Page 1

Милован Б. Цветковић Мр Соња Цветковић Татјана Живановић Миодраг Плавшић Др Борислав Првуловић

R

TA

L

Водено огледало

ED

U KA

-P

O

Читанка за трећи разред основне школе

1


Милован Б. Цветковић Мр Соња Цветковић Татјана Живановић Миодраг Плавшић Др Борислав Првуловић ВОДЕНО ОГЛЕДАЛO Читанка за трећи разред основне школе

Предметни уредник Др Моња Јовић

TA

Одговорни уредник Доц. др Наташа Филиповић

L

Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

O

R

Рецензенти Др Јелена Журић, професор српског језика и књижевности Наташа Ковжан Кун, педагог Андријана Бајић, професор разредне наставе у ОШ „Душко Радовић”, Нови Београд

-P

Илустрације Биљана Миросављевић Шатерсток

U KA

Лектура и коректура Биљана Никић

Дизајн, припрема за штампу Горан Ратковић

ED

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Тел./факс: 011 3287 277; 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа ____________ Издање ____________ Тираж ____________

2


TA

L

САДРЖАЈ

R

СЕПТЕМБАР ������������������������������������������������������������ 7

U KA

-P

O

Душан Костић: Септембар ������������������������������������������������ 8 Бранислав Црнчевић: Љутито мече ������������������������������� 10 Народна шаљива прича: Свијету се не може угодити ����� 12 Драган Лукић: Шта је отац���������������������������������������������� 16 Grigor Vitez: Kakve je boje potok �������������������������������������� 18 Жан де Лафонтен: Цврчак и мрав ���������������������������������� 20 Бранко В. Радичевић: Прича о дечаку и Месецу�������������� 22 Биљана Станојевић: Писмо баки ����������������������������������� 26 Душан Радовић: А зашто он вежба ������������������������������� 28 Питања за проверу �������������������������������������������������� 32

ED

СВАКОГА ДАНА

�������������������������������������������������� 33

Ijan Makjuan: Reč-dve o Piteru ����������������������������������������� 34 Драган Лукић: Свакога дана������������������������������������������� 38 Народна прича: Свети Сава и сељак без среће���������������� 39 Непознати аутор: Химна Светом Сави ����������������������������� 42 Љубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотом���������� 44 Душан Васиљев: Зима���������������������������������������������������� 46 Милован Б. Цветковић: Свети Никола����������������������������� 48 Александар Поповић: Лед се топи ��������������������������������� 51 Питања за проверу �������������������������������������������������� 53 3


ШТА ЈЕ НАЈВЕЋЕ������������������������������������������������� 55

R

TA

L

Милован Данојлић: Љубавна песма ������������������������������� 56 Федерико Гарсија Лорка: Луцкаста песма ���������������������� 58 Народна бајка: Чардак ни на небу ни на земљи ������������� 60 Езоп: Корњача и зец������������������������������������������������������� 65 Мирослав Антић: Шта је највеће ����������������������������������� 67 Народна песма: Орање Марка Краљевића ���������������������� 69 Народна песма: Марко Краљевић и бег Костадин ����������� 71 Бранко Стевановић: Занимање Марка Краљевића ���������� 74 Branko Ćopić: Izokrenuta priča ����������������������������������������� 76 Јованка Јоргачевић: Никад два добра ���������������������������� 78 Питања за проверу �������������������������������������������������� 83

O

ПРИЧА О ДОБРОЈ РОДИ���������������������������������� 87

U KA

-P

Десанка Максимовић: Вожња ����������������������������������������� 88 Oskar Vajld: Sebični džin ������������������������������������������������� 90 Љубивоје Ршумовић: Аждаја своме чеду тепа ���������������� 94 Светлана Велмар-Јанковић: Златно јагње ���������������������� 95 Стојанка Грозданов Давидовић: Прича о доброј роди���� 100 Јохана Шпири: Хајди (одломак) ����������������������������������� 104 Лаза Лазић: Суђење����������������������������������������������������� 110 Питања за проверу ������������������������������������������������ 112

ED

ПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ ������������������������������������������������������������ 113

Милева Ајнштајн ��������������������������������������������������������� 114 Михајло Пупин ������������������������������������������������������������ 116 Никола Тесла��������������������������������������������������������������� 118

4


Домаћа лектира ������������������������������������������ 121 Бранко Ћопић: Доживљаји Мачка Тоше ������������������������ 122 Душан Радовић: Замислите, Да ли ми верујете ������������ 126 Браћа Грим: Храбри кројач, Доктор Свезналић�������������� 128

TA

L

Читање у наставцима����������������������������� 131

R

Народна бајка: Баш-Челик ������������������������������������������ 132 Јасминка Петровић: Од читања се расте����������������������� 151

Биографије писаца и песника�������� 157

O

Да се подсетимо ��������������������������������������������� 160

ED

U KA

-P

Индекс појмова������������������������������������������������ 163

5


L

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК

РазГоварамо о...

TA

Истражи, откриј

Овде су питања која ти

Решавајући ове задатке,

помажу да разумеш текст.

откриваћеш и истраживати

Ови задаци ти помажу да

-P

размишљаш о догађајима и

O

Шта ти мислиш?

R

лепоте књижевности и језика.

ликовима у књижевним делима.

Да се подсетимо шта смо научили... Задаци који те подсећају на досад научено.

Промишљаћеш и различите

U KA

животне ситуације.

Маштамо, стварамо идеје. Слободно маштај...

Овде су најважнији садржаји које

ED

Овде је место за креацију и нове

Учимо нешто ново… нешто важно

Кључне речи

треба да запамтиш.

Непознате речи

Пословице, питалице

Занимљивости

6


TA

L

СЕПТЕМБАР

U KA

-P

O

R

„... Била једна бистра, плава бара. По целој бари расла је трска, само у средини није. Усред баре било је плаво водено огледало...”

ED

На ветру вилиних крила природа створи лептира и испрати га са много боја кроз свет ко што је читанка твоја.

7


СЕПТЕМБАР Кључне речи: лирска песма, јесен

У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе.

R

Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана.

TA

Прођоше дани врели миришу плодови зрели.

L

И лишће мог јаблана позлати јесен рана.

O

Са гране ласта вели: „Скоро ћу да се селим.”

-P

У клупи ђаче пише: „Брзо ће магле, кише.”

U KA

„Позна ме јесен љути”, вели септембар жути!

ED

Јесен се, јесен рана прострла преко грана. У жутом ауту стиже и жуто лишће ниже...

Душан Костић

8

Непознате речи jаблан – дрво високог стабла и лепе крошње позлатити – потпуно или делимично покрити неке површине златним прахом или златним листићима бакар – метал сјајне светлоцрвене боје вели – каже, говори исткана – направљена од нити ткањем позна – касна прострла – полегла, раширила се


Да се подсетимо шта смо научили... Наведи одлике јесени.

РазГоварамо о...

TA

L

Наведи колико у песми има стихова, а колико строфа. О чему се у песми говори? Објасни зашто је наслов песме Септембар. Како разумеш стихове Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана?

R

Шта ти мислиш?

U KA

Истражи, откриј

-P

O

Шта доприноси лепоти јесени? Шта је заједничко првој и последњој строфи песме? Шта је у њима различито? Којим бојама песник описује јесен? Коју боју највише користи? Зашто?

Опиши промене које запажаш у свом окружењу у јесен. Маштамо, стварамо

ED

Замисли да си сликар. Нека ти инспирација за слику буде један стих из песме.

Занимљивости

На планети Земљи неки народи никада нису доживели јесен. Они живе тамо где је непрекидно лето или зима. Твој задатак је да им опишеш јесен. Размисли шта ћеш им и како рећи. Оно што је теби сасвим обично, њима је непознато, страно и далеко. Састав наслови Јесен у мом крају. 9


ЉУТИТО МЕЧЕ Месец обукао чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте па целе ноћи небом језде. Доле, у шуми, једно мече замишљено, већ треће вече, гледа у звезде.

L

TA

„Узећу”, каже, „тротинет, идем међ децу, међ свет. Нећу да спавам. Нећу и тачка. Што не спавају зец и мачка?” Месец обукао чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте и целе ноћи небом језде. А једно мече већ треће вече неће да спава. Гледа у звезде.

R

-P

Мече се љути већ трећи дан што га терају у зимски сан и замишљено стално ћути. Тата се љути, мама се љути и сви му веле: „Откад постоји мед и пчеле, откад постоји сунце и вече нисмо видели такво мече.”

А онда тихо, тихо рече: „Баш ми је криво што сам мече.” Сад мама ћути и тата ћути и сви су страшно забринути. Мече се љути:

O

и: Кључне реч песма, ликови животиња у песмама

Бранислав Црнчевић

U KA

„Шта ћеш да радиш”, мама га пита, „кад лишће сасвим, сасвим пожути и снег напада изнад рита?” А мече ћути. „Шта ћеш да радиш”, бака му вели, „кад свет од снега сасвим побели?”

ED

Тата се љути, мама се љути, а мече ћути. Одједном, мече љутито рекло, шта га је пекло: „Нећу да спавам, нећу и тачка. Зашто не спавају зец и мачка? И птица изнад наших глава зашто не спава?”

Непознате речи

10

јездити – јахати рит – земљиште прекривено водом, обично обрасло трском


Шта ти мислиш? Од колико строфа се састоји песма? Ко је главни лик у песми? Наведи споредне ликове. Која је порука песме? Зашто мече терају у зимски сан?

L

РазГоварамо о...

U KA

Маштамо, стварамо

-P

O

R

TA

Ко небом језди? Које боје су месечеве чизме? Објасни зашто су баш те боје. Шта су обукли облаци? Опиши како их замишљаш. Зашто се мече љути? Колико дана траје његова љутња? Шта мече пита мама? Шта му каже бака? Зашто мече не спава? При крају песме, мече сасвим тихо саопштава нешто због чега сви постају забринути. Пронађи тај стих у песми и подвуци га. На какво дете те подсећа мече из песме?

Илуструј песму Љутито мече. Занимљивости

ED

Мрки медвед живи у Европи, Северној Америци и Азији. Једна подврста може да достигне тежину од преко 700 килограма. Хране се рибом, биљкама, па и медом. У току зиме се мање крећу, али ипак не западају у прави зимски сан. Зимски сан је способност неких животиња да преспавају зиму и да преживе без хране. Медведи могу и до седам месеци да проведу склупчани у сну, трошећи масне наслаге накупљене током лета. 11


СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ Један човјек, идући из вароши кући, јахао на магарцу, а његов син, момчић од десетак-петнаест година, ишао поред њега пјешице. Сретне их један човјек и рекне: „То није право, брате, да ти јашиш, а дијете да иде пјешице; твоје су ноге јаче од његових.” Онда отац сјаше с магарца и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човјек, пак рече: „То није лијепо, момче, да ти јашиш, а отац да ти иде пјешице; твоје су ноге млађе.” Онда узјашу обојица и пођу мало тако, али их сретне трећи човјек, пак рече: „Каква је то будалаштина: два матора магарца на једној слабој животињи! Право би било да човјек узме батину, пак да вас обојицу шћера.” Онда сјашу обојица и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједу. Сретне их четврти човјек, пак рече: „Ала сте чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаши?” Онда отац рече сину: „Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаши на нама.” Пак онда обале магарца на земљу, те му један свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се и тако га понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали стану сад још већма смијати и чудити, онда отац, уједанпут, бацивши магарца на земљу и почевши га дријешити, повиче: „Та онај је сваки човјек луђи од овога магарца који ’оће свему свијету да угоди. Ја ћу с мојим магарцем да чиним како сам и најприје по мојој вољи чинио, а људи нека говоре шта им је драго.” Па онда узјаши на магарца, а син поред њега пјешице, и тако отиђу кући.

U KA

-P

O

R

TA

L

и: Кључне реч народна ча, шаљива при ликови у ичи шаљивој пр

ED



Народна шаљива прича

Непознате речи варош – град, веће насељено место јаши – јаше на њ – на њега шћера – отера, склони у сриједу – у средину већма – у већи мах, још више дријешити – развезивати чвор

12


Учимо нешто ново… нешто важно

TA

L

Свијету се не може угодити је народна шаљива прича. Подсети се народних басни. Које су ти још народне умотворине познате? Народним причама називамо приче које су настале у народу, у далекој прошлости. Преносиле су се усменим путем, све док их неко није записао. Наш најпознатији сакупљач и записивач народних прича, песама и других умотворина био је Вук Стефановић Караџић. Приповедање је представљање низа догађаја у књижевном делу.

R

Истражи, откриј

ED

U KA

-P

O

Наведи ко су у овој причи главни, а ко споредни ликови.

13


-P

Истражи, откриј

O

R

TA

Објасни наслов приче. Опиши главне ликове у причи. Уочи у тексту управни говор. Прочитајте овај текст по улогама. Прочитај текст тако да управни говор претвориш у неуправни. Замисли изглед и понашање ликова у причи. За сваки лик наведи што више придева којима га можеш описати.

L

РазГоварамо о...

ED

U KA

Пронађи у тексту реченицу из које се закључује шта власник магарца мисли о себи. Зашто je власник магарца слушао пролазнике? Како су пролазници успевали да тако лако мењају мишљење власника магарца? Зашто син власника магарца све време ћути? Како би ти поступио/ поступила на синовљевом месту? Коју људску особину исмева народни приповедач? У једном тренутку, власник магарца каже: „Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаши на нама.” Објасни шта та реченица говори о њему. Ову причу назвали смо шаљивом. Напиши шта је теби било најсмешније у њој.

14


Маштамо, стварамо

L

Ова прича описује људску глупост и поводљивост. Јеси ли ти некада урадио/урадила нешто о чему ниси довољно размислио/размислила? Присети се и запиши.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Настави причу тако да има другачији крај.

Пословице, питалице

Које народне изреке би могле бити поука приче? 15 15


ШТА ЈЕ ОТАЦ Молим вас реците отац шта је. Да ли је отац тата или – судија за прекршаје?

ED

U KA

-P

O

R

TA

Мене отац стално испитује и жели ово и оно да чује. И кад сам у школу пошла и кад сам из школе дошла, и зашто је ово овако и зашто је оно онако, и зашто је ово овде – зашто оно није онде, и како сам смела ово и како сам смела оно, и знам ли ја да сам већ велика и знам ли ја да више нисам мала, знам ли ја шта је „карактер тврђи од челика” и знам ли ја пошто је шнала?

L

и: Кључне реч песма, однос родитеља и деце

И зашто нисам мислила и како нисам пазила и шта сам опет згазила и како, како, и зашто, зашто, и смем ли, смем ли, и знам ли, знам ли? Па зато питам отац шта је. Да ли је отац тата или – судија за прекршаје?

Драган Лукић

16

Непознате речи судија – особа која ради у суду и пресуђује у корист једне или друге стране; особа којој је поверено право да одлучи у некој спорној ситуацији карактер – скуп особина које одликује понашање неког човека челик – врста гвожђа


РазГоварамо о...

TA

L

Која питања поставља отац? Наведи их. Зашто их отац поставља? Шта то о њему говори? Опиши како се осећа девојчица из песме. На крају песме стављен је један правописни знак. Који? Зашто је песник ставио баш тај знак?

Шта ти мислиш?

U KA

Истражи, откриј

-P

O

R

Да ли и теби родитељи или особе које о теби брину постављају слична питања? Опиши како изгледају твоји разговори са одраслима. Испричај како све родитељи деци могу показати своју бригу и љубав.

ED

Уочи у песми стихове који се понављају. Размисли и закључи зашто их песник понавља.

17


KAKVE JE BOJE POTOK Potoku koji šumom teče Oprezno priđe jedan jelen I napivši se vode reče: – Potok je kao šuma zelen.

L

Ključne reči: pesma, opis, lirska pesma

O

R

Kroz polje potok dalje teče Pod vedro nebo izašav, A lastavica ozgo reče: – Potok je kao nebo plav.

TA

Kraj stijena potok dalje teče O kamena se lomeć rebra, Skakutajući zeko reče: – Potok je ovaj sav od srebra.

U KA

-P

I potok dalje teče, teče Nad njim oblaci bijeli stoje, Lebdeći bijeli leptir reče: – Potok je ovaj bijele boje.

ED

S mnoštvom zvijezda dođe veče, Ugasi svoje boje dan, Plašljiva srna tiho reče: – Gle, sav je potok ozvjezdan.

Grigor Vitez

Nepoznate reči ozgo – odozgo, iznad izašav – izašavši

18


RazGovaramo o...

TA

L

Kako su potok videli: jelen, zeko, lastavica, leptir, srna?

Maštamo, stvaramo

O

R

Napiši sastav o potoku koristeći ove reči: beo, zvezdan, srebrni.

-P

Istraži, otkrij

U KA

Uoči stihove u pesmi u kojima se javlja upravni govor. Koju reč pesnik najčešće pominje? Objasni zašto se ona toliko puta ponavlja. Zaokruži u pesmi prvu strofu, podvuci u njoj jedan stih po izboru. Prepiši u svesku reči koje se rimuju.

ED

Učimo nešto novo… nešto važno

U poređenju se dva pojma ili pojave dovode u vezu. Najčešće se u poređenju koristi reč kao. Poređenje se koristi da bi se slikovitije dočaralo nešto što se opisuje: „Potok je kao šuma zelen.”

19


TA R O

Певао цврчак мали лета сјај, а кад се јесен свали, чаробни прође мај и студен дуну прва: ни муве нити црва. Суседу оде мраву кунући љуту глад: „Смилуј се јаду праву помози, брате, сад! Узајми два-три зрна, ма какве хране дај; чим зима прође црна, вратићу зајам, знај.” А мраву тешко пада да од свог зноја да пa рече: „Где си тада био кад сунце сја?” „Разблудног лета чари И месечине сан Певао сам с пуно жари Кроз вече, ноћ и дан.” „Певао место рада! И мој сад хоћеш труд! Е, брајко, играј сада Док ветра свира студ!”

L

ЦВРЧАК И МРАВ

ED

U KA

-P

и: Кључне реч е Лафонтенов басне, у басна у стих

Непознате речи свали – дође, спусти се студен – зима, мраз кунући – проклињући; говорећи ружне и погрдне речи о некоме или нечему јад – мука, невоља зајам – позајмица са пуно жари – овде у значењу: са много воље, љубави, страсти

Жан де Лафонтен

Да се подсетимо шта смо научили... Басне су кратке приче у којима се животиње понашају као људи. Могу бити написане у прози и стиху. Обично садрже неку мудру поуку. 20


РазГоварамо о...

L

Ко су ликови? Шта је цврчак тражио од мрава? Зашто цврчак није имао зимницу? Како је мрав одговорио на молбу за помоћ? Објасни шта то говори о њему. Шта би ти урадио/урадила да си на месту мрава да цврчак куца на твоја врата?

TA

Шта ти мислиш?

Које од наведених особина има мрав, а које цврчак? Повежи.

R

вредан

лакомислен

Цврчак

O -P

безбрижан

U KA

Мрав

лењ

праведан непромишљен

Пословице, питалице

Подвуци пословице које могу бити поука басне.

ED

Ко ради не боји се глади. Без алата нема заната. Ко добро чини, добро му се враћа.

Ко рано рани, две среће граби. Двапут мери, једном сеци.

Маштамо, стварамо

Са другом из клупе одглуми басну и промени јој крај. Нацртај стрип Цврчак и мрав. У облачићима напиши шта је ко рекао. Препричај басну користећи само неуправни говор. 21


ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ

ED

U KA

-P

O

R

TA

Ја често кажем: причала ми мати. Иначе, не знам како бих друкчије и могао да почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно, давно, кад сам био дете, чуо од своје мајке. И опет морам да признам, мати је моја много, много лепше причала. Лепше – то није права реч. Хиљаду пута боље. И више – сто хиљада пута. Сећам се: лежим тако, а она почне: – Једном је Месец сишао на земљу. Лепо, као човек, силази он низ сребрне лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази, а чизме звецкају и сијају потпетицама као дукатима. Силази он тако, а свет поустајао, гледа и чуди се: – Гле, Месец! Па и руке има. Ко би рекао да је тако наочит момак! У селу само један човек није изишао да види ово чудо. Беше то познати тврдица, надалеко чувен по својој пакости. Имао је дућан и велику земљу. Свога слугу, малог Радојицу, нагонио је да ради најтеже послове. А када дође време вечери, терао би га да пије много воде, па дете после не би ни окусило ништа од јела. Вода би му напунила стомак да у њега више не би могао стати ни залогај хлеба. Кришом би по ноћи Радојица узимао свећу и горе, на тавану, у својој собици читао књиге. Беше паметно момче. Волео је науку. Али га тврдица ухвати и истуче. А онда, дрхтећи од љутине, рече: – Ето ти Месеца, па нек ти он светли. Не дам ја своју свећу. И онако те џаба храним. Још ми и штету правиш... Радојица, тужан и уплакан, узео је књигу и сео поред прозора. Месец је сијао, али његов сјај беше слаб. Узалуд је дечак ширио очи. Једва је разликовао слова. Заболеше га очи и он остави књигу.

