Page 1

Aутор : Марић Владимир дипл. ецц.

БЛАГАЈНИЧКО ПОСЛОВАЊЕ

Основна функција благајничког пословања је примање, чување и издавање готовог новца. Благајна је функционална јединица која врши новчана примања и плаћања. Домен и квалитет рада благајне одређен је величином, делатношћу предузећа, као и бројем запослених, и састоји се од послова примања, чувања, уплата и исплата у готовом новцу, подизање новца са рачуна за исплате, уплата готовине на рачун, вођења евиденције о стању, примању и исплатама готовине и др.

ПОЈАМ БЛАГАЈНЕ Благајна је део предузећа у којој се обављају благајнички послови – уплате, чување готовог новца и исплате. Благајна мора бити смештена у посебној просторији опремљеној за те намена, што подразумева постојање посебне касе са сигурносним бравама. Благајник је лице које обавља благајничке послове и руководи готовином у предузећу. Благаника мора бити савесно, одговорно и поуздано лице с обзиром да рукује готовим новцем и чува један од два кључа касе. Благајна може бити главна или помоћна. Главна благајна цео промет готовином. Помоћне благајне формирају се у већим предузећима и предузећима са великим готовинским приливом са улогом да растерете главну благајну преузимајући један део уплата и емитујући периодично обрачуне својих исплата. Помоћне благајне могу бити : ·

благајна транспорта ( исплаћује трошкове транспорта )

·

порто благајна ( исплаћује ПТТ трошкове )

·

благајна продавница ( наплаћује продату робу )

·

благајна економата ( исплаћује новац за ситне набавке )

·

благајна стоваришта ...

Предузеће мора имати одвојену девизну и динарску благајну ако врши уплате и исплате и у страним средствима плаћања.

ПРОПИСИ О БЛАГАЈНИЧКОМ ПОСЛОВАЊУ Савремено пословање има интенцију да минимализује употребу готовог новца тако да платни промет функционише на безготовинскиј основи. Прописима је, дозвољено да предузећа могу поједина плаћања вршити у готовом новцу, и то само за одређене случајеве. Прописи који то дефинишу су : ·

Закон о платном промету

1


· ·

Одлука о облику, садржини и начину коришћења јединствених инструмената платног промета Одлука о условима и начину плаћања у готовом новцу у динарима за правна лица и за физичка лица која обављају делатност

Према Закону о платном промету категорија ''благајнички максимум'' је престала да постоји. ''Благајнички максимум је највећи износ готовине који се може држати у благајни. Његова улога је спречавање нагомилавања готовине у благајни. Износ преко благајничког максимума се уплаћује на текући рачун у банци. Висину благајничког максимума утврђује предузеће у зависности од врсте пословања, просека дневних исплата, и о томе обавештава банку.'' Важећи прописи о платном промету нису предвидели постојање благајничког максимума, што значи да правна лица морају сву готовину која је примљена у току дана или подигнута са рачунаа неисплаћена у току дана, уплатити на свој рачун истог а најкасније наредног дана. Изузетак из овог правила су правна лица овлашћена за обављање мењачких послова, код којих се утврђује благајнички максимум како за ефективу тако и за динаре. Максимум за ефективу износи 30% износа ефективе откупљене тог дана, а за динаре он износи троструки просечан износ динара којим је вршен откуп ефективе у пртходном месецу.

ПЛАЋАЊЕ ГОТОВИМ НОВЦЕМ * Правна лица и предузетници дужни су да готов новац примљен на основу пазара или било ком другом основу уплате на рачун код банке истог а најкасније наредног радног дана. Пазар остварен у току дана у готовом новцу евидентира се кроз каса блокове, а пазар примљен у чековима и кредитним картицама, документује се копијама. Пријем пазара од стране благајника документује се признаницом а осталих вредности посебном потврдом о пријему пазара, у којој се специфицира врста, број и износ примљених вредности. Правна лица и предузетници наплаћују готов новац у оквиру обављања своје делатности продајом робе у малопродајним објектима, обављањем разних услуга, као и по другим основама нпр продаја имовине физичким лицима... Готов новац примљен по наведеним условима евидентира се преко фискалне касе. У складу са Одлуком о условима и начину плаћања у готовом новцу, правна лица и предузетници дужни су да готов новац примљен по наведеним основама уплате на рачун код банке истог а најкасније наредног радног дана. То значи да правно лице не може задржати део готовог новца у благајни у виду благајничком максимума. За уплату готовог новца у виду пазара и новца примљеног по другим основама, користи се налог за уплату. У случају потребе плаћања готовим новцем за ситне набавке, поправке или исплате ( службено путовања, помоћ..) подиже готов новац са рачуна и за то мора постојати документација без обзира што правно лице поседује новац на основу пазара или било ког другог основа.

