovoljno uzak da pokaže sve njezine krivulje. Izluđivalo me to što je nisam smio dotaknuti. »Što se dogodilo s ovim okretištem?« upitala je dok smo prolazili pokraj mjesta na kojem smo se običavali zaustaviti kada bismo kratko kružili gradom. »Izgleda kao da više ne možeš ovuda proći do zaljeva.« »Možeš ako ideš pješice ili imaš terenac s pogonom na sva četiri kotača, pa njime kreneš preko brežuljka.« Okretište je bilo zatvoreno velikom ogradom tako da automobili nisu mogli dospjeti blizu puta koji vodi do zabačenog područja pokraj jezera. »Zatvorili su to nakon što su ulovili neku ekipu koja se tamo drogirala i opijala.« »Netko koga poznajem?« ispitivala je, hineći ravnodušnost. Zazveckao sam prstima po vrhu volana. »Da, upravo sjediš pokraj jednoga od njih. Samo što su mene ulovili jedino zbog alkohola.« Njezina prijateljica zinula je od čuda na stražnjem sjedištu, a ja sam Ellu ulovio kako potajno preokreće očima. »I što si dobio?« nonšalantno je upitala. »Uvjetnu i tečaj iz savladavanja bijesa.« Uzvratio sam, također ravnodušno. Okrenula je glavu prema meni. »Tečaj iz savladavanja bijesa?« »Udario sam, naime, Grantforda Davisa u lice«, objasnio sam. »I to prilično jako. Slomio sam mu nos i tako...« Njezina se prijateljica ponovno iščuđavala i pitao sam se kako joj Ella uopće može biti prijateljica. Djelovala je kao naivna princeza. Ella me pažljivo proučavala tim svojim prekrasnim očima i to je oduvijek zamaskiralo ono što zapravo misli. »Zašto si ga udario?« »Mislim da znaš zašto.« Stoički sam podnosio njezin pogled. »Ja sam ga tražila da me odveze na most, Micha«, izgovorila je to kao da se guši. »Nije on bio kriv. Napravio mi je to kao uslugu.«


»Nije te nikako smio ostaviti tamo samu.« Dao sam žmigavac i skrenuo na put koji vodi u polje visoke i suhe trave. »Ne u tom stanju. Nisi mogla suvislo razmišljati. Zapravo, sjećaš li se ti uopće ičega o toj noći?« Poigravala se gomilom narukvica na svojim zglobovima. »Nisam sigurna.« »Nisi sigurna?« optužio sam je. »Ili to samo ne želiš priznati?« Već je počela otvarati usta, no onda se zaustavila, zatvorila ih i okrenula se prema prozoru, prekinuvši razgovor.

Ella Cijeloga dana uoči te noći, kada sam došla na most, bila sam u čudnom strahu. Moja majka umrla je nekoliko tjedana ranije, a ja se nikako nisam mogla osloboditi tog odvratnog osjećaja u prsima i željela sam da nestane. Očajnički sam to željela. Zato sam posegnula za drastičnom mjerom i odlučila biti u majčinoj koži barem jednu noć. Moja majka nije bila grozna. Imala je svojih dobrih trenutaka, ali je također imala i onih loših. Kada je bila prisebna, bila je genijalna — jako zabavna. Ili sam ja barem tako mislila kad sam bila mala. Ipak, kako sam postajala starija, bolno sam uvidjela da nije bilo normalno ići u ogroman šoping svega i svačega, usred noći otići na vožnju, pretvarati se da možeš letjeti... Ali noć na mostu nije bila najgora koju sam u životu iskusila. Bila je samo posljednji poticaj mom naglom padu prema gubitku kontrole nad vlastitim životom. »Ella, gdje si?« Michin glas iščupao me iz moje vlastite glave. »Potpuno si me zgrozila.« Stali smo ispred Gradyjeve stambene prikolice smještene usred polja u blizini smetlišta i napuštenog apartmanskog naselja. Otkopčala sam pojas, izašla iz auta i pomaknula sjedalo prema naprijed kako bi Lila mogla izaći. »Ne, hvala.« Zatresla je glavom, šćućurivši se još dublje u sjedalu. »Mislim da ću vas ovdje pričekati.« »Unutra bi bila puno sigurnija.« Micha je pokazao na trošne daščare u sredini polja. »U onoj su kući dileri. Vjeruj mi, ako primijete da sjediš ovdje sama, doći će i počinje gnjavaža.« Micha se raspravljao s njom, ali ja sam mu to dopustila, jer ovo mjesto uopće nije bilo sigurno. Napravila je grimasu i ispuzala iz auta. »Tko je taj što ovdje živi? Nije diler droge, je li tako?« »Ne, samo jedan stari prijatelj.« Razmijenila sam s Michom jedan


tajnovit pogled, a osjećaji su jurnuli kroz mene kao sunce i vjetar. Grady je jedno vrijeme bio Michin očuh. Njegova majka i Grady bili su oženjeni nekoliko godina i veći dio naših uspomena na sretno djetinjstvo uključuje njega, kampiranje, ribolov i prčkanje po autima. Kad smo imali osam, devet godina, život nam je bio stabilan i nerazmrvljen u komadiće. Došla sam ispred auta do Miche i kada me primio za ruku, nisam prigovorila. Biti ovdje je kao putovanje kroz vrijeme i boljelo me saznanje da umire čovjek koji mi je pokazao kako život može biti dobar. Lila je samouvjereno povukla rub svoje haljine prema dolje. »Jesi li sigurna da je u redu da i ja uđem?« »Opusti se«, rekla sam joj dok smo prilazili klimavim prednjim vratima. »Grady je super tip, jednostavno voli živjeti ovako nematerijalistički. On je odabrao živjeti na ovakvom mjestu.« Na silu se napeto nasmiješila. »U redu, opuštena sam.« Micha mi je stisnuo ruku i pokucao na vrata. Pokucao je još nekoliko puta i ušli smo. Bilo je kao što sam zapamtila i zbog toga sam se nasmiješila, jer je bilo utješno. Grady je puno putovao kada je bio mlađi, a zidovi su svjedočili njegovim odredištima; sitne babuške s njegova putovanja u Rusiju, obojana maska plemena Bokota iz Afrike zakačena na zid, ogromna lula iz Nepala na malom sklopivom stoliću. To me savladalo i odvuklo u uspomene. Prikolica je bila malena, s uskom kuhinjom povezanom s ugrađenom dnevnom sobom i nas troje smo skoro ispunili cijeli prostor. Micha me uhvatio pod ruku i privukao. »Hoćeš li biti dobro?« Kimnula sam, suzdržavajući se da ne zaplačem. Micha me poljubio u sljepoočnicu i ja se ovoga puta nisam povukla, dopuštajući sama sebi taj mali trenutak. »Bit će sve u redu«, rekao je. »I ja sam tu za tebe.« Bilo je i vrijeme. »Gdje je?« Duboko sam udahnula, odmaknula se od Miche i otjerala staru Ellu. Pokazao je preko mojeg ramena. Okrenula sam se i srce mi je skliznulo u želudac. Srednje građen, visok muškarac jasnih plavih očiju i bujne kose pretvorio se u kostura upalih očnih duplji i bez kose. Karirana jakna padala mu je niz tijelo, a remen na trapericama bio mu je preširok. Oklijevala sam da ga zagrlim. »Kako si? Jesi li dobro?« »Ja sam uvijek dobro. Znaš to. Ne može me slomiti čak ni mali rak.« Nasmiješio se, vedar kakav je oduvijek bio. Uzeo je štap i šepao prema meni. Presrela sam ga na pola puta, ispred pohabane kožne fotelje i nježno ga zagrlila, bojeći se da ga ne zdrobim. »Kako si, moja mala Ella May?« Zakoračio je unatrag kako bi me pogledao. »Izgledaš drugačije.« Samouvjereno sam dodirnula kosu. »Malo sam promijenila izgled.


Mislila sam da smijem unijeti promjenu ili dvije.« Zamišljeno je zatresao glavom. »Ne, ne radi se o tome. Nešto drugo je u pitanju. Izgledaš tužna.« »Dobro sam«, zanijekala sam i to ne baš uvjerljivo. »Osjećam se odlično.« Obzirno me pogledao. »Nikada nisi umjela dobro lagati, to znaš. Oduvijek sam znao da si ti razbila onu vazu.« Iza mene Micha je kimao odobravajući. »Vidi joj se u očima. Previše otkrivaju. Iako ona misli da nije tako.« »Ako si znao da sam ja razbila vazu«, rekla sam, »zašto mi to onda nisi rekao?« Grady se nasmijao i s Michom razmijenio pogled. »Zato što mi je priča koju si ti izmislila slomila srce. Osim toga, bila je to samo vaza.« Napetost je nestala, osim kod Lile, koja je izgledala kao da ne zna što bi sa sobom. Besposličarila je kod vrata, igrajući se sa svojim satom i kosom dok joj je pogled lutao po udobnoj prikolici. »Grady, ovo je Lila«, predstavila sam je, pokazujući joj da priđe bliže. »Ona je bila moja cimerica na koledžu.« Lila je zakoračila naprijed i lagano mu mahnula. »Drago mi je.« »Također.« Grady je kimnuo u znak dobrodošlice i mene upitno pogledao. »Dakle, koledž? Tamo si pobjegla.« »Žao mi je što ti nisam rekla kad sam te nazvala«, ispričala sam se. »Jednostavno sam trebala predah od svega.« »Neću ti lagati i reći da me to nije malo povrijedilo.« Oslonio se na štap, a njegove su ruke i noge izgledale kao da su pretanke da bi se pomicale. »Ti si mi kao kći i mislio sam da mi vjeruješ dovoljno kako bi mi došla ako imaš problem.« Dobacio je pogled Michi i ja sam se pitala je li on Gradyju rekao za onu noć na mostu prije osam mjeseci. »Moram telefonirati.« Micha je podignuo svoj mobitel dok se vraćao prema vratima. »Lila, zašto ne bi pošla sa mnom van?« Lila je to rado prihvatila i vrata su se za njima zatvorila, zatresavši prikolicu. Grady se srušio u fotelju, uzdahnuvši s olakšanjem. »Moramo razgovarati.« Pripremajući se da mi očita bukvicu, uskočila sam u udubljenu sofu nasuprot njemu. »U nevolji sam, jesam li?« »Misliš li da bi trebala biti u nevolji?« Ispružio je štap prema stoliću. Povukla sam jastuk u krilo i stropoštala se natrag na kauč. »Ne znam. Teško je više reći što je dobro, a što loše.« Ljuljao se u fotelji. »Uvijek si dobro razumjela što je dobro, a što loše. Jedino ti je bilo teško priznati da si ponekad izabrala loše.« »To znam.« Pokazala sam na sebe. »Zato sam se i promijenila u Ellu koja


ne radi ništa loše i koja može vladati svojim životom.« »Ne radi se o tome. Radi se o tvom bijegu od života jer ti ne možeš kontrolirati sve. Čak i ako to želiš.« Zbog njegovih su mi riječi trnci prošli duž kralježnice. Otrgnula sam labavi konac s jastuka. »Je li ti Micha rekao za noć prije nego što sam otišla... je li ti rekao što se dogodilo — što sam učinila?« Stisnuo je svoje ispucale usnice. »Rekao mi je.« »Onda razumiješ zašto sam pobjegla. Da se nisam promijenila, pretvorila bih se u nju — završila bih kao moja majka.« Prvi put sam to izgovorila naglas i teret mi je pao sa srca, ali se i odmah vratio, čineći se deset puta težim. »Ne bih mogla vladati sobom.« Zgrbio se prema naprijed s tužnim izrazom na svom izmučenom licu. »Znaš da sam poznavao tvoju majku jako dobro.« »Ali samo zato što si morao dolaziti rješavati sve nakon što bi ona imala neku od svojih epizoda.« »Draga, ti nisi ona. Tvoja majka bila je bolesna — ona je bila psihički bolesna.« »Bipolarni poremećaj je nasljedan«, rekla sam tiho. »Veća je šansa da ga i ja imam zato što ga je ona imala.« »Ali to ne znači da ćeš oboljeti.« Na nesigurnim se nogama dignuo iz fotelje i sjeo pokraj mene na sofu. »Mislim da si toliko uplašena da ćeš završiti kao tvoja mama da skrivaš tko zapravo jesi, ali ne možeš sve kontrolirati — nitko ne može.« »Ali mogu pokušati«, promrmljala sam i sjela, odbacivši jastuk iz krila. »Sjećaš se kakva sam bila. Kakva sam sve sranja napravila. Glupa, neodgovorna sranja. Bila sam olupina koja je čekala da se raspadne i ona je noć to dokazala. Skoro sam... skoro sam se ubila.« »Nisi. Čuo sam što se dogodilo i ti to nikada ne bi učinila«, rekao je sigurno. »Ti si samo pokušavala razlučiti neke stvari. Još uvijek pokušavaš.« »Ne, namjeravala sam to učiniti«, rekla sam mu, ali to je bila laž. »Moj je um to možda zaustavio, ali dovoljno se jasno sjećam da znam kako sam imala namjeru skočiti popevši se na vrh mosta.« Zatresao je glavom. »Onda se ne sjećaš što se dogodilo kasnije s Michom.« »Da, sjećam se.« Udahnula sam oklijevajući. »Poljubila sam ga i ostavila ga na mostu. Onda sam došla kući, spakirala stvari i pobjegla.« »Ne, nešto drugo se dogodilo te noći.« Njegovo se čelo nabralo. »Micha te odveo negdje drugdje. Ili mi je barem tako rekao.« Počešala sam se po ručnom zglobu pokušavajući se prisjetiti, no događaji toga dana bili su mi u magli. »Uopće se toga ne sjećam.« »Kako sam ja to shvatio, ti si bila potpuno izvan sebe i jako uzrujana. To


dvoje nikako ne ide zajedno. Vjeruj mi, iskusio sam to.« Prstima je potražio štap. »Micha te spasio od skoka, ali bilo je tamo i još toga.« »Kada si rekao da si to iskusio, na što si točno mislio?« »Pa, došao sam do točke kada je izgledalo da je jedino što mi je preostalo bilo da se ubijem.« Pažljivo sam istraživala njegove riječi. »Znaš, došla sam ovamo da vidim jesi li dobro, a nekako je ispalo da razgovaramo samo o meni.« »I to je baš ono što mi je trebalo«, rekao je. »Dosta mi je više da svatko želi razgovarati o mojoj smrti.« Nešto sam zaustila i ulazna su se vrata uz škripu otvorila. Očekivala sam Michu, ali je ušla žena srednjih godina, odjevena u crne jeftine hlače i bijelu majicu. Imala je bijelu kosu spletenu u pletenicu i nosila je veliku crnu torbu. Nasmiješila se Gradyju dok je zatvarala vrata. »Opet si bio zločest. Znaš da ne bi smio izlaziti iz kreveta.« Grady je preokrenuo očima, ali lice mu se razvedrilo. »Da, bio sam zločest. Pretpostavljam da me moraš kazniti.« Nastojala sam ignorirati njihov razgovor najviše koliko sam mogla, ali bila je užasno neugodna. »Ella, ovo je Amy.« Njegovo ozbiljno držanje ublažilo se dok je izgovarao njezino ime. Ustala sam s kauča kako bih se rukovala s Amy, primijetivši da na njezinom prstu nema prstena. »Vi ste njegova njegovateljica?« Grady je pokušavao održati ravnotežu na nogama i ona se pomaknula da mu pomogne, ali odgurnuo ju je. »Mogu. Još uvijek nisam bogalj.« Uzdahnula je i odmaknula se. »Da, ja sam njegova njegovateljica i trebala bih se brinuti za njega, ali on je tvrdoglav i ne dopušta mi da radim svoj posao kako treba.« Progunđao je i onda se zahihotao. Uzeo je štap i krenuo prema hodniku, vukući noge po čupavom narančastom tepihu. »Ella, možeš li sutra navratiti? Želim s tobom još malo razgovarati.« »OK, vratit ću se«, obećala sam dok je nestajao niz hodnik. Okrenula sam se njegovateljici. »Koliko je loše?« Stavila je torbu na ormarić i otkopčala je. »Što ti je rekao?« »Da ima rak«, rekla sam joj dok je iz torbe vadila neke vrećice. »Ali to je sve. Ne želi razgovarati o sebi.« Posegnuvši u torbu, izvukla je šaku lijekova u bočicama. »Ne, ne želi, ha?« Protresla je bočicu napunjenu prozirnom tekućinom. »Ima rak kostiju u četvrtom stadiju.« Skoro sam se srušila na pod. »U četvrtom stadiju, ali to onda znači da...« »To znači da ima težak i kratak put pred sobom«, otvoreno je rekla. »Ti si Ella Daniels, je li tako? A tvoj otac je Raymond Daniels?«


Moji su prsti ščepali tkaninu fotelje kao da je uže za spašavanje. »Da, zašto?« »Bezveze«, rekla je slegnuvši ramenima. »Grady ponekad priča o tebi.« »Ali vi znate moga oca«, rekla sam oprezno. Zakopčala je torbu i odvukla se do sudopera s lijekom. »Bila sam medicinska sestra na terenu one noći kad je bio pregažen.« Zato što je mrtav pijan odlučio voziti bicikl usred autoceste. »Znači, odlučili ste preuzeti brigu o Gradyju, ovdje kod njega?« Otvorila je slavinu i napunila čašu vodom. »Sada sam sestra za kućne posjete, koju je angažirao nakon što je odlučio da ne želi provesti posljednje mjesece života u bolničkom krevetu.« Ostali su mu samo mjeseci? Trebala sam nanovo ovladati kontrolom nad uskovitlanom situacijom. Spoticala sam se do vrata. »Recite Gradyju da ću ga sutra doći posjetiti.« Spotaknula sam se na stepenicama i skoro pala. Srećom, Micha je bio na dnu i ispustio je svoj mobitel kako bi me uhvatio. Pridigao me na noge, a prsti su mu se zabili u moja bedra i pogledao me zabrinuto od glave do pete. »Što se dogodilo?« »On umire«, rekla sam tiho, buljeći u suho polje. » On stvarno umire.« »Znam.« Micha me snažno primio, a vrhovi njegovih prstiju dodirivali su moju golu kožu. »Rekao sam ti to prije nego što smo došli ovdje.« Moja su pluća bila bez zraka. »Kada si to rekao, mislila sam... dobro, ne znam što sam mislila, ali ovo nikako.« Mahnula sam rukom prema vratima bez da sam ih pogledala. »Ne i medicinska sestra. Ne tek nekoliko preostalih mjeseci.« Zagrlio me i pritisnuo na svoje grudi. Naslonila sam glavu na njega, udišući njegov miris koji me tješio. Počela sam ga ispitivati što se dogodilo one noći, ali strah od istine me ušutkao. Što ako se dogodilo nešto loše? Može li me to gurnuti preko ruba? »Što bi danas željela raditi?« upitao je šaptom. »Samo reci i bit će tako.« Odgurnula sam se, pokušavajući zaustaviti suze. Pogled mi je odlutao k Lili koja je sjedila u autu i popravljala sjajilo na usnama gledajući se u retrovizor. »Moram je odvesti u radionicu i poslati na put kući.« Unatoč mom protivljenju, Micha me obuhvatio za stražnju stranu glave i privukao k sebi. »Možeš ju jednostavno ostaviti na cjedilu.« Udarila sam ga po ruci. »Otkad si ti zao prema curama?« »Otkad se ne prestaju žaliti na potpunu jednoličnost u gradu«, rekao je podrugljivo, glasom navijačice. »I na prljavštinu. To je apsurdno. Deset minuta s njom i poželim je odvesti u onu dilersku kuću i pobjeći.« »Ono nije dilerska kuća i ti to znaš.« Zatresla sam glavom i napravila grimasu. »I poznajem te bolje nego što misliš. Sigurna sam da joj se želiš zavući u gaće.«


Zaustavio se kao da oklijeva i onda polako svojom rukom prešao preko mojih leđa — došao mi je do stražnjice. Zgrabio ju je i svinuo moje tijelo uza svoje, napalivši me duboko iznutra i iznudivši stenjanje iz mojih usta. Na trenutak sam zaboravila gdje sam. »Jedina stvar u koju se želim zavući si ti«, promrmljao mi je kroz kosu. Nanovo sam uspostavila kontrolu nad sobom i odmaknula se. »Ozbiljno? Počinješ? I to ovdje, od svih mjesta na svijetu.« Zamahnuo je rukom prema prikolici. »Zašto ne? Zbog Gradyja? On bi bio sretan da nas konačno vidi zajedno. Godinama govori da ćemo ti i ja završiti zajedno.« Pokrila sam uši. »Ne mogu to slušati.« U tri duga koraka došao je do mene, unio mi se u lice i skoro stao na prste. »Ti misliš da je samo to što si otišla promijenilo moje osjećaje? Znaš li ti da krivo misliš? Ne mogu promijeniti to kako se osjećam. Još uvijek sam...« »Ne govori to.« Uprla sam prst u njega. »Da se nisi usudio, Micha Scott.« Posprdno je podignuo ruke i širom otvorio oči. »Oh, ne! U nevolji sam. Rekla si moje prezime i sve to.« Pogledala sam prema autu, provjeravajući prisluškuje li Lila, i onda se okrenula i počela siktati. »Da, u nevolji si. Vratila sam se prije manje od jednog dana, a sve što sam se trudila sakriti se raspada zahvaljujući tebi.« Njegove bistre oči bile su divljački plave. »U redu. Ti si jebeno luda ako misliš da možeš pobjeći i promijeniti identitet. Ta bezosjećajna školarka na koju se furaš«, pokazao je rukom na moju majicu bez rukava, bijelu nabranu suknju i kosu s uvojcima, »je jedno veliko sranje. Ne možeš samo tako promijeniti sebe izvana i očekivati da se promijeni ono što si iznutra.« U meni je kuhao bijes i odgurnula sam ga. »Nisi u pravu.« Čizme su mu upale u prljavštinu dok je pokušavao zadržati ravnotežu i bahato se smijao. »Nisam li? Jer upravo sada onaj žar koji toliko volim gori dosta jako.« Posegnuo je za mojim obrazom kako bi me dotaknuo — zaveo me. »Micha, baš to moram biti, inače ne mogu disati. Molim te, pusti me. Možda taj prokleti žar i postoji, ali ja želim da nestane.« Okrenula sam mu leđa i molila se da me posluša bar jednom, jer ako nastavi ovako, prije ili kasnije više neću biti u stanju oduprijeti mu se. Ali Micha nikad u svom životu nije popustio pred izazovom.


Šesto poglavlje Micha Ubijala me bol u njezinim očima. Kada bi to bilo moguće, vratio bih se kroz vrijeme i zaustavio je kada je silazila s onog drveta one proklete noći. Možda bih u tom slučaju još uvijek imao svoju najbolju prijateljicu. Odlučio sam napraviti privremenu stanku u svojim pokušajima i izvući Ellu iz njezine vlastite glave. Parkirao sam auto na otvorenom prostoru ispred malog kafića u centru grada, između Stop`n`Shop i Bubbas Sports Bam zgrada. Ugasio sam auto i strpljivo čekao da me izgrdi. Lice joj je pocrvenjelo kada je shvatila gdje smo. »Micha, sada stvarno nisam raspoložena za ovo. Imam posla, a ima i Lila.« »Dođi, nisi me stoljećima čula kako sviram«, ulagivao sam joj se, upotrijebivši svoj najzavodljiviji glas. »Samo jednu pjesmu. Uđemo i izađemo, i to je to.« »Meni zvuči super«, rekla je sa stražnjeg sjedala Lila, koja se konačno malo opustila sada kada smo bili dovoljno daleko od Gradyjeve prikolice. »Obožavam slušati bendove, a glavni pjevač je uvijek seksi.« »Micha svira gitaru, a pjeva sam za sebe«, rekla je Ella s trunkom posesivnosti u očima. »On nije glavni pjevač. On pjeva solo.« »Meni je to isto.« Lila je lagano potapšala Ellu po glavi, kao da se šali s njom na neki njihov interni način. »Bend ili ne, dečko koji pjeva i svira je privlačan.« Atraktivno sam se nacerio i nagnuo se preko konzole. »Dođi, ljepotice.« Omotao sam pramen njezine kose oko svog prsta. »Znaš da želiš ući i gledati me kako sam seksi dok pjevam na pozornici. Znaš da ti je to nedostajalo.« Oči su joj se skupile dok se trudila nasmiješiti mi se. »Ti znaš da taj glas na mene ne djeluje. Previše sam puta vidjela kako ga upotrebljavaš za mnoštvo djevojaka.« »Ni za jednu ga nisam upotrijebio otkako si ti otišla.« Dopustio sam da istina izađe na vidjelo. Običavao sam otići s kime god sam htio i kako mi je došlo, ali kada su se u jednom trenutku stvari počele mijenjati s našim prijateljstvom, postalo je jasno da sam pokušavao ispuniti prazninu koja je nastala njezinim odlaskom. »I ne želim ga upotrijebiti ni za koga...« Rukom mi je prekrila usta. »Ući ću unutra s tobom, ali samo ako prestaneš pričati o stvarima od kojih mi postaje neugodno.« »Čekaj. A što je s mojim autom?« Lila se naglo nagnula naprijed i


popravila frizuru gledajući se u retrovizor. »Postaje kasno. Neće li se radionica uskoro zatvoriti?« Pomaknuo sam Ellinu ruku s mojih usana i isprepleo njezine prste sa svojima. »Uspjet ćemo se vratiti na vrijeme. Obećavam.« Ella je oklijevala, gledajući u kafić kao da je miš koji treba ušetati u lavlju jazbinu. Stisnuo sam joj ruku. »Dođi, uđimo unutra. Bit ćeš dobro.« Pogledala je u naše ruke i potom podignula pogled, zaustavivši se kratko na mojim usnama prije nego što mi se rastopila u očima. »Izlaze li još uvijek svi ovamo?« »Kelly i Mike dolaze, Renee i Ethan također«, rekao sam. »Iako Grantford zapravo više ne zalazi ovamo.« Njezine pune usne iskrivile su se u grimasu. »Zato što si ga udario u lice.« »Može biti, djelomično i zbog toga.« Uzvratio sam joj osmijeh i pustio joj ruku kako bi izašla iz auta. Osjećao sam da naš odnos kreće u nekom novom smjeru. Iskočila je van i protegnula se, savivši leđa i isturivši prsa. Zbog toga sam joj poželio strgnuti majicu, povući je na stražnje sjedalo i raditi joj ono što ranije nikada nisam radio s nekim do koga mi je bilo stalo. »U što sad ti gledaš?« Povukla je rub svoje majice preko trbuha. Ona zaista nije imala pojma koliko je prekrasna. Čak i u svojoj pankersko-darkerskoj fazi, obarala je s nogu. Zatresao sam glavom, nisam s nje mogao skinuti pogled. »Samo razmišljam. Ništa određeno.« Zalupila je vratima i krenuli smo preko prepunog parkirališta. Naslonio sam ruku na njezin struk, ali ona se izmigoljila i došla do Lile, tako da je ova sada bila između nas. Namrgodio sam se. Možda mi i ne ide baš tako dobro kao što sam mislio.

Ella Ako me nastavi gledati na ovakav način, moje suzdržavanje rastopit će se u lokvu vrele tekućine koja isparava. Micha ima najprodorniji pogled na svijetu, plave oči boje mora s valovima ravnomjernog intenziteta. Lepršav je sa mnom, što je običavao raditi iz šale cijelo vrijeme, a ja sam to prihvaćala. Ali ovo je nekako drugačije i stvarnije. Kao da otvara svoje srce, a to nije bilo nalik na njega. Barem ne sa mnom. Osim onoga dana kada sam otišla. Kafić je bio pretrpan ljudima, čak i za subotu popodne. Svi stolovi bili su


zauzeti, a na pozornici je bio tip razbarušene smeđe kose koji svira klavijature. Glas mu je bio pomalo neusklađen. Konobari su imali pune ruke posla kako bi poslužili dugi red koji se protezao sve do vrata, dok su u kutu ljudi radili na svojim laptopima. »Gdje ćemo sjesti?« Lila je gledala po prostoriji. »Nema slobodnih stolova.« Micha je ugledao Ethana i Renee za stolom u kutu i mahnuo im. »Problem sa sjedenjem riješen«, rekao je, uzimajući me za ruku i odvodeći prema njima. Renee je niska cura tamnocrvene kose i očiju obrubljenih debelom crnom crtom. Njezine kestenjaste oči zaustavile su se na Michinoj ruci isprepletenoj s mojom. Pokušala sam je izvući, ali Micha me primio čvršće. » Hej, Ella .« Odglumila je osmijeh svojim tamnocrvenim usnama. »Što ima?« »Ništa posebno«, rekla sam čim jednostavnije, jer jednostavno je uvijek bilo najbolje s Renee. »I tako smo se opet sreli.« Ethan se nasmiješio Lili s jamicama u obrazima i izvukao stolac za nju. »Odlučila si se malo zadržati ovdje.« Lila ga je pogledala dok je sjedala na stolac. »Hvala ti. Na neki način sam morala, jer mi je auto noćas uništen.« Micha se spustio u posljednji slobodan stolac za stolom i povukao me da mu sjednem u krilo. Moje su oči prohujale prostorijom u potrazi za stolcem viška, ali bilo je toliko pretrpano da su ljudi morali stajati uza zidove. »Ne grizem, Ella May.« U Michinim očima vidio se izazov. »Osim ako me to ne zamoliš.« Svi za stolom gledali su u mene. Nisam željela raditi scenu, pa sam mu se spustila u krilo. Ethan je gledao Michu zbunjenim pogledom, što je Micha ignorirao i uzeo pogačicu iz košarice sa sredine stola. Ubacio ju je u usta. »Onda, kad je vrijeme za „Otvoreni Mikrofon“?« Ethanove tamne obrve upitno su se spojile. »Zašto? Razmišljaš o tome da ponovno zasviraš? Jer sve što mogu reći jest da je to ludost.« »Kako to misliš — ponovno?« upitala sam, i sama uzimajući pogačicu. »Zašto nije svirao?« Ethan je zavrnuo rukave na svojoj košulji, prekrižio ruke na stolu i pogledao Michu njihovim tajnovitim pogledom koji nikada nisam uspjela provaliti. Okrenula sam se kako bih pogledala Michu, ali sam to požalila istoga časa. Njegov je pogled bio preintenzivan i izbacio me iz takta u sekundi. »Prestao si svirati?« upitala sam ga. »Zašto bi to napravio? Zar to više nije tvoj san?« Slegnuo je ramenima i ovio svoje ruke oko moga struka. »Nije isto kada ti nisi ovdje i gledaš me.«


»Bilo je slučajeva kada te nisam gledala kako sviraš.« Stavila sam ruke na njegova ramena. »Čak i kada sam živjela ovdje.« Zatresao je glavom, a pramenovi njegove svijetle kose pali su mu preko čela. »To nije istina. Nijednu svirku nisi propustila.« Razmislila sam bolje i znala da je u pravu. »Ne želim da prestaneš živjeti svoj život zato što ja više nisam ovdje.« »A ja ne želim da si ti bilo gdje drugdje, osim ovdje.« Privukao me za bok, a ja sam se instinktivno trznula zbog strujajuće topline koja mi se spustila u međunožje. »Što želite?« Prekinula nas je konobarica. Svi smo rekli što želimo, a konobarica se posebno počela hihotati kada je zapisivala Michinu narudžbu, iako sam mu ja sjedila u krilu. Zove se Kenzie i nikada mi se nije sviđala. Pomogla je Stacy Harris mučiti onu djevojku s kojom smo išle u školu, djevojku u invalidskim kolicima. Ležerno sam se naslonila na Michina prsa, kao da to radim slučajno. Nitko to nije primijetio osim konobarice. I Miche. Srce mu je počelo kucati brže, kao da ga blizina moga tijela izluđuje. Namrštila se i zataknula blok za narudžbe u pregaču. »Vraćam se odmah s vašim pićima.« Čekala sam da mi se Micha obrati, ali on je ostao mirno sjediti, držeći svoje ruke na mojim golim bedrima. Znala sam da je to krivo i da on nije moj. To sam razjasnila još onoga dana kad sam pobjegla, ali izgleda da si nisam mogla pomoći. Još otkako smo bili djeca, osjećala sam potrebu da ga držim podalje od cura koje nisu bile dovoljno dobre za njega. Stare navike umiru teško.

Micha Ethan me gledao kao da sam idiot. Vjerojatno zato što sam se smiješio kao idiot, ali nisam si mogao pomoći. Ella je konobarici pokazala da ulazi u njezin teren. Nikad ranije to nije napravila, čak ni prije nego što je otišla. »Ovaj bend je zanimljiv«, Lila je nadglasavala bendžo koji je svirao na pozornici. »Sviraš li i ti takvu vrstu glazbe?« Ethan, Renee i ja prasnuli smo u smijeh. Čak je i Ella prekrila usta, silno se trudeći da se ne počne smijati. »Ne, dušo, to nije ono što ja sviram.« Otpio sam gutljaj kave. »Moja glazba je više...« »Napaljujuća i seksi«, rekla je Ella, a ja sam je pogledao. Ne osvrćući se na moj pogled, dodala je: »Mislim da je više na tragu benda Spill Canvas.« Lila je očistila neke mrvice sa stola. »To je onaj bend koji si uvijek slušala


kad si učila?« Ella je kimnula, ali se i nespretno pomaknula. »To je taj.« Osjećao sam se bolje znajući da još uvijek sluša istu glazbu. Barem se to nije promijenilo. Držao sam jednu ruku na njezinoj nozi, bojeći se da će ponovno pobjeći ako je potpuno pustim. Uzeo sam još jednu pogačicu iz košarice i strpao je u usta. Lila je počela čavrljati s Ethanom, a Renee se javila na mobitel. Pomaknuo sam Elli kosu u stranu i stavio joj usne na uho. »Znači, misliš da sam napaljujući i seksi, ha?« Uzvratila je osmijehom, ali se pretvarala da se potpuno uživjela u bendžo svirku. »Ne, rekla sam da je tvoja glazba napaljujuća i seksi.« »To je to.« Odvažio sam se poljubiti je u rame, uživajući u mekoći njezine kože, želeći je toliko silno da sam se uzbudio od same pomisli na to. I Ella je ovo primijetila i počela se vrpoljiti u mome krilu, još više pogoršavši situaciju. »Dolje, mali«, našalila se i nervozno nasmijala, a onda stisnula usne i počela ustajati. Povukao sam je natrag za bokove i smjestio njezinu stražnjicu u moje krilo. Toliko smo si savršeno pristajali da to muti razum, a svi ti osjećaji koje sam imao prema njoj prije nego što je otišla, navrli su natrag. Trebam je još više. Sada. Zaboravljajući na sve oko nas, moje su se ruke malo-pomalo penjale po njezinim bedrima. »Micha.« Pobunila se drhtavim glasom. »Nemoj. Ljudi su tu...« Utišao sam je dok su moji prsti prelazili po rubu njezine suknje. Nisam mogao stati - godinama nosim u sebi tu seksualnu napetost. U meni su se ti osjećaji prema njoj pojavili još kad smo imali oko šesnaest godina. Ignorirao sam ih koliko god je to bilo moguće, jer sam znao da će poludjeti ako otkrije. Bilo je tu nekoliko ukradenih poljubaca, ali ona noć na mostu, kad sam se konačno potpuno otvorio, sve je promijenila. Ona je poludjela, baš kao što sam i očekivao. Nakon što je otišla, spavao sam sa svakom, pokušavajući se otresti te želje u meni, ali nakon nekog vremena shvatio sam da nema šanse. Ella mi je nešto oduzela i nije bilo načina da se to vrati, osim da imam nju. Stoga sam dopustio svojim rukama da se šuljaju po rubu njezine suknje, a njezini su prsti gnječili moja bedra. Pitao sam se koliko bih dugo mogao ovako, dok smo sjedili u prepunoj prostoriji. Skoro sam je povukao, no jedna njezina noga pala je sa strane, a ja sam to shvatio kao otvoreni poziv. »U redu, vrijeme je za „Otvoreni Mikrofon“.« Izgovorila je to na pozornici konobarica koja me skidala pogledom. »Ako se još niste upisali, možete to učiniti kod Phila, nasuprot mene.« Prstom je pokazala prema vlasniku lokala, čovjeku srednjih godina koji je sjedio u kutu odmah do zvučnika. »Mislim da je ovo znak za tebe.« Ella je brzo ustala, misleći da se izvukla. Prije nego što sam se uputio da se upišem, prešao sam prstom preko


donjeg dijela njezinih leđa i šapnuo joj u uho: »Nemoj misliti da je gotovo, jer nije.« Zadrhtala je, a ja sam se onako važno dignuo od stola sa zadovoljnim izrazom na licu. »Pa dobro, kurvin sine«, rekao je Phil s druge strane stola. On je bivši član jednog benda iz osamdesetih i još uvijek izgleda kao da je iz tog vremena, s fudbalerkom i svijetlećom odjećom. »Gle tko se dovukao ovamo.« »Toliko sam ti nedostajao, ha?« zapisao sam svoje ime na upisnu listu. »Ti se šališ? « upitao je. »Zadnjih nekoliko mjeseci morali smo slušati samo bendžo i nekoliko hipija koji bubnjaju po svojim bongo bubnjevima. Kunem se da je izgledalo kao Woodstock.« Nasmijao sam se i bacio olovku na stol. »Pa dobro, drago mi je da sam ti nedostajao, valjda.« Phil je naštimao jačinu tonova. »I više nego nedostajao. Molim te, reci mi da ćeš ponovno početi ovdje svirati. Očajnički trebam nešto ubaciti. Ovom je mjestu loše krenulo.« Pristojno sam se nasmiješio, pogledavši prema stolu. »Vjerojatno ne. Mislim da se neću motati ovuda još dugo. Moram otići na neka mjesta, vidjeti neke ljude.« Dok sam se vraćao za stol, susreo sam Naomi. Ona je Philova kći, visoka djevojka duge crne kose i odlična pjevačica. Znao sam svirati s njom prije nego što je otišla na turneju s bendom. Zapravo smo bili vrlo bliski, ali nisam s njom razgovarao otkako je otišla. »Zaboga, tako mi je drago da sam se zabila u tebe«, rekla je, a na zubima je imala mali trag crvenog ruža. »Nije li svima?« našalio sam se, hodajući unatrag. Ona se nasmijala i stisnula mi ruku. »Vidim da još uvijek imaš ovaj drzak stav.« Uozbiljio sam se. »Znači, vratila si se?« »Da, ali samo na nekoliko tjedana. Možemo li popričati nakon što odsviraš? Ima jedna stvar o kojoj zbilja trebam s tobom razgovarati. Nešto jako važno.« »Kako znaš da ću svirati?« Pokazala je prstom prema stolu. »Upravo sam te vidjela da si se upisao.« »Dobro, naći ću se s tobom nakon toga.« Mahnuo sam joj u znak pozdrava, pitajući se što bi ona mogla trebati.