L

Кључне речи: ауторска ај прича, знач читања

22


23

U KA

ED

L

TA

R

O

-P


ED

R

O

U KA

лествице – мердевине наочит – лепог лица и витког стаса тврдица – циција, шкртац пакостан човек – лош и зао човек који другима наноси штету беда – зло које задеси човека, сиромаштво, невоља сатирати – уништавати зашкргутати – зашкрипати зубима клин – већи или мањи комад дрвета или гвожђа заоштрен с једне стране спокојно – мирно

-P

Непознате речи

TA

L

– Ех, мој месече – пожали се Радојица гледајући у небо – што ниси Сунце, па да осветлиш ову моју собицу. Лепо бих могао читати. И све бих књиге, колико их год има на свету, прочитао. Нашао бих тако и ону најмудрију књигу у којој пише како се беда на земљи сатире. Спава газда тврдица. Спава мали Радојица. Не слуте да Месец силази низ сребрне степенице. А он лако, са последње пречке, скочи на земљу, дохвати се пута и, сипајући око себе јарку светлост, упути се баш тврдичиној кући. Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан, јер се плашио за свој новац, бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори једно око. – Ко си ти и шта тражиш? – питао је трљајући очи које му заблесну месечева светлост. – Ја сам Месец и, ево, дођох да осветлим малом Радојици да може читати књиге. Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње. – Нећеш! – викну, и још боље затвори врата. Насмеја се Месец, јер њему нису потребна врата. Поче да се смањује. Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и уђе кроз отворен прозор у собу малог Радојице. У соби се окачио о један клин на зиду. Заљуља се мало, као фењер на ветру. А онда звизну и пробуди дечака. – Ево ме, дошао сам – рече Месец. – Сад можеш спокојно да читаш. Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољуби, али се плашио да не опржи усне. – Можеш ме слободно пољубити – рече разнежени Месец. – Нисам ја врео као што је врело Сунце. Ево! – и начини прави правцати образ, који мало напући и пружи. Радојица га, сав срећан, пољуби. Од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је читао, а Месец би му понекад причао о својим путовањима. И начитан је био Месец. Нема књиге у коју он није завирио. Давао је савете дечаку. А некад би га строго испитивао. И дечак је напредовао у наукама. Ускоро се по својој науци рашчуо по широком свету. 24


L

R

TA

Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши и ону најмудрију књигу, крену по свету да сатире беду. Месец га није напустио. Кад су мрачне ноћи, он жури, пробија облаке, хита да стигне и осветли пут свом пријатељу, који је одавно нарастао и није више дечак. Ето, испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича! Тако лепо нико на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и никад причу не бисте заборавили. Тако лепо прича моја мати. Бранко В. Радичевић 

O

РазГоварамо о...

U KA

Шта ти мислиш?

-P

Ко је главни лик у овој причи, а који ликови су споредни? О чему се говори у овој причи?

ED

Ко је писцу испричао Причу о дечаку и месецу? Како је живео мали Радојица? Зашто је Месец сишао на земљу? Како је тврдица покушао да спречи Месец да уђе у кућу? Зашто се мали Радојица бојао да пољуби Месец? Обрати пажњу на реченицу: „Тврдица прецрче од пакости, а мали Радојица крену по свету да сатире беду.” Шта мислиш, како је мали Радојица сатирао беду? Шта све може да пише у најмудријој књизи којом се сатире беда?

Истражи, откриј Како се то знањем сатире беда на земљи? 25


Зато сам несрећна, сузе ми лију... Коме да кажем да волим Илију и да са једанаест година, бако, ни мени не може бити лако?!

Зато, чим писмо стигне у твоје руке прочитај моје тешке муке, па сама признај, то није дилема – колико само имам проблема.

Молим те, драга, дођи код нас: у твојој посети видим спас. Мудра и мила, каква си ти – можда ћеш проблем решити.

Мама негде у мислима лута и стално је нешто забринута. Ни тата није нешто бољи – ништа му, бако, није по вољи.

Да у кући опет љубав завлада и све буде лепо као некада... Пуна наде завршавам писмо – дођи, ионако се дуго виделе нисмо.

R

TA

L

Драга моја и мила бако, ти знаш да те волим јако! Пишем ти писмо, а већ је поноћ – треба ми, бако, твоја помоћ.

O

и: Кључне реч песма, односи у породици

ПИСМО БАКИ

U KA

-P

Или се свађају, или ћуте, стално се једно на друго љуте. Нико од њих ни да се сети да макар мало мене примети.

Са жељом да те све у срце не дира, пуно те поздравља унука Мира.



ED

Где су нестали они дани када су били насмејани? И шта је то што њих мучи? У школи нас томе нико не учи...

Непознате речи дилема – могућност избора између две сличне или подједнаке могућности мудра – паметна, разборита, разумна

26

Биљана Станојевић


L TA R O -P U KA ED Маштамо, стварамо Напиши писмо у коме тражиш помоћ од особе којој верујеш. 27


А ЗАШТО ОН ВЕЖБА Лица: МИЛЕ и РИСТА (Сцена је без икаквог декора и реквизита. На средини, окренут публици Миле.) МИЛЕ (вежба: подиже и спушта руке, скакуће у месту као да трчи, чучне па устане и то понови неколико пута; као за себе): Јен, два! Јен, два, три – четири! РИСТА (наилази са леве стране и радознало посматра). МИЛЕ (погледа га па настави да вежба). РИСТА: Миле, шта то радиш? МИЛЕ (не престајући да вежба): Радим. Видиш ваљда шта радим?! РИСТА: Видим, само не разумем. МИЛЕ: Вежбам!... Јен, два! Јен, два! РИСТА: А зашто вежбаш? МИЛЕ: Вежбам да ојачам! РИСТА: А што да ојачаш? МИЛЕ: Није важно. Ја знам зашто. Јен, два! Јен, два! РИСТА: Па добро, реци ми. МИЛЕ (стално вежба док говори): А што баш теби да кажем? РИСТА: Па онако; што си такав? МИЛЕ (за тренутак престане): Хоћу да бијем Жилета! (Наставља да вежба.) РИСТА: Ког Жилета? МИЛЕ: Оног до пекаре. Хоћу да га бијем и сад се свакога дана спремам. РИСТА: А зашто да га бијеш? МИЛЕ: Зна он зашто. Написао је на плоту кредом: „Миле не зна земљопис.” Упамтиће он мене. РИСТА (изненађено): А зато!... (Пауза док Миле стално вежба.) Па је л’ мислиш да то нешто помаже? МИЛЕ: Сигурно да помаже!... Да не помаже не бих вежбао! Јен, два! Јен, два! РИСТА (пажљиво посматра Милета како вежба; шета нервозно око њега): Миле! МИЛЕ (вежба и не обраћа пажњу на њега).

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Кључне речи: драмски текст, дијалог

28


ED

U KA

-P

O

R

L

TA

РИСТА: Миле! МИЛЕ (не престајући да вежба): Шта је? РИСТА: Је л’ важи да и ја вежбам с тобом? МИЛЕ: Зашто да вежбаш? РИСТА: Онако. МИЛЕ: Не важи! РИСТА (тражи нешто по џеповима): Миле, је л’ важи да ти дам једну марку па да вежбамо заједно? МИЛЕ (вежба, само окреће главу према Ристи): Каква је? РИСТА: Порторико, фина марка. МИЛЕ (престаје да вежба): Добро, дај! И стани овде поред мене. (Узме марку и настави да вежба.) РИСТА (стане поред Милета према публици и вежба, гледајући шта Миле ради): Је ли добро овако?...

29


-P

O

R

L

TA

МИЛЕ: Добро је!... Јен, два! Јен, два!... А сад мало ово... (Промени вежбу.) РИСТА (све ради за њим). МИЛЕ (престане): Добро, доста је. РИСТА: А што? (Престане.) Хајде још мало. МИЛЕ (почиње да се облачи, закопчава се, као после готове вежбе): Па шта би ти хтео? За једну марку по цео дан?! РИСТА: Није важно. Даћу ти још једну марку. Венецуела. МИЛЕ: Добро онда. Хајде још мало! (Раскопчава се и наставља да вежба.) РИСТА (вежба гледајући Милета). МИЛЕ (вежба, па се одједном тргне): Добро, а шта си ти толико запео? РИСТА (не престајући да вежба): Што сам запео? МИЛЕ: Стварно, што си толико запео да вежбаш? РИСТА (полако престаје да вежба): Онако, треба ми. МИЛЕ: Шта може теби да треба! РИСТА (закопчавајући се и опрезно гледајући у Милета): Може да ми треба. Оно на плоту није написао Жиле, него ја.

Непознате речи

декор – украс реквизити – предмети потребни да би се извела позоришна представа земљопис – географија



U KA

ЗАВЕСА

Душан Радовић

ED

Учимо нешто ново… нешто важно

Од раније ти је познато шта је драмски текст. Он је написан у дијалогу, по улогама. Намењен је извођењу на позорници. Дијалог је разговор између два или више лица. Драмска радња је представљање низа догађаја у драмском тексту. У тим догађајима учествују лица – ликови у драмском тексту. Особине лица сазнајемо из њихових понашања и поступака, али и из онога што непосредно изговарају.

30


Истражи, откриј

L

Који део овог драмског текста изазива смех?

TA

Маштамо, стварамо

R

Када би ти био/била писац ове драме како би изгледао њен наставак?

Учимо нешто ново… нешто важно

-P

O

Са друговима и другарицама из одељења осмисли костиме, направите сцену и одиграјте наставак драме.

U KA

У драмском тексту ликови откривају себе и своје особине кроз разговор који међусобно воде. На тај начин драмски писац ствара драмску радњу.

ED

Драмска радња се одвија на позорници. Предмети на позорници, маске, костими које носе глумци обично одговарају времену када се радња догађала.

31


Питања за проверу 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Које годишње доба описује песник Душан Костић у песми Септембар? а) пролеће

б) лето

в) јесен

ТН ТН ТН ТН

TA

L

2. Заокружи слово Т поред тачне, а слово Н поред нетачне тврдње. Мече из песме Љутито мече љути се зато што га терају у зимски сан. Родитељи мечета због тога нису забринути. Мече замишљено гледа у дрвеће. Мече замишљено гледа у звезде.

U KA

-P

O

R

3. Подсети се народне приче Свијету се не може угодити. Линијом повежи питање са тачним одговором. а) Нико не жели да решава туђе проблеме. Зашто се свијету не може угодити? б) Сваки човек мисли другачије. в) Пролазници журе својим кућама. 4. Ко је написао песму Шта је отац? . Песму Шта је отац написао је 5. У песми Какве је боје поток реченицу „Гле, сав је поток озвјездан”, каже: јелен, зеко, ластавица, лептир или срна? 6. У Причи о дечаку и Месецу Бранка В. Радичевића, ко је приповедачу испричао причу?

ED

7. У чему је разлика између бајке и басне? Заокружи слово Т испред тачне, а слово Н испред нетачне тврдње. Ликови у баснама су животиње. ТН Ликови у баснама су вештице и чаробњаци. ТН Ликови у бајкама су домаће и дивље животиње. ТН Ликови у бајкама су виле, царевићи, дивови. ТН У бајкама и баснама се јављају исти ликови. Т Н 8. Подвуци реч која представља тачан одговор. У песми Писмо баки Биљане Станојевић писмо баки пише: унук, мама, унука, тата. 9. На линијама испод напиши имена главних ликова у драмском тексту Душана Радовића А зашто он вежба. Ликови у овом драмском тексту су: и . 32


TA

L

СВАКОГА ДАНА

U KA

-P

O

R

„... Рода је цртала по воденом огледалу! Цртала је најлепше лептире који постоје на свету! Можда је цртала и неке који пре нису постојали, али постали су...!”

ED

И лептир тихо слеће на приче што на сватове многе личе: прича и песма, стварност и машта – чудесно цвета писана башта.

33


REČ-DVE O PITERU

Ključne reči: priča, a autorska prič

Ijan Makjuan

L

(odlomak)

ED

U KA

-P

O

R

TA

Kad je Piter Fortjun imao deset godina, odrasli su ponekad govorili da je on „teško” dete. Nikad mu nije bilo jasno šta im to znači. Uopšte se nije osećao kao težak. Nije bacao flaše od mleka preko baštenskog zida, i nije glumio ranjenika s kečapom na glavi, niti mlatio sabljom oko cevanica svoje bake, sve i ako je tu i tamo pomišljao na takve stvari. Ako se izuzme sve povrće osim krompira, kao i riba i jaja i sir, nije postojalo jelo koje je odbijao da jede. Nije bio ni bučniji ni prljaviji ni gluplji od bilo koga njemu poznatog. Ime mu se lako izgovaralo i pisalo. Njegovo lice, bledo i pegavo, bilo je sasvim lako upamtiti. Svakog dana je odlazio u školu kao i sva druga deca i nikad od toga nije pravio veliko pitanje. Prema sestri je bio grozan samo onoliko koliko i ona prema njemu. Policajci nikad nisu dolazili na vrata da ga uhapse. Lekari u belim mantilima nikad mu nisu napisali uput za ludnicu. Po sopstvenom mišljenju, Piter je u stvari bio prilično lak. Pa šta je to onda kod njega bilo teško? Tek pošto je i sam proživeo mnogo godina kao odrastao čovek, konačno je shvatio. Ljudi su mislili da je težak zato što je bio toliko ćutljiv. Kao da im je to zbog nečega smetalo. A nije mnogo pomagalo ni to što je voleo da bude sam. Ne stalno, razume se. Čak ne ni svakog dana. Ali bilo je mnogo dana kad je želeo da na jedan sat nekud pobegne, u svoju sobu, ili u park. Prijalo mu je da bude sam i da se bavi svojim mislima. /.../ U školi je često ostavljao svoje telo da sedi u klupi dok su mu se misli otiskivale na daleka putovanja. Čak i kod kuće, sanjarenje ga je ponekad uvaljivalo u nevolje. Jednog Božića Piterov otac, Tomas Fortjun, latio se ukrašavanja dnevne sobe. Mrzeo je taj posao. Uvek ga je bacao u zlovoljno raspoloženje. Nameravao je da zakači nekoliko šarenih traka u jednom ćošku, visoko na tavanici. E sad, desilo se da je baš u tom ćošku bila jedna fotelja, a u fotelji je, ne radeći ništa naročito, sedeo Piter. „Piterе, sad ni makac odatle”, rekao je Tomas Fortjun. „Popeću se na fotelju, moram da dohvatim onaj ćošak tamo gore.” „Nema problema”, rekao je Piter. „Samo ti radi.” I tako se Tomas Fortjun popeo na naslon fotelje, a Piter je odlepršao za svojim mislima. Izgledao je kao da ne radi ništa, ali u svari je bio veoma zaposlen. Upravo je otkrivao nov i uzbudljiv način za brzo spuštanje s planinskog vrha pomoću vešalice za odelo i žice razapete između borova. Razmišljao je o tom problemu dok je otac stajao na naslonu, istezao se i 34


L

ED

U KA

-P

O

R

TA

dahtao pokušavajući da domaši ćošak na tavanici. Kako bi mogao da se spustiš niz žicu, pitao se Piter, a da usput ne udaraš o borove? I možda je baš planinski vazduh podsetio Pitera da je gladan. U kuhinji je stajala nenačeta kutija čokoladnih biskvita. Šteta bi bilo da ostanu zapostavljeni. Kad je ustao, iza njega se začuo strahovit tresak. Osvrnuo se baš u trenutku kad je njegov otac upadao glavom u ćošak iza fotelje. Onda se Tomas Fortjun iznova pokazao, opet prvo glavom, spreman, sudeći po izrazu lica, da Pitera isecka na sitne komade. Na suprotnom kraju sobe, Piterova majka je s rukom preko usta jedva prikrivala smeh. „Uf, izvini tata”, rekao je Piter. „Zaboravio sam da si gore.” /.../ Nezgodno je, ako si sanjar koji malo govori, što nastavnici u školi, pogotovu oni koji te ne poznaju dobro, obično misle da si glupav. Ili, ako ne baš glupav, onda tunjav i nezanimljiv. Niko ne vidi čudesne događaje koji se odvijaju u tvojoj glavi. Svaki normalan nastavnik, kad bi primetio da Piter zuri kroz prozor ili u prazan list papira na klupi, pomislio bi da mu je dosadno, ili da nije spremio lekciju. Ali istina je bila sasvim drugačija. Jednog jutra su, recimo, deca u Piterovom razredu imala kontrolni iz matematike. Morali su da saberu neke veoma velike brojeve, a rok je bio dvadeset minuta. Maltene čim je počeo da rešava prvi zadatak, u kome je trebalo sabrati tri miliona petsto hiljada dvesta devedeset i pet sa drugim, skoro isto tako velikim brojem, Piter se odjednom setio najvećeg broja na svetu. Samo nedelju dana ranije čitao je o 35


U KA

-P

O

R

TA

L

broju sa čarobnim imenom gugol. Gugol dobijaš ako sto puta pomnožiš deset sa deset. Desetka s hiljadu nula na kraju. Ali postojala je jedna još bolja reč, prava bombona – gugolpleks. Gugolpleks je gugol puta deset puta deset. Kakav broj! Piterove misli odlutale su za tom fantastičnom veličinom. Nule su se nizale u nedogled kao mehurići sapunice. /.../ Piter je naslonio glavu na šaku i uzdahnuo. Istog časa, nastavnica je pljesnula rukama. Dvadeset minuta je isteklo. Piter je stigao da napiše samo prvi broj iz prvog zadatka. Svi ostali su već bili završili. Nastavnici nije promaklo da Piter zuri u papir, ne piše ništa i uzdiše. Nedugo posle toga prebačen je u grupu đaka koji su s teškom mukom sabirali čak i male brojeve kao što su četiri i šest. Uskoro je Piter počeo da se dosađuje i bilo mu je još teže da pazi na časovima. Nastavnici su mislili da je preslab matematičar čak i za tu grupu neznalica. Šta da rade s njim? Naravno, Piterovi roditelji i njegova sestra Kejt znali su da on nije ni glup ni lenj ni nezainteresovan, a s vremenom su i neki nastavnici shvatili da se u njegovoj glavi zbivaju svakojake zanimljive stvari. A Piter je, odrastajući, i sam nešto naučio: pošto ljudi ne mogu da vide šta se odigrava u tvojoj glavi, najbolje je, ako želiš da te razumeju, da im to lepo kažeš. I tako je počeo da zapisuje ponešto od onoga što mu se događalo dok je zurio kroz prozor ili ležao na leđima zagledan u nebo. Kad je odrastao, Piter je postao pronalazač i pisac priča i živeo je srećno i zadovoljno. U ovoj knjizi naći ćete neke od uvrnutih pustolovina koje su se zbivale u njegovoj glavi, pribeleženih tačno onako kako su se dogodile. (prevela sa engleskog jezika Arijana Božović)

ED

Nepoznate reči

cevanica - prednja strana potkolenice zlovoljno – neraspoloženo, loše volje biskvit – vrsta peciva, dvopek tunjav – stidljiv, usporen, nevešt zuriti – gledati napadno, buljiti u nekoga ili nešto gugol – broj tako veliki da je dobio svoje ime u engleskom jeziku, jedinica sa sto nula gugolpleks – broj čije bi ispisivanje nula bilo nemoguće

36


RazGovaramo o... Prepričaj priču. Opiši Pitera. Nabroj šta Piter nije voleo da jede. Šta je radio svakog dana?