2


Нарочито треба истаћи да се из пазара се не могу вршити никакве исплате већ се за одређене намене подиже готов новац са рачуна у банци а пазар у целини уплаћује на текући рачун код банке истог а најкасније наредног дана. * Правна лица и предузетници могу без ограничења вршити исплате у готовом новцу подигнутом са рачуна на основу оригиналне документације. Готов новац се подиже са рачуна само уз подношење оригиналне документације, уз налог за исплату, на основу које се може утврдити износ и намена плаћања. Радник банке обавезан је да изврши увид у поднету документацију, исту овери стављањем датума пријема, печата и потписа, док је обавеза исплатиоца да документацију чува ради пружања на увид у случају контроле надлежним органима. Исплате у готовом новцу врше се само на основу оригиналне документације из које је могуће утврдити износ, основ и намену плаћања а која се приликом подизања доставља банци. Сваки документ у вези са готовинским исплатама, односно наплатама мора бити нумерисан и одмах регистрован приликом коришћења. * Правна лица и предузетници нису дужни да готов новац подигнут са текућег рачуна исплате за намене за које је подигнут а евентуално неисплаћен или неутрошен износ готовог новца дужни су да уплате на рачун банке истог а најкасније наредног дана. Готов новац подигнут са текућег рачуна мора се истог а најкасније наредног радног дана исплатити за намену за коју је подигнут. Ако из било ког разлога подигнути новац није утрошен делимично или у целини, правно лице или предузетник има обавезу да наведени износ уплати истог а најкасније наредног дана на свој текући рачун. Као правно ваљана документација на основу које се може вршити подизање готовог новца са рачуна може да послужи рачун добављача о набавци робе који гласи на правно лице или предузетника са свим релевантним подацима о испоручиоцу добара ( с тим да фискални рачун сам по себи није довољан правно ваљани документ јер не гласи на исплатиоца готовог новца), затим путни налог запосленом, одлука надлежног органа исплатиоца о помоћи идр.

3


БЛАГАЈНИЧКА ДОКУМЕНТАЦИЈА Сви документи на основу којих се врши исплата преко благајне претходно морају бити ликвидарини од лица задуженог за ликвидацију новчаних докумената и потписан од стране лица овлашћеног за то. Најчешћа документа за наплату и исплату преко благајне су : ·

исплатне листе зарада

·

готовински чекови

·

уплатнице

·

путни налози

·

рачуни за робу или услуге ......

Налози на исплату или наплату који се формирају у благајни називају се благајнички налози или темељнице. Њима се прецизније одређују и евидентирају настале исплате и наплате. Темељнице се нумеришу хронолошки посебно за исплате а посебно за наплату. Налози за наплату разликују се и по садржини и по боји. Благајнички налози попуњавају се у два примерка. Један примерак остаје у блоку код благајника, док се други прилаже уз благајнички извештај заједно са документом на основу кога је извршена уплата односно исплата и доставља на књижење. Посебан налог се по правилу формира за сваку исплату или уплату. Најчешћи улаз готовог новца у благајну одвија се кроз уплате пазара, правдања аконтације по путном налогу, разне уплате у готовом и сл. Најчешће исплате преко благајне су исплате зарада преко платних спискова, исплате путних и других рачуна и др.

4


ДНЕВНИК БЛАГАЈНЕ Дневник благајне је помоћна књига у којој се евидентирају пословне промене настале по основу готовине и других вредности које се воде у благајни правних лица и предузетника. Дневник благајне води се хронолошки за све уплате и исплате у готовом новцу. У дневном благајничком извештају ( дневнику благајне ) подаци о промена уносе се описно о документацији и исправама на основу којих се врше транскације у готовом новцу. Исправе на основу којих се врше уплате и исплате готовог новца морају бити правно ваљане и потписане од лица задужених за контролу и састављање исправа. Само такви документи даље могу бити прослеђени на књижење. Уређење рачуноводствених исправа, њихова контрола као и рокови књижења ближе су дефинисани Законом о рачуноводству и ревизији. Такође треба нагласити да фискални рачун није правно ваљани документ за исплату готовине из благајне, већ једино у комбинацији са рачуном издатим у складу са Законом о ПДВ-у може служити као документ за трансакцију. Благајнички извештај саставља се хронолошки за сваки дан када је било уплата или исплата готовог новца. На крају сваког дана сабирају се све уплате и исплате извршене тог дана. Збир пренетог стања благајне претходног дана и уплата остварених у току дана умањује се за суму исплата оставрених у току дана. На тај начин добија се стање готовог новца у благајни на крају дана и тај износ одгорава салду на рачуну 243 – Благајна. Дневник благајне саставља се у два примерка. Први примерак са оригиналном документацијом доставља се књиговодству на књижење док копија остаје у благајни. У дневник благајне уноси се и спецификација избројаног новца по апоенима, као и број прилога који представља збир свих налога за уплату и исплату. Формални изглед дневника благајне није прописан. пример дневника благајне

5


Промет који се у току дана оствари на основу уплата и исплата готовог новца преко благајне књижи се преко рачуна 243 – Благајна, а салдо овог рачуна треба да одговара стању новца у благајни и дневнику благајне. У случају неслагања за мањак се задужује благајник, а за вишак се исказују приходи. пример књижења

ЗАКЉУЧАК Основно начело рада благајне је обрада што више купаца у јединици времена. Само таквом продуктивношћу остварује се жељено позиционирање на тржишту. С тога основни принципи рада благајне треба да буду : ·

једноставност рада

·

брзина уноса

·

прегледност

·

повезаност ...

Коректно обављен посао на благајничком радном месту даје валидне извештаје за оперативни рад других извршиоца, као и добру основу за књижење у финансијском књиговодству.

6

Blagajnicko poslovanje  

Osnovne funkcije,pojam,propisi o blagajnickom poslovanju