Ella Prokleti Micha. Ubija me tim svojim dodirima i požudnim pogledima, a sada još ide i pjevati. Uvijek sam bila slaba na njegov glas. Znali bismo sjediti na njegovu krevetu, a on je drndao po gitari dok bih ja crtala. To su bili neki od najsavršenijih trenutaka u mom životu. »Ella, što je s tobom?« upitala je Lila optužujućim glasom. »Nekako si se zacrvenjela.« Srknula sam svoju kavu s mlijekom i poravnala držač na sredini stola, pa nisam mogla vidjeti svoj odraz u nehrđajućem čeliku. »Malo je vruće ovdje. To je sve.« »Da, svakako.« Nije me prestajala promatrati, kao da pokušava ući u moju glavu. Kad se Micha popeo na pozornicu, ne tako daleko od našeg stola, moje srce počelo je izgovarati neizrecive riječi. Sjedeći na stolcu bez naslona s gitarom u krilu, naslonio je usne na mikrofon, grickajući svoj ring. »Ova se zove: Ono što nitko nikada nije vidio.« Zasvirao je gledajući u mene. Vidim to u tvojim prekrasnim očima, kao sjenu na suncu. Stvari koje želiš sakriti, pokopane duboko u tebi, Zaslijepljene tvojim svjetlom. Skoro boli gledati ih, skoro boli disati. Nikada ne možeš vidjeti stvari koje nitko nije vidio, Zasjenjene tvojim svjetlom. Molim te, primi me k sebi, molim te, pusti me. Nikada neću šaptati, nikada neću popustiti. Čak i kad ću umirati, tvoje srce će pobijediti, Zaštićeno nevidljivim, odvojeno od iskrenog. Razbijajući te u komadiće, ono samo može zadati bol. Sakriveno tvojim svjetlom, Strastveno za svijet, čak neprimijećeno od većine. Tvoja duša leprša u tebi, željna da zasja svijetu, Ali zaslijepljena tvojom tamom. Molim te, primi me k sebi, molim te, pusti me. Nikada neću šaptati, nikada neću popustiti. Čak i kad ću umirati, tvoje srce će pobijediti. Jednom dugom notom završio je pjesmu. Gomila mu je zapljeskala, a moje su se oči strelovito odmaknule prema vratima od njegovog prodornog


pogleda. Poželjela sam pobjeći kao da je požar. »Isuse«, Lila je dahtala, hladeći se nevidljivom lepezom. »Bila si u pravu. Ovo je bilo napaljujuće.« »Ja sviram bubnjeve.« Ethan je bubnjao prstima po stolu proizvodeći zvuk bubnjeva. »I dosta sam dobar u tome.« »Nemoj da radi budalu od sebe.« Renee je otpila gutljaj kave i sladunjavo se nakesila. »On zna svirati bubnjeve na Rock Band i to je to.« Ethan ju je ružno pogledao. »Hoćeš li prestati? Više nije zabavno.« Lila me pogledala očekujući objašnjenje. »Oni su takvi«, objasnila sam, duboko uzdahnuvši. »Svađaju se kao pas i mačka.« Lila je stavila laktove na stol i naslonila bradu na ruke. »El, zar tvoj brat ne svira bubnjeve?« »Da, Dean ih svira«, rekla sam. »Pomalo.« »Znači da je i Dean napaljujući«, primijetila je Renee, pokušavajući mi se zavući pod kožu. Micha je uzeo svoju gitaru i oslobodio pozornicu za idućeg izvođača, djevojku s ružičastim dreadlocksima koja je izgledala kao da mrzi cijeli svijet. Visoka djevojka dugih nogu susrela se s Michom u kutu pozornice. Njezina valovita i crna kosa padala joj je niz leđa, sive oči bile su dojmljive, a njezin osmijeh vedar. Zove se Naomi i ona je kći vlasnika kafića, s kojom je Micha nekoliko puta svirao. Rekla je nešto Michi i on se nasmijao. Iskrica zavisti se upalila u meni, ali odmah sam je ugušila. Odvela ga je iza pozornice, a Michina ruka švrljala joj je po leđima. Još me jednom pogledao prije nego što je nestao iza pozornice. Nisam ga potpuno shvaćala i to me plašilo više nego kad sam umjela razumjeti ga. Lila je pila svoju kavu s mlijekom od soje i gledala me preko ruba šalice. »Nije me briga što ti govoriš. Taj je dečko zaljubljen u tebe.« Nisam ništa rekla, trgajući salvetu sve dok nije dobila oblik srca. »Možda i jest, ali ne na način o kojem ti govoriš.« »Onda, Ella«, prekinuo nas je Ethan i mogla bih se zakleti da je to učinio namjerno. Ako je bilo tako, zahvalna sam mu. »Kako gradski život?« »Izvanredno.« Zgužvala sam salvetu i bacila je u praznu košaricu od pogačica. »Ovo nije zvučalo baš uvjerljivo.« Ethan je naslonio jednu ruku na naslon Lilinog stolca, a nogu stavio na koljeno. »Ne sviđa ti se tamo?« Prisilila sam se zvučati vedro i sjela sam uspravno. »Zapravo, baš je lijepo. Ima puno posla, a škola je super.« »Čudno se ponašaš.« Ethan me pogledao, trljajući bradu. »Nešto te totalno uzrujalo.« »Skroz sam u redu«, rekla sam poričući njegove riječi. »Uostalom, malo je previše neumjerenih pitanja.«


Lila me pogledala dok je lizala pjenu oko usana. »On je u pravu. Izgledaš uzrujano ili tako nešto.« Opipala mi je čelo. »Nećeš se valjda razboljeti?« Micha se vratio za stol, a kafić se malo raščistio. Dohvatio je prazan stolac, dovukao ga do stola, okrenuo ga naslonom naprijed i tako sjeo na njega. »Onda, što ćemo raditi ostatak večeri?« upitao je Ethan dok je Micha provjeravao poruke na mobitelu. »Moram ovu gospođicu ovdje odvesti da joj ti popraviš auto.« Micha je glavom pokazao prema Lili. Ethan je izgledao zadovoljno. »Oh, počašćen sam što sam ja taj koji će ga popraviti.« Micha je stavio mobitel u džep. »Moramo otići do Elline kuće po auto, pa ćemo se naći za otprilike pola sata u radionici.« »Dogovoreno.« Ethan je mahnuo konobarici da nam donese račun. »Što misliš?« Micha me upitao. »Zvuči li to kao plan?« Slegnula sam ramenima, rastresena nakon što je otišao s onom djevojkom. »Da, svakako.« Svatko je uzeo svoju kavu za van i krenuli smo prema vratima. Ja sam svoju ostavila, kao i djelić nečega nepoznatoga. Možda je to samo komadić mojega novoga identiteta. Micha i ja nismo progovorili ni riječ cijelim putem kući. Lilu je to malo izluđivalo i zabrinula sam se. Što će više vremena provesti ovdje sa mnom, to će manje željeti biti kod mene u kampusu. Kad smo se dovezli na prilaz koji je vodio do moje kuće, bio je to bolni podsjetnik na drugi razlog zbog kojega se nisam željela vratiti, a koji me čekao pokraj garaže. »Čiji auto je ono?« Lila se naglo nagnula naprijed u svom sjedalu. »Prekrasan je.« »Zašto je on ovdje?« napravila sam grimasu, mršteći se na sjajan crveni Porsche s registracijskim tablicama države Ohio. »Sad će biti zabavno«, upozorio je Micha sarkastičnim glasom. »To je tvoj brat.« »Ali zbog toga nije manji kreten«, promrmljala sam. »A zakleo se kad je odlazio, da se ovamo više nikada neće vratiti.« »To je auto tvojega brata?« upitala je Lila. »Bože, što on radi da toliko zarađuje?« Vrhovima prstiju začepila sam nosnice. »Tko to zna?« »Dobro, ali kako si može priuštiti ovakav auto?« ispitivala je zainteresirano. »To nije njegov auto«, rekla sam. »To je auto moje majke.« Micha i ja razmijenili smo skriveni pogled, prisjetivši se dana kada se auto tajanstveno pojavio u garaži. Ona nikada nije rekla odakle joj i neko vrijeme smo Dean i ja očekivali da će nam se policija pojaviti na vratima i


uhititi je zbog krađe automobila. Ipak, to se nije dogodilo i kako je vrijeme prolazilo, mojoj majci to je postajalo kao igra. Ne samo s autom, nego sa životom. Nikada nismo znali govori li nam istinu ili ne. Nakon što je umrla, Dean je uzeo auto. Ponašao se kao da na to ima pravo, a možda je i bilo tako. On nije bio taj koji se potajno išuljao iz kuće one noći i ostavio je samu. »A ovaj prekrasan auto ovdje je tvoj«, podsjetila sam Lilu, odvlačeći joj pažnju na drugu stranu. »Možda bi bilo bolje da ga odvezeš na popravak, prije nego što Ethan nestane iz radionice.« Strovalila se natrag na sjedalo. »Stvarno bih željela upoznati tvog brata prije nego što odem.« »Sigurna sam da će on još biti ovdje kad se vratiš.« Zapravo sam se nadala da će otići. »Idemo, Lila, brzo ćemo biti gotovi.« Micha je otvorio vrata. »Možemo ga ostaviti ondje i vratiti se pješice. Nije predaleko.« Kad sam izašla iz auta, uhvatio je moj pogled preko krova. »Ideš li s nama?« »Mislim da bih trebala ostati.« Moj je pogled otišao prema stražnjim vratima. »Tko zna zašto je ovdje i što će reći tati? I ne mislim da se tata može nositi s njegovim sranjima.« Naslonio se rukom na krov automobila i nagnuo glavu prijeko. »Ali možeš li ti podnijeti njegova sranja?« »Ja ću biti dobro«, uvjeravala sam ga. »Samo neka joj poprave auto. Mora otići prije nego što je ovo mjesto uvuče u sebe.« »Nije ovaj grad baš tako loš.« Micha je zatvorio vrata. »I ti si tako mislila.« »Isto sam tako mislila da će mojoj mami biti bolje«, rekla sam. »A vidi kakvo je to bilo razočaranje.« Lila je zapanjeno gledala u mene iz stražnjeg dijela auta. »Ella, nisam znala da ti je mama bila bolesna.« Micha je imao zaštitnički izraz lica. »Idemo, Lila. Ella je u pravu — ako Ethanu postane previše dosadno, nestat će.« Krenuli su po Lilin auto, a ja sam se popela na prilaz, poželjevši da mogu otrčati natrag u Michin zagrljaj i smanjiti prazninu u mojim grudima.

Micha Bio sam zabrinut za Ellu cijelim putem do radionice. Dean nikada nije bio dobar brat i na sprovodu je optužio Ellu za majčinu smrt. On ju je zapravo i rastrgao na komadiće. Možda je to bio njegov način žalovanja, ali


bez obzira na to, bio je odvratan. »Onda, što je to s Ellom i njezinim bratom?« upitala je Lila, naslonivši ruku na upravljačku ploču. »Mislim da je to nešto o čemu vjerojatno s njom trebaš razgovarati.« Ušao sam autom na parkiralište radionice. »Stvarno nije na meni da o tome pričam.« Lila je otkopčala pojas. »Ali Ella mi nikada zapravo nije puno pričala o svom životu. Uvijek je bila suzdržana o tome i ja sam mislila da je ona jednostavno takva, ali zbog načina na koji svatko o njoj ovdje govori, mislim da tu ima još nečega.« »Bila je dosta glasna.« Posegnuo sam za vratima, ali i oklijevao zbog želje da se oslobodim tereta koji me tištio u prsima. »Ella koju ja poznajem nije bila pretjerano moralna i korektna cura s kojom si se ti družila. Imala je taj žar u sebi i nije se dala zafrkavati. S njom sam mnogo puta upao u nevolje, ali ona je također bila i tip osobe koja će preuzeti krivnju što joj ne pripada.« »Mislim da sam vidjela dio takve Elle kad smo stale zbog WC-a dok smo dolazile u grad«, razmišljala je naglas Lila. »Bio je tamo onaj dečko koji mi je prodavao sranja i Ella ga je skoro pretukla.« Nastojao sam se ne nasmiješiti. »Je li, stvarno ga je htjela mlatiti?« »Je li takva bila kada si se ti družio s njom? Potpuna agresivka?« Lila se nacerila i ja sam shvatio da nije tako loša kao što sam na početku mislio. »Da, oduvijek je bila na neki način agresivna.« Otvorio sam vrata i čizmama zastrugao po šljunku dok sam izlazio iz auta. Nekoliko je automobila bilo parkirano ispred metalne zgrade i vrata obje garaže bila su otvorena. Kamion je bio parkiran unutra, a vlasnik radionice — Ethanov otac — radio je ispod haube. »Onda, što ti radiš?« upitala me Lila dok smo išli prema ulazu. »Malo ovoga«, našalio sam se. »I malo onoga.« »Znači, to je tajna.« Prihvatila je moju šalu. Zaljuljao sam lanac zakačen za moje traperice. »Za sada je tajna, na neki način.« »OK.« Nije forsirala i zbog toga mi se još više svidjela. Ethan nas je čekao u predvorju, zavaljen u fotelju s cipelama na ormariću i glavom nagnutom unatrag. »Bilo je i vrijeme. Već sam se spremao otići.« Lila se počela cerekati dok je vadila mobitel iz torbice. »Niste lagali.« Ethan je spustio noge na pod i ustao. »Što je tako smiješno?« »Ništa.« Slegnuo sam ramenima prema njemu i oslonio se rukama na ormarić. »Ella i ja smo joj upravo rekli da će ti postati dosadno i da ćeš otići ako ne požurimo.«


»Znači, razgovarali ste o meni iza mojih leđa.« Zaobišao je ormarić i došao do Lile. »Imaš li ključeve ili si ih ostavila unutra?« Ja sam mu bacio ključeve, a on ih je uhvatio. » Gdje je Ella?« »Pojavio se njezin brat«, objasnio sam. »Vratila se u kuću.« Ethan je naglo podignuo obrve. »A ti si je ostavio nasamo s njim?« »Samo da bih dovezao auto«, rekao sam. »Lila i ja ćemo se vratiti pješice.« Lila je pogledala Ethana, pa mene. »Zar nešto nije u redu s Ellinim bratom?« »Bit će ona dobro.« Nagnuo sam se prema staklenim vratima prekriženih ruku i pogledao na sat. »Ali moramo se vratiti.« »Mislim da bih ja trebala ostati ovdje«, rekla je Lila, namršteno pogledavši svoj mobitel. »Jesi li sigurna?« upitao sam. »Ethan će se za auto dobro pobrinuti.« Izgledala je uznemireno dok je ubacivala mobitel natrag u torbicu. »Da, moram se uvjeriti da će sve biti napravljeno kako treba.« »U redu, hoćeš li znati pronaći put kući?« laktom sam otvarao vrata. »Pobrinut ću se da dođe tamo«, ponudio se Ethan sliježući ramenima. Lila je namjestila torbicu na ramenu i lagano mu se nasmiješila. »Hvala.« »U redu, ako je s vama sve riješeno, onda se vidimo kasnije.« Prešao sam pješice preko parkirališta do ulice. Bližio se kraj dana, a šanse da Lilin auto bude sređen postajale su sve manje. Izvadio sam mobitel i Elli poslao poruku. Ja: Samo provjeravam — jesi li dobro? Krenuo sam niz pločnik obrubljen kućama i suhim tratinama. Na uglu je drogu razmjenjivala grupa klinaca koji su izgledali premladi da idu u srednju školu. Ovaj dio grada je prilično grozan. Danas mi je svejedno, ali kad smo Ella i ja bili djeca, teško se bilo nositi s time. Ella je oduvijek bila previše znatiželjna. U više pokušaja smo bili uhvaćeni zbog toga što smo zabadali nos tamo gdje nije trebalo i pokupio sam batine štiteći Ellu barem nekoliko puta. I napravio bih to ponovno i bez razmišljanja, jer kad dođe do toga, ostajemo samo ona i ja protiv cijeloga svijeta. Oduvijek je bilo tako. Mobitel mi je zazujao u džepu i pogledao sam poruku, iznenađen što na ekranu vidim Ellino ime. Ella: Ne, mislim da nisam. Bez razmišljanja, potrčao sam najbrže što mogu prema njezinoj kući.


Sedmo poglavlje Ella Deanu je na katu treštala glazba pojačana do maksimuma, tako jako da se tresao strop. Ja sam počela pobirati smeće u kuhinji, izbjegavajući se ponovno suočiti s njim. Naslonila sam kantu za smeće na bok i rukom povukla preko ormarića kako bih u nju gurnula sve boce. Izvukla sam vreću i svezala je podalje od sebe. »Isuse, kako smrdi.« »Vidim da još uvijek čistiš za tatom.« Dean je ušao u kuhinju. Bio je odjeven u sportske hlače i majicu na kopčanje, rukava zavrnutih do laktova. Njegova tamnosmeđa kosa bila je ošišana nakratko, pa se vidio ožiljak na vrhu čela, gdje sam ga slučajno udarila u suludoj nesreći kad smo igrali bejzbol kolcem od šatora i košarkaškom loptom. »Ništa se ovdje nije promijenilo, čak i kada te nema godinu dana.« Otvorio je frižider i uzeo pivo. »Iako, ti izgledaš drugačije. Jesi li se konačno popravila?« »Zar te stvarno briga jesam li se sredila?« Povukla sam vreću sa smećem prema stražnjim vratima. »Mislim da si bio savršeno jasan posljednji put kad si bio ovdje — tebe se ne tiče ono što se događa sa mnom.« Otvorio je bocu. »Još si uvijek na tome?« »Rekao si mi da sam ja ubila našu majku«, izgovorila sam tiho. »Kako bih mogla prijeći preko toga?« Otpio je svoje pivo i slegnuo ramenima. »Mislio sam da si otišla i krenula dalje sa svojim životom.« Skupila sam hrabrost i duboko udahnula. »Nisam krenula dalje. Pobjegla sam, a i ti si to učinio.« »Ja sam pobjegao iz istog razloga kao i ti; jer bi ostati ovdje značilo baviti se prošlošću, a naša je prošlost takva da treba biti zauvijek zaključana i da je se nikada više ne prisjetimo.« »Misliš, baviti se maminom smrću. I činjenicom da je bila moja krivnja što je umrla. Ili da sam ja odgovorna za njezinu smrt.« Odljepljivao je etiketu na pivskoj boci. »Zašto ti uvijek i u vezi sa svime moraš biti tako glupa? Ljudima zbog toga postaje neugodno.« Vratila sam se na staro i trebala sam se sabrati. Otvorila sam stražnja vrata i bacila vreću sa smećem na stepenice. »Želiš li da odemo na večeru ili tako nešto? Možemo otići u Alpine, tamo nas nitko ne poznaje.« Zatresao je glavom, popio ostatak piva i bacio praznu bocu u smeće. »Jedini razlog zbog kojeg sam se vratio ovamo bio je da dođem po ostatak


svojih stvari. Onda idem. Imam stvari kojima se moram vratiti, a važnije su od obiteljske drame i pijanih očeva.« Ostavio me u kuhinji i nekoliko sekundi kasnije glazba je bila pojačana još glasnije. Bio je to divljački ritam koji me izluđivao, pa sam upalila radio u kuhinji i navila „Shameful Metaphors“ od benda Chevelle. Počela sam mesti kuhinju, blokirajući bratove riječi. Uvijek je volio kritizirati me, što je bilo u redu, ali na sprovodu je prešao granicu i to se više ne može ispraviti. Stražnja vrata su se otvorila i vjetar je zapuhnuo dok je moj otac posrćući ulazio u kuhinju. Cipele su mu bile razvezane, traperice poderane, a crvena majica zamrljana i masna. Ruka mu je bila omotana starom krpom koja je bila natopljena krvlju. Ispustila sam metlu na pod i požurila k njemu. »Oh, Bože! Jesi li dobro?« Ustuknuo je preda mnom i kimnuo glavom, teturajući prema sudoperu. »Samo sam se porezao na poslu. Ništa strašno.« Ugasila sam glazbu. »Tata, ne piješ na poslu, je li tako?« Otvorio je slavinu i glava mu je klonula. »Dečki i ja popili smo par pića za vrijeme pauze za ručak, ali nisam pijan.« Maknuo je krpu i ruku stavio pod vodu, ispustivši zvuk olakšanja dok mu je voda ispirala krv. »Tvoj brat je kod kuće? Učinilo mi se da sam vidio njegov auto na prilazu.« Dohvatila sam papirnati ručnik i obrisala krv koja je pokapala ormarić i pod. »Gore je, pakira neke stvari ili tako nešto.« Obrisao je ruku papirnatim ručnikom, trgnuvši se od boli. »U redu, to je dobro, valjda.« Nagnula sam se da mu pogledam ruku. »Trebam li te odvesti liječniku? Ovo izgleda kao da treba šivati.« »Bit ću dobro.« Dohvatio je bocu votke, otpio gutljaj i potom je polio po ruci. »Tata, što radiš?« Uzela sam kutiju prve pomoći koja je bila iznad sudopera. »Uzmi alkohol iz kutije prve pomoći.« Dišući kroz stisnute zube, zamotao je ruku papirnatim ručnikom. »Vidi, kao nova.« »Još uvijek se može inficirati.« Izvadila sam pribor za prvu pomoć i poslagala sve na kuhinjski ormarić. »Stvarno bi mi trebao dopustiti da te odvedem k liječniku.« Na trenutak me gledao očima punima patnje. »Bože, tako si joj slična, to je suludo...« Vukao je noge dok je išao prema dnevnoj sobi. Nešto kasnije, čula sam da se upalio televizor i zrak se ispunio dimom. Potisnuti osjećaji izronili su na površinu dok sam stavljala pribor za prvu pomoć natrag u ormarić. Pojačavajući glazbu, zatomljivala sam bol i zaposlila se sa suđem. Mobitel mi je vibrirao u džepu i obrisala sam ruke u ručnik prije nego što sam provjerila poruke. Bila je to Michina glasovna


pošta od jučer koju još nisam preslušala i nova tekstualna poruka od njega. Tekstualna poruka činila mi se manje opasnom od te dvije opcije. Ruka mi se tresla dok sam je čitala i čitala iznova, a onda sam konačno odgovorila. Bacila sam mobitel na ormarić i koncentrirala se na čišćenje, jer je tako bilo lakše. A nešto lakše je bilo baš ono što trebam.

Micha Uletio sam u Ellinu kuću. Nešto loše se dogodilo, vjerojatno zbog njezinog brata seronje. Ella je ribala kuhinjske ormariće energijom kakvu ima jedan bubnjar. Kosa joj je bila podignuta, ali neki pramenovi su joj slobodno padali na lice. Imala je upaljenu glazbu, tako da me nije čula kad sam ušao. Došao sam joj straga i poželio je dotaknuti, ali umjesto toga utišao sam glazbu. Ispustila je papirnati ručnik koji je držala i okrenula se. »Užasno si me preplašio.« Stavila je ruku na grudi. »Nisam čula kad si ušao.« »To je očito.« Tražio sam njezine zelene oči prepune jada. Vrpoljila se s gomilom tanjura koje je nosila prema ormaru prije nego što se vratila do sudopera. Bila je zbog nečeg uzrujana i bilo je u njoj previše energije. Njezina je majka mnogo puta bila takva. Ali Ella nije poput majke, bez obzira shvaća li ona to ili ne. Uzeo sam joj tanjure iz ruku i stavio ih u sudoper. »Hoćeš li mi reći što te tako uzrujalo?« Lupkajući prstima svojih nogu, zatresla je glavom. »Nisam ti to trebala napisati. Ne znam zašto sam to učinila.« Počela se okretati od mene, ali sam je uhvatio za rub majice. »Ella May, prestani sa mnom razgovarati kao s poslovnim partnerom. Poznajem te bolje od ikoga i znam kada te nešto muči.« »Rekla sam da je sve u redu.« Glas joj je bio napet i trudila se zadržati suze. Ta cura nikad si nije dopuštala da plače, čak ni kad joj je umrla majka. »Ne, ti nisi dobro.« Uhvatio sam je za ramena i okrenuo prema sebi. »I to moraš izbaciti van.« Gledala je u pod. »Ne mogu.« Stavio sam prst pod njezinu bradu i podignuo joj glavu, gledajući je u oči. »Možeš. To te ubija iznutra.« Ramena su joj se počela tresti i pustila je glavu da joj padne na moja prsa. Odmaknuo sam je i rekao joj da će sve biti u redu. Nije to bilo ništa posebno, ali u tom času bilo je dovoljno. Na kraju se odmaknula, bezizražajnog lica. »Gdje je Lila?« »Ostavio sam je s Ethanom u radionici.« Sjeo sam na kuhinjski stol, koji


je bio zatrpan neotvorenim računima. »Trebala bi se vratiti ovamo kad joj auto bude gotov.« Pogledala je kroz prozor, izgubljena u svojim mislima. »Može jednostavno otići kući kad Ethan završi. Ne treba se ovamo vraćati.« » Gdje živi? « »U Kaliforniji.« »Onda vjerojatno ne može otići večeras.« Bacio sam pogled kroz prozor, dok je sunce zalazilo za niske brežuljke. »Kasno je, a ona bi sama trebala voziti, je li tako?« Ella je kimnula, ne rekavši ništa dok je vrtjela pramen kose oko prsta. »I ja se brinem što bi sama trebala voziti. Mislim, skoro je poludjela kad smo se zabile u Grantforda na odmorištu kod jezera.« Prstima sam čvrsto uhvatio rub stola. »Zabile ste se u Grantforda?« Spustila je ruku iz kose i pustila da joj padne sa strane. »Da, ali nije se dogodilo ništa posebno. Ona je jednostavno takva, a znaš kako to izgleda.« Pustio sam stol, pokušavajući maknuti bijes iz moje glave. Bez obzira što Ella rekla, Grantford nju nikako nije smio ostaviti na mostu one noći i u onakvu stanju. Protegnuo sam noge ispred sebe i promijenio temu. »Kako si uopće uspjela postati prijateljica s Lilom?« Zagrizla je usnicu, razmišljajući. »Bile smo cimerice.« Slegnula je ramenima i prestala grickati usnicu, a to me izluđivalo, jer jedino što sam ja želio napraviti bilo je da zagrizem u nju. »Bila je stvarno draga i drukčija od svih mojih prijatelja ovdje. Trebala sam promjenu.« Skočio sam sa stola i pomaknuo se prema njoj. »Promjena je dobra, ali potpuno isključivanje je druga priča. Ella, jesi li... Jesi li ikada s nekim razgovarala o tome što se dogodilo s tvojom majkom?« Ramena su joj se ukočila i okrenula se prema vratima, spremna da ode. »To nije tvoja stvar.« Stao sam joj na put. »Da, jest. Poznajem te oduvijek, pa polažem sva prava na to što je u tvojoj glavi.« Stisnula je oči i stavila ruke na bokove. »Miči mi se s puta, Micha Scott.« »Što ti je da upotrebljavaš moje prezime?« rekao sam. »Prije, kad si bila ljuta na mene, jednostavno si me zvala seronjom.« »Više ne koristim takve riječi«, odgovorila je odlučno. »Bolja sam od toga.« »Stvarno?« optužio sam je. »Zato što si sigurno cijelo vrijeme bila ljuta na mene.« »Trudila sam se ne biti ljuta«, bjesnila je. »Ali ti mi otežavaš.« »U redu, trebaš predah. Dosta mi je tvojih tvrdoglavih sranja.« Podignuo sam je u struku i prebacio preko ramena. Zaprepašteno je vrisnula i počela me šakama udarati po leđima. »Proklet


bio, Micha, spusti me!« Ignorirajući je, tako sam izašao na stražnja vrata i spustio se praznim prilazom. Pomislio sam na to da je ščepam za stražnjicu, samo zato što mogu, ali sam se bojao da bi me mogla istući... iako, ni to nije zvučalo loše. »Micha«, ljutito je prigovarala. »Spusti me dolje!« Moja mama izašla je iz kuće dok sam je nosio prema garaži. Bila je odjevena u crnu haljinu, malo prekratku za njezine godine. Podignuta kosa joj je bila natapirana poput pudlice, a šminka se sva razmazala. Sigurno je imala spoj. Stala je na najvišu stepenicu i nagnula glavu u stranu kako bi bolje vidjela. »Ella, jesi li to ti?« Ella se prestala vrpoljiti i podignula je glavu kako bi pogledala moju majku. »Bok, gospođo Scott. Kako ste?« »Bok, draga, ja sam dobro... ali zašto te Micha nosi ovako?« ispitivala je. »Jesi li ozlijeđena?« Ella je zatresla glavom. »Ne, dobro sam. Micha samo misli da je zabavan.« Zapravo joj se sviđa to što radim, samo ne želi priznati. »Eto, vodim je na vožnju«, rekao sam vragolasto pomičući svoju ruku iza Elline noge, a ona me zatim obijesno udarila po stražnjoj strani glave. »Vodim te na vožnju autom. I ti kažeš da sam ja perverzan?« Moja mama je uzdahnula, zatresla glavom i otvorila svoju torbicu. »Dobro, lijepo je vidjeti vas dvoje ponovno zajedno.« Izvadila je ključeve svog auta, a njezine su potpetice zveckale dok je silazila niza stepenice. »Michi si sigurno nedostajala dok te nije bilo.« »Bok, mama«, mahnuo sam joj, krenuvši ponovno prema garaži dok je moja mama ulazila u svoj Cadillac parkiran na cesti uz rub pločnika. »Ide li na spoj?« Ella je znatiželjno upitala. »U zadnje vrijeme ide na puno spojeva.« Nagnuo sam se kako bih otvorio vrata od auta i smjestio je na suvozačko sjedalo. Pokušala je izaći. »Nikamo ne idem večeras, Micha.« Nježno sam je gurnuo natrag u sjedalo. »Neću dopustiti da sjediš u svojoj sobi i mrgodiš se dok je tvoj brat tamo. Idemo se van malo zabaviti.« Oklijevajući je prekrižila ruke preko grudi, a sise su joj skoro iskočile iz majice. »Ali moram biti tamo kad se Lila vrati. Ne mogu je samo pustiti da se vrati i prođe pokraj Deana i mog tate na kauču.« »Pobrinut ću se za to.« Otrgnuo sam pogled s njezinih sisa, izvadio mobitel i poslao poruku Ethanu. Ja: Idem s Ellom natrag u The Back Road. Hoćeš li pokupiti Lilu i naći se s nama tamo? Ella se spustila u sjedalo. »Što namjeravaš?« Podignuo sam prst. »Samo malo.«


Ethan: Da, zvuči dobro. Ja: Je li Lila za to? Pitaj je. Nemoj samo pretpostaviti. Ethan: Kaže da može... ali slaže li se Ella s odlaskom tamo? Ja: Vidjet ćemo kad dođemo. Ethan: Isuse, razbit će nas. Ja: Vidimo se tamo. Strpao sam mobitel u stražnji džep traperica i zatvorio njezina vrata prije nego što sam sjeo na vozačko mjesto. »I, gdje ćemo?« upitala me, trudeći se da izgleda kao da se dosađuje, ali joj je znatiželja izbijala iz očiju. »To je iznenađenje.« Kad su se vrata od garaže otvorila, spustio sam se niz prilaz. »A Lila i Ethan će se tamo naći s nama.« »Iznenađenje, ha?« Promislila je o tome. »Nisam ljubitelj iznenađenja.« Nasmiješio sam se. »Takva si lažljivica.« Utihnula je i znao sam da sam ovoga puta pobijedio, što je rijetkost, ali nema veze. Brzim zaokretom volana sišao sam na cestu i pojurio u noć, sretan što sam uspio otkinuti maleni komadić tog oklopa koji je imala na sebi.


Osmo poglavlje Ella Shvatila sam da imam više posla nego što sam mislila. Dok smo skretali na The Back Road, u meni se zapalila strast. Postajala je sve jača kad smo se zaustavili kod starog i napuštenog restorana The Hitch na kraju ceste. Bila je to odlična scena za ulične utrke, s dugačkom ravnom cestom utkanom između visokih stabala na uzvisini. Nebo je bilo crno, mjesec je svijetlio, ali se kotrljalo i nekoliko oblaka. Skutrila sam se, razmišljajući o onoj noći na mostu. Utrkivali smo se prije nego što sam otišla tamo. Micha je dobio poruku kad smo došli na rub ceste. Zaustavio je auto sa strane, manevrirajući pažljivo preko rupa. Zategnuo je kočnicu, pogledao na mobitel i ugasio ga, a izgledao je uznemireno. »Što nije u redu?« upitala sam. »Izgledaš uzrujano.« »Sve je u redu. Sve je super.« Lagao je, ali kako da ga ja pritisnem da mi kaže istinu, kad sam i sama lažljivica? »Onda, ovo je tvoje iznenađenje?« Željela sam da mi glas zvuči razočarano, ali zvučao je zadovoljno. Micha me pogledao postrance. »Nemoj se smijati, ljepotice. Uništit će ti cijeli tvoj Neutralna-sam-i-nije-me-briga stav.« Odlučila sam ostati nepristrana. »S kime se noćas namjeravaš utrkivati?« »Misliš, s kime se noćas namjeravamo utrkivati?« Zavodljivo se smijuljio u mračnoj kabini automobila. »Dobro, mislio sam to prepustiti tebi.« Ispred stabala bio je red automobila s upaljenim prednjim svjedima, a njihovi su vlasnici tamo stajali. Bila je to jedna gruba gomila, uglavnom dečki, izuzev Shelie, ogromne djevojke s rukama debljima od mojih nogu. Ona je bila jedina cura koje sam se ikada istinski bojala. »OK, tamo je Mikey.« Protrljala sam čelo nadlanicom. »Ima li još uvijek ono smeće od šest cilindara u svom Camaru?« »Da, ima.« Micha se naslonio na sjedalo, zabavno ispitujući gomilu kroz mrak. »Misliš li da je on taj?« »To je logičan izbor.« Nije mi se svidjelo kamo su mi otišle misli, ali nisam mogla utišati svoje sirove strasti. Oduvijek sam bila tip cure što visi s dečkima, a osim toga, znala sam puno o autima. Lila je bila prva cura s kojom sam se sprijateljila. »Uostalom, kakva bi to bila pobjeda kad imaš ovaj auto koji može jače potegnuti.« »Misliš da trebam izabrati nekoga iz svoje kategorije?« »Ako želiš pobjedu koja nešto znači, onda svakako.« Pogledali smo se, kao magneti koji preklinju da se približe jedan drugome. Pa ipak, samo jedan korak u krivom smjeru i sve će se raspasti.