TA

L

Kako se Piter ponašao prema sestri? Kad je Piter shvatio zašto su ljudi mislili da je „težak”?

R

O čemu je razmišljao Piter dok mu je otac bio na fotelji? Kako je reagovala Piterova majka kad je otac pao s fotelje? Opiši kako ti reaguješ kad vidiš da neko padne.

U KA

Maštamo, stvaramo

-P

O

Šta ti misliš: kakav je đak bio Piter? Šta je on postao kad je odrastao?

Opiši trenutak kada ti je telo bilo u školskoj klupi, a misli negde drugde.

ED

Istraži, otkrij

Šta znači izraz teško dete? Kako razumeš izraz baviti se svojim mislima?

Poslovice

Što više znaš, više vrediš. 37


и: Кључне реч однос родитеља и деце, игра, лирска песма

СВАКОГА ДАНА Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и каже: – Јак си ко гвожђе.

TA

L

Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке.

Да се подсетимо шта смо научили...

O

U KA

-P

А после ручка, свакога дана, капетан тата и ми морнари узмемо само најпрече ствари, легнемо журно на кауч стари и испловимо из нашег стана.

Драган Лукић

Још једна песма из твоје Читанке говори о оцу. Која је то песма? Ко ју је написао? Истражи, откриј По чему су слични, а по чему различити очеви из ових песама?

ED

Шта је стих? Шта је строфа? Колико строфа има ова песма?

R

Свакога дана кад за сто седне мој тата брата за носић дирне, мој тата брату на уво свирне и вади неке бомбоне медне.

Маштамо, стварамо Напиши песму/причу на тему Свакога дана.

38


СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. На путу сретне једног старца дуге седе браде до појаса па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?” „У раду”, одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог старца седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?” „У реду”, одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Мало затим сретне на путу трећег старца седе браде до појаса, па и њега упита где му је срећа. А он му одговори да је она у поштењу. Врдне сељак главом, па се намргоди и пође даље. Није био одмакао ни за један пушкомет, а он опет сретне једног старца седе браде, па њега упита за срећу; а он му одговори да је она у добром здрављу. Не задовољи се сељак ни овим одговором, већ настави пут. За мало па опет сретне једног старца, те и њега упита за срећу, а овај му рекне да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу. Сељак је очекивао да му ови старци покажу место где се његова срећа налази, а они му одговарају нешто сасвим десето. Зато науми да продужи пут даље. Путујући тако, сретне једног старца седе косе и браде, па га упита за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености и чистоти. Овај ни за то није хтео да чује, већ пође даље. Најзад сретне једног калуђера с великом седом косом и брадом и светитељским лицем (а то је био Свети Сава), те и њега упита: „Часни оче, ја сам човек без среће, па ево пођох у свет да је потражим, но те молим да ми покажеш где је могу наћи.” „Наћи ћеш је у себи самом”, одговори му калуђер (Свети Сава). „Ако си паметан, ти си срећан, а ако си луд, ти си без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поруке паметних старих људи који су много којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.” У калуђера је сељак имао велику наду да ће му бар он рећи где му је срећа. Али кад му и он одговори, одлучи да даље не путује, него се врати кући, па да послуша савете овога калуђера и оних стараца који му одговараху где му је срећа. Кад је дошао, он је у њој увео рад,

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

и: Кључне реч ча, народна при Свети Сава

39


TA

L

ред, поштење, добро здравље, миран, леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога све му се окренуло на боље. Кућа му је пропевала. Чељад му је била весела, стока напредна, имање родило, он задовољан и срећан. Зато је више пута говорио: „Е, људи, ко би то мислио, ко би се томе надао, ко би то веровао, да је срећа била у мени (у мојој памети и мојим рукама)? А ја пошао по свету, као махнит, да је тражим, од немила до недрага и да је нађем. Хвала ономе духовнику што ме поучи и врати. Да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу, и никад је и нигде не бих нашао изван себе.”

ED

U KA

-P

O

R

(Станоје М. Мијатовић: Свети Сава у народним причама)

40


R

TA

Испричај шта знаш о животу Светог Саве. Зашто је први старац кога је сељак срео одговорио да је срећа у раду? Како ти то разумеш? Ако знаш, наведи неку пословицу која говори о раду.

L

РазГоварамо о...

O

Шта ти мислиш?

U KA

-P

Шта је за тебе поштење? Како то да је у њему срећа? „Добро здравље”, каже један старац, „јесте срећа.” Како то разумеш? Зашто следећи старац тврди да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу? Како разумеш значење речи умереност и чистота? Зашто је Свети Сава рекао да ће сељак срећу наћи у себи самом? Објасни како разумеш његов савет. Шта је сељак променио у својој кући кад се у њу вратио?

ED

Истражи, откриј

Објасни значење реченице: Ако си паметан, ти си срећан, ако си луд, ти си без среће. Сазнај више о Светом Сави користећи енциклопедије. Уз помоћ неког одраслог можеш претражити интернет. Испричај друговима и другарицама из одељења своја сазнања.

41


Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци, тамо слава Где наш српски пастир Сава. Појте му, Срби, Песму и утројте!

-P

O

R

Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву. Појте му, Срби, Песму и утројте!

TA

и: Кључне реч химна, Свети Сава

L

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

ED

U KA

С неба шаље благослов Свети отац Сава Са свих страна сви Срби С мора и Дунава. К небу главе подигните Саву тамо угледајте. Саву српску славу, пред престолом Творца! Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави, Да нам свима сине, Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози, Почуј глас свог рода, српскога народа!

Непознати аутор

42

Непознате речи ускликнути – гласно и радосно узвикнути појте – певајте благодарна – захвална утројити – утростручити благослов – изражавање жеље за срећом и добротом, призивање Божје милости


Да се подсетимо шта смо научили...

TA

L

Свети Сава је био син српског владара Стефана Немање. Поред осталог, био је и књижевник. Памтимо га као првог архиепископа – врховног свештеника и оснивача независне Српске православне цркве. Школе у Србији славе Светог Саву 27. јануара. Том приликом се изводи Химна Светом Сави.

R

Учимо нешто ново… нешто важно

U KA

-P

O

Химна је службена, државна песма која се пева у свечаним приликама (на националним прославама, међународним спортским такмичењима, Олимпијским играма). Изражава припадност, оданост и поштовање. Већ знаш да је химна наше Републике Србије Боже правде.

У неким државама национална химна се изводи сваког дана пре почетка школских часова ученика и студената. Откриј које су то земље. Наведи како се треба понашати приликом извођења химне.

ED

Истражи, откриј

Павле Паја Јовановић, Свети Сава крунише Стефана Првовенчаног

Маштамо, стварамо Осмислите химну свог одељења/школе. Напишите текст, компонујте музику. 43


ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком Што расте у слободи!

L

и: Кључне реч родољубива песма, а љубав прем домовини

R

TA

Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету.

-P

O

Домовина се брани књигом И песмом о небу Сестрином сузом, мајчином бригом И оним брашном у хлебу.

U KA

Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се брани животом И лепим васпитањем.

Љубивоје Ршумовић

ED

Непознате речи

смрека – врста зимзеленог дрвета мак – врста дивљег цвета који расте по пољима и ливадама част – осећај уважености и поштовања

44


Учимо нешто ново… нешто важно

TA

L

Лирским песмама исказују се различита осећања. Њима се исказују и осећања љубави према отаџбини. Ове песме певају о лепотама земље, њеном напретку и заслужним људима.

РазГоварамо о...

O

R

У песми се наводи чиме се све брани домовина у миру. Испричај шта од наведеног сматраш најважнијим.

-P

Шта ти мислиш?

U KA

На које све лепоте песник мисли када каже: „Домовина се брани лепотом”? Како у миру можеш највише да допринесеш својој домовини? Истражи, откриј

ED

Како разумеш стихове: „Домовина се брани животом и лепим васпитањем”? Које су поруке послате стиховима ове песме?

Пословице

Човек без слободе – као риба без воде. 45


ЗИМА

и: Кључне реч а, лирска песм а, описна песм е опис природ у зиму

L

Све је природа обукла бело: питоме долине и горди брег; и једна грлица мала у свом гнезду задрхтала. Пао је први снег.

U KA

-P

O

R

TA

И дивље звери погнуте главе полазе у свој спремљени збег, а земља уморна дрема. Нигде сада живота нема, јер пада први снег. Шумица, што се дизала гордо – и небо хтела достићи пре – спуштених стоји сад глава; а снег, ко застор заборава пао је преко ње. Гласови звона далеко брује и одјек тихо одбија брег. И као небеске тице, крупне, свилене пахуљице падају. Веје снег.

ED

Душан Васиљев

Непознате речи грлица – врста птице збег – скривено место, скровиште гордо – поносно застор – завеса

46


Учимо нешто ново… нешто важно

TA

L

У овој лирској песми описана је зима. Песник се служи језиком који је сликовит и живописан. Тај језик назива се песнички језик. Песник приказује личности, предмете и појаве тако да их читалац доживи као да их види пред собом. Такве речима изазване слике зову се песничке слике. Оне делују на наша осећања и на нашу машту.

Шта ти мислиш?

O

R

У све четири строфе песник каже да пада снег. На крају, песму завршава речима веје снег. У чему је разлика и шта жели тиме да постигне? Зашто песник снег пореди са застором заборава? Зашто за шуму користи реч са умањеним значењем?

-P

Истражи, откриј

ED

U KA

Придеве крупне, свилене замени другим, којима би ти описао/описала пахуљице. У твојој Читанци постоји још једна песма која говори о зими. Који наслов она носи? На којој се страни налази? Са другарицом или другом из клупе упореди ове две песме. Одговори у чему су ове песме сличне, а по чему се разликују. Маштамо, стварамо

Замисли себе у улози песника. Напиши неколико стихова о зими. Загонетке Зубе нема, руке нема, а опет уједа. Шта се боље види ноћу него дању? 47


СВЕТИ НИКОЛА

и: Кључне реч , крсна слава а Свети Никол

TA

Увече пристижу гости са свих страна Отресају гуњеве и опанке од снега Деда врх софре од почетка дана Сече се колач и песма пева за њега.

L

Ближи се Свети Никола, моја крсна слава Сећам се прошлих времена и наше куће У гостинској соби бубњи пећ гарава На њој ибрик пун ракије вруће.

O

R

На софри: пасуљ, сарма, риба, боб... Славска свећа жари драга лица Сви насмејани не мисле на злу коб Бели се погача с камена моравских воденица.

U KA

-P

И црно вино из подрума нашег ту је Дан је то без прекора, све се прашта Дедин глас се понајвише чује Под кровом нам процветала башта.

Милован Б. Цветковић

ED

Непознате речи

бубњати – тутњати; мисли се на звук који стварају дрва која горе у пећи ибрик – посуда од бакра, глине или дрвета која се може користити за ракију гуњ – кратки вунени капут воденица – грађевина подизана поред потока и речних токова у којој се млело жито, млин опанак – кожна или гумена плитка и једноставна обућа софра – низак, округао сто за којим се једе, трпеза боб – хранљива биљка крупног семена, најсличнија пасуљу зла коб – лоша срећа, проклетство

48


U KA

-P

O

R

TA

L

◄ Свети Никола, икона из Цркве Светог Ђорђа у Сомбору, рад Константина Данила, једног од највећих српских сликара 19. века

РазГоварамо о...

ED

Чега се песник сећа? Како је изгледала прослава крсне славе? Ко се све на њој окупљао?

Шта ти мислиш?

Који је стих, по твом мишљењу, најлепши? Зашто се највише чуо дедин глас? Зашто је песник употребио три тачке на крају једног стиха? Подвуци последњи стих у песми. Објасни како га разумеш. 49


Истражи, откриј Протумачи стихове: „Сви насмејани, не мисле на злу коб” и „Бели се погача с камена моравских воденица”.

Важно

O

R

Ако твоја породица слави крсну славу, напиши име и датум славе у својој свесци.

U KA

-P

У Првом светском рату српска војска је превожена лађама у Француску ради лечења и опоравка. У једној песми посвећеној том догађају налази се стих: „Сви моле Светог Николу, велику силу на мору.” Постоји веровање да Свети Никола штити путнике и морепловце на путовањима и пловидбама.

TA

L

Занимљивости

О славама и другим празницима

ED

Свети Никола је најзаступљенија слава у Србији. Једино православни Срби славе крсне славе као заштитнике куће и укућана. За славу се окупљају сви укућани, свечано обучени. Долазе гости, меси се славски колач, прави се жито и пали свећа. Слава је празник куће – домаћинства, а Божић, Ускрс и Духови су велики хришћански празници. Други народи који живе у нашој држави имају своје велике верске празнике. Припадници католичке вере такође славе: Божић, Ускрс, Духове, итд. Муслимани славе Бајрам и Рамазан. Према људима другачије вероисповести и њиховим празницима треба се односити са поштовањем и уважавањем. Не треба пропустити прилику да им се празник честита уз најлепше жеље. Тиме показујеш да си лепо васпитан(а), да волиш своје празнике, а поштујеш туђе. 50


ЛЕД СЕ ТОПИ и: Кључне реч ст, драмски тек дијалог

Лица: Боле и Божо (Двориште. Сваки седи на по једном старом сандуку.)

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

БОЛЕ: Је ли, Божо, знаш ли ти како се лед пробија? БОЖО: Не знам, али шта те то занима сад кад леда нема нигде, сем у фрижидеру? БОЛЕ: Нисам знао да си тако закржљао! Ја говорим о оном другарском леду, а ти запео!... БОЖО: Какав ти је то ребус? У последње време нешто много фантазираш, у чему је ствар? БОЛЕ: Ма, хтео бих, на сваки начин бих хтео да оној уображеној Гордани докажем како сам ја много добар друг, али никако да пробијем лед! БОЖО: Слушај, ја знам, тај лед се не пробија, него се топи, а то значи... БОЛЕ: Шта то значи? БОЖО: То значи полако, постепено, мало-помало... БОЛЕ: Пробао сам... Прво сам јој украо оловку и сломио напола... После сам јој сакрио капу... После сам је гурао кад смо излазили из школе... После сам јој отео торбу и закачио је на дрво... И ништа, и ништа... Она све то као да не разуме? БОЖО: Онда ти остаје оно последње. БОЛЕ: Које?

51


БОЖО: Срце и стрела! БОЛЕ: А, не, то никако нећу! Доста сам јој делио чврге, зврчке и чупања! Зар сад још и да је убијем?! Ти си полудео, стрела у срце, па то је сигурна смрт, зар ниси видео ниједног каубоја како гине од индијанске стреле! БОЖО: И ти мени кажеш да сам закржљао, а не знаш да сем индијанске стреле постоји још и она друга – нацртана стрела и срце!

L

ЗАВЕСА

TA

Александар Поповић

РазГоварамо о...

O

R

Која Болетова реч или израз може бити увредљива за Божу? А која за Гордану? Које је речи или изразе могао употребити Боле уместо њих?

-P

Шта би ти саветовао/саветовала Болету да си му најбољи друг или другарица: како да искаже своје симпатије?

U KA

Шта би се десило да се на крају драмске радње на сцени појавила Гордана? Одглумите. Учимо нешто ново… нешто важно

Непознате речи закржљао – неразвијен ребус – загонетка, реч или мисао изражена сликама и знацима фантазираш – машташ, сањариш

ED

Различита расположења људи исказују покретима, изразом лица, начином говора и бојом гласа. Другачије говоримо када смо расположени и весели, а другачије када смо љути, уплашени или тужни. Глумци су људи који изводе драмске текстове у позоришту, филму, на радију или телевизији. То су људи који су надарени, али и школовани да гласом и изразом лица искажу различита расположења и особине. Овај текст пружа ти могућност да се нађеш у улози глумца. Да би био/ била што успешнији/успешнија у томе, потребно је да знаш особине лика кога глумиш и да научиш добро текст који он говори. Текст у заградама даје ти упутство како треба изговарати одређене реченице и како се треба понашати на сцени. 52


Питања за проверу 1. Из одломка Реч-две о Питеру Ијана Макјуана одабери реченицу која говори о томе шта је дечак Питер одрастајући и сам научио:

O

R

TA

L

а) К  ад је одрастао, Питер је постао проналазач и писац прича и живео је срећно и задовољно. б) Пошто људи не могу да виде шта се одиграва у твојој глави, најбоље је, ако желиш да те разумеју, да им то лепо кажеш. в) Људи су мислили да је тежак зато што је био толико ћутљив. Заокружи слово испред тачног одговора.

-P

2. Упореди лик тате из песме Шта је отац и Свакога дана Драгана Лукића. По чему се разликују очеви у ове две песме?

U KA

3. У народној причи Свети Сава и сељак без среће богати сељак је увео нова правила у своју кућу када се вратио с пута. Подвуци она за које је сељак схватио да представљају срећу:

ED

рад, ред, кукавичлук, поштење, добро здравље, равнодушност, безобразлук, миран, леп и задовољан живот, лењост, умереност, чистота, непослушност, бахатост. 4. Допуни Химну Светом Сави непознатог аутора:

Ускликнимо с љубављу светитељу Сави Српске цркве и

светитељској глави.

53


Питања за проверу 5. Песма Домовина се брани лепотом Љубивоја Ршумовића говори о:

L

а) љубави према мајци б) љубави према природи в) љубави према домовини

TA

Заокружи слово испред тачног одговора.

O

R

6. Лирска песма описује

7. Песма Свети Никола Милована Б. Цветковића говори о:

U KA

-P

а) прослави крсне славе у једној породици б) животу Светог Николе в) старим обичајима који су се поштовали у прошлости Заокружи слово испред тачног одговора. 8. Два дечака у драмском тексту Лед се топи Александра Поповића разговарају о:

ED

а) немогућности да се на прави начин изрази љубав према једној девојчици б) школским проблемима в) лошим особинама једне девојчице

Заокружи слово испред тачног одговора. 9. Наведи одлике драмског текста.

54

.


-P

O

R

TA

L

ШТА ЈЕ НАЈВЕЋЕ

ED

U KA

„Волела је рода кад поред ње пролети неки одистински лептир. О, задивљено је гледала за њим и шапутала: − Велики свет је леп зато што на њему има малих лептира!”

55


и: Кључне реч а, лирска песм љубав

ЉУБАВНА ПЕСМА Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак.

L

Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле.

TA

Дођоше врућине нечувене И маслачак поче да вене.

O

И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе.

R

Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ.

-P

Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више,

U KA

ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак. Милован Данојлић

ED

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

занемарити - запоставити

56


РазГоварамо о...

TA

L

Ко се заволео у песми? У чему се све огледа њихова љубав? Опиши. Од које именице је настала реч облачак? Објасни зашто је песник употребио баш ту реч – облачак.

Истражи, откриј

R

Зашто песник почиње песму речима Био једном...? У којим књижевним делима се често јавља такав почетак?

U KA

Маштамо, стварамо

-P

O

Уз помоћ неког одраслог истражи на интернету како све може да се користи маслачак.

Ову песму напиши као причу. У њој измисли разговор између маслачка и облачка.

ED

Илуструј песму у виду стрипа тако да свака строфа представља слику.

Занимљивости Да ли знаш да се млади листови маслачка могу употребити као салата? Сазнај више о томе, пронађи рецепт. 57


Ključne reči: , lirska pesma u ljubav izmeđ ta majke i dete

LUCKASTA PESMA Mama, hteo bih da postanem srebro!

L

Sine, bojim se, hladno bi ti bilo!

TA

Mama, hteo bih da postanem voda!

R

Sine, bojim se, hladno bi ti bilo!

Federiko Garsija Lorka

ED

U KA

-P

Možeš! Sklopi mi ruke oko vrata!

O

Mama, hteo bih da sam tvoj đerdan od zlata!

Nepoznate reči

đerdan – ogrlica

58


RazGovaramo o...

TA

Zašto sin želi da postane srebro? Šta je sve vrednije od srebra?

L

Šta sve sin želi da postane? Zašto mu to majka ne dozvoljava?

Zašto sin želi da postane voda? Zašto je voda važna za život čoveka?

O

R

Kojim stihovima majka izražava brigu za svoje dete? Šta je majci najvrednije?

-P

Kako će dete postati mamin đerdan od zlata?

U KA

Šta ti misliš?

