Issuu on Google+

EGO MAGAZIN

www.ego-magazine.com

izdanje na srpskom jeziku

0001 2013


BOSS STORE BEOGRAD ZMAJ JOVINA 18 / ČIKA LJUBINA 12 T/F: +381 11 2622 081 M: +381 60 8121 060 MOVEM FASHION MULTIBRAND STORE MILENTIJA POPOVIĆA 9 SAVA CENTAR T/F: +381 11 3111 893 M: +381 60 8121 062 www.movem.rs office@movem.co.rs


TAKe sOund seriOusLy

TAKe sOund seriOusLy

Listen to a special edition of the award-winning

Listen to a special edition of the award-winning

soundtrack on the new BeoLab 14

soundtrack on the new BeoLab 14 Bang& Olufsen Serbia Audio Video Concept d.o.o. Svetozara Markovića 8 11000 Beograd Srbija + 381 30 36 424 ss.belgrade@beostores.com www.baang-olufsen.com

BeoLab 14 can be connected directly to all newer Bang & Olufsen TVs with a built-in surround sound module. To connect to a TV without the module, an external A/V receiver is required.

BeoLab 14 can be connected directly to all newer Bang & Olufsen TVs with a built-in surround sound module. To connect to a TV without the module, an external A/V receiver is required.

Bang& Olufsen Serbia Audio Video Concept d.o.o. Svetozara Markovića 8 11000 Beograd Srbija + 381 30 36 424 ss.belgrade@beostores.com www.baang-olufsen.com

BeoLab 14 is a discrete and complete surround sound speaker system that can connect with any television, despite brand. With ingenious engineering it is available with an array of placement and colour options.

Bang & Olufsen Kbh. K, Kgs. Nytorv 26, 1050 København K Denmark, +45 33 11 14 15, kgs.nytorv@beostores.com

BeoLab 14 is a discrete and complete surround sound speaker system that can connect with any television, despite brand. With ingenious engineering it is available with an array of placement and colour options.

Recommended price from 23,695 DKK.

Recommended price from 23,695 DKK.

Visit us today to experience BeoLab 14.

Visit us today to experience BeoLab 14.

bang-olufsen.com/beolab14

bang-olufsen.com/beolab14

Bang & Olufsen Kbh. K, Kgs. Nytorv 26, 1050 København K Denmark, +45 33 11 14 15, kgs.nytorv@beostores.com


J.u.A.Frischeis d.o.o. Industrijska zona "Berbernica"bb 22330 Nova Pazov Tel: +381 22 328 125 Fax: +381 22 328 126 frischeis@frischeis.rs


italian design center d.o.o.

kondina 1

11000 beograd srbija

t: +381 11 303 730

f: +381 11 334 078 info@idc.rs


Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković Šef deska: Milica Božić It + web: Miloš Dragićević Asistent urednika: Dostana Janković Novinari: Jovana Janković, Ana Hanna Marketing: Aleksandra Grdinić Fotografija: Rade Kovač

Šta se to dešava u svetu kreativnih umova? Kako da razumemo aktuelne trendove i spremni dočekamo buduće događaje? Odgovori na ova pitanja činiće okosnicu moderne platforme EGO MAGAZINE. Na njoj ćemo plasirati informacije iz sveta biznisa, nauke, likovnih umetnosti, arhitekture, enterijera, dizajna, fotografije, kulture i filma, a pored toga objavljivaćemo i 6 besplatnih on-line izdanja godišnje. EGO MAGAZINE čine dve celine. Prvu ćemo ispunjavati intervjuima sa stručnjacima, ali i popularnim ličnostima koje svojim radom ostavljaju pozitivan trag u oblastima u kojima stvaraju. Njih možemo “sresti” na malim ekranima, Facebooku, LinkedInu, Twitteru i drugim javnim sferama. Pitaćemo ih ono što se drugi nisu setili, a odgovore ilustrovati jedinstvenim, namenski i ekskluzivno pravljenim fotografijama u crno-beloj tehnici. Kako je misija EGO MAGAZINE da se na tržištu pozicionira kao jedan od najvažnijih izvora informacija za kreativce, naučnike i poslovne ljude, njegov drugi deo će činiti sadržaji koji se bave gorućim temama u našem društvu. Time ćemo postići da www.ego-magazine.com postane najpoželjnija platforma za prezentaciju ideja, stavova i radova. EGO MAGAZINE će, takođe, pružati šansu neafirmisanim umetnicima, arhitektama, dizajnerima i drugim stvaraocima da svoja ostvarenja pokažu najširem auditorijumu. S tim u vezi, pozivamo vas da nam šaljete vaše radove. Budite uvereni da ćemo svim pristiglim materijalima posvetiti neophodnu pažnju. Ukoliko se desi da ne uspete iz prvog pokušaja da se plasirate u našim rubrikama, obavezno probajte ponovo! Čekamo vas! Gospodar Jevremova 25|Beograd|+381 11 630 44 43 diagonalplus@open.telekom.rs


178-191| dr.NENAD STEPIĆ

SADRŽAJ EGO MAGAZIN 0001

074-083| AUTORI

www.ego-magazine.com 030-039| DAVID MIA

022-029| SOU FUJIMOTO

192-197| BILJANA MIŠIĆ 084-093| KUĆA U ŠUMI 094-103| NAJDUŽA KUĆA NA SVETU 104-115| TOBLERONE KUĆA

040-047| ALEKSANDAR GLIGORIJEVIĆ

116-129| KUĆA SA RIBNJAKOM 156-167| GORAN VOJVODIĆ 130-137| TOBLERONE KUĆA

048-059| JSP

168-177| IVANA UKROPINA

138-145| KONCEPT JAGUAR SPEEDBOAT 146-155| KONCEPT JAGUAR SPEEDBOAT

066-073| DRAGANA ĆOSIĆ

060-065| DEJAN VASOVIĆ

JUL

2013


Hotel Townhouse 27 St. marsala Birjuzova, 56 Belgrade, Serbia t. +381 11 20 22 900 m. +381 60 80 50 280 www.townhouse27.com www.townhouse50.com


022/023

www.ego-magazine.com I N T E R V J U

SOU FUJIMOTO ČUVENI JAPANSKI ARHITEKTA SOU FUJIMOTO, NEDAVNO JE BIO GOST BEOGRADA I TOM PRILIKOM JE EKSKLUZIVNO ZA EGO MAGAZIN IZNEO DETALJE PROJEKTA ZA BETON HALU, KOJI MNOGI OPISUJU KAO “LEBDEĆI OBLAK”. REČ JE O REDIZAJNU IZGLEDA SAVSKOG PRISTANIŠTA, ODNOSNO PEŠAČKOJ ZONI KOJA IMA FORMU OGROMNOG, BELOG VIRA KOJI SE SASTOJI OD SPIRALNIH STAZA, KOJE PAK VODE DO BROJNIH PRODAVNICA I RESTORANA ALI I SPOLJAŠNJEG IZLOŽBENOG PROSTORA, VIDIKOVCA I PODZEMNOG TRAZINTNOG CENTRA. FUJIMOTU SE, TAKOĐE OSVRNUO I NA SOPSTVENU FILIZOFIJU ALI I POTREBE KOJE SAVREMENI ČOVEK TRAŽI I DOBIJA OD ARHITEKTURE.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs


024/025

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

026/027 EGO : Naziv vaše knjige je PRIMITIVE FUTURE. Ona govori o inovativnom načinu razmišljanja i pronalaženju samih početaka arhitekture. Zašto ste izabrali gnezdo pre pećine? SF : To je bilo pre nekoliko godina. Pitao sam se šta je početak arhitekture. Ona je obično sačinjena od funkcija i ja smatram da je to uredu, ali šta je sa funkcijom koja je u interakciji između prostora i tela? Ja volim da pojednostavim komplikovana razmišljanja i evo primera. Gnezdo je pažljiv dizajn za ptice i ljude. Funkcionalna zgrada je neka vrsta funkcionalnog gnezda, pećina nije prostor koji je dizajniran, ona je data od prirode, ona je sklonište, ona je deo pejzaža. Gnezdo je nastalo intervencijom ptica ili ljudi, dakle ono je posledica akta kreiranja. Dizajniranje prostora zahteva sličnu strategiju. To je razlog zašto biram gnezdo, pre nego pećinu. EGO : Da li je projekat za BETON HALU deo te strategije, gnezdo za mnogo ljudi u vrlo velikoj razmeri? SF : Da jeste. Projekat za BETON HALU izgleda kao gnezdo za ptice. Na početku sam razmišljao kako da napravim nivo po kome se kreće saobraćaj i kako da napravim nivo po kome se kreću ljudi, jer će ovaj prostor biti veliko mesto za okupljanje. Tu se mogu pronaći vidikovci i razna mesta koja se ukrštaju i vode do centralne tačke u kojoj se sreću ljudi koji su tu stigli iz različitih pravaca. Ova postavka je dovela do pronalaženja odgovarajućeg oblika za objekat. Oblik projekta je nastao na osnovu izučavanja šeme kretanja. Jednostavan rezultat je nastao iz činjenice da morate da popnete ljude i da ih spustite sa vrha Kalemegdana do reke. EGO : Šta mislite o beogradskoj arhitekturi, morfologiji i nivou urbanizacije? Oduševljen sam onim sa čime sam se sreo prilikom mog prvog dolaska. Grad nije previše determinisan, ima pozicije na različitim visinskim kotama, sa mnogo različitih ambijenata. U poređenju sa Tokijom, koji je vrlo organizovan i suviše regulisan, ovde imamo različite zone koje nisu strogo određene. To čini da Beograd izgleda harmoničnije i to ostavlja jako dobar utisak. Ja volim Beograd, deluje mi vrlo uzbudljivo. Nije kao Pariz, nije kao Tokio - on je lepa mešavina civilizacija, preciznije – nešto veoma jedinstveno. EGO : Vaš projekat više izgleda kao otvor

en proces nego završena zgrada? SF : Projekat za BETON HALU je vrlo lep izazov, on me inspiriše. Glavna šema je postavljena, ostaje da se formiraju delovi funkcionalnih zona kao što su vidikovci, kafei, muzeji, ali ti sadržaji će se dodatno razvijati. Stalni procesi nadogradnje su vrlo uzbudljivi i lepo je učestvovati u takvom procesu .On ne izgleda kao haos, više kao spontani akt, kao kontrolisan haos. Uzbudljivo je učestvovati u tako nečem, energija koja dolazi iz takvog čina je vrlo podsticajna. Potrebno je pronaći balans između različitih zona i postići snažan integritete objekta. EGO : Da li biste nam rekli gde su limiti projekta za BETON HALU? Možda mogu da kažem da celokupan arhitektonski sistem istražuje svoje limite, dok sugeriše novu definiciju prostora? Šta Vi mislite? SF : Nova energija je i bila glavna tačka našeg konkursnog rada. Težili smo da načinimo prostor u kojem arhitektonski elementi plešu zajedno. Ideja je bila da se stvori neka vrsta parka od betonskih rampi, kako bi ljudi mogli da osete energiju mesta. Najvažnija ideja je da ljudi prožive prostor iznova, otkrivajući ga. Iskustvo prostora je glavni motiv koji želim da ljudi ponesu sa sobom. EGO : Da li je onda ovaj projekat više skulptura, a manje arhitektura? SF : Ja ovu zgradu ne želim da posmatram na artistički način, već više praktično. Strategija koja definiše funkcije je vrlo aktivna, ona pokreće celu celu zonu između stare tvrđave i reke. Funkcija je glavna odrednica ovoga projekta. Jedno od glavnih pitanja je kako povezati dve tačke na različitim visinskim kotama, a održati integritetet zgrade. Mislim da smo na kraju ipak postigli dobar balans. EGO : Koristili ste nekoliko puta temu lavirinta kao model za organizaciju prostora unutar objekta. Budući projekat ispod kalemegdanske tvrđave liči na lavirint bez spoljnih obodnih zidova. Da li time sugerišete ljudima da istražuju prostor, a ne samo da prolaze kroz njega? Da li je potrebno da nešto otkriju? SF : Pravi lavirinti su frustrirajući. Otvoreni lavirinti, prirodni lavirinti su zanimljivi. Oni mogu da se posmatraju kao polje u kome stalno nešto otkrivate. Ljudi će iznova dolaziti i proživljavati urbano iskustvo kroz različite uglove posmatranja, vidikovce, mesta za odmor i mesta gde

se ukrštaju putanje i spontano susreću ljudi. Projekat se sastoji od dinamičnih linija, ali nije zamišljeno da se bilo ko izgubi u prostoru, već da učestvuje u doživljaju prostora. Tokom tog iskustva u kome ljudi kruže rampama, otkrivaće se nova nove tačke i to iskustvo će biti sve intezivnije kako dublje ulazite u zonu objekta. EGO : Kako vidite svoj EGO (lični koncept) na polju arhitekture? SF : Ja mislim da su arhitektura i dizajn dve vrlo društvene kategorije, a opet sa druge strane arhitekta je pojedinac.Moje „ja“ stalno nalaže da tragam za nečim novim. Želim da imam inspiraciju iz postojeće situacije i da pronađem nešto sasvim novo, što će me odvesti dalje do novih dostignuća. EGO : Na koji način Vi i ostali star-arhitekti, na primer FUKSAS,KOOLHAAS(OMA),BIG i drugi utičete jedni na druge? SF : Volim da se susretnem sa snažnim uticajem koji dolazi od drugih arhitekata. Neki od njih su mi prijatelji, kao Big, i on me je nekoliko puta snažno inspirisao. Volim različitosti i one me inspirišu. Ponekad se iznenedim dostignućima drugih arhitekata, ali mi učimo jedni od drugih. Svaki od pomenutih arhitekata je čovek sa snažnim karakterom, koji ostavlja trag na polju arhitekture. Ja zaista uživam u različitosti i iskustvima koje dolaze odatle. EGO : Kako Vi vidite ulogu senki u procesu razumevanja Vašeg dizajna u projektu za BETON HALU? SF : Doživljaj objekta i prostora najviše zavisi od svetla. Tokom dizajn procesa, raznišljao sam kako da blokiram sunčeve zrake i zaštitim objekat od pregrevanja. U različitim godišnjim dobima, imaćemo različit uticaj sunca na delove objekta. Senke će se menjati i to će biti vrlo uzbudljivo. Ovo je vrlo veliki objekat, koji obuhvata veliku kubaturu. Kroz njega je moguće videti nebo i doživeti sunce. Same rampe, koje se nalaze na višem nivou, štite od sunca one koje su na nižem. Na taj način se smanjuje potreba za hlađenjem objekta. Senka stvara hladovinu i pruža utočište tokom letnjih meseci. Položaj senki i njihova smena tokom dana dodatno čini objekat zanimljivim i podsticajnim za istraživanje. Geometrija zgrade će biti mnogo bogatija kada budu pali prvi zraci sunca na nju. Objekat i sunčevi zraci


www.ego-magazine.com

028/029

su interakciji. EGO : Šta je sledeće u arhitekturi? Kakav razvoj trendova očekujete u budućnosti? SF : Mislim da će razne tehnologije odrediti buduće trendove u arhitekturi. Tehnologije mobilnih

uređaja menjaju svakodnevnu komunikaciju, pa samim tim i čoveka.Ako se menja čovek, promeniće se i arhitektura. Uvek je pitanje kako određene tehnologije koristiti u drugim kulturama,

na drugim geografskim tačkama. Ono što funkcioniše u Nemačkoj ne može na isti način funkcionisati u Japanu. Mislim da različite tehnologije, iz različitih oblasti, uvažavajući životne stilove ljudi, kreiraju budućnost.

,,

EGO: ŠTA JE SLEDEĆE U ARHITEKTURI? KAKAV RAZVOJ TRENDOVA OČEKUJETE U BUDUĆNOSTI?

SF: MISLIM DA ĆE RAZNE TEHNOLOGIJE ODREDITI BUDUĆE TRENDOVE U ARHITEKTURI. TEHNOLOGIJE MOBILNIH UREĐAJA MENJAJU SVAKODNEVNU KOMUNIKACIJU, PA SAMIM TIM I ČOVEKA.AKO SE MENJA ČOVEK, PROMENIĆE SE I ARHITEKTURA.UVEK JE PITANJE KAKO ODERĐENE TEHNOLOGIJE KORISTITI U DRUGIM KULTURAMA, NA DRUGIM GEOGRAFSKIM TAČKAMA.ONO ŠTO FUNKCIONIŠE U NEMAČKOJ NE MOŽE NA ISTI NAČIN FUNKCIONISATI U JAPANU.MISLIM NA RAZLIČITE TEHNOLOGIJE, IZ RAZLIČITIH OBLASTI, UVAŽAVAJUĆI ŽIVOTNE STILOVE LJUDI, KREIRAJU BUDUĆNOST.

,,


www.ego-magazine.com

030/031 I N T E R V J U

MIA DAVID ŽIVETI INTUITIVNO. O UMETNOSTI, OBRAZOVANJU, DRUŠTVENIM VREDNOSTIMA, EKONOMIJI, NEKOJ DRUGOJ SRBIJI.

,,

EGO : SLOGAN ZA OKTOBARSKI SALON 2012. JE GOOD LIFE.MISLIM DA JE SLIČAN SLOGAN KORISTI KOMPANIJA LG.PITANJE JE DA LI UMETNOST MOŽE DA PREŽIVI BEZ REKLAME I DA LI UMETNOST UOPŠTE MOŽE DA PREŽIVI U SRBIJI? MD: SLOGAN FIRME LG JE “LIFE IS GOOD”, A TO NIJE BAŠ ISTO, AKO GLEDAMO STRUKTURU REČENICE.A DA LIUMETNOST MOŽE DA PREŽIVI BEZ REKLAME? UH, TO JE TEŠKO PITANJE ZA POČETAK.....ZAVISI KAKO DEFINIŠEMO REKLAMU.MISLIM DA JE UMETNOST PRIPADA ONOM DELU DRUŠTVA KOJI BI TREBALO I KOJI JESTE NAJPROGRESIVNIJI. ONA NEKADA MOŽE DA BUDE KOMERCIJALNA, DA BUDE PREPOZNATA KAO KOMERCIJALNA, PA SE ZA TO KAČI REKLAMA.IMA PRIMERA, DOBRIH UMETNIKA, KOJI SU KOMERCIJALNI. MARINA ABRAMOVIĆ JE JEDNA OD NJIH.ALI JE DUGAČAK PUT DO TOGA DA UMETNOST POSTANE ZANIMLJIVA OGLAŠIVAČIMA. A DA LI UMETNOST MOŽE DA PREŽIVI KOD NAS? TO NIJE SPORNO. UMETNOST ĆE UVEK PREŽIVETI. SAMO ŠTO KVANTITET RAĐA KVALITET , U SMISLU DA AKO IMATE BOGATIJU SCENU GDE SE LJUDI, NEĆU DA KAŽEM TAKMIČE, NEGO - INSPIRIŠU JEDNI DRUGE, ONDA SE TU RAĐAJU BOLJA DELA. TAKOĐE, ŠTO JE VIŠE UMETNOSTI, TO JE SCENA BOGATIJA.KADA SE TAKO IZGRADI TRŽIŠTE, ONDA SE LEPE REKLAME, PA TAKO NOVAC VRAĆA U TU ISTU UMETNOST I TO PRAVI CIKLUS. DAKLE, DA LI ĆE DA PREŽIVI- PREŽIVEČE, ALI DA LI MOŽE DA ŽIVI KAO NEŠTO ŠTO JE ZNAČAJN DEO DRUŠTVA, MISLIM DA JOŠ DUGO NE....

,,

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs


032/033

www.ego-magazine.com EGO : Ako je ovakav odnos prema umetnosti loš, a Vi ste rekli da je umetnost najprogresivniji deo društva, da li to onda znači da ovom društvu ne treba progres? MD : Da, na žalost mislim da je tako, da smo mi sami izabrali da nemamo progres i da već jako dugo idemo retrogradno. I bez obzira što su to rezultati ovih izbora i pokazali, bojim se da se ni za prethodnih 12 godina one nazovi demokratske vlasti u mnogim svarima nije radilo dovoljno progresivno, nego se u mnogim stvarima radilo retrogradno. Mnoge stvari su se podrazumevale, a sada se pokazuje da ništa nije trebalo da podrazumevamo, nego da je trebalo da radimo na svakom segmentu, sve vreme. A da li ovoj Srbiji treba umetnost? Ono što ja vidim kao umetnost - ne. Jer, mi smo jedan jako mali segment društva. Kad kažem mi, mislim na krug ljudi kojima ja pripadam i koji imaju onu vrstu kulturne potrebe koju ja imam... Sve više zvučim kao ozlojađeni kulturni radnik, a zapravo sam mnogo više ozlojađena kao čovek. Umetnost i kultura su deo mog života i nekako mi se čini da je to ogledalo za sve druge stvari, bar u mom slučaju je tako. Drugima je nešto drugo ogledalo. Mislim da humanizam u Srbiji više ne postoji. Sve u šta ja verujem je margina, ne da je margina, nego margina margine. I ne da smo mi osuđeni na propast, nego da smo propali! EGO : Generacijski? MD: Ne, mislim da to nije generacijski. Srećem puno ljudi koji se i u ovome dobro snalaze. Ne mislim na nivou ekonomije. Gen za preživljavanje postoji i u ovoj mojoj grupi. Ne umire se tako često od gladi u Srbiji, još uvek. Ali taj osećaj da si "svoj na svome" – to sam izgubila. EGO : Zašto je kultura važnija od ekonomije za jednu zemlju ili: šta je tu kokoš, a šta jaje, odnosno - šta je prvo nastalo: kultura ili ekonomija? MD : Ja mislim da je kultura identitet jedne zemlje i zato je jako važna. A ne znam da li je starija. Mislim da zemlja može da ima ekonomiju, a da nema kulturu, kao što može da ima kulturu, a da nije ekonomski razvijena. Ali, pitanje je šta je nama kao društvu važnije? Ako se stalno busamo u grudi i kličemo toj nekoj Srbiji, koja je kao užasno značajna, onda bi trebalo da budemo više fokusirani na

kulturu, nego na ekonomiju, jer je zapra vo sve čime se dičimo kultura: i ćirilica, i manastiri, i istorija, tradicija, viljuška... EGO : Ako se mi dičimo simbolima ove zemlje, koji su pre svega naš kulturni identitet, mislim da onda tu postoji neki model "nemoguće misije", jer ako danas nemaš novac, onda ne možeš da plasiraš kulturu. Mislim da je potrebno i jedno i drugo? MD : Prvenstveno je potrebno razumevanje da je kultura važna. Mediji mogu da naprave da je kultura važna i zato mislim da je velika odgovornost prethodne vlasti što je propuštena šansa da mediji oblikuju, jer oni u velikoj meri i oblikuju, kulturnu potrebu naroda. Umesto potrebe da gledaju, na primer, turske serije, ljudi su mogli da imaju neku drugu potrebu. EGO : A zašto je bilo kome bolje da prikazuje turske serije, a nije im interesantno da prikazuju skandinavske serije koje imaju najveće moguće ocene na IMDB-u? MD : To nije moje polje delovanja. Verovatno postoje neki ekonomski razlozi. Postoji javni servis, ali mislim da su privatne televizije mogle da odigraju svoju ulogu mnogo drugačije. Da je b92 kada je postala televizija, zadržala ono zbog čega je bila 92ka, danas bismo imali malo drugačije društvo. EGO : A šta je sada devedeset dvojka? MD : Pa isto što i "Prva", isto što i "Pink", nema mnogo razlike. EGO : Komercijalna televizija? MD : Da, komercijalna televizija. Ali ja mislim da postoje različiti nivoi komercijalnog i različiti, kako da kažem, vrednosni sistemi u okviru komercijalnog. I ti i ja smo konzumenti, takođe. I ja volim da imam, ne znam, dobre čizme ili lepu tašnu, na primer. I ja sam neki potrošač. Ali nisam konzument turskih serija. Nego nečeg drugog. Postoji grupa ljudi koja je konzument onoga čega sam i ja. Ta grupa je mogla da bude veća da si ti nekoga 10 godina školovao i da si birao one engleske serije koje smo gledali na b92, ne znam "Cold Feet", sećaš se, se pojavila u isto vreme kada i "Sex and the City", pa je Sex i grad pobedio. Sećam se da mi je tada to bilo potpuno nezanimljivo, a sada je to bolje iz ponude… BBC ozbiljno radi na edukaciji. Posle 10 godina, rezultat je da prosečan engleski

dom, zahvaljujući upornom ponavljanju npr serija tipa "kako da središ svoj stan", izgleda bolje nego prosečan srpski. EGO : Da li to znači da novac nije presudan, nego ono što nosiš u sebi, obrazovanje i kako pristupaš nekim stvarima? MD : Obrazovanje. Obrazovanje i kulturna politika. Kulturna politika mora da napravi kulturnu strategiju. EGO : Da li to znači da smo mi bili neiskreni svih ovih godina i da smo mogli, da smo više gledali te neke engleske serije, da budemo bliže evropskim vrednostima, a izabrali smo da eto sada gledamo turske serije i zadržavamo mentalitet Balkanaca? Da li velike televizije igraju na sigurno i podilaze većini? MD : Mislim da je prethodna vlast napravila teren ovoj, da dobije izbore. Da su se izborili kada je trebalo da se gej parada održava svake godine, mi ne bismo poslednjih godina imali to kao jednu od osnovnih tema. I ne bismo sada pričali o tome šta su porodične vrednosti, i ne bi nam Sulejman, koji ima harem bio OK obrazac, a da je Srbija, ako se ne varam, druga zemlja po broju zlostavljanih žena u Evropi... EGO : Dobro, to sa homoseksualcima, to je delikatna tema. Imao sam nekoliko razgovora na tu temu, tokom života, i nikada nisam uspeo da nađem pravu meru kako to treba da izgleda, a da ne ugrožava većinu... Mogli bismo sad da pričamo čitav dan o tome i bolje da preskočimo... MD : Nema o tome mnogo šta da se priča, stvari su užasno jednostavne. Kako te i kada te nešto ugrožava? Ako te ne ugrožavam, zašto ne bih imala svu slobodu ovog sveta? Šta bre koga briga s kim ja spavam, osim "žutu štampu"? EGO : Mislim da pitanje homoseksualizma nije samo pitanje šta ko radi kome u kući. Da homoseksualci to tretiraju kao pravo da u svojoj sobi ili u svom stanu rade šta žele, mislim da ih niko ne bi ugrožavao, jer to nije javno, to je njihova stvar. Nego se tu radi o nekim drugim slobodama i da je njih jako taško definisati i da je jako teško izmeriti reakciju kada ti u parku vidiš da se ljube dve osobe istog pola dok prolaziš sa decom. I kako to sad objasniti detetu? MD : Vidiš ja nisam vernik, ali mislim da je tako najlakše objasniti: ljubav ne bira oblik. Treba da volimo suštinu, a ne formu. Kao što se ja zaljubim u nekoga


www.ego-magazine.com

034/035 ko je ružan zato što se zaljubim u nešto što je iznutra. Zašto ne bi mogao da se zaljubiš u nešto što je iznutra, bez ozira kakav je pojavni oblik te osobe? Ne razumem... Evo sad sam se vratila iz Izraela, zemlje koja je s jedne strane nema uopšte sekularni brak, a sa druge strane gejevi ne samo da slobodno izražavaju svoja prava, nego su potpuno prihvaćeni od društva. Sestra mog zeta je lezbejka, ima svoju ženu, roditelji se druže, niko ništa ni od koga ne krije, rade na tome da dobiju dete... Mislim da je to jednostavno normalno. EGO : Ja ne poznajem nikog iz te populacije, niti sam znao da znam nekog ko je sa njima u kontaktu, a možda bi više informacija doprinelo boljem razumevanju? MD : Možda zato što imam ovo prezime, pa sam uvek gledana kao manjina, verovatno zato imam jak senzibilitet prema svim manjinama. Čini mi se da dokle god to ne postavimo kao temu, i homoseksualce, i Rome, i sve druge nacionalnosti, da svi imaju potpuno jednaka prava kao "regularni" Srbi, mislim da ne možemo da se izvučemo iz tog srednjovekovnog mita prema bici koja je izgubljena još 1389. godine... EGO : Kojim slojevima društva je potrebno obrazovanje? Čini mi se da postojeći sistem obrazovanja ne daje rezultate, mladi su sve manje zainteresovani, jer ne žele da se školuju za različite profesije, a da svi završe kao službenici. Promene su u svim oblastima toliko velike, a klasično obrazovnje ih ne prati. Time je najviše pogođena srednja klasa, koja odumire. Kome je potrebna kultura i obrazovanje: siromašnima, bogatima ili nekoj trećoj grupi ljudi? Da li se uopšte slažete sa ovakvim opservacijama? MD : Ne slažem se. Mislim - i slažem se i ne slažem se. Kad pričam o obrazovanju, ja ne govorim o obrazovnom sistemu. Mislim na edukaciju društva sistemom, društvenim uređenjem... Mislim na državu koja daje priliku svim slojevima društva da budu informisani o raznim temama, da saznaju razne stvari. Ne možeš nekoga ko ima 30 godina i nikada nije bio u pozorištu ili galeriji, da ga nateraš da mu to bude potreba. A ja iz svog najranijeg detinjstva pamtim odlaske u Muzej savreme umetnosti. Pamtim slike koje sam tamo videla. Pam

tim nešto što je na mene ostavilo utisak kada sam bila dete. Nešto što je kod mene razvilo interesovanja, taj neki kulturni začetak. Ne mislim da svi treba da budu doktori nauka. To je besmisleno. Mislim na opšte podizanje donjeg nivoa obrazovanja kod svih. Mi pri tome pričamo o Srbiji koja je funkcionalno nepismena. Ti prvo moraš da naučiš nekoga da čita i piše. Izgubili smo 25 godina i sad više ne postoji kulturna potreba. Tek treba da je razvijemo. A to ne možeš da uradiš preko noći. To je proces od 20, 30 godina. Zato je ova situacija toliko teška. Ne zbog novca, nego zbog toga što smo sad u tački gde se postavlja pitanje da li sve to uopšte ima smisla? Da li je bolje da potpuno odustaneš i da kažeš: "OK, nemamo kulturnu potrebu, hajde da batalimo kulturu u potpunosti!" Na žalost, mislim da ima mnogo onih koji bi se za to založili. Kao: "Hajde da i taj budžet od 0.62% prebacimo negde drugde." Mislim, kada imaš neobrazovane i nepismene ljude, mnogo je lakše njima vladati. EGO : To je interes svake vlasti? MD:To je pitanje. Eto demokratska vlast je izgubila izbore zato što se preigrala na tom polju. Ipak im je bilo potrebno biračko telo koje je obrazovanije od ovog koje je u ovom trenutku. Jednostavno, oni su pali na nekim vrednostima. Pali su na tome što je između centra i desno, Srbija izabrala desno. Zato što se svako siromaštvo, i materijalno i duhovno uvek lepi na velilke reči: pravdu, naciju, porodicu… EGO : Ovo nije prvi put da Demokratska stranka bude razočarenje... MD:Slažem se... Problem je što za sve ove godine, nije dobila ozbiljnu alternativu u korpusu vrednosti o kojima sada pričamo. EGO : Da li kod nas postoji razlika između kulture, umetnosti i zabave, ili je sve zabava? MD : Naravno. Ali je i oni koji se bave kulturom nekada ne vide. Na primer, proslava Nove godine pripada budžetu kulture, a potpuno je jasno da je u ovom sadašnjem sistemu to isključivo zabava. Ako bi to prebacili na kulturu, pa umesto Tap 011, Bajonea ili Galije, imali na primer, koncerte klasične muzike, bilo bi zanimljivo videti kako na to reaguju horde mladih koji izađu na ulice na doček.