»Onda, ljepotice, tko je taj?« Stavio je ruku na naslon za glavu iza mene i njegovi su prsti doticali moje rame. »Lošiji ili bolji?« Izazov je bio u zraku, mameći pravu mene da noćas izađe. Željela sam se prepustiti samo na nekoliko sati i razvezati svoje unutrašnje konope. Željela sam si dopustiti da ponovno počnem disati, ali sam se bojala da ću izgubiti kontrolu — bojala sam se da ću morati osjetiti sve, uključujući i svoju krivnju. »Micha, mislim da se moramo vratiti.« Ponovno sam pričvrstila pojas. »Ovo više nije moja stvar.« Čvrsto je stisnuo usta. »Molim te, možemo li imati jednu noć. Samo ti i ja. Stvarno to sada trebam.« Upila sam njegovu čudnu vibru i tugu koja mu je bila u očima. »OK, u čemu je problem? Učinilo mi se da si malo izvan toga. Jesi li primio neku lošu vijest u onoj poruci?« Prešao je preko tetovaže u obliku broja osam na podlaktici. »Sjećaš li se kad sam ovo zaradio?« Nesvjesno sam dotaknula svoj donji dio leđa. »Kako bih to mogla zaboraviti, kad sama imam istu na leđima?« »Sjećaš li se zašto smo ih zaradili?« »Ne sjećam se ničega u vezi s tom noći.« »Točno, a ovako ćeš je pamtiti zauvijek. Bez obzira što se dogodilo, a to je potpuna ironija.« Svojim je prstom prešao preko tetovaže koja je predstavljala vječnost. »Nešto te muči.« Povukla sam rub majice da mi pokrije tetovažu. »Želiš li o tome razgovarati?« Zatresao je glavom, još uvijek fokusiran na tetovažu. »Ne, dobro sam.« Kako bih ga odvukla od njegovih misli, prstom sam pokazala na fantastični Pontiac GTO iz 1970. godine, plavi s bijelim trkaćim crtama. »Što je s Bennyjem? Ima li još uvijek 455?« Michine oči bile su poput bazena s crnom tekućinom. »Misliš li da bismo se trebali odlučiti za nekoga boljega?« »Mislim da ti trebaš odlučiti«, pojasnila sam. »Ja ću samo gledati kako ga razvaljuješ.« Namrštio se. »Nema šanse. Ne utrkujem se ako nećeš biti sa mnom u autu. To je tradicija.« U meni se pojavila glad. »U redu, vozit ću se s tobom, ali ako ti napraviš nešto za mene!« »Reci i bit će tako«, rekao je, bez da je trepnuo. Moja glad natjerala me da mu se približim. Ispružila sam laktove na upravljačku ploču, a ruke su mi se tresle. On se nije micao, ukipio se dok sam mu prislonila usne na uho. »Uvjeri me da ćeš pobijediti«, dahtala sam, a moje se tijelo svijalo prema


njegovom svojim vlastitim ritmom, prije nego što sam ponovno sjela na sjedalo. Njegov je izraz lica bio nečitljiv, disanje ubrzano, a pogled nemilosrdan. »OK. Idemo pobijediti u utrci.« Izašli smo iz auta i pješice prešli preko puteljka prema redu automobila i njihovih vlasnika. Zaštitila sam oči od svjetala i savila jednu ruku oko sebe, znajući da će mi ti dečki početi prodavati sranja o tome kako sam odjevena. Micha je zaštitnički prebacio ruku preko mene. »Opusti se. S tobom sam.« »Dobro, što imamo ovdje?« Mikey, vlasnik Camara, koračao je prema nama. Imao je crnu kosu i pirs u nosu, a njegov je debeli vrat bio prekriven tetovažom u obliku bodljikave žice. »Zar se to zloglasni dvojac vratio da ih razbijemo?« Preokrenula sam očima. »Jednom si nas pobijedio i to slučajno, zbog probušene gume.« Napravio je grimasu kad je vidio moju majicu i kosu prepunu uvojaka. »Što se tebi dogodilo?« Chandra, njegova cura, prasnula je u smijeh. Haljina joj je bila tako uska da su njezine obline stršale van, a na štiklama je bila visoka gotovo kao i ja. »Isuse, pa ona se željela pretvoriti u malu princezu ili tako nešto.« Micha je stisnuo moje rame, pokušavajući me smiriti. »Onda, tko je prvi na redu? Ili to još nitko nije odlučio.« Mikey je gledao Michin Chevelle i vidjela se nervoza u njegovim očima. »Ti misliš da možeš samo tako ušetati i uključiti se u igru nakon što te nije bilo skoro cijele godine?« Zinula sam prema Michi. Cijele godine? Micha je slegnuo ramenima. » Što? Ti si otišla. Zašto bih se, dovraga, želio utrkivati?« »Još jednom, ti moraš krenuti dalje bez...« Odustala sam. Mikey će iskoristiti protiv Miche to što ću reći, zato moram paziti što govorim. »Želimo se utrkivati s Bennyjem.« Njegov je smijeh odjekivao u noći. »Vi i koje vozilo?« Pokazala sam na Michin Chevelle parkiran blizu ceste. »Ono vozilo tamo.« Mikey je zatresao glavom i potjerao nas. »Ta stvar nema šanse s jednim GTO-om. A sad bježite i vratite se kad ćete imati nešto bolje.« Testirao je moju samokontrolu. Jako ju je testirao. »Protiv tvojega?« Uzvratila sam istom mjerom, unijevši mu se u lice. »Jer ta stvar rastura.« Micha me za ramena povukao unatrag, a u glasu mu se osjetio tračak zabave. »Polako. Idemo se potruditi da nas noćas ne razbiju, OK?« Benny je preskočio haubu svog auta, bacio cigaretu na zemlju i ostavio


svoje prijatelje kako bi došao do nas. » Što ima? Jesam li ja to čuo da me netko želi pobijediti?« Benny je tip dečka kojega svi poštuju, jer ga se boje. Kad je bio brucoš, u školi se potukao sa starijim dečkom dvostruko većim od njega i dobro ga prebio. Nitko nije znao kad je tučnjava završila niti što se dogodilo, ali to je bilo dovoljno da svatko postane oprezan s Bennyjem. Mikey je pokazao prstom ravno u mene. »Princeza te želi izazvati na utrku u onoj stvari.« Bennyjeve su oči odlutale do Chevellea dok je podizao svoju obrijanu glavu i prekrižio mišićave ruke. »Micha, zar to nije tvoj auto?« Micha me potapšao po leđima i namignuo mi. »Jest, a čini se da je ona moja glasnogovornica.« Benny je promislio i okrenuvši se vidio da Mikey pilji u mene. »Ne vidim u čemu je problem. Nemam problema s tim da se utrkujem s Michom. Zapravo, moglo bi biti i zabavno imati izazov za promjenu.« Benny je malo jače potapšao Mikeya po ramenu i onda se udario sa šakama s Michom. »Hvala, čovječe«, rekao je Micha kimnuvši s poštovanjem. »Hoćemo li ti i ja prvi stati na crtu?« Benny je pomaknuo glavu gore-dolje, kimajući dok je zamišljeno gledao u cestu. »Da, mislim da bi to bilo dobro.« Popričali su još malo o pravilima i dogovorili što se ne smije, dok se Mikey i dalje mrštio na mene kao bijesan pas. Kad je sve bilo dogovoreno, Micha i ja otišli smo natrag do auta, dok su se svi ostali razbježali prema startnoj liniji koja je bila točno ispred The Hitch zgrade. »Onda, koji je tvoj plan?« upitala sam. »Jer pobijediti njega neće biti lako.« »Ti si moj plan.« Otvorio mi je suvozačka vrata. »S tobom u autu nema šanse da ne pobijedim, inače mi nećeš dati dalje živjeti.« Naglavačke sam ušla u auto, spustila se na sjedalo i onda ga pogledala. »Ja neću pridonijeti tome da ti auto ide brže.« Nacerio se, zalupivši vratima. »Naravno da hoćeš.« Skliznuo je preko prednjeg dijela haube i ušao na vozačko mjesto. »Ti si jedan foler«, primijetila sam. Upalio je motor, koji je zatutnjao do daske. »Ovo je kao da lončić izaziva čajnik.« Spustila sam se u sjedalo i prekrižila ruke. »Možda sam bio puno toga, ali nikada nisam bio foler.« Zakačio je prst ispod moje brade i okrenuo moju glavu prema sebi. »Tulum za diplomu Taylor Crepner prije dvije godine. Ti si stajala na krovu sa snowboardom između nogu i govorila svima kako možeš skočiti. Mislim da je to dosta bliže foliranju.« Napravila sam nevinu facu. »Ali ja sam i skočila, je li tako?«


»Jesi, ali si i slomila ruku«, rekao je. »Svejedno, to nije poanta.« »U pravu si«, priznala sam dodirnuvši maleni ožiljak na ruci, mjesto gdje je slomljena kost probila kožu. »Ja sam se folirala, a ti si morao voziti moju glupu guzicu u bolnicu i tamo sjediti u čekaonici dok sam bila na operaciji da mi ponovno sastave ruku.« Prstom je povukao liniju niz moj vrat do ključne kosti. »Bio sam tamo, jer sam želio tamo biti.« »Propustio si nastup zbog mene.« »Nije važno — nikad nije bilo važno.« Moj pogled je nehotično odlepršao na njegove usne. Najednom sam ga poželjela poljubiti, baš kao one noći na mostu. Postalo mi je nelagodno, jer su me obuzeli osjećaji. Odmaknula sam se i napravila prostor između nas. Osjetivši promjenu mog stava, zaturirao je motor, razvrtio kotače i onda odvezao auto na startnu liniju. Samozadovoljno me pogledao, podignuvši jednu obrvu. »Ovo sada je foliranje.« Zatresla sam glavom, zatomila sam smiješak. Benny je poravnao prednji rub svog GTO modela s Michinim Chevelle modelom, a njegova se djevojka podbočila između dva automobila. Bila je u trapericama i u kratkoj majici koja joj je otkrivala trbuh. Zabacila je tamnu kosu preko ramena i onda podignula ruke iznad glave. Ljudi su se poredali uz rub ceste, gledali i počeli se kladiti na pobjednika. Primijetila sam Ethana i Lilu kako dolaze naprijed brbljajući o nečemu, dok je Lila lagano flertujući radila onu svoju stvar s kosom. »Kad su oni stigli?« Micha mi nije odgovorio, gledajući Bennyja kroz spušteni prozor. »Do crte i natrag?« Bennyjeva ruka bila je opušteno naslonjena na vrhu volana. »Da. Pobjeđuje onaj koji se prvi vrati.« Obojica su odvratili pogled od onoga drugoga. Benny je mahnuo svojoj djevojci, a ona je kimnula glavom. »Na tvoj znak. Priprema, pozor, sad!« Spustila je ruke, a zrakom se prolomila škripa. Progutao nas je oblak prašine dok smo kretali. Stabla uz rub ceste nestala su u magli, a nebo je postalo jedna velika zvjezdana traka. Bila sam tiho dok je Micha mijenjao brzine, ali u meni se probudilo ono što je bilo u jako dubokom snu. Benny je dospio naprijed i naglo skrenuo desno ispred nas. Njegova stražnja crvena svjeda blistala su u noći, dok su mu iz auspuha izlazili oblaci dima. Micha je ubrzao, približavajući se prednjom stranom pozadini GTO-a. Dok smo se približavali, Benny je ubrzao, ali sve još nije bilo gotovo. Micha je imao nešto u autu da pojuri bez da smanji ubrzanje. Bilo je strašno kao vrag, ali upalilo bi svaki put. Osim toga, Bennyjev je GTO bio duži, pa


nije bilo potrebe za snagom okretaja. Došli smo do kraja i ja bih vjerojatno trebala biti nervozna. Cesta je bila prekinuta strmim, stjenovitim brežuljkom i prostor za okretanje bio je uzak, ali nikada se nisam bojala, pa tako ni sada. Valjda zato što nisam mogla promijeniti ono što mi je bilo u krvi. GTO se počeo naginjati u stranu dok je Benny skretao. Micha je bočno skrenuo kako bi ga zaobišao i ciljao je na prazninu između auta i stabala. Zgrabila sam ručku iznad moje glave, kočnice su škripale i podignula sam nogu na upravljačku ploču kako bih se učvrstila. Bilo je baš kao na vrtuljku. Sve se vrtjelo — stabla, nebo, Micha. Na trenutak sam zatvorila oči i bilo je kao da letim. To me vratilo u noć na mostu. Rekla je da može letjeti. Automobil se izravnao i Micha je stisnuo papučicu gasa. Kao što sam i predvidjela, Benny je imao veći problem s izravnavanjem. Za vrijeme dok smo mi ponovno ubrzavali na cesti, on je smanjio udaljenost između nas. Micha je stisnuo gas i ubacio u višu brzinu. Kroz moj prozor vidio se dugi prednji dio GTO-a i Micha je to riješio, pogledavši me na način da mu mogu reći ako želim da uspori. Nisam to učinila. Ljudi su pobjegli u stranu, strahujući od naše opasne brzine dok smo projurili ciljem. Nije bilo jasno tko je pobijedio niti tko će biti u stanju zaustaviti auto na vrijeme, prije nego što se zabije u The Hitch. Kočnice su škripale, a prašina je progutala prozore. Moje tijelo bilo je bačeno naprijed kada se auto naglo zaustavio, a ja sam glavom udarila u upravljačku ploču. Micha je pokušavao ponovno preuzeti kontrolu nad volanom i izravnati auto dok je kočio kako bi se zaustavio. Sve se razbistrilo i prašina se polako raščišćavala. Micha i ja gledali smo kroz prednje staklo ubrzano dišući, a oči su nam bile širom otvorene, velike kao loptice za golf. Prednji branik Chevellea otkinuo se na velikom stablu. »Koje sranje«, Micha je šaptao i gledao me otečenih očiju. »Jesi li dobro?« Spustila sam ruku s upravljačke ploče, a prsni koš mi se podizao od ubrzanog disanja. Protrljala sam čvorugu na glavi i okrenula se u sjedalu prema Michi. U meni je bila neka jezovita mirnoća i jedan od mojih najgorih strahova postao je stvarnost. Ja sam adrenalinski ovisnik. Čisto i jasno, ali mislim da je tako bilo oduvijek. Zapravo, to nikada nisam priznala. Više se nisam kontrolirala. Dok sam se naginjala prema Michi, moje srce je treperilo od života. Zatvorila sam oči i usnama dodimula njegove, nježno ga okusivši. To je na neki način utažilo moju glad i nagnula sam se unatrag, otvarajući oči. Micha me gledao, a oči su mu bile duboko plave, kao ocean sakriven od svijeta. Podignuo je ruku iza moje glave i privukao je moje usne natrag prema svojima. Nešto je u meni prasnulo kao gumena traka. Jednim kratkim pokretom i


uz pomoć moje dobre volje, Micha me podignuo preko konzole, a ja sam mu sjela u krilo te ovila ruke oko njegova vrata. Ruke su mu zašle među moja bedra i skliznule ispod suknje na golu kožu. Moj dah se uznemirio od intimnosti toga dodira. Nitko me nikada tako nije dodirnuo bez da sam pobjegla. Nakon što bih s nekim postala bliska, obično sam otišla u sobu puna sumnje u sebe, panike i nepovjerenja. Noge su mi se ukočile i Micha se odmaknuo. »Ostani ovdje, mala«, šapnuo mi je kao da mi je mogao pročitati misli. »Vjeruj mi, OK? Nemoj pobjeći.« Pričekao je da kimnem i onda zario svoje usne u moje, ostavivši ruke ispod moje suknje. Savila sam svoje tijelo u njegovo, a bradavice su mi se ukrutile. Njegov se jezik senzualno poigravao s mojim, istražujući svaku točku na mojim ustima i usnama. Moje tijelo počelo se ispunjavati tajnom žudnjom. Micha je odmaknuo svoja usta od mojih, a noge su mi počele drhtati u znak pobune. Utisnuo je stazu poljubaca uz rub moje vilice, pomičući se prema vratu i smjestivši se na moja prsa, točno iznad mjesta na kojemu se moje grudi naziru na vrhu moje majice. Bio je to šok za moje tijelo i noge su mi se nekontrolirano stisnule oko njega, a koljena su ga pritisnula sa strane. Zastenjao je polagano i duboko, a ruke su mu kliznule dublje pod moju suknju dok me približavao k sebi. Mogla sam osjetiti kako me pritišće između nogu i to me uplašilo, ali ipak nedovoljno da bih se zaustavila. Bilo je to kao da se sva seksualna napetost od koje sam bježala najednom oslobodila. Moji prsti su se ušuljali ispod ruba njegove majice i prešli duž linije njegovih opuštenih mišića. Nisam znala gdje da stanem ni kako da se vratim. Misli su mi jurile i zakačila sam se za njegova ramena želeći povratiti samokontrolu. Netko je počeo lupati po prozoru. »Zabavljate se tamo unutra, vas dvoje?« Odskočila sam unatrag, a obrazi su mi počeli gorjeti kad sam vidjela Ethana i Lilu kako nas gledaju kroz prozor. U crnoj majici i trapericama Ethan se stopio s noći, ali njegov mračan i zlokoban smiješak je sjajio. Liline oči bile su razrogačene, a vilica joj je visjela rastvorena. Micha ništa nije napravio kako bi pomogao. Lijena grimasa protegnula mu se preko lica dok me prikriveno gledao očima, izgledajući vrlo zadovoljan samim sobom. Iz mene je ispario adrenalin i na njegovom je mjestu ostao osjećaj tuposti. Ispuzala sam iz njegova krila i poravnala suknju i kosu prije nego što sam izašla iz auta. Polako sam obišla stražnji dio auta i pridružila se Ethanu i Lili. »Onda, tko je pobijedio?« upitala sam, poravnavajući posljednji nabor na mojoj suknji. Ethan mi se sladunjavo smješkao. »Ti u ovom trenutku zaista na to


misliš?« Blijedo sam ga gledala. »O čemu bih drugome trebala razmišljati?« Micha je izašao iz auta, protežući svoje duge noge. »Dosta sam siguran u to da smo mi pobijedili«, rekao je, uzimajući me za ruku kao da je to najprirodnija stvar na svijetu. »Osim toga, ima argumenata tome u prilog.« Ethan je slažući se kimao i otpio gudjaj svoje sode. »Da, svi koji su se kladili na tebe tvrde da si ti pobijedio, baš kao što je to slučaj s Bennyjem.« Micha je isprepleo naše prste. »Znači, uvijek isto.« »Znaš kako to ide.« Ethan je suosjećajno potapšao Michu po ramenu. »Oni nikad neće odlučiti.« Moja se ruka znojila u Michinoj. Jednostavno me otvorio i u mojem su se mozgu utrkivali milijuni misli. Ne mogu to napraviti s njim. Ne mogu ga uništiti. Moram to nekako ispraviti. »Trebamo jednostavno otići«, Micha mi je rekao. »Ne dopustimo im uopće da se koriste našim argumentima.« »Želiš li mirno otići odavde?« upitala sam. »Možda želiš napraviti veliki odlazak?« Micha se nasmiješio i stisnuo mi ruku. »I dati veliku izjavu.« »A ona bi bila?« »Da nas boli briga.« Nesigurno sam uzdahnula i kimnula. »To mi zvuči dobro.« »Hoćeš li da se nađemo kod kuće?« upitao je Ethana. »Uvjeren sam da moramo malo popraviti Zvijer nakon ovoga što smo joj upravo napravili.« Lila je trljala nos i napuhala balon od žvakače. »Zvijer? Želim li uopće ikada doznati što je to?« Micha je potapšao vrata od auta slobodnom rukom. »Da, tako sam je ja nazvao. To je kao kad netko auto naziva svojom bebom.« Lila se nasmijala. »Oh, shvatila sam. Uostalom, moje ime mi se više sviđa.« Micha je povukao palcem duž mog dlana. »Jesi li spremna da idemo? Ili se prije želiš s nekim potući?« Panično sam pogledala Lilu, koja je skupila obrve. »Možda Lila i ja trebamo ići zajedno. Nisam danas uopće bila s njom.« »Bila si sa mnom svaki dan proteklih osam mjeseci«, odvratila je. »Mislim da će biti OK na par sati.« »Ja ću se pobrinuti za nju.« Ethan je zavitlao praznu bocu od sode preko parkirališta i ona je pala ravno u njegov kamionet. »Jako dobro ću se pobrinuti za nju.« Lila je pustila svoju svijetlu kosu da joj padne preko lica kako bi sakrila to što je porumenjela. Nikad je nisam vidjela tako crvenu. Što se točno između njih dvoje večeras dogodilo? Micha je zatresao glavom prema Ethanu. »Budi dobar.«


Ethan je preokrenuo očima i otišao s Lilom prema svom kamionetu. Micha i ja ušli smo u njegov auto i ja sam se spremala održati govor. Micha je stisnuo oči, držao ih zatvorenima i potom podignuo ruku. »Nemoj to ni izgovoriti. Samo pusti, makar ovu noć. Molim te. Moram to barem osjetiti.« Bol u njegovu glasu prisilila me da držim usta zatvorenima. Otvorio je oči, upalio auto i odvezli smo se. Micha je mahnuo Bennyju dok smo prolazili, a sve su oči bile uprte u nas. Zatim nas je prekrila tama dok smo izlazili na glavnu cestu, a prednja su svjeda svijetlila u noć kao tunel koji vodi u nepoznato.


Deveto poglavlje Micha Posljednja dva tjedna spavao sam u svom krevetu, iako je moje tijelo izgaralo od želje za novim manevrom, da se popne na drvo i uđe kroz Ellin prozor. Izbjegavala me od onoga što se dogodilo u mom autu. Pretpostavljao sam da treba malo vremena kako bi razbistrila misli jer sam je nadjačao. Ella je oduvijek imala problema s intimnošću i gurala je ljude od sebe, uključujući i mene, ako bih pokušao prijeći liniju prijateljstva. Zapravo sam trebao raditi na tome da postanem njezin prijatelj. Oduvijek smo bili prvi susjedi, ali trebao sam je podmititi bocom soka i autićem kako bih uopće postigao to da prijeđem preko ograde u njezino dvorište. Kako god, bilo je vrijedno truda. Petnaest godina kasnije, još uvijek smo prijatelji. Ne mogu zamisliti svoj život bez nje nakon one noći kad sam je našao na mostu. Iako sam znao da neće skočiti, vidjevši je kako stoji na gredi, nešto me natjeralo da shvatim kako je želim i trebam u svom životu zauvijek. Izazivala me, gurala i ljutila, ali ne bih htio da bude drugačije. Bilo je kasno poslijepodne kad sam se probudio. Trepćući zbog svjetlosti sunca, izvukao sam guzicu iz kreveta i navukao staru majicu i neke traperice. Ethan i ja još smo uvijek radili na popravljanju sprženog glavnog brtvila u mom autu, pa sam mu poslao poruku da sam ustao i da sam spreman krenuti. Otišao sam u kuhinju i popio sok od naranče direktno iz vrča. Moja mama je ušla češljajući se i izgrdila me. »Micha Scott, koliko sam ti puta rekla da to ne radiš?« Uzela je sok i pospremila ga natrag u frižider. Obrisao sam sok sa svoje brade. »Mislim da se to zove selektivno slušanje.« Zakopčala je gumbe na jakni, odjevena za odlazak na njezin dnevni posao tajnice u jednom zastupništvu. Imala je ona i noćni posao hostese u kafiću. »Pametna si ti guzica.« Podignula je crveni čipkasti grudnjak. »OK, znam da sam uvijek bila cool mmama, ali pronalaženje ovoga u mom krevetu je prešlo granicu.« »Zar to nije tvoje?« Iz kuhinjskog ormara izvadio sam kutiju žitarica. Mrko me pogledala dok je grudnjak bacala u smeće iza sebe. »Ja nosim finije od toga.« Pomislio sam na njezinu jeftinu haljinu od neke večeri i nisam mogao da se ne nasmijem. »To su mi novosti.« Lagano me udarila po glavi i ja sam se nacerio, protrljavši glavu kao da me boli. »Ako baš hoćeš znati, te večeri imala sam spoj sa stvarno super


tipom, ali bio je malo mlađi od mene, pa sam htjela ostaviti dobar prvi dojam.« »Znači zato si odjenula onu jeftinu haljinu.« Istresao sam šaku žitarica iz kutije i počeo jesti. »Baš sam se pitao.« »Nisam baš tako loše izgledala«, pobunila se, uzimajući ključeve sa zida. »Ili jesam?« Mrzim kada postavlja takva pitanja; ona na koja nema dobrih odgovora. Slegnuo sam ramenima i pospremio žitarice natrag u ormar. Iz kuhinjskog je ormara izvadila žitnu pločicu. »Znači... Pretpostavljam da se Ella vratila zauvijek?« Polako sam žvakao žitarice. »Da, dok ljeto ne završi.« Čekala je da ja dovršim. »Hoćeš li mi reći gdje je bila posljednjih osam ili devet mjeseci?« »Na koledžu«, odgovorio sam. »U Vegasu.« »Vau, stvarno sam zadivljena tim odgovorom.« Odmotala je svoju žitnu pločicu. »Dobro za nju.« Namrštio sam se. »Zašto? Pobjegla je od svih.« »Ne kažem da je dobar način na koji je to učinila, ali je dobro da ide dalje sa svojim životom.« »Rekao sam ti da imam planove. Samo trebam smisliti kako da ih ostvarim.« Uzdahnula je i pomilovala me po glavi kao da sam još uvijek dijete. »Brinem se što previše vremena trošiš trčeći za njom. Možda shvatiš da ona zapravo ne želi biti ulovljena, dušo. Vjeruj mi. To sam morala naučiti s tvojim tatom.« Objesila je torbu preko ramena i noktima zabubnjala po kuhinjskom ormariću. »Micha, jesi li razmislio o onome što sam ti rekla neke večeri?« »Misliš, onom slučajnom porukom koju si mi poslala?« Teškog srca je uzdahnula. »Oprosti što sam ti to tako rekla. To mi je neko vrijeme bilo na duši i jednostavno nisam mogla smisliti način na koji da to izvedem. Uspaničila sam se.« Objesila je glavu. »Ja sam užasna majka, ha?« Zatresao sam glavom i zagrlio je, jer sam osjetio da joj to treba. »To što loše iznosiš svoje mišljenje ne čini te užasnom majkom. Uvijek sam imao krov nad glavom i nešto za jesti.« Sada je ona zagrlila mene. »Da, iako se ponekad čini kako sam trebala više vremena provoditi s tobom. Mislim, svaka majka na ovome svijetu pruža više nego što sam ja pružila.« Moj pogled otišao je preko njezine glave i kroz prozor. Tamo je Ellina kuća, sva oronula i zapuštena. »Ne baš svaka majka. Zapravo, za neke je bolje da ne pruže ništa.« Malo se odmaknula i obrisala oči nadlanicom. »Hoćeš li ga nazvati?« Pogledao sam broj moga oca zakačen na zid pokraj telefona. »Nisam još


odlučio.« Stavila je prste ispod očiju, popravljajući šminku. »Samo budi siguran da si sagledao obje strane. Znam da nikada nije bio dio tvog života, ali zvučao je iskreno preko telefona. Mislim da te zaista želi vidjeti.« Nasmiješio sam se na silu. »U redu, razmislit ću o tome.« Moj otac nas je napustio kad sam imao šest godina i otada nismo čuli za njega. Moja mama ga je tražila neko vrijeme nakon što je otišao, ali se vratila i rekla mi da ga nije mogla pronaći. Uvijek sam se pitao je li ga pronašla, ali mi nije htjela reći istinu. Mama je otišla i ja sam se ispružio na kauču te podignuo noge na stol dok sam čekao da se Ethan pojavi. Vrtio sam programe na televiziji kad je zazvonio kućni telefon. »Halo.« »Halo... Je li to Micha?« glas je odgovorio. »Da, zašto? Tko je to?« Uslijedila je duga pauza i ja sam mislio da je čudak otišao. »Jesi li tamo?« upitao sam, dosađujući se. »Da.« Nakašljao se. »Ovdje tvoj otac.« Skoro sam ispustio prokleti telefon. »Micha, to si ti, zar ne?« Zvučao je staro i uštogljeno, a to me živciralo. »Da, ja sam«, rekao sam i stisnuo zube. »Znam da ti je majka rekla da me trebaš nazvati, ali postoji nešto o čemu moram s tobom razgovarati«, rekao je. »I to ne može čekati.« Razmislio sam o njegovom zahtjevu. »Čekao sam skoro četrnaest godina da razgovaram s tobom. Mislim da još malo možeš pričekati.« Zalupio sam telefon i udario o zid. Žbuka se sa zida strusila na radnu plohu, a vješalica za ključeve otkinula se i pala na pod. »Sranje!« Srušio sam se na pod, nadajući se da nitko neće ući i vidjeti me kako se raspadam. Posebno ne Ella.


Deseto poglavlje Ella Sjećam se dana kada sam prvi put poželjela poljubiti Michu tako jasno kao što se sjećam dana kada sam pronašla svoju majku mrtvu. Svaki taj trenutak je bio jednako zastrašujući, ali na dva različita načina. Micha i ja sjedili smo na haubi njegovog auta na našem tajnom mjestu skrivenom među drvećem, gledajući u jezero. Bilo je nemoguće teško doći do tog mjesta, ali je vrijedilo zbog pogleda i mirnoće. Između nas neko je vrijeme vladala tišina, što je bilo normalno, ako se izuzme ljubomora koja je kolala u meni nakon Michinog posljednjeg ulova, Cassandre. Nikada se ranije nisam tako osjećala i to me zbunilo. Nije to bilo zbog toga što bi ta cura njemu značila nešto posebno, no rekao je Ethanu da ona ima potencijala biti cura nekome i to me mučilo. Micha je imao ruke zataknute iza glave, a oči zatvorene dok je sunčeva svjetlost sjajila preko njega. Majica mu je bila podignuta i mogla sam vidjeti djelić njegove tetovaže. Dok sam je gledala, potreba da prstima prijeđem preko nje izluđivala me. »Ne sviđa mi se Cassandra«, naglo sam izgovorila i brzo sjela. Michine obrve su se spojile dok je on polako otvarao oči prema suncu. »Ha?« »Ona Cassandra o kojoj ste pričali neki dan«, rekla sam promatrajući vodu kako se mreška na laganom povjetarcu. »Mislim da ne bi trebao izlaziti s njom.« Podignuo se na laktove. »Zato što se tebi ne sviđa?« »Ne...« maknula sam pramenove svoje kestenjaste kose s očiju. »Jednostavno ne želim da se s njom viđaš.« Vjetar je remetio tišinu. Micha je sjeo i obavio jednu ruku oko mog ramena. »OK, neću«, rekao je, kao da je to nešto tako jednostavno poput disanja. Nasmiješila sam se, ne razumjevši potpuno zašto sam, dovraga, bila tako sretna. Micha je legao natrag i povukao me sa sobom. Naslonila sam glavu na njegova prsa i osluškivala mu srce kako kuca, čvrsto kao stijena, za razliku od moga, koje je skakalo u mojim prsima. Što sam duže ostajala u njegovom naručju, to sam postajala sve zadovoljnija. Osjećala sam se sigurnom, kao da me ništa ne može povrijediti, ali bila sam u potpunom negiranju toga da se zapravo zaljubljujem u svog najboljeg prijatelja. Prošlo je tjedan dana od incidenta na utrci i ja sam se skrivala u svojoj sobi te živjela na hamburgerima. Dean još uvijek nije otišao kući, ali je Lila


otišla jutro nakon utrke. Željela je ostati, ali ja to nisam htjela, a bila sam uvjerena da tom idejom ne bi bio oduševljen ni njezin otac. Iako, bilo je nekako prazno. Još uvijek nisam preslušala Michinu glasovnu poštu, a njezino neprestano svjeducanje na ekranu mi je smetalo. Odlučila sam danas malo uzeti predah od kuće i napraviti nešto što sam planirala već neko vrijeme. Željela sam nacrtati grob moje majke, jer neću uvijek biti dovoljno blizu da ga posjetim. Mučilo me to svih osam mjeseci koliko me nije bilo. Osjećala sam se krivom, jer sam ja bila ta zbog koje je bila tamo i onda sam je bez razmišljanja tako ostavila. Uzela sam svoj blok za crtanje i olovke iz ladice mog noćnog ormarića, navukla cipele i stavila sunčane naočale te krenula prema ulaznim vratima, gdje je manje vjerojatno da ću otrčati k Michi. Bio je vruć dan i na plavom je nebu blistalo sunce. Krenula sam pločnikom prema Cherry Hillu i u zadnji trenutak odlučila zaustaviti se kod Gradyja. Pokucala sam na vrata prikolice i njegovateljica Amy mi je otvorila, držeći plavu četku za pranje. »Oh, bok! Ella, mislim da Grady danas nije u stanju primati posjete, dušo.« »Ali rekao mi je da svratim«, rekla sam glupavo. »Znam da je malo kasnije nego što sam mu obećala i žao mi je zbog toga.« »Ma on se ne ljuti na tebe, Ella«, rekla je ljubazno. »Nego sam ga upravo priključila na kisik i dobio je kašalj.« Zakrila sam oči od sunca i gledala je. »On je dobro?« Uzdahnula je, naslanjajući se na okvir od vrata. »Danas mu je bio težak dan, ali pokušaj svratiti kasnije.« Kimnula sam i sišla niza stepenice dok je ona zatvarala vrata. Bespomoćno sam gledala prema stražnjem prozoru koji je vodio prema Gradyjevoj sobi. On je bolestan i ja tu ništa ne mogu. Nad time nemam kontrolu. Micha je bio u pravu. Ne mogu sve kontrolirati. Dok su mi strašne slike smrti moje majke prolazile kroz glavu, utrčala sam u polje i povraćala. Gradsko groblje bilo je smješteno na Cherry Hillu. Daleko je tamo doći pješice, ali ja sam uživala u tom odmaku od svakodnevice. Gore nije bilo nikoga — rijetko da uopće ima posjeta.Gurnula sam vrata, ušla i smjestila se pokraj stabla, točno ispred nadgrobnog spomenika moje majke. To je malo groblje obrubljeno drvećem, a trava je prekrivena suhim lišćem. Dok sam crtala linije ograde i trsje vinove loze koje se ovija oko nje, nagnula sam se naprijed i nacrtala krivulju spomenika. Izgubila sam se u pokretima, dodajući krila sa strane, jer je ona oduvijek bila tako opčinjena letenjem. Nekoliko tjedana prije njezine smrti, majka me molila da idem s njom u šetnju. Prihvatila sam, iako sam već imala planove za taj dan. Bilo je


sunčano, a u zraku je bio miris pokošene trave. Izgledalo je kao da ništa ne može krenuti loše. Htjela je ići na most, pa smo pješice prešle cijeli grad, sve do jezera. Kad smo stigle tamo, popela se na ogradu i raširila ruke kako bi održala ravnotežu, a njezina duga i kestenjasta kosa vijorila je na vjetru. »Mama, što to radiš?« upitala sam, pokušavajući je uhvatiti za stražnju stranu majice kako bih je povukla dolje. Spustila se s vanjske strane ograde, izvan mog dosega, i gledala u vodu ispod. »Ella May, mislim da mogu letjeti.« »Mama, prestani s tim i siđi«, rekla sam, ne doživljavajući je preozbiljno u prvom trenutku. Ali kada je okrenula glavu i pogledala me, u njezinim sam očima vidjela da se ne šali. Ona je stvarno vjerovala da može letjeti. Pokušala sam ostati pribrana koliko god je to bilo moguće. »Mama, molim te, siđi. Plašiš me.« Zatresla je glavom i noge su joj se malo počele klimati. »Sve je u redu, dušo. Bit ću dobro. Osjećam u svom tijelu da mogu letjeti.« Oprezno sam zakoračila prema njoj, a moja je noga udarila o rub mosta. Cement je ogrebao moj goli nožni prst i mogla sam osjetiti kako mi curi krv, ali nisam pogledala prema dolje. Previše sam se bojala odvratiti pogled s nje. »Mama, ti ne možeš letjeti. Ljudi ne mogu letjeti.« »Onda sam ja možda ptica«, rekla je ozbiljno. »Možda imam krila i perje. Ona me mogu odnijeti i mogu se sjediniti s vjetrom.« »Ti nisi ptica!« Viknula sam i ponovno posegnula za njom, ali ona je skočila na jednu od greda i počela se smijati, kao da se radi o igri. Provukla sam prste kroz kosu i čekala na ogradi. Bio bi to težak pad, takav koji bi razbio naša tijela od udarca, čak i u vodu. Zakačila sam ruke na gredu iznad moje glave. »Mama, ako me imalo voliš, sići ćeš.« Zatresla je glavom. »Ne, danas ću poletjeti.« Došao je kamionet i zaustavio se na sredini mosta dok sam se ja postrance pomicala prema njoj. Ethan je iskočio i nije baš ustuknuo pred onim što je ugledao. »Hej, gospođo Daniels. Kako ide?« Ja sam zinula u njega i siktala: »Što to radiš?« On me ignorirao. »Znate da nije baš sigurno tamo vani.« Moja mama je okrenula glavu u stranu. »Mislim da ću biti dobro. Moja krila će me odnijeti.« Ja sam bila postiđena, no Ethan nije mario za to. Naslonio je ruke na ogradu. »Ukoliko je to istina, no što ako nije? Što onda? Mislim, vrijedi li stvarno riskirati?« Pogledala sam u mamu, a ona je izgledala kao da razmatra mogućnosti. Gledala je u tamnu vodu ispod svojih nogu, a onda u jasno nebo iznad svoje


glave. »Možda mogu malo razmisliti o tome.« Ethan je kimnuo. »Mislim da je to dobra ideja.« Prekoračila je gredu i postavila noge na ogradu. Ethan joj je pomogao da siđe i smjestili smo je na stražnje sjedalo Ethanovog kamioneta. Odmah je zaspala, a ja sam naslonila glavu natrag na sjedalo. »Kako si to uspio?« Tiho sam ga upitala. »Jedan od mojih prijatelja je sišao s pameti jedne noći i ja sam morao s njim razgovarati kako bih ga spriječio da skoči s krova«, objasnio je. »Radilo se samo o tome da je trebala shvatiti kako postoji više od jednog scenarija.« Kimnula sam i bili smo tiho preostali dio vožnje do moje kuće. Ethan to više nikada nije spominjao niti se ponašao drugačije prema meni i za to sam mu bila zahvalna. Nakon što ju je posjetio liječnik, bilo je utvrđeno da je moja majka počela patiti od takozvane »deluzije veličine«, koja se ponekad događa osobama s bipolarnim poremećajem. Već je gotovo pao mrak kada sam završila s crtanjem. Pokupila sam svoj blok i olovke te krenula niz brijeg. Ispred željezom nadsvođenog ulaza, Micha je sjedio na haubi auta svoje mame, odjeven u traperice i crno-crvenu kariranu košulju. Glava mu je bila nagnuta naprijed, a pramenovi njegove svijetle kose prekrivali su mu čelo dok je prtljao po svom mobitelu. Zaustavila sam se malo dalje od njega. »Što ti ovdje radiš?« Podignuo je pogled s telefona. »Čekam tebe.« »Kako si znao da sam ovdje?« »Vidio sam te kako odlaziš s blokom za crtanje i da ideš u onom smjeru, pa sam došao provjeriti kako si.« Za probu sam zakoračila naprijed. »Koliko dugo već sjediš ovdje?« Skliznuo je s haube i odložio mobitel. »Neko vrijeme, ali nisam ti htio smetati. Izgledaš dosta mirna.« Stisnula sam usne i pogledala ga, čeznuvši za tim da ga nacrtam, kao što sam to običavala. On bi sjeo na moj krevet i kao da bi mi preuzeo ruku. » Čuj, u vezi one noći, mislim...« Dugim je koracima preko travnjaka došao do mene, krećući se tako naglo da nije bilo vremena za reakciju, a njegov je prst već prekrio moje usne. »Samo me pusti na neko vrijeme, OK?« Nisam bila sigurna što bi to točno trebalo značiti, pa sam kimnula. Spustio je svoj prst s mojih usana, povukavši crtu niz moja prsa i na kraju stao na rubu mog trbuha. »Želiš da te odvezem kući?« Glas mu je bio hrapav. Pogledala sam u sivo nebo i ptice koje su ga prelijetale. »To bi bilo lijepo. Hvala ti.«


Micha Bila je zabrinuta za vrijeme vožnje, baš kao i ja. Bio sam još uvijek ljut zbog svog oca, pa sam sjeo u auto i krenuo napraviti nešto nepromišljeno. Onda sam vidio Ellu kako tumara niz ulicu i slijedio sam je. Način na koji je hodala bio je vrlo zabavan, njezina kestenjasta kosa vijorila je na vjetru, a ona je njihala stražnjicom u kratkim hlačama koje je imala na sebi. Smirilo me kad sam je vidio kako sjedi na brežuljku i crta, ali nisam prestajao razmišljati o telefonskom razgovoru. »Trebali bismo nekamo otići«, rekao sam kada smo izašli na glavnu cestu. Ella se drmusala u svom sjedalu i okrenula se od prozora. »Ja bih vjerojatno trebala otići kući.« »Ma daj.« Nadurio sam se, nadajući se da ću je nagovoriti. »Samo dođi sa mnom nekamo i možemo se opustiti.« Bila je u iskušenju. »Kamo točno?« Stišao sam radio u autu i naslonio ruku na vrh volana. »Na naše mjesto na jezeru.« »Ali treba nam vječnost da dođemo do tamo.« Pogled je podignula prema tamnome nebu. »A već je kasno.« »Otkada se ti bojiš mraka?« »Mrak nije to čega se ja bojim.« Uzdahnuo sam i usporio. »Ma daj, samo ti i ja. Ne moramo čak ni razgovarati. Možemo samo sjediti u tišini.« »Dobro«, popustila je, bacivši svoj blok za crtanje na stražnje sjedalo. »Toliko dugo dok mi ne počneš postavljati pitanja.« Nevino sam podignuo ruku. »Časna izviđačka. Zadržat ću pitanja za sebe.« Stisnula je oči. »Znam da nikada nisi bio u izviđačima.« Nasmijao sam se, osjetivši kako mi raste pritisak u prsima. »Nije važno. Ja ću svoja pitanja zadržati za sebe, ali što se svega ostaloga tiče, ne bih se kladio.« Pretvarala se da je svrbi nos, ali zapravo je skrivala smiješak i zbog toga sam se i sam nasmiješio. Bilo je tamno kao u rogu kad smo došli do našeg mjesta na obali zaklonjenog visokim stablima. Svjetlo mjesečine se odbijalo o površinu vode, a noćni je zrak bio pomalo prohladan. Izvadio sam jaknu iz prtljažnika i ponudio je Elli, znajući da joj je hladno, jer se na rukama naježila, a bradavice su joj se nazirale ispod majice. Navukla je jaknu i zakopčala je, prekrivši drske bradavice. Uzdahnuo sam, skočio na haubu i pružio joj ruku da mi se pridruži. Oklijevajući, popela se na haubu, ali je ostala s nogama poduprtima na braniku i gledala


je u vodu. Spustio sam se do nje s podignutim koljenima i naslonio laktove na njih. »O čemu razmišljaš?« Oči su joj u svjetlu mjesečine bile ogromne. »O smrti.« »Što o smrti?« Upitao sam, ako ćemo se konačno vratiti na onu noć. »O tome kako će Grady umrijeti«, tiho je šapnula. »A ja tu ne mogu ništa učiniti.« Odmaknuo sam joj kosu sa čela. »Trebaš se prestati brinuti o svemu što ne možeš kontrolirati.« Uzdahnula je i odmaknula se od moje ruke. »Ipak, to je tako. To je sve o čemu još mogu razmišljati. Ta fiksacija da nemam kontrolu nema smisla, jer sam ja fiksirana na kontroliranje onoga što je nemoguće kontrolirati.« Ubrzano je disala. Sranje. Trebao sam je smiriti. »Hej, dođi ovamo.« Savio sam ruke oko njezina struka i polegnuo je na vjetrobransko staklo zajedno sa mnom. Naslonila je glavu na moja prsa i ja sam se igrao njezinom kosom, udišući njezin miris vanilije. »Sjećaš li se kada si zaključila da je dobra ideja ako se popneš na tribinu u gimnastičkoj dvorani?« »Htjela sam Garyju Bennittu dokazati da sam jaka kao dečki.« Posramljeno je zabila lice u moju majicu. »Zašto se ti svega sjećaš?« »Kako bih to mogao zaboraviti? Nasmrt si me preplašila kad si pala. Ipak, nekako si uspjela pasti na pod točno ispod nje.« »Mislila sam da ću umrijeti«, mrmljala je. »Bila sam tako glupa.« »Nisi bila glupa, samo si gledala na život iz drugog kuta«, rekao sam. »Uvijek sam ti zavidio na tome. Kao onda kada si plesala u prostoriji u kojoj nitko nije plesao ili jednom kada si se zauzimala za druge ljude. Ali uvijek je bio taj neki zid koji si postavljala. Nikada nikome nisi dopuštala da ti se potpuno približi.« Neko vrijeme je šutjela i očekivao sam da će me odgurnuti od sebe. Ali ona je sjela i približila mi se, a njezina je kosa pokrivala naša lica. Dah joj je bio isprekidan, kao da je potpuno preplašena. »Jednom sam ti se otvorila«, šapnula je. »Kada smo bili baš ovdje i radili istu stvar.« Nisam mogao skinuti pogled s njezinih usana. »Nisam siguran o čemu govoriš.« Polizala je usne. »Rekla sam ti da ne želim da izlaziš s Cassandrom.« »Cassandra... Oh, o tome se radilo?« Počeo sam se smijati. »Što je tako smiješno?« upitala je, ali ja se nisam mogao prestati smijati. Uštipnula me za bradavicu, a ja sam se trznuo prema gore, udarivši svojim čelom u njezino. »Jao.« Trepnula je trljajući čelo, pa se i ona počela smijati. »Reci mi, što je tako smiješno.«