Šta treba da učiniš da svojoj mami budeš najvredniji đerdan?

ED

Svojim rečima ispričaj šta je za tebe najvažnija poruka pesme.

Maštamo, stvaramo

Nacrtaj najlepši poklon za svoju mamu, sestru, baku.

59


и:

Био цар, па имао три сина и једну кћер, коју је чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе са својом браћом мало пред дворе у шетњу; и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа дјевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрчe брже-боље оцу и кажу му шта је било, и рекну му да би они радо своју сестру потражили. Отац им допусти да иду да је траже, и дâ им свакоме по коња и остало што треба за пут; и тако они отиду. По дугоме путовању наиђу на један чардак који нити је на небу нити је на земљи. Помисле да неће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се на њ попели. И послије дугога промишљања и договарања договоре се да један од њих свога коња закоље и од коњске коже да скроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати како би се уз њу попети могли. Млађа два брата рекну старијему да он свога коња закоље, али он не хтједе, па ни средњи не хтједе, онда најмлађи закоље свога; од коже ње-

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Кључне реч народна бајка

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

60


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

гове скроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не хтједну се пети, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу. И тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру гдје сједи, а змај јој метнуо своју главу у крило и спава. Она, кад види брата својег, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио. Али он не хтједне, већ узме буздован па размахну њиме и удари змаја у главу. А змај се из сна маши руком за оно мјесто гдје га је он ударио па рече дјевојци: – А, овдје ме нешто уједе. Кад он то рекне, а царев га син још једном удари у главу, змај опет рече дјевојци: – Опет ме нешто овдје уједе. Кад он трећи пут замахне да га удари, онда му сестра покаже да удари у срце, и он удари онамо. И како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па потрчи брату своме те се с њиме пољуби. Па узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.

61


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Најпре га уведе у једну собу у којој је био крилатаст вранац за јаслама привезан с цијелим такумом од чиста сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслама стајао крилатаст ђогат с такумом од суха злата. Најпослије га одведе у трећу собу гдје је за јаслама био крилатаст кулаш и на њему такум драгим камењем окићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је дјевојка једна сједила за златним ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга дјевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа дјевојка бисер низала, а пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала. Све ово обишавши и видјевши врати се натраг у ону собу, гдје је мртав змај лежао, па га извуче напоље и баци на земљу. А браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три дјевојке, једну за другом. Спуштајући дјевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити. А кад спусти трећу, он њу за себе намијени. Браћа његова, завидећи му што је он био јунак, те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи. Онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и дјевојкама оштро запријете да никому не казују шта су они учинили. Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем дјевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчао, он узјаше на вранца; па, баш кад су сватови из двора излазили, долети међу њих те свога брата младожењу удари буздованом па се одмах с коња преметну. Онда одлети опет у чардак. Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у исто вријеме кад су сватови из двора ишли, долети на ђогату те и средњега брата удари тако да се двапут преметнуо; па између сватова опет одлети. Напосљетку дознавши да се чобанче његовом дјевојком жени, узјаше на кулаша и долети у сватове. Баш кад су из двора излазили, младожењу удари буздованом те се трипут преметнуо. А сватови ђипе да га ухвате, али он не хтједне ни бјежати, него се покаже да је он најмлађи царев син и да су га браћа од зависти оставили на ономе чардаку у којем је он сестру нашао и змаја убио. А то све засвједочи и сестра и оне дјевојке. Кад цар то чује, он се наљути на своја два сина и отјера их одмах од себе, а њега ожени дјевојком коју је сам изабрао; и остави га након себе да царује. 

Народна бајка

62


TA

L

Бајке су ти познате из претходних разреда, а можда су ти их читали и пре поласка у школу. Ова прича је народна бајка. Народне бајке су стварали непознати народни приповедачи. Бајку којој је писац (аутор) познат – зовемо ауторска бајка.

R

РазГоварамо о...

O

Колико је деце имао цар? Шта је ћерка молила оца? Ко је украо девојку? Како браћа поступају? Како су браћа решила да се попну на чардак? Који од тројице браће пристаје да се жртвује? Објасни шта то говори о њему. У једној од соба на чардаку затиче своју сестру. Шта ради сестра, а шта змај? Зашто је сестра молила брата да изађе из собе? Какав је њен однос према брату? Најмлађи брат уз сестрину помоћ убија змаја. Објасни како. Пронађи реченицу којом народни приповедач описује преплашеност старије браће након што су угледали мртвога змаја. Зашто су браћа пресекла опуту најмлађем брату након што је ослободио сестру и спустио девојке низ зидине замка? Наведи њихове особине. Коју девојку је себи наменио најмлађи брат? Кога су браћа преобукла и повела са собом? Објасни шта њихови поступци говоре о њима. Како се најмлађи брат осветио својој браћи? Шта је цар урадио пошто је сазнао истину?

ED

U KA

чардак – велика кућа, дворац, кула у један мах – у тренутку опута – кожна врпца, трака буздован – средњовековно оружје, гвоздена кугла са шиљцима и дршком стури – одгурне, збаци стане – почне вранац – коњ црне длаке кулаш – коњ сиве длаке ђогат – коњ беле длаке такум – окићена, украшена коњска опрема ђипе – нагло скоче ђерђеф – обруч на који се затеже платно за везење

Учимо нешто ново… нешто важно

-P

Непознате речи

63


Истражи, откриј Опиши како замишљаш изглед коња вранца, ђогата и кулаша. Како разумеш израз: Чува кћер као очи у глави? Објасни.

L

Шта ти мислиш?

Маштамо, стварамо

O

R

TA

Како разумеш речи чардак ни на небу ни на земљи? Испричај како замишљаш чардак из бајке. Како би ти поступио/поступила да си у улози старије браће? Која од порука ове бајке се теби чини најважнијом?

ED

U KA

-P

Покушај да будеш писац. Настави бајку и испричај шта се после догодило.

64


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Ključne reči: na autorska bas

Nepoznate reči

utvrditi – dogovoriti, odrediti

65


Da se podsetimo šta smo naučili...

RazGovaramo o...

-P

Maštamo, stvaramo

O

R

Šta je neobično u ovoj basni? Opiši po kojim se osobinama zec i kornjača razlikuju.

TA

L

Ovo je basna. Koje su odlike ovakvih priča?

U KA

Opiši jedan doživljaj kada si se ti našao/našla u situaciji kornjače ili zeca, kada si potcenio/potcenila ili precenio/precenila svoje mogućnosti.

Istraži, otkrij

ED

Koje narodne poslovice odgovaraju kraju basne? Razmisli i napiši ih.

66


ШТА ЈЕ НАЈВЕЋЕ Небо је нешто бескрајно, дубоко и широко па ипак као од шале, стане у свако око.

У њега дојуре аутобуси. И дотрче сви моји другови.

Јер око је веће, и веће, и највеће од свега. Веће од града. Од брега. И веће од мога тате.

Њега никада није препешачио нико, ни опловио нико, ни облетео нико.

-P

У њега птице долете. У њега путеви сврате.

ED

U KA

У њега уплове бродови. Догегају се куће и тргови.

67

L

TA

R

У њему може да живи незнаних светова безброј.

Јер небо је као сва мора. И још једанпут толико.

Једино ако мама у моје око дошета, тад нема места за небо, за птице, за мора широка, јер мама је већа од неба и већа од целог света. И већа од оба ока.

O

и: Кључне реч песма, љубав мајке и детета



Мирослав Антић


РазГоварамо о... Уочи речи које описују небо. Шта све може да „стане у око”? Шта се догађа кад мама у око дошета? Шта је за тебе веће од оба ока?

TA

L

Шта ти мислиш?

R

Која је порука песме? Објасни је. На који начин највише волиш да ти мама исказује љубав?

-P

Пронађи у песми поређење.

O

Истражи, откриј

U KA

Маштамо, стварамо

Илуструј стих песме који ти се највише свиђа. Одабери тему и напиши састав: Лепота маминог осмеха Једном се мама забринула... Срећа моје маме Неко ко о мени брине као мајка

ED

1. 2. 3. 4.

Пословице, питалице

Објасни изреку Будућност деце дело је њихових мајки. 68


TA

-P

U KA ED 

Народна епска песма

69

Непознате речи

R

Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком, а кад су се напојили вина, мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти храни и мене и себе.” То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове, ал' не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море Марко, не ори друмова!” „Море Турци, не газ'те орања!” „Море Марко, не ори друмова!” „Море Турци, не газ'те орања!” А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас изорао.”

L

ОРАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

O

и: Кључне реч на епска народ песма, епски јунак, лик Марка Краљевића

напојили – напили бесједити – говорити друм - пут четовање – начин ратовања када слабије снаге избегавају отворен сукоб са надмоћнијим непријатељем, већ га нападају изненада и из заседа рало - плуг, справа за обраду земљишта хаљине – одећа јањичари – турска војска


РазГоварамо о...

L

Како се зове мајка Марка Краљевића? О чему су разговарали Марко и његова мајка? Шта тражи мајка од свог сина? Шта је Марко после разговора урадио? Како се песма завршава?

TA

Шта ти мислиш?

R

Како разумеш стих а кад су се напојили вина? Зашто мајка саветује Марка да се окане четовања (ратовања са Турцима)? Шта му препоручује да ради? Зашто Марко оре цареве друмове? Шта његово понашање говори о њему? Истражи, откриј

-P

Да се подсетимо шта смо научили...

O

Објасни како разумеш речи зло добра донијети неће.

ED

U KA

Већ су ти позната различита дела народне књижевности. Орање Марка Краљевића је народна епска песма. Епске песме су песме о догађајима и ликовима који у њима учествују. Њих је створио народни певач и спадају у дужа песничка дела. У њима је до детаља описан неки догађај, главни ликови и други споредни ликови. За разлику од епских, лирске песме на топао, нежан и непосредан начин изражавају однос песника према свету и животу. Особине епског јунака су: храброст, јунаштво, Занимљивости мудрост, жртвовање за неку заједницу.

Питалице Питали Краљевића Марка: – Како постаде таки јунак? – Научио сам од дјеце и пашчади.

Марко Краљевић (Марко Мрњавчевић) рођен је 1335. године од оца Вукашина Мрњавчевића и мајке Аљене Мрњавчевић, која се у народном памћењу јавља као Јевросима. У српској народној књижевности велики број песама посвећен је овој историјској личности. Народ му је у њима приписао храброст и правичност. 70


ED

U KA

-P

TA

O

Коње јашу до два побратима, бег Костадин и Краљевић Марко; бег Костадин беседио Марку: „Побратиме, Краљевићу Марко, да ти мени о јесени дођеш, о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате дочекања и господске ђаконије редом.” Ал' беседи Краљевићу Марко: „Не хвали се, беже, дочекањем! Кад ја тражих брата Андријаша, ја се десих у двору твојему о јесени, о Дмитрову данку,

L

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН

R

и: Кључне реч на епска народ песма, епски јунак

71


O

R

TA

L

а ја, беже, гледам из прикрајка како ћеш их онда дочекати; а ти узе једно сирочади, узе њега за лијеву руку, друго узе на десницу руку, однесе их у дворе за столе: „Јед'те, пијте, господски синови!” Друго ти је, беже нечовештво: што су били стари господари, па су своју хазну изгубили, и на њима стари скерлет беше, оне мећеш у доњу трпезу; а који су нови господари и одскора хазну заметнули и на њима нови скерлет беше, оне мећеш у горњу трпезу, пред њих носиш вино и ракију и господску ђаконију редом. Треће ти је, беже, нечовештво: ти имадеш и оца и мајку, ниједнога у астала нема да ти пију прву чашу вина.”

U KA

-P

а о твоме крсноме имену видео сам твоје дочекање, и видех ти до три нечовештва.” Ал' беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко, та каква ми нечовештва кажеш?” Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј' нахраниш хлеба бијелога и напојиш вина црвенога; а ти велиш двема сиротама: „Ид' одатле, један људски гаде! Не гад'те ми пред господом вина!” А мени је жао, беже, било, жао било двеју сиротица, па ја узех до две сиротице, одведо их доле на чаршију, нахрани их хлеба бијелога и напојих вина црвенога, па покројих на њих чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па их онда послах двору твоме



ED

Непознате речи

побратим – пријатељ близак као брат беседио – говорио данку – дану крсно име – породична слава ђаконије – најбоља јела, посластице вели – каже нечовештво - зло дело, нељудско дело чаршија – део насеља, трговачки део града скерлет – тканина љубичастоцрвене боје хазна – имање, богатство астал - сто

72

Народна епска песма


РазГоварамо о...

TA

L

Опиши лик Марка Краљевића. Опиши лик бега Костадина. Која су то три нечовештва бега Костадина? Протумачи последње стихове песме.

R

Шта ти мислиш?

-P

Истражи, откриј

O

Подели песму на целине на основу догађаја.

U KA

Пронађи у некој књизи или енциклопедији податке о Марку Краљевићу. Уз помоћ неког одраслог можеш претражити интернет. Запиши их. За кога наш народ каже живи као бег?

ED

Занимљивости

Марко Краљевић је погинуо у бици на Ровинама 1395. године, борећи се на страни турске војске.

Пословице

Доброта је највеће благо.  (народна пословица) 73


Кад је рођен Краљевићу Марко, сигурно је било лето жарко. Ако ништа – бар због риме згодне: рађао се летњи дан до подне!

R

TA

Чекао је дуго, из прикрајка, да га роди Јевросима мајка*. Да му оцу, краљу Вукашину**, риђе веђе од радости сину!

L

и: Кључне реч ауторска песма, хумор

ЗАНИМАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

-P

O

Вековима Марко посла има у јуначким јаким стиховима. Заштитник је и судија свима, ни по бабу, ни по стричевима.

ED

U KA

Чуда ствара: с вилом разговара, слабе брани, сиромашне храни, битке бије, много вина пије, кори цара, силнике шамара... Некад, море, и друмове оре! Да победи, дреновину цеди, коња Шара крај пута одмара, преговара, тамнице отвара. 74

Непознате речи

прикрајак – скривено место, место на крају вила – натприродно биће из народног веровања, лепа девојка са чудесним моћима дреновина – тврдо и тешко дрво гусле – народни музички инструмент пламти – гори


*П  рема записима из давних времена, Маркова мајка се звала Јелена или Аљена. А кад се у манастир повукла из света, монашко јој име би – Јелисавета. ** П  ссст, тише читај, да ме не чује Марко: отац му је био владар а кржљавко, за разлику од сина јунака, који беше налик на ујака.

L

Бруји, струји лековита варка: то је нама остало од Марка. По три копља прескачу стихови, пламте снови, кроз њих Марко плови.

Бранко Стевановић

R

Шта ти мислиш?

TA

Марко ведри, Марко и облачи, без престанка гуслају певачи, Свака песма о њему открије шта је било – и кад било није.

U KA

Маштамо, стварамо

-P

O

Када је према песми рођен Краљевић Марко? Како је реаговао његов отац, краљ Вукашин, када му се родио син? Каква је све чуда чинио Краљевић Марко кад је порастао? Како разумеш стих: Марко ведри, Марко и облачи? Ко пева о његовом јунаштву? Шта открива свака песма о њему?

Нацртај Краљевића Марка онако како га представља песма. Истражи, откриј

ED

Упореди ову песму са песмом Орање Марка Краљевића. По чему су сличне, а по чему различите? Истражи шта значи судити ни по бабу, ни по стричевима. ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК: Поделите се у две групе. Сазнајте ко је заиста био Краљевић Марко користећи различите изворе информација: епске песме, чињенице из историјских књига и часописа за децу, интернет. 1. група - Марко Краљевић као епски јунак 2. група - Марко Краљевић као историјска личност Направите презентацију свог истраживачког рада. 75


(Ova je priča pretrpjela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Pokušajte vi da svaku riječ vratite na njeno pravo mjesto.)

L

Ključne reči: humor, riča šala, smeh, p

IZOKRENUTA PRIČA

ED

TA

R

O

U KA

čiča – stariji čovek opanak – kožna ili gumena plitka jednostavna obuća sukati brk – uvijati prstima brkove bostan – lubenice i dinje hrapav – neravan bubnu – tresnu, pade ledina – proplanak, pašnjak, poljana zacvokota – ubrzano udarati zubima o zube proizvodeći zvuk zabravi – zaključa

-P

Nepoznate reči

Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet skoči iz prostranog čiče, navuče noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kuću na vratima. – Gle, noćas je zemlja dobro pokvasila kišu! – začuđeno progunđa brk sučući čiču, pa brzim dvorištem požuri niz korake, istjera štalu iz krave i reče: – Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja ću noge pod put, pa ću poći u drva da donesem šume. Čiča stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko. – Bako, skuvaj u jajetu četiri lonca dok se posao vrati s čiče. Danas će ručak slatko pojesti starca. Put raspali niz čiču dižući svojom širokom prašinom oblake opanaka. Od toga se uplašiše neka kola, pa u trku izvrnuše konje, a uzda ispusti kočijaša i bubnu ledinom o leđa. Događaj se uplaši od ovoga neobičnog čiče i opruži polje preko nogu jureći brže nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se diže na kosi: iz obližnjeg vuka virila je krvoločna šuma! – Au, sad je bostan obrao čiču! Obuzet ludim starcem, naš ti strah preskoči preko čakšira i podera trn, pa brže od polja potrča preko zasijane zvijezde. Pred kućnom babom dočeka ga vjerni prag. – Tako mi svetog vuka, eno nedjelje u šumi! – viknu glasina hrapavim čičom. Kuća se prepade, uskoči u babu i zabravi ključ vratima, a siroto drvo pope se na čiču i gore se uhvati granom za ruke očekujući dvorište da dojuri u vuka. 

Branko Ćopić

76


TA

Ova priča je pretrpela pravi zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Prepiši priču tako što ćeš svaku reč vratiti na njeno pravo mesto. Šta zapažaš: koji je postupak pisac koristio da bi napisao ovu priču? Kako je smišljao priču?

L

RazGovaramo o...

O

R

O čemu se govori u ovoj priči? Ko je glavni lik? Koje životinje se sve javljaju u priči? Zašto je čiča otišao u šumu? Od koga se čiča uplašio? Ko je dočekao čiču na kućnom pragu?

-P

Šta ti misliš?

U KA

Zašto je pisac priču napisao na ovaj način? Šta je time hteo da postigne?

Istraži, otkrij

ED

Objasni zašto se čiča kune u svetu nedelju? Šta znači izraz obrati bostan?

Maštamo, stvaramo

Napiši svoju izokrenutu priču.

77


и: Кључне реч ст, драмски тек мска дијалог, дра радња

НИКАД ДВА ДОБРА Лица: поштар, Бранкица, Ђока, Милкица, теткица из летовалишта, деца

Прва слика

TA

L

КОНФЕРАНСИЈЕ: Нико овде није био зао, ни пакостан, а ипак је једна велика завист кружила од једног малог летовалишта до великог града... и од великог града до малог летовалишта...

R

(Кад се дигне завеса, позорница је празна. С леве стране наилази поштар с торбом и писмима продужује ка десној страни. Иза кулиса се чује Бранкичино дозивање.)

