www.ego-magazine.com
022/023 a materijalizacijom poda terase – bašte ne uvećavamo numerički dozvoljenu površinu stana. Postignuti međuprostor između opne i termičke granice (zida) osim doživljaja veće dimenzije zahvaćenog prostora gledano iz enterijera, eliminiše potencijalni osećaj klaustrofobije i ograničenosti barijerom, te konačno doprinosi dobroj proporciji objekta. Opna formira intimni okvir doma štiteći privatnost svojom transparentnom teksturom, koja istovremeno omogućava široke vizure iz unutrašnjih prostora stvarajući tako ukućanima osećaj najvećeg stepena ugodnosti i komfora. EGO:Koristite neku od slikarskih strategija da biste oživeli fasadu i spolja i iznutra, samo sa različitim namerama, te je i doživljaj ovih unutra različit od poimanja prolaznika... BM: Takva situacija i neljubazni kontekst u kome kuća nastaje traži određene odluke, a fasadu fokusira u prvi plan. Ona postaje lakmus i trijaža različitih senzacija. Kroz njenu strukturu se prelama budući život kuće, njena ugodnost, transparentnost, otvorenost ili zatvorenost u odnosu na okolinu, konačno kvalitet života koji se u njoj odvija kao i ambijenta u kojem nastaje. Takve okolnosti su nametnule potrebu za ovakvom fasadom. Prirodnost primenjenog materijala i tekstura površine fasade su doprineli utisku kameleonske utisnutosti u zatečeni ambijent i stvaranje nekonfliktne urbane situacije. Istovremeno u psihološkom pogledu ili subjektivnom doživljaju korisnika ne stvara se utisak naglašene (uobičajene) podele spolja – unutra. Fasada se tako pozicionira u prvi plan utisaka kao jedostavna
kubična forma do brisanja predstave o fasadi u klasičnom smislu, u onoj večitoj borbi za primat između otvora i zidne površine. Kod ovog objekta materijalizacija fasade miri te dve suprotnosti. Iz pozicije korisnika (unutrašnjost kuće) fasada je zaštitna opna kroz koju se kao kroz „sfumato“ doživljava spoljni ambijent. EGO: Punog i praznog... BM: Ovde se puno i prazno preklapaju! Tako gubimo izričitost jednog ili drugog. U stvari, preklapanjem stvaramo predstavu o geometriji... EGO: O kontinuitetu stava koji je tu dominantan. Jeste, upravo to. EGO:Neko je rekao da su kuće kao ljudi. Kakva je vaša kuća? Da pojasnim: danas je sve neka vrsta
mogućnosti, obrazovanja, svekolikog civilizacijskog koda koji nosim sa sobom do morala i etike. Veoma se posvećeno bavim kućama u fazi nastajanja. Uvek se plašim da nacrtani planovi prosleđeni gradilištu mogu da budu i pogrešno protumačeni (ili pročitani). Znamo da između ličnosti, čak i najsrodnijih, postoje neke razlike koje su apsolutno normalne, postoji određeni Rašomonski efekat - zato pokušavam da kontrolom i praćenjem sudbine planova na gradilištu, dodirom sa realnošću i korekcijama koje se dešavaju u procesu (jer nekad mi ne možemo da anticipiramo u projektu sve ono što nas dočeka) da dijagnosticiram ono što na licu mesta nastaje. Kontekst diktira neke nove odnose u prostoru, nove linije i koordinate, kojima se mi tada, imajući celu filozofiju prostora koji je pred nama, prilagođavamo. Preklapanje BM:DUBOKO VERUJEM DA SU konteksta i novo-unesenog objekta u KUĆE, KAO PROIZVODI NAŠEG prostor proizvodi iznenađenja na koje PROMIŠLJANJA, PLANIRANJA mi moramo da reagujemo. I IDEJE O PROSTORU, VEOMA Zbog svega prethodno rečenog, ja SLIČNE NAMA. MOŽDA SMO imam veliku potrebu za prisustvom na ZATO MI, POMALO SUJETNI I gradilištu, jer proces nastajanja forme VEOMA OSETLJIVI NA KRITIKU i oblikovanja prostora je za mene NAŠIH KUĆA. sudbinski značajan za buduće kuće. Jednom je profesor Antić rekao da ne dizajna - i kad vidite neki auto, računa da ste postali arhitekta, sve znate da li je sportski, porodični, dok niste izgradili svoju prvu kuću. putnički... A kad pogledate ovu Kao tek početnik nakon zemljotresa kuću? na Primorju crtao sam planove BM:Ja opsesivno verujem da kuće rekonstrukcije naše stare porodične jesu kao ljudi. Duboko verujem kuće na moru, a postignutim šemama da su kuće, kao proizvodi našeg zbog kompromisa sa porodicom, bio promišljanja, planiranja i ideje sam krajnje nezadovoljan. U takvom o prostoru, veoma slične nama. raspoloženju pomalo negativan sam Možda smo zato mi, arhitekti, učestvovao u početnim radovima na pomalo sujetni i veoma osetljivi na objektu i jednog dana bio prinuđen da kritiku naših kuća. Mislim da je kuća se popnem na krov jer sam ja jedini odraz moje ličnosti, potencijala, mogao da objasnim neke radove inteligencije,profesionalnih tesaru na krovnoj konstrukciji.