Bila je prekrasna u tom pokušaju da izgleda ljutito, dok je zapravo duboko u sebi uživala u trenutku. I ja sam uživao, što nisam očekivao da će se dogoditi noćas, ali ako me itko može oraspoložiti, onda je to ona. Kao kada je moj otac otišao, a ona me pronašla u garaži kako držim njegovu kutiju za alat i plačem kao malo dijete. Dala mi je svoju lizalicu i samo sjedila pokraj mene dok nisam prestao plakati. Pogledao sam je, a ona je samouvjereno zamahivala kosom. Na jedan trenutak sam nas preokrenuo, pa se moje tijelo našlo na njezinom. »Kad sam pričao Ethanu o onom danu kada si mi rekla da ne viđam Cassandra, rekao mi je da si zaljubljena u mene. On obično nema pravo u vezi s tim stvarima.« »Nisam bila zaljubljena u tebe«, uvjeravala me. »Samo nisam željela da bilo tko drugi bude zaljubljen u tebe.« »Neodoljiva si kad pokušavaš zanijekati istinu. Oduvijek si bila.« »Micha, imala sam zakovice na svakom komadu odjeće koji sam posjedovala i toliko crne šminke koliko bi bilo dovoljno za cijeli crtež. To nije bilo neodoljivo.« »Neka bude kako ti hoćeš.« Namignuo sam joj. Zatresla je glavom i uprla prstom u moja prsa. »Da se nisi usudio na meni iskušavati svoje zavodničke sposobnosti.« Ostali smo tihi, zaustavljeni u trenutku, dok ja konačno nisam ponovno progovorio. »Imam ideju.« Lice joj je postupno preuzela znatiželja dok sam se ja prebacivao preko nje. Moje ruke bile su joj pokraj glave, jedva držeći moju težinu. Moje lice lebdjelo je iznad njezinoga, usana udaljenih nekoliko centimetara, a ona je ležala savršeno mirna. »Želim te poljubiti.« Istog je časa zatresla glavom. »Mislim da to nije dobra ideja.« Prstom sam joj prešao preko usana. Loše sam postupio. Ne smijem je forsirati. Moram ići polako i gledati je kao plahu mačku kojoj se treba približavati oprezno. »Samo poljubiti. Kunem se Bogom da je to sve što ćemo napraviti.« Maknuo sam svoj prst s njezinih usana. »A ljubljenje nije tako strašno, zar ne?« »S tobom je strašno«, rekla je iskreno. »Ako ne želiš da to napravim, samo reci.« Polako sam počeo spuštati svoje usne prema njezinima. Ona je ostala nepomična, gledajući svojim velikim i zelenim očima u moja usta. Polako, tako da je imala vremena umiriti misli, spustio sam svoje usne preko njezinih. Mali uzdah izašao je iz njezinih usta, a moj je jezik skliznuo u njih. Rukama mi je prešla preko leđa i zašla u kosu. Moje se tijelo usklađivalo s njezinim dok sam jezikom istraživao njezina usta. Ugrizla me za donju usnu, usisavši moj ring na usni prije nego što ga je ispustila. Sranje. Otežava mi. Pojačao sam poljubac dok je moje tijelo postajalo sve


nemirnije, ali održao sam obećanje i samo je poljubio, čak i kada je stisnula noge oko mog pojasa i privinula se uz mene.

Ella Rekao je samo poljubac i to mi se činilo OK, ali sada se moje tijelo otelo kontroli. Izvijala sam svoje bokove prema njemu, uživajući u zadovoljstvu koje je buktjelo u meni. Među svojim sam nogama osjetila da se uzbudio dok me ljubio tako strastveno da su mi usne nabubrile. Njegovi su prsti bili zapetljani u moju kosu, a njegov se jezik zabijao sve dublje i dublje u moja usta, kako sam se ja više pomicala prema njemu. Glava mi je pala unatrag, a oči su se otvorile prema zvijezdama koje su svijetlile na nebu. Bilo je kao da padam ili letim... Nisam bila sigurna, ali što god da je bilo, nisam to mogla kontrolirati. Htjela sam zarobiti taj trenutak i staviti ga u posudu kako bi uvijek bio sa mnom, ali panika mi je obuzela um i ja sam se trzajem odmaknula od njegovih usana. Otvorio je oči ogromnih zjenica. »Što nije u redu?« »Ništa... Samo se moram smiriti.« Duboko sam udahnula, dok je moja koža još uvijek gorjela na mjestima koja su njegove ruke dotaknule. Micha je kimnuo, bez daha. Pažljivo se odmaknuo od mene i naslonio na prozor. Zagrlio me. Nismo razgovarali dok smo gledali u nebo. Prošao je prstom duž pregiba između mojih prstiju, a moji su se kapci zatvorili. Osjećala sam se kao da se zid ruši, ostavljajući iza sebe prašinu, ruševine i komadiće koji očajnički trebaju ponovno biti sastavljeni. »Jesi li dobro?« upitala sam Michu dok smo autom ulazili na moj prilaz. Cijelim je putem bio tih i znala sam da ga nešto muči. »Da, dobro sam«, rekao je i slegnuo ramenima, a njegov je pogled odlutao prema stražnjem prozoru dok su svjetla iza nas bljeskala. »Iako, ti možda nećeš biti.« Obrve su mi se naborale. »Zašto? Što nije u redu?« Prstom je pokazao na automobil parkiran uz ogradu ispred moje kuće; sjajan crni Mercedes s poznatom plavušom za volanom. »Oh, moj Bože, je li to Lilin auto?« upitala sam. »Mislim da je, jer sumnjam da itko u okolici ima Mercedes.« Lila je izašla iz auta i bilo je jasno da je plakala. Oči su joj bile otečene, a obrazi crveni. Na sebi je imala pidžamu i majicu s kapuljačom preko glave. Posljednji put kada je tako odjevena hodala uokolo bilo je nakon što je upravo prekinula s dečkom. »Možda kod kuće ima nekih problema«, rekla sam mu, primajući se za kvaku od vrata. »Ponašala se kao da ne želi ići kući.«


»Ali nisi je ništa ispitivala o tome?« upitao je s podignutom obrvom. Zagrizla sam usnicu osjećajući se krivom. »Nisam bila sigurna želim li znati odgovor.« Bože, kako sam grozna prijateljica. Lila je krenula prema prilazu, a mi prema njoj. Prije nego što sam uspjela išta reći, ona me zagrlila i počela jecati. Ukočila sam se, jer nisam bila naviknuta da me netko grli, osim Miche. »Ne želim se tamo vratiti«, plakala je. »Znala sam da će se to dogoditi.« Pogledala sam u Michu preko Liline glave tražeći pomoć. »Bit će sve u redu.« Suosjećajno me pogledao i potiho izgovorio: »Odvedi je u kuću.« Kimnula sam i on mi je mahnuo, vrativši se u svoj auto. Odvela sam Lilu u kuću pridržavajući je oko struka, kao da je bolesna. Kada smo došle u moju sobu, sklupčala se na mom krevetu i zagrlila jastuk. Malo sam pričekala prije nego što sam progovorila. »Želiš li razgovarati o tome?« Zatresla je glavom. »Samo želim ići spavati.« »U redu.« Ugasila sam svjetlo i srušila se na pomoćni krevet. I ja sam se trebala presvući u pidžamu, ali bio je naporan dan. »Moj tata me mrzi«, Lila je šaptala jecajući. Ukočila sam se i sjela, škiljeći u nju kroz mrak. »Sigurna sam da te ne mrzi.« »Da. Mrzi me«, rekla je. »Uvijek to govori — da je htio imati sinove umjesto kćeri, jer je s njima lakše.« »Hoćeš li biti dobro?« upitala sam, ne znajući što bih drugo rekla. »Bit će u redu. Samo treba neko vrijeme.« Je li to čarobni lijek? Vrijeme. Srušila sam se natrag i zaspala od šuštanja njezinih jecaja.


Jedanaesto poglavlje Ella Sljedećeg jutra Lila se osjećala puno bolje. Bilo je kao da se prošla noć nikad nije dogodila, a ja sam se pitala je li to zapravo bila gluma. »Imam osjećaj da će današnji dan biti pun duge i sunca«, Lila je vedro rekla dok je stavljala ruž na usne, gledajući se u ogledalo na vratima garderobe. Unatoč mom protivljenju, skinula je nekoliko mojih crteža s njega, kako bi se mogla vidjeti. »A što trebam vidjeti?« upitala sam je, a ona se nasmijala, potpuno zbunjena. »Ti si na nečemu?« zafrkavala sam ju, dok sam plela kosu sa stražnje strane glave i učvrstila je kopčom. Ona je stala i pogledala me preko ramena. »Zašto uvijek postavljaš takva pitanja?« Navukla sam čizme i svezala vezice. »Kakva pitanja?« Osušila je usne. »Svaki put kada sam sretna ti me pitaš jesam li pijana ili tako nešto. Ljudi mogu biti sretni i bez stimulativnih sredstava.« Zakopčala sam sat oko zgloba. »Većina ljudi može, ali ne svi.« Lila je stavila dijamantne naušnice. »Zaista dobro izgledaš danas.« Pogledala sam se, a na sebi sam imala crno-ljubičastu haljinu i čizme na nogama. »Zaboravila sam oprati rublje, pa sam morala odjenuti nešto od svoje stare odjeće, ali nikako to uskladiti s mojim novim cipelama.« »No, izgledaš lijepo.« Neko vrijeme je šutjela. »Onda, što je na rasporedu za danas?« »Ovisno o tome što ćeš ti raditi?« upitala sam. »Hoćeš li... namjeravaš li ostati ovdje?« Ugasila je svoj mobitel i odložila ga na krevet. »Voljela bih biti malo ovdje s tobom, ako ti to ne smeta. Možemo ići van. Nemam nikakav raspored za ljeto i ne vraćam se kući.« »Hoćeš li mi reći što se dogodilo?« »Ne, ne baš.« »OK, ja moram naći posao«, rekla sam. »Moram uštedjeti za ostatak školarine, jer mi se ne čini da bih mogla dobiti staž.« U kosu je stavila traku. »Onaj u muzeju za umjetnost.« »Da, taj, a i on ne počinje do sredine lipnja«, objasnila sam. »Osim toga, do tada je ostalo samo pet tjedana, pa mislim da bi me obavijestili da sam


ga dobila.« »Nikad ne znaš. Nekada takve stvari idu sporo.« Složila je majicu i spakirala je u svoju torbu, a onda svezala vrpcu na stražnjoj strani one koju je već imala na sebi. »Uostalom, ako ga dobiješ, to znači da se trebaš vratiti u Vegas, je li tako?« Kimajući, krenula sam prema vratima. Dva tjedna ranije ideja da se vratim u pustinju bi me razveselila, ali nešto se promijenilo. Još uvijek sam željela ići, iako bi sada odlazak bio malo teži. Uzela sam svoj mobitel s komode, primjećujući govornu poštu na ekranu — Michinu nepreslušanu poruku. Moj prst je oklijevao oko tipke dok sam ulazila u hodnik. Rekao mi je da nisam spremna za ono što je snimljeno. Pa, jesam li sada spremna? »Ja ne znam zašto ti misliš da je ovdje tako loše.« Lila me slijedila. »Da, ljudi su malo grubi, ali nisu svi loši, a svugdje ima nečega lošega. Ne možeš pobjeći od toga.« »To je vrlo oštroumno.« Zatvorila sam svoj mobitel i odložila ga. »Zlo dolazi u različitim oblicima«, nastavila je Lila. »Bilo da se radi o preprodavaču droge na uglu ili korumpiranim bogatašima ili tvom seronji mediokritetu.« Nisam znala mnogo o Lili, osim da je bogata, a tata joj radi kao odvjetnik, dok je mama kućanica. Voli odjeću, dobra je s brojevima i samo zbog nje sam prošla matematiku. Vrata od sobe moga brata bila su otvorena i on je izašao kada smo mi prolazile. Na sebi je imao polo-majicu i široke hlače s džepovima. U kosi je imao neku vrstu gela, jer se sjajila. »Hej, jesi li vidjela tatu?« upitao je i odobravajući odmjerio Lilu. Pokazala sam na zatvorena vrata na kraju hodnika. »Čini mi se da sam ga čula kako je došao kasno sinoć i otišao u svoju sobu.« »Ali je i ustao jutros.« Naslonio se na okvir od vrata i prekrižio ruke. »Čuo sam ga kako se spotiče naokolo po onoj kupaonici i plače cijelu noć, a sada ga ne mogu pronaći. Nisam ga čuo da je otišao. Zvali su s njegovog posla da nije došao, tako da ondje nije.« Stisnula sam šake tako da su mi se nokti zarili u dlanove. »Jesi li provjerio u kupaonici?« Dean je pogledao niz hodnik prema kupaonskim vratima i zatresao glavom. »Nisam i ne želim.« »Bok, ja sam Lila«, predstavila se i pružila ruku. »Ti si sigurno Ellin brat, Dean.« Dean je bio neodređeno srdačan i rukovao se s njom. »Da... otkuda znaš Ellu?« »Bile smo cimerice«, odgovorila je, pritisnuvši ruku na prsa kao da je uvrijeđena. »Zar me nikada nije spomenula?«


»Ne razgovaramo baš toliko.« Ponovno sam pogledala prema vratima od kupaonice, a želudac mi se zgrčio. »Moramo pronaći tatu.« »Ella, ja nisam gledao u toj kupaonici, ali ako ti želiš, samo naprijed.« Na staklenim nogama otišla sam niz mračni hodnik i stala ispred vrata, prisjećajući se dana kada je moja majka umrla. Vrata su bila zatvorena, a u kući je bilo tiho, čuo se samo šum vode koja curi. Ruke su mi se tresle dok sam otvarala vrata. Prostorija je bila nenamještena, kada prazna, a pod obložen pločicama čist, osim jedne male mrlje. Nije bilo ručnika na vješalicama, a u ogledalu na suprotnom zidu vidio se moj odraz. Moja kestenjasta kosa bila je savršeno nakovrčana, usne našminkane sjajilom, a oči su mi bile širom otvorene i odavale su sve. »Tata nije ovdje«, rekla sam mu, ne mogavši skrenuti pogled s ogledala. »Jesi li siguran da ga nisi čuo kako napušta kuću?« »Istina, mogao je otići, a da ga ja jednostavno nisam čuo«, odgovorio je. »Je li ikada prije otišao potiho iz kuće?« Brzo sam zalupila vratima od kupaonice, kao da pokušavam pobjeći od požara i sjurila se natrag niz hodnik. »Netko ga treba pronaći. Jesi li ga pokušao nazvati?« »Naravno. Pa nisam idiot.« Zakolutao je očima i kimnuo. »Ali se nije javio.« Lila se premjestila i promijenila neugodnu temu razgovora. »Dean... Znači, ti sviraš bubnjeve?« Pokazao je prema bubnjevima u sredini njegove malene sobe tamnoplavih zidova. Pod i krevet bili su prenatrpani kutijama, zastor je bio razvučen, a sunčeva se svjetlost razlila po sobi. »Svirao sam, ali više baš i ne sviram. Radim i imam zaručnicu.« »Zaručnicu?« istodobno smo rekle Lila i ja. »Da, kao ono — zaručeni smo.« Dean je preokrenuo očima i vratio se u svoju sobu. »To se dogodi kad je dvoje ljudi jako dugo zajedno.« »Zašto mi nisi rekao?« upitala sam, slijedeći ga u njegovu sobu. Podignuo je malu kutiju i ispustio je na pod. »Zar te stvarno briga jesam li zaručen?« Pažljivo sam nogom odgurnula kutiju s puta. »Ti si moj brat. Pa naravno da me briga.« »Ali nikada baš nismo bili bliski«, istaknuo je. »Čak nisam s tobom ni razgovarao godinu dana. Bože, do prije tjedan dana nisam znao ni da si otišla na koledž.« Bio je u pravu i to je bilo tužno. Jedva sam ga poznavala i on je jedva poznavao mene, a počela sam misliti i da samu sebe jedva poznajem. »Zna li tata da si zaručen?« upitala sam. »Jesi li mu barem namjeravao reći?«


»Čak i da sam mu rekao, zaboravio bi to već sljedeći dan.« Ispraznio je ladicu od komode u veliku otvorenu kutiju i onda stavio ladicu na mjesto. »Znaš kakav je. Bože, mislim da pola vremena uopće ne zna da ti i ja više ne živimo ovdje.« »Bez obzira na to, zaslužuje da mu se kaže«, rekla sam. »On nije loš i ti to znaš. Samo ima problema.« »Problema koji su nam sjebali djetinjstvo.« Snažno je šutnuo kutiju koja mu je bila na putu i ona se razbila o zid. »Ti shvaćaš da to kako smo mi odrastali nije bilo normalno. Bože, čak je i Michi bilo lakše, a otac ga je napustio — ali je barem imao stabilnu mamu da se brine o njemu.« »Ovaj...« Lila je provirila u sobu. »Mislim da ću te vani pričekati, Ella.« Bože, zaboravila sam da je uopće ondje i ona je upravo sve čula. »OK, bit ću dolje za sekundu«, rekla sam joj, a ona je spremno otišla. Tumarala sam po Deanovoj sobi, skidajući fotografije koje su visjele. »Mislim da smo je upravo nasmrt prestrašili.« Dean je pokupio štapove za bubnjanje i stavio ih u veliku platnenu torbu. »Moram te ovo pitati. Kako si se s njom uspjela sprijateljiti?« »Bile smo cimerice i na neki način smo se povezale.« Slegnula sam ramenima, uzimajući fotografiju Deana i njegovih prijatelja na sunčanoj plaži. Bila je snimljena za vrijeme manifestacije Senior Field Trip i izgledao je sretno. »Povezale ste se«, optuživao je. »Cura izgleda kao razmažena princeza.« Pogledala sam njegovu odjeću školarca. »Baš kao i ti.« »Kao prvo, ja nisam princeza i zaradio sam to što imam«, rekao je. »Nije mi bilo poklonjeno.« »Možda je i ona, također.« »Je li?« Mrzila sam kad sam mu morala priznati da je u pravu. »Ne, nije, njezini roditelji su dobrostojeći.« Pogledao me onim glupim i arogantnim izrazom lica koji je imao kada bih priznala da je u pravu. »U redu, onda je to tako.« »Ona je draga«, pobunila sam se. »I ne postavlja puno pitanja.« »Može se činiti kao da neke stvari ne želiš priznati ni sama sebi«, rekao je stavljajući pokrivač u kutiju. »Ali to nije zdravo. Moraš pronaći nekoga kome sve možeš reći. Inače ćeš izgubiti pamet.« Moj je pogled odlutao prema prozoru gdje je bio vidljiv rub Michine kuće. »Mislim da već jesam.« Deanovo se čelo naboralo dok je stavljao šaku trzalica za gitaru u kovčeg. »Izgubila pamet? Ili si s nekim razgovarala?« » Oboje .« Okrenula sam se prema vratima. »Kad se vraćaš u Chicago?« »Nadam se još večeras. Bez uvrede ili nešto slično, ali ovo me mjesto podsjeća na previše neugodnih uspomena.«


»Pokušaj se pozdraviti prije nego što odeš.« Nije odgovorio, a ja nisam čekala odgovor. To je najvjerojatnije bio najdulji razgovor koji smo ikada vodili i imala sam osjećaj da nam je i posljednji za dugo vremena.


Dvanaesto poglavlje Micha »Čovječe, gdje ti je glava danas?« upitao je Ethan, a nekoliko sekundi kasnije masna krpa pogodila me u lice. Bacio sam je natrag u njega svom snagom. »Počinješ me živcirati s tim sranjem.« Ethan je širom otvorio oči, preuveličavajući situaciju. »Kako god, čovječe. Bio si tako rastresen posljednja dva dana.« Zabio je glavu natrag pod haubu. »A neću reći zašto.« »Dobro, jer ionako to ne želim čuti.« Obišao sam oko stražnjeg dijela svog auta i pogledao u alat na zidu garaže. Uzeo sam zahrđalu kutiju za alat, jednu od nekoliko stvari koje je moj otac ostavio za sobom — i bacio je u kantu za smeće. Ponovno je nazvao toga jutra, preklinjući u telefonsku sekretaricu da se majka ili ja javimo na telefon. Ethan je podignuo glavu i pogledao prema kanti za smeće. »Hoćeš li mi objasniti što je to sad bilo?« »Ne.« Podignuo sam odvijač i počeo raditi na autu. Neko smo ga vrijeme popravljali, ali bilo je vruće i još sam se više razljutio na svog oca. Na kraju sam se odmaknuo i bacio ključ na beton. Ethan ovoga puta ništa nije pitao. »Trebali bismo navečer napraviti tulum«, rekao sam, ne izdržavši više. »Veliki tulum, kao onaj kad smo maturirali.« »Ti zaista želiš ponoviti tu noć?« Ethan se izvukao iz haube. »Jer ja nisam siguran da to želim.« Izašao sam van na sunce, odlučivši malo razbistriti glavu. »Ono čega se ne sjećaš, ne može te povrijediti. Je li tako?« »Mislim da to ne želiš ponoviti.« Ethan je došao do mene i gledali smo niz prilaz starca kako gura kolica za kupovinu. »Ima gomila situacija u mom životu za koje želim da ih se mogu sjetiti — u kojima se imam čega sjetiti — ali ne mogu. Kao da sam izgubio godinu svog života. Bolje je ostati u granicama donekle bistre glave. Osim toga, ovako ti ne zvučiš uopće. Što se događa?« »Ništa se ne događa.« Uzdahnuo sam provukavši prste kroz kosu. »Samo glasno razmišljam.« Ethan se vratio u garažu i ponovno počeo raditi na motoru. Negdje na drugoj godini fakulteta, počeo se družiti s onim dečkima iz škole koji su imali zaista drukčije poglede na svijet i povlačili su se napušeni uokolo. Ethan se nekako s njima spetljao i u manje od mjesec dana napustio je


koledž te upao u neka dosta teška sranja. Godinu dana kasnije, odlučio je potražiti pomoć. Raščistio si je život, prekinuo s lošim navikama i vraški radio na sebi kako bi se vratio u školu. Bio je na nižoj godini, ali je uspio završiti s našom generacijom. Kada ga gledate, nikada ne biste rekli da je bilo tako. Bočna vrata Elline kuće su se otvorila i izašla je Lila. Izgledala je uzrujano, iako ne tako jako kao prošle noći. Bacila je pogled na prilaz kuće s druge strane ulice, gdje su u dvorištu ispred kuće vrlo glasno igrali nogomet. Potom su joj oči odlutale prema mojoj kući i širom ih je otvorila kad je vidjela da ju gledam. Mahnula je s najviše stepenice. »Hej, Micha.« »Što ima?« upitao sam kimnuvši bradom. »Je li Ella već ustala?« Zaklanjajući svoje plave oči od sunca, pogledala je prema Ellinom prozoru. »Da, rekla je da će izaći za sekundu. Razgovara s bratom.« »Ponaša li se on kao kreten?« »Nisam sigurna kako bi to trebalo izgledati, jer nemam brata.« Nasmiješila se. Krenuo sam prema ogradi, povlačeći traperice koje su mi visjele na kukovima. »Ne viču?« Lila je zatresla glavom i susrela se sa mnom kod ograde, vadeći nešto svoje svijetle kose iz usta. »Ali Ella nije baš od onih koji viču, zar ne?« Naslonio sam ruke na rub ograde. »Ovisno o tome o kojoj Elli pričamo.« Objesila je facu. »Kako je moguće da je poznajem osam mjeseci, a da ne znam ništa o njoj. Morala je reći i bar nešto o meni, je li tako?« Bilo mi ju je žao. »Mislim da si je Ella dala u zadatak tebi ne otkriti kakva je bila. Nema to veze s tobom.« Sumnjičavo me pogledala. »Iskreno, mislim da je takva sa svima, osim s tobom.« »Mi se poznajemo oduvijek«, rekao sam. »Imamo opušten odnos.« Vragolasto je trepnula svojim plavim očima. »Onakav kakav ste imali u autu?« »Čini se da želiš izazvati nevolju«, rekao sam, a ona mi se počela sve više sviđati. »Možda.« Nagnula se preko ograde na moju stranu kako bi mogla bolje pogledati u garažu. »Je li Ethan tamo?« Odmaknuo sam se da ne smetam. »Da, popravlja auto.« »Mislim da bih mu mogla ići malo pomoći.« Osmijeh joj se razvukao preko lica i preskočila je ogradu, vrisnuvši kad joj je cipela zapela za žicu. Trudio sam se ne prasnuti u smijeh i pomogao sam joj otkačiti cipelu, a ona je ušla u garažu iznenadivši Ethana. Otvorila su se vrata na Ellinoj kući i moju je pažnju odvukla ona dok je izlazila na sunce. Na sebi je imala usku crno-ljubičastu kariranu haljinu i čizme do koljena


na vezanje, ali kosa joj je bila uredno nakovrčana. Izgledalo je to kao mješavina njezinog starog i novog izgleda. Lice joj je bilo oprezno dok se lagano približavala preko prilaza, s tim čudnim pogledom u očima, kao da je istovremeno prestrašena i uzrujana. »Je li Lila došla ovamo?« Zagrizla je usnicu, a ja sam se poželio nagnuti i ponoviti ugriz, okusiti je i osjetiti kao prošle noći. Ne skidajući pogled s nje, glavom sam joj kimnuo prema garaži. »Tamo je unutra, s Ethanom. Mislim da joj se sviđa.« »Vjerojatno si u pravu.« Zastala je. »Mislim da sam je malo uzrujala.« »Misliš, ti i Dean ste je malo uzrujali?« »Rekla ti je da sam razgovarala s Deanom?« »Spomenula je i to.« Pružio sam ruku prema njoj. »Zašto ne dođeš prijeko i pridružiš se zabavi s ove strane ograde?« »Zabavi u četvero?« upitala je, pokušavajući se ne kreveljiti, a bila je zgodna do bola. Ulovio sam je za bokove, živahno je prebacio k sebi i prislonio usta na njezino uho. »Može biti i zabava nas dvoje. Samo reci.« Zadrhtala je od osjećaja mog daha na svom vratu. »Mislim da je ipak bolje — četvero.« Pritisnuo sam svoje prste blizu njezinih bokova. »Nisam znao da voliš nastrano.« Udarila me po ramenu, a ja sam se nasmijao. Problem s mojim tatom činio se manje teškim. »Smiri se, samo sam se šalio, iako si ti prva to spomenula.« »Zafrkavala sam se.« »Znam... mislim da ću večeras napraviti tulum.« »Nemaš li svaku večer jedan?« Podignuo sam obrvu. »Osim one noći kad si se ti pojavila, jesi li vidjela još neki?« Nabrala je čelo. »Ne.« Sjela je na ogradu i prebacila noge na moju stranu. »Micha, što si radio posljednjih osam mjeseci?« »Čekao tebe.« Izbjegavao sam istinu. A to je da zapravo ništa nisam radio, nego tražio nju i pomagao mami da se brine za neke stvari. Podvukla je haljinu ispod svojih nogu i letimice sam vidio da ima crne čipkaste gaćice. »Gdje radiš?« Unatoč tome što se pobunila, raširio sam joj noge i stao između njih. »S Ethanom u radionici, ali to neće biti zauvijek. Imam neke planove. Još uvijek radim na tome da ih sve posložim.« Stavila je ruke na moja prsa, odgumuvši me od sebe. »Mislim da granica našeg prijateljstva postaje malo nejasna.« »To se već davno dogodilo«, rekao sam joj, povlačeći dlanovima po stranama njezinih golih nogu. »Barem za mene.«


Vilica joj se napela. »Ovakve stvari koje su postale nejasne i one od prošle noći... kao i one u autu.« »Izgleda da ima puno stvari koje, koliko ja mislim, mogu biti pokazatelji da ti i ja pripadamo jedno drugom.« Oči su joj se raširile i ja sam se zaustavio, pokušavajući pomoći na drugi način. Imala je potrebu nasmiješiti se i osloboditi te ukočene usne. Uštipnuo sam je, a ona je vrisnula. »Ne radi to«, rekla je, zadržavajući smijeh. »Znaš da mrzim kad me se škaklja.« Lagano sam je prstima dodirnuo s druge strane, a ona se uzvrpoljila prije nego što je preko ograde pala na leđa u travu. Lagano sam preskočio preko ograde dok se ona dizala na noge. Stisnula je oči i krenula natrag prema svojim stražnjim vratima. Otrčao sam na njezinu stranu, a ona je mi je izašla izvan dosega. Bacila je pogled na vrata i na prednje dvorište koje joj je bilo bliže. »Micha, ozbiljno«, upozorila me. »Prestari smo za ovo.« Nevino sam raširio ruke. »Ništa ne radim.« Još jednom je pogledala prema svojoj kući i zatresla glavom. Okrenula se i potrčala prema prednjem dvorištu. Pustio sam je malo, a onda potrčao za njom. Kad sam obišao kuću, bila je na glavnom ulazu u dvorište, lagano ljuljajući ručku na vratima. Nasmijao sam se. »Zaključano je?« Teško je disala i preskočila ogradu, poskliznuvši se na travi. »K vragu, Micha! Razbit ću te zbog ovoga.« »Držim te za riječ.« Potrčao sam za njom preko susjednog dvorišta. Pojurila je preko trave, kosa joj se raspustila. Preskočila je ogradu od cigle u sljedećem dvorištu i smrskala gredicu cvijeća. Bez ruku skočio sam na ogradu, ali sam se spotaknuo pri silasku i pao sam na koljena. Stala je usred tratine i počela mi se smijati. »To si i zaslužio.« Stao sam na noge, očistio prljavštinu s koljena i mračan osmijeh razvukao mi se licem. »Ti misliš da je to zabavno?« Oči su joj blistale i vrijedilo je pasti. »Izgledaš smiješno.« »Je li?« Zakoračio sam prema njoj. Ona je zakoračila unatrag. »Da.« Iznenada su se uključile vrtne prskalice te smočile i travu i nju. Zavrištala je i pokrila glavu rukama. »Dobila si što si zaslužila, zato što si mi se smijala«, cerekao sam joj se. Pustila je ruke da joj padnu sa strane i smijuljila se. »Dobro, ako ništa drugo, barem te drže podalje od mene.« Haljina joj se prilijepila za tijelo na pravim mjestima, a dijelovi njezine mokre kose zalijepili su joj se za lice. Počela se vrtjeti s rukama iznad glave.


»Prekrasna si«, rekao sam. Nisam si mogao pomoći.

Ella Micha je izgledao smiješno i nisam mogla drugo nego se nasmijati. Tako dugo se nisam smijala da se činilo neprirodno iz mojih usta. Bilo je kao da smo ponovno djeca, kao da taj trenutak pripada nekom drugom vremenu kada je sve bilo nevažno i obasjano suncem. Dok sam mu se ja smijala, vrtne prskalice su se uključile i moja je odjeća u času bila mokra. Najprije sam zavrištala, ali onda sam se opustila, podignula ruke iznad glave i vrtjela se pod vodom, misleći da on neće doći do mene. Rekao je da sam prekrasna ili tako nešto i onda okrenuo prskalice potpuno me zaslijepivši. Ovio je ruke oko moga struka i pali smo na tlo, ali Micha me držao, pa sam nježno dodirnula mokru travu. »Micha«, rekla sam, pokušavajući zvučati ozbiljno. »Ne radi to. Znaš kako mrzim da me se škaklja.« »Zato me to još više i privlači.« Kapljice vode bile su mu u kosi, na dugim trepavicama, na usnama. Jednom mi je rukom dlanove pričvrstio iznad glave i pritisnuo svoje tijelo na moje. Moja mokra odjeća prilijepila mi se za tijelo i mogla sam osjetiti svaki dio njega. »Povlačim ono. Ovo je još privlačnije.« Njegova se ruka kretala po mojim rebrima, palac je vukao duž kralježnice, dovodeći moje tijelo do ludila. Prestala sam mu se odupirati i bila sam potpuno mirna. Voda je špricala po našim licima dok je spuštao svoje usne na moje. Naši vlažni jezici isprepleli su se, puni želje dok su se sudarali. Čudni, nepoznati osjećaji ponovno su se probudili u meni i moje noge su se razdvojile i zakačile oko njegovog pojasa, tražeći ga još više, baš kao prošle noći. Micha se iznenađeno povukao unatrag, dok je pogledavao kuću i ulicu pokraj nas. Potom je ispustio divlji krik i produbio poljubac, gurajući svoj jezik duboko u moja usta. Usisala sam njegovu donju usnu i jezikom prešla preko ringa na njegovoj usnici. On je od toga zadrhtao čitavim tijelom i ja sam potajno bila zadovoljna, ali moje zadovoljstvo me zbunjivalo. »Ella«, stenjao je i nastavio me divlje ljubiti. Njegove su ruke krenule prema gore i obuhvatile moja prsa. Njegov je palac kružio oko moje bradavice i preko mokre tkanine moje odjeće, a od tog sam osjećaja potpuno izgubila razum. Izluđivalo me sve to i moja su koljena njegove bokove čvrsto uhvatila, kao da su u škripcu. Iz mojih je usta izlazilo stenjanje protkano ekstazom. Ponovno sam


počela gubiti kontrolu i to je sada bilo zabrinjavajuće. Ovoga puta sam pokušala pustiti da prođe, ali me nešto razorilo i morala sam stati. Nakon velikog napora, stavila sam ruke između naših tijela i odgurnula ga od sebe. »Moramo se vratiti.« Pogledala sam na kuću od cigle u dvorištu u kojem smo ležali. »Osim toga, ako gospođica Fenerly izađe, dobit će srčani udar.« Michine bistre oči prodrle su u mene. Na čelu je imao blata, a u kovrčama njegove svijetle kose bilo je trave. »Ako je to ono što želiš.« Manevrirajući na nogama, uhvatio me za ruku i podignuo. Skidao je komadiće trave iz moje kose, a njegova se ruka zadržavala na mom obrazu. Držeći se za ruke, prešli smo preko trave i onda niz pločnik, ostavljajući za sobom vodeni trag i još nešto. Nešto nevidljivo izvana, ali meni vidljivije od sunca na nebu.