ED

U KA

-P

O

БРАНКИЦА: Чика поштаре! Чика поштаре! (Поштар застаје на средини позорнице. Бранкица стиже задихана.) ПОШТАР: Шта је мала? БРАНКИЦА: Чика поштаре, молим Вас, има ли штогод за Бранкицу Недељковић? ПОШТАР: За Бранкицу Недељковић?... Чекај, сад ћу ја да видим. (Претура по писмима.) У којем броју ти станујеш? БРАНКИЦА: У броју дванаест... ПОШТАР: А-ха... дванаест... Ево десет... једанаест... Бранкица Недељковић! Тачно! Ево једне дописнице с мора! (Пружа јој писмо.) БРАНКИЦА: Јао! Хвала Вам, чика поштаре! Како га дуго чекам! (Бранкица остаје на средини позорнице и чита писмо. Поштар пролази и нестаје на десној страни. Наилази Ђока с десне стране.) ЂОКА: Од кога си то, Бранкице, добила писмо? БРАНКИЦА: Писала ми је Милкица из летовалишта... Ћути кад читам... ЂОКА: Милкица! Хи! Из летовалишта. Баш ме занима како се досађује. Тамо нема никакве забаве. Устани, лези, пливај, излази – све под команду. Зато нисам ни ишао с ђацима... Па шта пише? БРАНКИЦА: Па чекај. Нисам још ни ја све прочитала... ЂОКА: Читај наглас да и ја чујем... БРАНКИЦА (чита полако и гласно): „Драга моја Бранкице, опрости што се нисам раније јавила. Нисам имала времена. На летовању је тако дивно да се не може описати. Купамо се и пливамо цели дан...” 78


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

ЂОКА: Их, баш по цели дан... А за ручак, а одмор после ручка... БРАНКИЦА: Чекај, што си досадан. Ако каже цео дан, онда цео дан... (Чита.) „Имамо и сандолине па се возимо...” ЂОКА: Их, што ја волим да се возим сандолином! БРАНКИЦА: „Научила сам да гњурам! Наловила сам пуно шкољки и јежева дубинских, љубичастих и жутих...” ЂОКА: Ух, што ја нисам тамо! Да видиш шта бих ја тек уловио... Онда то све покупи на обали кад се вода повуче... БРАНКИЦА: Мислиш кад је осека... ЂОКА: Дабоме, кад је осека... БРАНКИЦА: Ти мислиш, ако је моја другарица, не уме да се гњура!... Чекај да прочитам све... (Чита.) „Донећу свима у дворишту по једну шкољку, теби и Ђоки и Рајку... А сад вас све поздравља и воли и очекује ваше заједничко писмо ваша Милкица.” (Жалосно.) Јеси ли видео како се они лепо забављају... А ми? ЂОКА: Ми. Ништа. Више ми се не иде ни у биоскоп, па ни у циркус... ни уопште. БРАНКИЦА: Милкица вади шкољке и јежеве... Па то је да човек пукне! ЂОКА: Стварно да пукнеш од муке... Хоћеш ли јој писати? БРАНКИЦА: Па морам. Нема смисла да јој не пишем. Није она ништа крива што ми нисмо хтели са школом... Идем одмах да јој пишем... ЂОКА: Стварно ми дође да пукнем! БРАНКИЦА: А ти мислиш да је мени лакше...

79


Друга слика (Трпезарија летовалишта. На средини сто, са стране клупа. Милкица седи у средини, неколико деце са стране... Вече је. Деца су уморна. Нека се поднимила на сто. Нека читају књигу.)

TA

L

ПРВИ ДЕЧАК: Јао, што сам уморан. Једва чекам да спавам... ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Мене све боле руке и леђа од пливања... ДРУГИ ДЕЧАК: А види ове жуљеве од веслања! ДРУГА ДЕВОЈЧИЦА: Јао, што је страшно! Кад ће то проћи... (Улази теткица са писмима. Деца поскачу.)

U KA

-P

O

R

ДЕЦА: Јао, писма! Писма! ТЕТКИЦА: Писма, децо! Полако само. Без галаме... ПРВИ ДЕЧАК: Има ли, теткице, нешто за мене? ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Теткице, за мене? ДРУГИ ДЕЧАК: Прво мени? ТЕТКИЦА: Сви ћете добити... Полако. (Прозива.) Стефановић Светозар! ПРВИ ДЕЧАК: Моје! ТЕТКИЦА: Костић Споменка! (Добија друга девојчица.) ДРУГИ ДЕЧАК (прилази и узима писмо): Ово је моје. Познајем рукопис. (Отвара и чита писмо.)

ED

ТЕТКИЦА: Радић Милкица! МИЛКИЦА: То је за мене! Јао! Два писма! ДЕВОЈЧИЦЕ: Ко ти је још писао, Милкице? МИЛКИЦА: Сигурно другарица! Јесте. Од Бранкице. СВА ДЕЦА: Шта пише?

80


TA

МИЛКИЦА: Чекајте, сад ћу да видим... То ми она одговара на писмо... ПРВИ ДЕЧАК: Их! Шта може да пише. Сигурно се досађује... ДРУГИ ДЕЧАК: Не бих сад био у граду... МИЛКИЦА (чита): „Драга Милкице, ја и Светлана ти пишемо заједнички и просто ти завидимо.” ПРВИ ДЕЧАК: Него шта, морају да завиде! ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Па ћути, пусти да чита! МИЛКИЦА (чита): „Код нас нема никаквих новости. Ишла сам трипут у биоскоп. Давали су се цртани филмови...” СВА ДЕЦА (задивљено): Јао, цртани филмови! Благо њима... МИЛКИЦА: „... Пре три дана је долазио теча из Зрењанина, па је водио мене и Светлану у циркус. Нисам ти рекла да је у наш град стигао циркус. Гостује недељу дана, и жао ми је што га нећеш затећи...” ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Јесте ли видели, децо! ДРУГИ ДЕЧАК: Јао, циркус! МИЛКИЦА: Па ћутите... „Програм је много леп: дресирани медведи, само бели, нису црни, па слонови, јао па кловнови... да видиш само како су смешни...” ПРВИ ДЕЧАК: Е, баш нема смисла, кад нисмо тамо – долази циркус! ДРУГИ ДЕЧАК: Мени је криво због цртаних филмова... Страшно волим цртане филмове! ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Ја никад нисам видела дресиране медведе! ДРУГИ ДЕЧАК: Као да сам их ја видео! МИЛКИЦА (плачљиво): А ја толико волим цртане филмове... Седам пута сам гледала Снежану и Гуливера... па то је да човек пукне од муке! ПРВИ ДЕЧАК: Баш, да пукне! СВИ: Ништа друго него да пукнемо од муке!

L

(Теткица одлази, а деца се скупљају око Милкице.)

ED

U KA

-P

O

R

Непознате речи

Завеса 

Јованка Јоргачевић

81

конферансије – водитељ осека – природно повлачење мора поднимила – подбочила


РазГоварамо о...

TA

L

Зашто су деца у граду завидела деци на мору? Зашто је писац дао овакав наслов свом делу? О чему говори текст у загради на почетку драмског текста? Зашто неки јунаци немају имена него су означени као Дечак 1 и Дечак 2?

Шта ти мислиш?

-P

Маштамо, стварамо

O

R

Радња овог текста могла је бити написана као прича. У чему би била разлика? Да ли се теби десило да искусиш осећање зависти? Испричај.

U KA

У позоришту гледамо глумце, посматрамо позорницу, а понекад слушамо и музику. Организуј и ти позоришну представу на основу драмског текста Никад два добра. Осмисли изглед позорнице, одреди глумце, изабери музику.

ED

Пословице, питалице

Поштен друг, најбољи пријатељ.  (народна пословица) Слога јачи, а неслога тлачи.  (народна пословица)

82


Питања за проверу 1. Правилно повежи линијом. бели облачак и један маслачак.

У Љубавној песми Милована Данојлића воле се

киша и бели облачак.

један маслачак и топла киша.

TA

L

2. Зашто је песма Ф. Г. Лорке луцкаста?

а) Зато што дечак из песме жели немогуће, луцкасте ствари.

б) Зато што се тај назив свиђа песнику.

в) Зато што песма говори о односу мајке и сина.

-P

O

R

Заокружи слово испред тачног одговора.

U KA

3. Уочи и опиши драмски сукоб у тексту Никад два добра.

ED

4. Које су поруке Езопове басне Корњача и зец? а) Радом се често постигне више него способностима.

б) Даровитост за нешто је најбитнија.

в) Рад и упорност се на крају исплате.

г) Зец је рођени тркач и корњача га не може победити.

д) Ко високо лети, ниско пада.

Заокружи слова испред тачних одговора. 83


Питања за проверу 5. Песма Шта је највеће Мирослава Антића је:

L

а) епска песма

TA

б) лирска песма в) родољубива песма

O

R

Заокружи слова испред тачних одговора.

-P

6. Зашто Марко Краљевић у епској народној песми Орање Марка Краљевића оре царске друмове? а) То је један од начина његове борбе против Турака.

б) То од њега тражи мајка Јевросима.

в) То је добар начин да заради.

U KA

ED

Заокружи слово испред тачног одговора.

7. У народној епској песми Марко Краљевић и бег Костадин бегу Костадину Марко је замерио три нечовештва. Подвуци тачне одговоре.

Нечовештва бега Костадина су: непоштовање и непомагање сиротиње, непоштовање нових господара, непоштовање родитеља, непоштовање старих господара, непоштовање свих гостију на слави.

84


8. Подвуци тачан одговор.

TA

L

Песма Занимање Марка Краљевића је: епска народна песма, љубавна песма, шаљива песма.

O

R

9. Ко је написао Изокренуту причу?

-P

10. П  одвуци назив осећања које међусобно испољавају деца у драмском тексту Никад два добра:

U KA

мржња, завист, равнодушност, бес.

11. Прецртај нетачан одговор.

ED

Драмски текст је:

а) написан по улогама, б) намењен извођењу на позорници, б) написан са много описа, в) написан у дијалогу.

85


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


U KA

-P

O

R

TA

L

ПРИЧА О ДОБРОЈ РОДИ

ED

„А увече, кад потамни дан, потамни и водено огледало.”


ВОЖЊА

L

По бескрајно нежном, меком, И далеком Небу плаву Насмејани месец блуди, Што на људи Личи главу. Возимо се. Покрај пута Разасута Села леже. Ко потоци после буре Коњи јуре, Лете, беже.

O

Врх потока и шипрага Топла блага Вечер пада. Возимо се. Сања цвеће; Мирис слеће Са ливада.

Гле, почињу и светлаци, Лета знаци, Да се пале, И из магле трепте сиве Као живе, звезде мале.

TA

Возимо се. Покрај пута Разасута Села леже. Ко потоци после буре Коњи јуре, Лете, беже.

R

и: Кључне реч а, лирска песм путовање

U KA

-P

Гле, сеоске куће беле Као стреле Тек пролете. Поред пута стабла вита, Шибље, жита Лете, лете.

Непознате речи

ED

шибље – млада шума шипраг – густо, тешко проходно, израсло шибље или грмље

РазГоварамо о... Којим си се ти превозним средствима возио/возила? Опиши једну своју вожњу. 88

Десанка Максимовић


Маштамо, стварамо

TA

L

Пажљиво читај сваку строфу песме. Док читаш, замисли себе у колима која вуку коњи, јурећи. Ти уживаш у тој вожњи и посматраш пределе кроз које пролазиш. Илуструј песму по строфама.

Истражи, откриј

-P

O

R

Где у песми видиш поређење? Подвуци примере. Откриј речи којима се биљкама, животињама и предметима приписују људске особине.

Учимо нешто ново… нешто важно

ED

U KA

Када се предметима, биљкама, животињама припишу људске особине (понашање, осећања, мисли) то је персонификација. На пример: сања цвеће, насмејани месец блуди...

89


SEBIČNI DŽIN Svako popodne, vraćajući se iz škole, deca su odlazila u džinovu baštu i igrala se. Bila je to velika, prekrasna bašta, puna meke zelene trave, iz koje je tu i tamo virio po koji cvet, lep kao zvezda. A u proleće bi procvetalo dvanaest breskvinih drveta i rasulo se u cvetiće slične ružičastim biserima, i tako bi bašta blistala u šarenilu koje bi smenila tek jesen bogata plodovima. Ptičice su skakutale po granama i pevale tako umilno da su deca prestajala da se igraju i zaneseno slušala njihov poj. – Kako smo srećni ovde! – uzvikivala su deca razdragano. Jednog dana džin se vratio. Sedam dugih godina bio je u poseti kod svog prijatelja kornolskog džina, i kad je ispričao sve što je imao, a imao je malo, jer su džinovi ćutljivi, odlučio je da se vrati u svoj zamak. Kad je stigao, video je svoju baštu punu dece. – Šta radite vi ovde? – uzviknuo je srdito, a deca, čuvši to, uplašiše se i razbežaše. – Moja bašta je samo moja, i ničija više. Neću nikome dopustiti da se u njoj igra i uživa. Onda je podigao svuda unaokolo visok zid i stavio tablu s natpisom: „Ulaz strogo zabranjen.” On je zaista bio veoma sebičan džin. Sirota dečica nisu imala više gde da se igraju. Ostao im je samo put, ali pun prašine i oštrog kamenja. Odmah posle škole otrčala bi pred visoki zid i žalosno obilazila oko njega, razgovarajući samo o bašti u kojoj im sebični džin nije više dozvoljavao da se igraju. – Kako smo srećni bili tamo – jadala su se deca. Onda je došlo proleće, priroda se probudila i okitila zemlju cvećem, a ptice su pevale. Jedino je u bašti sebičnog džina još vladala zima. Pticama se više nije pevalo u pustoj bašti, a i drveće je zaboravilo da procveta. Samo jednom je jedan divan cvetak podigao glavu i provirio iz trave, ali kad je video tablu s natpisom, toliko se ražalostio zbog sirote dečice da je ponovo kliznuo u travu i nastavio da spava. Zadovoljni behu samo Sneg i Mraz i radosno su uzvikivali: – Proleće je zaboravilo na ovu baštu i mi ćemo carovati ovde celu godinu. Sneg je pokrio travu, a Mraz je drveće uvio u srebro. Onda su pozvali u društvo Severni Vetar, koji je doleteo uvijen u krzno i urlajući kroz baštu, okretao po ceo dan petlove na dimnjacima. – Ovo je divno mesto – uzviknuo je Severni Vetar razdragano – bilа bi šteta da ne pozovemo i Grad u posetu. I Grad, jednog lepog dana, obučen u sivo, došao je i tri dana neprekidno bubnjao po krovu zamka, dok nije porazbijao skoro sve crepove, a onda je počeo da juri po bašti što je brže mogao.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Ključne reči: autorska bajka

90


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Ne mogu da razumem zašto je Proleće tako zakasnilo – govorio je džin sedeći pored prozora i gledajući u svoju belu hladnu baštu. – Ipak se nadam da će se vreme promeniti. Ali proleće nikako nije dolazilo, a ni Leto. Jesen je svim baštama donela svoje zlatne plodove, ali u džinovu baštu nije svratila, niti joj je poklonila i jedan jedini plod. – On je suviše sebičan – rekla je Jesen. Tako je tamo vladala Zima, a Severni Vetar, Grad, Mraz i Sneg kovitlali su se oko drveća. Jednog jutra, ležeći budan u krevetu, džin je čuo tako ljupku i prijatnu muziku, da je pomislio: to moraju biti kraljevi svirači, sigurno prolaze pored zamka. U stvari, to je bio mali vrapčić, koji je pevao pored prozora. Ali pošto je prošlo tako mnogo vremena otkako je džin slušao ptice u svom vrtu da mu cvrkut vrapčića sada zvučao kao najlepša muzika. Grad, koji je dotad stalno igrao iznad njegove glave odjednom prestade, a Severni Vetar prekide svoj strašni fijuk i umiri se. Kroz otvoreno krilo prozora ulazio je neki ugodan miris. – Izgleda da je Proleće najzad stiglo! – povika džin skočivši s kreveta i pogleda napolje. Šta li je ugledao? Video je čaroban prizor: kroz malu rupu na zidu deca su se provukla kroz baštu i sedela na granama drveća. Na svakom drvetu koje je mogao videti kroz prozor sedelo je po jedno dete. Od radosti što su se deca vratila, drveće je opet procvetalo i blago njihalo granama iznad dečijih glava. Ptice su letele po bašti i razdragano cvrkutale, a cveće je provirivalo kroz zelenu travu i zadovoljno se smešilo. Bio je to divan prizor. Samo u jednom, najdaljem kutu bašte, Zima je vladala. Tamo je stajao jedan dečačić, toliko malen da nije mogao da dohvati grane drveta i obilazio je oko njega gorko plačući. Siroto drvo bilo je još pokriveno Mrazom i Snegom, a Severni Vetar je besno fijukao oko njega. – Popni se, mali dečače – reklo je drvo savivši svoje grane što je moglо niže. Ali, dečačić je bio premalen. Kad je to video, srce sebičnog džina je omekšalo i ispunilo se nežnošću. – Kako sam sebičan! – uzviknuo je. – Sad znam zašto Proleće nije došlo u moju baštu. Staviću ovog dečkića na vrh drveta, srušiću zid, i moja bašta postaće mesto gde će se deca večito igrati. – Uistinu bio je veoma tužan zbog svoje ranije sebičnosti. Polako se spustio niza stepenice, pažljivo otvorio vrata i ušao u baštu. Ali, čim su ga ugledala, deca su se uplašila i razbežala se, a u bašti je opet zavladala Zima. Samo mali dečak nije pobegao. Njegove su oči bile pune suza, pa nije video kad se džin pojavio. Džin se prikrio iza njegovih leđa, uzeo ga blago u ruke i stavio na drvo. U taj mah drvo je procvetalo, ptičice su doletele na njegove grane i 91


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

zacvrkutale i mali dečak je zaglio džina i poljubio ga. Ostala deca, videvši da džin više nije zao, potrčala su u baštu, a sa njima je došlo i Proleće. – Ovo je odsad vaša bašta, dečice – reče džin, pa uze veliku sekiru i sruši zid. U podne, kad su se ljudi vraćali iz grada, ugledali su džina kako se igra s decom u najlepšoj bašti koju su ikada videli. Sav dugi dan deca su se igrala, a kad je počeo da se spušta mrak, otišli su džinu da mu požele laku noć. – Ali gde je onaj mali dečak kojeg sam ja stavio na drvo? – raspitivao se džin za dečkića koji ga je poljubio i kojeg je zbog toga najviše zavoleo. – Ne znamo – odgovorila su deca – otišao je. – Onda mu morate reći da sigurno dođe sutra. Tad su mu deca kazala da tog mališana nikada ranije nisu videla i da ne znaju gde stanuje. Čuvši to, džin se rastuži. Svako popodne, kad su izlazili iz škole, deca su dolazila u baštu i igrala se sa džinom, ali dečaka kojeg je džin toliko zavoleo nisu nikad više videla. Džin je voleo svu decu, ali je ipak žudeo za svojim prvim, malim prijateljem i često je govorio: – Kako bih voleo da ga vidim! Prošle godine, džin je postao vrlo star i slab. Više se nije mogao igrati s decom, sedeo je u velikoj naslonjači posmatrajući njihovu igru i divio se lepoti bašte. – Imam mnogo cveća u bašti, ali deca su moje najlepše cveće – govorio je on. Jednog zimskog jutra oblačeći se gledao je kroz prozor. Sada više nije mrzeo Zimu, znao je da se cveće samo odmara, da je Proleće samo zaspalo i da će se opet probuditi. Iznenada protrlja oči i u čudu se zagleda kroz prozor. Neobičan prizor mu se ukazao pred očima. U najudaljenijem kutku bašte ugledao je drvo sve iskićeno belim ljupkim cvetićima. Sa zlatnih grana visili su srebrni plodovi, a ispod njih je stajao mali dečak kojeg je toliko voleo. U svojoj velikoj radosti džin je potrčao u baštu. Pravo po travi potrčao je detetu. A kad mu je prišao sasvim blizu, lice mu je pocrvenelo od gneva i on je rekao: – Ko se usudio da te rani? Jer na dečjim dlanovima bile su rane od dva eksera, a rane od dva eksera bile su takođe i na njegovim nogama. – Ko se usudio da te rani? – povikao je opet džin. – Kaži mi, ja ću uzeti svoj mač i ubiću ga. – O, ne! – odgovorio je mališan. – Jer to su rane ljubavi. – Ko si ti? – rekao je džin i obuzeo ga je neki užas. On je pao na kolena pred tim malim detetom. A dete se osmehnulo džinu i reklo: – Jednom, ti si mi dopustio da se poigram u tvojoj bašti. Danas ćeš ti poći sa mnom u moju baštu, a moja je bašta – Raj. I kad su deca, posle škole, dotrčala u baštu, videla su da džin leži mrtav pod drvetom, a drvo sve procvetalo belim cvetovima. 

Oskar Vajld

92


Nepoznate reči Kornvol – oblast u Velikoj Britaniji sebičnost – bezobzirno vođenje računa o samom sebi i ličnoj koristi kutak, kut – ugao, ćošak, ovde: krajnje skroviti deo bašte

TA

L

RazGovaramo o...

U KA

Šta ti misliš?