EGO : Kažu da Srbiju oko Nove godine poseti 15 hiljada gostiju, a da Beč istimpovodom poseti između 150 i 350 hiljada ljudi koji slušaju, između ostalog, i tu "klasičnu" muziku. Da li mi samo ne znamo da primenimo taj model u kojem klasična muzika dominira? Gde je tu problem? MD : Problem su ljudi koji o tome odlučuju. Nije najveći problem budžet od 0,62%, nego to što to gotovo nikome nije smetalo. Osim kod jedne jako male grupe ljudi, u Parlamentu, koji ipak predstavlja narod, ne postoji svest da je to jako važno. Mislim, ako Parlament, bilo gradski ili republički, izglasa da nema para za otkup knjiga za biblioteke, to znači da ni oni, ni njihova deca nisu korisnici biblioteka. Da jesu, borili bi se. EGO : Kako da zainteresuju narod, ako sami nemaju potrebu za kulturom? U Francuskoj, ministar mora da potvrdi poznavanje mnogih oblasti opšte kulture polaganjem testova... Osamdesetih je još uvek opstajao kulturno-umetnički program koji je zadovoljavao potrebe tadašnje omladine. Danas mladi žive u ekstremnijim uslovima, konzumiraju narkotike i obilaze splavove, bez ikakve ideje da slobodno vreme ne koriste samo za "zabavu". Kako bi danas izgledao kulturno-umetnički program koji bi popravio opšte stanje u društvu? MD : Ljudi koji su danas omladina su rođeni u najgore vreme. To su te "propuštene generacije". Mi sada vodimo rovovsku borbu za svakog čoveka. Ne šalim se, ozbiljna sam. Ovo nije ozlojađenost kulturnog radnika. To mora da bude, i jeste, pitanje državne politike. Ako država ne postavi kulturni model, strategiju, ako ne počne da ulaže u obrazovanje onda ćemo da se borimo da jednog po jednog mladog čoveka regrutujemo i prevlačimo na stranu nečega što je nama bilo normalno kad smo bili mladi. Kulturna ponuda u gradu i kultura koju mi zastupamo nije beznačajna i nije mala. Prošle nedelje smo imali koncerte Duška Gojkovića, KC Grad svaki dan ima neki program, Festival autorskog filma... To su sve događaji koji su sasvim lepo posećeni. Ove godine Oktobarski salon je imao 12.000. To je super broj u svetskim razmerama, za taj tip izložbe. Mi nismo MOMA. EGO : Ali u vezi sa Oktobarskim sa


036/037

www.ego-magazine.com lonom se desila jedna čudna stvar: u štampanim medijima su se povodom izložbe pojavile vrlo neprijateljske, mogu reći "ružne" kritike. Ja sam se tokom dve posete dugo zadržao proučavajući radove i nisam uspeo da utvrdim nijedan negativni aspekt tog događaja. Možda zato što sam ove godine putovao po Evropi češće nego inače, pa sam imao i više prilike da poredim iz ličnog iskustva... ne razumem zašto neki kulturni radnici, zarad sasvim individualnih interesa, ruše i ovo malo entuzijazma da se održi renome manifestacije koja predstavlja kulturni identitet zajednice? MD : To je u svakoj profesiji tako, tako je i u arhitekturi, tako je i u umetnosti. Postoje interesne grupe koje su iz nekih različitih estetsko-moralno-vrednosnih sistema. Oni jedni drugima "podmeću nogu", "guraju laktovima"... To je deo posla i kad si u tome, pratiš, i vidiš da su to tri imena sa jedne strane i tri imena sa druge strane, i to je sve. Mislim da je svaka reakcija dobra. Za mene, kao nekog ko je organizator Oktobarskog salona, važno je da ga što više ljudi vidi. Potpuno je legitimno da neko kaže da mu je to skroz bez veze. Samo je važno da dođemo na nivo da se to obrazloži: "Bez veze mi je zbog toga, toga i toga, ili super mi je zbog toga i toga". Vizuelna umetnost je jezik koji se uči kao i svaki drugi jezik. Ja sam arhitekta, imam formalno obrazovanje, ali volim umetnost i išla sam, idem na izložbe, pa učim da čitam taj jezik. Na primer, jezik muzike ne umem da pročitam. Mogu da prepoznam nešto što je vrhunsko, na šta reaguješ intuitivno. Zato kažem, treba posećivati događaje, tako se uči. Da se vratim na tvoje pitanje o obrazovanju - bez obzira na to što je taj sistem školstva staromodan i što proizvodi činovnike, nas je učio da mislimo. I koliko god da su te informacije "koliko kilograma kikirikija proizvodi Makedonija" potpuno nebitne, taj sistem nas je učio gde da tražimo podatke i naučili smo kako da ih koristimo. Sada možeš da ukucaš nešto na Google i kao nešto si dobio. Šta si dobio? Kakva je to informacija? Koja je relevantnost tih podataka? Ko ih piše? Ko ih je proverio? Ja sam provela dve godine u nastavi i kad mi studenti napišu u referencama to "www"... Cool... Ali, da li si jednu knjigu pročitao? Neka

ko postoji devalvacija svega. Menise činida je najvažnije, u stvari, razvijati stavove. Možda se ne slažemo, ali hajde da razgovaramo. Da napravimo korak dalje. Potpuno je legitimno da smo na različitim stranama, samo da možemo da obrazložimo i jedne i druge argumente. EGO : Da li postoji nekakva ideja, pa makar i utopijska, koja bi ovaj voz u kome sedimo, mogla da preusmeri u drugom pravcu? Ljudima su i ranije saopštavane velike ideje, koje su sledili kao neku "svetlost na kraju tunela"... MD : Ne znam kako ću sad da zvučim. Jednima kao komunista, drugima kao kapitalista, ali, ja verujem u rad. Mislim da mora mnogo da se radi. I da postavljaš neke dostižne ciljeve, male ciljeve, da bi mogao povremeno da se raduješ svojim uspesima. I da valorizuješ svoje neuspehe. Stalno postavljam sebi pitanje: ima li sve ovo smisla? Tu mislim na moj angažman u instituciji. Ja bih isto radila i da sam van institucije. Pitanje je gde mogu više da delujem. I ja to pitam sebe svaki dan. Ne znam, stvarno ne znam... Kad se okrenem se iza sebe, čini mi se da sam nešto uradila. A sa druge strane, odmaknem se i shvatim da u malo širem kontekstu to ne znači ama baš ništa. Ako država, odnosno grad, ne mogu da sprovedu reformu, taj voz ne može da se preusmeri. EGO : Zašto se toliko govori o raznim reformama, kada ljudi na vlasti - koji bi trebalo da ih izvrše, nemaju interesa da ih sprovode? Kakva nesreća treba da se desi, pa da dođe do ozbiljnih promena? Island je uspeo da preokrene stanje u društvu običnim referendumom, hapšenjem odgovornih i odbijanjem da plati dugove za koje nije odgovoran. Postoji li nešto što bi moglo da motiviše ljude da nateraju političare da rade u korist naroda? Pre svega mislim na kulturu. MD : Teško. Mislim da je to jako teško... Reforma nije u interesu vlasti, zato što će onaj ko je sprovede izgubiti izbore. Reforma mora da podrazumeva smanjenje broja radnih mesta, mora da podrazumeva drugi model Zakona o radu. Potpuno je nenormalno da se zaposliš jednom i tu ostaneš zauvek. Ja se često osećam u Kulturnom centru, koji je jedna od najboljih institucija, sa kavlitetnim ljudima, kao da sam ušla u seriju "Bolji život". Bukvalno... Ogromna odgovornost

je na sindikatima, ali mislim da sindikati užasno zloupotrebljavaju svoje pozicije. Umesto da se bore za prava radnika, oni štite neradnike. Kada bi sindikati preuzeli odgovornost ,to bi značilo da se bore da zaštitite radnike u procesu tranziciji, a ne da blokiraju promene. EGO : Da li je potrebno da se pojavi neka nova vrsta umetničkih dela koja bi bila šire prihvaćena i koja bi pobudila pažnju političarima? Da li danas dominiraju dela koja su jasna samo uže stručnoj javnosti, a ne široj društvanoj zajednici? Vraćam se na "neobične" komentare koji su pratili Oktobarski salon - na koliko različitih načina se tumače eksponati i koliko su jasne poruke koje šalju? MD : Kao što sam već rekla, umetnost je, bez obzira o kojoj vrsti umetnosti pričamo, jezik. Jezik koji se uči. Da li je potrebno predznanje? Predznanje je poželjno. Međutim, i ja, kada gledam umetnost, kada je konzumiram, prvo reagujem intuitivno. Kada me nešto privuče, onda se tome vratim, onda čitam, istražujem... Verujem da je umetnost najprogresivniji deo društva. Zato ne možeš da joj postaviš granice i ne možeš da usmeriš put umetnosti. Ona će uvek naći svoj put. Neki pravci će naći svoj put, neki delovi će naći put. Neki će biti komercijalni, neki će biti lakši za prihvatanje od strane široke publike, neki će biti to danas, neki će biti za šest godina. Mislim da je kvalitet umetnosti upravo u progresivnosti koju ne možeš da trasiraš kao nekakvu državnu politiku. I zato ona možda njima nije važna. I zato je ona jedna od retkih oblasti, kao i svi intelektualci... To je onaj mali deo koji reaguje na društvo, pa onda to vraća nazad. Ali promišljeno, kritički. EGO : Da li bi seks mogao da spase kulturu, budući da godinama spašava advertajzing? Ima li bilo kakve kulture u takvom konceptu u kojem su nagoni iznad ideala? Imala sam takav razgovor sa Nebojšom Babićem. On radi kampanje za Filharmoniju. I ja razumem sve to. To očigledno "radi". Ali, lično, ne bih volela da u tome učestvujem. Seks jako važan za umetnost, potpuno iz drugog ugla. Više seksa, generalno, bi učinilo srećnijim ljude u svim sferama društva. Više seksa


www.ego-magazine.com

038/039 veliki broj projekata koji su finansirani, a da pri tome ni "običan svet" ni takozvani srednji sloj nema korist od takvih akcija. Kakva ponuda kulture je potrebnija? MD : Mislim da je "intelektualna elita" precenjen pojam, zato što se intelektualna elita smanjuje. Obrazovanje fali u svim poljima, na svim nivoima. Druga stvar je - ne može intelektualna elita suštinski da promeni stvari, ako se ne bavi politikom. Politika je takva da pošten čovek ne želi u tome da učestvuje, jer što si odmah prinuđen da odustaneš od sebe. Kada uđeš u politiku i kada uđeš u partiju, postoje pravila igre. Ako se igramo demokratije, većina odlučuje, i bez obzira da li se slažeš, treba da staneš iza toga. Pristaneš da budeš vojnik. Zato ja neću da uđem ni u jednu partiju. Zato što nisam u stanju da stanem iza nečega, ako se ne slažem. Ne mogu da promovišem ono sa čime se ne slažem. Lakše mi je da se sklonim. I tu je problem. Intelektualci su po definiciji misleća bića, nekako su jedinke, a ne grupa. Jako je teško da se nađe konsenzus oko toga šta nam je potrebno, ili kojim putem treba da se ide. Na kraju, ljudi izaberu da se bave svojim malim životima. Kao: "Zašto bih se uložio?... " Đinđić je dao život za promene. Sada je to besmislenije nego ikada do sada. EGO : Poznati režiser Emir Kusturica je napravio zaista interesantan ekonomski model, koji ga čini nezavisnim u svakom smislu. Da li bi i drugi umetnici trebalo da naprave sličan angažman i da svojim radom obezbede umetničku slobodu iz koje bi pravili beskompromisna dela? Da imaju svoju ekonomiju... MD : Nadam se da ovo nije poslednje pitanje? Jer, ne bih želela da završimo sa Kusturicom... To jeste jedan model koji je uspešan, ali ja bih rekla da je on u velikoj meri korupcijski model. Prema autoru imam poštovanje, kao što imam poštovanja prema svakom radu, a Emir Kusturica je veliki radnik. I imam poštovanje prema toma što je uspeo da svoje lične i svoje političke i sve svoje agende zaokruži tako da donose novac i da on uspeva da proizvodi iz toga svoju doktrinu. To je pravi primer kreativne industrije. Nije neki koji bih odabrala, ali jeste uspešan primer. Postoje takvi primeri i na ovoj strani scene, najveći broj umetnika zapravo radi još nešto. To

je dobro za državu, kulturu, kreativne industrije, ali ne za umetnost. Kada imatd nevni posao, u kojoj god meri on bio povezan sa umetnošću, vi ne možete da date svoj maksimum. Prosto vas troše druge stvari. Meni lično najviše fali kreativni rad i nisam sigurna da je za mene bila pametna odluka da budem menadžer, zato što sam na privatnom planu izgubila razne stvari koje su mi bile važne. EGO : Da li to znači da ćete se vratiti radu u magazinu? MD : Magazin je jedna od najlepših faza mog života, zaista... Naročito kada je štampan, u papirnom izdanju. Bilo mi je važno da to što je unutra bude dovoljno kvalitetno da bude vredno sečenja šume. EGO : A kako bi opisala svoj ego, svoj lični koncept, svoj pristup radu? MD : Intuitivno. Imaš mozak - racio, pa imaš srce – emocije... Ali, ja uvek odluke donosim stomakom – intuitivno. Najčešće ne umem da obrazložim u tom trenutku, ali uvek nepogrešivo osećam šta je ispravno čak i kada je teže… Imam sreću i nesreću u isto vreme, da me razne stvari zanimaju. Nesreću da me najčešće ne drže dugo, da sam u mnogim stvarima površna, ali to mi čini, na ličnom planu, život uzbudljivijim, zato što se ne bojim, volim da probam razne stvari... Jedini strah koji imam je strah od straha. Da ću početi da se plašim za šta god, egzistenciju, da ostanem sama. Kada to osetim, obično uništim to što imam. Ne znam da li bih to preporučila. Ali sa druge strane, sloboda zaista nema cenu. EGO : Postoji toliko kvalitetnih ljudi koji uopšte nisu prisutni u medijima, koji nisu eksploatisani... MD : Naravno! Uvek je bilo tako. Oduvek. Postoji i ta "druga" i "treća" Srbija... i "peti" Beograd... To sve postoji... Samo im treba dati prostor!

,,

VIDIŠ JA NISAM VERNIK, ALI MISLIM DA JE TAKO NAJLAKŠE OBJASNITI : LJUBAV NE BIRA OBLIK. TREBA DA VOLIMO SUŠTINU, A NE FORMU. KAO ŠTO SE JA ZALJUBIM U NEKOG KO JE RUŽAN, ZATO ŠTO SE ZALJUBIM U NEŠTO ŠTO DOLAZI IZNUTRA.

,,

pomoglo bi svim individuama da se bolje osećaju i bolje izraze. Bilo bi manje frustracije. Ali, to je opet povezano sa politikom. Ratovi i siromaštvo učinili su mnoge muškarace nefunkcionalnim. I onda se vrtiš u krugu... Seks je potencija, a svaka potencija rađa drugu potenciju. Seks je zdrava stvar. A korišćenje seksa u svrhe advertajzinga? Mene to, kako bih rekla, mene to "ne radi". EGO : Da produbimo temu: "nagon iznad ideala". Da li umetnost bez ideala može da postoji? Ako su potrebe na nivou nagona, onda idealizam ne dolazi do izražaja. A ako ima previše idealizma, gase se nagoni... MD : Mislim da ne može da se isključi ni jedno ni drugo. Ljudi su različiti. Neki više rade glavom, drugi stomakom. To je i u umetnosti i u drugim oblastima tako. Neko izabere da se bavi umetnošću, da bi kroz umetnost rekao poruke koje su mu politički važne, drugi, opet, ne može da radi ništa drugo, jer ima potrebu. Mislim da ne mogu da se prave takve podele. EGO : U svom video eseju, rekla si da mladi ljudi moraju da vole ono što rade, da moraju puno da rade, da veruju u to i da će na kraju sve to doneti uspeh u životu. Kakav je tvoj komentar na činjenicu da su neki "zavoleli turbofolk" i da smo sada tu gde smo? Nisam rekla mladi ljudi, nego ljudi. Ako se opet sad vratimo na to šta je "dobar život", na taj početak, "dobar život" je, lično zadovoljstvo. A na lično zadovoljstvo utiču razni segmenti života. Posao je jedan od važnih segmenata, jer provodimo mnogo vremena na poslu. I tu frustraciju, ili sreću, prenosimo posle kući. Mislim da je izuzetno važno raditi nešto što te interesuje, zato što će to delovati na različitim nivoima - ako imaš zadovoljstvo od toga, ako imaš neku satisfakciju, to te čini potentnijim u drugim oblastima. I obrnuto. Ja ću se boriti za jedan model i ono u šta ja verujem. Ali, nisam fašista u tom smislu i mislim da svako treba da se bori za ono u šta veruje. To je onda tržište. Nemam tu isključivost prema drugim opcijama. Mislim da je kao princip užasno važno da ljudi počnu da se bore za sebe. EGO : Zašto intelektualna elita nema rešenje za nagomilane društvene probleme, već se neprekidno oglašava vapajima za novim izvorima novca? Postoji


www.ego-magazine.com

040/041

I N T E R V J U

ALEKSANDAR GLIGORIJEVIĆ ALEKSANDAR GLIGORIJEVIĆ ROĐEN JE U BEOGRADU 1962 GODINE. U LOS ANĐELES SE PRESELIO 1991, GDE JE DIPLOMIRAO NA KOLEDŽU SANTA MONIKA.OD TADA DO DANAS, IZLAGAO JE NA MNOGIM SAMOSTALNIM I GRUPNIM IZLOŽBAMA U SAD, ŠVAJCARSKOJ I SRBIJI.

,,

NA KOJIM IDEJAMA POČIVAJU KREACIJE TVOJIH SKULPTURA? SUŠTINA JE DA SE UVEK IZNOVA NAĐE NOVI I UPEČATLJIVI IDENTITET U ČISTOJ SKULPTURALNOSTI.ODNOSNO- IDEJA JE KOMBINOVANJE FORMI OD RAZNORODNIH ELEMENATA U JEDNU FIGURATIVNU CELINU.

,,

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs


042/043

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

044/045 prekomponovanje mašinskih elemenata u sopstveni umetnički stil, uvedem jednu duhovnu nadoknadu za poreklo te vrste otuđenja. EGO : Govore li tvoje skulpture nekim jezikom, jezikom mašina, ispuštajući zvukove kada vetar struji kraj njih? AG : Ne. Moje skulpture ne govore jezikom mašina. One emituju informaciju o svom poreklu i daljoj transformaciji. EGO : Posmatrajući ovih nekoliko

,,

EGO : Na kojim idejama počivaju kreacije tvojih skulptura? AG : Suština je da se uvek iznova nađe novi i upečatljivi identitet u čistoj skulpturalnosti. Odnosno – ideja je kombinovanje formi od raznorodnih elemenata u jednu figurativnu celinu. EGO : Kako teče proces transformacije delova aviona u skulpturu? AG : Proces je vrlo težak, ali je i veoma izazovan. Težak je zbog visoke i specifične tehnologije avionske industrije koja zahteva asistenciju struke. Dakle, materijali su komplikovani za obradu, tako da je potreban specifičan prilaz, ali i određeni alati. Idejna rešenja su, takođe, svojevrstan izazov, budući da avionski imidži imaju visok nivo prepoznatljivosti i nije ih lako neutralisati i prevesti na jezik likovne umetnosti, u čistu apstraktnu figuraciju. EGO : Da li je to što koristiš gotove elemente koje je proizvela avio-industrija ograničavajuće za tvoj rad ili u tome vidiš neke prednosti? AG : Nije ograničavajuce, ali je visoko zahtevno i traži određenu odgovornost prema tako tehnološki i formalno oblikovanim delovima. Prednost je u tome što nisu dostupni svakome i što pružaju jednu vrstu ekskluziviteta u komunkaciji sa publikom. EGO : Da li se ovaj umetnički postupak može nazvati “ready-made”? AG : Ne. Moje skulpture su sastavljene od ready-made delova, ali u konačnoj kompoziciji oni kao takvi više nisu prepoznatljivi i bitni. EGO : Ima li neke metafore u tvojim delima? AG : Ne. Ja ne težim metaforama i simbolima. Čak od njih i bežim u svojim radovima. Ali, ponekad ljudi tumače moje radove na taj način. Interesantno je to što ljudi opažaju moje skulpture na razne načine i, često, jednu istu skulpturu tumače i imenuju različito. EGO : Da li se tvoj rad može razumeti kao preispitivanje egzistencije odbačenih elemenata? AG : Da. Njihova prethodna, egzistencijalna funkcija je odbačena. Oni su prešli iz funkcionalne egzistencije u estetskoumetničku egzistenciju. Dakle, prošli kroz jedan metafizički proces. Kada se idealizuje mašina, ona dovodi do otuđenja čoveka, a ja pokušavam da kroz

EGO : DA LI SU TVOJE SKULPTURE ZNAKOVI U PROSTORU KOJE NAM NEŠTO PORUČUJU? AG: NISU ZNAKOVI U PROSTORU.ONE SU SAME PROSTOR ZA SEBE.MOJE SKULPTURE IMAJU SVOJ SOPSTVENI DOMINION ALI MOGU BITI KOMPATIBILNE I INKORPORIRATI SE U RAZNOVRSNE I NAJRAZLIČITIJE PROSTORE.TO MOGU BITI STROGO MINIMALISTIČKI ENTERIJERI, PUSTINJE KAO SIMBOLI PRAZNINA ALI I RAZNI PRIRODNI EKSTERIJERI U KOJIMA SAM VIŠE PUTA IZLAGAO, POPUT RESAVSKE PEĆINE I ĐAVOLJE VAROŠI.

,,

skulptura iz tvog novijeg opusa, može se primetiti da obrađuješ različite teme. Kako ti uspeva da stalno iznova pronalaziš nove koncepte i da delovima aviona daš novi život? AG : Pa talentovan sam. EGO : Postoje li određeni principi za sjedinjavanje različitih geometrija i na koji način se ostvaruju veze između njih? AG : Recept za imaginaciju ne postoji. Ali, postoje zakoni fizike i harmonija koji, kada se dovedu u stabilni nered, stvar čine interesantnom. EGO : Da li su tvoje skulpture znakovi u prostoru koji nam nešto poručuju? AG : Nisu znakovi u prostoru. One su same prostor za sebe. Moje skulpture imaju svoj sopstveni prostorni dominion, ali mogu biti kompatibilne i inkorporirati se u raznovrsne i najrazličitije prostore. To mogu biti strogo minimalistički enterijeri, pustinje kao simboli praznina, ali i razni prirodni eksterijeri u kojima sam više puta izlagao, poput Resavske pećine i Đavolje varoši. EGO : Koliko je važan crtež za tvoj proces kreiranja? AG : Nema crteža. One se rađaju direktno iz glave i sklapaju se modularno jedan na jedan. Upravo je kod mene i prevagnuo ovakav postupak, jer nema skice i prethodnih promišljanja. EGO : Ono što zaista fascinira kod tvojih skulptura je to što one izgledaju kao da imaju neku upotrebnu funkciji, da pucaju, govore ili da lete. Da li one pomalo liče na mašine od kojih će nastati terminatori? AG : Zavisno od toga kako ih ko pročita. Svaka od mojih skulptura ima slobodu i individualni izraz. One pripadaju samo svom svetu čiste umetnosti. EGO : Kakve emocije te obuzimaju dok smišljaš kako da uklopiš sve te različite oblike? AG : Smišljanje je intelektualni proces koji zauzima dosta moje ram memorije i ne ostaje mesta za emocije. One se javljaju tek kada delo bude gotovo i kada ja stupam sa njim u emotivni odnos. EGO : Kako bi opisao svoj EGO (lični koncept)? Moj ego je vlastita pokretačka snaga moje ličnosti. EGO :Istok ili zapad, kome bi radije ponudio svoje skulpture? AG :Ko mi da bolje uslove.