Trinaesto poglavlje Micha Odlučio sam napraviti tulum večeras, iako baš i nisam ljubitelj tuluma. Nikada nisam ni bio. Samo volim što blokiraju svu onu buku u mojoj glavi i ono čemu se nadam jest da će ovaj večerašnji blokirati zvuk glasa moga oca. Ella je otišla kada smo došli do svojih kuća, mrmljajući nešto kako mora pronaći oca. Ponudio sam joj da idem s njom, ali ona je to odbila i povela Lilu sa sobom. Nisam inzistirao, jer sam osjetio da joj treba prostora. Bilo mi je u redu da uzme malo vremena, dokle god to nije uključivalo udaljenost od pet stotina milja. Ethan i ja malo smo se odmorili od rada na autu kako bismo isplanirali tulum. Nakon što smo poslali gomilu poruka, a Ethan naručio nekoliko bačvi piva, mogli smo ići. Vukli smo se po kuhinji, čekajući da ljudi počnu dolaziti, kada se naoblačilo i počelo grmjeti. »Mogu li te nešto pitati?« Ethan je najednom rekao. Izvadio sam iz zamrzivača zamrznuti burrito i stavio ga na tanjur. »Naravno. Što je?« »Nemoj me krivo shvatiti.« Ljuljao se u stolcu. »Ali što je to s Ellom? Zašto si tako fiksiran na nju? Imaš tonu cura koje ti padaju pod noge cijelo vrijeme i to te zanimalo. Onda si najednom prestao i sve se počelo vrtjeti samo oko nje.« »Nikada nisam bio u tome da mi cure padaju pod noge. Samo sam se dosađivao.« Gurnuo sam tanjur u mikrovalnu i pritisnuo start. On je zagrabio šaku čipsa iz vrećice na stolu. »OK, ali time mi još uvijek nisi odgovorio na pitanje.« Prekrižio sam ruke, bilo mi je nelagodno u ovom nezgrapnom trenutku povjeravanja. »Ne znam, ali zašto se to tebe tiče?« »Samo sam znatiželjan, jer nikada o tome nisi pričao.« »Da, ali mi nismo razgovarali o puno stvari.« Spustio je noge od stolca na pod. »Gle, ne tražim te da mi se otvoriš i istreseš svoje osjećaje preda mnom, zato se prestani čudno ponašati. Samo želim shvatiti zašto, jer vas oboje poznajem praktički oduvijek.« Mikrovalna je zazvonila i ja sam se okrenuo prema njoj. »Bilo je to one noći kad se dogodio incident sa snowboardom. Tada sam shvatio da stvari stoje drugačije.« »Kada je slomila ruku?« upitao je. »A ti si je odveo u bolnicu.«


Kimnuo sam. »Sjećaš se kako je pala s krova i nije se odmah digla, a neki ljudi su počeli vikati da je mrtva.« »Hej, bio sam pijan«, Ethan se pobunio, jer je i on bio taj koji je vikao. »A meni je izgledala mrtva.« »No, tada sam shvatio.« Izvadio sam burrito i stavio jelo na kuhinjski ormarić. »Pomisao da je mrtva bila je najstrašnija stvar koja mi se ikada dogodila. Gora od one da se moj otac nikada neće vratiti. Gora od pomisli na moju vlastitu smrt.« Ethan je kimnuo, pokušavajući dati smisao mom blebetanju. »OK...« Zalupio sam vrata od mikrovalne i sjeo za stol. »Hej, pitao si.« Dodirnuo je svoj mobitel koji je bio na stolu. »Što misliš o Lili?« »Čini se draga.« Ustao sam i izvadio sodu iz frižidera i jednu dobacio Ethanu. »I čini mi se da joj se sviđaš.« Otvorio je limenku. »Da, ali jedva me poznaje.« Srknuo sam sodu i ponovno sjeo. »Svi te jedva poznaju.« Slegnuo je ramenima, gledajući kroz prozor. »Nikada nisam potpuno shvatio bit toga moram-te-upoznati.« Zazvonio je kućni telefon i naš je razgovor završio. Ubacio sam ostatak burrita u usta; uključila se telefonska sekretarica. »Hej, bok... ova poruka je za Michu.« Bio je to glas moga oca. Ukočio sam se i zgrabio rub stola. »Gle, Terri, ja shvaćam da je on ljut na mene, ali moram s njim razgovarati. Važno je, OK? Jučer ujutro mi je poklopio slušalicu... Mislio sam, možda da ga ti nagovoriš da me nazove?« Zvučao je iscrpljeno. »Ne znam... gle, žao mi je.« Poklopio je. Pustio sam stol, ustao i izbrisao poruku s telefonske sekretarice. Kada sam se okrenuo, Ethan je bio na nogama. Rupa koju sam napravio u zidu nije bila popravljena i pomislio sam da je ponovno nabijem šakom. »Moramo pokupiti stvari prije nego što počne kiša«, rekao je Ethan, gledajući kroz prozor u nebo. Pucketao sam zglobovima prstiju i krenuo prema vratima. »Zvuči kao plan.«

Ella Pronašla sam oca u baru. Bilo je to prvo mjesto na kojem sam pogledala, a razočaravajuće je bilo koliko je jednostavno pogoditi. Lila me čekala u autu, jer sam je to zamolila. Kad sam ušla, opazila sam ga kako visi preko barskog stolca s praznom čašom ispred sebe. Denny, konobar, krpom je brisao šank. Kada me vidio na ulazu, podignuo je ruku.


»Moraš mi pokazati svoju osobnu iskaznicu prije nego što kreneš dalje.« Prebacio je krpu za brisanje preko ramena i zaobišavši šank došao do mene. »To sam ja, Denny«, rekla sam. »Ella Daniels.« Razrogačio je oči. »Isuse Bože. Ti si se vratila.« Kimnula sam. »Jesam, ali samo preko ljeta.« Prošao je rukama kroz svoju kovrčavu, smeđu kosu. »Gdje si uopće bila? Činilo se da nitko ne zna.« »U Las Vegasu, u školi.« Pokazala sam na svog oca. »Čini se da bih ga trebala odvesti kući.« Denny je bacio pogled na njega. »Došao je ovamo rano ujutro. Još nisam ni otvorio, ali on je bio previše pijan da bi shvatio kad sam mu pokušao objasniti da smo zatvoreni.« »Odvest ću ga kući«, rekla sam mu i pustio me da prođem. »Žao mi je ako ti je napravio problem.« Spustio je krpu na šank i pomogao mi postaviti tatu na noge. Smrdio je kao da je zaliven bocom viskija. »Ne smeta mi on ovdje, Ella.« rekao je Denny. »Ali počinjem se osjećati krivim zbog toga. Posljednjih nekoliko mjeseci počeo je dolaziti sve češće. Mislim da ima problem.« »Imao je problem i prije nekog vremena.« Prebacila sam očevu ruku preko svog ramena i Denny je učinio isto s njegovom drugom rukom. Moj otac je nesuvislo mrmljao, nešto o tome kako mu ona nedostaje i kako želi da sve nestane. Izvukli smo ga van, a Lila je iskočila iz auta. Nije ništa rekla dok smo Denny i ja polegli mog oca na stražnje sjedište. Počela je kiša i munje su se prolomile nebom. »Hvala što si mi pomogao da ga izvučem«, rekla sam Dennyju, zaklanjajući oči od kišnih kapljica. Denny je nervozno obrisao vrat. »Jesi li ikad razmišljala o tome da mu nađeš neku pomoć?« »Na što si mislio? Nešto kao odvikavanje?« Vikala sam kako bih bila glasnija od grmljavine. Slegnuo je ramenima. »Ili anonimni alkoholičari. Nešto što bi mu pomoglo da se sabere.« Zbunjeno sam se počešala po glavi. Zašto meni to nije palo na pamet? Panika me zgrabila za vrat, a osjećaji krivnje zbog smrti moje majke su me razarali. »Razmisli o tome«, rekao je Denny, potapšavši me po ruci. »A ako trebaš bilo kakvu pomoć, znaš gdje ćeš me naći.« Još jednom sam mu zahvalila i uskočila u auto. Čekala sam da Lila kaže nešto, ali kada je otvorila usta, to nije bilo ono što sam očekivala. »Moja starija sestra bila je ovisnica«, brzo je rekla. »Oko godinu dana.«


Prestala sam žvakati. »Nisam to znala.« »Da. Mnogo ljudi nije znalo. Moja obitelj je vrlo složna kada je u pitanju zadržavanje prljavog rublja za sebe.« Okrenula se u sjedalu kako bi pogledala mog oca koji je straga hrkao. »Ali željela sam ti reći, tako da znaš da ja razumijem koliko je teško gledati nekoga do koga ti je stalo kako povređuje sam sebe.« Skrenula sam u moju ulicu, a gume su po haubi špricale vodu iz lokvi dok su prelazile preko njih. »Zašto mi nikada prije nisi rekla?« »Zašto ti meni nisi rekla za svog oca?« »Ne znam.« Tko je ova djevojka koja sjedi pokraj mene? »Znači, moj život te ne plaši?« Podignula je obrve i uspravila se u sjedalu. »Ne bih išla tako daleko, ali tvoj osobni život — ne, nikako.« Tri ogromne bačve piva bile su na Michinom stražnjem ulazu kad smo se dovezli do moje kuće. Vrata od garaže bila su širom otvorena, a njegovog auta nije bilo. Kiša je lijevala pločnikom, a stablo pokraj kuće njihalo se na vjetru. »Valjda popravljaju auto«, rekla sam, otkopčavajući svoj pojas. »Dovraga.« Lila je rukom pljesnula po svom koljenu, a osmijeh joj se razvukao preko lica. »A tako sam htjela gledati Ethana sagnutog ispod haube.« Počela sam se smijati. »No, nisam baš na to mislila«, rekla sam i uozbiljila se. »Moramo ga nekako izvući iz auta i dovesti u kuću, a ja ću trebati Michinu pomoć.« Lila i ja smo se okrenule prema stražnjem sjedištu, pokušavajući smisliti kako da mog oca izvučemo van. »Možda možemo pitati tvog brata?« predložila je Lila. Pogled mi je odlutao do Porschea parkiranog ispred nas. »Nisam sigurna da će pomoći, čak ako ga i pitamo.« »Ništa nas ne košta ako pokušamo.« »Da, u pravu si.« Uzdahnula sam i Deanu poslala poruku da dođe pomoći. Nije odgovorio, ali nekoliko minuta kasnije otvorila su se stražnja vrata. Dean je izašao, bosih nogu i u majici s kapuljačom preko glave. Ništa nije rekao dok je zamahom otvarao vrata. Lila mu se maknula s puta, a on se sagnuo u auto i izvukao oca van. Ja sam se iskoprcala iz auta i pridržala mu stražnja vrata otvorenima. Oca je svom težinom naslonio na sebe i pomogao mu da dođe do kauča u dnevnoj sobi. »Gdje si ga pronašla?« upitao me Dean dok je oca okretao na stranu za slučaj da povraća. »U baru.« Prekrivač naslona kauča prebacila sam preko oca, a on ga je privinuo uza se kao malo dijete. »Denny mi je pomogao s njim doći do auta.«


Dean je stisnuo usta i glavom kimnuo gore-dolje. »I mislio sam da će tamo biti, ali ga nisam želio ići potražiti.« »Ti znaš da ja čak nisam ni dovoljno stara da uđem u bar, je li tako?« »A ja sam dovoljno star da znam da više s tim sranjem ne želim imati posla.« Otvorila sam usta kako bih mu odgovorila na to, ali sam se zaustavila i zatresla glavom, nastojeći se smiriti. Nagnuo se prema stepenicama. »Dosta mi je. Idem dalje sa svojim životom, a i ti bi trebala napraviti isto.« Ostavio me samu u sobi i s teretom na srcu. Voljela bih krenuti dalje, ali nisam sigurna kako. Uopće mi nije pomogao bijeg u Vegas na osam mjeseci, jer sam se vratila na početak. Lila i ja odlučile smo otići na ručak u Larrys Diner, lokalni drive-in koji poslužuje fast food. Restoran je opremljen u stilu sedamdesetih, gdje konobarice na koturaljkama dolaze do auta preuzeti narudžbu. Nakon što smo kroz prozor dobile hranu, jele smo u autu i slušale glazbu. Kiša je nešto slabije padala i s krova se cijedila na prednju haubu. Brbljale smo o skupini dečki koji su sjedili za stolovima ispod nadstrešnice, kad je Lila navela razgovor tamo kamo ja nisam htjela da ode. »Onda, kamo ste ti i Micha odjurili jutros?« upitala je, pijuckavši svoju sodu i nevino trepćući. Umočila sam prženi krumpirić u umak u posudici koja je stajala na konzoli. »Nikamo. Samo me lovio niz ulicu.« Istresla je još kečapa na svoj sendvič s piletinom. »Zašto ste se onda oboje vratili potpuno mokri?« Tijelo mi je zadrhtalo kad sam se sjetila kako smo se Micha i ja valjali na travi. »Upalila se jedna od susjedovih vrtnih prskalica dok smo trčali preko tratine.« »Izgledali ste previše mokri za kratko protrčavanje pod vrtnim prskalicama.« Obrisala je usta salvetom. »A ti sada izgledaš jako sretna.« Na silu sam se nasmiješila i bez riječi pokupila povrće iz svog hamburgera. »Ako mi ne želiš reći — nema veze«, rekla je. »Samo mi nije ugodno pričati o Michi«, objasnila sam. »Jer čak ne znam ni što osjećam prema njemu.« »OK, sa mnom možeš o tome razgovarati. Tako prijatelji pomažu jedni drugima shvatiti neke stvari.« Zastala je, čisteći neku masnoću koja joj je kapnula na majicu. »Zar nikada nisi imala prijatelja s kojim bi o svemu razgovarala?« Slegnula sam ramenima i odgrizla komadić hamburgera. »Možda Michu, ali ne mogu s njim razgovarati o takvom odnosu.« Tužno me pogledala. »Onda pokušaj razgovarati sa mnom.«


Žvakala sam krumpirić, nastojeći da se ne ugušim. Jednom kada se izgovori, onda postaje stvarno. »Nisam sigurna da mogu.« »Barem pokušaj«, nagovarala me. »Zar će te boljeti?« Promiješala sam umak krumpirićem. »Micha me poljubio na prednjem dvorištu. Zato smo se vratili potpuno mokri. Ležali smo na travi, vrtne prskalice su špricale po nama, a mi smo se ljubili.« »Je li ti se svidjelo?« »Što mi se ima svidjeti?« Zakolutala je očima. »Poljubac.« »Sviđa mi se svaki put kada me poljubi«, rekla sam nonšalantno. »Iako, istovremeno i ne uživam. Moji osjećaji su proturječni.« »Jer ne znaš što želiš?« upitala je. »Ne, mislim da znam što želim«, promrmljala sam, osupnuta vlastitim odgovorom. »Samo to ne želim priznati.« Rekla je: »Mislim da upravo priznaješ.« Nastavila sam naglas razmišljati. »Valjda sam shvatila one noći na mostu...« U mislima sam se vratila u onu noć dok sam gledala u kišu kako curi po prednjem staklu. Ona je otpijala svoju sodu. »Što se dogodilo te noći na mostu?« »Poljubila sam Michu.« Zatvorila sam oči i zaplovila natrag u uspomene — ne na most, nego na drugo mjesto te noći. Bili smo u njegovom autu i razgovarali. Izgledao je sretno, baš kao i ja. Hihotala se. »Znala sam. Znala sam da nije samo prijatelj. Da čujem detalje, što se dogodilo nakon poljupca?« Moje su se oči otvorile prema kišnoj zavjesi na prozoru dok su se slike razdvajale od mojih misli. »Ništa. Otišla sam na koledž.« Zgužvala je omot od sendviča i stavila ga u torbu. »Samo si otišla i Bože, nije ni čudo da vas dvoje svlačite jedno drugo očima. Seksualna napetost između vas samo što nije eksplodirala.« Htjela sam to zanijekati, ali sam shvatila da je u pravu. Michu želim toliko silno da me ponekad boli i fizički, no ako boli što ga toliko želim, kako bi onda bolno bilo izgubiti ga? »Mi o vuku...« Spustila je prozor dok se Michin Chevelle zaustavljao pokraj nas. »Što vi radite, špijunirate ili tako nešto?« Ethan se nagnuo kroz suvozački prozor i doviknuo: »Kako si pogodila?« Micha je bio iznimno tih dok je čitao jelovnik na panou. Konobarica je na koturaljkama stigla do njih i gurnula glavu u auto, izbacivši stražnjicu. Kiša joj je padala po leđima dok je zapisivala njihovu narudžbu i onda se zahihotala na nešto što su Micha ili Ethan rekli. Drugim riječima, bilo je dosadno. Ja sam natrpala smeće na pladanj, upalila auto i zaturirala, preplašivši i konobaricu i sve ostale. Lila je zinula u mene. »Ella, što radiš?«


»Oprosti«, ispričala sam se, osjećajući se malo krivom i stavila napojnicu na pladanj. Konobarica se ukočeno nasmiješila dok je uzimala pladanj i otišla do prozora za narudžbe. Micha je iskočio iz auta, a čizme su mu zapljusnule u lokvi. Protegnuo je svoje duge noge i ruke i onda se okrenuo oko stražnje strane mog auta te došao do mojih vrata. Lagano je pokucao šakom po prozoru. Ja sam ga spustila, uzdahnuvši. On je čučnuo i oči su nam bile u istoj razini, a ruke je naslonio na rub prozora. »Hoćeš li objasniti što je ono bilo?« »Noga mi je slučajno skliznula«, rekla sam, znajući da će moju glupu laž odmah shvatiti. »Ponekad se to dogodi.« »Tebi nikako.« Njegove su oči sjajile kao safiri dok su mu kapi kiše curile niz lice. »Ako želiš moju pažnju, samo to reci.« »Želim tvoju pažnju.« Istina mi je ispala kroz usne i šokirala nas oboje. Poljubio me u čelo svojim mokrim usnama. »Vidiš, nije bilo tako teško.« »Bilo je teško«, predala sam se, poražena. »Umorna sam.« »Od toga da budeš netko tko nisi?« »Između ostalog.« Nesigurno je izdahnuo i utišao svoj glas dok se približavao mom uhu. »Jesi li spremna za razgovor o tome?« Zatresla sam glavom. »Još ne, ali možda ću uskoro biti.« »Bit ću ovdje kada budeš spremna.« Lagano je dodirnuo osjetljivu točku točno ispod mog uha, a njegov je jezik okusio moju kožu prije nego što se odmaknuo. »Hoćeš li se utrkivati do kuće?« Migoljio je obrvama, izazivajući me. »Onaj koji izgubi, drugome duguje uslugu.« Protrljala sam nos i bacila pogled na Chevelle. »Nisam toliko glupa da pomislim kako bih ikada mogla dobiti tu okladu.« On se nasmijao, usisavši ring na svojoj usni. »Obećavam da ću krenuti polako.« U meni se razigrao nestašan osjećaj. »Što ako ja ne želim da kreneš polako?« Ostao je bez riječi, što se događa vrlo rijetko. Prostrijelio me pogledom, dugačkim koracima došao do mene i poljubio me. Bilo je brzo i ovaj put sam ja ostala bez daha.


Četrnaesto poglavlje Micha Utrkivali smo se do kuće. Pustio sam joj da pobijedi, iako volim biti u prednosti, ali to bi uključivalo mnogo prostačkih stvari za koje ona nije spremna. Tako da sada ja njoj dugujem uslugu i rekla mi je da razmislim o tome, s onim sitnim izazivanjem u njezinom glasu od kojeg mi se razvukao osmijeh. Otišli smo svaki svojoj kući i ostavila me uz obećanje da će pokušati doći kasnije večeras. Polako se počela mijenjati u onu djevojku koju poznajem, iako se ona noć još uvijek javlja u njezinim očima i nisam siguran da će to ikada u potpunosti preboljeti. Još je uvijek kišilo i sijevalo kao ludo, što znači da će tulum morati biti unutra. Ethan i ja uvukli smo mokre bačve i stavili ih na kuhinjski stol. Na zidu je bila zataknuta poruka od moje mame, u kojoj mi kaže da će doći kući kasno. Ethan je počeo prekopavati kuhinjske ormariće u potrazi za hranom. »Tko će svirati?« »Naomin bend.« Otišao sam se u svoju sobu presvući i uzeti gitaru. »Otvori vrata ako netko kuca.« U svojoj sam sobi navukao sivu majicu i preko nje drugu, prugastu i crnu. Navukao sam i par crnih traperica te na njih stavio remen sa zakovicama. Onda sam dohvatio gitaru i poslao poruku Naomi. Ja: Kad planiraš doći? Naomi: Uskoro. Zašto? Čekaš nas da nam kažeš neke super uzbudljive vijesti? Ja: Nisam još odlučio. Naomi: Nemoj odbiti. To je velika prilika. Ja: Nisam rekao ni da ni ne. Vidimo se. Kad me Naomi pozvala iza pozornice u baru, predložila mi je da zamijenim njihovog gitarista i idem s njima na turneju. U prvom trenutku, potpuno sam bio za tu ideju. To je ono što sam želio raditi od svoje dvanaeste godine, kad sam svirao s Ethanom i Deanom u garaži. No onda sam pomislio na Elline tužne oči i preplavile su me sumnje. Zazvonilo je zvono na vratima i ja sam krenuo prema dnevnoj sobi da počnemo s tulumom i da razbistrim glavu na jednu noć.


Ella Otkako sam odlučila otići kod Miche, stvari su već počele izmicati kontroli. Auti su bili parkirani na tratini, a kante za smeće bile su porušene. Netko je čak sjedio na krovu. Lila me nagovorila da idemo i uspele smo se prilazom s rukama na glavi kako bismo frizuru zaštitile od kiše, ali pretrpano predvorje me savladalo i počela sam se povlačiti. »Prestani se ponašati kao dijete i uđi unutra«, rekla je i lagano me gurnula naprijed. »Želim vidjeti onu čvrstu curu o kojoj svi pričaju.« »Ne, ne želiš. Vjeruj mi«, rekla sam joj. »Ona je bila zla i ona se nikada s tobom ne bi sprijateljila.« »OK, onda mi pokaži zlatnu sredinu.« Imala je tamno- plavu haljinu bez naramenica i odgovarajuće cipele, a njezina svijetla kosa padala joj je na ramena u uvojcima, koji su zbog kiše mlitavo visjeli. »Možeš se promijeniti bez da u potpunosti promijeniš identitet.« Okrenula sam se od gomile prema njoj. »Zašto nikada prije nismo razgovarale na ovaj način?« Tužno se nasmiješila. »Zato što nam ti to nikada ne bi dopustila.« Još je nešto rekla, no glazba je zagušila njezine riječi. Rastjerala sam dim ispred svog lica i ušla u kuhinju. Povlačeći rub moje crne suknje, prolazila sam kroz gužvu prema stolu. Izgubila sam Lilu na trenutak, no kada se gužva prorijedila, Lila se pojavila, nagazivši na nogu nekog dečka svojom visokom potpeticom. Opsovala je, petljajući po kosi. »Je li Micha ikad čuo za stvarčicu koja se zove klima-uređaj?« »Vjerojatno je zaboravio upaliti ga!« Vikala sam glasnije od glazbe. »Pričekaj ovdje. Idem ga ja uključiti.« Progurala sam se kroz gužvu prema dnevnoj sobi i bendu. Glazba je bila zaglušujuća i shvatila sam da Micha svira s Naomi. Dijelili su mikrofon i on je izgledao kao da uživa. Stala sam nasred sobe i promatrala ga iz gomile. Izgledao je božanstveno pod svjetlima i s kosom koja mu pada preko očiju dok razlijeva svoje stihove ljudima te svira gitaru. Vratila sam se kroz sobu do hodnika. Ispred termostata jedan se par ljubio. Glazba se utišala i onda ponovno počela dok sam ih ja diskretno zaobišla, a oni su mi se maknuli s puta bez da su razdvojili usne. Uključila sam hladan zrak i osvježila lice. Moj struk su najednom obgrlile duge ruke, a njegov je miris ispunio moje grudi. »Mislila sam da sviraš«, nadglasavala sam glazbu s rukom stisnutom na srcu. »Svirao sam, ali uzeo sam stanku kako bih te vidio.« Dah mu je imao miris po pivu.


Protrljala sam nos. »Jesi li pijan?« »Popio sam jedno pivo«, rekao je. »Samo sam uzbuđen što te vidim.« »I što ponovno sviraš«, ustvrdila sam. Njegov je osmijeh bio ogroman i to me na trenutak razveselilo. »Da, i to također. Vidio sam da me gledaš.« Slegnula sam ramenima i nastavila igru. »Drago mi je da si sretan. Ranije, u drive-in restoranu, izgledao si nekako tužan.« Njegove su ruke pronašle moj bok i čvrsto me primio, šaljući toplinu kroz moje tijelo. »Sada sam još i sretniji što si ti ovdje.« Naslonila sam se na zid. »Znaš da sam čula kako si to ranije iskušavao na curama, je li tako?« »Dođi, daj da se s tobom malo zabavim«, molio je, pomalo me zafrkavajući. »Pretvaraj se da ne poznaješ moje ponašanje.« »Želiš da se pretvaram kao da sam netko drugi?« upitala sam. »Zar mi nisi govorio upravo suprotno?« Odsjaj svjetla plesao je u njegovim očima dok se naginjao naprijed, a pramenovi kose dodirivali su moje obraze. »Samo budi cura kakvu ja poznajem. Ona koja se zabavlja i smije cijelo vrijeme.« »Ta cura nikada ne bi s tobom igrala igrice, čak da to i zatražiš od nje.« »To znam.« Njegova druga ruka pronašla je moj struk i njegovo se tijelo nagnulo prema meni. Preletjevši pogledom s jedne strane na drugu, moje su ruke klizile duž njegovih čvrstih prsa i spojile mu se oko vrata. Potom sam se objesila na njega i zakvačila svoje noge oko njegova pojasa. Bio je miran, no ispustio je zvuk sličan režanju, a njegove su se usne čvrsto spustile na moje. Prsa su nam se pritisnula dok se on privijao sve čvršće uz mene. Jezici su nam se isprepleli, prožimajući se potpuno. Moja leđa pritisnula su termostat, a moja je suknja jedva pokrivala vrh mojih bedara. Glava mi je klonula prema zidu dok me on ljubio niz vrat. Disanje mi je bilo ubrzano, bas kao i puls. Što on to meni radi? Glazba je stala i zvučnicima se prolomio Naomin glas. »Micha Scott, dovuci svoju guzicu natrag ovamo i počni svirati.« Micha se odmaknuo bez daha. »Imam još samo jednu pjesmu za odsvirati, a onda ćemo ti i ja nastaviti gdje smo stali.« Prije nego što sam uspjela odgovoriti, ostavio me u hodniku. Dodirujući svoje usne, gledala sam ga kako se vraća na pozornicu, znajući da ga neću biti u stanju zaustaviti ako nastavi. Boreći se s time što sam izgubila kontrolu nad vlastitim tijelom, otišla sam natrag u kuhinju. Lila je bila pokraj frižidera, pijuckala piće i razgovarala s Ethanom. Uspravila sam ramena, otišla do kuhinjskog ormarića i natočila si piće. Liline i Ethanove oči bile su uprte u mene kad sam ga ulila u sebe. Alkohol mi je spržio grlo dok sam lupila čašom natrag o ormarić. »Tko je za igru u četvero?«


Dva sata i tri pića kasnije, osjećala sam se dosta dobro. Bend je završio sa svirkom i Micha nam se pridružio za stolom. Svirao je »Sail« od benda Awolnation, lagane riječi i žestok ritam; to me vratilo u neko drugo vrijeme. »Mislim da ću ići plesati«, najavila sam društvu za stolom. »Ha, znala sam da duboko u sebi voliš plesati.« Lila je udarila rukom po stolu i počela štucati. »Oh, oprostite.« Ethan joj se nasmijao kao da je ona najslađa stvar na svijetu. »Došla si do svoje granice, djevojčice?« Lila ga je vragolasto pogledala. »Nisam ja ta koja je propustila posljednja tri pića.« Odmah joj je uzvratio, no ja to nisam čula, jer sam ustajala iz svog stolca ne mogavši dočekati da odem plesati. Micha me znatiželjno promatrao dok sam se probijala kroz gomilu. Nepoznata lica bila su puna kapljica znoja, a u zraku koji je mirisao po soli osjećala se požuda. Što sam dublje ulazila u gomilu, to je postajalo toplije. Kad sam dospjela u sredinu, koža mi je bila mokra od znoja, a tanka tkanina moje majice bez naramenica zalijepila mi se za leđa. U prsima sam osjećala tminu, kao da će se vrag skriven u meni najednom pojaviti. Podignula sam ruke i njihala se u bokovima, pustivši kosu da mi pada na ramena i niz leđa. Slobodno sam disala, baš kao nekad. Što je glazba glasnije svirala, ja sam postajala sve opuštenija. Glava mi je padala na jednu pa na drugu stranu, a očni kapci bili su čvrsto stisnuti. Osjetila sam da se netko pomiče iza mene i taj miris požude pomiješao se s mirisom zemlje i nečega od čega ti rastu zazubice. Micha je stavio svoje ruke na moje bokove i one su me obuzele. Potpuno me smekšao dok je širio svoje prste oko moga struka i prislanjao svoje tijelo na moje, tražeći od mene sve što može dobiti. »Mislio sam da više ne plešeš«, šapnuo mi je divljim glasom, a njegov je topao dah dodirivao svaki dio mene. Udobno sam se naslonila na njega i udisala poznati miris. »Čini se da sam lažljivica.« »Nekada nisi bila.« Prebacio je moju kosu u stranu i privukao naša tijela bliže dok se kretao zajedno sa mnom. Kroz tkaninu naše odjeće, osjećala sam toplinu koja zrači iz njega kao sunce. »Zapravo, ti si bila najiskrenija osoba koju sam poznavao.« Nagnula sam glavu prema njegovim prsima. »Znam, i nastojim to biti ponovno.« »Dobro, baš mi je drago.« Njegove su ruke skliznule niz moje bokove i zastale tek kod ruba moje suknje. »Ne trebamo li ti i ja završiti ono što smo počeli u hodniku?« Počela sam se odmicati, ali on me obuhvatio još čvršće. Bili smo povezani na svaki mogući način. Osjećala sam čvrstoću njegovih grudi i toplinu koja je zračila iz svakog, pa i najmanjeg dijela njegova tijela. Došlo


mi je da zastenjem. »Jebeno me izluđuješ, znaš?« Prošaptao je kroz stenjanje, dok su njegovi prsti klizili ispod moje suknje i uz moja bedra. »Želim te, ljepotice. Očajnički.« Govorio je istinu. Njegova želja bila je pritisnuta sa stražnje strane mojeg struka. Moram ga zaustaviti... Ruka mu je praktički ispod moje haljine i okruženi smo gomilom ljudi, ali ja sam mu se prepustila, utonula u njegovom naručju i dopustila njegovim prstima da idu prema gore ispod moje suknje. Polako je ljubio moju kožu prije nego što je rastvorio svoje usne i grickao me za vrat, sisao i iskušavao, dovodio moje tijelo do ludila. Njegova druga ruka odlutala je prema gore s vanjske strane moje majice i preko krivulje mojih grudi. Praktički sam se otvorila u njegovim rukama. Bez upozorenja, okrenula sam se i skliznula iz njegovog stiska. Uhvatila sam ga rukama oko vrata. Pogled mu je potamnio dok je ponovno sjedinjavao naša tijela. Glava mi je pala unatrag, dopuštajući mu da mi se približi dok sam se svom težinom oslanjala na njegove ruke. Držao me čvrsto, ljubeći udubinu moga vrata, palucajući jezikom po mojoj ključnoj kosti, istražujući sve niže i niže, dok se njegova ruka ponovno odšuljala do ruba moje suknje, a dlan gladio stražnju stranu mog bedra. Stenjao je pridržavajući mi glavu drugom rukom i onda se naglo odmaknuo. »Koliko si pijana?« Pogledala sam lijevo i desno, kao da je odgovor skriven u gomili. »Ne znam.« Uzdahnuo je i prstima prošao kroz kosu. »Ubijaš me i ti to znaš.« » Žao mi je.« Objesila sam nos. On se nasmijao i poslao me natrag za stol. »Idi i nađi se s Lilom, a ja ću doći za trenutak, OK?« »Zašto? Kamo ideš?« upitala sam. Protrljao je lice rukom i gromko se nasmijao. »Moram se pobrinuti za nešto.« Razdvojili smo se i ja sam se vratila u kuhinju kao što mi je rekao. Lila me ispitivački gledala dok sam sjedala za stol. Nastojala sam se ne nasmijati, ali bila sam preopijena da bih marila. »Pogledaj se«, rekla je Lila. »Cijela se treseš od smijeha.« Zaustila sam nešto reći, ah sam primijetila da Micha usred gomile razgovara s Naomi. Ona se nasmijala na nešto što je on rekao i onda su oboje krenuli prema hodniku gdje se nalazi njegova spavaća soba. Pretpostavila sam da je na to mislio kada je rekao da se za nešto treba pobrinuti. Ustala sam od stola i bez riječi istrčala van na kišu.


Micha Ella me večeras ubija. Toliko sam se uzbudio da će mi vjerojatno trebati jedan sat pod hladnim tušem da me smirim. Ona je pijana i ne mogu ići dalje. Vratio sam se u svoju sobu da riješim problem, kad sam susreo Naomi. Mahala mi je prstom i onda se nasmijala. »Ti i ja moramo razgovarati.« »Još uvijek nisam odlučio«, vikao sam glasnije od glazbe. Zgrabila me pod ruku i odvukla niz hodnik, gurajući ljude s puta sve dok nismo došli do moje sobe. Zatvorila je vrata i upalila svjetlo. »U redu, a sada mi objasni zašto je tako teško donijeti odluku o nečemu što si oduvijek želio napraviti?« »Radije ne bih.« Ogorčeno je dignula ruke u zrak. »Ne razumijem te. Jedino o čemu si u srednjoj školi pričao bilo je sviranje s bendom na turneji.« »I još uvijek o tome pričam«, rekao sam. »Ali nisam siguran mogu li ostaviti neke ljude iza sebe.« Njezin se izraz lica opustio, a ruke su joj pale sa strane. »To razumijem. Ja sam se bojala ostaviti tatu samoga, ali razgovarala sam s njim i objasnila mu razloge. I znaš što? Shvatio je.« »Moja situacija je puno kompliciranija, Naomi.« Sjeo sam na krevet, želeći da ode. »Nije samo moja mama ona za koju sam zabrinut.« Ona je sjela na krevet pokraj mene i prekrižila noge. »To je zbog Elle.« »Sranje, tako je očito«, rekao sam. »Naime, uvijek sam mislio da sam tajanstven.« Prezirno se nasmijala. »Nikad nisi bio tajanstven. I ne samo ti. Oboje. Znaš, ne može ti se svijet vrtjeti oko jedne cure. Moraš krenuti dalje i živjeti svoj život onako kako ti želiš.« Nije razumjela. »Daj, hajde da više ne pričamo o tome.« »U redu.« Podignula je ruke. »Oprosti, pustit ću te na miru. Samo sam ti htjela reći da razmisliš o tome.« Potapšala me po koljenu prije nego što se uputila na hodnik. Kad su se vrata zatvorila, srušio sam se na krevet. Možda je u pravu. Možda je došlo vrijeme da se otkačim od nje. »Jebiga.« Trebam rješenje. Moj je pogled odlutao prema Ellinoj kući. Bilo je mračno, osim jednog svjetla — u kupaonici u kojoj je njezina majka umrla. To svjetlo nije bilo upaljeno osam mjeseci. Zašto je upaljeno sada?


Petnaesto poglavlje Osam mjeseci ranije... Ella »Ne misliš se valjda ozbiljno popeti na to stablo?« Micha se namrgodio u mraku. Bio je odjeven u seksi traperice, u kojima mu je stražnjica izgledala privlačno, a crna majica pristajala mu je savršeno. »Slomit ćeš vrat.« Protrljala sam ruke i vragolasto ga pogledala. »Znaš koliko ja volim izazove.« Iza njega je mjesec sjajio na nebu, a njegova svijetla kosa skoro je imala isti takav odsjaj. »Da, ali sada si malo izvan toga i ne mislim da bi se trebala penjati na bilo koje stablo.« »Bit ću dobro.« Odmahnula sam prema njemu, povlačeći prema gore rukave na mojoj kožnoj jakni. On je uvijek brinuo za mene. To mi je godilo, no nije značilo da ga baš uvijek slušam. »Osim toga, ako me moj tata ulovi da ulazim ovako, a trijezan je, gnjavit će me što sam se išuljala i napila, posebno zato što je noćas na meni red da pazim na mamu.« Dohvatila sam granu i pokušala zakačiti nogu na stablo. Skoro sam tresnula na zemlju i ljutito sam gunđala. Micha se smijao, tresući glavom dok je dolazio iza mene. »Ako slomiš vrat, ljepotice«, rekao je, »to neće biti moja krivica.« »Ti znaš da mi ovaj tvoj nadimak ne odgovara.« Posegnula sam ponovno za granom. »Moraš razmisliti o novome.« Stavio je mi je kosu sa strane i usne prislonio na moje uho. »Potpuno je odgovarajući. Ti si najljepša cura koju poznajem, Ella May. « U mom zbrkanom mozgu nekako sam nastojala shvatiti ovo što je rekao. »Pokušavaš biti zabavan?« Zatresao je glavom. »Skroz sam ozbiljan. Ali nema razloga za paniku. Siguran sam da ćeš do jutra sve zaboraviti.« Kimnula sam glavom gore-dolje. »Vjerojatno si u pravu.« Ponovno se nasmijao, a njegov topao dah škakljao mi je uho i tijelo mi se od njega naježilo. Skoro sam se okrenula, strgnula mu majicu i gurnula svoj jezik u njegova usta, ali nisam željela uništiti naše prijateljstvo. U tom je trenutku on bio sve što imam, a trebala sam ga više od zraka. Stoga sam prikrila svoje osjećaje najbolje što sam mogla. Raširio je prste oko moga struka na mjestu gdje mi se majica podizala, čineći situaciju malo nezgodnom. »OK, kad nabrojim do tri, podignut ću te na stablo. Budi pažljiva. Jedan... dva...tri...« Podignuo me na stablo i


zamahnuo mi nogama prema gore. Kora drveta malo me ogrebala po stražnjoj strani nogu, a Michini dlanovi obuhvatili su mi stražnjicu dok me gurao prema gore. Zahihotala sam se. Kad sam dospjela na granu, popeo se i on. Obuhvatio me oko struka i pomagao mi da se dalje penjem prema gornjem prozoru. Tresnula sam kroz prozor na pod, a on mi se tiho smijao. »Požalit ćeš zbog ovoga ujutro«, rekao je smijući se. »Imat ćeš paklenu glavobolju.« Spustila sam se na koljena pokraj prozora, dok je on zakoračio natrag na granu. »Hej, Micha.« Pokazala sam mu savinutim prstom, a on je zakolutao očima i vratio se na prozorsku dasku. Bacila sam mu se oko vrata. »Ti si moj heroj, znaš?« Poljubila sam ga u obraz. Koža mu je bila tako meka. Počela sam se izmicati kada je glavu okrenuo prema meni, a usne su nam se nakratko spojile. Odjednom se odmaknuo i nisam ga uopće shvaćala. »Slatko spavaj, ljepotice.« Nasmiješio se i spustio dolje po stablu. U glavi mi je postalo još mutnije kad sam zatvorila prozor. Možda me namjerno poljubio? Otjerala sam tu misao i izvukla ruke iz jakne. U kući je bilo tiho, osim zvuka vode što curi iz kupaonice. Krenula sam u hodnik, pomislivši da je moja mama opet ostavila otvorenu vodu. Radila je to ponekad, ako je bila rastresena. Vrata su bila zaključana, pa sam pokucala. »Mama, jesi li unutra?« zazvala sam je. Voda je nadirala iznutra i shvatila sam da je tepih ispod mojih nogu natopljen vodom. Brzo sam se otrijeznila i pohitala do mog ormara da uzmem vješalicu. Raširila sam je i gurnula jedan kraj u ključanicu kupaonice. Kliknulo je i otvorila sam vrata. Krik koji se prolomio iz mojih usta mogao bi razmrskati svu sreću svijeta u tisuće komadića. Međutim, tišina koja je uslijedila bila je dovoljna da ih potpuno rastopi.