-P

O

R

Priča počinje lepim opisom jednog godišnjeg doba. Koje je to godišnje doba? Pored sebičnosti, džin poseduje i druge osobine. Koje su to osobine? Kako su se osećala deca kad im je džin zabranio da se igraju u njegovoj bašti? Otkud zima u džinovoj bašti za vreme proleća? Ima li taj događaj veze sa džinovom sebičnošću? Objasni. Kako se proleće vratilo u džinov vrt? Džin u jednom trenutku kaže: Imam mnogo cveća u bašti, ali deca su moje najlepše cveće. Na šta misli kada to kaže?

Koje postupke džina osuđuješ? Koje opravdavaš? Kada je omekšalo srce džina? Kako se poneo džin kada je shvatio da je pogrešio? Protumači poslednju rečenicu.

ED

Istraži, otkrij

Bajka Sebični džin može se podeliti na više delova. Pokušaj da uočiš te delove i da im daš odgovarajuće naslove. Zašto su reči Sneg i Mraz napisane velikim početnim slovom? Maštamo, stvaramo

Napiši ovu bajku tako što ćeš je smestiti u daleku budućnost. Sam(a) daj naslov. Nacrtaj džinovu baštu i decu kako se bezbrižno igraju. 93


и: Кључне реч ма, шаљива пес хумор

АЖДАЈА СВОМЕ ЧЕДУ ТЕПА Аждаја своме чеду тепа: Наказице моја лепа,

L

Шта ће с тобом бити, ко зна Лепотице моја грозна?

TA

Оставићеш своју мајку, Отићи у неку бајку,

-P

А твоја ће јадна мајка Целог века да се вајка!

Љубивоје Ршумовић

U KA



РазГоварамо о...

O

Јешћеш људе као репе, Најмилији мој акрепе,

R

Бићеш личност негативна, Ругобице моја дивна,

Непознате речи

У којим стиховима се огледа љубав мајке према детету? По чему је ова песма другачија од осталих у овој читанци? Који део песме је за тебе најсмешнији?

Истражи, откриј

ED

аждаја – ала, неман, крилато чудовиште наказа – накарадна, много ружна особа, чудовиште ругоба – ружна особа акреп – ружна особа, отровна животиња вајкати се – жалити се и тужити се на нешто

Где се све појављује аждаја као лик у причи, односно песми? Одреди врсту речи аждајица, ругобица... Зашто је песник њих користи? Како би објаснио/објаснила реч аждаја некоме ко не говори твој језик? Нацртај аждају и њену мајку онако како их ти замишљаш. 94


ЗЛАТНО ЈАГЊЕ 1. Дечак се бојао вукова. Урликали су, ноћу, из шума око града – тврђаве у којој је живео. Град се звао Рас, а дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој просторији, кружној и пространој, прекривеној овчјим кожама, биле су намештене њихове три постеље.

O

R

Чега се бојао дечак? Како се звао дечак? Ко су му били родитељи? Где је живео? Са ким је делио собу?

-P

1. 2. 3. 4. 5.

TA

L

и: Кључне реч ска прича, аутор прича, Свети Сава

ED

U KA

2. Покушавао је да им објасни како му се стварно чинило да је вук ту, иза врата, али нису хтели ни да га чују. Јако су га презирали. Вукан му је чак рекао да ће молити оца да он, Растко, више не спава у истој просторији са њима. Ућутао је и осетио како се увлачи дубоко у себе, као пуж у кућицу. Да, разликовао се од своје браће – они су били храбри, он није. Они су умели да буду синови свога оца, он није. Урадио је нешто што се не ради: не само што се плашио него је и свима открио и да се плаши и чега се плаши. Од тада су браћа избегавала да се играју с њим. – Још си мали – говорили су му – и кукавица. Играј се сам.

1. Зашто су га презирали? 2. Због чега се повукао у себе? 3. Како су га браћа задиркивала?

95


Непознате речи жупан – владарска титула гласник – онај који доноси гласове, који обавештава о нечему, разноси позиве, вести намерник – онај који случајно наиђе негде, путник кнежевић – млади кнежев син губица – уста и ноздрве животиње обзнанити – објавити, огласити кнегиња – кнежева жена, титула женских чланова владарских породица

U KA

-P

O

R

TA

L

3. Одједном, у сну, угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља према њему. Што му је постајала ближа, то је он постајао радоснији. Гле, па то више и није лопта него оно мало златно јагње које се невероватном брзином премеће преко главе. Баш је смешно и слатко! Хоп, хоп, хоп – и зауставило се пред Растком. Погледало га је и проговорило: – Слушај ме – рекло је. – И сутра ће бити диван дан. Немој да останеш у књижници. Изађи да се играш лоптом и играј се сам. У подне, капије града ће се, као и обично, отворити да приме гласнике и путнике намернике. Ти неопажено истрчи, у игри, за лоптом и, исто тако у игри, приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у шуму, а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш у шуми, испред тебе ће изићи велик и страшан вук. Искезиће зубе и грдно ће зарежати. Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш. Савладај свој страх како знаш и умеш, примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне као да није вук него обичан пас. Ако будеш миран – а ја знам да ћеш бити – вук ће те послушати. Али, ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса. Чим је то изрекло, мало златно јагње примакне своју главу дечаковој, лизне га по носу и нестане.

ED

1. Шта је дечак сањао? 2. Испричај шта му је златно јагње рекло. 3. Зашто је на крају златно јагње лизнуло дечака по носу?

4. Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Сетио се сна и златног јагњета. Погледао је кроз прозорчић – било је прелепо прозрачно јутро... Још једном се загледао и у себе: да, био је спреман да уради све што му је јагње наложило. Цело преподне играо се на пољанчету, сам. – Не удаљуј се, кнежевићу – викнуо је један од стражара. – Не смеш, опасно је! – Одмах се враћам – довикнуо је Растко и наставио да јури за лоптом. Улетела је у шуму, а Растко за њом. Котрљала се све даље, 96


L

вешто вијугајући између дрвећа. Најзад ју је сустигао и ухватио, сав задихан. Управио се са лоптом у рукама и – у тами шуме, пред собом, угледао огромног вука. Био је страшан и зао. Очи су му сјактиле, режао је и кезио зубе, спреман на скок. Растко је стајао, укопан. Није могао ни да јекне, ни да бекне. Ни да се макне.

ED

U KA

-P

O

R

TA

1. Након буђења дечак се осетио јачим. Због чега? 2. Како је провео преподне? 3. Опиши како је изгледао вук.

97


O

R

TA

L

5. Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку, коракнуо је унапред једном, па други, па трећи пут. А вук, режећи, узмицао. Јесте, узмицао је. Више није ни изгледао тако страшан. Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи. Вук престаде да режи, мада је још кезио огромне зубе. Затим се сасвим примири. Гласом који као да није сасвим био његов, Растко му заповеди: – Седи. Седи доле. Огромни вук је гледао у дечака, а дечак у вука. Онда звер послушно обори главу и седе. Растко му приђе, подиже малом руком, која је још подрхтавала, опасну вукову губицу и мирно рече: – Пођи са мном. Ти си мој и ти си добар.

-P

1. О  бјасни како је дечак успео да савлада страх и припитоми вука. 2. Зашто је поглед у очи био толико значајан?

ED

U KA

6. На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор: под јарким подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у рукама, а огроман сиви вук га је послушно пратио. Стражари дограбе лукове и стреле, али им Растко довикну: – Не, не, он је мој. Неће вам ништа. Вук је био престао да режи, али је ишао тако приљубљен уз Растка као да жели да се обзнани да се од сада он стара о дечаку. Истовремено се свима чинило да је Растко нагло порастао, иако је био још онај исти мали дечак, само што је сада нека моћ зрачила из њега.

1. К  ако су стражари реаговали угледавши Растка с вуком на капији града? 2. Због чега се свима чинило да је Растко нагло порастао?

98


R

TA

L

7. Велики жупан Стефан Немања чекао је своје синове. Већ су га били известили о необичном догађају. – Победио си свој страх – рекао је најмлађем сину и узео га на крило. – То је велика победа и ја ти честитам. Мајка и ја се поносимо тобом, зар није тако, Ана? – Тако је – рекла је кнегиња Ана и пољубила Растка са сузама у очима. – Знала сам да си храбар. Најхрабрији. Вукан и Стефан су утонули у ћутање. – Могу ли да задржим вука? – питао је Растко. – Да, можеш – одговорио му је отац. – И мораш, јер ће он одсад стално бити уз тебе. Бољи ти чувар није потребан. Као да је разумео речи великог жупана, сиви вук му се сасвим примакао и ставио своју главу на колена Стефана Немање. Као пас.

-P

O

1. Шта су поводом необичног догађаја рекли Расткови родитељи? 2. Зашто су браћа ћутала? 3. Објасни због чега је Стефан Немања дозволио Растку да задржи вука.

ED

U KA

8. Знам, драги читаоци, да одавно претпостављате да је дечак Растко онај исти млади Растко Немањић који је, једне ноћи, оставио и оца, и мајку, и браћу, и град Рас, и отишао, пешице, са грчким калуђерима, на Свету гору. Желео је да у потпуности свој живот посвети Богу... Шта уопште значи просветитељ? То је онај који учи људе да свет не гледају само својим телесним него и духовним очима. Духовне, невидљиве, унутарње очи има свако од нас у себи, али их свако не држи отворене и не уме да гледа њима. Оне се отварају ако разумемо и прихватимо да богатство у новцу и имању никако није и највеће богатство. Оно друго, које човек стекне у свом уму и срцу, много је веће а нико га не може ни опљачкати, ни отети. Тако је учио Свети Сава. 

Светлана Велмар-Јанковић

1. Како гласи монашко име Растка Немањића? 2. За које људе кажемо да су просветитељи? 3. Покушај да објасниш на шта се мисли када се каже духовне очи. 99


и:

ПРИЧА О ДОБРОЈ РОДИ Била једна бистра, плава и велика бара. По целој бари расла је трска, само у средини није. Усред баре било је плаво водено огледало. А у густој шуми трске имала је једна рода гнездо. Ноћу је спавала у гнезду а дању је стајала на једној нози усред воденог огледала и кљуном – шарала по води. Сви који слушају ову причу сад ће рећи: знамо зашто је рода шарала кљуном по води! Тражила је жабу да је улови! Али – није тако! Јер, ово није прича о таквој роди. Рода, о којој је ова прича, ЦРТАЛА је по воденом огледалу! Цртала је најлепше лептире који постоје на свету! Можда је цртала и неке који пре нису постојали, али ПОСТАЛИ су кад их је рода нацртала. Рода је цртала по воденом огледалу, по површини воде. И слика се одмах ГУБИЛА. Насликан лептир брисао се са воде брже него што би прави лептир могао да одлети! А кад рода нацрта лептира и он нестане, отплови или одлети, рода каже: – Срећан ти пут!

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Кључне реч прича, мудрост, доброта

100


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

И црта новог лептира. Још лепшег. А КАД је ловила жабе? Ова рода – није ловила жабе! А шта је онда ручала? Ништа није ручала. Од раног јутра па све док се дан бели рода је цртала лептире. А увече, кад потамни дан, потамни и водено огледало. Тада рода није могла да црта, могла је да лови жабе, али жабе се ноћу сакрију – не можеш их уловити. Зато је рода вечерала оно што има: мало водене траве и по неки трскин лист. И била је срећна и задовољна у свом гнезду, мислећи на нов дан и лептире које ће цртати. Волела је рода кад поред ње пролети неки одистински лептир. О, задивљено је гледала за њим и шапутала: Велики свет је леп зато што на њему има малих лептира! Једног дана док је рода цртала лептира кљуном по воденом огледалу – пролети тим путем прави лептир. Рода је шапнула за њим: – Како је свет леп!

101


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Али, и жаба је видела лептира. И жаба је гледала за њим. Али, жаба је скочила и лептира ухватила. Држи жаба лептира за оба крила а рода виче: – Пусти лептира! – Али жаба није хтела и спремала се да га прогута. А рода у два скока дохвати жабу! Е, сад је жаба била у родином кљуну! Укљештена као орах у крцкалицу! Само јој је вирила глава. И још увек је држала лептира за оба крила. Жаба је хтела да моли роду да је пусти, али није могла да говори јер би јој лептир одлетео! И рода је хтела да каже жаби да пусти лептира, али није могла да говори јер би јој жаба побегла. Само лептир, коме је жаба држала крила, могао је да говори и рекао је: – Добра родо! Хоћеш пустити жабу ако жаба пусти мене? А добра рода климнула је главом да хоће. Само, шта вреди, жаба је била глупа и ништа није разумела. Жаба ту није видела КОРИСТ за себе, мислила је: ако пустим лептира и рода пусти мене – сви ће остати гладни! Боље је да прогутам лептира и да се наручам а рода нека прогута мене па нека се наруча! Глупа жаба! Није се сетила да јој не вреди ручак у стомаку кад је неко прогута! – Глупа жабо! Зини, да ја одлетим! Онда тебе рода неће појести! – љутито је повикао лептир. Жаба није хтела да зине, али је морала нешто да пита, јер ништа није разумела. Али, чим је отворила уста – лептир одлети! А добра рода пусти жабу и запрети јој својим црвеним кљуном да други пут лептире не дира. Али, ко би знао да нам каже да ли је жаба то разумела... Ми знамо да је побегла, а – где, то не знамо. Можда да пита некога оно што не зна. А можда да прича жабама како постоји рода која не лови жабе! И да их позове да гледају ту роду. Онако, из далека. За сваки случај. 

Стојанка Грозданов Давидовић

Непознате речи трска – барска биљка шупљег, танког стабла

102


РазГоварамо о...

U KA

Шта ти мислиш?

-P

O

R

TA

L

По чему је ова рода била необична? Како замишљаш водено огледало? Опиши. Рода је више волела да црта лептире по води него да гледа праве, стварне лептире. Објасни. Рода је цртала најлепше лептире који постоје на свету и цртала је неке који пре нису постојали, али су постали кад их рода нацрта. Објасни како. Рода је поново цртала лептире по води, иако су се они губили. Зашто? Како објашњаваш то да је рода више волела да црта лептире него да лови жабе? Рода је ухватила жабу и тражила да жаба пусти лептира. Зашто? Како жаба није видела корист за себе ако пусти лептира? Шта је мислила жаба? А рода? Када је лептир успео да одлети? Како је жаба разумела родину претњу? Зашто ће жаба довести друге жабе да гледају роду издалека, за сваки случај? Опиши роду.

На које занимање људи те подсећа родино цртање по води?

ED

Истражи, откриј

Шта је рода мислила кад је рекла: Како је свет леп. Велики свет је леп зато што на њему има малих лептира? Каква су њена осећања кад то каже?

Маштамо, стварамо Опиши водено огледало. Уочи речи које су написане великим словима и прочитај их. Састави своју причу од речи написаних великим словима. Пронађи и друге поруке у тексту. 103


Јохана Шпири (Одломак)

TA

Две посете и шта се све после њих догодило

L

и: Кључне реч роман за децу

ХАЈДИ

ED

U KA

-P

O

R

Брзо је прошла зима, а још брже весело лето, па се и нова зима већ ближила крају. Хајди је била весела и радосна као птица на грани. Радовала се сваког дана све више пролећу, када топли југ дува кроз јеле и када снег копни, па јарко сунце мами плаве и жуте цветиће, јер су ти дани малој Хајди доносили нешто најлепше што постоји на свету. Хајди је била у осмој години. Од деде је много научила, са козама је умела тако да поступа као мало ко, јер су Белка и Мркуша трчале увек за њом као верни пси, и од радости мекетале из све снаге чим би чуле њен глас. Те зиме Петар је већ двапут доносио Чики с Планине поруку од учитеља из Селца да је крајње време да упише Хајди у школу, јер је то требало учинити још прошле зиме. Чика је оба пута одговорио учитељу да дође к њему горе ако има нешто да му каже, а он дете не да у школу. Петар је Чикин одговор од речи до речи саопштио учитељу. Кад је мартовско сунце отопило снег на обронцима, у долини се појавиле беле висибабе, на планини јеле отресле снежни терет, а гране се весело лелујале, и Хајди је трчала радосно свуда: од куће до стаје, одатле до јела, па опет у кућу до деде да га обавести како зеленила има све више и више на дрвећу. Онда је опет одлазила све даље и даље и посматрала јер није имала довољно стрпљења да сачека да све озелени и да дивно лето са својим зеленилом ступи на планину у свом сјају. Кад је тако једног сунчаног мартовског јутра трчкарала тамо-амо и већ можда десети пут скочила преко кућнога прага, умало од страха не паде на леђа, јер се наједанпут пред њом створи некакав стари господин, који је прво озбиљно погледа, а онда љубазно проговори: – Немој од мене да се плашиш. Ја волим децу. Дај ми руку, јеси ли ти Хајди? Где ти је деда? 104


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Седи за столом и прави округле кашике од дрвета – одговори Хајди и отвори широм врата. Био је то стари учитељ из Селца, који је још одавно познавао Чику. Он уђе у колибу, приђе старцу нагнутом над својим послом и рече му: – Добро јутро, драги суседе! Чика изненађено диже поглед и одговори: – Добро јутро, господине учитељу! – Онда, стављајући столицу пред њега рече: – Ако Вам не смета проста дрвена столица, изволите. Учитељ седе. – Дуго Вас нисам видео, суседе – рекао је затим. – Ни ја Вас, господине – гласио је одговор. – Дошао сам данас да се нешто са Вама договорим – поче учитељ. – Чини ми се да Ви слутите о чему желим с Вама да разговарам, а исто тако и шта желим да чујем од Вас. – Учитељ застаде и погледа дете које је стајало на вратима и пажљиво га посматрало. – Хајди, иди козама – рече деда. – Можеш и мало соли да понесеш. Остани код њих док ја не дођем. Хајди одмах оде. – Требало је да ово дете још пре годину дана пође у школу, а ове зиме свакако мора. Опоменути сте због тога, а ви опет ништа. Шта намеравате с овим дететом, суседе? – Намеравам да га не шаљем у школу – одговорио је Чика. Учитељ је зачуђено погледао старца, који је седео на клупи са изразом непопустљивости. – Па шта ће бити с дететом? – упита на то учитељ. – Ништа. Дете ће да расте и да се развија са козама и птицама. Ту је малој добро. Од њих никакво зло неће научити. – Али дете није ни јаре ни птичица, него људско биће. Ако ништа зло не научи од тих својих другова, ни добро заиста неће. А дете већ треба да учи. Крајње је време. Дошао сам да вам кажем, драги суседе, да се овога 105


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

лета одлучите. Нека буде ова зима последња коју дете проводи без школе. Идуће зиме мора поћи у школу, и то редовно да је посећује. – Нећу да се одлучим – рекао је старац чврстим гласом. – Мислите ли Ви да нема начина који би могао да Вас уразуми ако останете тако тврдоглави при овој нимало паметној одлуци? – рече тада учитељ мало жустрије. – Ви сте путовали по свету и видели сте много шта и много научили. Веровао сам да ћете бити много разумнији, суседе. – Тако – рече старац љутитим гласом – а мисли ли господин учитељ да ћу ја идуће зиме свакога леденог јутра хтети да терам нежно дете да се кроз ветар и снег два сата ломи низбрдо! Па да се ноћу опет враћа по мећави чак овамо. Кад се ни ми матори не бисмо усудили по таквом невремену! А господин се можда сећа мајке овог детета, Аделхаиде, која је била месечарка и имала нападе. Зар да и дете од напрезања тако нешто на себе навуче?! Нека само дође неко да ме натера, на све ћу судове да идем, па да видим ко ће ме натерати! – Имате потпуно право, драги суседе – рече учитељ пријатељским гласом. – Било би заиста немогуће слати дете чак одавде у школу. Видим да Вам је дете прирасло к срцу, учините, њега ради, оно што је требало већ давно учинити. Дођите доле у Селце и живите опет с људима. Како вам је живети овде у самоћи, огорченом на цео свет! Па да вам се овде нешто деси, ко да вам притекне у помоћ?! Не могу просто да разумем како се не посмрзавате зими у овој колиби и како све то подноси ово нежно дете. – Дете има младу крв и добар покривач, то треба да знате, господине учитељу, а онда још нешто: знам где има дрвета и кад је време да се дрвима снабдем. Загледајте само у моју шупу, господине учитељу, пуна је као око. У мојој се колиби ватра не гаси целе зиме. А то што говорите да сиђем у Селце – то за мене није. Доле људи мене презиру, па презирем и ја њих. Према томе, боље да нисмо заједно. Боље је и за мене и за њих. – Не, не, није тако – рече учитељ срдачно. – Није тачно да Вас доле људи презиру. Верујте ми, драги суседе, покушајте да се помирите с њима, па ћете видети како ће Вас људи гледати и како Вам још може бити добро међу њима! Учитељ је био устао, пружио руку и још једном рекао: – Рачунам с тим, драги суседе, да ћете идуће зиме опет бити међу нама, а ми смо стари познаници. Биће ми жао ако буде требало да Вас приморавам. Дајте ми сада руку и обећајте да ћете сићи с планине и да ћете опет међу нама живети. Чика с Планине пружи руку и рече му чврстим поузданим гласом: – Ви лепо мислите, господине учитељу. Али то што од мене очекујете не могу да урадим, кажем вам јасно и гласно. Дете не шаљем, нити с планине силазим. 106