046/047

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

048/049 I N T E R V J U

JELENA SVETLANA PROKOVIĆ MODA, POZORIŠTE, DIVE I ROKERI, FILM,... INSPIRISANE NA MNOGO NAČINA, ONE NE KREIRAJU MODELE ZA REVIJE, ONE IZRAŽAVAJU STAV KROZ KONCEPT, A OVAKO TO OPISUJU DRUGI: „INTELIGENCIJA SA KARAKTEROM“,, „DOVOLJNO ALTERNATIVNE DA PRIVUKU MODNO INFORMISANE I DOVOLJNO MEKE I U DETALJU SVEDENE...“ NJIH DVE STVARAJU KAO JEDNO BIĆE, ODUVEK. POVODOM DVODECENIJSKOG JUBILEJA BRENDA KOJI POTPISUJU INICIJALIMA, POTPUNO SMIRENO, SVEGA PAR SATI UOČI REVIJE, ODGOVARALE SU NA PITANJA I ISTOVREMENO: KOMUNICIRALE SA OSOBLJEM PODRŠKE KOJE JE RADILO TONSKE I PROBE SVETLA, BIRALE NIJANSE PLAVE ZA ŠMINKU, ODMERAVALE VISINU KADRA PREMA ČELU PISTE... U EKSKLUZIVNOM INTERVJUU ZA „EGO“ OBRAZLAŽU KAKO KREIRAJU U SADEJSTVU.

razgovor vodila Dostana Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs

EGO: da li postoji nešto što je za vas karakteristično od samog začetka ? SP: oduvek smo znale šta hoćemo! JP: još od malih nogu. SP: to veoma dobro znaju naši roditelji... JP: ta simbioza se stvorila odmah, još od malih nogu, u najranijem detinjstvu, između nas dve. SP: znale smo da ćemo sve raditi zajedno. I sami naši roditelji se sa raznim stvarima nisu slagali, ili su se slagali, ali su nas uvek podržavali, bez obzira. Nas dve bi uvek izgurale ono što mi hoćemo. EGO: da li je iz te primarne porodice poteklo uverenje da je vredno trajati, istrajavati, a ne uspeh po svaku cenu, tkz. “instant uspeh”? SP: iz porodice smo ponele sigurnost! Mi nikada nismo imale strah ni od jednog projekta, ni od čega što smo trebale da uradimo. Roditelji su nam usadili sigurnost. Učili su nas da uvek treba da stojiš iza toga što misliš, bilo da je “ispravno” ili “ne-ispravno”, ako ti tako misliš, i u svemu tome si pošten i iskren, ne treba da te bude strah! EGO: sestre Proković, inžinjer arhitekture ( SP ) i kostimografkinja ( JP ), predstavile su se Beogradu, kao tim, kada i kako? SP: brend „ JSP“ je nastao prvom revijom pre 20 godina, to je bila kolekcija koja je, naravno, obuhvatala i odeću ali je akcenat bio na kapama i šeširima. EGO: zašto je akcenat bio na šeširima? JP: zato što je modni dodatak, styling, kod nas važan koliko i sam odevni predmet. EGO: gde su stvari sa revija, za one koji žele da nose jasno, avangardno, inventivno i kvalitetno iskazan stav? SP: poslednjih deset godina, zajedno sa Danijelom Biškup, imamo radnju koja nosi ime “Identity “. U njoj možete pronaći i brend JSP ( naziv čine naši inicijali ) i brend LILU ( obuća ). EGO: ko su vaši „junaci“? likovi ulice ( moda ), likovi scene ( kostim )? SP: dok stvaramo, nemamo u glavi neki specifičan lik žene kojoj je to namenjeno. Trudimo se da naše stvari budu nosive, ali da uvek imaju i identitet. EGO: kostim nije samo „haljina“, odelo na sceni, zanatski izrađena garderoba koja se razvija sa likom kroz scene... tako i haljina kao deo kolekcije, poput umetničkog dela stupa u interakciju sa

publikom? SP: vrlo je zanimljivo sledeće - kada radiš Kolekciju, uradiš kompletan stajling, definišeš kako se kreacija nosi, a posle se sa tim susretneš na ulici: nas dve često budemo prijatno iznenađene kako to žene kombinuju, kakav život imaju naše ideje na sceni grada... EGO: da li na realizaciju ideja utiče promenljivo tržište materijala?... šta je prvo u procesu stvaranja: prvo definišete dominantnu boju, teksturu?... SP: to što nas zanima nije vezano ni za kroj, ni formu, ni boju pojedinačno. To je KONCEPT koji mi želimo da pokažemo... JP: ta prva slika je i završna slika na reviji... SP: to su, primera radi, bili filmovi: Bela Lugoši filmovi, film Mad Max, Red Head,... tako revije i nose nazive – svaka kolekcija je ideja na osnovu teme. Odatle se nadograđuje: krojevi, izbor boja, materijala, tekstura... na osnovu toga se stvara čitav događaj. JP: sloj po sloj se dodaje do završne slike. EGO: prepoznatljiv rukopis, kostimografski uobličen: urbano, vojnički strogo a „pomereno“, klasičan kroj uz naglašen stajling i originalnost... kako teče proces izrade krojeva?... SP: mi smo samouke, same modelujemo, same pravimo krojeve, vrlo retko imamo pomoć... od detinjstva smo u svetu krojenja i šivenja pošto nam je baka bila profesionalna šnajderka uz čiju pomoć smo i realizovale svoju prvu kolekciju. JP: naša „nana“ nas je uvela u osnove krojenja, potom sam ja na fakultetu imala predmet kroz koji smo upoznale dve škole, dva glavna principa: francuski sve se radi na modelu ili lutki, i nemački – uglavnom se sve crta na papiru... zanimljivo je da prilikom izrade prototipa za kolekciju, Svetlana uglavnom primenjuje nemački, a ja francuski princip. EGO: da li imate svoj “fit – model”? SP: dok je Sanja Lukjančenko živela u Srbiji, ona je bila naš „fit model“... EGO: vi ste vrlo precizne u definisanju koncepta, a kako je sa realizacijom? kažete da je ta vaša prva slika jednaka završnoj? SP: to uslojavanje krene na jednu, pa na drugu stranu... u međuvremenu se ta slika razvija, ali Ideja ostaje ista, nepromenjena. EGO: uvek navedete sve saradnike koji su

učestvovali u realizaciji revija, mnoga imena se ponavljaju: Aleksandar Kujučev – fotogradije, Srđan Šveljo – muzika, Srđan Ćešić – video, Obrad Ćešić – direktor fotografije, Danijela Biškup – obuća, Danijela Rajović, Marko Nikolić – šminka... nakit od skora Urška Habijan? SP: Urška samo jednom, obično smo nakit same radile, jer je nakit apsolutno sastavni deo, nema funkciju nečega što se „stavi na“, nakit ponekad prožima model... sad smo sarađivale sa njom, sve zavisi od toga da li „naletimo na autora“... za kolekcuju „Mechanic“ nakit je uradio vajar Marko Ladjusic ,a za kolekciju „Mad Max“ autor nakita je Tanja Nikolić Čičanović. EGO: a frizura išminka, nisu stalni saradnici?: SP: oni su se menjali, zato što su ti ljudi radili ili nisu radili u tom trenutku. Kada su manifestacije poput Fashion Week-a ( uspešna saradnja sa modnim studiom „Click“ ) dobijemo timove, te ponekad i sa tim ljudima ostvarimo saradnju i nakon nedelje mode... JP: u Sloveniji smo stekle novi tim saradnika: za make-up Anu Lazovski, a za oblikovanje kose “Mare Dresura frizure”. Oni su nam se prestavili na reviji “Redhead” na Fashion Week-u. EGO: dakle, uspostavile ste „dugogodišnje veze“ sa autorima iz drugih oblasti, kako upravljate sa toliko kreativne energije na jednom projektu, kada je u pitanju vaš koncept, ima li sukoba? JP: nas dve smo „naviknute na tim“, jer smo oduvek tim... SP: ... nas dve smo taj najmanji tim... JP: ... iz tog stajališta polazimo dalje prema ljudima koje angažujemo za određene segmente potrebne za ostvarenje koncepta... SP: ... a ponavljaju se imena onih autora sa kojima smo na „istim talasnim dužinama“. Oni razumeju šta mi hoćemo, a mi znamo šta od njih možemo da dobijemo – a to je da našu Ideju nadograde, da dodaju nešto svoje. To „timski“ se razvilo tokom kreiranja stajlinga. Nas dve smo na tom polju puno radile, sa različitim ljudima, timovima i različitim zahtevima. JP: svi delimo tu zajedničku ideju. I tako funkcioniše i veliki i mali tim... sa nekima smo uspostavile dugoročnu saradnju


050/051

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

052/053 jer verujemo jedni drugima, dopada nam se način na koji razmišljaju. EGO: „kako vam to uspeva?“ na koji način postižete to jednoglasje, tu preciznost iznošenja stava kada ste vas dve - dve? To su dva stava...? SP: stvar osećaja. Evo kako to funkcioniše - ako nas dve odvojeno pitaš: „da li će ovo da joj se dopadne?“, istovremeno ćemo obe da ti odgovorimo sa „da“ ili sa „ne“ i tu nema dileme. I mi to znamo. Doduše, dešava se, retko, da postoji dilema da li da to ostvarimo baš kao što smo prvobitno zamislile. JP: lutamo i mi, ali u jednom trenutku pojavi se ta zajdnička vizija, slika, „klik“ u glavi. SP: kada se fokusiraš na ideju, ideš ka rešenju i dođe taj tren u kome nam se nešto konačno dopada... Neophodno je da veruješ u ono što si zamislio i da imaš dovoljno upornosti da to i izvedeš,da imaš dobre saradnike kojima veruješ. EGO: ali, kakav je to proces sada, kada ste u dva grada, da li prosleđujete skice elektronski ili? JP: ima i toga, čujemo se dosta često, na telefonskoj smo vezi, šaljemo email-ove... SP: nas dve smo i inače dosta „vezane“, ne samo zato što smo sestre, nego smo kao dva dela jedne ličnosti. Funkcionišemo tako, zajedno, iako smo na dva mesta. Ispostavilo se da to što smo fizički razdvojene uopšte nije otežavajuća okolnost. EGO: koliko vam je bitna muzika? SP: muzika nam je jako bitna i uvek se nadovezuje na koncept revije. EGO: da li tu muziku slušate i dok je koncept u razradi? JP: ponekad, ali ne uvek. EGO: mislim na to da li je ono što ste slušale dok ste stvarale kao deo atmosfere utkan i u revije? SP: ne, ne, ne... to kako nama „dođe ideja“, to uopšte nije nešto logično, niti je povezano sa muzikom ili... ja, na primer, najbolje razmišljam dok koračam ulicom. Ustajem rano i vrlo rano počinjem sa radom. i u tom periodu najjasnije razmišljam. Mnoge ideje su mi tada „pale na pamet“. Takođe, ista stvar se odvija tokom vožnje, ukoliko me neko vozi, ja sam isključena iz tog trenutka i svašta „pokupim uz put“... nas dve nikad nemamo prazan papir ispred sebe, pa da kažemo: „ooo, šta ćemo sad?“. Ne. Tako se ne „smišljaju stvari“... to „Nešto“ ti

nekada „klikne“, možda je neko nešto nekada rekao, možda si nekada nešto „uhvatio“, „prošlo ti je kroz glavu“, možda si video film... dakle, nešto si video i u tom trenutku te je zaintrigiralo, i možda ćeš to uskoro, a možda tek kroz pet godina to da ti se vrati i da od toga nastane neki novi projekat.

lom poput palog anđela, daje im kredite,i sve veći broj aktera na sceni se zadužuje... JP: da, to jeste neka stigma, upadljivo obeležavanje bojom, komadom odeće... žuta, žuta boja cipelica spram sive game. Sivilom se otvara zaplet... sve na sceni počinje u valerima sive. Boje. Stilizacija. EGO: u Sloveniji je sve bolje organizovano jer je standard viši, uslovi su bolji, a predstave povezane sa evropskim trendovima, bliske Nemačkom teatru... da li se JP:LUTAMO I MI, ALI U JEDprilagođavate tržištu ili? NOM TRENUTKU POJAVI SE TA JP: da, tamo neguju taj „nemački stil“, ali ZAJEDNIČKA VIZIJA, SLIKA, “KLIK” se to meni i LIČNO dopada... sve je vrlo U GLAVI promišljeno. Sve što je vezano za vizueSP : KADA SE FOKUSIRAŠ NA IDEJU, lno – scenografija, svetlo, kostim, vezano IDEŠ KA REŠENJU I DOĐE TAJ TREN je za primenu novih tehnologija... U KOME NAM SE NEŠTO DOPADA..... EGO: dakle – svedenost dekora na sceni, NEOPHODNO JE DA VERUJEŠ U kostima, to nije SAMO posledica „manONO ŠTO SI ZAMISLIO I DA IMAŠ jih ulaganja u kulturu“? DOVOLJNO UPORNOSTI DA TO JP: ne, savremeno pozorište je nešto IZVEDEŠ, DA IMAŠ DOBRE SARADpotpuno drugo, ono koristi nove NIKE KOJIMA VERUJEŠ. tehnologije, svi ti „high tech“ materijali, video art, sve te nove stvari su u funkciji dramske priče. To je fantastičan spoj tradicije i modernog. Upravo ta komuEGO: „Funeral Fashion Show – Tailors nikacija sa današnjim je neophodna. of the World“: scenom defiluju gospodari Pozorište komunicira sa nama, bilo da je sopstvenog imidža i propagande, Oni koji u pitanju Šekspir, neki savremeni ausu pažljivim dizajniranjem izigrali smrttor ili angažovani politički tekst. Šta ta nost: Čaplin, Če, Kleopatra, Napoleon, priča DANAS znači, kakvu poruku nosi, Frida, Tito, Mao... zarad prepoznatljivosti kakva pitanja nam postavlja, okreće nam svi likovi imaju već definisane „uniogledalo u lice... Moderno je u izrazu, forme“, a ipak ste njihovu pojavnost glumi, vizuelnom, u prepoznavanju. razrešile autorskom stilizacijom... beli, EGO: i šta vam je tada prioritet: lepota, zlatni, mrki a svetlucavi materijali? funkcija ili savršenstvo u realizaciji tog JP: kako bi sve te ikone funkcionistranscedentalnog lika? ale danas?... jednostavno smo htele da JP: zavisi šta taj lik jeste i na koji način to izbrišemo sve te dekade ( vekove želim predstaviti! ) između njih, da sjajem izbijemo rusEGO: a pozorišna šminka? Da li deo tiku iz likova. Marija Antoaneta ima pozorišnog izražavanja lika pomaže u „neku vrstu krinoline“, ali modernizoosmišljavanju make-up-a? vanu, stilizovanu... zato su svi materijali JP: naravno, to je jako važno! Ponekad „high tech“! Ima tu puno likre, laka,kože sama osmislim i postavim make-up i za prevučene bojama,... pozorište, baš nedavno sam tako radila za SP: mi smo ih koloritno svele na nešto predstavu “Pri nas je vse v redu” ( SNG slično, jer je ideja bila da na kraju budu Drama Ljubljana, rež. I. Đilas ). celina i da se pojave u formi revijalnog EGO: sa Ivanom si već sarađivala, onoizlaska, da prošetaju kao po modnoj mad ste monodramu Almodovara postpisti... tu se ponavlja bela, zlatna, crna avile kao kabaretsku predstavu. “Patty i svetlucavost u reflektujućim materiDifusa” nema kostim klasične porno jalima. dive? EGO: a „Poseta“, tj. „Obisk stare gospe“? JP: ja sam zapravo i autor asimetrične ... kostim je dramskim zapletom definmaske... isan tako da sa svakom scenom raste broj EGO: kabaretski klaun sa tako dugim trelikova u žutoj obući: Gospođa, sva u be pavicama... porno diva nikad ne spava? JP: ispravan zaključak!

NEKE OD POZORIŠNIH PROJEKATA POTPISUJU ZAJEDNO. IZDVOJILI SMO PAR CITATA IZ SLOVENAČKIH MEDIJA, DA BI BEOGRADSKOJ PUBLICI PREDSTAVILI KAKO REŽISERI OPISUJU SARADNJU SA JELENOM: DUŠAN JOVANOVIĆ: „... SASVIM STUDIOZAN TIP, NE UZMIČE PRED ZAHTEVNIM PROJEKTOM,... TEŽI GLAMURU, STREMI MODERNOJ STILIZACIJI.“ IVANA ĐILAS: „... JEDINSTVO SUPROTNOSTI: LAKOĆA STVARANJA, A SA DRUGE STRANE NEVEROVATNA STROGOST, PRE SVEGA PREMA SEBI.“ EDUARD MILER: „... RAZMIŠLJA KONCEPTUALNO, IMA JASNO ZACRTAN KARAKTER LIKA KOJI KROZ KOSTIM I MASKU PRILAGOĐAVA PROMENAMA KOJE ODREĐUJE REŽISER, SCENOGRAF.“

EGO: šta vam najviše znači: kada ispunite očekivanja režisera, kada stignu dobre pozorišne kritike u kojima se pominje kostim, zadovoljstvo glumaca, dug život predstave...? JP: sve to, a pre svega naše LIČNO zadovoljstvo. SP: mi smo tu uvek prilično stroge... JP: ... i kritične prema sebi. SP: naravno, kritika je jako važna. JP: na kritiku niko ne može da bude imun, bilo da je dobra ili loša. Kritika može da te obraduje, može da bude konstruktivna, da te zaboli... ali – najbolja kritika je kad kritičar zaista prepozna i pročita ono što zaista hteo da kažeš. Ipak, ni najbolja kritika nema vrednost ukoliko sam nisi zadovoljan svojim delom. EGO: Jelena, kada si zakoračila u pozorišnu praksu, da li je bilo podozrivih pogleda koji su sugerisali da si „uljez iz modnog sveta?“ JP: na samom startu su neki, koji nas ne poznaju, imali mišljenje da je naš rad isključivo vezan za modni dizajn koji nije za pozorište. Ali bi već na prvoj probi, predaji skica, tokom razgovora uvideli, da kada radim u pozorištu, imam potpuno drugi princip rada. Neke druge stvari su prioritet. Jedino što jeste zajedničko,

nama važno, što uvek provejava, jeste : SAVREMENOST i STILIZACIJA. EGO: da li se danas, nakon 20 godina kontinuiranog rada NEŠTO promenilo - da li vas tretiraju drugačije na bilo koji način zahvaljujući „minulom radu“, podugačkom spisku referenci? JP: sigurno je lakše, jer ljudi unapred očekuju nešto određeno od tebe... EGO: a da li vas dve sada imate drugačiji stav prema naručiocima, saradnicima? JP: naš stav je od početka bio takav- mi znamo šta hoćemo i verovatno stoga nikada nismo imale probleme u komunikaciji, niti problem da se izborimo za našu ideju... SP: nikad nije bio problem da saradnici saslušaju našu ideju. EGO: da li vam je sada lakše da se povežete sa istomišljenicima, da li brže i češće pronalazite ljude sa kojima dobro sarađujete? SP: ne znam kako, ali nekako se mi uvek nađemo... nađu nas ljudi kojima trebamo i sa kojima se razumemo... EGO: „Zubun 2010“, je fantastično osmišljena promocija starih zanata i narodne radinosti, primenjenih u savremenom dizajnu, kroz prizmu “Beo-design collective”, a u saradnji sa Etnografskim muzejom, tokom Pariske nedelje mode 2010.( organizacija modni studio “Click”, podrška Ministarstava za kulturu i trgovinu, PKS ). Da li mislite da je NAKON svega izložba mogla da ima bolji odjek u domaćoj, pa i Francuskoj javnosti? JP: Mi smo veoma vezane za taj projekat, u njega smo uložile dve godine, vrlo smo studiozno prišle celoj toj priči. Ali nikad ne znaš koja će stvar da ispliva na površinu,šta je to što će ljudima u tom trenutku da privuče pažnju. Ne mislim da to nije dobro prošlo. Trenutno je situacija kod nas, a i globalno, takva, da je kultura nešto što nije najbitnije, već nešto bez čega se da preživeti. I to se vidi. To se vidi i u tretiranju umetnika. Ne daje se dovoljno prostora. A medijski prostor je slika interesa. SESTRE PROKOVIĆ SU OBRAZLAGALE ZAŠTO SU RADILE STAJLING ZA DIVE I ROKERE, ŠTA JE TO INSTANT KOPIJA BEZ SADRŽAJA ( „SUPERMARKET STIL – KUPIŠ OD SVEGA PO MALO UZ ODRESKE

ZA RUČAK“ ), KAKAV STAV IMAJU PREMA PLANETARNIM ZVEZDAMA KOJE SE OBLAČE POPUT OGLASA „NOVAC MOŽE KUPITI MNOGO, ALI NE I STIL“... JER JE NEMOGUĆE RADITI ZA LJUDE KOJE NE RAZUMEŠ, IAKO PRIHVATAŠ DA I ONI IMAJU SVOJU PUBLIKU I PARČE TRŽIŠTA: EGO: kada pogledate Beogradske ulice, osmotrite prolaznike, na koji aspekt mode bi usmerile pažnju, šta bi prvo promenile u opštem stajlingu? JP: ja nemam osećaj da ikoga treba menjati... Мislim da ljudi moraju da veruju u sebe, da ispoljavaju to što jesu, bilo to možda nekom sa strane pogrešno ili apsolutno neprihvatljivo. EGO: neki kreatori kažu da stvaraju „kao za sebe“... da li vi oblačite neki svoj „alter ego“ ili možda svoju suprotnost ili... potpuno izmaštanu osobu? SP: kad ti je garderoba non-stop pred očima, što se duže baviš tim poslom, tada ti nije toliko bitno šta je to što bih ja za sebe radila, meni je to čak na poslednjem mestu. Čak ne znam zašto bih to radila, mene ima u svakom komadu kolekcije. Mi nosimo svoje kreacije, ali nosimo i druge, raznorazne stvari. EGO: dakle, ne postoji ta neka „idealna ličnost“ za koju stvarate? SP: Mi uvek krenemo od ideje i nekog osećaja. To čak nije ni osoba, to je ideja, nešto što ti je namera da kažeš,... šta želiš da proizvedeš kod onoga koji to gleda. Šta hoćeš da poručiš kroz ono što radiš. A kod stajlinga, kao kada smo radile za muzičare, onda radiš u funkciji prezentovanja onoga što ONI rade. EGO: kako ti „dobiješ“ tu sliku kad radite stajling? SP: kroz razgovor, jer ti stvaraš imidž koji ta osoba može da iznese i da dobrim delom to bude ona. To je užasno zanimljiv posao, ako se radi kako treba. Ti imaš zadatak da VIZUELNO osmisliš drugu vrstu umetnosti, a to je u ovom slučaju muzika. EGO: ako bi sada mogla da izabereš osobu koja bi vas intervjuisala, da li bi na ovom mestu sedela neka vama bliska osoba, ili neki idejama blizak sagovornik ( Haider Ackermann, Rad Hourani, Riccardo Tisci, Rick Owens ), neko iz vaše „branše“? SP: mi smo voljne da pričamo, ali nisam


054/055

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

056/057

,,

NAKON „REPLICANTS“ ‘97. (Ridley Scott ), SLEDI PUT, U BELO I SNEG, PESMA „DOLAZI ZIMA“... NAKON VIŠE OD HILJADU ( 1000! ) KOSTIMA ZA LIKOVE KOJE SU OPISALI I STVORILI DRUGI, ZA VIŠE OD SEDAMDESET ( 70! ) POZORIŠNIH I NEKOLIKO FILMSKIH ( dugi i kratki metar ) PRIČA, SESTRE PROKOVIĆ I DALJE STVARAJU... AMBIJENT, „SKRIVENU, IRACIONALNU ENERGIJU, KOJA SE AKTIVIRA KADA VIDITE SVE KOSTIME NA JEDNOM MESTU“ ( D. Jovanović, rež. )

,,

baš sigurna šta je to što bih ja sad značajno saopštila, mislim da je zanimljivo ono što ti možeš da „čuješ“ kada vidiš ono što radimo! Intervju možda može da pojasni nešto, ali u suštini – mi smo ono što mi pokazujemo na sceni.Nas dve, kao nas dve smo u stvari „pozadinski likovi“, mi smo likovi iz back-stage-a, svejedno koji je projekat u pitanju. EGO: a sa kim bi vi napravile „idealni intervju“, ko je ta osoba? SP: mi nismo „jake na priči“! Možda pre neko koga bi mi mogle da pokažemo vizuelno drugačijim, nego što bih tog Nekog imala nešto da pitam... ne znam, mi smo već navele Tildu Swinton kao osobu sa kojom bi bilo zanimljivo raditi, jer je jako podložna transformacijama, a sve vreme znaš da je to ona... ona ne gubi od toga što je ona, bez obzira što možeš da je vidiš u tako različitim izdanjima. EGO: dobro, većina vrlih glumaca, pravih profesionalaca, poseduje moć transformacije, ali za Tildu je, ( baš kao i za pomenutu Sanju Lukjančenko ) karakteristična androgenost? JP: da, to je ono što najlakše iznese naše kreacije... čini mi se da se polako brišu razlike među polovima, da u stvari muško i žensko funkcioniše zajedno. I da su podjednako zanimljivi i “jaka žena” i nežni muškarac”. No pokušavamo da ta

oba pola pomirimo, nekako. To ne znači da polovi ne postoje, samo: atributi vezani za polove se menjaju – funkcionišu podjednako dobro u oba smera. SP: bez obzira na opise koji prate naše kolekcije “strogo”, “vojnički”, žena je UVEK ženstvena, dok muškarce nikada ne vidimo kao feminizirne ili “previše fashion”. Neke naše stvari dobro stoje i na ženi i na muškarcu, pogotovu u poslednjim kolekcijama. EGO: pomenule ste elemente vojničkih uniformi? JP: to “nešto vojničko” se zaista vidi u našim kolekcijama, fascinacija uniformom postoji. SP: uvek težimo ka tome da kad pravimo kolekciju, da ne pravimo sve identično, nego da pravimo replike, ali da sve na kraju treba da deluje kao jedna celina. I obično tražimo da sve bude strogo, jasno, precizno. Dakle nije vojno u smislu uniformnosti, nego sličnosti karaktera... EGO: muška moda? SP: muška moda je projekat koji će se svakako desiti. Mi smo imale izlete na tu temu i dobro smo prošli kod muške publike. Oni su jako zanimljivi za rad. Možda odemo na tu stranu, možda baš sledeća kolekcija... pričale smo o tome. Mada, u ovoj poslednjoj, bilo je par komada, koje su nam poručili muškarci. Bez obzira što

smo radile za žene, pitali su da li može da se uradi kao „muška stvar“. EGO: možda ni tu ne postoji određena osoba koja bi poslužila kao inspiracija, ali da li biste izdvojile nekog koga prepoznajete kao „plus“ u ovoj sredini, ko bi to mogao da iznese? SP: to ne mora da bude poznata ličnost, znamo puno veoma zanimljivih ljudi koji uopšte nisu lica poznata široj javnosti. Kada smo svojevremeno razmišljale o muškoj kolekciji, a o tome zaista dugo razmišljamo, uvek smo mislile da to ne treba da nose manekeni. Uvek smo zamišljale da za mušku kolekciju imamo razne tipove ljudi, poznate i nepoznate, nama zanimljive. Da imamo karaktere. To nas je zanimalo kod muškaraca. Karakteri. Eto, to sad kad „na glas razmišljam“, žene smo obično pravile kao replike u okviru kolekcije, a muškarce bi najverovatnije radile kao različite tipove... EGO: i kako sad dalje? Da li se usavršavate kroz saradnju u većem timu, upoznavanje sa novim materijalima...? JP: naša ZAJEDNIČKA PUTOVANJA su nešto najbolje. Kada smo zajedno, to je To, onda smo skoncentrisane na ono što nas zanima, a nas zanima sve što je vizuelno. Taj proces nadolaženja ideja je najjače podstaknut tada, dok smo zajedno.