Micha »Zbog čega si večeras tako sretan?« upitala me mama kad sam ušao u kuću. »Uvijek sam sretan.« Pridružio sam joj se za kuhinjskim stolom i uzeo keks s tanjura. Skinula je naočale i protrljala nos sa strane. Na stolu ispred nje bili su kalkulator, knjižica s čekovima i gomila računa. »Ne, dugo te nisam vidjela da se ovako smiješiš.« »Jednostavno sam proveo stvarno dobru večer.« Izvadio sam novčanik i dao mami nekoliko novčanica od dvadeset dolara i jednu od sto. »Evo, ovo


sam zaradio u radionici za vikend.« Mama je zatresla glavom i gurnula novac prema meni. »Micha Scott, ja neću uzimati novac od svoga sina.« Bacio sam ga na vrh računa i odgurnuo se od stola. »Da, hoćeš. Želim ti pomoći.« »Micha, ja...« »Prestani se raspravljati i uzmi ga, mlada damo«, upozorio sam je, šaleći se. Uzdahnula je i uzela novac. »Ti si dobar sin. Znaš li to?« »Samo zato što si me naučila da budem takav.« Krenuo sam prema svojoj sobi i začuo vrisak izvana. Vratio sam se u kuhinju. »Jesi li i ti ovo upravo čula?« Moja mama je širom otvorila oči dok je gledala prema stražnjim vratima. »Mislim da je došlo iz kuće Danielsovih.« Milijardu različitih scenarija prošlo mi je kroz glavu dok sam istrčao van, preskočio ogradu i uletio u njezinu kuću. »Ella!« Vladala je tišina prekinuta šumom otvorene vode, koji je dolazio odozgo. Jurnuo sam uza stepenice, preskačući ih. »Ella.. .« Tijelo mi se ukočilo. Ella je stajala na vratima, a njezina mama bila je u kadi punoj crvene vode koja se prolijevala po podu. »Ella, što se dogodilo?« Ona je ustuknula i okrenula se prema meni. Zjenice su joj prekrile oči, a izraz njezina lica progonit će me do kraja života. »Mislim da se ubila«, rekla je tupo i primila ju za ruke, koje su bile zamrljane krvlju. »Provjerila sam joj puls, nema ga.« Izvadio sam mobitel i pozvao hitnu pomoć. Kad sam poklopio, Ella se srušila u moje naručje i tako ostala, nepomična, sve dok nije došla hitna. Nije plakala — jedva da je disala i to me skoro ubilo, jer nisam mogao učiniti ništa kako bih joj pomogao.


Šesnaesto poglavlje Sadašnjost Ella Ne znam zašto sam ušla ovamo. Počela sam trčati niz ulicu s toliko adrenalina koji je bjesnio u meni da sam mislila kako će mi prsni koš eksplodirati. Kiša je lijevala, a jedino o čemu sam mogla razmišljati bilo je kako stići što je dalje moguće od Michine kuće. Moje su me misli izluđivale i nekako sam se uspjela vratiti. Odjeća mi se cijedila po podu od kupaonice na kojem su još bile crvene mrlje od njezine krvi. Sjela sam na pod i zagrlila koljena, pritisnuvši ih na prsa i gledajući kadu. Nešto je u meni umrlo kada sam je pronašla, ali nisam sigurna što. Možda moja duša. Te noći sam toliko bila odlučna da odem na taj glupi tulum da sam je ostavila samu u kući, iako me otac zadužio da pazim na nju. Bilo je to jedno jednostavno pravilo: držati mamu na oku. A ja čak ni to nisam bila u stanju učiniti. »Ella, što radiš tamo unutra?« Micha me promatrao s vrata, a odjeća i kosa bile su mu mokre od kiše. Privinula sam koljena uza sebe i čvrsto zatvorila oči. »Vidjela sam da ideš u svoju spavaću sobu s Naomi.« »OK.. .« Zvučao je zbunjeno. »I zbog čega si toliko uzrujana?« »Nije važno«, rekla sam. »Ništa od toga nije važno.« »Naravno da je važno.« Sjeo je pokraj mene i položio ruku na koljena. »Inače ne bi bila ovdje unutra.« »U pravu si, važno je.« Prošla sam prstom po pukotini između pločica. »Ne želim da budeš s Naomi.« »Čekaj malo. Ti misliš da sam bio s njom?« »Zar to nije ono što obično radiš kad odvedeš curu u svoju sobu?« »Naomi i ja smo samo razgovarali«, promrmljao je tiho. »A ja nisam odveo curu u svoju sobu mjesecima.« Osjećala sam se bolje kada sam ga čula da je to izgovorio i počinjala sam se suočavati s neizbježnim. Mogu bježati koliko želim i pokušavati se ušutkati, ali moji osjećaji prema Michi uvijek će biti ovdje — oni vladaju mnome. »Znaš, te si me noći vraški preplašila«, rekao je gledajući kadu. »To kako si izgledala kada sam te pronašao... Nikada više ne želim vidjeti taj pogled u tvojim očima — tu prazninu.«


»Bilo je to mojom krivicom.« Pustila sam to da izađe iz mojih grudi i razbije se. »Trebala sam paziti na nju te noći, ali ja sam bila sebična i mislila sam da je taj glupi tulum bio važniji.« Okrenuo je moju glavu prema sebi i pogledao me u oči, pa sam vidjela kako doista misli ono što govori. »Ti nisi sebična. Imali smo sedamnaest godina i pogriješila si, baš kao i svaki drugi sedamnaestogodišnjak.« »Ona je umrla zbog moje pogreške.« Te su mi riječi poderale grlo. »Da sam barem ostala kod kuće kao što sam trebala, onda ona ne bi bila mrtva.« »Trebaš to pustiti na miru«, rekao je napetim glasom. »Ne možeš kriviti sebe za nešto što je bilo izvan tvoje moći.« »Voljela bih da to mogu ispraviti.« U kutovima očiju zapekle su me suze. »Željela bih to ponoviti.« Svojom je rukom prekrio moju. »Mislim da bi možda trebala o tome s nekim porazgovarati. Inače te može progoniti zauvijek.« Progutala sam suze i izmaknula svoju ruku iz njegove. »Misliš da ludim.« Primaknuo mi se na koljenima, uzeo moje lice u svoje ruke i prisilio me da ga pogledam. »Pogledaj me. Nitko ne misli da si luda. Ti si jaka, ali prošla si kroz veliko sranje i sada možda trebaš neku pomoć.« »Mislim da sam sjebana više nego što ti to možeš zamisliti«, rekla sam. »Ne mogu više čak pogledati u ogledalo.« »To zvuči ludo.« Maknuo mi je kosu s lica i dobro me pogledao. »Prekrasna si.« Polagano sam zatresla glavom. »Nije to, već nešto drugo. Kao da pri pogledu na zrcalo vidim što je zaista unutra.« »Ali to unutra nije loše.« »Jest, loše je. Da znaš istinu, ne bi htio biti sa mnom.« Pažljivo me odmjerio i onda mi pomogao da ustanem, povukavši me rukama. »Što radiš?« upitala sam dok me on, uhvativši me za ramena, vodio do ogledala na ormariću za lijekove. Preplašila sam se ugledavši djevojku koja me gleda; velike zelene oči, mokra kosa zalijepljena za glavu i maskara koja curi niz lice. Htjela sam se povući, ali on me držao na mjestu i prisilio me da se pogledam. Njegove bistre oči pratile su moj odraz. »Kada sam te vidio te noći, osjećao sam se potpuno bespomoćno. Uvijek sam rado pomogao, bez obzira jesi li pala s krova i trebalo te odvesti u bolnicu ili ti je trebalo asistirati da se popneš na stablo. Uvijek je to bila moja stvar, još otkako smo bili djeca, i uživao sam u svakoj sekundi toga. Ipak, te noći nije bilo baš ničega što bih mogao napraviti da ti pomognem. Nikada se više ne želim tako osjećati.« Duboko je udahnuo i polako izdisao. »Volim te, Ella May, i nikada ništa to neće promijeniti. Možeš me odgurnuti od sebe i pobjeći — a ja ću te i dalje voljeti.«


Vrele suze počele su curiti iz mojih očiju niz obraze. Ramena su mi se počela tresti dok sam se okretala prema njemu i zabila lice u njegova prsa. Njegove su me ruke obuhvatile oko struka i on me podignuo. Moje ruke i noge stegnule su se oko njega, kao da je on moje uže za spašavanje — a možda je to i bio. Odnio me u moju sobu dok sam jecala i legao je sa mnom na krevet. Bilo je mračno, a glazba iz susjedne kuće ulazila je kroz otvoreni prozor. Suze su neprekidno curile iz mojih očiju, a ja sam stavila ruku preko njegovih grudi, osjećajući otkucaje njegova srca. Isplakala sam suze koje su godinama bile prigušene, dok moje oči konačno nisu presušile. Tada sam ponovno počela disati.

Micha Probudio sam se rano ujutro pomalo zabrinut. Ella je čvrsto spavala u mom naručju, očiju otečenih od plakanja, prilijepljena za mene kao da sam joj sve na svijetu. Bilo je to ono što sam oduvijek želio, ali osjećao sam da je nešto u meni ostalo neriješeno i da to moram raščistiti prije nego što se s njom dublje povežem. Ona je trebala nekog jakog i dok se ne suočim s onime što me muči, ja to ne mogu biti za nju. Ali bit ću spreman. Pažljivo sam podignuo njezinu glavu sa svog ramena i iskrao se iz njezine sobe. Tata joj je hrkao na kauču, na kuhinjskom podu bila je razbijena boca, a stražnja vrata bila su širom otvorena. Zatvorio sam ih i preskočio ogradu. Moje dvorište bilo je pretrpano smećem, pivskim bocama i opušcima od cigareta, a auto moje mame bio je parkiran na prilazu. Unutra je izgledalo jednako loše i osjećao sam se kao kreten što sam to ostavio mami da čisti, ali ako ne dođem odmah, izvući ću se. Stoga sam požurio u svoju sobu gdje je Ethan ležao u nesvijesti u mom krevetu, s rukama i nogama koje su mu visjele sa strane. Na sebi je još uvijek imao noćašnju odjeću i cijela je soba smrdjela po lošem piću i cigaretama. Stavio sam nešto odjeće u torbu i uzeo ključeve s komode. »Nekamo ideš?« Ethan je sjeo na krevet, trljajući oči. Prebacio sam torbu preko ramena. »Idem na kratak put. Vratit ću se za nekoliko dana.« Blenuo je u mene. »Sam?« »Da, nešto moram sam obaviti.« Razmislio je o tome. »Ideš posjetiti svog oca, zar ne?« Glasno sam uzdahnuo. »Da, čovječe, ali ne pričaj o tome, OK?« Ethan je kimnuo. »U redu, ako je to ono što želiš da učinim.«


»Da, to je to.« Otvorio sam vrata. »Daj, pruži pomoć mojoj mami da počisti... i drži Ellu na oku.« Srušio se natrag na krevet. »U redu, čovječe, hoću.« Dohvatio sam novčanik i izašao iz sobe, pitajući se tko ću biti kad se vratim.

Ella Probudila sam se u praznom krevetu, ali nastojala sam ostati mirna. Poslala sam poruku Michi i pitala ga gdje je, jer sam znala da postoji neko objašnjenje. »Sigurna sam da nije nešto loše«, rekla sam, ali u meni se pojavio neki uznemirujući osjećaj. Brzo sam navukla kratke hlače i majicu bez rukava te krenula dolje kako bih otišla k njemu, ali Dean, Lila i djevojka kratke crne kose sjedili su za kuhinjskim stolom sa šalicama za kavu ispred njih. Na kuhinjskom ormariću bila je kutija s krafnama, a netko je iznio smeće i oprao posuđe. »Oh, Bože, kako mi je drago da te konačno upoznajem.« Djevojka crne kose je ustala i došla do mene u sredini kuhinje. »Također, pretpostavljam...« Rukovala sam se s njom, bacivši pogled na Lilu i onda na Deana. Dean je ustao i stresao mrvice sa svoje košulje. »Ella, ovo je moja zaručnica, Caroline.« Ustima sam oblikovala jedan »O« čuđenja. Nije bila kakvom sam je zamišljala; niska i vitka, tamne puti i valovite kose do ramena. Imala je prsluk preko majice i crne traperice. Na ručnom zglobu je imala tetovažu u obliku leptira, a na ušima više pirseva. Zamišljala sam je uštogljenom, s obzirom na to kako je moj brat sada izgledao. »Dean mi je mnogo pričao o tebi«, rekla je, iskreno se nasmiješivši. »I drago mi je da konačno mogu spojiti lice s onim što mi je pričao.« Pogled mi je odlutao do Deana, a obrve su mi se podignule. »Pričao, ha? Baš bih voljela čuti te priče.« Nije propustila ni časa. »Na primjer, da voliš crtati i da voliš automobile. Rekao je i da pohađaš koledž u Las Vegasu, koji je super, jer sam ga i ja završila.« »Mislila sam da si rekao da ne znaš gdje sam bila«, rekla sam Deanu. On se nelagodno uzvrpoljio. »Tata mi je rekao jednom u nekom petominutnom razgovoru. Ella, pa to nije velika stvar koju bih trebao reći svojoj zaručnici o svojoj mlađoj sestri.« »Pa i jest.« U mojem se glasu osjetilo naglašeno značenje koje je razumio


samo on. »S obzirom na sve.« Dean je siktao i stisnuo zube. »Ella, možeš li ne započinjati to sranje. Rano je jutro.« Caroline je pogledala Deana, pa mene, i potom opet Deana. »Nisi lagao. Vaš je odnos malo napet.« Izmičući se iz razgovora, svezala sam kosu u rep i natočila si šalicu kave. Udišući njezinu aromu, gledala sam kroz prozor, primijetivši da Michin auto nije ispred kuće. »Gdje je, dovraga?« mrmljala sam za sebe. Najednom, za ruku sam bila izvučena iz sobe. » Hej «, pobunila sam se dok mi se vruća kava prolila po nozi. »Što ti je?« »Gle«, rekao je Dean kad smo došli u dnevnu sobu. »Nisam je pozvao ovamo. Sama se pojavila da me iznenadi.« »Znači, ne želiš je ovdje?« Srknula sam kavu, skrivajući da me to zabavlja. On je nervozno protrljao stražnju stranu svog vrata. »Postoje stvari koje još ne zna o meni, a ja ne mislim da sam ih spreman reći.« »Rekao si joj za mene.« »Ali ne i za tatu. A niti za mamu.« Spustila sam šalicu na stol i obrisala kavu s noge ručnikom. »OK, što želiš u vezi s time?« »Možeš li s njom provesti dan, dok ja spakiram ostatak svoje sobe?« upitao je. »Tako mogu otići odavde do sutra ujutro.« »Samo bi joj trebao reći istinu.« Bacila sam ručnik na kauč. »Izbjegavanje problema samo će te sustići.« Napravio je facu kao da se ljuti. »Ti mi govoriš.« »Znam i radim na tome.« Glas mi je malo zadrhtao i nakašljala sam se. On je pocrvenio u licu. »Možeš li je, molim te, samo zaokupiti nečime?« »Valjda.« Slegnula sam ramenima. »Dakle, gdje želiš da je odvedem?« »Na vožnju oko jezera ili tako nešto«, rekao je. »Svejedno mi je, dokle god je držiš što dalje odavde.« Uzela sam svoju kavu i produžila u kuhinju, dok je on krenuo prema stepenicama kako bi završio pakiranje. »I, Ella«, viknuo je sa stepeništa, »danas izgledaš drugačije — nekako sretnije.« Nasmiješila sam mu se i otišla, pitajući se što to izgleda drugačije.


Sedamnaesto poglavlje Micha Nazvao sam svog oca s puta i dobio njegovu adresu. Pokušao je sa mnom kratko razgovarati, no poklopio sam mu slušalicu. Suočiti se s njim zbog napuštanja nije nešto što ću raditi preko telefona. Živio je udaljen otprilike dva sata, što me razljutilo. Dva sata udaljenosti, a nikada nije navratio. Kada sam se zaustavio kod njegove kuće, moje su ruke skoro iščupale volan. On je živio u vili na dva kata od bijele cigle. Susjedstvo je bilo lijepo s ogromnim kućama, a ljudi su šetali pse po pločniku. Nije bilo preprodavača droge, uličnih tučnjava ili starih automobila parkiranih u prednjem dvorištu. Sjedio sam u autu, gledajući crvena vrata s velikim visećim znakom: Dobrodošli. Uokolo dvorišta sve je bilo puno cvijeća, a trava je bila zelena i podšišana. Je li to ono zbog čega nas je ostavio? Zato što je želio otmjeniji život? Zašto nije mogao to napraviti s nama? Mobitel mi je zazujao u džepu i ja sam ga ugasio. Bila je Ella, ali sada s njom nisam mogao razgovarati. Ulazna vrata su se otvorila i na trijem je izašao čovjek četrdesetih godina. Kosa mu je bila iste svijetle boje kao i moja, ali rjeđa. Na sebi je imao crno odijelo i izgledao je kao naduti majmun. S poda je pokupio novine i bacio pogled na moj auto dok je napuštao trijem. U sebi sam izbrojao do pet, teškom mukom odvojio ruke s volana i izašao iz auta. Odmah me prepoznao i problijedio. »Micha?« Stavio je novine pod ruku. »Jesi li to ti?« Još sam jednom duboko udahnuo i krenuo preko travnjaka ispred kuće. »Zapravo i ne znam zašto sam ovdje.« »Zašto ne uđeš da porazgovaramo?« predložio je. Slijedio sam ga u kuću koja je bila još ljepša iznutra; podovi od tvrdog drveta, masivni luster u obliku svijećnjaka i svježe obojani zidovi s obiteljskim slikama na njima. »Ti imaš obitelj?« Bacio je novine na stol i mahnuo mi da dođem sjesti u dnevnu sobu. »Da, kćer od dvanaest i sina od osam godina.« Osjetivši se nelagodno, sjeo sam na fotelju ukrašenu nacifranim jastucima. On se smjestio meni nasuprot, izgledajući kao da nema pojma što da sljedeće učini ih kaže. »Onda, kako si?« »Super.« Na zidu je bio ogroman portret njega i njegove žene snimljen u crkvi na dan vjenčanja i ja sam ga procjenjivački promatrao. »Koliko dugo si


ponovno u braku?« Nelagodno se vrpoljio dok se naslanjao u fotelju i stavljao nogu na drugo koljeno. »Micha, gle, radije ne bih o tome.« »Što si učinio? Nešto kao, pobjegao od nas i oženio prvu osobu na koju si naletio?« Bijes mi je gorio u glasu. Odvratio je pogled prema prozoru i ja sam shvatio. »Viđao si je još dok si bio s mamom, zar ne?« Ponovno me pogledao u oči, a njegove su bile iste kao moje. »Gle, Micha, između tvoje majke i mene događale su se stvari koje ti ne razumiješ. Nisam bio sretan...« »I između tebe i mene također su se događale stvari«, prasnuo sam. »Onda, koje je tvoje opravdanje za to?« Prešao je rukom preko lica i iscrpljeno uzdahnuo. »Žao mi je.« Stisnuo sam šake, boreći se protiv poriva da skočim s kauča i ugušim ga. »Tebi je žao? Odličan odgovor, šupčino.« Izvadio je smeđi fascikl iz ladice maloga stola pokraj fotelje i tresnuo njime na stolić za kavu koji je bio između nas. »Djed ti je oporučno ostavio nešto novca.« Moje oči sijevnule su s ladice na moga oca. »Zbog toga si me dovukao ovamo?« On je otvorio ladicu i izvukao malenu hrpu papira. »Mislio sam da bi ga mogao upotrijebiti za koledž ih nešto. To bi bilo lijepo, zar ne?« Zatresao sam glavom i ustao. »Ne idem na koledž i ti bi to znao da si me poznavao nakon što sam bio stariji od šest godina.« Gurnuo je papire preko stola i stavio olovku pokraj njih. »Molim te, samo uzmi novac, Micha. Želim znati da si zbrinut, u suprotnom će me to proganjati.« Oklijevao sam. »Jesi li uopće ikada namjeravao vidjeti me ponovno?« Tišina s njegove strane dala mi je jedini odgovor koji sam trebao. »Ne želim tvoj prokleti novac.« Bacio sam papire u njega i odjurio prema ulaznim vratima. »Daj ga nekome od svoje prave djece.« Nije me zazvao kad sam izašao i nije krenuo za mnom. Odmarširao sam ravno prema autu, postajući svakim korakom sve bjesniji i udario sam šakom u staklo na vozačkim vratima. Nije se razbilo, ali nekoliko mojih zglobova na prstima je popucalo. »Sranje!« Viknuo sam stisnuvši ruku, a starija gospođa koja je radila u vrtu s druge strane ulice, pobjegla je u kuću. Uskočio sam u auto i odjurio niz cestu bez ideje kamo, dovraga, idem


Osamnaesto poglavlje Ella Micha mi nije odgovorio na poruku i to mi je izjedalo mozak. Moram otkriti gdje je, ali Caroline mi je to otežavala. Ona je fotografkinja i željela je napraviti fotografije našega grada s različitih pozicija. Najprije sam je odvela na jezero, jer je to sunčanija strana grada, pa smo se zaustavile na nekoliko različitih okretišta, koja su joj pružila drugačije točke gledišta. Kada smo došle do mosta, bila je zaista oduševljena i željela je i njegove slike također. »Toliko je mnogo povijesti u njemu«, rekla je. »I vjerojatno predstavlja mnoge uspomene ovim ljudima.« Ja sam se pitala je li Caroline više čitačica misli nego fotografkinja. Okružio nas je blagi oblak prašine kad sam zakočila i parkirala auto na samom rubu mosta, a ona je iskočila s torbom za kameru preko ramena. Lila i ja vukle smo se za njom ugodno se družeći, no ja sam se zaustavila na rubu koji dijeli cestu od mosta. »Znači, to je taj most?« upitala je Lila, gledajući me kroz sunčane naočale. Promatrala sam mjesto na kojem smo Micha i ja stajali i ljubili se na kiši. »Da, to je taj most.« S drhtavicom u srcu, koraknula sam na beton i popela se na ogradu. Čvrsto držeći prečku, gledala sam jezero što je svjetlucalo na suncu, toliko svjetlije nego one kišne noći. Caroline je fotografirala snimajući jezero iz svakog kuta, dok je Lila švrljala po drugoj strani. Vjetar mi je nosio kosu, a ja sam zatvorila oči, vrativši se u tu noć. Raščišćavala sam ormarić s lijekovima moje majke ranije tog jutra, kad sam nabasala na bočicu s pilulama koje je uzimala kako bi pod nadzorom držala svoje halucinacije. Pitala sam se jesu li one učinkovite i kako je pod njihovim utjecajem vidjela život. Stoga sam uzela jednu da vidim kako djeluje i s Michom otišla na tulum. Čim sam ušla u auto, primijetio je da sa mnom nešto nije u redu. »Kao da nisi pri sebi«, rekao je. »Možda bismo večeras trebali ostati kod kuće.« Zatresla sam glavom i mahnula mu da krene. Namrgođen, odvezao nas je na tulum, ali me budno pratio skoro cijelu noć, slijedeći me kao psić. Obično za to ne bih marila, ali postajala sam sve nemirnija od želje da shvatim što je to, dovraga, moja majka mislila. Stoga sam, kad je Micha zabavljao neku curu, ulovila Grantforda i zamolila ga da me odveze na most. On je to jedva dočekao, misleći da će mu se posrećiti.


Kad smo stigli na most, lijevalo je kao iz kabla. Pristojno sam mu zahvalila i rekla mu da može ići. To ga je razljutilo i počeo je blebetati nešto o tome zašto me, dovraga, uopće vozio tamo. Slegnula sam ramenima, zalupila vratima i izašla na kišu. Naglo se okrenuo od mosta i gume njegova kamioneta razrovale su šljunak, koji me zasuo po čizmama. Otišla sam do ograde i popela se preko ruba, promatrajući vodu kroz kišu. Ali to nije bilo dovoljno blizu, pa sam se popela na gredu, kao što sam se sjećala da je ona radila. Još mi uvijek nije bilo jasno zašto je to radila — zašto je mislila da može letjeti i vjerojatno mi nikada neće ni biti jasno. Trgnula sam se iz mojih prisjećanja i koncentrirala na Caroline, koja je još uvijek fotografirala dugim objektivom blizu mojeg lica. »Udubila si se u misli«, primijetila je i ponovno škljocnula kamerom. »I dobro fotografiraš.« Zatresla sam glavom. »Ne. Stvarno nije tako.« Snimila je još jednu fotografiju i odmaknula aparat. »Kao fotograf, mogu vidjeti na potpuno drugačiji način. Mislim da mi to omogućava i ljude vidjeti drugačije — puno jasnije.« »Kao ogledalo?« »Da, otprilike.« Opet je okrenula objektiv prema jezeru i počela ga fotografirati. Ja sam se naslonila preko ograde i pregledala poruke na mobitelu. Imala sam samo jednu, Michinu glasovnu poštu od prije nekoliko tjedana. Odlučila sam da je možda vrijeme da to preslušam. Stisnula sam tipku i stavila mobitel na uho. »Hej, Ella. Micha je«, rekao je nervozno, što nije bilo slično njemu, i potom uzdahnuo. »Dobro, ovo je bio glup uvod, pa se pretvaraj da ništa nisi čula.« Smiješak se izvukao u kutovima mojih usana. To je već više sličilo na njega. »Uglavnom, malo me smeta što si samo otišla, a nisi ni nazvala.« Zastao je, a u pozadini sam čula Ethana. »Zapravo, jebeno sam ljut. Ne znam ni što da kažem. Samo si otišla, nakon svega što smo prošli. Znaš li koliko me izludilo što nisam znao gdje si i jesi li uopće živa?« Srce mi se stisnulo u grudima. Nikada ga nisam čula tako uzrujanog. »Samo si sve napustila, a ljudi te trebaju, čak i ako ti tako ne misliš. Grady je bolestan — ima rak...« Drhtavo je udahnuo. »Još uvijek te volim... Ne znam više što da kažem, ali to vjerojatno ne treba ponavljati... Ionako me nećeš nazvati.« Kliknulo je i poruka je završila. Nije bilo ono što sam mislila. Nijednom to nisam sagledala s njegove strane — koliko je samo morao biti zabrinut. Poslala sam mu još jednu poruku, ali ponovno mi nije odgovorio.


Prošlo je tjedan dana, a Micha mi se još nije javio. Nije me nazvao niti je odgovorio na poruke, a mobitel mu je bio preusmjeren na glasovnu poštu. Ni njegova mama nije imala pojma gdje je i već se počela stvarno brinuti. Svaki put kada bih se vratila s mosta, sličice od onoga što se dogodilo kada me Micha pokupio one noći lepršale su mi kroz glavu. Te se noći dogodilo nešto nedovršeno, ali ne s Michom, nego sa mnom. Kad sam sjedila na verandi i gledala njegov prazni prilaz, došla sam do zaključka da situacija s Michom treba ići do kraja. Na pamet mi je pala samo jedna osoba koja bi možda mogla znati gdje je on. Ethan. I trebala sam nekakvu podršku. »Što pokušavamo iz njega izvući?« upitala je Lila kad smo se dovezle do radionice u kojoj je Ethan radio. »Moram saznati gdje je Micha«, rekla sam joj i parkirala. »Mislim da bi Ethan mogao znati.« Nabralo joj se čelo dok je gledala prema otvorenim vratima garaže. Ethan je bio iza auta na kojem je radio, bacao odvijač i lovio ga kao loptu za bejzbol. »Ali zašto sam ja ovdje?« »Ti si mi podrška.« »I što točno želiš da napravim?« »Još nisam sigurna.« Zagrizla sam nokat, procjenjujući situaciju. Ethan je bio odjeven u lijepe traperice i kariranu košulju, nije bio u radnom odijelu, što je značilo da može otići kad poželi i zakomplicira situaciju koliko god je to moguće. Posebno ako mu je Micha rekao da mi ne kaže. Nagnuo je glavu unazad i nasmijao se na nešto što je rekao njegov tata. Onda je ugledao Firebird moga oca i oduševljenje mu je splasnulo. Otvorila sam vrata, a on je ispustio alat i pobjegao kroz radionicu. Ja sam potrčala preko šljunka i naglo otvorila ulazna vrata, ostavivši Lilu za sobom. Iza pulta je sjedila gospođa Gregory, Ethanova majka, koja je imala istu tamnu kosu i smeđe oči kao Ethan. Podignula je pogled s časopisa i oči su joj se razvedrile. »Ella, jesi li to ti?« Ustala je i zaobišla pult kako bi me zagrlila. »Nisam znala da si se vratila, draga.« »Jesam, preko ljeta.« Preletjela sam pogledom prostoriju i radionicu. »Je li Ethan ovdje?« Pokazala je preko ramena. »Upravo je utrčao u skladište. Želiš li da odem po njega?« »Bi li vam smetalo da sama odem?« upitala sam pristojno. »Samo izvoli, draga.« Pomaknula se u stranu i propustila me iza pulta. Skladište je bilo ispunjeno beskrajnim redovima polica na kojima su bili dijelovi za aute. Bilo je tiho i tamno, a iz umivaonika je nešto kapalo. »Ethan«, rekla sam, zatvarajući tiho vrata za sobom. »Znam da si ovdje.«


Čula sam vrpoljenje u kutu dijagonalno od mene. Požurila sam niz traku za gume, provirujući kroz police, i ulovila ga kako trči na drugu stranu. Provukla sam se unatraške, nadajući se da ću mu na kraju presjeći put prema vratima. »Hoćeš li, molim te, razgovarati sa mnom?« moj glas je odjekivao. Pogledavši lijevo pa desno, izašla sam s trake. »Gledaj, znam da ti je rekao kamo je otišao, pa hoćeš li mi, molim te, samo reći... da je dobro.« Najednom se pokazao, izašavši iz trake nekoliko redova niže. »Rekao mi je da ti ne kažem gdje se nalazi.« Stisnula sam usne, jer me probolo u srcu. »Moram znati. Zabrinuta sam za njega.« Laktom se naslonio na rub police. »Dobro, sada barem znaš kako se on osjećao posljednjih osam mjeseci.« Preplavio me bolan osjećaj stvarnosti. »Molim te, molim te, hoćeš li mi samo reći gdje je on. Ubija me to što ne znam.« Pogledao me, kao da ispituje jesam li iskrena. »Otišao je posjetiti svoga oca.« Donja vilica skoro mi je pala do poda. »Kada je otkrio gdje mu je otac?« Ethan je uzdahnuo i naslonio se na policu. »Prije nekoliko tjedana počeo je nazivati u Michinu kuću, tražeći da razgovara s njim. Micha nije htio razgovarati, ali je prije nekoliko dana odlučio kako je došlo vrijeme da ga posjeti.« »Je li još uvijek s ocem?« upitala sam. On je oklijevao. »Ne baš... Recimo da posjet nije najbolje prošao.« Progutala sam knedlu. »Je li on dobro?« »Nisam siguran... Bio je s nekim od naših starih prijatelja u Farrows Parku posljednji put kad sam razgovarao s njim.« »Vraća li se?« »Ponovno ti kažem, nisam siguran.« Spustila sam se na hladan betonski pod, a glava mi je pala u ruke. »Zašto mi nije rekao?« Ethan je glasno otpuhnuo i sjeo pokraj mene. »Zato što nije želio da se baviš njegovim problemima povrh svojih. Zabrinut je za tebe cijelo vrijeme. To je već postalo naporno.« Podignula sam glavu i mrko ga pogledala. On se zahihotao i gurnuo me laktom. »Što? Ja sam taj koji ga je morao slušati kako priča o tebi posljednjih osam mjeseci. U jednom času sam si skoro uši odrezao samo da to više ne moram slušati.« Lagano sam ga udarila po koljenu. »Pretvaraj se koliko god želiš. Ti nisi loš dečko, iako priželjkuješ da drugi to misle o tebi.« Shvatio je što sam željela reći. »Da, da, samo ti pričaj, ali duboko iznutra, ja sam za tebe jedan obični seronja, kao i svaki drugi dečko ovdje.« Ustali smo smijući se i izašli u predvorje, gdje je netko čekao za pultom.


Otpratio me je do vrata i pogledao Lilu koja je sjedila na haubi mog auta pregledavajući svoj sat. »Onda, što ćeš napraviti?« upitao je dok sam otvarala vrata. »Još nisam sigurna«, rekla sam. »Sumnjam da ćeš mi reći gdje je kuća u kojoj je odsjeo.« »Mislim da ne bi bila dobra ideja tamo otići. On mora razbistriti glavu.« Vratio se prema upisnom pultu s rukama zataknutima u džepove. »Imam mušterije za koje se moram pobrinuti.« Našla sam se s Lilom kod auta i ona je skliznula s haube. »Je li ti što rekao?« Ušle smo u auto i ukratko sam joj ispričala što se dogodilo. »Onda, kamo idemo?« upitala je, pričvršćujući pojas. Sunčeva svjetlost caklila se kroz vjetrobransko staklo i ulazila mi u oči. »Idemo kući.« Još je nekoliko dana prošlo, a Micha mi se nije javio. Zbunjivalo me to koliko mi je nedostajao, ali trudila sam se zaokupiti nečim drugim, ne želeći se prepustiti usamljenosti i brigama. Dean i Caroline otišli su kući prije nekih tjedan dana. Caroline mi je rekla da će se vratiti u posjet prije nego što ljeto završi ili će me barem ponovno vidjeti na vjenčanju koje će biti u listopadu. Lila je cijeli dan vani s Ethanom, ali ne na spoju, što su oboje tvrdili kada sam ih pozdravila. Moj tata bio je zatvoren u svojoj sobi. Imao je tešku noć, upao je u tučnjavu. U dva ujutro nazvao me Denny da ga dođem pokupiti. Odlučivši da trebam predah od vlastite kuće, provjerila sam oca, koji je čvrsto spavao i odvezla se do Gradyja. Amyn auto bio je parkiran ispred prikolice, a ulazna vrata bila su širom otvorena, lagano se njišući od vjetra. Iskočila sam iz auta dok je ona izlazila s torbom preko ramena i s kutijom Gradyjevih stvari u rukama. Prestrašila sam se da se dogodilo najgore. »Je li sve u redu?« Uzdahnula je, premjestivši kutiju na bok kako bi oslobodila ruku da otvori vrata od auta. »Dobio je tešku upalu pluća i odvezen je u bolnicu u mjesto Monroe.« Rukom sam pridržala prtljažnik. »A je li on dobro?« Zatresavši glavom, stavila je kutiju na sjedište i bokom zalupila vrata. »Njegovo se tijelo već bori s rakom. Ovo samo pogoršava stvar.« »Moram ga ići vidjeti«, promrmljala sam i okrenula se prema svom autu. »Sada ne smije primati posjete, Ella«, naglasila je. »Imunološki sustav mu je jako oslabio.« Namrštila sam se. »Hoćete li mi javiti kad bude moguće?« Nasmiješila mi se, ali bilo je nečega u njezinim očima što mi se nije svidjelo. »Da, draga. Hoću.« Dok sam se vraćala niz prilaz, gledajući je kako zaključava vrata, osjećala


sam se bespomoćno i izvan kontrole. Poželjela sam pobjeći, vratiti se u Vegas ili negdje drugdje, tako da ne moram osjećati ništa. Ali nisam to učinila. Pokušala sam ne brinuti se previše zbog Gradyja, ali moje su mu se misli stalno vraćale. Možda se radilo o njemu u bolničkom krevetu među sterilnim zidovima? Ili o Amy koja je nosila kutiju s njegovim stvarima da mu ih sredi ? »Koja je to pjesma?« Lila je ležala na trbuhu na mom krevetu, listajući stranice časopisa. » „Black Sun“ od Joa Manga«, rekla sam, oštreći jednu od ugljenih olovaka nad košarom za smeće u mojoj sobi. »Tužna je.« Namrštila se, oslonivši bradu na ruku. »Dođe mi da se rasplačem.« »Dobra je za crtanje.« Vratila sam se svom crtežu na podu. Tamne linije predstavljale su komadiće razbijenog ogledala, a unutar jednoga od njih počela sam crtati gitaru. Kada završim, svaki dio sadržavat će nešto o mom životu, ali trebat će mi vremena za taj crtež. Lila je podignula glavu s ruke i pogledala prema prozoru. »Jesi li to čula?« Izvana je dolazilo vikanje, tako glasno da se čulo unatoč glazbi. Zatamnila sam jedan kut ružičastom. »Vjerojatno su to samo susjedi.« Vikanje je postalo glasnije i Lila je nervozno sjela i razvukla zastor. »Ella, muškarac i žena se svađaju ispred prilaza.« Stavila sam olovku na pod i došla do prozora. Bili su to nizak, debeo muškarac i visoka, mršava žena koji su vikali jedno na drugo točno ispred mog prednjeg dvorišta. »To su Andersoni«, objasnila sam. »Oni se uvijek tako svađaju.« »Trebali bismo to zaustaviti«, rekla je zabrinuto. »Mogao bi je ozlijediti.« »Ja ću se pobrinuti za to«, rekla sam joj. »Ostani ovdje.« Sišla sam bosih nogu niza stepenice, samo u kratkim hlačama i majici bez rukava i gurnula glavu van, ali Andersoni su nestali s ulice. Riječi i glazba iz »Behind Blue Eyes« od benda The Who treštalo je iz Michine sobe. To je slušao kada bi bio tužan, to je bila pjesma koju bi puštao i puštao iznova kada bi bio nesretan. U kući nije bilo upaljeno svjetlo, ali je jedno u garaži jarko svijetlilo u tamnu noć. Kroz otvorena vrata virio je stražnji kraj njegovog Chevellea. Na odbojniku je bila velika udubina koje nije bilo kada je otišao, kao ni ogrebotine u kutu blatobrana. Za moje bose noge bilo je ledeno hladno kada sam silazila betonskim stepenicama. Primijetila sam ga kroz prozor garaže, kako traži pretinac za nešto, s cigaretom u ustima. Gledala sam ga kako se kreće, a moj se puls ubrzao u trenutku i trebala sam se potruditi da nastavim disati.


