I nama dođe da zalajemo 59
ću ga zvati Stiv jer mi to nekako bolje pristaje uz njegov karakter i lik. I uz moje ime se bolje slagalo: Stiv i Julijana. On je samo slegnuo ramenima, a ja sam to razumjela kao slaganje. Kad sam upoznala Stiva bila sam na silaznoj liniji fertilne dobi. Iako žene danas rađaju i iza četrdesete, meni je ipak nekako prirodnije roditi do tridesete, a ja sam je već davno prešla. Odlučila sam sve malo ubrzati pa sam odmah zatrudnjela. Stiv baš nije bio oduševljen, ali sam mu iskreno rekla da nemam namjeru pobaciti i da ću, ako treba, biti samohrana majka, pa je pristao na ženidbu. Čula sam njegovu majku kako govori ocu da dijete možda nije Štefovo, ali sam se pravila da ne čujem. Svadba je bila skromna, samo kod matičara, jer dok smo sve pripremili ja sam već imala trbuh do zuba, a takva nisam htjela u vjenčanicu. Planirala sam veliko crkveno vjenčanje kad se dijete rodi, ali ispalo je drukčije. Ja sam tajnica u maloj firmi pa sam s obzirom na godine, bez problema dobila rodiljni dopust radi čuvanja trudnoće. To je bilo sjajno. Manje je sjajno bilo to što smo se uselili u stan Stivovih roditelja.