058/059

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

060/061 I N T E R V J U

DEJAN VASOVIĆ PRE NEGO ŠTO POPRAVITE SVET, POPRAVITE ČESMU U SVOM STANU. SVET BI BIO MNOGO SREĆNIJI I LEPŠI KADA BI SVAKO SAMO POPRAVIO ČESMU ILI MAKAR ZUBE. OVIM CITATOM DEJAN VASOVIĆ, GRADSKI ARHITEKTA, ZAPOČEO JE RAZGOVOR ZA EGO MAGAZIN.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs


062/063

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

064/065 EGO : Kako biste opisali svoj metod rada? Kakvo je Vaše JA kada ste u ulozi glavnog gradskog arhitekta? DV : Trudim se da rešavam probleme, a ne da ih pravim. U svakom javnom poslu mora se postići visok stepen saglasnosti i kompromisa, što podrazumeva ustupke svih strana. Pokušavam da razgovorima i saradnjom dođem do rešenja. Katkad to nije moguće, jer su stavovi nepomirljivi. EGO : Šta nam možete reći o sudbini Savskog amfiteatra i izlasku Beograda na reke? DV : Područje današnje železničke stanice već dugo je predmet planova o izmeštanju železničke infrastrukture i transformaciju u gradski centar. Bilo je dosta ideja, ali još se nisu stekli uslovi da ovo područje promeni namenu. Pre više od trideset godina započeta je izgradnja železničke stanice Centar u Prokopu, sa ciljem da se prostor sadašnje železničke stanice oslobodi od putničkog saobraćaja, ali još uvek treba dosta toga da se uradi da bi se ovo područje oslobodilo za neku drugu izgradnju. Dok čekamo da se to desi, trebalo bi da krenemo sa uređenjem delova grada koji su već na reci Savi. Na pravi način je započeta rekonstrukcija Beton hale, na redu je Sava mala. U oba slučaja su umetnici bili prvi koji su otkrivali potencijal ovih prostora, da bi kasnije dolazili poslovni ljudi i dalje ga razvijali. Posle ustanovljavanja Kulturnog centra „Grad“ opštine Savski venac, organizacije „MIKSER“ festivala, u saradnji sa Gete institutom i opštinom Savski venac prostor Sava male biće mesto dvogodišnje kulturne intervencije umetnika iz Evrope i Srbije koji će ovom prostoru udahnuti novu energiju. EGO : Kakve perspektive za razvoj industrije i stanovanja otvara most Zemun –Borča? DV : Očigledno velike. To je svojevrsno zaokruživanje Beograda sa severa, poduhvat koji će razvijati naši naslednici. Izgradnja mosta Zemun – Borča i više od 20 km saobraćajnice autoputskog profila može se uporediti sa izgradnjom mosta Kralja Aleksandra i povezivanjem Beograda i Zemuna posle prvog svetskog rata. I tada je bilo govora da ih deli močvara i da je to područje nepodobno za naseljavanje. Pametni, vredni i uporni ljudi su močvaru nasipali, peščaru plan

irali i danas je to Novi Beograd, najmod erniji i najfunkcionalniji deo grada. Leva obala Dunava će se razvijati decenijama, a krajnji rezultat zavisi od pameti, plana i para, tim redom. EGO : Ako će se povećati mobilnost građana u smislu češćeg menjanja stambenih jedinica, po kom kriterijumu ćete zonirati grad i kako bi u praksi funkcionisao taj poduhvat? DV: Beograd se planski razvija decenijama, tako da promene u zonama mogu biti samo postepene, kroz dopunjavanje postojećih sadržaja novim. Ono što je izazov, to je transformacija napuštenih područja, na primer nekadašnjih industrijskih i privrednih zona. Transformacija ili revitalizacija – odgovor na to pitanje daće oni koji će uložiti sredstva u ta područja. Dobar i efikasan gradski transport omogućava vam da živite i radite na različitim mestima, ponekad i značajno udaljenim, tako da mesto stanovanja možete birati prema načinu na koji želite da živite, a ne prema tome gde radite. EGO : Kakvi objekti nedostaju Beogradu? DV: Objekti sa p(r)osvećenim investitorom. Savremeni objekti neopterećeni profitom, već budžetom. U Beogradu, što je slučaj i u drugim svetskim gradovima, znatan broj objekata gradi se za tržište i legitiman cilj je da se tom izgradnjom zaradi što više. U takvim uslovima, retko se mogu izgraditi objekti koji bi se pamtili. S druge strane, kada investitor želi da zgrada koju finasira bude više od posla, da ostavi traga, kada je posvećen tom poduhvatu i kada veruje svom arhitekti, postoje uslovi da rezultat njihovog zajedničkog napora bude vanserijski. To ne znači da u ovoj saradnji ima para koliko god treba, već da je novac sa kojim se raspolaže pametno potrošen. Budžet je uvek bitan, profit ne bi trebalo da bude. EGO : Da li Beogradu nedostaju neki veći objekti za zabavu, poput akva parkova, ili nekih drugih sadržaja koji bi bili interesantni turistima? DV : Iako se često ističe da je Beograd mesto odličnog noćnog provoda, zasigurno ima sadržaja koji nedostaju ili bi se mogli unaprediti. Turiste zanimaju razne stvari, tako da je prava veština ponuditi nešto što već postoji i privući veći broj gostiju. Nekada je Beograd bio značajan kongresni centar i to je oblast u kojoj

bi trebalo učiniti napor da se povrate nakadašnji uspesi. U domenu rekreacije, Beograd ima Adu ciganliju, jedinstveno „Beogradsko more“ i verovatno je to razlog što se nisu pravili neki drugi sadržaji rekreacije u vodi kao što su akvaparkovi. Manje je poznato da Beograd ima značajne banjske potencijale, i svakako bi prava stvar bila napraviti zabavni park sa toplom banjskom vodom, koji bi mogao da radi tokom cele godine. EGO : Da li ćete sledeće godine pristupiti realizaciji izrade tunela u Pariskoj ulici i spajanju pešačke zone iz Knez Mihailove ulice sa Kalemegdanom u jednom neprekinutom toku? DV : U narednoj godini očekujemo da će biti završen i usvojen plan detaljne regulacije za ovo područje i raspisan javni arhitektonski konkurs za uređenje trga i pešačkih površina. Nakon toga, moći ćemo da započnemo izradu tehničke dokumentacije. EGO : Da li će zaživeti pobednički rad japanskog arhitekta Sou Fujimota na prostoru Beton hale? DV : Da. U toku je izrada plana detaljne regulacije kako bi se nagrađeno rešenje usaglasilo sa uslovima. Sarađujemo sa arhitektom Sou Fuđimotom na razradi idejnog rešenja i planiramo izradu tehničke dokumentacije po usvajanju plana. EGO : Kakvim novim planovima i idejama možete da obradujete Beograđane u narednom periodu? DV : Trebalo bi započeti izradu planova za izgradnju nove Beogradske autobuske stanice, na prostoru uz železničku stanicu na Novom Beogradu. Očekuje nas jedan lep arhitektonski konkurs kao uvod u još jedan od značajnih projekata grada Beograda.

TRUDIM SE DA REŠAVAM PROBLEME, A NE DA IH PRAVIM.U SVAKOM JAVNOM SEKTORU MORA SE POSTIĆI VISOK STEPEN SAGLASNOSTI I KOMPROMISA, ŠTO PODRAZUMEVA USTUPKE SA SVIH STRANA.POKUŠAVAM DA RAZGOVORIMA I SARADNJOM DOĐEM DO REŠENJA. KATKAD TO NIJE MOGUĆE, JER SU STAVOVI NEPOMIRLJIVI.


www.ego-magazine.com

066/067 I N T E R V J U

ĆOSIĆ DRAGANA DUGO JE BILA VAN KADRA I LJUDI SU PRIMETILI DA JE NEMA. DA LI JE UMESNO DA LJUDI ZNAJU BAŠ SVE DETALJE IZ NJENOG ŽIVOTA I KOLIKO MOŽE DA ZADRŽI SVOJU PRIVATNOST SAMO SU NEKA OD PITANJA NA KOJE JE DRAGANA ĆOSIĆ, JEDNO OD NAJPOPULARNIJIH LICA STUDIJA B, ODGOVARALA ZA EGO MAGAZIN.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs


068/069

www.ego-magazine.com DĆ :Neke intervjue sam dala, ostali su pisani bez mog znanja i želje da se tako nešto ikada objavi. Neke stvari čovek ne može da sakrije, a za neke ga baš briga na koji način će biti tretirane. Jednom mi je jedna osoba rekla da je deljenje problema sa drugima vrsta terapije. Hajde da sve to zajedno doživimo kao jednu dobru stvar. Ja sam bila na jednoj kolektivnoj terapiji sa svima onima koji su bili zainteresovani. EGO : Da li misliš da ta snaga i odlučnost koju si prikazala da pobediš bolest može da pomogne ljudima, da im budeš inspracija, da slede tvoj put? DĆ : Srećem ih često i kažu mi da im jesam inspiracija, a što se tiče moje snage - nisam imala izbora. Kada imate jakog protivnika, morate se boriti svim sredstvima. EGO : Da li su tvoja razmišljanja posle ovog iskustva o bliskosti, partnerstvu, sestrinstvu, ljubavnicima promenila? Da li je tvoj odnos prema životu drugačiji nego pre pet godina? DĆ : Mislim da jeste. Znam šta mi je najbitnije, a šta mi je manje važno. EGO : Da li ova izjava govori da si dosegla novi vid mudrosti posle strašnog iskustva? DĆ : Ne znam da li sam mudrija, ali sam svakako iskusnija. EGO : Šta je za tebe ljubav? Snaga,oprost, cilj ili ... DĆ : Uzimanje i davanje. EGO : Da li projektuješ sebe u budućnost ili živiš od danas do sutra? DĆ : Živim od danas do sutra, do smaka sveta. EGO : Tvoj posao uvek su bili moda, slikarstvo, enterijer, film. Da li uživaš u takvom društvu s obzirom da su takve osobe vrlo egocentrične i okrenute sebi? DĆ : Mislim da uživam u njihovom društvu, zato što se negde prepoznajemo, a kad radim priloge iz oblasti koje si nabrojao u svemu tome tražim nešto lepo. Moje uživanje u lepoti enterijera, arhitekture, vajarstva, slikarstva, pozorišta mene čini srećnom. Volim sve vrsta lepih umetnosti. Ne volim estetiku ružnog. Neću ići na izložbu Razotkrivena tela, pošto je obišla ceo svet pa je došla kod nas. To ti je kao kad grupa KISS drži koncert u Beogradu. Pa neću ići na koncert grupe KISS, kao što neću pogledati izložbu živih leševa.

EGO : Razumem, tragaš za lepim onako kako ljudi doživljavaju lepo u najširem smislu te reči. S obzirom na to da je lepo delikatno i kontroverzno i može se na hiljdu načina definisati, šta misliš o plastčnoj hirurgiji budući da ima dosta ljudi koji na taj način žele da dosegnu lepotu? DĆ : Mislim da je u redu da čovek ima želju da izgleda dobro, da bude malo mlađi nego što jeste. Ali, kada to izgubi smisao i kad to počne da se pretvara u voštanu figuru - onda je to potpuno besmisleno. EGO : U svemu postoji mera? DĆ : Ovog leta sam videla Pjer Kardena koji ima devedeset i nešto godina i koji u svom zamašnom broju godina izgleda vitalno, dobro slaže rečenice, njegova moda je i dalje živa. Videla sam i Renata Balestru... EGO : Po tvom mišljenju,koji je najveći teret savremene žene? DĆ : Emancipacija. Tražile smo, dobile smo i sada nosimo to. Mislim da se žene ne snlaze u tome. EGO : Da li je bolje da žene budu zaštićene i da neko brine o njima? DĆ : Sa dvadeset godina sam mislila da žena treba da preuzme sve u svoje ruke. Sada ne mislim tako. EGO : To je divno,eto šanse za muškarce! DĆ : Samo kada bi oni znali kuda ja idem. Oni i dalje u meni vide vešticu, borca, viteza, ratnika. Pa nek vide šta će. EGO : Najveći problem žena poput tebe je što muškarci pomalo zaziru od njih. DĆ : Neka se dokažu. EGO : Šta je veći izazov u Beogradu, naći interesantnog a javnosti nepoznatog sagovornika, ili dobro novo mesto za susret? DĆ : Ovo prvo. EGO : Već si razgovarala sa svima koji to više manje zaslužuju? DĆ : Hvala bogu da je tako. I ono što mi je bilo jako zanimljivo je da su bili zainteresivani i da su bili pažljivi. I onda to više nisu sagovornici sa kojima sam se sretala kroz posao, nego ti postaju dobri poznanici. EGO : To znači da ste se pronašli na nekoj talasnoj dužini? DĆ : Da. EGO : Da li tvoje biće pripada Beogradu ili smatraš da bilo bolje da živiš u nekom drugom gradu?

DĆ : Kako stvari stoje, ja pripadam Beogradu i on pripada meni. Ali, što vreme više prolazi, ja se osećam tesno u njemu. Gde, kako i kad - ne znam. Znam da je sada kasno otići negde, a opet, nikad nije kasno. Posao kojim se ja bavim me drži za ovaj kraj. Stvari koje sam radila i koje radim su takođe vezane za ovaj grad i u tom smislu, iako sam rođena u Kruševcu, ja sam Beograđanka. Ovde živim više nego bilo gde drugde. Ovo jeste moj grad, ma kako to drugima čudno zvučalo. Imala sam sreću da mnogo putujem i to je jedna od stvari koja ti omogućava da budeš opušten. EGO : Kako provodiš slobodno vreme? DĆ :Volim da čitam, idem na sport i dalje, idem redovno u pozorište. EGO : Koje emisije na televiziji si pratila, a koje voliš danas? DĆ : Ne znam odakle da počnem. Obožavala sam Smogovce, obožavala sam Nedeljni zabavnik. Gledam Utisak nedelje. EGO : Utisak nedelje ti je i dalje interesantan? DĆ : Sve manje. EGO : Kada bi imala neograničen budžet i on bi bio namenjen za samo jednu prostoriju u stanu, koje bi promene unela u taj prostor? DĆ : Nikad se ne bih zadržala samo u jednoj prostoriji, uredila bih ceo stan. EGO : Ovo pitanje je namenski upućeno, da bismo otkrili koji deo stana ti je najvažniji? DĆ : Dnevna soba. Ona bi bila potpuno minimalistički uređena, bez zavesa, u staklu. O, baš ne volim zavese. EGO : U kojoj boji bi bila ta dnevna soba? DĆ : Crno-bela sa crvenim detaljima. EGO : Te tri boje su ti omiljene? DĆ : Ja sam bila fan Dragane Ognjenović i onda sam u jednom trenutku otvorila orman i videla da imam samo crne stvari i osetila sam mučninu. Nisam se osećala dobro. Ja i dalje kupujem stvari Dragane Ognjenović, ali kupujem stvari i u neki drugim bojama. Sada sam u kožnoj jakni puder boje. EGO : Kakav je tvoj odnos prema zelenilu na terasi, bašti i da li si ljubitelj cveća? DĆ : Nisam ljubitelj cveća. Dugo mi je trebalo da mami objasnim da ne želim da vidim nešto šareno na terasi. Imamo zelenu boju, imamo prostor za travu i


070/071

www.ego-magazine.com imamo belo cveće. Minimalizam i u bašti. EGO : Očigledno je trebalo da upišeš neki smer na akademiji za primenjenu umetnost. DĆ : Ni meni nije jasno zašto nisam probala. Ono što je bilo moja inspiracija je književnost. Razbili su mi tu ideju da treba da studiram književnost. Rekli su mi da ako hoću da pišem, pisaću sa bilo kojim fakultetom. Kada sam upisala prava, izgubila se sva kreativnost. Ali sada, radeći ovaj posao, ja doživljavam svoje drugo i novo obrazovanje i uživam u tome. EGO : Foto-albumi su ti sređeni ili su samo u folderu na kompjuteru? DĆ : Samo na kompjuteru ili USB-u. Nemam nikakvu ljubav prema kompjuterima. Sedim, kucam tekst, šaljem mejlove, primam mejlove i to je to. Ne zanima me TWITTER ili FB. EGO : Kako bi opisala svoj ego (lični koncept)? Po čemu se tvoj rad razlikuje od kolega, šta je karakteristično za Draganu Ćosić? DĆ : Sve kolege kažu da sam jako profesionalna. Meni se dopada ta definicija i kako me doživljavaju. Pre svega - istrajnost u poslu. Dakle, moj „selfkoncept“ čine istrajnost i profesionalnost. EGO : Pored emisije o dizajnu, koja budi veliku pažnju kod gledalaca, da li nam još nešto lepo spremaš? DĆ : Volele bih da se ta emisija malo proširi, da bude bliža formi Beograd noću. Imam želju da emisija ram koja je sada ramić da postane RAM i da dosegne 45 minuta. EGO :Nadam se da će gledaoci uživati u tvom daljem radu. DĆ : Nadam se i ja.

EGO : PO TVOM MIŠLJENJU, KOJI JE NAJVEĆI TERET SAVREMENE ŽENE? DĆ : EMANCIPACIJA. TRAŽILE SMO, DOBILE SMO I SADA NOSIMO TO.MISLIM DA SE ŽENE NE SNALAZE U TOME.


072/073

www.ego-magazine.com

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com|

www.italica.rs


www.ego-magazine.com

074/075 I N T E R V J U

AUTORI AUTORI, SU SASVIM POSEBAN ARHITEKTONSKI TIM.AKO JE NEKADA NEKO REKAO DA JE BITNO DA SE BUDE U PRAVOM TRENUTKU NA PRAVOM MESTU, ONDA JE TO SASVIM TAČNO, KADA SU OVI MLADI LJUDI U PITANJU. IAKO SU VRLO HERMETIČNI I SVEDENI U KOMUNIKACIJI IPAK SU ZA EGO MAGAZIN OTKRILI NEKE OD SVOJIH STAVOVA KOJIMA SU SE RUKOVODILI TOKOM REKONSTRUKCIJE PORODIČNE KUĆE NOVAKOV U MOKRINU.

MAJA TRBOVIĆ

DUŠAN NOVAKOVIĆ

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs

ALEKSANDRA NIKITIN

DIJANA NOVAKOVIĆ


www.ego-magazine.com

076/077

EGO : Za kakvom arhitektonskom idejom ste tragali tokom adaptacije porodične kuće u Mokrinu? AUTORI : Dok smo radili na prethodnom projektu, Objektu B, većinu vremena koje smo provodili u Mokrinu provodili smo u kući porodice Novakov iz 1925. Ona tada još uvek nije bila adaptirana i bila je u svom izvornom obliku. Imala je zaista neku posebnu atmosferu. Želeli smo da duh te stare porodične kuće na određeni način sačuvamo.

Zato je ovaj naš drugi objekat toliko različit od prethodnog. Trudili smo se da se nadovežemo na već postojeću istoriju i estetiku, da je zadržimo i nadogradimo. U kući smo zatekli samo funkcionalno prizemlje koje se nekada koristilo. Nije postojalo potkrovlje već samo tavan, a podrum je bio nefunkcionalan. Novi projektni program TP Guest House zahtevao je drugačiji zadatak u odnosu na prvobitnu funkciju stare porodične kuće i zahtevao je korišćenje svih etaža. Izazov

sa kojim smo se suočili bio je kako transformisati prostornu koncepciju i opšti izgled objekta, radi odgovora na savremene funkcionalne zahteve, a da se pritom očuvaju originalni kvaliteti ambijenta. EGO : I šta je sada postala? AUTORI : Sada je to kuća za uživanje i odmor za goste Terra Panonice. EGO : Da li biste nam objasnili šta je TERRA PANONICA? AUTORI : To još uvek nije lako objasniti, ali ideja je da TP postane platforma koja

se kroz svoje programe fokusira na tačke susreta umetnosti, edukacije, dizajna, agrikulture, društvenog razvoja, proizvodnje itd. To je zapravo kulturno - turistički kompleks namenjen kreativcima i onima koji cene umetnost, dizajn, organsku hranu, dobru hranu i vino. EGO : Taj kompleks bi trebalo da ima i komercijalnu notu?

AUTORI : Ideja je da TP bude samoodrživa platforma koja bi kroz svoje programe okupljala mlade umetnike i dizajnere. Kroz programe kreativnih radionica različiti projekti iz oblasti dizajna, primenjene i likovne umetnosti bi se realizovali. Njihova ideja je da se na taj način promovišu mladi ljudi, studenti. Nove ideje postoje i ovde, u Srbiji, samo nemaju podršku i ljude koji bi stali iza njih.

EGO : Dobili ste veliku šansu i iskoristili ste je. Da li je postojeća struktura objekta omogućava kvalitetan raspored funkcija prema zahtevu investitora? AUTORI : To je bila porodična kuća i jedina veća intervencija je bila pravljenje centralnog trema za ručavanje u prizemlju, uklanjanjem prethodno zаtvorene servisne prostorije. Prilagodili smo i tavan, koji je postao prostor za pet pros-

tranih i svetlih apartmana za goste. Osim potkrovlja, bilo je vrlo malo intervencija. Trebalo je sasvim adaptirati potkrovlje i stari vinski podrum čija funkcija nije promenjena, sem što je sada postao i prostor za zabavu, klub TP. EGO : Kakav asortiman elemenata ste koristili tokom realizacije enterijera? AUTORI : Koristili smo nešto od nameštaja koji smo zatekli u kući i neke dizajnirane komade koji su nama interesantni. Većina nameštaja je sa stovarišta u

Pančevu. Te komade smo, naravno, kasnije reparirali. Imamo čak i pločice sa natpisima i registarskim brojevima. Reciklirаni nаmeštаj iz perioda bivše Jugoslavije (iz SIV-a, beogradskih sudova i opština, itd.) predstavlja jedinstven estetski element i stvara osećaj kontinuiteta u ambijentu. EGO : Kako ste došli na ideju da koristite taj nameštaj? AUTORI : Cenimo dizajn tog perioda i smatramo ga, na neki način, uvek aktuelnim, u najboljem smislu te reči. Znali smo

za pančevački buvljak i ostale buvljake po Beogradu, novobeogradski i zemunski buvljak. Skupljali smo sa raznih strana. Ovi komadi nameštaja prave dobar spoj sa klasicima dizajna. Osim toga, drago nam je da smo birali i komade koji su rad mladih srpskih dizajnera Miljane Nikolić i Nikole Petkovića. EGO : To izgleda kao da promovišete generacijski stav. Pomenuli ste da postoji neka nova estetika u srpskom dizajnu. Da li biste nam objasnili vaš stav?


www.ego-magazine.com

078/079

AUTORI : To je jedna čitava generacija mladih ljudi koji se bore za svoje mesto na ovoj sceni. Oni ne odstaju i ne prilagođavaju se, i bez odzira na lošu situaciju, žele da prikažu da ideje i dalje postoje. Pokušavaju da skrenu pažnju na neki način. Mi smo želeli da pružimo podršku tim mladim ljudima, koji sa nama na ovoj sceni rade i stvaraju. Što se našeg pristupa dizajnu i arhitekturi tiče, mi smo samo odgovarali na postavljene zadatke. Bilo je logično da se u odno-

su na kontekst, mesto i okruženje koristi takvi elementi. Mi smo to prepoznali kao najbolju opciju. EGO : Ako sam vas dobro razumeo, tu ne postoji snažna programska postavka, nego ste na osnovu potreba investitora i funkcija koje su bille pred vama, napravili pomenuti enterijer. Da li su postojala izvesna ograničenje u ovom poduhvatu ili je ovo jedna neobična priča o kreiranju uspešnog dela? AUTORI : Ono što mora da se istakne je

da smo imali veliku slobodu, što je retkost u ovoj sredini. Čak i ako postoje problemi i prepreke, jako je bitno da arhitekta ili dizajner ima slobodu da ga na najkreativniji način reši. Mi smo imali veliku slobodu i odrešene ruke od strane investitora da rešavamo probleme. To nam je omogućilo da budemo posvećeni dizajnu i da ne trošimo energiju na neke druge stvari. Isto tako, tim saradnika sa kojim smo radili na projektu, podjednako je imao veliku ambiciju da projekat realizuje što je moguće

bolje. EGO : Kako biste opisali tendencije savremene arhitekture i da li vaši radovi podupiru te ideje? AUTORI : Ne bismo mogli da kažemo da postoji neki pravac kojem pripadamo, budući da smo do sada uradili dva projekta koji su potpuno različiti jedan od drugoga. Karakteristično je za oba objekta prepoznavanje teme, konteksta i same lokacije i sadržaja. Ako uočiš te stvari na početku, rešenje dođe samo od sebe.

EGO : Da li ste zadovoljni atmosferom koju stvara vaš enterijer? AUTORI : Mislim da jesmo. Što se tiče atmosfere, boravili smo tamo neko vreme i posmatrali kako ljudi koriste taj prostor. Vrlo samo zadovoljni postignutim. Uvek je moglo drugačije i bolje, ali ovo izvedeno je zapravo ono što smo želeli. AUTORI : Niste previše kritični prema sebi samima? AUTORI : Naučili smo da ne budemo. U

nekim trenucima smo bili očajni zbog sitnica. U toku izvođenja, dolazilo je do malih promena detalja i to nam je u tim trenucima smetalo. Ali, kada prostor počne da se koristi, samo atmosfera koju prostor stvara postaje bitna. EGO : Kako vreme prolazi sve je manje bolno... AUTORI : Najbolje je videti kako to na kraju funkcioniše, kako se koristi. Postoje ambijenti koje nismo namenski isprojektovali, a oni sada funkcionišu na vrlo in-


www.ego-magazine.com

080/081

teresantan način. Vrlo je važno što smo koristili taj prostor jedno vreme, videli kako živi i kasnije, prilikom projektovanja, iskoristili i primenili ta iskustva. EGO : Po čemu se vaš pristup radu razlikuje od drugih arhitekata? AUTORI : Počeli smo da radimo na ovom projektu dok smo još bili apsolventi na fakultetu. Pristupili smo projektu rasterećeno, kao što smo pristupali bilo kom studentskom projektu. Takođe,

nismo imali nikakvo iskustvo vezano za rad u nekom projektantskom birou, gde vremenom to počne da te ograničava u razmišljanju i promišljanju. Nismo krenuli sa iste početne tačke kao većina naših kolega. Možda bismo to mogli nazvati tom razlikom u pristupu. EGO : I onda ste imali manje problema nego što imaju starije kolege? AUTORI : Da, mi nismo odmah prihvatali kompromisna rešenja.

EGO : Iako ste tek na početku karijere već imate nominaciju za jednu od najprestižnijih evropskih nagrada za arhitekturu MIS VAN DER ROHE 2013. Kako ste doživeli tu činjenicu? AUTORI : Tačno je (smeh). Intenzivno smo radili na projektu Objekta A kada smo dobili priznanje Salona (2011) i Nagradu Ranko Radović 2011. Nismo napravili pauzu da doživimo ushićenje. Sama činjenica da smo nominovani za nagradu

Mies Van der Rohe 2013 je fantastična i možda ćemo tek za nekoliko godina biti potpuno svesni uspeha koji smo postigli. Ovo su zaista velike nominacije i nagrade. Uvek nam se činilo da se takve stvari dešavaju samo ozbiljnim, velikim arhitektama. EGO : Neophodna vam je emotivna distanca? AUTORI : Daaaa! EGO : Čini mi se da radite na još jednom

zanimljivom projektu, da li biste otkrili o čemu se radi? AUTORI : Nije tajna, nastavljamo rad na projektu kulturno-turističkog kompleksa „Terra Panonica“ u Mokrinu. Trenutno radimo na idejnom rešenju Objekta C i Objekta D. Reč je o radionicama za umetnike, dizajnere, neka vrsta experience point-a i TP show room-a. Planirano je da ove godine radimo na dva objekta u isto vreme, kako bi do kraja naredne ceo

kompleks bio realizovan. U sklopu kompleksa plаnirаna je izgradnja ukupno četiri objekаtа, rаzličitih funkcionаlnih i аrhitektonskih kаrаkteristika, od kojih su do sada realizovana dva Objekat B (2010) i Objekat A (2012).


www.ego-magazine.com

082/083

,,

ŠTO SE NAŠEG PRISTUPA DIZAJNU I ARHITEKTURI TIČE, MI SMO SAMO ODGOVARALI NA POSTAVLJENE ZADATKE.BILO BI LOGIČNO DA SE U ODNOSU NA KONTEKST, MESTO I OKRUŽENJE KORISTE TAKVI ELEMENTI.MI SMO TO PREPOZNALI KAO NAJBOLJU OPCIJU.

,,


www.ego-magazine.com

084/085 A R H I T E K T U R A

KUĆA U ŠUMI PONEKAD SE PITAMO KAKO MI TO ŽIVIMO DANAS? ŠTA JE NAJINTERESANTNIJI PRIMER NAŠEG SAVREMENOG ŽIVOTNOG STILA? KOMPANIJA B&B JE PONUDILA ODGOVOR NA OVA PITANJA, PREZENTUJUĆI SELEKCIJU IZABRANOG NAMEŠTAJA VAN URBANOG KONTEKSTA, NA MESTU GDE LJUDI IMAJU PRIVILEGIJU DA CELE GODINE ŽIVE U KONTAKTU SA PRIRODOM.KUĆA JE POVEZANA SA PRIRODNIM OKRUŽENJEM PREKO VERTIKALNOG PROSTORA KOJI NAGLAŠAVA DVOSTRUKU VISINU DNEVNE SOBE. ENTERIJER JE OTVOREN, A HODNICI GLATKO TEKU I RAZLIČITE SOBE MOGU BITI VIĐENE SVE U ISTO VREME SAMO JEDNIM PRODORNIM POGLEDOM.NAMEŠTAJ JE POSTAVLJEN DISKRETNO SA SVETLIM VALERIMA. OD BLEDE NIJANSE ZEMLJANIH TONOVA DO SIVIH, SVE JE U HRAMONIJI SA PRECIZNOM ARHITEKTUROM KOJA SE SASTOJI OD KONTRASTA TAMNIH SENKI PODOVA I PROZORA SA CRNIM RAMOVIMA NA BELIM ZIDOVIMA.OVA DELIKATNA ARHITEKTURA SA PUNO TRANSPARETNIH POVRŠINA DOZVOLJAVA DA PRIRODNO OKRUŽENJE BUDE SASTAVNI DEO UNUTRAŠNJOSTI KUĆE. STANARIMA OVOG ZDANJA NIJE POTREBNA ZAŠTITA U VIDU NEPROZIRNIH BETONSKIH ZIDOVA.FASADNA OPNA SE UGLAVNOM SASTOJI OD VELIKIH STAKLENIH POVRŠINA I ČINI SE DA SU KORISNICI UNUTRAŠNJEG PROSTORA U ISTO VREME I UNUTRA I NAPOLJU. ZONE REZERVISANE ZA RUČAK I KONVERZACIJU OPREMLJENE SU NAMEŠTAJEM KLASIČNOG B&B UKUSA. TE POZICIJE SU IZUZETNE ZA POSMATRANJE PROMENE SVETLA I BOJA PRIRODE KOJE VARIRAJU U ZAVISNOSTI OD GODIŠNJEG DOBA.OVA KUĆA JE UDOBNO UTOČIŠTE SA POSEBNOM, RAFINIRANOM ELEGANCIJOM OD ARHITEKTONSKIH DETALJA DO IZBORA NAMEŠTAJA.