Dok se odmicao od police s kutijom u ruci, okrenuo je glavu prema prozoru, kao da je osjetio da sam vani. Pogledi su nam se sudarili. Spustio je kutiju i nestao mi iz vida. Nekoliko sekundi kasnije izašao je iz garaže. Traperice su mu nisko padale na bokovima, a svjetlo s verande osvijetlilo mu je grudi, naglašavajući njegove dobro oblikovane mišiće i otisak tetovaže na rebrima. »Kada si ponovno počeo pušiti?« pitala sam sa svog prilaza. Izvadio je cigaretu iz usta gledajući me. »Posrnuo sam prije nekoliko dana... Jednostavno se dogodilo previše toga.« Napravila sam nekoliko malih koraka preko prilaza, a srce mi je tutnjalo u grudima. »Je li to zbog tvog tate?« Micha je došao do trave, na korak prije ograde koja je dijelila naše kuće. »Kako ti za to znaš?« Zaustavila sam se malo ispred ograde i obgrlila se rukama kako bih se zagrijala. »Ethan mi je rekao.« Ljutito je zatresao glavom. »Gori je od curice.« » Hej .« Pretvarala sam se da ga branim, pokušavajući ga oraspoložiti. »Nisu sve cure loše. Ja sam uvijek odlično čuvala tajne. To znaš.« Stavio je ruke na ogradu i uhvatio se za zasun. »Ja ne znam je li to još uvijek istina.« Pokazao je rukom na mene. »Možda si takva bila uvijek. Možda je ovo mjesto to izvuklo iz tebe.« Bio je uznemiren i morala sam doznati razlog. »Trebao si mi reći za svog tatu.« »Jesam li?« Prednjom stranom bedara odgurnuo je ogradu. »Mislim da se trenutno s tim ne možeš nositi — jedva se nosiš sa svojim vlastitim problemima.« Smanjila sam malu razdaljinu koja je ostala između mene i ograde. »Iskušaj me.« Njegove su oči istraživale moje lice, tražeći nešto duboko u meni. Tada je spustio glavu i polagano je izdahnuo. »Bilo je skoro tako bolno kao onaj dan kada si ti otišla. Mislim, on ima cijelu jebenu novu obitelj...« Glas mu se slomio i nakašljao se. »Kao da mi nismo bili dovoljno dobri ili tako nešto.« Bol u njegovu glasu me ubijala. Zatvorila sam oči i rekla sama sebi da ja to mogu — da sam ja ta koja je jaka u ovom trenutku. Otvorila sam oči i stavila prst pod njegovu bradu, prisilivši ga da me pogleda. Oči su mu bile staklene, kao da će zaplakati, a on je pokušao odvratiti pogled. Nesigurno sam ga primila za obraz i zadržala njegov pogled. »Znam da boli u ovom času«, rekla sam čvrstim glasom. »Ali bit će bolje. Samo treba malo vremena, a ja ću cijelo to vrijeme biti ovdje. Obećavam.« Nije izgledao uvjeren. Ne znajući što bih još rekla, stala sam na vrhove


prstiju, nagnula se preko ograde i lagano dotaknula svojim usnama njegove. Toplina mi je oblila usta i kožu. »Trebam te sada«, Micha je promrmljao u moje usne s toliko želje u očima da su mi koljena počela klecati. »Sada to trebam.« Rukom me nježno obuhvatio sa stražnje strane vrata i privukao moje tijelo uza svoje. Doveo me u iskušenje mekoćom svojih usana, a svaka mrvica seksualne napetosti između nas je eksplodirala. Nisam si mogla pomoći — prepustila sam mu se. Usne su mi se razdvojile, pune želje i izgubljene u trenutku pomućenog uma, dok je njegov jezik klizio sve dublje u moja usta, proždrijevši me potpuno. Imao je okus po cigaretama pomiješan s mentom, a miris njegove kolonjske vode bio je opijajući. Moje su se ruke uspinjale njegovim golim prsima, da bi ih na koncu savila oko njegova vrata. Zasun od ograde zabio mi se u kožu dok smo se stiskali jedno uz drugo, pokušavajući se ukopati. Micha se na čas odmaknuo, a moje su se usne zaplele pobunivši se, ali podignuo me preko ograde i to je ohrabrilo moje noge koje su se ovile oko njegovog pojasa. Moja su bedra iznutra gorjela dok su dodirivala njegove kukove. Doticao me svaki dio njega i tijelo mi je od toga gorjelo. Zagrlila sam ga strastveno, stenjući dok su se njegove usne vraćale mojima sve pohlepnije. »Oh, Bože, ovo je tako dobro.« I on je zastenjao prije nego što smo se uputili prema njegovoj kući. »Što radiš?« šapnula sam mu na usne, znajući kamo je krenuo, a ja nisam bila sigurna jesam li već za to spremna. »Psst...« Njegov topao jezik skliznuo je duboko u moja usta i ja sam zaboravila na raspravu. Njegove su me ruke podignule za stražnjicu dok je gurnuo stražnja vrata kako bi ih otvorio i upali smo u njegovu kuhinju. Srušio je svjetiljku i udario u zid dok me slijepo nosio niz hodnik u svoju sobu. Potom smo se isprepleteni srušili na krevet. Glazba je bila glasna, ali on je dohvatio stereo i utišao ga, pa je tek meko strujala sobom. »Jao«, zaskvičala sam, meškoljeći se. »Nešto me upravo ubolo.« »Dosta sam siguran da će se baš to dogoditi«, Micha se našalio divljeg pogleda. Udarila sam ga u prsa i posegnula ispod sebe, pronašavši bubnjarsku palicu. Zgrabio mi ju je iz ruke, smijući se dok ju je bacao preko ramena, a ova je pala negdje u mraku. Izraz lica postao mu je ozbiljan dok mi je kosu zagladio unatrag, gledajući me u oči tako strastveno da su mi živci popustili. »Znaš li da sam shvatio da te volim kad smo imali oko šesnaest godina? Ali nisam ti želio reći, jer sam se bojao da ćeš pobjeći.« Nalaktila sam se, a lica su nam bila udaljena samo nekoliko centimetara. Pramenovi njegove kose padali su mi


na lice. »Ali onda sam se vratio u normalu. Makar i djelomično.« Naslonio je svoje čelo na moje. »Da, mislio sam da se tako stvari trebaju događati kad su ljudi zaljubljeni.« Shvatila sam koliko jako sam ga povrijedila kad sam pobjegla, nakon što mi je pokušao reći da me voli. »Micha, žao mi je.« Vilica mu se stegnula, a on je odmaknuo glavu unatrag. Kada me ponovno poljubio, bilo je nekako drugačije i intimnije. Moja strepnja je počela rasti, ali sam je zatomila i pustila glavu da padne na jastuk. Njegove su usne slijedile moje i poljupcima je istjerao sav strah iz mene. Moje su se grudi stisnule o njegove dok mi se vrat izvijao prema tragu njegovih poljubaca duž moje kože, usisavajući i grickajući nešto cijelim putem. »Jebiga«, zastenjao je kad su mu usta došla do krivulje mojih grudi. Tkanina moje majice bez rukava bila je tanka i nisam imala grudnjak. Oklijevajući, njegov je jezik lagano skliznuo između mojih grudi. Bradavice su mi se stvrdnule u trenutku, a jedan nezatomljiv jauk pobjegao mi je s usana dok mi je želja preuzimala tijelo. Sjela sam, zapanjivši ga, i on se pomaknuo unatrag. »Što nije u redu?« upitao je. Duboko sam udahnula. Zatvorila sam oči i skinula majicu. Moje grudi su se uzdigle, gole i izložene, dok su mi pluća tražila zrak. Nikada nisam s dečkom otišla tako daleko — nikada to nisam željela. Postati blizak s nekim značilo je povezati se, a povezivanje mi je u prošlosti donijelo samo bol. Ali Micha je drugačiji. Uvijek je bio drugačiji. Samo što ja to dosad nisam shvaćala. Uzeo me oprezno i svoje tijelo prekrio mojim, sudarajući naše gole grudi dok smo se srušili natrag na madrac. Moji prsti zapetljali su se u njegovu meku kosu, dok su njegove ruke putovale niz moja ramena do grudi. Leđa su mi se svijala, tražeći zadovoljenje unutarnje žudnje, ali nesigurna kako da to učine. Zaustavila sam se, izvila bokove i ponovno se počela trljati o njega. Nalet ekstaze tutnjao je mojim tijelom, a s mojih usana izašao je dahtaj. Osjećaj neobuzdanosti bacio me u stanje tjeskobe i vratila sam se natrag u stvarnost. Nisam bila sigurna je li moj um bio spreman ići tamo kamo je moje tijelo očito željelo — iako sam si to mogla dopustiti i potpuno mu se prepustiti. »Micha, čekaj«, rekla sam napetim glasom. Iznenada se trznuo unatrag, dok mu je ruka još uvijek držala moju dojku. »Što je?« »Žao mi je. Ja jednostavno ne mogu... Mislim da još nisam spremna.« Nježno me poljubio u čelo i nalaktio se, dok je njegovo tijelo još uvijek bilo nada mnom. Vrškom prsta nacrtao je liniju od moje sljepoočnice do vilice, a moji su se očni kapci uznemirili. »Hoćeš li mi dopustiti da pokušam


još nešto?« Otvorila sam oči, ošamućena od njegova dodira. »Nisam sigurna da mogu ići dalje večeras.« »Samo imaj povjerenja u mene, OK?« rekao je. »A ako zaključiš da je previše, samo reci i obećavam ti da ću stati.« Zagrizla sam usnicu, znajući kamo smjera s time. »OK.« Bez žurbe, očiju uprtih u moje, pomaknuo je svoja usta i ljubio udubinu u mom vratu, od čega mi se koža naježila. Njegove su usne krenule prema dolje i zaustavile se točno iznad mojih grudi. Zatvorila sam oči dok su njegova usta dodirnula moju bradavicu, a jezik klizio po njoj. Snažno ju je usisao i, kunem se Bogom, nisam mogla disati. Moje noge čvrsto su ga zgrabile i što me duže on proždirao, to je postajalo sve više divlje. Svakim pokretom njegova jezika, meni je jače gorjelo između nogu. Trebam to nešto. »Micha, ja...« »Tiho...« šapnuo je i zaneseno me ljubio po vratu. »Ja ću se za to pobrinuti.« Njegovi su prsti skliznuli niz moj goli trbuh do ruba mojih kratkih hlača, ostavljajući mi užareni trag duž kože. Kad su njegove usne ponovno pronašle moje, njegov je prst prodro duboko u mene. Riječi pjesme postepeno su se utišavale dok se moja panika rasprsnula u tisuću ushićenih komadića.

Micha Kad je Ella vrisnula moje ime, s glavom nagnutom unatrag i izgubljenog pogleda, bilo je to ono što nikada prije nisam iskusio. Vjerovala mi je dovoljno da mi dopusti da joj radim stvari koje nitko nikada prije nije i zbog toga sam se ponovno počeo osjećati živim. Naravno, toliko sam se uzbudio da me doslovno boljelo. »Behind Blue Eyes« bila je stavljena na repeat i ispunila je trenutak. Bila je to pjesma koju bih puštao kad bih se osjećao potišteno, ali mislim da više neće biti tako — ne nakon ove noći. Pomaknuo sam joj kosu sa čela. »Jesi li dobro?« Njezine zelene oči bile su staklaste dok je kimala glavom gore-dolje. Imala je izraz lica koji mi je izmamio smiješak na usne. »I više nego dobro.« Nagnula se i poljubila me. Privukao sam je pojačavajući poljubac i onda sam je pustio, jer sam se trebao smiriti. »Trebala bi ostati ovdje noćas.« Očekivao sam da će se pobuniti, no ona je kimnula dok je preko glave ponovno oblačila majicu. »OK, ali moram upotrijebiti tvoj mobitel da Lili


pošaljem poruku. Svoj nisam uzela sa sobom.« Poljubio sam je u čelo, pa u sljepoočnicu, mirišući je. »Idem se istuširati. Odmah se vraćam.« Zadržavajući smijeh, posegnula je za mojim mobitelom na noćnom ormariću. »Pod hladan tuš?« Dohvatio sam nešto odjeće s komode i povukao vrata. »Bolje se pazi, Ella May. Ili ja mogu odlučiti suprotno i imat ćeš posla sa mnom ostatak noći.« Spustila se natrag na krevet dok je slala poruku. »Možda je to ono čemu se nadam.« Zatresao sam glavom i bacio odjeću na pod, skočio na krevet i koljenima je obuhvatio sa strane. Smijala se dok sam joj, šaleći se, zarobio ruke iznad glave. Usne sam primaknuo njezinom uhu i nježno je gricnuo. Disao sam joj za vrat, dopuštajući da od mog vrelog daha zadrhti, izazivajući je i izluđujući naša tijela. Zastenjala je i osjetio sam kako su se njezine noge počele micati oko mene. Uzdahnuvši, odgurnuo sam se prije nego što se uzbudim još više. »OK, moram se ići istuširati.« Sišao sam s kreveta, gledajući je cijelim putem do vrata. Kad sam izašao iz sobe, sva bol koju sam osjećao zbog oca ponovno me zagušila, ali jedino što sam mogao bilo je nastaviti disati.


Devetnaesto poglavlje Ella Sljedeći dan bio je nekako lakši, kao da sam bila zakopana u pijesak, a netko me konačno iskopao. I Micha je izgledao sretnije, iako mogu reći da je još uvijek bio povrijeđen, pa sam se trudila odvratiti mu crne misli. »Onda, što ćeš napraviti s tim?« upitala sam Michu dok sam obilazila stražnji dio njegova auta s rukama na bokovima, gledajući ogrebotine i udubine u crnoj boji, što je izgledalo još gore na dnevnom svjetlu. »Zaradio sam ih na vrlo intenzivnoj vožnji iz zabave.« Lijena grimasa razvukla mu se licem dok je gurao glavu pod haubu da pregleda motor. Smjestila sam se na rub gdje je on radio i prekrižila noge. »Barem mi reci da si pobijedio. I da je vrijedilo ovih ogrebotina i udubina.« »Naravno. Uvijek vrijedi«, rekao je sa skrivenim značenjem koje jedino nas dvoje možemo uvijek razumjeti. Dohvatila sam rub i nagnula se preko motora kako bih ga poljubila u obraz. On se nasmiješio, bacio masnu krpu na pod i uštipnuo me za stražnjicu. Vrisnula sam dok sam odskočila i pala prema motoru. Gurnuvši se unazad, zamastila sam si ruke i leđa. Sišla sam s haube, pokušavajući očistiti masnoću rukama, ali tako sam napravila još veći nered. Micha mi se nasmijao dok je posezao za novom kutijom za alat s najviše police. »Dobro izgledaš tako.« Isplazila sam mu jezik i okrenula se da odem. »Kamo ideš?« upitao je. Podignula sam svoje masne ruke. »Zahvaljujući tebi, moram se ići istuširati i oprati odjeću.« Vragolasto me pogledao. »Ja sam cijeli mastan, također. Mislim da bih možda trebao poći s tobom pod tuš.« Želudac mi je poskočio kad sam pomislila na prošlu noć. Nastavila sam se vraćati prema svojoj kući promatrajući ga. »Reći ću ti ovako. Ako me uspiješ uloviti, možeš se tuširati sa mnom.« Pogledom je prešao preko mene dok je među zube usisao ring na svojoj usnici. »Je li to izazov, ljepotice?« Nastojala sam se ne nasmiješiti dok sam izlazila iz garaže na sunce, ali bilo je to previše i usne su mi se razvukle u osmijeh. Krenula sam prema svojoj kući, a on je krenuo za mnom. Graciozno sam preskočila ogradu, ali dok sam stigla do stražnjih vrata, njegove ruke su me obuhvatile oko struka. Okrenuo me i podignuo bez muke. Namjestivši moje noge oko svog


pojasa, otvorio je vrata i ušli smo u kuhinju. Pogledom je preletio prostoriju i podignuo obrvu. »Je li Lila ovdje?« Polako sam zatresla glavom. »S Ethanom je.« »A što ti je s tatom?« »Otišao je na posao.« Njegove su bistre oči potamnile i nisam mogla drugo nego ga poljubiti. Osjećala sam njegove korake, a jezici su nam se isprepleli. Prstima sam mu prošla kroz kosu, uzimajući od njega najviše što sam mogla, rastjerujući svoj strah i uživajući u trenutku. Bez da smo razdvojili usne, odnio me u kupaonicu u prizemlju. Kad sam začula da iz tuša curi voda, odvojila sam svoje usne od njegovih. Prije nego što sam ga uspjela upitati što radi, smjestio me ispod tople vode. Vrisnula sam, jer mi se odjeća smočila. »Vidiš, na ovaj način pereš i odjeću i tuširaš se u isto vrijeme.« Nasmiješio se i spustio tuš nešto niže, pa me mogao još više zahvatiti. Zgrabila sam prednji dio njegove majice i privukla ga naprijed, pa je dospio pod vodu. Podupro se rukama o zid, a voda mu je padala po kosi i curila niz lice. Nevino sam mu se nasmiješila i pustila da voda curi niz moje tijelo. »Sada si i ti cijeli čist.« Zatresao je glavom, a potom se odgurnuo od zida i cijeli skočio sa mnom pod tuš. Navukao je zastor i zatvorio nas u oblak pare. Njegove traperice i majica bili su potpuno smočeni, a kapljice vode ulazile su mu u oči. Prešla sam rukom preko njegova čela, preko masne mrlje i onda kroz njegovu kosu. Uperio je tuš niz mene, a ja sam nagnula glavu unatrag pod mlaz. Senzualno je pročešljao prstima moju kosu, dok se njegova druga ruka spustila zidom iza mene i u njoj je pokupio nešto moje kose. Povukavši od korijena, privukao me k sebi zbog dubokog mokrog poljupca. Para nas je okruživala, zapalivši strast u mom tijelu. U glavi mi je počela vrištati panika, ali sam je utišala i usisala mu vodu s usana dok sam tražila rub njegove majice kako bih mu je skinula preko glave. On se odmaknuo i pomogao mi skinuti i baciti je u stranu, odmah ponovno spojivši svoje usne s mojima. Moji prsti napravili su trag duž linije njegovih mišića i uzorka njegove tetovaže na rebrima; riječi pjesme koju je prvu napisao. Njegove su ruke istraživale moje bokove, moj struk i onda podignule moju majicu. Na kraju sam je sama svukla, a onda je on otkopčao moj grudnjak. Naše gole grudi su se sudarile dok smo se nastavili ljubiti pod vrućom vodom. Nekoliko minuta kasnije, ostatak naše odjeće bio je na hrpi pod našim nogama i ja sam jedva mogla trijezno razmišljati. Način na koji me dodirivao i ljubio — nikada prije nisam osjetila ništa slično. Usisavao je moje grudi i lizao vodu s gole kože na mom trbuhu,


nastavljajući se spuštati sve dok njegov jezik nije pronašao pravu točku. Pala sam unatrag prema zidu, dok mi je vrisak razderao grlo i ja sam potpuno izgubila kontrolu nad svojim tijelom. Ovoga puta nisam marila.

Micha Kad se Ella pomaknula u stranu, zatvorio sam vodu i uzeo ručnik s vješalice. Podignula je ruke iznad glave, promatrajući me dok sam je omatao ručnikom. »Što?« upitao sam, shvativši da o nečemu razmišlja. »Ništa.« Neodređeno je slegnula ramenima, ali obrazi su joj se lagano zarumenjeli. »Da sam barem ranije znala da je to tako dobro, vjerojatno se ne bih toliko odupirala.« »Dobro, drago mi je što misliš da sam tako dobar«, izazivao sam je, dohvativši drugi ručnik i omotavši ga oko pojasa. Grickala si je usnicu, zabrinuto prekrižila ruke i naslonila se na zid. »U redu, ljepotice«, rekao sam. »O čemu razmišljaš?« Pustila je usnicu. »Nekako se ne čini poštenim da se jedino ja zabavljam.« Pokušao sam se ne uzbuditi previše — istini za volju, ona je dobitnik. »Siguran sam da ću se kasnije dovoljno zabaviti.« Oklijevajući se nagnula naprijed i strgnula ručnik s mog pojasa. »Ovo je baš pristojno od tebe«, rekao sam, uhvativši se za rub ormarića i trudeći se ostati miran. Pogledom je prelazila preko mojeg tijela. »Učio sam od najbolje.« Prstima je nježno prešla preko mog dignutog penisa, koji se ukrutio još više nego prije. »Jebiga, Ella«, rekao sam i naslonio se na vrata, pustivši sve.

Ella Dovraga, nemam pojma što mi je došlo i neću to sada analizirati. Konačno mogu ponovno disati i to je jedino važno. Pustiti da stvari idu svojim tokom možda je bilo baš ono što smo oboje trebali. Micha je omotao ručnik oko pojasa i izgledao je sretniji nego što sam ga ikada vidjela. Ljubio me, nježno usisavao moju donju usnicu u svoja usta, prije nego što se odmaknuo i zagledao mi se u oči. »Prekrasna si.«


Smiješeći se, pogledala sam dolje, u našu mokru odjeću skupljenu na hrpu u kutu. »Što ćemo sada?« Polizao je svoje usne i podupro se rukama o zid, ulovivši moju glavu među svoje ruke. »Možemo to ponovno napraviti.« Udarila sam ga u prsa, pretvarajući se da se glupira, iako sam zapravo željela da to učinimo ponovno. »Mislim, kako ćemo otići odavde? Odjeća nam je potpuno mokra i ja svoju neću stavljati natrag na sebe.« Slegnuo je ramenima i odmaknuo se. »Nitko nije kod kuće, pa ostavi na sebi ručnik i otrči gore.« Prešla sam pogledom preko njegovih mršavih prsa. »Da, ali što ćeš ti?« »Ti mi možeš otići po nešto odjeće kad se odjeneš... ako želiš.« Usne su mu se razvukle u vragolasti smiješak. Zaustila sam nešto reći, ali stražnja vrata su se treskom otvorila i iz kuhinje se začuo Lilin i Ethanov glas. »U redu, toliko o tome«, rekao je Micha sa smijehom u glasu. Stegnula sam ručnik oko sebe i čekali smo da odu, ali nakon nekog vremena, postalo je jasno da neće otići nikamo. »Ja ću izaći«, rekao je Micha i krenuo prema vratima. Povukla sam ga natrag za ruku. »Imaš samo ručnik.« » Očito.« »Ali vidjet će te i znat će da se nešto događa.« Nagnuo je glavu u stranu, pomno me promatrajući. »Je li to loše?« Obgrlila sam se rukama. »Ne, ali što ćemo im reći da smo radili?« »Siguran sam da će shvatiti«, rekao je. »Zašto te to uznemirava?« »Ne uznemirava me«, odgovorila sam, odlučivši da ću biti iskrena. »Samo... ovo je najiskrenija stvar koja mi se dogodila nakon dugo vremena i to me malo plaši.« Pomaknuo mi je s očiju pramen moje vlažne kose. »Znam da je tako, ali bit će sve u redu — mi ćemo biti u redu.« Brzo sam kimnula i odmaknula se od zida, izravnavši se u ramenima. »Hoćeš li se vratiti kad se presvučeš?« Poljubio me u čelo. »Kamo bih drugdje išao?« Maknula sam mu se s puta i izašao je omotan ručnikom, kao da ga to uopće ne brine. Zatvorio je vrata za sobom i nekoliko trenutaka kasnije čula sam zvuk Lilinog zaprepaštenog glasa i Ethanov smijeh. Nekoliko sekundi kasnije, začuo se zvuk koraka. »Oh, Ella«, Lila je rekla kroz vrata. »Mogu li ući?« Držeći ručnik oko sebe, odškrinula sam vrata napola. »Možeš li mi donijeti neku odjeću, molim te? Moja je potpuno mokra.« Pokrila je usta, prigušujući smijeh. »Naravno. Odmah se vraćam.« Vratila se s parom crvenih kratkih hlača i sivom majicom bez rukava. Odjenula sam se i našle smo se s Michom i Ethanom u garaži. Micha je na


sebi imao široke traperice i svoju omiljenu Pink Floyd majicu. Nastojao je ne smijuljiti se kada me ugledao, ali Ethan se nije mogao suzdržati. »Jesi li se zabavila jutros?« upitao me, a ja sam ga udarila u ruku. »Jao«, glumatao je da ga je zaboljelo i onda spustio pogled na motor. »Čovječe, pa ti si rastrgao ovu stvar do kraja. Što si, dovraga, radio?« »Vozio sam do područja Taylor Bay i utrkivao se«, rekao je slegnuvši ramenima. »Mislim da sam ga malo previše nabio.« »Znači, posljedica su ove udubine?« pitala sam, zavirujući pod haubu. »Imao sam koban sudar s drugim autom«, rekao je, sa sjajem u očima kada je ulovio moj pogled. »Ali sam pobijedio.« Ethan je uzdahnuo i zalupio poklopcem. »Ulazite unutra, odvest ćemo ga u radionicu.« Natrpali smo se u auto i Micha je krenuo preko trave kako bi zaobišao Ethanov kamionet parkiran na sredini prilaza. Odvezli smo se niz cestu prema radionici, držeći se rukama za upravljačku ploču i slušajući Lilu i Ethana kako brbljaju o tome kako su proveli dan, o nečemu tako jednostavnom, a tako punom značenja. Kad se Micha zaustavio kod znaka stop, Mikey i njegov Camaro boje trešnje dovezli su nam se sa strane. Pokazao je na Michin auto i onda je jedan od njegovih prijatelja podrugljivo mahnuo. »Jebena budalo«, Ethan je promrmljao sa stražnjeg sjedišta. Spustila sam prozor. »Imaš problema?« Mikey se smijao i pokazao prstom na haubu. »Što si napravio toj jadnoj stvari? Zvuči kao da umire.« »Zvuči puno bolje nego tvoje smeće od auta i to kad mu dobro ide«, uzvratila sam, uzdignuvši se i gurnuvši glavu kroz prozor. »Ella«, rekla je Lila sa stražnjeg sjedišta, užasnuta. »Pusti ju«, nadovezao se Ethan. »Jako je zabavna kad postane ovakva.« Mikeyeva masna crna kosa sjajila se na suncu kad je gurnuo glavu iz auta. »Samo ti pričaj, ali ništa ne valja otkako ste se vas dvoje papaka utrkivali sa mnom. To ste dokazali zadnji put.« »Samo zato što si bio sićušan i nedovoljno dobar«, rekla sam mu nevino trepnuvši. To ga je razbjesnilo. Iskočio je iz auta, a Micha me povukao unutra i nagnuo se preko upravljačke ploče, zaštitnički naslonivši ruku na moja ramena, znajući da je Mikey tip dečka koji bi udario curu. Mikey je prekrio pogledom ulicu prije nego što je čučnuo do vrata. »Ako vas dvoje mislite da ste tako strašni, onda to dokažite«, rekao je zlobno. »Back Road, devet sati.« »Nekako mi se čini da ti je već objasnila kako tvoj auto nije vrijedan našeg vremena«, rekao je Micha jednolično. »Zato odjebi i vrati se u auto.« »Back Road, devet sati«, ponovio je polako prije nego što se odmaknuo i


vratio u svoj auto. »I siguran sam da će s bukom koju tvoj auto proizvodi, to biti jedna dosta poštena utrka.« Zaturirao je, dokazujući nešto, prije nego što je odjurio kroz raskrižje, ostavljajući tragove guma na asfaltu. »Koji kreten«, rekla je Lila sa stražnjeg sjedišta. »Unositi se tako u lice — tko to radi?« Okrenula sam se prema Michi s izrazom krivnje na licu. »Žao mi je.« Pažljivo je povukao prstom duž mojih usana i uzdahnuo. »Sve je u redu. Smislit ćemo nešto... Osim toga, možeš mi to nadoknaditi kasnije.« »Ne možemo popraviti tvoj auto tako brzo, čovječe.« Ethan se nagnuo naprijed i do laktova zavrnuo rukave na svojoj crnoj košulji, otkrivajući nekoliko tetovaža na rukama. »Nije ni blizu stanju za utrkivanje.« »Znam«, Micha je odgovorio i ponovno počeo voziti. »Čini se da ćemo ići naslijepo.« »Može se raspasti ako ćeš ga prejako nagaziti«, Ethan je upozorio. »Pa ćeš se vratiti s njim na početnu liniju.« »Čekaj malo.« Lila je podignula ruke ispred sebe. »Vi se ne namjeravate zaozbiljno s njim utrkivati, zar ne?« »Moramo«, Ethan i Micha su rekli u isto vrijeme. Lila me pogledala tražeći objašnjenje. »Zašto?« Ethan je propao u sjedalo i podignuo koljeno dok se okretao prema Lili. »Ovdje stvari tako funkcioniraju. Kada ne bismo, zbog toga bi nas proganjali do kraja života.« »OK...« rekla je Lila, drmusajući se u sjedalu dok je auto prelazio preko rupa na cesti. »Što je tu loše?« Ethan je tražio način da joj objasni, mičući svoju tamnu kosu s očiju. »To bi otprilike bilo kao da te u školi svaki dan zafrkavaju.« Lila je stavila ruke ispod nogu. »To ne zvuči baš zabavno.« »Upravo tako, onda možeš razumjeti zašto se moramo utrkivati.« Prekrižio je ruke i ponovno se obratio Michi. »Idemo u radionicu, čovječe, i vidjet ćemo što možemo srediti prije nego treba krenuti.«


Dvadeseto poglavlje Ella »Znači, to si radila po cijele dane?« Lila se naslonila u vrtnoj ležaljci. »Samo sjedila i gledala njih kako popravljaju aute? Bože, sigurno je bilo lijepo.« Srkala sam svoj hladni sok, gledajući Michu i Ethana kako popravljaju auto na drugoj strani garaže. Pokušavali su raditi što su brže mogli i to me činilo nervoznom. »Ne, obično sam ja radila s njima.« Istresla je vrećicu M&M bombona u svoju ruku. »Želiš Ii im i sada ići pomoći?« »Mogu biti ovdje s tobom«, rekla sam i ispružila ruku. »Osim toga, na neki način uživam u vlastitoj samoći.« Istresla je nekoliko bombona u moju ruku i ja sam ih stavila u usta. »Znam.« Stavila je bombone na pod i podigla svoju sodu. »Doslovno sjajiš.« Naslonila sam lice na ruku kako bih prikrila navodni sjaj. »Ovo me čini nervoznom.« »Što?« »Utrkivanje neispravnim autom.« Lila je raspustila kosu iz repa i razbarušila je prstima. »Zašto? Nešto može poći po zlu?« »Kad se utrkuješ, sve može poći po zlu«, rekla sam, ljuta na sebe što sam Michu u to uvalila.

Micha Udario sam nogom kutiju za alat i popeo se na odbojnik, gledajući u motor. »Onda, što misliš?« Ethan je obrisao ruke u krpu i zatresao glavom. »Nemam pojma hoće li ovaj brzi popravak držati ili ne, a nemamo vremena provjeriti osovinu. Ako te prejako udari, vjerojatno će se savinuti i cijeli upravljački sustav s volanom bit će sjeban.« »Mislim da ćemo to otkriti kad krenemo.« Preletio sam pogledom Ellu i Lilu te vidio kako se smiju u kutu garaže.


»Ona neće ići s tobom na utrku, zar ne?« Ethan je obišao stražnji dio auta i počeo provjeravati tlak u gumama. »Sigurno ne u ovakvom autu.« »A što ako će inzistirati?« »Neće.« Provjerio sam ulje. »Barem mislim da neće.« Ethan je obrisao ruke u traperice. »Mislim da sve ovisi o tome s kojom Ellom ćeš imati posla. Onom dobrom i pristojnom ili onom koja te u ovo uvalila.« Pogledao sam ponovno prema EIli dok se nagnula kako bi dohvatila sodu iz frižidera koji je bio iza stolaca. Podignule su joj se kratke hlače i izvirio je rub njene stražnjice. Nakon što je uzela piće, spustila se natrag u ležaljku i otvorila ga, smijući se nečemu što je Lila rekla. Sabrao sam se i zalupio poklopcem haube. »Mislim da će biti pomalo od obje.«

»Zašto je večeras puno više ljudi ovdje?« Lila je upitala sa stražnjeg sjedišta, gledajući u aute parkirane s obje strane ceste. »Nije bilo tako loše zadnji put kad smo tu bili.« Cura se nasmrt prepala i jednim dijelom sam se osjećao loše zbog nje. »Mikey voli dovući gomilu.« »Da ga gledaju kako gubi?« upitala je, bockajući Ellu laktom. »Možda«, rekao sam, duboko uzdahnuvši, jer sam postajao nervozan dok sam izlazio iz auta. Njih troje me slijedilo, a Ella me primila za ruku dok smo se probijali kroz gomilu gdje je Mikey pred svima usred gužve nabavljao heroin od nekog skejtera koji je vozio Hondu. Gorio je krijes u blizini The Hitcha, a ljudi su sjedili na stražnjim stranama kamioneta, pili pivo i čekali da počne utrka. Probijao sam si put kroz gomilu, držeći Ellu za ruku. Kad smo izašli na čistinu, svi su gledali u nas i krenuli su tračevi. Mikey je zašutio i glasno zapljeskao. »Isuse Bože, nisam mislio da ćete se stvarno prikazati.« »Je li se ikad dogodilo da nisam došao?« rekao sam. »Ti si bio taj koji se povukao zadnji put kad smo se pokušali utrkivati.« Pljunuo je na zemlju i prekrižio ruke. »Onda, tko od vas se utrkuje? Mala s dugim jezikom koja te u ovo uvalila? Ili ćeš se ti sa mnom utrkivati?« Ella je krenula naprijed. »Ja...« »Ja ću.« Stisnuo sam joj ruku i gurnuo je iza sebe. »Micha«, prosiktala je. »Ovo je moja stvar. Mogu to riješiti.« Zatresao sam glavom, ne gledajući je. »Idemo na crtu i svršimo s tim.« Mikey je razvukao smiješak, protrljavši ruke. »Što? Ne možeš dočekati da te razbijem?«


»Ne, ne mogu dočekati da ti začepiš.« Nakon toga sam krenuo natrag prema autu s Ellom za vratom. »Micha Scott«, rekla je povlačeći me za ruku i vukući noge po blatu u pokušaju da me zaustavi. Ethan i Lila su se vraćali, a Ethan joj je pokušavao objasniti pravila utrke. Ja sam nastavio hodati naprijed i navlačio se s njom, odbijajući da ovoga puta bude po njezinom. »Prestani biti sav plemenit i pusti me da vozim«, rekla je uzbuđeno. »Puno je bolje da ja od njega izgubim nego ti. Gnjavit će te do kraja života.« Zaustavio sam se ispred auta, okrenuo prema njoj i palcem prešao preko njezinog obraza. »Hej, tko je spominjao da ću izgubiti?« Maknula je pramenove kose s lica i gledala u prednji dio auta. Sjaj vatre naglasio je brigu u njezinim očima. »Poznajem Ethana i ti nemaš sve popravljeno. Prebrzo ste radili i sigurna sam da niste uspjeli pošteno obaviti posao.« »Auto je u redu«, uvjeravao sam je. »Ali ovoga puta moraš ostati vani.« »Nema šanse«, prepirala se, prkosno sklapajući ruke na prsima. »Barem ću sjediti na suvozačkom sjedištu i voziti se s tobom.« Zatresao sam glavom. »Ovoga puta nećeš, ljepotice.« Počela se mrgoditi, pa sam se nagnuo i poljubio je pred svima, držeći njezinu glavu i primajući je za stražnjicu, tako da svi vide da je moja. Tijelo joj je drhtalo dok mi je uzvraćala poljubac, čak i kad je netko zafućkao. Kad sam se povukao, imala je onaj stakleni pogled. »A sad povedi Lilu i sjednite pokraj cilja.« Otvorila je usta, a onda ih zatvorila i kimnula. Ethan i ona zamijenili su mjesta. Otišla je s Lilom prema liniji cilja. Kada su se izgubile iz vida, Ethan je rekao: »Jesi li siguran da to želiš učiniti?« Kimnuo sam, pogledom prešao uz rub ceste i obližnje drveće. »Jesi li ti siguran da to želiš učiniti?« »Apsolutno«, rekao je. »Nemam ništa bolje u planu.« Udarili smo se šakama i ušli u auto. Zaturirao sam nekoliko puta, prešao kratko preko blata i kroz gomilu prema liniji starta ispred The Hitcha. »Kako se volan drži?« upitao je, otvarajući prozor i puštajući noćni zrak unutra. Okrenuo sam ga s jedne strane na drugu, isprobavajući. »Malo se trese.« »Lijeva ili desna strana?« »Vuče na desno.« »Onda okret svakako napravi ulijevo.« Kimnuo sam dok smo dolazili do starta, a Mikey nas je već čekao. Ella i Lila bile su sa strane, blizu stabala, sjedeći na stražnjem kraju nečijeg kamioneta. Oči su joj bile zalijepljene za nas dok joj je Lila nešto govorila


mašući nogama. Obrubio sam prstima vrh volana, odmjeravajući kraj ceste. »Prestani se živcirati«, rekao je Ethan i zgrabio iPod. »Mislim da je vrijeme za malo glazbe.« Prevrtio je pjesme i uključio »The Distance« od Cake. Baš je počeo nabijati, a mi smo počeli kimati glavama. Kad je došlo do refrena počeli smo pjevati, a Ethan je lupkao prstima po upravljačkoj ploči, kao da svira bubnjeve. Kako je pjesma odmicala, više smo se uživljavali. Vidio sam Ellu kako se smije i kima nam glavom, jer je znala da je to Ethanova i moja stvar, iako je obično ona u autu s nama. »Hej, idemo li se utrkivati?« viknuo je Mikey, ispuzavši kroz prozor i gledajući nas s krova. Ruke je digao u zrak. »Možda ćemo samo sjediti i slušati glazbu?« Tako sam jako stisnuo gas da se zvuk prolomio kroz noć, a njegove su se oči raširile. Vratio se u auto i stisnuo gas. Bilo je upola manje glasno i Ethan i ja smo mu se počeli smijati. »Čovječe, prestani gubiti vrijeme, pozovi svoju curu ovamo i neka nam da znak za start«, nadglasavao je glazbu. Malo sam stišao. »Pozovi Chandru da to napravi.« »Ne, čovječe, znaš pravila«, rekao je, glupo se smijuljeći. »Cura onoga tko je izazvan treba dati znak za početak utrke.« Zakolutao sam očima, znajući da se Elli to neće svidjeti, ni staroj ni novoj verziji nje. Spustio sam prozor, zaokružio rukama oko usta i viknuo joj preko krova: »Ella May, dovuci svoju prekrasnu guzicu ovamo.« Lila joj je skrenula pažnju i ona je skočila. Upitno je podignula obrve kad sam joj mahnuo da dođe. Podignula je prst prema Lili, gledajući me zbunjeno dok si je probijala put kroz gomilu prema meni. Sjeo sam natrag u auto kad je došla do prozora, spustila glavu i pogledala unutra. »Trebaš nam dati znak za start«, rekao sam joj i ona je odmah napravila facu. »Takva su pravila. To znaš.« »Ta pravila su seksistička«, rekla je. »Neka Mikeyeva kurvica to napravi.« »Ti znaš da on neće dopustiti da se to dogodi.« »Mogu ga natjerati da to napravi.« Stisnuo sam usne dok je Ellin prgavi karakter izbijao kroza svu njezinu lažnu pristojnost. »Možeš li to jednostavno napraviti za mene?« Zakolutala je očima, a onda se nagnula i poljubila me u obraz. »Ali samo zbog tebe.« Zatim se povukla iz auta s pretjeranim njihanjem u bokovima i glupirajući se, ali je još uvijek izgledala vraški napaljujuće u svojim kratkim hlačama. Ethan i ja prasnuli smo u smijeh dok se okretala s velikim lažnim smiješkom na licu. »Dobro, barem se zabavlja«, rekao je, lupkajući vrata rukom u ritmu glazbe.


Stisnuo sam gas nekoliko puta, pogleda prilijepljenog na nju dok je dizala ruke iznad glave. Pogledala me dok je odbrojavala. Kada je spustila ruke, krenula je škripa guma.