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Онда збогом – рече учитељ, изађе тужно на врата и оде низ планину. Чика с Планине био је нерасположен. И када је Хајди то послеподне казала: – А сада ћемо до бабе! – одговорио је кратко: – Данас нећемо! Целога дана више није говорио, а сутрадан изјутра, када је Хајди упитала: – Хоћемо ли данас до бабе? – био је још краћи и рекао само: – Видећемо. Али још ни зделице од ручка нису биле склоњене са стола, а у кућу бану још један гост, главом тетка Дета! Имала је леп шешир с пером и хаљину којом је чистила све што је било на поду а по бачији је било доста тога. Чика је погледа од главе до пете али ни речи не рече. Тетка Дета је, видело се, имала намеру да води љубазан разговор, јер одмах стаде да хвали Чику говорећи како Хајди изгледа тако добро да скоро није могла ни да је позна. – Види се да јој код деде није рђаво. Она је, вели, одавно мислила да дете опет узме к себи, јер зна да му оно свакако смета. Али досад није имала заиста где да га смести. Мислила је и дању и ноћу шта ће с дететом, па је и данас због тога дошла, пошто је изненада сазнала за нешто што би за Хајди значило велику срећу, тако велику да изгледа просто невероватна. Одмах је то она испитала, и сад сигурно може рећи да је све како треба и да ће Хајди бити срећна као ретко које дете. Веома богати рођаци њених господара, који живе у једној од најлепших кућа у целом Франкфурту, имају јединицу ћерку која је због одузетости везана за болесничку столицу. Она је због тога веома усамљена. Нарочито су јој досадни и тешко јој падају приватни часови учења. Зато одавно жели да има другарицу у кући, те су се баш поводом тога договарали с њеним господарима. Госпођа која у тој кући води домаћинство описала је какво дете желе за другарицу болесној девојчици и предузела да пронађе такво дете, добро и честито, какво се не среће свакога дана. Одмах се она, Дета, сетила своје Хајди и њене добре нарави и госпођа се одмах сложила с њеним предлогом. Да, просто се не може замислити каква срећа и благостање чекају Хајди, јер ако се већ једном тамо устали, па је ти људи заволе, а њиховој ћерчици – далеко било – нешто буде – не зна човек шта носи дан а шта ноћ – ти би људи, значи, остали без детета, и онда би могла да се догоди невероватна срећа. – Хоћеш ли ти скоро да умукнеш? – пресече Чика, који за све то време није ни речи рекао. – Како?! – одврати Дета, забацујући главу. – Као да Вам причам најобичније ствари, а верујем да у целоме Претигау нема тога који не би био ван себе од среће да овакву вест добије као што је ова коју Вам ја сад доносим! 107


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Однеси је ти коме хоћеш, ништа се мене то не тиче – суво одговори деда. Али сада Дета плану као ватра, па цикну: – Кад тако говорите, Чико, онда ћу Вам рећи шта мислим. Осам година већ дете има а ништа не зна. Та, цело Селце прича да Ви ни у школу дете нисте уписали! Слепо код очију да остане! А то је дете моје једине сестре. Ја сам одговорна за њу. Па кад се неко нађе да детету овакву срећу омета, онда то може да буде само такав створ који није у стању никоме добро да жели. Али, овакву могућност ја нећу пропустити, то Вам отворено кажем! Сви су на мојој страни. У целом Селцу нема тога ко ми не би притекао у помоћ кад се ради о Хајди. Уосталом, нема човека који није против Вас. А ако хоћете на суд, ићи ћемо и на суд. Добро пазите, Чико, јер знајте, ако се већ једном нађете тамо, могло би се десити да се ишчачка још по нешто што Вам нимало не би ишло у рачун. – Умукни – загрме Чика севајући очима. – Узми је и води куда хоћеш и не излази ми више с њом на очи. Не желим да и њу видим с неком перушком на глави, нити да из њених уста слушам овакве речи какве ти говориш. – Наљутила си деду – упаде Хајди стрељајући својим црним очима Дету. – Све ће бити у реду. А сад ходи! – рече Дета. – Где су твоје хаљине? – Нећу да идем – одсече Хајди. – Шта кажеш! – трже се сад тетка, али одмах ублажи тон пригушујући бес. – Хајде само, одвешћу те на једно место где ће ти бити тако дивно да не можеш ни замислити. А онда приђе орману, покупи Хајдине ствари и зави их. – Тако, сад ходи, узми онај свој шеширић. Истина, није најлепши, али га нећеш дуго носити. Метни га на главу да идемо! – Нећу да идем – понови Хајди. – Не буди глупа и тврдоглава као јаре. Од њих си ваљда то научила! Видиш, деда се сад наљутио. Чула си како је рекао да му више на очи не излазимо. Он жели да са мном идеш и сад више немој да га љутиш. А да знаш само како је у Франкфурту лепо, шта ћеш све тамо видети! А ако ти се тамо не свиди, опет можеш да се вратиш овамо. И деда ће дотле да се одобровољи. – А да ли ћу моћи још вечерас кући ако хтеднем? – Којешта! Него хајде већ једном. Можеш после, кажем ти, ако хтеднеш. Данас ћемо стићи до Мајенфелда, а сутра сести на воз. Возом ћеш моћи кући кад год хоћеш, јер он тако брзо иде као да лети. – И тетка Дета зграби завежљај са хаљинама, дохвати Хајди за руку па пођоше низбрдо. Пошто још није било доба испаше, Петар је свакодневно силазио у Селце ради школе, иако је ретко завиривао у њу. Он је себи често давао распуст, 108


R

TA

L

јер је сматрао да од школе нема никакве користи. Ни читање му не треба. Лутати и сећи лесково пруће – много је потребније. И тако се он и сад однекуд створи близу своје куће, с великим бременом лесковине, те застаде гледајући Дету и Хајди које су наилазиле путем. – Куд си потегла? – довикну он. – Морам брзо до Франкфурта с тетком – одговори Хајди. – Али ћу прво мало до бабе, она ме чека. – Ама шта ти је дете! О томе ни говора, и иначе је већ касно – додаде хитро тетка чврсто стежући руку која се отимала. – Ићи ћеш баби кад се опет вратиш кући, а сад хајде брзо! – Говорећи то тетка је вукла Хајди све даље и даље, не испуштајући је, јер се бојала да се мала опет не успротиви, а баба би још могла да је подржи у томе.

O

Непознате речи

U KA

-P

копни – топи се сусед – комшија жустрије – хитрије, брже, оштрије зделице – мале посуде за храну бачија – чобанска, сточарска кућа Франкфурт – град у Немачкој Претигау – долина у Швајцарској Мајенфелд – град у Швајцарској

ED

Учимо нешто ново… нешто важно

Роман је најдуже прозно дело. У њему се приповедају догађаји у којима учествује најчешће већи број ликова. Хајди је роман за децу.

Прочитали смо само одломак из романа. Сазнај шта се догодило пре и после догађаја описаних у одломку тако што ћеш у школској библиотеци пронаћи цео роман и прочитати га. Након тога препричај одломак који ти се највише допао. 109


и: Кључне реч ст, драмски тек дијалог

СУЂЕЊЕ ЛИЦА: ОПТУЖЕНИ – зец, СУДИЈА – лисица, ТУЖИЛАЦ – лисац, СВЕДОК – лисац, БРАНИЛАЦ – зец

TA

L

(Дворана суда. Лево тужиочев сто, десно браниочев, судијин сто у средини укосо, пред судијиним столом клупа на којој се шћућурио зец, тужилац и сведок имају наглашене костиме лисаца, такође и судија, а код оптуженог и браниоца јасно је да су то зечеви.)

ED

U KA

-P

O

R

СУДИЈА: Оптужени, устани. ОПТУЖЕНИ: Устао сам. СУДИЈА: Како се зовете? ОПТУЖЕНИ: Поштовани судија, зовем се зец. СУДИЈА: Зец, добро, а презиме? ОПТУЖЕНИ: Нема презиме, поштовани судија. СУДИЈА: Шта сте по занимању? ОПТУЖЕНИ: Па, како, шта ја знам... Животиња, поштовани судија, глодар... СУДИЈА: Јесте ли разумели зашто сте оптужени и зашто Вам се суди? ОПТУЖЕНИ: Разумео сам, поштовани судија. СУДИЈА: Осећате ли се кривим? ОПТУЖЕНИ: Не, не осећам се кривим. СУДИЈА: Добро, има реч тужилац. ТУЖИЛАЦ: Тужим овде овог Зеца за крађу једног купуса. Тужим овог овде Зеца за покушај бекства када смо га гонили да га ухватимо. Овај овде Зец је преступник, а уз то и врло брзо трчи. Захтевам да га казнимо! СУДИЈА: Добро, нека уђе сведок. СВЕДОК (улази): Ушао сам. СУДИЈА: Јесте ли Ви, сведоче, видели када је овај Зец украо купус? СВЕДОК: Ја, хе, хм, да, овај, видео сам. СУДИЈА: Шта сте видели, сведоче? Испричајте. СВЕДОК: Хм, хе. Дошао овај овде Зец и украо десет главица купуса. СУДИЈА: Десет! Како сад десет! Па како их је однео? СВЕДОК: Како? Овај, хм, ја па тако: ставио у џеп и однео. СУДИЈА: Закуните се. СВЕДОК: Тако ми репа. СУДИЈА: Верујем Вам. БРАНИЛАЦ: Поштовани судија, молим за реч. 110




U KA

-P

O

R

TA

L

СУДИЈА: А, изволите, браниоче. Ви браните Зеца, је ли тако? БРАНИЛАЦ: Да. Поставио бих питање тужиоцу. СУДИЈА: Може. БРАНИЛАЦ: Цењени тужиоче, волите ли Ви кисео купус? ТУЖИЛАЦ: Не. БРАНИЛАЦ: А сладак купус? Пресан? У салати? ТУЖИЛАЦ: Не. Брррр. БРАНИЛАЦ: Разуме се. Тако сам и мислио. А шта сте Ви, овако, као животиња? Као животињска врста? ТУЖИЛАЦ: Ја сам лисац. БРАНИЛАЦ: А Ви, сведоче (обраћа се сведоку), шта сте Ви? СВЕДОК: Ја сам лисац. БРАНИЛАЦ: Хвала, ааааа ето, поштовани судија, ја мислим да Зец није крив. СУДИЈА (устаје): Ја, судија овог суда, сматрам да је крив! (Седа.) Јер и ја сам лисац, хе, хе. Разумљива ствар... Осуђујем Зеца на најтежу казну!... Чек да прочитам пресуду, где му оно беше? М-м, ммм... (Судија и тужилац листају по својим књигама закона, и сведок завирује у књигу тужиоца. У сали, за то време зец оптужени и зец бранилац полако, кришом, на прстима и неприметно излазе из сале.) СУДИЈА: А-ха, нашао сам! Дакле... ТУЖИЛАЦ: Гле! Оптужени нам је побегао! СВЕДОК: И бранилац, такође! Па, наравно, кад је и он зец! СУДИЈА: Кажем Вам ја, није нам ни требала ова судска лакрдија. (Сва тројица бесно одлазе, шкљоцајући чељустима и снажно вртећи реповима.) Лаза Лазић

ED

РазГоварамо о...

Наведи лица у овом драмском тексту. Ко започиње разговор? Како се Зец представља? Шта каже да је по занимању? Објасни зашто су одговори Зеца шаљиви. Због чега је Зец оптужен? Да ли се он због тога осећа кривим? Маштамо, стварамо У одељењу одиграјте овај драмски текст. Нацртај како замишљаш позорницу. 111


Питања за проверу

Заокружи слово испред тачног одговора. 2. Подвуци тачан одговор.

O

3. Песму Аждаја своме чеду тепа написао је

R

Себични џин је: ауторска бајка, народна бајка, басна.

TA

L

1. О чему говори песма Вожња Десанке Максимовић? а) о зими б) о другарству в) о путовању

.

-P

4. Подвуци име и презиме главног јунака приче Златно јагње Светлане Велмар–Јанковић.

U KA

Главни лик у овој причи је: Стефан Немањић, Растко Немањић, Вукан Немањић. 5. Шта мислиш, по којој причи је твоја Читанка добила име? Читанка је добила име по причи

,

аутора

.

ED

6. Линијом повежи почетак реченице с тачним наставком. Учитељ тражи од Хајдиног деде да

а) Хајди иде са децом на екскурзију б) Хајди упише у школу в) Хајди не одсуствује са часова

7. Линијом повежи почетак реченице с тачним наставком. Зецу се суди зато што је

а) украо главицу купуса б) украо неколико шаргарепа в) украо и појео и главицу купуса и две шаргарепе 112


U KA

-P

O

R

TA

L

ПОПУЛАРНИ И ИНФОРМАТИВНИ ТЕКСТОВИ

ED

„Ако не знате како, посматрајте појаве природе, оне ће вам дати јасне одговоре и инспирацију.” Никола Тесла


УПОЗНАЈ СРПСКЕ НАУЧНИКЕ И НАУЧНИЦЕ МИЛЕВА АЈНШТАЈН (1875–1948)

R

TA

L

Милева Марић Ајнштајн била је српска математичарка, прва жена једног од најпознатијих научника свих времена, Алберта Ајнштајна. Пошто је своје најважније доприносе науци Ајнштајн дао док је сарађивао с Милевом, постоје тврдње да је она значајно допринела Ајнштајновим радовима. Како је њен допринос остао у сенци Ајнштајнове научне славе, и данас се о томе расправља. Постоје извори који и даље тврде да је Милева Марић остала непризнати геније.

O

МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН – ПОКРЕТАЧКИ УМ АЛБЕРТОВОГ ГЕНИЈА

(...)

U KA

-P

Милева Марић Ајнштајн рођена је 19. децембра 1875. год., у Тителу, у Шајкашкој области Бачке (Аустроугарска), у богатој породици, као најстарије од троје деце Милоша Марића и Марије Ружић Марић. Захваљујући добром материјалном положају породице, сва Марићева деца добила су прилику за изузетно образовање у иностранству.

ED

Још као дете показивала је дар за математику, језике, сликање и музику. У женску гимназију у Новом Саду кренула је 1886. год., а 1888. прешла је у гимназију у Сремској Митровици, где је матурирала 1890. год., као најбоља у разреду из математике и физике. Међутим, 1892. преселила се у Швајцарску, где је у новембру месецу кренула да похађа Женску средњу школу у Цириху, у то доба једном од свега неколико европских градова с универзитетом који је примао жене. Била је једина девојка у групи од шесторо студената и тек пета жена која је уопште била примљена на ту високу школу. Један од њених колега био је и млади Алберт Ајнштајн, седамнаестогодишњак, с којим се брзо спријатељила. (...) Два физичара никада нису имала ближи однос од њих двоје: Милева и Алберт заједно су јели, спремали испите, делили идеје и уџбенике, заједно су спавали, подизали децу и 114


O

R

TA

L

разговарали о физици. У слободно време она је често свирала клавир, пратећи Алберта на виолини и тако су забављали пријатеље, групу која је постала позната као Олимпијска академија. Упркос противљењу својих родитеља, у бернској Градској већници 6. јануара 1903. год. Алберт Ајнштајн оженио се Милевом Марић, својом колегиницом и сарадницом. Сведоци на скромном венчању били су чланови Олимпијске академије, Морис Соловин и Конрад Хабихт. Нису имали медени месец, а прослава се састојала само из ручка у ресторану. Њихов брак био је интелектуално партнерство. Ајнштајн се дивио Милевиној тихој независности и интелектуалној амбицији. Сматрао је срећним што је нашао: „биће које је мени равно и које је јако независно као што сам и сам”, причао је. Њихов заједнички живот започео је с Ајнштајновим радом у Швајцарској канцеларији за патенте у Берну и заједничким вечерњим радом на истраживањима проблема у области физике. Милева је 1905. год. писала Хелени Савић, својој дугогодишњој пријатељици из Србије: „Завршили смо нека важна посла која ће мог мужа учинити светски познатим.” Љиљана Драгосављевић Савин

ED

U KA

-P



Да ли сте знали... Милева је од детињства била повучена и одлична ученица. Није се јављала да одговара када је нешто знала, већ је предност остављала другима, а знала је увек, па су је због тога прозвали светицом. 115


МИХАЈЛО ПУПИН (1854–1935)

TA

L

Раме уз раме с Николом Теслом и Милутином Миланковићем, у реду српских великана који су задужили свет, стоји и Михајло Пупин. Овај знаменити Србин светску славу је стекао као научник у областима телекомуникација. Заљубљеник у науку, једнако је био одан њој и својој отаџбини. У српској историји његово име уписано је златним словима и због доприноса науци, и због безграничног родољубља и бројних доброчинстава. Иако је поседовао држављанство Америке, никада није заборавио родно село Идвор, Србију и народ чије је име прославио својим делима.

R

СТУДЕНТ МИХАЈЛО ИДВОРСКИ ПУПИН

ED

U KA

-P

O

Прву годину на Универзитету Колумбија, Пупин је завршио са одличним успехом. Као примеран студент, ослобођен је плаћања школарине, а на крају прве године добио је две новчане награде од по сто долара – за резултате постигнуте из грчког језика и математике. Поред успеха у учењу, истицао се у спорту, посебно у рвању, које је увежбао још као дечак на пашњацима у Идвору. За време распуста, уместо на летовање, Пупин би одлазио на оближњу фарму, где је радио сезонске послове – секао дрва или косио траву. Зарађивао је за живот и тако што је подучавао лошије студенте, које су на Универзитету Колумбија звали „лење патке”. Сваку од четири године на факултету завршавао је са одличним успехом, а постао је штићеник чувеног научника Луиса Радерфорда, астрофизичара који је измислио фотографски телескоп. „Ни мој рођени отац не би био у стању водити толико рачуна о мојој будућности колико је он то чинио”, говорио је Пупин годинама касније о односу са својим учитељем. На крају студија добио је стипендију од 500 долара годишње. Одлучио је да школовање настави у Уједињеном Краљевству, где је отпутовао 1883. године. Наредне две године провео је проучавајући физику и електротехнику на Кембриџу.

Кембриџ је чувени универзитет у истоименом граду у источној Енглеској.

116


L TA R O

-P

Да ли сте знали...

ED

U KA

•У  Америци је 1958. године установљено одличје Медаља Михајла Пупина. Додељује се за посебне заслуге за допринос националним интересима Сједињених Америчких Држава. • У Београду је 1946. године основан Институт „Михајло Пупин”. • Један мањи кратер на Месецу назван је по овом научнику. • Планета откривена 2001. године добила је име Пупин. • Мост који у Београду спаја Земун и Борчу, од октобра 2014. године назива се Пупинов мост.

117


НИКОЛА ТЕСЛА (1856–1943)

L

Тесла је један од оних људи који су задужили цело човечанство својим проналасцима и научним радом. Несебично је свој живот подредио науци, сазнању, сталном усавршавању и напретку.