VIŠE INFORMACIJA O NAMEŠTAJU PROIZVOĐAČA B&B MOŽETE PRONAĆI NA SAJTU WWW.IDC,RS


086/087

www.ego-magazine.com


088/089

www.ego-magazine.com


090/091

www.ego-magazine.com


092/093

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

094/095

NAJDUŽA KUĆA NA SVETU TEKST JOVANA JANKOVIC

ARHITEKTE: SHINNICHI OGAWA & ASSOCIATES

LOKACIJA: TAJLAND

GODINA PROJEKTOVANJA 2012. POVRŠINA 1592.41 KVM FOTOGRAFIJE PIRAK ANURAKAWACHON

OKRUŽENA BOGATIM PRIRODNIM LEPOTAMA, NAJDUŽA KUĆA NA SVETU STOJI NA BRDU U ŠUMOVITOM PARKU TAJLANDA. KADA SE KROZ VODOPADE UĐE NA KAPIJU, PUT VODI DO GLAVNE KUĆE KOJA SE ŠIRI ZAPADNO I ISTOČNO SA LEVE STRANE A SA SUPRTNE STRANE SE PROSTIRE U STAKLENU GOSTINJSKU KUĆU U ŠUMI. GLAVNA KUĆA SE SASTOJI OD BELE KOCKE I DVE HORIZONTALNE PLOČE DUGE 150 METARA I ŠIROKE 11 METARA. SVE SOBE ZA VLASNIKE SU POSTAVLJENE LINEARNO IZMEĐU PLOČA, OTVARUJUĆI SE KA SEVERNOM HODNIKU I JUŽNOJ TERASI. ZASTAKLJENA SOBA ZA SPA & FITNES JE NA ISTOKU, DOK SU ŠEST SPAVAĆIH SOBA SA EKSKLUZIVNIM KUPATILIMA I DNEVNOM SOBOM, TE PORODIČNI DNEVNI BORAVAK I ODELJAK ZA POSLUGU NA ZAPADU.OVAKVIM RASPOREDOM ISTIČE SE IZUZETAN PEJSAŽ I OMOGUĆAVA PANORAMSKI POGLED I DINAMIČAN PROSTOR. ISTOVREMENO PROSTOR “DIŠE”, ČINEĆI ŽIVOT VEOMA UDOBNIM.


096/097

www.ego-magazine.com


098/099

www.ego-magazine.com


100/101

www.ego-magazine.com


102/103

www.ego-magazine.com


104/105

www.ego-magazine.com

TOBLERONE KUĆA TEKST LJUBOMIR JANKOVIĆ

Kuća Toblerone koju su dizajnirali arhitekte studija MK27 iz Sao Paola, bila je izabrana u najuži izbor u kategoriji vila na Festivalu svetske arhitekture 2012.godine.Već nakon prvog susreta sa objektom jasno je zašto je ta nominacija zaslužena. Ovaj objekat je smešten u samo središte parcele.Oko njega je bujno zelenilo sa različitim vrstama biljaka tako da posetioci ovog objekta imaju utisak da se nalaze van urbanog okruženja i da su

ostvarili direktan kontakt sa prirodom. Da bi se ovakva odlična ideja realizovala u potpunosti ,arhitekte su se odlučile da fasadu na prizemlju objekta izrade od staklenih ravni bez vidljivih spojnica. Granice između enterijera i eksterijera u vizelnom smislu skoro da ne postoje . Ova porodićna kuća se sastoji od tri duge betonske ploče između kojih su smeštene prizemlje i sprat.Prva i druga ploča imaju veliki prepust u odnosu na osnovni kubus objekta.U tom isturenom delu,na prizem-

ARHITEKTURA

lju, se nalazi kamin uz koje je ugodno voditi večernje razgovore,večerati i družiti se.Prostor je prijatan i zbog toga što pruža zaštitu od sunca i kiše a vrlo velika zapremina slobodnog vazdušnog prostora stvara osećaj ugodnosti i posebnog doživljaja za korisnike ovog objekta.Sedenje uz kamin je organizovan u nastavku objekta a glavni pogled je usmeren ka ogromnom stablu koje prekrivaju razne puzavice.Poseban detalj u ovoj zoni čini prodor palminih stabala kroz drugu

STUDIO MK27, SAO PAOLO, BRAZIL

betonsku ploču,naime arhitekte su napravile kružni otvoru ploči kako bi mlada palmina stabla našla put ka suncu. Enterijerom dominiraju velike površine pokrivene drvenim oblogama.Nameštaj je u bojama koje smiruju i svojim prigušenim tonovima stvaraju harmoniju sa pejsažom koji okružuje objekat. U zadnjem delu kuće smeštene su stepenice od korodiranih flahova koje vode ka spratu gde se nalaze spavaće sobe,mala dnevna soba i čajna kuhinja.U obliko-

vnom smislu sprat je sasvim drugačije tretiran,preko staklenih panela dodata je još jedna opna koja se sastoji od drvenih ramova sa ispunom od vertkalnih štapova u jednakim segmentima. Paneli(ramovi) su pokretljivi i svojim položajem kreiraju igru puno prazno u okviru kontinualna trake koja obavija opnu oko osnove sprata. Na ovoj etaži se nalazi već pomenuti prepust betonske ploče iznad kamina koji je sada u funkciji terase.To je mesto gde

vlasnici obavljaju jutarnju gimnastiku i uživaju u prvim sunčanim zracima. Ovaj sjajni primer moderne arhitekture samo je jedan u nizu koje je studio MK27 realizovao u poslednje vreme.Ono što je karakteristično za njih je da oni ne grade samo prostor ili objekat oni grade mesto koje zajedno sa svojom okolinom prikazuje veličanstvenu predstavu o spoju arhitekture i prirode koja slavi život i sreću koju on donosi.


106/107

www.ego-magazine.com


108/109

www.ego-magazine.com


110/111

www.ego-magazine.com


112/113

www.ego-magazine.com


114/115

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

116/117 A R H I T E K T U R A

KUĆA SA RIBNJAKOM TEKST DOSTANA JANKOVIĆ

STUDIO MUMBAI ARCHITECTS

ARHITEKTE STUDIJA BOMBAJ (STUDIO MUMBAI ARCHITECTS) RENOVIRALI SU POSTOJEĆI OBJEKAT U BANDRI, MAHARAŠTRI, (BANDRA, MAHARASHTRA, INDIA) I NAPRAVILI KUĆU SA RIBNJAKOM.GRAĐEVINA JE BUKVALNO SLJUŠTENA DO SAMOG BETONSKOG SKELETA, OKRUŽENA SAMO OKOLNIM RASTINJEM. TIM PROJEKTANATA JE REDIZAJNIRAO KOMPLETNU ZGRADU, OD PRIZEMLJA DO KROVA, UKLJUĆUJUĆI I PRIDODATU ZONU SUTERENA SA TERASOM SA IDEJOM DA OMOGUĆI VEĆU INTEGRACIJU ELEMENATA PRIRODE.CENTRALNO DVORIŠTE UOKVIRUJE VODENU POVRŠINU ISPUNJENU LOKVANJIMA, U KOJOJ SE VIDI ODRAZ NEBESKOG SVODA. OD RIBNJAKA SE UZDIŽE DRVENO STEPENIŠTE, TOLIKO LAGANE KONSTRUKCIJE DA - KAO DA LEBDI POVRH SAMIH LATICA. VAZDUŠNI PROSTOR DOMA KRUŽI KROZ TRI ETAŽE, POVEZAN SERIJOM STEPENIKA, RASPOREĐENIH DA PREDAH OMOGUĆE NA SVAKOM NIVOU. U OVAJ DOM ULAZI SE KROZ GALERIJU, KOJA VODI DO DVOETAŽNOG BORAVKA, SA PODOM OBLOŽENIM KREČNJAČKIM KAMENOM I OMALTERISANIM ZIDNIM RAVNIMA. OGROMNA VRATA DVOSTRUKIH KRILA OTVARAJU PROSTOR KA PROSTRANOM PODIJUMU KOJI SE NADVIJA NAD BAŠTOM I JAVNOM POVRŠINOM. DEKOR ENTERIJERA USISAVA SPOLJAŠNJE OKRUŽENJE KONTINUIRANOM PRIMENOM BAMBUSNIH PLATANA KOJA IGRAJU IGRU SVETLOSTI I SENKE. POSTAVLJANJEM PARAVANA OD UVEZANIH LETVICA, NAČINJENA JE NEKA VRSTA MEKE PODELE PROSTORA, KOJA DONOSI OSEĆAJ PRIVATNOSTI I ISTOVREMENO PRIRODNIM SREDSTVIMA OMOGUĆAVA IZOLACIJU OD URBANOG PULSA KOJI KUCA IZVAN PARCELE OVE KUĆE SPOKOJA.


118/119

www.ego-magazine.com


120/121

www.ego-magazine.com


122/123

www.ego-magazine.com


124/125

www.ego-magazine.com


126/127

www.ego-magazine.com


128/129

fotografije www.radekovac.com


www.ego-magazine.com

130/131 E N T E R I J E R

KUĆA GMG PEDRO GADANJO JE ZNAČAJNA FIGURA U SVIM OBLASTIMA KOJE SU NA BILO KOJI NAČIN POVEZANE SA ARHITEKTUROM. POZNAT PODJEDNAKO I KAO PREDAVAČ, KUSTOS I PISAC, OVAJ PROJEKTANT SE TRUDI DA ZNANJEM POKRIVA SVE ŠTO IMA VEZE SA STRUKTURAMA I DIZAJNOM.SA SEDIŠTEM U LISABONU, ON UREĐUJE KNJIGU-MAGAZIN “BEYOND SHORTS STORIES ON THE POST-CONTEMPORARY” (KRATKE PRIČE NA TEMU ŠTA SLEDI NAKON AKTUELNIH TRENDOVA), VODI BLOG “SHRAPNEL CONTEMPRORARY” I REDOVNO PROSLEĐUJE PRILOGE ZA MEĐUNARODNA IZDANJA.MI SMO GA ZAPAZILI ZBOG NJEGOVE KREACIJE-KUĆE GMG U PORTUGALU U MESTU TORRES VEDRAS.

AUTOR: PEDRO GADANJO (Pedro Gadanho), LOKACIJA: TORRES VEDRAS, PORTUGAL


132/133

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

134/135

,,

OVAJ STAMBENI PROSTOR OD 400 KVADRATA JE TOLIKO PUN ŽIVOSTI DA BI U NJEMU LIKOVI IZ FILMOVA TIMA BARTONA RADO ZAPOČELI SVOJE AVANTURE.

Ovaj stambeni prostor od 400 kvadrata je toliko pun živosti, da bi u njemu i likovi iz filmova Tima Bartona rado započeli svoje avanture. Ovo, nekada sumorno zdanje, tipično za gradske kuće iz 19. veka, podvrgnuto je velikim promenama. Najradikalnija transformacija čeka na samom ulasku, jer su vrata sa stepenišnim jezgrom prekrojena u jedinstven prostor vertikalne komunikacije koji se proteže kroz tri etaže. Sve je obloženo nežno tirkiznom bojom. A to je tek početak! Čim kročite dublje u prostor, lice će vam se razvući u osmeh nalik na onaj iz crtanih filmova... Kako Vam pogled bude klizio preko ove razigrane strukture, sve će se odvijati oko dve teme: neobični uglovi i neočekivani oblici. Dramatične intervencije u prosto-

,,

ru su umetnute u postojeće okvire gotovo hirurškom preciznošću. Direktnu reminiscenciju na šezdesete godine XX veka, sa sve zaobljenim ivicama i detaljima, ali ukomponovanim sa novim osećajem za savremeni trenutak, čini i formiranje prostornih čaura. U velikoj spavaćoj sobi, uzglavlje ležaja je, istovremeno, i deo garderobnog zida. U potpuno renoviranom potkrovlju, paleta je čisto bela, a igra svetlosti i senki zasniva se na prelamanju ravni plafona ispod kosog krova. Kad zakoračite na terasu - opet je sve igra i zabava, sa sve različitim dimenzijama podnih dasaka. Pošto vam otuda pogled puca preko bazena za plivanje, potpuno obloženog bojom dubokog okeana, pa sve po krovovima realnog

sveta, ne možete a da ne osećate zahvalnost prema arhitektama poput Gadanja, čije misli izlaze van okvira i uranjaju direktno u snove. Primenom tvrdih materijala, poput lakiranih metala, MDFa, koriana i cinka, kao i iz dinamične kombinacije boja koje izvlači iz živih paleta, on izliva dramatičnu energiju po čitavom enterijeru. Naravno, u predvorju i pri dizajniranju prostorija za higijenu (sanitarni čvor), ponovio je srećni spoj između nekog tamo lika iz filmova Tima Bartona i londonske “Pharmacy” Demijena Hirsta. A priznaćete, to je već samo po sebi dobitna kombinacija. Otkrijte sada i vi ovaj nesvakidašnji objekat, kroz snimke koji slede:


136/137

arhitektura enterijer dizajn

www.jankovicljubomir.com


www.ego-magazine.com

138/139

KONCEPT JAGUAR- SPEEDBOAT FOTOGRAFIJE WWW. JAGUAR.COM

“JAGUAR” SE NEZVANIČNO PRIDRUŽIO PRAVLJENJU ČAMACA, OTKRIVAJUĆI SVOJ NOVI KONCEPT SPEEDBOAT ČAMAC NA NEDAVNO ODRŽANOM DEBIJU SVOG NOVOG MODELA JAGUARA XF SPORTBRAKE. U SARADNJI SA KOMPANIJOM IVAN ERDEVICKI NAVAL ARCHITECTURE & YACHT DESIGN I SEVENTY SEVEN DESIGN RAZVILI SU MODEL KOJI IDEJNO PODSEĆA NA NJIHOV DIZAJN : UGLAĐEN , BRZ, MOĆAN, I SPEKTAKULARAN. OVAJ ČAMAC- DVOSED IMA FIBERGLAS TRUP, UGLAČANE PROPELERE, UGLJENO VLAKNO NA PERAJIMA I ZAVRŠAVA SE PRIRODNOM PALUBOM. OVAJ NOVI KONCEPT ČAMCA UVODI NOVU, OBNOVLJENU KOMPONENTU U BREND “ JAGUAR” PODSTIČUĆI IH DA PRAVE JOŠ LUKSUZNIJE PROIZVODE OD AUTOMOBILA.SVI ONI KOJI ŽELE OVAJ ČAMAC TREBA DA IMAJU NA UMU SA JE ON PREDVIĐEN SAMO ZA GLEDANJE, A KOMPANIJA JOŠ UVEK NEMA U PLANU DA KOMERCIJALIZUJE OVAJ PROJEKAT.


140/141

www.ego-magazine.com


142/143

www.ego-magazine.com


144/145

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

146/147 D I Z A J N

BANG & OLUFSEN NOVI BREND DANSKOG PROIZVOĐAČA B&O, PLAY NAJAVLJUJE LANSIRANJE SVOG VRHUNSKOG MUZIČKOG UREĐAJA BEOPLAY A9.VEOMA ORIGINALAN DIZAJN I JEDINSTVENA FLEKSIBILNOST U POSTAVLJANJU, OMOGUČIĆE VAM DA OVOM UREĐAJU VRLO LAKO NAĐETE IDEALNO MESTO MEĐU OSTALIM HIGH-END NAMEŠTAJEM.NIKADA DO SADA NISTE ČULI OVAKO ČIST BEŽIĆAN ZVUK.

Novi brend Danskog proizvođača B&O PLAY najavljuje lansiranje svog vrhunskog muzičkog uređaja BeoPlay A9. Veoma originalan dizajn i jedinstvena fleksibilnost u postavljanju, omogući će Vam da ovom uređaju vrlo lako nađete idealno mesto među ostalim high-end nameštajem. Nikada do sada niste čuli ovako čist bežičan zvuk . Zbog bežične konekcije i nestvarno jednostavne kontrole upravljanja, BeoPlay A9 u korak prati vaše muzičke potrebe kako se menjaju u toku dana ili večeri. Jednostvano ga uključite u struju, bežično povežite vaš iPhone, iPad ili Android uređaj i BeoPlay A9 počinje da strimuje vašu muziku. Zvuk je dovoljno bogat da ispuni i najprostranije potkrovlje i dovoljno raskošan da može konkurisati mnogo kompleksnijim muzičkim sistemima. BeoPlay A9 će se jednako dobro ukolopiti u vaš dekor, bilo da stoji na zidu ili na podu. Pričvršćen na drvene nogice, lako se smešta tamo gde vam najviše odgo

vara, a možete ga postaviti i na zid, gde će sa svojim kružnim konturama idealno izgledati među ostalim umetničkim radovima u vašoj kući. Šta više, moguće je i da izaberete i po potrebi menjate boju prednje zvučničke maske, kako bi se idealno ukolopile u vaš enterijer. Prema potpredsedniku branda B&O PLAY Henriku Taudorf Lorensenu, kod BeoPlay A9 je sve u jednostvnosti. “Pitali smo Øivind Slaattoa, mladog dizajnera koji se takođe veoma interesuje za muziku, da kreira takav dizajn koji svojim izgledom neće odvlačiti pažnju sa zvuka, a kasnije inžinjere da taj dizajn obogate sa neverovatnim zvukom. Rezultat je bio oslobođena zvučna performansa sa čistim grafičkim izgledom koji je intuitivno jednostavan za korišćenje.” Kontrola jačine zvuka nikada nije bila jednostavnija. Pređite rukom preko senzora na vrhu uređaja ili samo zadržite ruku ukoliko želite da mutirate zvuk. I, naravno, možete selektovati numere i

podešavati jačinu zvuka preko vašeg pametnog telefona ili tableta. BeoPlay A9 poseduje dva ¾-inčna visokotonca i dva 3-inčna srednjetonca, koja pokreću po dva pojačala D klase od po 80 W i donose neprikosnovene visoke tonove i prostorno definisane srednje tonove. Impozantan 8-inčni bas, koji pokreće ni manje ni više nego pojačalo od 160 W, obradovaće sve ljubitelje niskih tonova, koristeći bas refleks konstrukciju koja se nalazi na pozadini uređaja. Možete optimizirati akustične performanse, postavljajući uređaj u jedan od tri moda, u zavisnosti od toga da li se uređaj postavlja na zid, stoji slobodno u prostoriji ili ste se opredelili za postavljanje u sam ćošak sobe. Postojane drvene nogice su dostupne od tikovine, bukovine i hrastovine. Prednja maska može biti srebrna, bela, crna, crvena, zelena ili braon.


148/149

www.ego-magazine.com


150/151

www.ego-magazine.com


152/153

www.ego-magazine.com


154/155

www.ego-magazine.com


156/157

www.ego-magazine.com I N T E R V J U

GORAN VOJVODIĆ ARHITEKTE SE GODINAMA ŽALE DA SU ŽRTVE PROPISA I BIROKRATIJE, KOJI IM OGRANIČAVAJU KREATIVNOST, SLOBODU OBLIKOVANJA. AUTORI PROJEKTUJU, INVESTITORI ULAŽU, GRAĐANI ŽIVE U TIM PROSTORIMA, A ORGANI VLASTI UBIRU PRIHODE OD TAKSI I POREZA. MEĐUTIM, IAKO POSTOJI VELIKI JAZ IZMEĐU NAVEDENIH GRUPA, SVI SE SLAŽU DA SU NEOPHODNE PROMENE.REKLO BI SE DA SU NA ISTOM ZADATKU. PROMENE IMAJU SMISLA UKOLIKO SU VIDLJIVE I ONDA KADA OSTVARUJU UTICAJ. JEDAN TAKAV OBJEKAT, ZGRADA KOJA USPOSTAVLJA NOVE ODNOSE PREMA FORMIRANJU URBANE CELINE, TAKO ŠTO DRUGAČIJE POSTAVLJA VIZURE I ESTETIKU KUĆE NA UGLU, JESTE NOVI PROJEKAT ARHITEKTE GORANA VOJVODIĆA U KRUNSKOJ ULICI BROJ 87, U BEOGRADU.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs


www.ego-magazine.com

158/159 EGO : Zapažena, uspešna arhitektonska dela gotovo uvek prati neka kontroverza. Molim Vas, obrazložite protivrečnosti koje se vezuju za ostvarenje u Krunskoj. GV : Najintrigantniji podatak vezan za ovu lokacija jeste da je ona idealno mesto za postavljanje nečeg što struka definiše “kućom na uglu”. Idealnije ne može biti, zato što je saglediva i sama po sebi je reperna tačka. Kao takva, izuzetno je eksponirana. Stoga je komunikacija sa okruženjem, morfologijom, izbila u prvi plan. Tokom procesa projektovanja, prema mestu, kao i prema investitoru, uvek možeš da uspostaviš dvojake odnose moj profesor Ivan Antić, jednom prilikom je rekao da: “Gde postoji fenomen prirode, gotovo je nemoguće napraviti fenomen arhitekture”. E sad, svaki stav ima i svoju suprotnost - a šta je sa Kućom na vodopadima (Frank Lloyd Wright)? Generalno, slažem se sa profesorovim načinom sagledavanja. U Krunskoj, situacija je bila takva da je nužno napraviti objekat - reper, ali ne zgradu koja će dominirati! Moja ideja, i inače, nije da se namećem. Moja ideja generalno, i ljudska i projektantska, je da se obezbedi suživot. Imajući takav stav, prihvatanjem posla, kao profesionalac si u obavezi da predložene urbanističko tehničke uslove, iako vrlo ograničavajuće, pretočiš u realan objekat. Bilo je tu opstrukcija svakakvih vrsta. Između ostalih: situacija sa urbanističkim parametrima i generalnim planom. To da li postoji uopšte, ili u kojoj je fazi izrade, pa i mogućnosti primene alternativnih urbanističkih postulata su proizveli kuću vrlo diskutabilnih kvaliteta. Sekretarijat, institucija koja izdaje Uslove i obrađuje podatke, imao je za obavezu da proceni lokaciju, ali i mogućnost- slobodu da tumači zakon na vrlo različit način… A sve se to dešava 2007. Potom, večita dilema u kojoj meri izići investitoru u susret. Onda izdaju uslove, koji su sami po sebi kontroverzni. Dobio sam da projektujem objekat tako da od dobijenih pet etaža (nisko, pa visoko prizemlje, prvi sprat, pa povučen prvi, povučen drugi sprat), jedino logičko utemeljenje je prvi sprat! Kako da osmislim nisko prizemlje i visoko prizemlje na terenu sa nivelacijom od 17cm? Ta valjda se zna kakvoj morfološkoj strukturi pripada ta odrednica. I kakvo je to

uslovljavanje nametanjem projekta zigurata – povučen prvi i povučen drugi sprat. Naravo da to izazove pobunu u meni i kontroverzu druge vrste: posao koji mi je nuđen odbijam, raspravljajući se oko urbanističkih uslova. Na kraju nevoljno predam predlog u formi kompromisnog idejnog rešenja. Pošto mi osoba, obrađivač predmeta u sekretarijatu, ukaže da je “prikazani objekat nonsense”, morao sam da odgovorim da su zapravo uslovi koji su dati “nonsens”. Moja ideja nije bila da izdejstvujem više kvadrata, iako to uglavnom zanima investiture, već da urbanistički uslovi proizvedu smislen objekat. Na taj način došli smo do prizemlja i četiri etaže. Obrađivač potpiše. I krene proces projektovanja. Ta moja bitka, za kuću kakva jeste, trajala je sledeće dve godine. U smislu arhitekture, kolora, estetike, volumena. Sa raznim strukturama: pred Komisijom za oblikovanje, Zavodom za zaštitu spomenika, nezadovoljnom Grupom građana... EGO : Meni je sve ovo interesantno, zato što govori u kojoj meri je ovo društvo spremno ili nespremno za nešto novo... GV : Govori i o spremnosti pojedinca, projektanta, da istrajava u svojoj ideji, da veruje da može da napravi nešto što je valjano, uprkos svim preprekama. EGO : U starom gradskom jezgru, do sada nismo imali ovakvo oblikovanje poslednje etaže. Koliko je energije bilo potrebno da bi pobedila Vaša ideja? GV : Neverovatno puno energije! Ali, ja kažem - ta energija nije zalud utrošena, nije potrošena! Ja sam se, pobeđujući svojim stavom, uz bezbroj analiza, na raznim instancama, izborio za ono što tvrdim da je ispravno i duboko utemeljeno (a i dan danas stojim iza toga), nadvladao strukture koje su bile oponenti i na neki način ta utrošena energija se obnovila. EGO : Iako ste arhitekta, napravili ste nešto je u opisu posla pravnika, advokata. Vi ste “isprojektovali novu stvarnost”. Omogućili ste da se napravi izuzetno delo. Kako na postignuti rezultat reaguju ljudi sa kojima ste bili u prilici da razgovarate? GV : Mišljenja su uglavnom pozitivna. Sticajem raznih okolnosti, sve što sam dosad radio u životu, bilo je u prilici da

bude ocenjivano, i pri tom nije nailazilo na osporavanja. Sa investitorima sam oduvek imao dobru saradnju, prepoznajući svoju poziciju - uslužne delatnosti. Znam dokle to ide i šta to znači. Radim da zadovoljim nečije potrebe na najprihvatljiviji način, a da ne kompromitujem sebe, niti struku. Ali se u ovom slučaju dogodila fascinantna situacija na kolegijalnom nivou - potpuna polarizacija stavova. EGO : Kakvog tipa su bili komentari? GV : “Da li je moguće da si napravio onaj frižider?” Eto, tog tipa. Fascinantno! Ili, gospođa, koja je “arhitekta starog kova - veliki poznavalac arhitekture”, “živa nije bila” što smo sklonili onu staru kuću!!! Nonsens, naravno – toj kući sa njenim gabaritom je konstantno menjanje urbane slike grada odavno oduzelo pravo da bude tu gde jeste. Mišljenja su suprostavljena, što naravno kuću i lokaciju izdvaja i na izvestan način joj daje na značaju. Koplja se lome, pa i mene strašno zanima u kakvom kontekstu i gde će se sve to završiti. Da li će toj kući vremenom pripisati kvalitete klasične gradske kuće ili će joj se desiti nekakve „usputne promene“. EGO : Glavni kvalitet koji ja tu uočavam, jeste tretiranje poslednje etaže na drugačiji način od očekivanog. Umesto povlačenja najviše etaže u odnosu na regulacionu liniju, mi sada uočavamo novu situaciju. Ukoliko neko već na sledećem objektu pređe liniju regulacije na poslednjem spratu, ulazimo u zonu u kojoj arhitektura ne može da smeta. Ima toliko takvih, kvalitetnih primera u Beču, Parizu. Oni oplemenjuju urbano tkivo. GV : Sve vreme je vođena borba u tom pravcu. Za ovakav gabarit, za ove proporcije zgrade, nije problem da poslednja etaža “pođe ka ulici” Moje projektantsko stanovište da je eksces tog tipa sasvim poželjan na ovakvom objektu i na ovom mestu. Ipak, bilo je i tu kompromisa. Ja sam svoje autorske, projektantske apetite zadovoljio kroz činjenicu da sam napravio taj otklon, sasvim prepoznatljiv. Kompromis smatram delom projektantske moći i snage da se izboriš za svoje delo. Imamo jednoznačan gabarit po svim etažama, koji podržava taj eksces na poslednjem nivou. Iz kog razloga? Pa upravo što to kuću čini znakom. EGO : Ja tu vidim još jedan kvalitet:


160/161

www.ego-magazine.com


162/163

www.ego-magazine.com kuća je bela i već ta činjenica očitava artistički pristup, ali poseduje i taj jedinstven ekces. Svaki pomak, na koji se u ovakvoj sredini dugo čeka, treba visoko vrednovati. Lepo je kad možeš da kažeš da si uspeo da pokreneš proces kvalitativnih promena. Možda je bilo presudno što ste godinama izgrađivali autoritet, da biste povukli ovakav potez. A taj potez je važan za arhitekturu jer je sad izvodljivo napraviti veliki broj varijanti. Rešiti poslednju etažu “na nov način”. Ovo je istovremeno i dobar primer kako treba sarađivati sa nadležnim službama na realizaciji arhitektonskih objekata. GV : Na žalost, ova sredina ne prepoznaje kvalitet. A ni autoritet po tom osnovu. Ovde se poštuje samo integritet vlasti. Ništa i niko drugi. EGO : Ko je danas u krizi: arhitektura sa svojim postavkama ili ekonomija koja je u rukama banaka? Da li najbolji objekti nastaju u doba krize? GV : Uvek se radilo onoliko koliko ima para. Ne možeš da gradiš sa parama koje nemaš! Možeš da “namakneš ponešto tu i tamo”, ali para ima koliko ima. Evo i jednog ličnog doživljaja: Frank O Gehry se odrekao svog projekta, pa samim tim i zarade, iz prostog razloga što je taj konkretni objekat (Las Vegas, Nevada), trebalo da bude kula, a to se nije desilo. U njegovoj percepciji, ta kuća je postala “nakarada”... Dakle, na temu krize, odnosno količine novca kojom autor raspolaže: koliko sredstava - toliko priče. Međutim, ono što sam želeo da kažem je - mnogo je bitnija edukacija! Ja sam imao sreće da mi čitav niz objekata bude izveden upravo kako sam ih isprojektovao. Ljudi koji su me angažovali to su uradili ili zato što su me prepoznali kao nekog kome mogu da se prepuste, ili su sa sobom u poslovni odnos uneli dovoljno edukacije ili iskustva iz neke druge sredine, te su mogli da pročitaju kvalitet. A takvih je malo. Imao sam sreće. Generalno gledano, mi smo jedno nekulturno društvo. Divlja gradnja, nadziđivanje, novogradnja... Odatle dolazi naš urbanističko-arhitektonski haos. EGO : Da li Vaša zgrada dominira, tu na uglu, ili “samo” učestvuje, interveniše, vrši transformaciju okoline? GV : Kada kuću sagledavamo iz ulice Koče Kapetana, onda je ona logični niz, a reperna je tačka u Krunskoj ulici. Ona suseda nema i nije inkorporirana u celinu

zatvorenog bloka. Ona je u Krunskoj slobodnostojeći objekat. Ja mislim da svaki objekat manje ili više transformiše prostor, a da je ovo zdanje prilično eksponirano i da samim tim ima veću interaktivnu ulogu. Korespondira sa svojim okruženjem, zavisino od prizme sagledavanje. To može biti uspela ili neuspela provokacija. Mislim da sam prepoznao mesto. Da li sam to učinio i objektom - to će vreme pokazati. Već se lome koplja oko nečega što nije nevidljivo. Zato već sad znam da sam uspeo. Vraćamo se na priču o dva osnovna principa: pripadanje mestu ili nametanje sebe mestu i lokaciji. Meni nije bila ideja pravljenja spomenika sebi i investitoru, niti nekoj aktuelnoj ili budućoj arhitekturi. EGO : Dualitet koji ste pomenuli je vrlo interesantan: slobodnostojeći objekat kao deo konteksta... GV : Uzimajući sve okolnosti u obzir, ideja je bila krajnje jednostavna, napraviti objekat u materijalu jednoobrazan čime bi se istakla njegova skulptoralnost. EGO : Da li je materijal koji ste odabrali za fasadu pružio ono što ste želeli u oblikovanju? GV : Na početku sam razmišljao da materijal za fasadu bude neki kvalitetan nemački “demit”, ali sam brzo odustao. Daljom razradom ideje, došli smo do kamena. Verzija fasade u travertinu je bila “malo sladunjava”, tako da je usledila konačna odluka - eternit. Na objektu je potencirana vertikalnost. To smo realizovali primenom promene ritma i koloraturnih akcenata na svakoj etaži ploče su nejednake širine, ali spojnice potenciraju vertikalnost. Zbog toga su širine zazora između fasadnih ploča u horizontalnom pravcu svedene na minimum, a u naglašenom, vertikalnom su 15mm. Zadovoljan sam završnim izgledom, krajnjim proizvodom, ali materijalom nisam, u kontekstu početne ideje. Jer, osnovna zamisao bila je da kuća bude od betona. Ali, iz objektivnih razloga se odustalo od te ideje. Naime, nedostajala je odgovarajuća tehnologija. Preostala je jedino sumnja da li su zelene ploče bile neophodan likovni elemenat. Kao i u svemu, i tu postoje oprečna mišljenja: “Možda smo tu napravili potez više?” ili “Baš tako, baš zeleno je nedostajalo!” EGO : Kakvu arhitekturu želite da

stvarate? Odnosno, između kojih granica nastaje Vaša arhitektura? GV : Od svih delatnosti u kojima postoji kreativni proces stvaranja, arhitektura je najkompleksnija. Ona jeste multi-disciplinarna kategorija, a ako bi banalizovali, postoje dve strane: jedna je umetnička, inicijator svega, a druga, ni manje ni više važna, je taj inžinjerski, tehnički instrument, koji podržava onaj kreativni deo. Gde, između tih krajnosti, smestiti arhitekturu? I šta to znači definisati projekte u okvirima nekog stila? Čitav svet je na dlanu, dostupan svima, onakav kakav je - multietnički. Svi mi koristimo slične elemente za našu arhitekturu. Elemente koje koristiš za stvaranje arhitekture zavise od sredine u kojoj deluješ. Ako je okruženje bogatije, izazov bude veći, jer je mnogo lakše primeniti nove tendencije i primeniti nove tehnologije. Ja sam “profesionalni svaštar”. Na mene svašta utiče i svašta volim da radim. Bavio sam se različitim temama. Postoji izvesno razočarenje zbog manje prilika da se rade javni objekti – objekti kulture i sporta, te je moje (kao i drugih kolega) polje delovanja suženo. EGO : Ja Vas nisam doživeo kao “svaštara”, pre kao praktičnog autora kome su date šanse da stvara na raznovrsnim poljima arhitekture. U razmišljanjima o nekome sa kojim bih mogao da vršim poređenje, zato što je pragmatičan, ne previše revolucionaran, ubedljiv, pomenuo bih Borisa Podreku. On ne donosi nešto sasvim novo, a funkcionalno je besprekoran. Čini mi se da je i Vaš rad za nijansu iznad potreba ove sredine? GV : Sve što je navedeno, i ja prepoznajem kao kvalitet u Borisovom radu. Njegova posvećenost poslu je fascinantna. Pa i broj i raznolikost izvedenih radova. On je izuzetan, pogotovu u detaljima. Ujednačen u dometu i kod manjih i kod velikih projekata. Njegove kuće su promišljene. Podrekin rad mi je vrlo blizak. EGO : Da li je uzbudljivo poigravati se gravitacijom? Da li je to ta nova estetika koja će obeležiti Vaš rad u budućnosti? GV : Moj profesionalni moto je potpuno oportun. Ja čvrsto stojim na dve noge, tako hodam, takve kuće i pravim. Ne kažem da iskorak takve vrste nije potreban. Jeste, iz mnogo razloga,


164/165

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

166/167

,,

ZA OVAKAV GABARIT, ZA OVE PROPORCIJE ZGRADE, NIJE PROBLEM DA POSLEDNJA ETAŽA “ POĐE KA ULICI ”. MOJE PROJEKTANTSKO STANOVIŠTE DA JE EKCES TOG TIPA SASVIM POŽELJAN NA OVAKVOM OBJEKTU I NA OVOM MESTU. IPAK, BILO JE TU I KOMPROMISA.JA SAM SVOJE AUTORSKE, PROJEKTANTSKE APETITE ZADOVOLJIO KROZ ČINJENICU DA SAM NAPRAVIO TAJ OTKLON, SASVIM PREPOZNATLJIV. KOMPROMIS SMATRAM DELOM PROJEKTANTSKE MOĆI I SNAGE DA SE IZBORIŠ ZA SVOJE DELO. IMAMO JEDNOZNAČAN GABARIT PO SVIM ETAŽAMA, KOJI PODRŽAVA TAJ EKCES NA POSLEDNJEM NIVOU. IZ KOG RAZLOGA? PA UPRAVO ŠTO KUĆU ČINI ZNAKOM.

,,

ali poigravanje gravitacijom kao vid rešavanja prostornih zadataka ne pripada ovoj sredini. Mi nemamo moći, niti finansijskih niti tehnoloških, koje su potrebne za tako nešto. Ne možeš da se “poigravaš gravitacijom” u sredini u kojoj je “demit” fasada standard, jer takav pristup košta. Nema kod nas te mere inventivnosti, nema poigravanja. Mi smo dvadesetak, tridesetak godina sistematski unazađivani, voljno ili nevoljno, to mora da se prihvati kao činjenica... Jednostavno, poigravanje gravitacijom nije onaj deo naše struke koji ova sredina prepoznaje. EGO : Kakav profil ljudi čini ciljnu grupu za koju ste realizovali ovaj projekat? Da li pratite “život kuće” pošto je usele stanari? GV : Sigurno su svi već uočili da na raznim lokacijama u Beogradu stanari prave neadekvatne intervencije na objektima. Zdanja bi bez takvih izmena imala svoju, zaokruženu estetsku celovitost. Ali oni koji usele u kuću, dodaju joj ili oduzimaju od promišljane jedinstvenosti. Arhitekte odmeravaju proporcije, odnose punog i praznog, a onda? Konkretno, zbog toga što neko poželi da zaštiti svoj, naknadno izvedeni podni mozaik, tako što će da zastakli čitav deo zgrade, da je praktično zatvori, ja sam već u poziciji

da sastavljam elaborat „zaštite objekta”. Pisao sam investitoru i Društvu arhitekata Srbije i Beograda, da bih zaštitio ovaj objekat kao autorsko delo! Nonsens!!! EGO : Pa da li je moguće zaštititi autorski objekat od nesavesnih stanara? GV : Ja imam obavezu da štitim objekat, zbog struke, zbog svih nas. Stanar kupuje stan, fasada ne pripada samo njemu! Enterijer i eksterijer su povezane stvari, svako narušavanje tog jedinstva mnogo košta... Međutim, pojavili su se “građani” koji ne razumeju o kakvoj je arhitekturi ovde reč, koji ne razumeju o kakvom se objektu ovde radi. EGO : Da li ste kritični prema svojim delima? GV : Vrlo sam zahtevna osoba, pre svega kritički procenjujem sebe i svoj rad, a potom i druge. Moja profesija je takva, bavim se nečim što je veoma diskutabilno. O estetici nije lako doneti jedan, konačan sud. Potrebno je osmisliti finalni proizvod, tako da bude i prepoznatljiv i kvalitetan. Potrebno je odužiti se onima koji veruju u mene, koji ulažu sredstva u moje projekte. I u tom kretanju “korak napred, dva nazad”, ja se stalno preispitujem. Šta je to ako nije samokritičnost? Da nisam takav, moj profesionalizam bi bio kompromitovan samozadovoljenjem

onim što je već postignuto. EGO : A šta dominira, ratio ili intuicija? GV : Obe strane deluju istovremeno. Samo tako daju odgovarajuće rezultate. Na početku procesa projektovanja dominira intuicija, da bi potom racio preuzeo scenu, pogotovu u fazi glavnog projekta. Logično je da racionalnost izbija u prvi plan kada se donose odluke u vezi sa cenama i sredstvima kojima raspolažeš kako bi realizovao projektovano. EGO : Kako biste opisali estetske vrednosti Vaše arhitekture? GV : Estetika je amorfna kategorija, promenljiva od slučaja do slučaja. Ni realizacija nije nikad ista. Estetika, njena vrednost, zavisi i od vremena i od uslova vrednovanja. Lakše je drugima da govore o mom radu, o meni. A moja estetika? Ona je zasnovana na postulatima struke i to je moja baza. Ja prihvatam sve izazove profesionalizma. Javnost svega što uradim je jedan od aspekata mog posla i to sam odavno shvatio i prihvatio. Odatle i motiv, potreba da se izborite da kuće koje ostaju iza nas, pripadaju kvalitetnom nasleđu za sledeće generacije.


168/169

www.ego-magazine.com I N T E R V J U

IVANA UKROPINA ZANIMANJE PR MENADŽERA JE JEDNO OD NAJPOPULARNIJIH ZANIMANJA KOD NAS.ONI KOJI SU VEĆ POPULARNI BI DA UNOVČE SVOJ STATUS A ONI KOJI TO NISU, HTELI BI DA PUTEM OVOG ZANIMANJA POSTANU PRIMEĆENI. IVANA UKROPINA JE NE TIPIČNA DEVOJKA ZA NAŠU SREDINU. ONA JE PR MENADŽERKA, PRIVATNA PREDUZETNICA, USPEŠNA NAUČNICA I IMA MANJE OD 30 GODINA.UPOZNAJTE IVANU UKROPINU I NJEN LIČNI KONCEPT.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Rade Kovač www.radekovac.rs Eksluzivno za EGO • Fashoff & Fashoff Café • Kosančićev Venac 2, Stari Grad, Beograd, tel. 011 328 84 00 • GUCCI, DOLCE & GABBANA, PRADA, MIU MIU, DSQUARD, TOD’S, FENDI, MONCLER


www.ego-magazine.com

170/171 EGO : PR kreira sliku u javnosti osobe ili grupe koju zastupa.Od njegove veštine i spretnosti zavisi na koji način će neki događaj ili posebna situacija biti prezentovana medijima i javnosti. Koje talente mora da ima osoba koja se bavi PR-om da bi uspešno rešavala složene situacije u kojima se nalaze klijenti? IU : PR menadžeri pre svega moraju biti dobri oratori, a posebno moraju biti vešti i u pisanoj komunikaciji. Moraju umeti da sa lakoćom komuniciraju sa ljudima i dobro poznaju i razumeju međuljudske odnose. PR menadžer mora da poseduje znanje iz oblasti savremenog poslovanja, pregovaranja u ugovaranja i da zna da komunicira na svim nivoima. Ova pozicija zahteva fakultetko obrazovanje, visok nivo poznavanja stranog jezika, marketinga, komunikologije, psihologije komunikacija, medija, socijalne psihologije, sociologije, istraživanja javnog mnjenja, poslovnog bontona, protokola, kulture oblačenja, dizajna i mnogih drugih disciplina. Ovaj udžbenički prikaz profesije PR menadžera izostavlja ono što je po mom mišljenju vrlo važno, a to je osećaj i smisao za lepu reč, osmeh, odnosno “je ne sais quoi“ faktor koji ili se ima, ili se nema. EGO :Koliko u odnosima s javnošću imate odrešene ruke, a koliko su aktivnosti rezultat kompromisa s klijentima? IU : Ta situacija je promenljiva. Nikada nemate apsolutno odrešene ruke, osim ukoliko ne radite PR sami za sebe. Klijent kao firma, organizacija ili kao pojedinac, ima neke ideje o sebi, kao i želje na koji način želi da bude predstavljen javnosti. Budući da je jedan od aksioma profesije PR-a, iskrenost i verodostojnost informacija - eto još jednog faktora koji utiče na to da vam ruke ne budu u potpunosti odrešene. Svaki PR menadžer želi da ulepša stvarnost, da svog klijenta predstavi u najboljem mogućem svetlu, međutim, imidž mora da odgovara identitetu. Svaki imidž koji se formira, a da nema svoj oslonac na istinskom identitetu kompanije ili pojedinca, kratkoročan je i lažan. PR menadžment predstavlja dugoročan proces u kome formirate svoje ciljne javnosti, negujete ih, informišete, animirate, rastete sa svojim klijentom, preoblikujete se zajedno, napredujete, usavršavate se i kontinuirano šaljete sliku javnostima… Vaše ciljne

javnosti predstavljaju continuum svedoka vašeg identiteta. Svako ko ne shvata da je PR menadžment jedan dugoročan proces, ne može se ni baviti ozbiljno ovom profesijom. EGO : Da li se dešava da radite nešto zašta u startu znate da ne može da uspe? IU : Nikada nisam radila nešto u šta nisam verovala. Uprkos dugogodišnjem iskustvu u oblasti PR menadžmenta i marketinga, moje viđenje ove profesije je krajnje idealističko: ono u šta verujete, mora da uspe, i taj elan će vas voditi u procesu komunikacije. Ukoliko ste svesni da neka ideja, projekat ili poslovna politika neke kompanije nije u skladu da vašim moralnim, poslovnim i profesionalnim standardima, nemojte je prihvatiti ili pokušajte da svom potencijalnom klijentu objasnite vaš stav povodom njegove ideje. Uostalom, uspešan PR menadžer mora umeti da sagleda situaciju, i da istu obrazloži sa svim prednostima i manama. EGO : Koje su prednosti, a šta su mane koje posao PR menadžera donosi? IU : Prednosti su svakako kreativnost, sloboda, dinamičnost posla, kontakti sa mnogim ljudima različitih profesija i profila, putovanja, upoznavanje multikulturalnih sredina, novih kultura, stavova i svest da je svaki dan na poslu novi izazov, nova situacija, nova kreacija. Mane ove profesije su stres, nepredvidivost koju okruženje može da nametne i to što PR menadžer koji ozbiljno shvata svoj posao, nema odmor. VI ste 24/7 online, i morate uvek biti spremni da reagujete, gde god da se nalazite i šta god da u tom momentu radite. Takođe, komunikacija sa velikim brojem ljudi i ciljnih javnosti u sebi sadrži jednu kontradiktornost – i prednost i manu. Što više ljudi upoznajete, i što više iskustva stičete, stvarate mogućnosti i za lepa i za manje prijatna iskustva. EGO : Kako ste se odlučili za specijalizaciju u sportu? Ljubav ili sticaj okolnosti? IU : Sport sam oduvek volela, budući da smatram da predstavlja jasnu vrednost svakog društva, kako profesionalni sport, tako i rekreativno bavljenje sportom, koje omogućava deci i omladini jedno zdravo i kvalitetno odrastanje. U sport verujem. Moj angažman u Vaterpolo savezu Srbije dogodio se spletom lepih poslovnih okolnosti, a prerastao je u veliku ljubav, stvorio mnoga prijateljstva i

inspirativnu i vizionarsku saradnju. Stoga mogu zaključiti da, iako nisam imala unapred fokusirane planove da budem PR menadžer jedne sportske organizacije, uz profesionalizam, želju za učenjem, vizionarski pristup i iskreno poštovanje vrednosti koje sport nosi, stvorena je jedna lepa simbioza koja traje godinama. EGO : Kako se promoviše nešto što možda ne spada u kategoriju vrhunskih rezultata? IU : Moje je iskustvo da sam imala sreću u životu da radim na projektima i poslovima u koje verujem i čiji kvalitet podržavam. Međutim, verujem i da sve ima svoju publiku i konzumente. Kvalitet i trud treba promovisati i nagraditi bez obzira na to da li spada u vrhunski. U neprivrednom sektoru treba promovisati talenat, trud, napore, želju, humanost, moralnost, dok je u komercijalnom sektoru više faktora koji utiči na atrakciju publike. Komercijalna sfera poslovanja, proizvoda i usluga koji su na tržištu je raznovrsnija, i mnogi su elementi koji utiču na to da nađe put do svojih klijenata. Slažem se da ne može sve biti vrhunskog kvaliteta, ali odnos cene i kvaliteta mora biti u ravnoteži kako bi publicitet bio opavdan i adekvatan. Na žalost, danas smo svedoci mnogih iskrivljenih vrednosti koje dobijaju svoj značajan publicitet i imaju nezanemarljiv uticaj na društvo. Posebno je važno to što je uticaj na omladinu značajniji i u tom smislu, mediji, kao i udruženja za profesionalce u oblasti odnosa s javnošću i marketinga moraju snositi odgovornost za medijske poruke koje kreiraju. EGO : Obično se pretpostavlja da je škola dovoljna za uspešno bavljenje nekim poslom. Da li je to zaista tako ili se situacija u praksi promenila? IU : Nikada nije bila dovoljna samo škola. Bitna je i praksa, kao i lične karakteristike osobe koja se poslom bavi. Kućno vaspitanje se ne stiče nužno u školi, kao ni radne navike, entuzijazam, ambicija, volja za učenjem, usavršavanjem, lojalnost, kultura komunikacije, timski rad i moralnost. Fakultetsko obrazovanje predstavlja svojevrsni filter, međutim, naše istinske i profesionalne vrednosti dobijaju svoju potvrdu tek u poslovno-društvenom kontekstu. EGO : Da li je budžetski limit ograničenje ili izazov?

torba GUCCI, haljina DSQUARD, cipele PRADA


172/173

tunika GUCCI, Ä?izmic DSQARED

www.ego-magazine.com


www.ego-magazine.com

174/175

haljina DG, cipele DG

IU : Svaka medalja ima svoja dva lica. U toku jednog dana, smene se i obdanica i noć. Jin i jang – dva elementa koja su suprotstavljena, ali se dopunjuju. Tako je i sa limitima – predstavljaju i ograničenje i izazov. Idealno je kada vaša kreativnost ne mora biti ograničena materijalnim, vremenskim i prostornim elementima. Na žalost, to nije realnost, i vrlo često smo u situaciji da je neki projekat za „juče“ i da su materijalna sredstva izuzetno ograničena. To nijedna osoba koja se bavi kreativnim poslom ne voli da čuje. Inspiraciju i kreativnost ne treba gušiti, umetnika ne treba sputavati... Međutim, ograničenja izazivaju naš intelekt, sposobnost, brzinu i kreativnost i teraju nas da uložimo napor više kako bismo postigli izuzetne efekte i rezultate u neoptimalnim uslovima. EGO : Kako je biti PR menadžer u oblasti kulture? Da li kultura može da preživi bez odnosa sa javnošću? IU : Baviti se odnosima s javnošću u oblasti kulture, po ideji je slično kao i u sportu. Šaljete poruku o talentovanim, vrednim ljudima, koji su se puno odricali i žrtvovali za svoj poziv. Mislim da baviti se sportom, umetnošću i kulturom nije posao, već predstavlja način života i verovanje u vrednost koja vam obeležava svakodnevicu, kao i životne ciljeve. Ove oblasti sa sobom nose veliki naboj emocija, i u skladu s tim, predstavljaju posebnu kategoriju u okviru društvenih procesa komunikacije i promocije. EGO : Koja je bila Vaša uloga u realizaciji BELGRADE DESIGN WEEK – a? IU : Belgrade design week je jedna divna manifestacija koja je mnogo prosvetila naše društvo. Kao tim ljudi i organizacija koja je od samog osnivanja potencirala vrednosti, uspeh, kreativnost i donela duh savremenosti u Beograd, naišla je na dobru saradnju sa svima onima koji su to umeli da prepoznaju. U saradnji sa timom BDW, spojili smo vrhunsku vrednost dizajna i sport. Vaterpolo reprezentacija Srbije predstavlja i danas jedan od najprepoznatljivijih brendova naše zemlje, a taj brend prati i značajan trud i zalaganje u oblasti struke, dizajna, marketinga i odnosa s javnošću. EGO : Film “Sedam i po“iz 2005-2006. je važna referenca u Vašoj karijeri. Da li ste zadovoljni svojim doprinosom u promociji filma?

IU : Izuzetno sam zadovoljna angažmanom na promociji filma „Sedam i po“, i taj film predstavlja pravi primer da deficit finansijskih sredstava ne mora da bude presudan u realizaciji jednog izuzetnog umetničkog dela. Film „Sedam i po“ je okupio fantastičnu autorsku i umetničku ekipu koja je predano, puna entuzijazma dala sve od sebe, realizovala veliki film i dala doprinos srpskoj kinematografiji. Film se sastoji od sedam priča o ljudskim gresima – srebroljublju, gnevu, razvratu, neumerenosti u jelu i piću, gordosti, očajanju u lenjosti i zavisti. Svi gresi su obrađeni na humorističan način, ali krajnja poruka svakako postoji – kroz smeh otkrivamo koliko su zapravo štetni po nas. Kao srpski film osvojio je nagradu “Car Konstantin” na filmskim susretima u Nišu, kao i nagradu za najbolji scenario u Vrnjačkoj banji. Nagrađen je i tradicionalnom nagradom publike “TV novosti“. Svežina i duhovitost, jak i smislen autorski angažman, ali i mudro odabrana plejada, generacijski i po senzibilitetu, različitih glumaca čine ga dodatno moćnim. Bila mi je čast da od samog početka realizacije filma dam svoj doprinos ovom ostvarenju. EGO : Odakle interesovanje za kapoeru, tradicionalnu brazilsku borilačku veštinu koja kombinuje ples i muziku? IU : Kultura je riznica interesantnih priča, i tokom studija, proučavajući antropologiju, istoriju civilizacije i teoriju kulture, naiđete na pregršt inspirativnih tema, koje nisu dovoljno obrađene, ili koje su nam daleke, pa nismo imali priliku da im se dovoljno približimo ili posvetimo. U kulturi, poznata je teorija igre, i kapoera predstavlja dragulj za analizu i objašnjenje kako je jedna borilačka veština, zaodenuta muzikom, plesnim ukrasima, mentalnom higijenom i filozofskim promatranjem života, uspela da pomogne robovima da se oslobode od moćnijeg i brojnijeg protivnika. Osim što ima veliki značaj za kulturu i istoriju Južne Amerike, danas predstavlja egzotičan sport, umetnost, a nekima i način života. Kapoera je, u stvari, šah ljudskim telima. EGO : Biti autor, scenarista i režiser dokumentarnog filma predstavlja poseban izazov. Kako biste opisali to iskustvo? IU : Svako ko se bavi kreativnim poslom poznaje uzbuđenje stvaranja nekog svog

malog dela. Kada imate jasnu ideju i viziju kako nešto treba da izgleda i koji treba da bude sadržaj, onda su svi vaši umni i emocionalni kapaciteti usredsređeni na formiranje strukture i estetike dela. Dokumentarna forma zahteva ozbiljan istraživački rad, te izazov stvaranja dela nosi i odgovornost autora, budući da ne dozvoljava fikciju i ograničava umetničku slobodu. EGO : Vodili ste marketinški tim Orchestra fashion group by Verano i modnih brendova COIN, INTIMISSIMI, CALCEDONIA, GAS JEANS i mnogih drugih. Koji kvaliteti su Vas preporučili za tu poziciju? IU : Kao osnovni preduslov da budete u top menadžmentu jedne uspešne kompanije, morate poznavati odnose i procese savremenog društva, a u oblasti mog poslovanja - marketing i odnose s javnošću. Cilj mi je bio da unapredim korporativne odnose i komunikaciju kompanije sa ciljnim javnostima, da doprinesem da kompanija ide korak dalje sa strateškim planiranjem kampanja, i da svoju kreativnost plasiram kroz timski rad unutar firme, kroz saradnju sa medijima, marketinškim agencijama, i što je najznačajnije sa međunarodnim partnernima, koji predstavljaju evropske gigante u modnoj industriji Evrope. Inspiracija, odnosno ideja mi je bila da doprinesem uvođenju koncepta emocionalnog brendiranja i uspostavljanju lojalnosti klijenata, uprkos ekonomskoj krizi. EGO : Bavite se i organizacijom venčanja. Da li su Vam klijenti zahtevni kao oni iz američkih filmova? Šta su bile najneobičnije želje koje ste ispunili? IU : Moja najbolja prijateljica Milica Lekić i ja predstavljamo upravo tim iz američkih filmova, koji proizvodi bajke za dan venčanja. Kada smo osnivale firmu za organizaciju specijalnih događaja, ideja nam je i bila da nećemo nikada realizovati dva ista venčanja, osnosno dve iste svadbe. Svaki par je jedinstven, drugačiji, i iako su nekada razlike u željama klijenata zaista filigranske, uvek postoji neka specifičnost u estetici i protokolu tog događaja. Želele smo da donesemo u Srbiju novi duh i energiju organizacije svih vrsta svečanosti. Kombinovanjem tradicionalnih vrednosti i prakse sa savremenim trendovima ove


www.ego-magazine.com

176/177 profesije, kao i korišćenjem najsavremenijih event softvera, odlučile smo da idemo korak unapred, i pružimo tržištu magične događaje po najvišim standardima. “Chic Mystique Partners” je specijalizovan za venčanja, sve vrste korporativnih i privatnih proslava i događaja, kao i za PR u oblasti lepote, mode, zabave, sporta, poznatih ličnosti i lifestyle tema. Svakom klijentu posvećujemo potpunu pažnju, trudimo se da budemo personifikacija čarobne lampe i moto nam je: ”Želje naših klijenata, za nas su zapovesti!” Komunikacija je od suštinskog značaja. Uspeh je definisan dobrim izborima koji daju trajne efekte. Chic mystique teži da bude najbolji izbor svojim i potencijalnim klijentima kroz konzistentan profesionalizam, najviši nivo usluge i poštovanje senzibiliteta svake individue, mladenaca ili kompanije. EGO : Naš narod je od davnina okrenut mitovima i mitologiji. To je pretpostavljam bilo polazište i Vaše master teze. Koji su to pseudo mitovi kojima nas bombarduju sa malih ekrana i da li smo ih uopšte svesni? IU : Industrija kulturno-zabavnog sadržaja koristi mitologiju savremenog društva radi podsticanja prodaje. Savremenu mitsku građu, određujemo kao pseudomitologiju, budući da ne odgovara esencijalnoj definiciji mita, već nosi njegove funkcije, ali su mitski akteri, ličnosti i pojmovi iz realnog života. Kao i tokom istorije i razvoja kulture, u savremenom smislu mitska građa se koristi u cilju manipulacije građanima, bilo da je reč o masi ili eliti. U radu “Pseudomitovi 20. veka u službi reklame”, bavim se analizom mitova savremenog društva koji su upotrebljeni kao instrument advertajzinga da podstakne globalnu potrošnju. Produkti i ostvarenja masovne kulture, kao i savremeni mediji podigli su “happy end”, lepotu, mladost i erotiku na pijedestal vrednosti globalnog društva i postali talac industrijskih i komercijalnih giganata. Krajem 20. veka, potrebe građana globalnog društva zamenjene su čežnjom za lepim životom, prijatnošću i glamuroznom svakodnevicom. Da li je ova pojava najbliža romantičarskoj estetici i da li bismo je mogli nazvati neoromantizmom u marketingu?! Savremeni marketing je prepoznao (čak i proizveo) taj transfer potrebe u želju i emocija i tea

tralizacija stvarnosti postaju dominantni diskurs komunikacije. EGO : Da li doktorske studije znače da usmeravate karijeru ka nauci, odnosno ka teoriji? IU : Doktorske studije teorije dramskih umetnosti, medija i kulture predstavljaju veliki izazov mom intelektualnom i akademskom usavršavanju, kao i plodno tle za razvoj novih ideja i doprinos savremenoj nauci. Od upisa na osnovne studije Fakulteta političkih nauka, moje interesovanje za akademsko i profesionalno usavršavanje uvek je bilo vezano za medije i kulturu, uvek sam bila naklonjena umetnosti, i insistirala na spajanju visokih vrednosti u sportu, umetnosti i savremenim medijima. Nakon osnovnih i postdiplomskih studija i desetogodišnjeg radnog iskustva, moja teorijska i praktična saznanja, dovoljno su sazrela da se vratim akademskom angažovanju i posvetim temama koja su me uvek naučno interesovale. Paralelno sa aktivnim poslovnim angažmanom, na doktorskim studijama se bavim fenomenima savremene kulture i medija, i stremim da otkrijem do kog nivoa je dramska umetnost uključena u svakodnevicu, odnosno da istražim koji su to novi diskursi, modeli i običaji specifični za sam početak 21. veka. U svojoj disertaciji ću se baviti temom “Event - neizbežan marketinški ili socijalni diskurs 21. veka?” Želim da istražim koji su to prelomni momenti današnjice kada je specijalan događaj postao event, kako se marketing oslonio na ljudsku emociju umesto na racio, zašto je karnevalizacija svakodnevice postala marketinški, poslovni i privatni način života, spektakl kao condicio sine qua non današnjice, kao i da utvrdim da li je značaj imidža prevazišao potrebu za profitom. Event je danas reč koja daje značaj, status, ističe posebnost događaja ili zbivanja, i postaje globalni fenomen koji sa sobom nosi dozu uzvišenosti, protokolarnosti, glamura, publiciteta, i predstavlja mesto i vreme gde su prisutni samo “odabrani”. EGO : Šta je preostalo kao izazov ili neka neostvarena želja? IU : Svaki, pa i najmanji detalj našeg života, sadrži u sebi eksplozivnu moć koja nam može promeniti život i koja nas može pokrenuti da sebe gradimo u bolju i kvalitetniju ličnost. U svakom danu

možemo pronaći novi izazov, i nisu samo krupni događaji ono što nas ispunjava i čini srećnima. Doktorat ili visoka pozicija unutar kompanije ne predstavljaju krajnje domete, niti čine život, a ne čine nas ni boljim ni lošijim ljudima. Kroz akademsko usavršavanje i profesionalno iskustvo, rađaće se nove mogućnosti, inspiracije i poslovi, a biti srećan i naći zadovoljstvo u svakodnevici privatnosti s jedne strane, i profesionalnosti sa druge, predstavlja veliki izazov za svakog čoveka. Ako činite pravu stvar sa pravim razlogom, onda vas na kraju puta čeka i pravi rezultat. EGO : Koliko Vas je uspeh promenio? IU : Nezahvalan je zadatak da sebi stavite lovorov venac. Uspeh je nešto što dolazi kao logičan rezultat kada se nečemu posvetite i date svoj maksimum, a kada je reč o slavi - sebe ne doživljavam kao slavnu osobu. Činjenica jeste da poznajem mnogo ljudi iz različitih sfera poslovanja, sporta i umetnosti. Verujem i da mnogi poznaju mene, ali to je nešto što donosi priroda profesije, uz moje zadovoljstvo da sam većinu svojih angažmana uspešno obavljala. Kao što sam rekla, biti uspešan ne znači i biti dobar čovek, tako da sam zahvalna svojim roditeljima, odnosno porodici i najbližim prijateljima što su mi uvek bili podrška u mojim željama i planovima, ali i iskreni kritičari. Zbog svog kućnog vaspitanja, stojim sa obe noge na zemlji i, pre svega, cenim poštenje, moralnost i doslednost. Videti svet i doživeti mnoge prijatnosti jeste privilegija, ali pravo utočište predstavljaju oni koji vas najviše vole i najbolje poznaju. EGO : Kako biste opisali svoj EGO? IU : Nije lako objasniti sebe, svoje ideje vodilje, vizije i životnu filozofiju u par reči, a da ne zvuči kao kliše. Trudim se da uskladim mogućnosti i želje, sposobnosti i ambicije, te da uvek dajem svoj maksimum. Visoko cenim tradicionalne vrednosti - poštenje, moral i iskrenost, i beskompromisno verujem u ljubav. Ljubav nas uznosi, daje polet, ispunjava i predstavlja energetski kondenzator za život. Racio nam je neophodan da bismo umeli da se nosimo sa životnim dilemama, ali su emocije te koje nam daju život. Ukratko, volela bih da budem pobednica životnih utakmica koju ispunjava životna radost.