Ella Vratila sam se kroz oblak prašine i skočila na stražnji dio kamioneta k Lili. Uočila sam Grantforda kroz gomilu i kada me vidio, požurio je otići i izgubiti se u gužvi, znajući da je Micha tu negdje. Lila je njihala nogama, uklopivši se u okolinu. »Što je to bilo?« »Pravila«, uzdahnula sam, naginjući se naprijed da imam bolji pogled na cestu. Bilo je mračno i stoga teško reći, ali činilo se da Micha pobjeđuje. Postajala sam sve nemirnija što su svjetla dalje odmicala, pa sam sišla s kamioneta i stala u blato. »Nervozna si«, primijetila je Lila. »I mene činiš nervoznom.« Grizla sam nokte i nisam se mogla smiriti. »Ne znam što me muči. Obično nisam tako nestrpljiva.« No kada bih bolje razmislila, znala sam točno što je moj problem. Moji osjećaji prema Michi bili su beskrajni i sada su me proždirali, posjedovali, vezali za njega. Gomila se počela pomicati, skoro su me zgazili dok su gledali niz cestu, čekajući okretanje. Čula sam zastrašujuće vriskove netom prije sudara. Zvučalo je kao sudar vlakova, zvuk smrskanog metala i prasak. Lila je razrogačila oči. »Što je to, dovraga, bilo?« Okrenula sam se i progurala se kroz gomilu. Vidjela sam nekoliko automobila sa strane kako se vraćaju na cestu. »Sranje«, rekao je netko. »Mislim da se koji od njih razbio.« Osjećala sam da mi se srce raspada dok sam se spuštala niz cestu. »Ella!« Lila je viknula. »Kamo ideš?« Nastavila sam trčati spotičući se kroz mrak i tražeći njihova svjetla. Japanke su mi negdje ispale, ali ja sam nastavila trčati — trebala sam znati što se dogodilo. Auti su odlazili iza mene, a njihova svjeda su mi svijetlila u leđa. Nekoliko trenutaka kasnije, projurio je Mikeyev auto, a on mi je nešto neugodno doviknuo. Na pola puta niz cestu, zrak je postao nečist i čuli su se zvukovi pjesme »The Distance« od benda Cake, ali pjesma je zapela i samo se jedan stih ponavljao. Primijetivši obris auta, usporila sam. Najednom sam se vratila u noć kada je moja mama umrla. Michin auto bio je zabijen o deblo ogromnog stabla, vjetrobransko staklo bilo je razbijeno u komadiće i dvije su gume


negdje otpale. Nekako su se otkinule i otkotrljale nekamo, a vozačka strana najgore je prošla. Znala sam da je unutar auta bilo loše, baš kao kada sam otvorila vrata kupaonice one noći i pronašla mamu. Također sam bila nemoćna. Skoro sam se okrenula i otrčala, ne želeći to vidjeti, ali su se suvozačka vrata otvorila i Ethan je ispao van, držeći se za gornju ruku. Niz ruku mu je curila krv, a obraz mu je bio izgreban. Trgnula sam se iz svojih misli i pojurila k njemu. »Jesi li dobro?« »Ella, idi po pomoć.« Kašljao je i skoro se srušio na koljena. »Ne.« Zavrištala sam i skoro povraćala. Nježno sam ga gurnula u stranu i ušla u auto, koji je bio ispunjen blatom i dimom. »Micha.« Prekrila sam usta i zatresla glavom. Njegova je glava bila naslonjena na sjedalo i okrenuta na drugu stranu, a ruke su mu mlohavo visjele sa strane. Grane su ušle kroz prozor i činilo se da mu se jedna zabila u rame. Okrenuo je glavu prema meni, a oči su mu bile širom otvorene. »Jebote. Ethan, makni je odavde.« Ethan je posegnuo za mnom kako bi me izvukao van, ali ja sam se popela na upravljačku ploču, dohvativši dugački tanak štap koji mu je bio zabijen u rame. Nisam mogla disati. Nisam ga smjela izgubiti. Ne može mi se to ponovno dogoditi. »Ella May, saslušaj me.« Glas mu je bio promukao kad me pogledao. »Dobro sam, a sada izađi iz auta da me Ethan može izvući.« Pregledala sam ga, tražeći neke druge ozljede koje nisam primijetila. »Je li samo grana? To je jedino mjesto na kojem si ozlijeđen?« Teško je kimnuo. »Nekoliko šavova i bit ću kao nov.« Poljubila sam ga u čelo i duboko udahnula, mrzeći što ga moram ostaviti dok sam izlazila iz auta. Ethan je dolazio prema meni s Bennyjem. Još si je uvijek stiskao ruku i pomalo je šepesao. »Netko s dvije zdrave ruke ga treba izvući«, rekao je Bennyju i vidjela sam da me zabrinuto pogledao. Benny je kimnuo i uskočio u auto. Auti su se počeli zaustavljati osvjetljavajući mjesto nesreće prednjim svjetlima, dok su se ljudi skupljali da vide što se dogodilo. Jedan od automobila bio je i Camaro, a Mikey je stajao ispred njega, smijući se zajedno sa svojom curom. »Jebeni kreten nam je iznenada skrenuo«, rekao mi je Ethan dok je promatrao Mikeya. Bijes me obuzeo i ovoga sam mu se puta prepustila. Odmarširala sam do njega i toliko ga snažno odgurnula da je skoro pao na prednju stranu svog auta. »Tebi je ovo smiješno?« povikala sam. »Zbog tebe su se zabili u drvo, a ti si nastavio voziti. Jesi li ti normalan?«


Oči su mu potamnile i zakoračio je prema meni. »Pobijedio sam i to je jedino važno.« Zatresla sam glavom, podignula nogu i koljenom ga snažno nabila u jaja. Zacvilio je od boli, lice mu je pocrvenilo dok se svijao, a njegova cura dotrčala je utješiti ga. Namjeravala sam otići kad se uspravio. Tetošeći svoje ozlijeđene muške dijelove, nasrnuo je da me udari. Ethan ga je zaustavio i odgurnuo ga neozlijeđenom rukom. »Ako je dotakneš, razbit ću i ovu zdravu šaku u tvom licu.« Ovo nije bio prvi put da je to morao reći nekome zbog mene. Mikey se udaljio, mrmljajući nešto kao da to nije vrijedno tučnjave, dok je Benny pomagao Michi da izađe iz auta. Grana mu više nije bila zabijena u rame. Na njezinom je mjestu ostala rupa iz koje mu je curila krv niz ruku i majicu, ali bio je živ i disao je. Jedino to je bilo važno. Stavili smo ga na prednje sjedište Bennyjevog GTO-a, a Ethan i Lila sjeli su straga. Ja sam sjela Michi u krilo, a on je naslonio glavu na moja prsa. Čvrsto sam ga držala dok smo odjurili u noć.


Dvadeset i prvo poglavlje Micha Bolnička svjetla su bliještila i zrak je bio pomalo hladan, ali tješila me Ellina topla ruka u mojoj. Liječnik mi je dao sedativ kako bi mi olakšao bol i onda sam legao na krevet, čekajući da mi dođu očistiti komadiće grane iz rane. Užasno sam se bio prestrašio pri zabijanju u ono stablo. Bio sam zabrinut da ću umrijeti i ostaviti Ellu samu. Ali sada sam se osjećao dosta dobro. Ethan je virkao preko mene i gurao nos u ranu. »Izgleda kvrgavo.« Odgurnuo sam ga i privukao Ellu k sebi. »Hej, ljepotice, dođi sjesti k meni.« Ona se hihotala, a onda je pogledala nekoga i nasmijala se. »Mislim da je bolje da zatvoriš oči«, rekla mi je. Zatresao sam glavom lijevo-desno. »Nema šanse, jedino što želim je gledati tebe cijeli dan.« Frknula je i onda mi popravila kosu. »Prestani pričati prije nego što kažeš nešto neprilično.« Razmislio sam, ali nisam pronašao ništa toliko nepristojnoga za izreći. »Bit ću dobro.« Posegnuo sam neozlijeđenom rukom za njezinom nogom. Dohvatio sam je i povukao prema sebi tako da je pala na krevet. »Micha«, rekla je, a njezine su zelene oči bile tako velike da sam vidio svoj odraz u njima. »Ljudi su posvuda.« Preletio sam pogledom slijeva nadesno i nisam vidio ništa osim maglovitih oblika. »Mislim daje u redu.« Pomaknuo sam se da je poljubim, a ona me brzo cmoknula na usne, prije nego što se odmaknula. »Kako bi bilo da nasloniš glavu u moje krilo«, rekla je, »pa ću ti masirati leđa prije nego što legneš spavati?« »Ali što ako se probudim, a ti nećeš biti ovdje?« upitao sam, zvučeći kao mala beba, ali uopće me nije bilo briga. Stisnula je usne i uzdahnula. »Ne idem nikamo.« »Obećavaš?« »Obećavam.« Sjela je i ja sam naslonio glavu u njezino krilo. Prstima je prošla preko mojih leđa i moje kose. Držao sam se za nju dok sam padao u nesvijest.


Ella Micha je ležao na mom krevetu bez majice, poigravajući se zavojem kojim mu je bila omotana rupa koju je napravila grana. Liječnici je nisu mogli zašiti jer je bila preširoka, tako da je ranu trebao imati pokrivenu i nije se smio tuširati, o čemu se šalio dok je bio u bolnici i namignuo mi. Prošlo je nekoliko dana od nesreće, a Chevelle je bio parkiran u njegovoj garaži u komadima. Kada sam ga vidjela na svjetlu, skoro sam se onesvijestila, jer je izgledao kao da iz te nesreće nitko nije živ izašao; vozačka vrata bila su udubljena, a prednji je blatobran potpun otpao. »Ovo će ostaviti grozan ožiljak.« Povukao je zavoje natrag preko rane. »Drago mi je da tako misliš.« Pročitala sam e-mail koji mi se pojavio u inboxu dan nakon nesreće. Završilo je, dobila sam pripravnički posao u muzeju i sada nisam imala pojma što da napravim. Htjela sam ga odraditi — bila je to velika prilika, ali isto tako nisam htjela ostaviti Michu. »Što to čitaš?« upitao je, spuštajući noge s kreveta i pokušavajući ustati. »Ništa. Samo provjeravam e-mailove.« Ugasila sam ekran i popela se na krevet k njemu. Naslonila sam se na uzglavlje, ispruživši noge. Pokazao je na crtež slomljenog ogledala na mom zidu. »Sviđa mi se ovaj. Posebno dio s gitarom.« Ispalo je da mi je to najbolji dio, pun uspomena, a budućnost nisam mogla vidjeti dok je konačno ne pustim. Slobodu mi je dao Micha kad me odbio napustiti. »I meni«, složila sam se. »Mislim da ću ga vjerojatno pretvoriti u neki od mojih umjetničkih projekata jednoga dana.« »Mnogo je značenja u njemu«, prokomentirao je. Nasmiješila sam se i skliznula, stavivši glavu pokraj njegove. »Znam.« Pomaknuo se pažljivo na svoju stranu, tako da nije ozlijedio rame i ležali smo licem u lice. »Gdje su ti misli, Ella May? Od nesreće si jako tiha.« Bila sam mu tako blizu da sam mogla vidjeti tamne točkice plavetnila u njegovim bistrim očima. Bila sam tiha jer me ta noć natjerala da shvatim nešto važno. U sekundi sam pomislila da sam ga izgubila, a to mi je otvorilo srce i oslobodilo nešto zakopano duboko unutra one noći na mostu. Pogledala sam ga u oči, ne strahujući više od toga što je u njima, ali uplašena da će nešto nestati. »Samo te ne želim nikada izgubiti.« Obrve su mu se spojile, a on se nalaktio. »O tome se radi? O nesreći? Ali ja sam dobro.« Pokazao je na zavoje. »To je samo mala ogrebotina.« »Znam da si dobro«, rekla sam, zvučeći kao da se gušim. »Ali na sekundu sam pomislila da nisi.« » Hej .« Obuhvatio mi je obraze i nježno me poljubio. »Ja sam dobro. Ti si dobro. Sve je u redu.«


Duboko sam udahnula i izdahnula prije nego što bih to mogla povući. »Micha, volim te.«


Dvadeset i drugo poglavlje Micha Bila je užasno uplašena i nemirnih očiju, a tijelo joj je drhtalo dok je rekla: »Volim te.« Prolomio mi se smiješak. »Znam da me voliš. Znam to od onog dana na mostu.« Izgledala je zbunjeno, pa sam objasnio. »Kada si pokušala otići, zaustavio sam te i odveo na naše mjesto na jezeru da te smirim. Kada si se smirila, rekla si mi da me voliš.« Usne su joj se razdvojile. »Jesam... zašto mi nisi rekao?« »Zato što sam želio da mi to ponovno kažeš«, rekao sam, »kada budeš malo izvan svega. Iako, dugo ti je trebalo.« Usne su joj se razvukle u osmijeh i nisam mogao drugo nego je poljubiti. Moje tijelo se preokrenulo na njezino samo od sebe, iako je vraški boljelo upotrijebiti ruku kako bih držao svoju težinu iznad nje. Prošla je svojim prstima po mojim leđima dok su joj noge pale sa strane, dopustivši mi da joj se približim još više. Bilo je to ono što smo radili svake noći posljednjih nekoliko dana, skoro došavši do kraja, ali nikako da završimo s tim. Najednom se trznula unazad, a ja sam otvorio oči. »Što nije u redu?« Zagrizla je usnicu, sjela i ja sam se odmaknuo, dajući joj prostora dok je svlačila majicu i grudnjak te ih bacila na pod. Kovrče njezine kestenjaste kose padale su joj preko grudi. Smiješeći se, pomaknuo sam ponovno svoje usne prema njezinima, ali ona je zatresla glavom i ustala na krevetu, skidajući kratke hlače i gaćice te i njih bacila na pod. Vidio sam je golu nekoliko puta ovoga tjedna — i jednom kad smo imali šesnaest, a ostavila je zastor otvoren. Uvijek bi mi adrenalin skočio. Kleknula je pred mene i strastveno me ljubila, dok su njezine bradavice dodirivale moja prsa. Tijelo joj je drhtalo na pomalo nervozan način. »Vodi ljubav sa mnom«, šapnula mi je na usne. Sanjao sam o tim riječima, odmičući se od njezinih usta, otkako sam imao šesnaest. »Jesi li sigurna?« Kimnula je sa sjajem u očima. »Da, sigurna sam.« Pričekao sam još malo, dajući joj vremena da se povuče ako želi. Ostala je tiha i posegnula za mojom majicom, pomažući mi da je skinem preko glave, tako da nisam trebao podići ruku. Prstima je prešla preko tetovaže, teksta pjesme koju sam napisao za nju, iako nisam znao ima li ona pojma o


tome. Onda su njezine ruke pronašle gumb na mojim trapericama i ona ga je otkopčala. Odlučio sam joj pomoći i svukao sam traperice i bokserice. Zgrabio sam kondom iz novčanika, polegnuo je i smjestio se između njezinih nogu. »Jesi li sigurna?« još sam jednom provjerio. Njezina kestenjasta kosa rasprostrla se preko jastuka, a svjetlo nad našim glavama reflektiralo se u njezinim zelenim očima kad je kimnula. »Micha, sigurnija sam u ovo nego u bilo što drugo u mom životu.« Najednom sam i ja postao malo nervozan. Ovo je prvi put da sam bio s nekim do koga mi je bilo stalo i nekako je drugačije. Pripremajući se u mislima, polako sam klizio u nju, pazeći da ne ozlijedim Ellu. Njezine su me noge u času stegnule oko bokova, a ona je stisnula zatvorene oči. Dao sam joj malo vremena, kako bi mogla disati kroz bol. Kada je ponovno otvorila oči, nastavio sam dalje prodirati u nju. Glavu je nagnula unazad dok se prisiljavala disati kroz nos. Počeo sam se kretati unutra i van. Bolni izraz lica polako se pretvorio u ekstazu, a oči su joj počele sjajiti. Bilo je to nešto najljepše što sam ikad vidio.

Ella U prvom je času boljelo — čak i više nego što sam očekivala. Pitala sam se u čemu je zapravo stvar sa seksom, no onda je počeo prodirati sve dublje i ispunjavati me sobom. Bol je nestala i ostala je samo žudnja. Učvrstila sam svoje noge oko njegovih bokova i otvorila mu se dok su njegove usne prekrile moje. Strastveno me ljubio i ja sam se još više počela otvarati, otpuštajući svu kontrolu svoga tijela i misli. Pustila sam da mi glava padne dok je on usisavao i grickao moj vrat i spuštao se prema grudima, prije nego što je svoje usne vratio na moje. Koža nam je postala znojna dok su njegovi pokreti postajali sve žešći, a on je prodirao sve dublje u mene. Vrisnula sam njegovo ime dok me iznutra obuzeo žar i sve se razletjelo. Nekoliko trenutaka kasnije, njegovi su pokreti postali grčevitiji, a onda se umirio. Glava mu je pala, a njegov topao dah milovao mi je vrat. Poljubio me u ključnu kost, a onda u usta, da bi me na kraju pogledao i pomaknuo kosu s vlažnog čela. »Volim te«, šapnuo je, zadovoljnog izraza lica. Nasmiješila sam mu se dok je pažljivo skliznuo s mene. Nakon toga me primio u naručje i zaspali smo, opušteni i zadovoljni. Probudila sam se pokraj Miche koji je sjedio na krevetu u boksericama i


svirao gitaru, »Behind Blue Eyes« od benda The Who. Glava mu je bila spuštena dok su njegovi prsti prebirali po žicama. Sjela sam i pokušala odagnati umor s očiju dok sam držala plahtu kako bih si pokrila grudi. »Zašto sviraš svoju tužnu pjesmu?« upitala sam. Nastavio je svirati i potpuno se prepustio zatvarajući oči. »To više nije moja tužna pjesma.« Zataknula sam noge ispod sebe i kleknula pred njega. »Otkad?« »Od one noći kada si mi se prepustila«, rekao je. »I svirala je bez prestanka. Od sada, svakoga puta kada je čujem, pomislit ću na tebe.« Zatvorila sam oči i još ga malo slušala kako svira, puštajući njegovom predivnom glasu da mi teče niz kožu. Kada je prestao svirati, otvorila sam ih baš kad je trznuo plahtu s mene. Vrisnula sam i onda se nasmijala, a on me polegnuo i obuhvatio svojim tijelom moje. Strastveno sam ga poljubila, posebno se pozabavivši ringom na njegovoj usni. »Moram ti nešto reći«, nastavio je kad sam ispustila ring. Zvuk njegova glasa učinio me nemirnom. »OK...« Uzdahnuo je i provukao prste kroz kosu. »Mislim da ću otići na turneju s Naomi i njezinim bendom.« Sjela sam i skoro se od šoka sudarila s njegovim čelom. »Ona te zamolila da im se pridružiš?« »Da, prije nekoliko tjedana, ah rekao sam joj kako moram razmisliti o tome.« Otkotrljao se na stranu, povukavši me sa sobom i prebacivši moju nogu preko svog boka, tako da sam bila otvorena i ranjiva. »Mislim da je to nešto što moram učiniti, u suprotnom ću žaliti do kraja života.« Misli su mi jurile, ali sam se prisilila da mi glas zvuči uobičajeno. »Kad ideš?« Prstom je prešao preko moje jagodične kosti. »Za nekoliko dana.« Zatvorila sam oči i razmišljala. Znala sam da ga moram pustiti da ide, jer žaljenje može samo izjedati iznutra, a to je teško i naporno. Prisilila sam se na osmijeh kad sam otvorila oči. »Hoćeš li me posjetiti u Vegasu?« »U svakom mogućem trenutku kojeg ulovim«, rekao je i utisnuo svoje usne u moje. »Obećavam.«


Dvadeset i treće poglavlje Ella Odlučili smo posjetiti Gradyja prije nego što nam se putovi razdvoje i svatko ode u svoju avanturu. Amy, njegova njegovateljica, nazvala me i rekla mi da je Grady još uvijek u bolnici, ali da mu je dopušteno primati posjete. Odvezli smo se preko planina u oko sat vremena udaljenu bolnicu u Monroeu, nastojeći uživati u nekoliko naših posljednjih zajedničkih dana. Bio je lijep i sunčan dan, a stabla uz cestu bila su zelena. Objesila sam glavu na prozor, gledajući cestu i osjećajući se kao da me čeka još toliko toga u životu. »Što radiš?« Micha me zafrkavao, utišavajući glazbu. »Pokušavaš biti pas?« Zatresla sam glavom i pogledala prema gore, u čisto i plavo nebo. »Ne, samo uživam u lijepom, toplom danu.« Nasmijao mi se i ponovno pojačao glazbu. Glava mi je ostala na prozoru sve dok nismo stigli u grad. Kad smo se dovezli do bolnice, svijetlila su plava i crvena svjetla na parkiralištu, a moj se želudac stegnuo, jer sam pomislila na noć kada su došli kako bi odvezli tijelo moje majke. Micha mi je stisnuo ruku, dajući mi do znanja da je tu uz mene. »Možeš li to?« Kimnula sam i prošli smo preko parkirališta i kroz automatska staklena vrata držeći se za ruke. Mnogo je ljudi sjedilo u čekaonici, a jedna je beba glasno plakala u majčinom krilu. Miris sredstva za čišćenje štipao me za nosnice dok smo hodali prema recepciji, gdje je tajnica razgovarala na telefon. Bila je to mlada žena tamne kose, skupljene u punđu na vrhu glave. Ulovila sam je kako pogledom proučava Michu dok je završavala razgovor i okretala se prema nama. Preklopila je ruke i naslonila se na pult. »Mogu li vam pomoći?« »Da, možete li nam reći u kojoj sobi je Grady Morris?« Micha je upitao pristojno se nasmiješivši. Utipkala je ime na tipkovnicu i onda pročitala s ekrana računala. »On je na drugom katu, u sobi broj 214.« Kimnuli smo susretljivo i uputili se prema dizalu. Micha je prebacio ruku preko mene, približivši me k sebi dok smo stigli do drugog kata, a ja sam ubacila ruku u stražnji džep njegovih traperica, tražeći njegovu pažnju. Kad smo ušli u sobu, utroba mi se zgrčila dok nisam primijetila Gradyja kako


sjedi u svom krevetu. Jeo je iz šalice pune zelenog deserta od želatine. Bio je blijed ispod fluorescentnog svjetla, ruke su mu bile same kosti, a oči su mu bile još više upale nego prošli put kada sam ga vidjela. Bio je priključen na aparat koji se čuo iz kuta, a na ruku mu je bila zakačena infuzija. Neke od njegovih kućnih stvari visjele su na zidu, čineći prostor manje hladnim. Uspio se i nekako nasmiješiti. »Baš ono što sam želio. Vidjeti dvoje meni najdražih ljudi na cijelom svijetu.« Micha i ja smo privukli stolce, svaki s jedne strane Gradyjevog kreveta. Grady je odgurnuo pladanj i stavio ruke u krilo. »Onda, želite li mi reći što je to bilo?« upitao je, a Micha i ja zbunjeno smo se pogledali. »Ušli ste zagrljeni.« »Micha me prisilio«, našalila sam se, bacivši pogled na njega. »On se ponaša kao dijete. Rekao je da ga treba zagrliti.« Micha mi je namignuo. »Da, a ti si pristala.« Grady je zatresao glavom i slabašno se nasmijao. »Ah, dobro je vidjeti vas dvoje ponovno zajedno.« Zašutio je i obratio se meni. »Izgledaš sretnija nego što si bila posljednji put kad sam te vidio.« »I jesam sretnija«, rekla sam mu, oslonivši ruke na njegov krevet. »Iako još uvijek nisi potpuno sretna«, rekao je zabrinuto. »Znam«, odvratila sam. »Ali radim na tome.« Činio se zadovoljan mojim odgovorom. »Imam nešto za vas tamo u kutu.« Micha i ja pogledali smo prema maloj kutiji smještenoj u ćošku sobe. Otišla sam do tamo i zavirila unutra. Razvukao mi se osmijeh dok sam podizala onu razbijenu vazu koju sam uništila kad sam bila dijete. Bila je crna, s crvenim uzorkom oko vrha, ali dno je bilo razbijeno tako da se u nju više ne može staviti cvijeće. Okrenula sam se prema njemu s vazom u rukama. »Zadržao si ovo?« Slegnuo je ramenima. »To što je razbijena ne znači da je izgubila svoju važnost. I zamišljao sam kako ću ti je dati jednoga dana kada shvatiš da je u redu raditi greške.« U kutovima očiju pojavile su mi se suze. »Hvala ti, Grady. I to zbilja mislim. Hvala ti na svemu. Ti si me znao utješiti u mom djetinjstvu i naučio si me da ne mora sve u životu biti teško.« »Nema na čemu«, jednostavno je odgovorio. Došla sam do kreveta i zagrlila ga, trudeći se da se ne rasplačem, ali nekoliko mi je suza skliznulo i ja sam ih brzo obrisala prije nego što sam se odmaknula. Još smo malo razgovarali o tome što radimo, a onda je došla medicinska sestra i potjerala nas van kako bi mu mogla promijeniti posteljinu. Micha i ja smo otišli, znajući da je to bio vjerojatno posljednji put da smo ga vidjeli.


Plakala sam pri cijelom povratku kući, stišćući razbijenu vazu. Ipak, s Michom u blizinu, znala sam da ću biti dobro.

Micha »Jesi li sada siguran da si sve spakirao?« upitala je moja mama po milijunti put. Nikada joj nisam rekao što se dogodilo s mojim ocem. Nisam želio da se brine još više. Taj sam jedan trenutak spremio i zaključao zauvijek. Podignuo sam kovčeg od gitare s poda svoje sobe i prebacio torbu preko ramena. »Da, mama, sve sam spakirao. Hoćeš li se sada opustiti? Izluđuješ me.« »Žao mi je«, ispričavala se. »Oh, čekaj. Imaš li dosta novca?« Zatresao sam glavom. Ta će se žena brinuti do smrti. »Naravno.« Suze su joj se pojavile u kutovima očiju i zagrlila me tako da je skoro istisnula sav zrak iz mene. »Micha Scott, ti si najbolji sin kakvog bi majka mogla poželjeti.« Stisnuo sam usne, nastojeći se ne nasmijati na njezino pretjerano dramatiziranje. »Idem na turneju od nekoliko mjeseci, mama, ne umirem.« Odmaknula se, brišući maskaru koja joj se razmazala ispod očiju. »To ne znači da ćeš mi manje nedostajati.« »Da, vidjet ćemo hoćeš li to reći kad se vratim na tjedan dana i ponovno pronađeš grudnjake u svom krevetu.« Udarila me po ruci i pokazala prema vratima. »OK, sada možeš ići.« Smijući se, krenuo sam prema stražnjim vratima. Naomi još nije stigla, pa sam sjeo na stepenice, gledajući u Ellinu kuću i pitajući se hoće li izaći. Nikada nije bila dobra u opraštanju, tako da sam bio iznenađen kada se otvorio prozor na njezinoj sobi. Još više sam bio zapanjen kad je izašla kroz prozor i spustila se niza stablo. Na sebi je imala seksi haljinu bez naramenica i njezina kestenjasta kosa prekrivala joj je gola ramena. Ništa nije rekla dok je ovila ruke oko moga vrata. Dah joj je bio vruć pokraj mog uha, a lice mi je zarila u vrat. Spustio sam kovčeg s gitarom, podignuo Ellu i zagrlio je svom svojom snagom. »Nedostajat ćeš mi«, nježno je šapnula. Prešao sam rukom gore-dolje preko njezinih leđa, zatvarajući oči i udišući njezin miris. »Bit će sve u redu. Vratit ću se i dosađivati ti prije nego što ćeš primijetiti.« Pogledala me svojim velikim, zelenim očima i onda utisnula svoje usne preko mojih, ljubeći me bez kraja. Moje su ruke osjećale svaki dio njezina


tijela, pamteći svaku vijugu i mekoću njezine kože. Unazad sam nas prislonio uza stablo i zavukao ruku ispod njezine haljine, osjećajući je tamo također. »Dobro, Romeo, vrijeme je da kreneš.« Naomi je potrubila iz svog SUV-a. Teško sam uzdahnuo i pustio Ellu, a ona je spustila noge natrag na zemlju. »Zvat ću te svaki dan.« Poljubio sam je još jedan, posljednji put i onda ušao u auto. Gledala me cijelim putem dok smo silazili niz prilaz, sklopljenih ruku, trudeći se da ostane pribrana. Kada smo zaokrenuli na cestu, došla je do kraja prilaza i gledala me koliko god je bilo moguće. Ali na kraju smo se ipak odvojili jedno od drugoga.


Dvadeset i četvrto poglavlje Ella »Jesi li sigurna da želiš to napraviti?« upitala sam Lilu po tko zna koji put. Strpala je posljednju kutiju u svoj prtljažnik i spustila sunčane naočale na oči. »Hmmm... daj da razmislim. Vratiti se kući gdje sam jedino opterećenje? Ili vratiti se s tobom u kampus i zabaviti se?« Očistila sam neku prljavštinu ispod svog nokta. »Samo se želim uvjeriti prije nego što obaveze postanu prevelike.« Uzela me za ruke i zanjihala ih. »Želim ići s tobom. OK, idi se pozdraviti s ocem da možemo krenuti.« »Odmah se vraćam.« Krenula sam preko prednjeg travnjaka prema vratima, kad se Ethanov kamionet zaustavio na mom prilazu. Otišla sam do njegovog prozora i naslonila ruke. »Znači, dobio si moju poruku?« Izgledao je kao da je došao s posla — bio je mastan po licu i odjeći, a u njegovoj tamnoj kosi bilo je nešto mrvica hrđe. »Da, shvatio sam da trebam doći i pozdraviti se s obje djevojke.« Nagnula sam glavu u stranu i probola ga optužujućim pogledom. »Ne trudi se pretvarati da si ovdje zbog mene.« Stavio je ruku na srce, glumeći da je povrijeđen. »Srce mi se slama, a ti se zafrkavaš. Stvarno si zla.« »Da, baš«, odmaknula sam se, pa je mogao otvoriti vrata i izaći. »Dajem vam minutu.« »Mislim da si preuveličala ono što se dogodilo između nas.« »Gle, nijedno od vas dvoje nema obavezu reći mi što se dogodilo.« Slegnuo je ramenima i zaobišao stražnji dio auta. Kolutajući očima, ušla sam u kuću reći ocu da odlazim i da se namjeravam vratiti za nekoliko tjedana kako bih se našla s Deanom. Nakon dugog razgovora s njim na telefon — i sigurna sam, dosta uvjeravanja od Caroline — odlučili smo se sastati ovdje kada Dean bude mogao uzeti slobodan dan i tati postaviti ultimatum. To je vjerojatno jedna od najtežih stvari koje trebam učiniti, zato što znam da će biti izrečene činjenice koje će me povrijediti. Ali moram to obaviti, jer sada znam s čime se mogu nositi. Pronašla sam ga na kauču kako jede večeru iz mikrovalne, dok je na stolu ispred njega bilo pakiranje od šest piva. Gledao je televiziju, s cigaretom u ruci, i jedva je primijetio da sam ušla u sobu.


»Hej, tata«, rekla sam s vrata. »Spremam se otići.« Odlijepio je pogled s televizije i bio zbunjen, a ja sam se pitala je li išta uopće gledao ili se bavio svojim mislima. »Oh, OK, pažljivo vozi.« Protrljala sam svoje znojne dlanove i ušla u sobu. »Dean i ja ćemo se vratiti za nekoliko tjedana.« Odložio je svoj pladanj i dohvatio pivo. »Zašto?« Nelagodno sam pljesnula rukama sa strane svojih nogu. »Želimo s tobom razgovarati o nečemu.« Odložio je pivo. »Mislio sam da je Dean još ovdje.« Zatresla sam glavom, osjećajući se još više krivom što odlazim. »Otišao je kući prije tjedan ili dva... Tata, možeš li pokušati i malo bolje se brinuti za sebe?« Duboko sam udahnula i dala mu naslutiti na što ciljam. »I možda prestati toliko piti?« Preletio je pogledom red piva ispred sebe, kao da je upravo shvatio da su ondje. »Oh, ja ne pijem baš toliko, ili pijem?« Uzdahnula sam i sjela na kauč pokraj njega. »Nisi ranije, ali sada kao da to jedino i radiš.« Kimnuo je glavom gore-dolje. »U redu, pokušat ću smanjiti.« Znala sam da neće, ali možda ćemo Dean i ja biti u stanju uvjeriti ga da ide na liječenje, gdje može dobiti pomoć i terapiju koju treba. Zagrlila sam ga, iako se trgnuo. Onda sam otišla, nadajući se da će biti dobro, ali znajući da dokle god on sam ne donese odluku da se promijeni, sve što ja mogu učiniti jest da mu pokušam pomoći.

Ella Vratila sam se u Vegas prije skoro dva tjedna i sve je dobro. Upisala sam neke ljetne tečajeve iz umjetnosti, a moj pripravnički posao u muzeju je sjajan, iako većinu dana provedem čisteći za ljudima i obavljajući sitne posliće. Također sam krenula na terapiju. Koliko god sam željela vjerovati da mi postaje bolje, kada sam usamljena i izgubljena u svojim mislima, ponekad me obuzme crnilo. Ali moj je terapeut dobar i čini se da posjeti pomažu. Lila mi je dopustila da posudim njezin auto za vikend, pa sam se mogla odvesti kući i naći se s Deanom i svojim tatom. Drago mi je što ću uspjeti otići sama, jer ću tako imati dvanaest sati da se psihički pripremim. Iako, duboko u sebi, željela sam da Micha ide sa mnom. »Jesi li sigurna kako ne želiš da idem s tobom?« upitala me Lila dok sam zatvarala kovčeg i gledala po sobi jesam li nešto zaboravila. Zatresla sam glavom. »Ja ću biti dobro, a ti imaš nastavu i onu svoju


stvar s podukom iz matematike.« Stala sam na vratima zbog potrebe da skinem teret sa srca. »Lila, hvala ti što si mi dopustila da posudim tvoj auto i što si bila tamo za mene.« Vedro se nasmiješila. »Nemoj mi se sad tu rasplakati. Ludice, neće te biti samo nekoliko dana.« Nasmijale smo se izlazeći iz zgrade i krenule niza stepenice. Naš je stan odmah do kampusa i, u većini slučajeva, Lilin je auto parkiran na tamošnjem parkiralištu. Kada smo došle do travnjaka koji se proteže duž kampusa, moj je mobitel počeo svirati u džepu baš onu pjesmu koja se iz tužne pretvorila u sretnu. »Bože, opet?« Lila je dramatično zabacila glavu unazad. »Možete li vas dvoje provesti pet minuta bez da razgovarate jedno s drugim?« »Ne.« Nasmiješila sam se i javila se na mobitel dok je Lila pobjegla, dajući nam malo privatnosti. »Onda, Scotte, da čujem kakvo je vrijeme!« »Zapravo je dosta sunčano«, rekao je Micha, a ja sam osjetila smiješak u njegovu glasu. Udarila sam u svoj kovčeg na kotačima kada je upao u rupu na tratini. »Zanimljivo, jer sam mislila da bi tamo trebalo biti kišno.« »Ne, iznad glave mi je plavo nebo i ludilo od sunca«, rekao je. »I istinski uživam u pogledu.« »Dobro, baš mi je drago«, rekla sam mu. Ludo mi je nedostajao. »Hoćeš li doći idući vikend ovamo?« »Zapravo je došlo do male promjene plana«, odgovorio je. »I ne mogu doći za vikend.« Zaustavila sam se usred travnjaka i nadurila se. »Oh, OK.« Nježno se nasmijao u telefon. »Znaš, prekrasna si kad se ovako duriš.« »Kako znaš da se durim?« upitala sam. »Jednako kao što znam da na sebi imaš seksi kratke hlače, a kosa ti je podignuta«, rekao je, a meni je pogled počeo letjeti po kampusu i ljudima koji su hodali uokolo. »Usput rečeno, guza ti zaista dobro izgleda.« Ostavila sam kovčeg i okrenula se oko sebe s mobitelom još uvijek na uhu. I onda sam ga ugledala na parkiralištu, kako stoji pokraj SUV-a, u crnim trapericama, uskoj sivoj majici i očiju plavih kao nebo. Ispustila sam mobitel i potrčala prema njemu, ne mareći za to što me ljudi gledaju kao da sam poludjela. Nisam usporila ni kad sam došla do njega, a on me uhvatio jer sam mu poletjela u naručje. Podignuo me, a ja sam ga obuhvatila nogama, ljubeći ga tako strastveno da se njegov ring na usni urezao u moje usne. Na kraju smo se odmaknuli i dahtali sa sirovom neobuzdanošću u očima. Zataknuo mi je pramen kose iza uha. »Nisi valjda mislila da ću te pustiti da ideš kući sama, zar ne?« »Ali rekao si da morate svirati ovaj vikend.«


»Jedan nastup mogu odraditi bez mene. Ovo je važnije.« Skoro sam počela plakati, a on se pomalo zabrinuo. »Ella May, što nije u redu?« upitao je. »Pa ovo je dobro, zar ne?« »Da, jest«, rekla sam, gledajući ga u oči. »Volim te.« Nasmiješio se i šapnuo: »I ja tebe volim«, prije nego što je ponovno spojio svoje usne s mojima. Strasno smo se poljubili, ne mareći što ljudi gledaju i šapuću o nama. Za njih, mi smo bili samo dvoje zaljubljenih što rade scenu na parkiralištu. Oni nikada neće znati koliko je trebalo da dođemo do ovdje i koliko smo godina utrošili — uostalom, i nije važno. To je naša tajna.

Lista pjesama Tajne Elle i Miche 1. All the Same, Sick Puppies 2. The Story, Brandi Carlile 3. Shameful Metaphors, Cevelle 4. Rush, Dance Movie 5. Behind Blue Eyes, The Who 6. Black Sun, Jo Mango 7. Sail, AWOLNATION 8. The Distance, Cake 9. Live and Die, The Avett Brothers


Zahvale* Prije svega, želim započeti ogromnom zahvalom svom suprugu koji se brinuo za djecu i kuću, dok sam se ja bila zaključala u ured te radila do apsurdno dugo u noć. Zahvaljujem i svojoj djeci — imam ih troje, pa mi izmame smiješak baš svakoga dana. Onda zahvaljujem i Kristin Campbell te svojoj majci — vi cure ste strašne. Pročitale ste svaku knjigu kojom sam vas pogodila i pomogle mi poboljšati tekstove. Hvala i mom ocu, koji je odgovarao na moja pitanja o autima i naučio me odgovarajućem žargonu. Zahvalu upućujem i mojoj zvijezdi što mi je napravila najbolju naslovnicu koju sam mogla zamisliti, a to je Regina Wamba.

Jessica Sorensen- Tajna Elle i Miche  
Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you