BISTRO FASHOFF CAFÉ, haljin DG,torba GUCCI, čizme GUCCI


178/179

www.ego-magazine.com I N T E R V J U

DR NENAD STEPIĆ DA JE OVAJ RAZGOVOR PROMOCIJA UDRUŽENJA ZA PLASTIŠNU HIRURGIJU, REKONSTRUKTIVNU I ESTETSKU HIRURGIJU SRBIJE, MOŽDA BI NAM GENERALNI SEKRETAR DOZVOLIO DA GA PORTRETIŠEMO SA BARBI LUTKOM U JEDNOJ RUCI I LUTKOM ACTION MEN U DRUGOJ...... DA JE ŽELEO SVOJ RAD DA REKLAMIRA FOTOGRAFIJAMA “PRE I POSLE” PORTRETISALI BI SMO SPECIJALISTU PLASTIČNE, REKONSTRUKTIVNE I ESTETSKE HIRURGIJE, SA SVE HIRUŠKOM MASKOM,KAPOM I ZELENIM MANTILOM....

razgovor vodila Dostna Janković fotografije Rade Kovač, www.radekovac.com


www.ego-magazine.com

180/181 EGO : Kako i gde pronalazite snagu da savesno izvršavate tako kompleksne zadatke? NS : Po pitanju izdržljivosti, ja nemam problem: u ponedeljak sam se vratio sa stručnog putovanja iz Italije, radio ceo dan na VMA, predveče odmah posle snimanja za “EGO”, imao sam zakazane razgovore sa pacijentima u privatnoj praksi, u utorak sam otišao za Novi Sad, vratio se u ponoć, u sredu opet Banjica... EGO : Pitam Vas za psihičku snagu? Vaš radni dan nije tipičan, podrazumeva suočavanje sa velikim oštećenjima tkiva, sprečavate amputacije... S druge strane, sa istom nadom u kvalitetniji život iščekuju Vas i pacijenti čiji izgled usavršavate hirurgijom, primenom najsavremenijih metoda i materijala. Kako se ta dva sveta preklapaju? NS : Tako živi svaki hirurg. Svi mi, još na fakultetu, razmišljamo čime ćemo se baviti jednog dana, koju specijalizaciju vidimo kao svoju budućnost. Ja medicinu doživljavam samo kao hirurgiju. Tako je otkad znam za sebe. U takvom sam okruženju rastao, moji roditelji su lekari. EGO : Znači, već u detinjstvu ste doneli odluku koju niste tokom života promenili? NS : Ne, ne, ne... Želja mi je bila da budem ili lekar ili automehaničar! Podjednaka želja. Bitno mi je bilo da bude neki kreativan posao. Hirurgija je kreativna, nekad manje, nekad više. Desilo se da sam izabrao plastičnu, ona je veoma kreativna, ali ne u estetskom smislu, već u rekonstruktivnom. Estetska je samo jedan jako mali deo plastične hirurgije, mada se najčešće pominje u javnosti. Od svih grana hirurgije, plastična se jedina bavi celokupnim ljudskim telom, od glave do pete. Kreativnost u tom rekonstruktivnom radu je mnogostruka. Bavimo se urođenim anomalijama, lečenjem tumora, rekonstrukcijom defekata nastalih nakon ostranjenja velikih tumora... To su sve velike oblasti koje mediji retko pominju. Ali su to teme, koje na žalost, dobijaju sve veći značaj u određenim stanjima, jer sve veći broj žena pristaje na rekonstrukciju nakon amputacije dojke. Republički fond u potpunosti pokriva troškove. Mnoge žene to ne znaju i prolaze golgotu kroz dugi proces zračenja, hemioterapije. EGO : Ako sve veći broj žena pristaje

na rekonstrukciju, da li to znači da je u porastu broj obolelih? NS : Najčešći karcinom kod žena je karcinom dojki. To su užasne brojke: u Evropi se samo do 9% žena podvrgava rekonstrukcijama, a kod nas govorimo o svega jedan do 1,5%. U takvim situacijama imamo fanstastično preklapanje rekonstruktivne i estetske hirurgije. Mi rekonstruišemo dojku, trudeći se da ta dojka i estetski lepo izgleda. Možda ta dojka neće izgledati lepo kao prvobitna, ali će se žena vratiti normalnim funkcijama, socijalizovaće se, moći će da obuče usku majicu, da ode na plažu, neće morati da stavlja razne umetke. To su čak tri aspekta lečenja: rekonstrukcija, estetika i psihološka rehabilitacija. EGO : U medijima koji su obrađivali temu implantanata, pominju materijal “kohezivni gel”, da li je to nešto novo? NS : Kao što medicina napreduje, tako napreduje i tehnološki razvoj. Implantati od pre 20 godina i ovi današnji nisu isti. Već više od 10 godina postoje visokokohezioni gelovi. Takav gel nije tečan, on ne može da iscuri, praktično je kao žele-bombona. To umnogome sprečava migraciju silikona u organizam, iako se i pored toga oko samog implantata stvori određena kapsula, jer organizam reaguje na strano telo. EGO : Na koji način se oblikuju želje pacijentkinja pre nego što se oblikuju nove dojke? Koji su to novi pre-operativni standardi? Kakva su to specifična merenja koja prethode donošenju odluke o obliku i dimenzijama implantata? NS :Kad sam ja počeo da se bavim ovom granom hirurgije, nisu postojala jasna merenja. Moji nastavnici me tome nisu učili. Poznata je bila prirodna asimetrija, razlika koja je ponekad i 30 do 40% između dojki. Ali jasna merenja, ne. Bila je to više “ŠACIMETRIJA”. Radilo se iskustveno. Na svu sreću, danas je sve manje pacijentkinja koje žele značajno uvećanje dojki, onako kako je to bilo popularno pre 15 godina. Ako izađete u susret takvim željama, nastaje problem kada nemate dovoljno okolnog tkiva da zatvorite implantat. Zahvaljujući preciznim merenjima, uzima se u obzir veličina postojeće dojke, širina grudnog koša, količina žlezdanog tkiva, uzima se u obzir i merenje položaja bradavice u odnosu na

klavikulu (ključnu kost ), distanca između bradavice do infra-mamarne brazde ispod same dojke. Sve su to neke mere koje jasnim računanjem - oduzimanjem i sabiranjem - vode do toga da možemo vrlo decidirano da kažemo od koliko do koliko kubika implantata može da se ubaci. EGO : Da li se pri razgovoru služite i kompjuterskim programima? NS : Za mene, to nije najsrećnije rešenje. Postoje dva kompjuterska programa koja sam ja imao prilike da koristim. Međutim, to nikada ne može da prikaže rešenje za sve pacijente. Prvo, imate različite oblike implantata. Drugo, programi uzimaju u input i želju pacijenta, pa kada na predloženi oblik dodate veliki zahtev, dobijete čudo! Zato imamo ta jasna merenja. Svaki implantat ima tri veličine: ima svoj prečnik, svoju visinu i projekciju u polje. I zato možemo da saopštimo pacijentkinji da u obzir dolazi zapremina od 300 do 360 kubika, a da sve preko toga ne dolazi u obzir. Konkretan primer: imao sam pacijentkinju čiji je grudni koš širine 26cm, jako usko. A želela je da stavi 400 kubika. Sam implantat je širok 14cm. I? Nije bilo moguće da joj objasnim da prostim sabiranjem, sa onih 2cm koje moramo da ostavimo između dojki, pa plus njena količina tkiva, da bi te dojke više išle u pazuh, sa strane, da bi gore bila šira nego u kukovima. Nije mogla da shvati... EGO : I šta onda? Postane pacijent druge klinike? Znam da se po čekaonicama listaju magazini koji publikuju fotografije „pre i posle“. Razlike u pristupu, da ne kažem stilu Vaših kolega, sasvim su očigledne. Da li je moguće usmeravati “tržište” prema tim stručnim časopisima? NS : To nisu stručni časopisi, to su specijalizovana izdanja. Ali ja smatram da lekari uopšte ne treba da se reklamiraju. U principu svi mi, moje kolege, imamo slične stavove. Međutim, onog trenutka kada smo postali potrošačko društvo, onoga časa kada “novac uđe u medicinu”, tada medicina gubi, jer novac dobija na značaju. Ponavljam, lekar ne treba da reklamira sebe, za hirurga je najbolja reklama njegov rad. Ja već 10 godina radim i privatno, a nigde se ne reklamiram, moje pacijentkinje su moja preporuka za dalji rad. U privatnoj praksi, uglavnom se radi o ženskoj populaciji. I svaka

moja pacijentkinja dolazi sa određenom dozom sigurnosti, poverenja, jer je videla neki moj rad. Samim tim, mnogo je lakše pridobiti takvog pacijenta, nego na osnovu reklame. EGO : Ali, šta kada se dogodi da pacijentkinja hoće isto što ste uradili njenoj drugarici, a da su one pri tom potpuno različit “projektni zadatak”? Dve prijateljice, različite građe, proporcija, a žele identično... NS : Eh, pa često dolaze pacijentkinje koje kažu: “moja drugarica ima 350 kubika, hoću i ja!” Ista zapremina implantata na ženi od 1,65 i na ženi od 1,81cm visine? To nije isto! EGO : Podsetila bih Vas na domaći film “Zuckerwasser - šećerna vodica”, sa Sonjom Savić u ulozi pacijentkinje - praksa je nekada podrazumevala psihološku procenu pre odobrenja da se pristupi promeni spoljnih manifestacija ličnosti. A sada? Simpozijumi, kongresi, sastanci, pa predavanja kolega, predstavljanje novih tehnologija i materijala u organizaciji farmaceutskih industrija... Da li imate u okviru takvih susretanja kontakte i sa psiholozima? NS : Ne. Možda bi u okivru specijalizacije za plastičnu hirurgiju, trebalo uvesti i te predmete... Ali, sve češće na našim kongresima, iskusni hirurzi drže predavanja “kako odabrati pravog pacijenta” i “kako izbeći pogrešnog”. To su već “klasična” predavanja velikih imena plastične hirurgije. Na početku, ja na takva predavanja nisam obraćao pažnju, nisam ih slušao, sve dok mi se nije “desila pacijentkinja”... E sad mogu takvu ličnost da prepoznam i pre intervencije! Odmah, na početku. To su najčešće osobe koje su već obišle pet, šest lekara. Zatim dođe i prepričava ko joj je šta rekao. Jedan joj je rekao da „ovo“ može, a onaj drugi da „ono“ ne može. Takvog pacijenta treba izbegavati. Najbolje cenom. EGO : Dobro, to je jedan deo priče, a drugi je da li je moguće prepoznati pacijenta koji će “zalutati u preoblikovanju”, one koji se potpuno “otuđe od svog tela”? NS : Postoje osobe koje su potpuni zavisnici od plastične hirurgije. Njih je nemoguće prepoznati na početku. One se vraćaju. Na primer, sa pričom da su im se implanti smanjili. A nemoguće je da su se grudi smanjile. Ili kod uvećanja usana. Dodaju, i dodaju, i ...

EGO : Da li je za izgled “izujedale te pčele” ili “udarac vrelom peglom” delimično uzrok u neadekvatnom post-operativnom ponašanju? NS : Ne, nije to razlog lošeg rezultata. Uvek je uzrok preterivanje. Takozvani “PRETERIZAM”. Mi, tačno je, živimo u podneblju u kojem se u svemu malo preteruje. Pa je i prosečna veličina implantata, koja se na ovim prostorima ugrađuje - 350 kubika, dok je prosek na zapadu 250. Značajno manje. Za ovih 20 godina, radio sam puno, a nisam uradio više od pet pacijentkinja sa implantatima manjim od 270. Sve od 300 pa naviše. EGO : A bile su kandidati za manje? Zašto kad veličina ne utiče na cenu? NS : Da, ali baš zato - cena je ista, a na to se gleda “hajmo sad za sve pare!”. EGO : Možete li da nam pojasnite postupak ubrizgavanja sopstvene, filtrirane masti? To ima naziv “lipofiling”? Da li se to primenjuje samo za takozvani prazni tip dojki, kao dopuna nakon ugradnje implantata? NS : Ne, radi se na celom telu. Zato to zovemo “lipo-skulptura”. Dakle, ne postoji samo lipo-sukcija, već i lipo-skulptoralni filing. Taj postupak se primenjuje već 20, možda i 30 godina. Jedno vreme je bio potpuno potisnut. Poslednjih godina se akcenat sve više stavlja na lipofiling, i mnogi hirurzi u svetu ga sve više koriste. Ali, ja nisam neki veliki pristalica. Zato što su masti, kao masti - loše vaskularizovane. Loša cirkulacija znači da se veliki deo te masti, one koja se ubrizga iz nekih drugih delova tela, iz-resorbuje. I nestane. Onda vi, da biste dobili željeni efekat, morate da idete u hiper-korekcije. U neko ulegnuće, da li na vratu, da li na čelu, obrazima... Zato takva pacijentkinja nekih mesec dana nakon intervencije ne izgleda kako treba, samo da bi se dobio zadovoljavajući krajnji efekat. A resorbcija masti ponekad traje i šest meseci. Ranije su se koristile specifične centrifuge, da bi se ta mast, pre ubrizgavanja, razbijala na najsitnije partikule. Danas se aspirirana, izvađena mast, ostavi da bukvalno odleži, da se taloženjem separira. Tako dobijamo tečni deo gore, suvi deo u sredini i onaj najniži, koji predstavlja praktično stem ćelije masti. Te najteže, koje padnu na dno, imaju najveći potencijal opstanka i najmanji procenat

resorbcije. Ako samo taj segment masnog tkiva ubrizgate, dobićete zadovoljavajući efekat. EGO : Šta bi mogli da nam kažete o manje vidljivim korekcijama? Do sada smo pričali o uvećanju delova tela koji čine takozvane sekundarne seksualne odlike. Međutim, statistika beleži rast broja operacija na ženskim genitalnim organima... NS : Svakodnevno imamo slučajeve koji su, nekako, više u domenu Rekonstruktivne hirurgije. Na primer, aplazija vagine, gde postoji urođeni nedostatak, kada kod devojaka zbog nepostojanja otvora izostaje menstruacija. Tada pristupamo kompletnoj rekonstrukciji, stvaramo neo-vaginu. EGO : Zahtev za himenoplastiku upućuju sa različitim motivima pacijantkinje koje žele da povrate nevinost... Za sužavanje kanala zahtev se vezuje za višestruke porođaja... A ko su kandidatkinje za korekciju usana oko vaginalnog otvora, da li je to vezano za biološku starost? NS : Veličina usana nema nikakve veze sa životnim dobom. Taj tip operacija je prilično čest. A korekciju širine kanala posle porođaja verovatno više rade ginekolozi. To nije u domenu plastične hirurgije. Meni nije poznato da postoji porast broja zahteva za tu vrstu operacija. EGO : Kakav stav imate o dramatizaciji dešavanja u hirurškim salama a i oko njih, pisanih za potrebe televizijskih serija? NS : “Nip / tuck” je serija koja me je na početku oduševila. Prvih tridesetak epizoda su bile zaista realne. Bilo je puno primera prepisanih iz prakse. Posle su krenuli sa nekom patologijom koja nema veze sa realnim životom... Hirurzi nisu ekscentrici! Oni su surovo realni. A svi mi jesmo emotivni, ali ne javno. Duboko u podsvesti proživljavamo svaku operaciju. I zato ima puno hirurga kojima srce pukne, eksplodira u šezdesetoj. Zato što neko koga srećeš tridesetak godina i koji se sve vreme ponaša kao “nije to ništa”, on zapravo ima jaku kontrolu, iako podsvest radi sve vreme, a stres se gomila... EGO : Kako se opuštate? Da li je istina da su hirurzi izloženi povišenom lučenju adrenalina i da su stoga skloni ekstremnim sportovima? NS : Uvek u jednom delu operacije, hirurgu raste adrenalin. To jeste tačno.


182/183

www.ego-magazine.com


,,

184/185 UZ FUDBAL KOJI JE OBELEŽIO VAŠE ODRASTANJE, POMINJALI STE DA SU RODITELJI LEKARI.KOJI JE DOGAĐAJ ILI PROCES KOJI VAS JE USMERIO BAŠ PREMA HIRURGIJI,OD SVIH OBLASTI MEDICINE? MOJ OTAC JE BIO HIRURG I BRAT, STARIJI BRAT JE HIRURG.MAJKA-STOMATOLOG.POŠTO JE ZA MENE, KAO ŠTO REKOH, ”MEDICINA JEDNAKO HIRURGIJA”, ZNAO SAM DA ĆU SE BAVITI HIRURGIJOM. ONO ŠTO NISAM ZNAO, JE DA LI ĆE TO BITI PLASTIČNA HIRURGIJA ILI ORTOPEDIJA.TO SU BILE DILEME.

Međutim, mene opušta odlazak u kafanu, uživanje sa društvom uz muziku, dobro pripremljena hrana. Volim da jedem... Dok sam bio mlađi, bio sam sportski tip. To je vreme stare Jugoslavije. Tada je bilo normalno da svi igraju fudbal. Kasnije je počela manija ovih individualnih sportova. Mi nismo nacija “fancy” sportova. Mi imamo najboljeg tenisera na svetu, ali to ne znači da smo teniska nacija. EGO : Uz fudbal, šta je još obeležilo Vaše odrastanje? Pominjali ste da su roditelji lekari. Koji je to događaj ili proces koji Vas je usmerio baš prema hirurgiji, od svih oblasti medicine? NS : Moj otac je bio hirurg. I brat, stariji brat je hirurg. Majka - stomatolog. Pošto je za mene, kao što rekoh, “medicina jednako hirurgija”, znao sam da ću se baviti hirurgijom. Ono što nisam znao, to je da li će to biti plastična hirurgija ili ortopedija. To su bile moje dileme. EGO : A naučni rad ste vezali za hirurgiju šake? Tema magistrata je “Uticaj stepena kontrakture prstiju šaka na uspešnost hirurškog lečenja Dupuytrenove kontrakture” a doktorata je “Uticaj intraoperativne primene kortikosteroida na oporavak nervusa medijanusa u bolesnika sa sindromom karpalnog kanala”. Zašto šaka? NS : Šaka je efektorni organ, po meni najbitniji efektorni organ čovekovog organizma. Tokom pripreme doktorata, ja sam se bavio kompresivnom neuropatijom medijanusa. To je jedan nerv koji prolazi kroz karpalni kanal, zajedno sa drugim strukturama, sa tetivama. Tragao sam za metodom kojim bi se izbegla ta najčešća kompresivna neuropatija, ta velika frekventnost takvog stanja, koje je veoma lako rešivo, hirurški - veoma jednostavno. Primetio sam da u određenim situacijama takozvani konzervativni tretman, sa fizikalnom terapijom i davanjem nekih lekova, inekcija, daje dobre efekte,

ali dobijate rezultate prolaznog karaktera. A hirurgija pomaže neprikosnosveno, definitivno. Želja mi je bila da objedinim te dve metode. Znači, da dajemo intraoperativno tu medikamentoznu terapiju, inekcije steroida, ali tek kada otvorimo i oslobodimo taj pritisnuti nerv. Jedan od najčešćih stečenih uzroka za kompresiju zgloboručja je položaj, ponavljanje iste radnje mnogo puta. Oni koji provode mnogo vremena za računarom, pogotovu profesionalni daktilografi, koriste onaj dodatak ispred tastature, da bi im oslonac bio na dlanovima. Sindrom karpalnog kanala prerasta u profesionalna oboljenje. EGO : Znači, ideja je bila da: ako nehirurško lečenje daje rezultate, koje je opravdano, ali je prolaznog karaktera, a imamo kao definitivno rešenje hirurgiju, zašto onda da ih ne objedinimo? I dobio sam solidne rezultate. Nisam dobio definitivni bolji, ali sam dobio brži oporavak! To sam hteo da rešim i uspeo sam. Šaka ima toliko sitnih delova, tako je delikatna za korekcije urođenih nedostataka, za vraćanje funkcije nakon povređivanja,... Ja sam šakom oduševljen! Ne postoji hirurg koji je za svoj radni vek “savladao” šaku, da kaže - e ja sad ovo radim fantastično. EGO : A profesor doktor Milomir Ninković? NS : To je čovek koji je potekao sa ovih prostora, sa prostora bivše Jugoslavije. Svetski priznat stručnjak i jedan od, po meni, verovatno najvećih hirurga rekonstruktivaca današnjice. Dakle, čovek koji se bavi mikrohirurgijom, šef Plastične hirurgije na Univerzitetskoj klinici u Minhenu. EGO : Da li ste u kontaktu? NS : Mi smo u stalnom kontaktu. Pre pet, šest godina, pitao sam ga da dođem malo kod njega na Kliniku... On je čuo neka od mojih predavanja na zajedničkim

,,

stručnim okupljanjima, pa je uzvratio sa “za tebe, što se tiče mikrohirurgije, nema tajne, ali hajde dođi da vidiš kakva je organizacija kod nas”... Dobro, to je bilo više onako, kurtoazno... EGO : Vi ste skromni? NS : To je čovek koji je napravio transplantaciju podlaktica sa kadavera, znači - sa mrtvog čoveka, čoveku kome su nedostajale obe podlaktice. I te podlaktice “rade” i dan danas, služe ne „kao rođene“, ali pacijent funkcioniše potpuno normalno. To je jedan od njegovih fantastičnih uspeha. Moj veliki zadatak je da to napravim ovde, u Srbiji! EGO : Već ste imali zapažene radove u mikrohirurgiji, u pitanju je uklanjanje tumora vilice, intervencija nakon koje je bilo neophodno nadomestiti tkivo... NS : Da, kod tumora donje vilice često koristimo mikrohirurške metode transfera dela kosti sa potkolenice. Tako da se mikrohirurškom metodom vrši implantacija segmenata kostiju za rekonstrukciju donje vilice. Ja sam, konkretno, pre sedam - osam godina, ne sam, već u saradnji sa maksilo-facijalnim hirurzima, napravio rekonstrukciju kompletne donje vilice. Oni su obolelu odstranili, a naš mikrohirurški tim ( koji sam ja vodio na toj operaciji ) je napravio novu, od tkiva sa obe potkolenice, od po 15cm kosti. Do tada, u literaturi je bilo zabeleženo 4 takva slučaja. Mi naš, peti, do dana današnjeg još nigde nismo publikovali! To je svojstveno lekarima iz Srbije - mi svi ovde radimo “ozbiljnu” hirurgiju, a o tome pričamo “uz gusle”. A u inostranstvu, od jedne takve operacije, njih 15 iz tima napravi 15 radova i to svuda bude prihvaćeno. Ja volim mikrohirurgiju i o njoj dosta pričam, nju sam učio uz starije kolege, kao specijalizant. Imali smo, u svoj onoj nesreći ratova tokom devedesetih, ranjenike sa velikim defektima, kako mekih

,,

www.ego-magazine.com

“NIP/ TUCK” JE SERIJA KOJA ME JE NA POČETKU ODUŠEVILA. PRVIH TRIDESET EPIZODA SU ZAISTA BILE REALNE.BILO JE PUNO PRIMERA PREPISANIH IZ PRAKSE. POSLE SU KRENULI SA NEKOM PATOLOGIJOM KOJA NEMA VEZE SA REALNIM ŽIVOTOM.... HIRURZI NISU EKSCENTRICI! ONI SU SUROVO REALNI. A SVI MI JESMO EMOTIVNI, ALI NE JAVNO. DUBOKO U PODSVESTI PROŽIVLJAVAMO SVAKU OPERACIJU. I ZATO IMA PUNO HIRURGA KOJIMA SRCE PUKNE, EKSPLODIRA U ŠEZDESETOJ.

,,

tkiva, tako i kostiju i svega ostalog... Tu je mikrohirurgija bila zaista neprikosnovena. Jer bi sigurno 70% takvih ranjenika završilo sa amputacijom ekstremiteta, da nismo uspeli da ih rekonstruišemo i da im, kako - tako vratimo funkciju. EGO : Dakle, Vi ste se opredelili za duži put, za hvatanje u koštac sa krupnijim problemima? Ono što mi je bila osnovna ideja vodilja, kada sam počeo da se bavim medicinom, bila je da stručna javnost zna za mene. Ne celokupna javnost, mediji. Meni nije interes da budem deo “reality show” programa. Za mene mnogo više ljudi zna u inostranstvu, u stručnim krugovima. Znaju me i ovde, svi, ali sam ostvario fantastične kontakte sa svetskim stručnjacima. Srećan sam da sam pozvani predavač na takvim, stručnim skupovima. EGO : A kako izgledaju susretanja na ovim drugim, ne - stručnim skupovima? Vaša generacija je sada u zenitu, bez obzira na profesiju. Da li se pozivaju na poznanstvo „iz školske klupe“ kada ste na relaciji lekar / pacijent? NS : Jao, sad sam se setio, bilo je vrlo interesantno, skoro je bio susret povodom godišnjice mature. Jer, ja nisam bio brilijantan đak u srednjoj školi. Bio sam “jak” vrlo dobar, eventualno, nekom greškom - odličan. I sad je mojim drugarima možda neverovatno da sam iz te generacije ja “izašao sa najviše škole”. I magistrirao i postao doktor nauka i profesor na Medicinskom fakultetu. Ali ne mogu da imam oreol “nedodirljivog”... Najveći mogući procenat mojih pacijenata, odnosno pacijentkinja, jesu moji prijatelji, drugari. Ili moji, ili mojih ranijih pacijentkinja. I svi dolaze sa nekom dozom poverenja u startu. NS :Kad već pominjemo generaciju, hajde da se osvrnemo i na temu vezanu za zrelost, sazrevanje ali i starenje: žene

zanemaruju činjenicu da estetske operacije nisu uvek i samo izraz taštine. Ugradnja implantata je prvobitno imala rekonstruktivnu funkciju. Sa tom intervencijom kao potrebom mnoge žene se suoče tek u zrelim godinama. Mnoge tek tada prestanu da “osuđuju”... Telo koje stari, samo po sebi trpi određene promene. Niko od nas ne može da izgleda kao pre 20 godina. Ja sam veliki pristalica korektivnih estetskih operacija, ali samo u segmentu kada postoje jake indikacije i kada to nije stvar mode, trenda, “gledanja preko svog plota”, sa nekim realnim zahtevima. Tek onda je to prava reklama i prava stvar za estetsku hirurgiju. Mi smo pre petnaestak godina imali “poplavu antireklame” za estetsku hirurgiju. U kom segmentu? Pa niste mogli da vidite operisanu devojku sa normalnim grudima. Sve su imale prevelike grudi, prevelika usta... Vremena se menjaju, sve manje je takozvanih “sponzoruša”. Barem u tom segmentu korekcije dojki, starosna granica se pomera na više, ranije su takve operacije bile “rezervisane” za mladu populaciju. Sada već radimo i treću generaciju. Starosne granice ne postoje. EGO : Šta najviše utiče na izgled grudi posle određenih godina: genetika, broj porođaja, promena telesne mase, nenošenje adekvatnog donjeg veša? Mislim da je najpogubnija od svih, zabluda zbog koje se majke odriču dojenja, koje ima pored nutritivne i mnoge druge, izuzetno važne funkcije. Verovatno najviše genetika, zatim broj porođaja... Trudnoća utiče na celo telo, pa i na dojke. Ali ne utiče dojenje na opuštanje. Nego - kada se žena porodi, ona ima već uvećane dojke, jer je žlezda otišla u hipertrofiju. Nakon perioda laktacije, žlezdica ide u neku blagu atrofiju, smanjenje. Dakle, koža se prvo rastezala, a sada se opušta. Elasticitet kože je kod

nekog veći, kod nekog je manji. Ali, kod svakog ostane neki višak te kože. Dojenje ima nekog uticaja, ali je taj uticaj mali, nije toliko značajan. Jer, imate primer žene koja su triput rađala i svaki put dojila, a dojke nisu opuštene. Sa druge strane, žena koja nije dojila, čije su mlečne žlezde pretrpele blagu atrofiju nakon porođaja, posle forsiranog prekida laktacije ipak ostane sa “kesama” kože. U zavisnosti od kvaliteta kože zavisi da li će taj “višak” kože nakon razvlačenja biti veći ili manji. Zbog toga je presudna genetika. EGO : Dobro, ovo je na neki način bila i promocija dojenja, zahvaljujem. Sa treće strane imamo činjenicu da je sve veći broj žena koje se ostvaruju kao majke u poznim godinama. To nije uvek izbor, već ponekad i splet okolnosti - čak i kasnog otkrivanja uzroka privremenog steriliteta. Da li i to utiče na izgled? NS : Naravno da pomeranje starosne granice prvorotki utiče, jer nije isto kada se koža rasteže u dvadesetim godinama života i kada se to dešava u trideset ili čak četrdeset i nekoj. Naravno da način života - ishrana, vežbanje, oscilacije u težini... sve to utiče. Ali najveći uticaj ima genetika. EGO : Da li hirurzi prolaze neku obuku za stručni psihološki pristup pacijentu? Kako Vi “pripremate” pacijente? Ja uopšte nemam “lepu priču za pacijenta”. Svojevremeno sam, kao početnik, slušao razgovor mog učitelja sa pacijentkinjom koja je želela da operiše nos. On njoj ništa nije lepo rekao. On je njoj rekao: “mi ćemo tu ući, pa razbijamo kosti, pa nos šeta od uveta do uveta, pa ovde naguramo tampone, a ovde nalijemo gips, pa ćeš biti otečena kao da te udario tramvaj...” Kad je ta devojka izišla, ja ga pitam da li on uopšte hoće nju da operiše? Kako joj je sve to predstavio, dobro je ako se uopšte vrati, ikad! A on


186/187


188/189

meni kaže: “Ja sam sad njoj ispričao sve loše strane, a dobre će videti i sama!” To mi je bio zaista podsticaj da, kada sam počeo da se bavim i privatno ovim poslom - estetskom hirurgijom, da uvek imam tu neku, uslovno rečeno “ružnu priču”. Nikad ne kažem “super, ići ćete za dva dana međ’ svet”. Ne, nego ispričam realan postupak: šta će sve moći, šta neće, kako će izgledati u početku, koliko traje očekivani period oporavka... Što, moram da priznam, nije čest slučaj kod mojih kolega. Opet se vraćam na priču o potrošačkom društvu i želju za zaradom. EGO : Ali, među budućim kandidatkinjama za estetske operacije uglavnom postoji strah od neznanja kako će izgledati ožiljci i gde će biti locirani. Zato je bolje suočiti ih sa “što više istine”? NS : Imao sam pacijentkinju koja me je pitala da li može organizam da ne prihvati implantate. Odgovorio sam joj da nisam imao prilike da vidim, ali da mi svi kažu: da! Ona zaključi da ja ne mogu da joj garantujem, i ode... Posle par meseci, sretnem je u gradu, kaže mi: “Doktore, ja sam se operisala kod Vašeg kolege koji mi je garantovao da mi organizam neće odbaciti! I nije mi odbacio...” EGO : Eto idealne prilike da ponovo pomenem psihologe. I psihijatre... Ali drugim povodom: pominjali smo ratne strahote na ovim prostorima, veliki broj ranjenika... Da li vi, hirurzi, ponekad dobijate podršku od kolega te struke? NS : Svuda u svetu, prvih 20 godina radiš rekonstruktivnu hirurgiju, pa se tek onda baviš estetskom. A kod nas je upravo suprotno - mladi ljudi, koji tek završavaju specijalizaciju, nemaju gde da se zaposle, jedina im je mogućnost rad u privatnim ordinacijama. I odmah rade estetsku hirurgiju. Mi za to kažemo: “Nije naučio da barata tkivom”. U estetskoj hirurgiji je sve lepo i lako dok se ne desi komplikacija! A takvu situaciju može da reši jedino hirurg koji ima iskustvo u rekonstruktivnoj, koja je uvek “komplikacija”, koja uvek nosi određene post-operativne tokove, i koja uvek nosi nepredviđeni rezultat. EGO :Ne mislim samo na korekcije koje su motivisane ulepšavanjem. Primer: stiže ranjenik... Kako se nosite sa tim delom posla kada treba saopštiti prognoze? Mislim na deo odnosa koji lekara psihološki opterećuje, na visoka očekivanja pre vidljivog ishoda hirurške intervencije

NS : To je jako lep osećaj za jednog hirurga. Znaš, dolazi ti neko ko polaže nadu u tvoj rad. I ko od tebe mnogo očekuje. Ili očekuje bar nešto. A uvek nešto može da se uradi. Lep je osećaj kada znate da pomažete nekome. EGO : Ali, doktore, da li Vama ponekad treba pomoć? NS : Ne, ne. Ja kažem da nemam običaj da lažem, osim pacijente koji imaju malignu bolest. Najteži su, za ovih 20 godina, meni barem, bili slučajevi različitih tipova melanoma, kojima se plastična hirurgija često bavi. Jer, kada imate tumor sa jako lošom prognozom, a treba pacijentu da saopštite od čega boluje na fin način, onda shvatite da fin način ne postoji. Pogotovu u vreme interneta, Googla, čega sve ne... Pre 20 godina, saopštite pacijentu da ima melanom, on ode kući i živi koliko živi nakon operacije. A danas, on posle dijagnoze kod kuće ukuca u kompjuter, pročita i počinje da umire... U svakom poslu, ne samo u hirurgiji, jako je teško kada nemate rešenje. Ako ste u startu izgubili utakmicu. Sad je samo pitanje sa kojom razlikom i da li će se “igrati produžeci”. EGO : A opekotine? NS : Vrlo bitan segment plastične hirurgije. Mnogi plastičari izbegavaju opekotine u svom radu, zato što je to mukotrpan posao, imate i hirurgiju i celu medicinu. Opečeni pacijent ulazi u jedan disbalans organizma, kada imate promene po sistemima. Vi onda bukvalno morate da se bavite i internom medicinom, jer to nije samo “suva” hirurgija: imaš problem - operiši i rešićeš ga. Ne. Taj pacijent treba i da preživi i da se oporavi. Sama hirurgija opekotina je jako teška, imate po deset, petnaest operacija. Stalno igrate po vrlo tankoj žici “hoće li pacijent preživeti ili neće”. Jer ishod ne zavisi samo od hirurgije, nego i od stanja organizma u trenutku kada su opekotine nastale i od celokupnog lečenja. Oni koji su intenzivno opečeni, sa velikim opekotinama, oni po pravilu ulaze u sepsu, u hipoglikemijski šok, ulaze u totalni disbalans celokupnog organizma. Hirurgija je samo jedan segment lečenja opekotina, najefikasniji način, ali nije jedini. EGO : Tokom oporavka koji sledi nakon niza operacija, pacijentovo stanje zavisiće od nege koje mu pruža osoblje. Pored privatne prakse, sarađujete sa timovima koje ne sastavljate Vi. Sa kakvim

razmišljanjima napuštate odeljenje? Imam tu sreću da su u državnoj klinici u kojoj radim, celokupno osoblje, od bolničara, preko medicinskih tehničara, do lekara, svi u potpunosti posvećeni lečenju, ali zaista. Ne govorim to iz kurtoazije, oni rade mukotrpan posao, a mi jedni od drugih zavisimo. To funkcioniše dobro zato što je VMA sistem. Način rada u vojsci, kada se primeni na zdravstvo, to je sistem koji dobro radi. Jer, i loš sistem je sistem. To ne mora da bude vojni sistem. Vi i u privatnim klinikama imate mnogo oštriji “vojni sistem” nego u državnoj ustanovi. Zašto? Zato što se tako zna šta je čiji posao i ko šta mora da ispuni. Zato sam i rekao - bilo kakav sistem je bolji od anarhije. EGO :Kako to da sistem opstaje, kako to da se odnos prema pacijentu, a i lekara međusobno, očuvao uprkos ozloglašenom mentalitetu, uplivu tržišta u zdravstvo, medicinu? NS : Tako što se od prvog trenutka, novoprimljeni, ili zaposleni, susreće sa sistemom. Na svakom koraku. I znaju šta mogu, a šta nije dozvoljeno. A kad uđete u neku firmu u kojoj ne postoji sistem, vi se brzo utopite i ponašate anarhično, kao i svi ostali. Jednom je Dragoslav Šekularac rekao kako nikad ne vezuje pojas u Srbiji, a da čim siđe iz aviona u Australiji, odmah se vezuje u prevozu. To nema nikakve veze sa sankcionisanjem, to tamo tako rade svi, pa radiš i ti... To je sistem. Potpuno je normalno da se ljudi tako ponašaju. EGO : Dobro, prepliću se vojni i zdravstveni sistem... Ali i Vaš profesionalni život preklapa se sa porodičnim: rođeni ste u Kumanovu, jer je otac tamo bio službom, majka je lekar, a i Vaša supruga takođe... NS : Jeste, moja žena je fizijatar. Otac je general u penziji, bio je glavni hirurg Vojske Jugoslavije. Prva služba bila je u Kumanovu, dok je bio oficir, tamo smo rođeni i brat i ja. U trećoj godini mog života, došao je na specijalizaciju na VMA, u Beograd. Drugo, kad studiraš Medicinu, onda nemaš puno slobodnog vremena van fakulteta. To je razlika između medicinskih i drugih studija - to što mi provodimo jako puno sati u samoj zgradi, na vežbama... Za razliku od mojih drugara, koji su studirali prava, koji su imali obavezu da budu na fakultetu možda jednom, dvaput nedeljno. Zbog toga što


190/191

toliko vremena provodimo na nastavi, brakovi između kolega su veoma česti. Češći nego u drugim profesijama. Gde ćeš da nađeš devojku, ako ne na fakultetu... Nismo mi imali vremena da idemo po kafanama... EGO :S obzirom na to da estetika podrazumeva osećaj za proporcije, koliko Vam je blisko vajarstvo, slikarstvo, vizuelne umetnosti? Da li ste ispoljavali talenat za crtanje? NS : Nisam preterano vešto crtao, ali su mi odmalena, sećam se, govorili da lepo pišem. Sveske su mi uvek bile uredne. Nikad nisam voleo da žvrljam, da škrabam... Ali, ako me pitate za najranije detinjstvo, za mene su bile bitne samo tri stvari: fudbal, fudbal i fudbal! Čak sam se tokom studija razmišljao da upišem sportsku medicinu, ali sam odustao kada sam video da to u našim uslovima nema neku perspektivu. Većina lekara po reprezentacijama su opšti hirurzi ili ortopedi. Ljudi rade svoj posao, nije im sportska medicina jedino zanimanje. EGO :A ni estetske korekcije nisu samo “silikoni”, ali jesu najčešće intervencije na privatnim klinikama, gledano procentualno... Kada biste sad nabrojali sve intervencije koje podrazumeva plastika i u okviru nje estetika, da li biste izdvojili neku za koju ste posebno profesionalno opredeljeni? Da li ima nešto što drugi izbegavaju, a Vi biste rado prihvatili? NS : Pa to je valjda imperativ svakog hirurga - da uradiš nešto što drugi ne može. Ono što me posebno privlači, kada mogu da biram - a ja radim sve, to su ti neki najdelikatniji zahvati. To je to: mikrohirurške operacije su broj jedan. S druge strane, problem kod nas je taj što se naša škola plastične hirurgije bavi svim segmentima plastične hirurgije. A svuda u svetu ljudi se usko specijalizuju: ovaj radi šaku, bavi se samo mikrohirurgijom... Kod nas je to još uvek uopšteno i zato smo mi kompletni kao hirurzi. Ali do jedne tačke, do jedne granice. Iznad te granice, mi gubimo trku sa svetom. Jer, jednostavno nije moguće - kad vi određene operacije radite svakodnevno, vi u tim oblastima postajete “bogovi”... U domenu estetske hirurgije ovako stoje stvari: bilo je, sada su i ostaće operacija broj jedan je operacija uvećanja dojki. Broj dva je korekcija nosa, broj tri - liposukcija u predelu stomaka. Kod operacije nosa me je učitelj je naučio ovako: prvom

operacijom se sve dobija i sve gubi. Prvom korekcijom mora da se postigne željeni rezultat. Kao i kod dojki, ima i u toj oblasti nekih pomaka, ali generalno, sve je to isto - meni je bilo najteže da naučim da radim operaciju nosa. Ona može da se radi i metodom sa spoljnim rezovima. Ali, mene se učili i naučili da radim takozvanu zatvorenu metodu, kroz nozdrve, gde nema nikakvih spoljnih rezova, a morate da pre-komponujete, reoblikujete, bilo nosnu piramidu, bilo vrh nosa. I sve se radi kroz nozdrve, vi nigde ništa ne vidite posle, nema ožiljaka... Intervencija na kapcima je veoma česta, ali to je operacija koja se radi u lokalnoj anesteziji i ne broji se u neke veće zahvate. Ali - ne postoji “mala” i “velika” hirurgija, postoje samo male ili velike komplikacije. U “maloj hirurgiji” mogu da se dogode velike komplikacije i obrnuto... Taj nivo su i korekcije ušnih školjki. Operaciju čukljeva rade ortopedi. A urolozi i plastičari operacije transseksualne tranzicije, tj. estetsku genitalnu hirurgiju. Kod nas je to do skora, dok nije napustio ovaj svet, radio svetski priznati stručnjak, akademik, doktor Sava Perović. Ostavio je iza sebe neizbrisiv trag i jaku ekipu hirurga koja to fantastično radi... Nema potrebe da sad o tome pričam... Liposukcija podbradka nije tako česta, ali lekar, kolega koji je godinu dana radio estetiku u Kuvajtu, rekao mi je da je “pravljenje smejalica” i rupice na bradi sada tamo apsolutni hit! EGO : To je stvarno „totalna estetika“, “ići pod nož zarad smejalica”... To bi vredelo videti!... Mada, retko ko bi podneo realne video zapise iz operacionih sala... Da li ste i Vi tek tokom studija, na vežbama razvili “neosetljivost na anatomske prizore”? NS : Ne, ne, ne. Još na početku srednje škole, ja sam dobio prvu video kameru, i onda sam snimao očeve operacije! To su bile uglavnom operacije iz domena grudne hirurgije, skidanje delova pluća, odstranjenje tumora iz grudnog koša... Ja sam to tako želeo, sam sam sebi bio važan, jer niko drugi od drugara to nije mogao. Kao, bio sam u sali... Kao što je naš drug Ostoja mogao, kad god je leteo avionom, on je bio kod tate u kabini. Dok smo svi mi bili vezani pozadi - on je bio glavni. A onda, ja sam to mogao i da im pokažem - dođem kući pa im sve pustim. Neki su gledali, a neki su okretali glavu,

kao “šta nam ovo pokazuješ, nisi normalan!”. To je bila još jedna potvrda mojih želja da se bavim medicinom, ta moja specifičnost. Meni obuku zeleno hirurško odelo, pa mi stave kapu, masku, samo što nisam operisao... Tačno sam znao šta je sterilno, šta ne smem da dodirnem, da ne raz-sterilišem operaciono polje. To sam posle miksovao, sekao, radio montažu kako sam znao... Mada, više volim fotografiju nego video produkciju. I to crno-belu. Kad kažu “fotografija”, ja mislim na crno - belu. Sve ostalo je za mene samo “neki tehnološki napredak”. “EGO” je prikazao doktora crno – belo. I crno na belo... da li čuvate ruke? NS : Ne. Uopšte. A trebalo bi...

,, POSTOJE OSOBE KOJE SU POTPUNI ZAVISNICI OD PLASTIČNE HIRURGIJE. NJIH JE NEMOGUĆE PREPOZNATI NA POČETKU. ONE SE VRAĆAJU. NA PRIMER, SA PRIČOM DA SU IM SE IMPLANTI SMANJILI. A NEMOGUĆE JE DA SU SE GRUDI SMANJILE. ILI KOD UVEĆANJA USANA.DODAJU I DODAJU I .....

,,


192/193

www.ego-magazine.com I N T E R V J U

BILJANA MIŠIĆ KADA PITATE BILJANU MIŠIĆ KAKO NAPREDUJE NJENA KARIJERA FILMSKE GLUMICE , ONA ODGOVARA DA JE UMETNICA I DA NE RAZMIŠLJA MNOGO O KARIJERI NA NAČIN KAKAV SU NAMETNULI MEDIJI. ONA RAZLIKUJE DOGAĐAJE OD DOŽIVLJAJA I STVARNOST OD PREDSTAVE STVARNOSTI. IGRALA BI DŽEMSA BONDA ALI NE I LIK BOND DEVOJKE. TRENUTNO JE U HOLLYOOD-U I PRIPREMA SE ZA NOVE IZAZOVE GLUMAČKOG POSLA. PONEŠTO OD SVOJIH RAZMIŠLJANJA JE PODELILA SA EGO MAGAZINOM I NIJE NAS OSTAVILA RAVNODUŠNIM, NEKE STVARI SMO I NAUČILI.

razgovor vodio Ljubomir Janković fotografije Vladimir Miladinović Piki


194/195

EGO : Po čemu te ljudi prepoznaju? BM : Po odlučnom hodu. EGO : Javna si ličnost, glumiš u filmovima, atraktivno izgledaš, verovatno ljudi imaju određeno mišljenje o tebi? BM : Verovatno... EGO : Kako tvoja okolina reaguje na tvoju divlju prirodu? BM : Vrlo pitomo. EGO : Intervju izgleda vrlo zanimljivo, mislim da nam treba još samo nekoliko minuta da ga završimo.(smeh) EGO : U filmu Pretty Woman, Julia Roberts je rekla da se ne ljubi u usta, jer je to previše intimno.Tvoj poljubac sa Micaelom Madsenom u filmu Serbian Scars je baš bio strastan ? A šta ti kažeš na to? BM : Kao i Kristina, lik koji igram u filmu: “I am grown woman.“ EGO : Ovde se govori o intimnosti poljubca. BM : Džulija je u Zgodnoj ženi igrala prostitutku - ja u Srpskim ožiljcima zaljubljenu teroristkinju. EGO : To je bilo fenomenalno, jedan sasvim poseban poljubac po kome ljudi mogu da te pamte. Odličan start filmske karijere. BM : Poželjan, svakako. Kada sam snimala taj film, bila sam na trećoj godini akademije. Prvi dan snmanja, prvi filmski kadar i to sa Michael Madsenom, malo li je? EGO : Da li bi podelila sa nama šta je to što je važno u životu Biljane Mišić? BM : Dosta toga... Ljubav, porodica, prijatelji, iskreni osmesi, sjaj u oku, leptiri u stomaku, gluma, pozorište, filmovi, neke knjige, tango, lepo vreme... EGO : A ko si ti? BM : Ne znam tačan odgovor... ali mislim da sam vrlo slična tebi! EGO : Mislim da nisi ali nema veze! BM : (smeh) A zašto? EGO : Ok, u svakom slučaju, posle ovih nekoliko sati koliko te poznajem, vidim da si žena van svakog klišea. Da li uživaš u toj činjenici? BM : Ranije me je to saznanje činilo da se osećam superiornom - danas sam, ipak, samo srećna, zato što mogu da mislim da sam svoj put sama birala. EGO : Da li ti je teško da budeš sa one strane u manjini? BM : Ja sam uvek na svojoj strani. EGO : Da li ti voliš sebe? BM : Zavolela sam se i počela više da koristim srce, a manje svoj um. U

međuvremenu sam naučila da žmurim i gledam... I da dišem, duboko, na nos, kroz stomak, iz sve snage, celim svojim bićem. Da budem srećna zato što postojim. Zato što znam da jesam. EGO : Kako je tekao taj proces izlečenja? BM : Prvo sam se oslobodila svega što nije bilo zdravo za mene: hrane, cigareta, misli, ljudi, mesta, situacija... Imao si slično iskustvo? EGO : Da, jesam. Slično sam se osećao nakon teške povrede koju sam zadobio na rukometnom terenu. Nisam mogao skoro dve godine da hodam. Izgubio sam u potpunosti svoj identitet i morao sam da postanem neko drugi. BM : Ništa ti nisi izgubio, niti si zaista postao neko drugi. Samo si jednu ulogu zamenio drugom. Glumac, majka, kuvar, brat, rukometaš... To su samo uloge koje su nam nametnute ili koje sami preuzimamo u toku našeg života, ali to nismo zaista mi. Naše biće ne poznaje ograničenja. Ego se stara za tako banalne okvire. EGO : A sad nešto zabavnije. O kakvoj filmskoj ulozi maštaš, da li bi želela da budeš Bond devojka? BM : Volela bih da budem Džejms Bond, ali bih, takođe, ponovo volela da odigram uloge koje sam već radila na akademiji. To su Laura Lenbah iz drame Agonija Miroslava Krleže i Blanš iz Tramvaja zvanog želja, Tenesi Vilijamsa. EGO : S obzirom da gradiš karijeru u Holivudu, pretpostavljam da priželjkuješ drugu vrstu uloga, neku drugu vrstu izazova. BM : Da, htela bih da igram i Ričarda III. (smeh) EGO : Kog glumca bi najviše volela za partnera na filmskom platnu? BM : Michael Fassbendera. EGO : Fassbander je zaista moćan glumac. A kakvu ulogu ne bi prihvatila? BM : Mislim da bih mogla biti bilo ko, pogotovu sa dobrim rediteljem. Razumem i osećam različite žene i spremna sam da ih branim, pogotovu one koje su na margini. EGO : Život ljudi sa margine ti blizak? BM : Osećam njihovu patnju i bol... i želju, takođe. Nedostaje mi pozorište. EGO : Da li se bolje izražavaš kroz pozorišne uloge ili kroz filmske? BM : Zavisi. EGO : Od čega? BM : Od uloge, partnera, mog stanja u

tom trenutku... Ali, pre svega od reditelja. EGO : Da li ima neki film koji je nastao u skorije vreme u Srbiji, a da ti se dopada? BM : Da, film KLIP Maje Miloš. EGO : Kada pomisliš na Holivud, koje se emocije bude u tebi? BM : Nemam nikakve emocije, već samo sliku nekih brda i na jednom od njih velika slova HOLLYWOOD. EGO : To je neka industrija... BM : Da, to je filmska industrija. EGO : Nekako mi deluje kao da tamo imaš veliku šansu? BM : Moguće, sve je moguće, pogotovu kad ništa ne očekuješ. EGO : Kako si doživela te događaje tamo, u L.A.? BM : To je samo gomila događaja, vrlo malo stvarnih doživljaja. EGO : I sada počinješ svoj angažman? BM : Prvi film sam već snimila. EGO : Koji je to film? BM : The Dark Prince. EGO : Zašto ljudi ne vole Holivud? Da li je on isuviše „corporate“ ima li isuviše ograničenja? BM : Amerika. Ne stvarnost, već predstava stvarnosti. EGO : Šta je alternativa, nezavisni filmovi? BM : O, da. Svakako! Čak i Stiven Soderberg snima nezavisne filmove. EGO : Kakvu karijeru ti u stvari želiš? BM : Nisam ti ja neki karijerista, ali bih svakako volela da radim sa najvećim umetnicima. EGO : Kako je na zabavama u L.A.? BM : Kao što je jednom rekla Rahela Ferari kada su je pitali da prokomentariše neku predstavu: Lepo, lepo... ali doosdaaadno! EGO : Da li ti je bilo dosadno zato što ti niko nije posvetio pažnju ili ... BM : Ma, blazirano. EGO : Da li ima naših uspešnih ljudi u Holivudu? BM : Ima dosta naših ljudi koji uspešno rade tamo kao kamermani, direktori fotografije, scenarista, pisaca, neke čak i poznajem. EGO : Do nas ovde stiže malo konkretnih imena. Obično se izdvajaju samo ona koja su povezana sa nekakvim seksom. Pročitao sam da je glumica Stoya (radi u porno industriji) snimila neki film od koga se mnogo očekuje? BM : Ko je Stoya? Otac joj je Velšanin, a majka Srp

kinja, bivša devojka Merlina Mensona, nagrađivana porno glumica. Čim je počela da se bavi tim zanatom, odmah je dobila nagradu i ostalo je legenda. BM : Kako izgleda Stoya? EGO : Lepo, mršavo, ima crnu kosu. Mislim da mi je jasno zašto je dobila nagradu. BM : Hvala na informaciji, mada stvarno ne znam šta da radim sa njom. EGO : Da li prepoznaješ svoje ja u svetu filmske industrije? BM : U industriji? ... Teško. Umetnost je moj život. EGO : Mnoge žene se žale da im muškarci piju krv, čini mi se da si nekako uživala u tom konceptu? BM : Blood will make you feel better (Biljanina replika iz filma THE DARK PRINCE i odgovor na pitanje). EGO : Meni izgledaš kao žena koja bi mogla da zavede Drakulu. Dovoljno si slobodna, dovoljno preduzimljiva, nedovoljno fokusirana i spremna na nešto što treba da se desi. Ali niko ne zna šta će da se desi. BM : (smeh) Sa mnom nikad nisi načisto. EGO : Kakav je to muškarac koji može da zavede Biljanu Mišić? Koje osobine treba da ima? BM : Ne mora da ima osobine, treba da ima m..a. EGO : Verovatno se iz njegovih osobina definiše snaga njegovih m..a. Da li iko može da zavede B.M.? BM : O,da. Naročito onaj za koga se odlučim da me zavede.

KAKO JE NA ZABAVAMA U L.A.? KAO ŠTO JE JEDNOM REKLA RAHELA FERARI KADA SU JE PITALI DA PROKOMENTARIŠE NEKU PREDSTAVU: LEPO, LEPO ....ALI DOOSAAADNO!


196/197

Cena : 30€ ili samo 1€ dnevno Cena «Stalon»-a povoljnija je nego cena drugih sredstava za povećanje potencije. I više od toga, «Stalon» ne samo da obnavlja potenciju, već i vraća snažan orgazam!

www.superzdravlje.com



Ego magazin, # 0001