TA

ДЕТИЊСТВО У СМИЉАНУ

ED

U KA

-P

O

R

Тесла се родио 1856. године, у месту Смиљану, у Лици. Од детињства, својим интересовањима разликовао се од својих вршњака и другова. Био је бистар дечак, што увелико дугује својим родитељима. Отац Милутин, иначе православни свештеник, био је образован човек и поседовао је, за ондашње прилике, прилично велику библиотеку. У њој је Никола налазио многе занимљиве књиге које су му омогућиле да стекне ширину и образовање. Толико је проводио времена у читању да је отац био принуђен да му то ограничава, страхујући да му син не поквари вид. Мајка Ђука, иако необразована, била је оштроумна и спретна жена. Удаљена од савременог живота, била је, по белешкама самог Тесле, вешта у изумевању справа које су јој олакшавале живот, попут разбоја који је сама направила. Никола је склоност ка проналасцима вероватно наследио од своје мајке. Тесла је, још у раном дечаштву показивао виспреност и издвајао се од друге деце. Када је требало хватати жабе, Никола је дошао на идеју да то чини машући удицом на струни, имитирајући тако лет мушице. Касније је расклапао и склапао сатове свога деде. У овим подухватима му је, како је касније забележио, много боље ишло растављање. „Тако се догодило да је дјед нагло прекинуо моје занимање на не баш обазрив начин, те је прошло тридесет година прије него сам дотакао следећи сат.” Теслина дечачка генијалност дошла је до изражаја приликом једне ватрогасне вежбе у Госпићу, граду у близини Теслиног родног Смиљана. Наиме, у вароши је оформљено добровољно ватрогасно друштво које је, пред мноштвом окупљеног света, организовало показну вежбу. У Госпић је допремљена огромна направа за испумпавање воде, коју је ручно покретало шеснаесторо људи. Наједном, на запрепашћење свих присутних, а нарочито ентузијастичних ватрогасаца, справа је заказала. Нико није знао шта се догодило. Иако није знао ништа о механизму испумпавања, Никола је наслутио проблем – усисна цев се запушила, па је загазио у реку да је отчепи. На 118


O

R

TA

L

опште изненађење свих присутних, дечак је био у праву. Вода је одмах покуљала и попрскала мештане који су се кришом почели смејати неуспеху ватрогасаца. Тако је малени Никола постао херој кога је славила ватрогасна бригада. Овај је догађај распламсао проналазачку машту дечака, који је почео да развија најразличитије идеје о направама које покреће вода...

-P

Да ли сте знали...

ED

U KA

• Музеј Николе Тесле налази се у Београду, у Крунској улици број 51. • Споменик Николи Тесли у Београду налази се испред зграде Електротехничког факултета. • У Теслину част једна марка аутомобила и једна марка телевизора и „паметних” уређаја носи име Тесла. • Београдски аеродром зове се Аеродром „Никола Тесла”. ЗНАМЕНИТЕ ЗАВИЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ

У неким крајевима живеле су значајне личности које су допринеле развоју културе, уметности, историје. Истражите које су значајне личности вашег краја, изаберите најистакнутије и направите презентацију о њима на часовима пројектне наставе. 119


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


U KA

-P

O

R

TA

L

ДОМАЋА ЛЕКТИРА

ED

Пред тобом су текстови из домаће лектире. Потруди се да у школској библиотеци пронађеш књиге у којима су ти текстови објављени и да се боље упознаш с делима писаца из лектире. Води свој дневник читања.


БРАНКО ЋОПИЋ

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ УВОД

U KA

-P

O

R

TA

L

Ови доживљаји славног мачка Тоше и његових пријатеља Миша пророка и пса Шарова написани су уз помоћ Тошина дневника, који је пронађен иза псеће кућице чувеног буволовца Жуће, под самом крошњом једне трешње. На трешњином стаблу познавао се отисак оштрих канџи. Значи да је Жућо изненада потјерао неопрезног Тошу, а овај, клиснувши уз дрво, изгуби свој дневник. Дневник је био прилично оштећен. Види се да га је газда носио са собом кроз трње, ноћу кроз росну траву и по прашњавим таванима. Осим тога био је умазан сланином, нагризен од мишева (колике срамоте за једног мачка!), а на посљедњој страни писало је крупно, псећом азбуком: „Овај дневник заплијенио је и прочитао Жућо пас, овдашњи чувар куће и псећи кнез. Ништа ми се не свиђа, прави мачји кашаљ. Не вриједи једне честите коске! У мравињак с писцем! ЖУЋО, велики псећи кнез, носилац Зечје медаље с укрштеним коскама.”

ПРВА ГЛАВА

ED

Тајанствена кола, још тајанственији џак и врло тајанствено мицање у џаку – Да ли је џак господин, свиња или разбојник? – Вожња у погибију – Чок-ток, чок-то-рок! – лупкају друмом четири непоткована копита, насађена на четири танке ноге. Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак. Сваки час чича се окреће и нешто љутито разговара са џаком. Џак само ћути, можда због тога што је завезан, а можда и зато што не зна да говори. Ко ли је тај чича који разговара с једним обичним џаком? Да можда није луд или пијан? Хајде да га чујемо. – Ехе-хе, сад ти се смркло, господине мој! – гунђа чича окрећући се џаку, а на то се господин џак само мало помакне као да немарно слеже рaменима. 122


U KA

-P

O

R

TA

L

– Па шта ја ту могу – смркло, па смркло. Мора да неко има у џаку док се он тако миче. А тај Неко сигурно мисли: – Знам и ја да ми се смркло, јер се у џаку ништа не види. Поред кола промиче ред старих врба. Кола, значи, путују крај неке ријеке. – Сад ћеш ти мени у воду, свињо једна! – гунђа чича и опет се окреће. Свиња џак само се стресе као да се уплашио, али ништа не одговара. Чича сваки час силази с кола и својим зеленим очима буљи у модре вирове ријеке, али му се ниједан од њих не допада. – Ето – каже он – у онај горе нисам те бацио, јер је много плитко, а овде, опет, много је дубоко. У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично. Тако ћу, најзад, стићи и до краја ријеке, а посао неће бити готов. Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво климне главом и вели: – Видиш, ни овај ми се не свиђа, а баш бих те бацио. Хајде, опет ћемо даље, разбојниче један! Разбојник џак само ћути, и на то чича жалостиво закључује: – Еј, Тошо, Тошо, црни друже, зар код толико миша у млину ти ипак изједе моју сланину? Џак Тошо на те ријечи само покајнички мијаукну. Хоп, сад знамо тајну. Завезани џак није ни господин, ни свиња, ни разбојник, већ се у џаку налази неки мачак, а тај злосрећни мачак... он је свакако и велики господин, и страшан разбојник, и грдна свиња, а име му је Тошо. Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир. Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи, чича изгледа све тужнији.

ED

ДРУГА ГЛАВА

Из које се ништа не види, јер се налазимо у џаку, али се зато понешто чује (Преписано из Тошина дневника) „Јао мени, црну и кукавну, ево ме ухватише и у џак завезаше. Сад ме мој чича Тришо некуд вози, а сигурно на добро мјесто доспјети нећу. Настрадао сам, надрљао сам, обрао сам бостан, оде ми кожа на шиљак! Горе ми је него да сам се нашао у кућици пса Жуће, старог буволовца и мог љутог душманина. 123


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Зашто су ме спремили у џак? – питаш ме, пријатељу мој! Е, то ти ни ја сам не знам тачно казати. Лијепо сам живио код свога газде, чича Трише, млинара. Мишеве сам ловио, скитао се по високој трави око ријеке и пео се на старе врбе да одозго гледам како се рибице по виру играју. Мијау-врњау, ужасно волим рибице, али се још ужасније бојим воде! Пробао сам свакако да коју рибу намамим да изађе на копно, али ми то није пошло за ногом. Звао сам их да им нешто пришапћем на уво, обећавао сам им и сланину, кобасицу и многе ствари којих ни сам немам, али узалуд. Рибице ми ништа не одговарају, само ме неповјерљиво гледају својим округлим очима и врте репом. Охо, реп им љубим, алај су слатке! – Дедер, зашто си у џаку? – опет ви питате. Зашто, зашто! Ко ће то знати. Можда због тога што је из млина нестајало многих ствари за јело, па мене за то окривише. Јао-мијао, алај си неправедан, драги мој чича! Ко крао? Ја? Вјерујте ми, никад ми крађа ни на ум није падала. Ја само приђем комаду сланине, додирнем га брком и – хоп! – њега нестане. Шта се с њим деси, нек сам ђаво зна. Тек ти само чујем свог чича Тришу: – Овамо, разбојниче бркати, камо сланина?! – Однио је миш – кажем ја. – А зашто је ниси отео? – пита чича. – Отео сам је, ево је у трбуху! – одвратим ја, а чича на то млац, млац! – брезовим прутом. Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати. Деси се, опет, да чича Тришо улови рибу, а ја само приђем да је омиришем и – гле чуда! – одједном видим себе како бјежим кроз траву с рибом у зубима. Још се и не окренем, а рибе већ нема. Јесам ли је појео, нисам ли – не знам, образа ми! Сира опет нестане чим се моја сјенка над њега наднесе, али шта сам ја ту крив. Нек бјежи као што ради миш, па ће се спасти. Зашто ми сам скаче у уста? Ни ја не скачем у уста ономе зликовцу и буволовцу Жући, па ми је кожа све до данас здрава и читава. Али сад! Куд ли ме ово вози мој чича?”

124


U KA

-P

O

R

TA

пророк – онај који предвиђа и прориче будућност дневник – свеска, бележница у коју се уписују догађаји, осећања, мисли буволовац – онај који лови буве клиснувши – побегавши кнез – председник села, владарска титула копито – доњи део ноге, стопало великих животиња срдит – љут чича – стар човек вир – вртлог, велика количина воде која се окреће млин – воденица поточара бостан – лубенице и диње крчма – кафана кланац – уска и дубока речна долина између брда на њ – на њега рђа – лош човек упртити – натоварити терет на леђа сијена – сена, хлад штала – просторија саграђена од чврстог материјала која служи за смештај стоке

L

Непознате речи

ED

Дневник читања

Прочитај у целини књигу Доживљаји мачка Тоше. Твој дневник читања нека садржи: • податке о писцу, • ликове с кратким описом њихових особина, • укратко наведен редослед главних догађаја, • објашњене поруке дела, онако како их ти доживљаваш, • преписане реченице које су теби биле најзанимљивије. 125


ДУШАН РАДОВИЋ

ПЕСМЕ

ED

U KA

TA

-P

O

R

Замислите, децо, једно велико море, и у том мору једну велику лађу, и на лађи округле прозоре, и на једном прозору – принцезу Нађу. Замислите сад, децо, то исто море, и у том мору исту велику лађу, и на лађи исте округле прозоре, и на другом прозору – разбојника Кађу. Замислите онда: бура иде, ветрова фијук и таласи, и један талас принцезу скиде и поче млади живот да гаси. Замислите, децо, сто таласа, већих сто пута од сваке принцезе, може и ајкула свакога часа на модром таласу да се довезе. Страхом и болом обузет, појави се отац принцезин и рече: – Онај биће ми зет, ко спасе млади живот њезин! Замислите, децо, пуна лађа, сви официри, принчеви, адмирали… И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа скочи – и море га зали. Кађа извали страшну псовку на рачун ветра, на адресу живота, на име мора, избеже смрти мишоловку и спасе принцезу из валова. Замислите сад: отац тај, краљ сигурно, а цар вероватно, подиже Кађу у загрљај и пољуби га ноншалантно.

L

ЗАМИСЛИТЕ

126

Непознате речи лађа – брод разбојник – преступник, криминалац бура – јак ветар који дува са севера, ветар који дува с копна према мору официр – војно лице које командује адмирал – највиши војни чин у ратној морнарици ноншалантно – опуштено, безбрижно, хладнокрвно језа – уплашеност, узнемиреност


U KA

ED

Мајка је стално викала: „Доста!” ал’ он је хтео, он је хтео... Умивао се свакога дана па се одједном разболео. – Да ли ми верујете? Дошао један лекар строг па каже: –Тако ми прслука мог, вода је крива, – забрањујем му да се умива – Да ли ми верујете?

L

-P

O

ДА ЛИ МИ ВЕРУЈЕТЕ Умивао се један дечак свакога дана без престанка, па су му уши расле, порасле, па му је кожа постала танка. – Да ли ми верујете?

TA

R

– Ово је кћер моја, а жена Ваша – принцеза мила Нађа! – А ја сам, с допуштењем, извините на сметњи, разбојник Кађа! Умири се море, затаји ветар, стаде лађа… Пуни страха, пуни стида, препуни језе – сви гледаху у правцу принцезе. – Храбри Кађа – рече бледа принцеза – ја сам Ваша Нађа… Извините, тата, на овом свету свашта се догађа!

Дневник читања

Прочитај у целини књигу песама Душана Радовића. Твој дневник читања нека садржи: • податке о песнику, • наведене наслове одабраних песама, • укратко наведену тему сваке песме, • објашњене поруке сваке песме, онако како их ти доживљаваш, • преписане стихове који су теби били најзанимљивији. 127


БРАЋА ГРИМ

БАЈКЕ

ХРАБРИ КРОЈАЧ

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Једног дана храбри кројач је купио теглицу џема, и када су му се муве навадиле на џем, он узе прво што му паде под руку и убије случајно чак седам једним ударцем. Тај чин га одушеви, и он од радости поче да узвикује: „Седам једним ударцем!” и, инспирисан, крене по свету тражећи срећу. Убрзо он срете џина, и мислећи да кројач под бројем седам мисли да је средио седам одраслих мушкараца једним ударцем, изазва га на мегдан. Џин узе камен и стисну га тако јако да из њега изађе вода. Кројач то исто учини, само уместо да је узео камен, он га тајно замени за мекани сир из своје торбе. Када је џин бацио камен далеко да се једва видео у даљини, кројач пусти птицу из руке, изгледајући као да је бацио камен који није пао. Онда га је џин замолио да му помогне да понесу дрво. Кројач му мудро рече да узме дебло, а он ће носити гране, што би тако да је кројач држао гране, а џин је подигао и њега и дрво и преместио на друго место. Џин га је повео кући, где су и остали џинови живели. Током ноћи џин је покушао да убије кројача тако што ће га згњечити у току ноћи, али кројач се пре сна преместио из кревета у ћошак, откривајући да је кревет огроман за њега. Чувши о његовим подвизима, краљ замоли кројача да среди два џина која задају краљевству проблем, а заузврат ће му краљ дати руку своје кћери. Кројач пристане и изврши задатак са лакоћом, изазивајући и провоцирајући џинове један на другог, бацајући им камење са дрвета док су спавали. После тога краљ му даде своју кћер за жену и они живеше срећно до краја живота.

128


ДОКТОР СВЕЗНАЛИЋ

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Био једном један сиромашан сељак, по имену Рак, па упрегао два вола, одвезао у град товар дрва, и продао их неком доктору за два талира. Док су му исплаћивали новац, доктор је управо седео за ручком, па сељак виде како овај лепо једе и пије, те га обузе силна жеља да и он постане доктор. Па тако постаја неко време, а онда упита да ли би он могао постати доктор. – О како да не – рече доктор – то је час посла. – А шта треба да чиним? – упита сељак. – Прво купи буквар: то ти је она књига где се напред налази певац. Дуго, претвори своја кола и два вола у новац, па тим новцем купи одела, и све остало што је потребно за докторов занат. Треће, поручи да ти намалају фирму с речима: „Ја сам доктор Свезналић”, па је прикуј изнад кућних врата. Сељак учини све како му овај рече. И, пошто је већ малчице почео да докторише, али не много, једном богатом и угледном племићу украдоше новац. Њему тад рекоше за Свезналића, који живи у том и том селу и који мора знати куд се тај новац денуо. Господар онда нареди да му се упрегну кола, па се одвезе до онога села и упита сељака да ли је он доктор Свезналић. – Јесте, ја сам тај. – Онда пођи са мном да пронађем украдени новац. – Хоћу, свакако, али мора да пође и Грета, моја жена. Господар се сложи с тим, посади их обоје у кола па се заједно повезоше. Кад стигоше у племићки дворац, затекоше постављен сто, те је сељак најпре морао да руча. – Добро, али мора и моја жена Грета – рече он, па заједно с њом седе за сто. А кад наиђе први слуга носећи чинију укусног јела, сељак гурну лактом жену и рече: – Грета, овај је први – мислећи притом да је тај донео прво јело. Али слуга помисли да је он хтео рећи: „Овај је лопов”, па како је одиста и био ухвати га страх и кад изађе рече својим друговима: – Овај доктор све зна, зло ћемо проћи. Рекао је да сам ја први. Други никако не хтеде да уђе, али је ипак морао. Када је ушао носећи своју чинију, сељак гурну лактом жену: – Грета, овај је други. И овај се слуга исто тако уплашио, па брже-боље изиђе. Ни трећи није боље прошао, јер сељак опет рече: – Грета, овај је трећи. Четврти је унео једну поклопљену чинију и господар рече доктору да сад треба да покаже своју вештину и да погоди шта се налази испод поклопца. А унутра су били ракови. Сељак се загледа у чинију, па не знајући како да се извуче из невоље, рече: – Куку и леле, Раче јадни! Чувши то, господар узвикну: – Ето, погодио је! Значи 129


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

да ће погодити и код кога је новац! Слуга се пак страховито уплаши, па стаде намигивати доктору да изиђе за часак и кад овај изиђе, сва четворица му признадоше да су они украли новац. Рекоше да ће га драге воље вратити и да ће му још дати паре приде само ако их не изда, јер би иначе могле главе да им оду. А потом га одведоше онамо где је новац био скривен. Доктор прихвати њихов предлог па се врати унутра седе за сто и каже: – Господару, сад ћу потражити у својој књизи где се налази новац. Пети слуга се, међутим, био завукао у пећ да чује хоће ли доктор још штогод знати. Овај је пак седео с отвореним букваром и листао по њему тражећи певца. Како није могао одмах да га нађе, он рече: – Ама ти си унутра, па ћеш морати и изићи. Тад онај у пећи помисли да се то односи на њега, искочи сав ужаснут и повика: – Овај човек све зна! Доктор Свезналић онда показа господару где се налази новац, али му не рече ко га је украо, па од обе стране доби много новаца и тако постаде славан човек.

Непознате речи

талир – сребрни новац намалати – префарбати, украсити словима или цртежом

Дневник читања

Прочитај у целини књигу бајки браће Грим. Твој дневник читања нека садржи: • податке о писцима, • наведене одабране приче, • наведене ликове из одабраних прича са кратким описом њихових особина, • укратко наведен редослед главних догађаја, • објашњене поруке дела, онако како их ти доживљаваш, • преписане реченице које су теби најзанимљивије. 130


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

ЧИТАЊЕ У НАСТАВЦИМА

Пред тобом су текстови који су дужи, па су зато подељени на целине. После сваке целине су питања. • Направи свој дневник читања, у који ћеш унети важне догађаје из текста који читаш. Тако ћеш лакше да памтиш и повезујеш радњу. • Одговори на питања после сваког дела за читање.


БАШ-ЧЕЛИК Део први

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Бијаше један цар, а имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. „Подајте”, рече, „тако не били проклети.” Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати: задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, и рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрхтати. Наједанпут неко проговори: – Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: – Не отварајте! Средњи рече: – Не отварајте нипошто! Али најмлађи рече: – Ја ћу да отворим врата – па скочи и врата отвори.

132


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: – Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам. Вели најстарији брат: – Ја је не дам. Како ћу је дати, кад не знам шта си и откуда си? Ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе. Средњи вели: – Ја не дам сестре ноћас да се води. Али најмлађи вели: – Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате шта је наш отац казао? – па сестру ухвати за руку и дајући је рече: – Нека ти је сретна и честита! Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха. Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати да л’ има какога год трага куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога ни трага ни гласа. Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: – Отвор’, царевићи, врата! Они се препану и отворе врата и неке силе страховите почну говорити: – Дајте ђевојку, средњу сестру, ми смо дошли да је просимо. Вели најстарији брат: – Ја је не дам. Средњи вели: – Ја не дам сестре наше. Али најмлађи вели: – Ја је дам, зар не знате више што је отац наш рекао? – па узме сестру за руку и дајући је рече: – На, нека вам је сретна и честита! И она сила с ђевојком отиде. Сутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л’ се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила. Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: 133


R

TA

L

– Отвори врата! Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: – Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру. Старији и средњи брат повичу: – Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју. На то рече брат најмлађи: – Ја је дајем, ако је ви не дате; зар сте заборавили шта је отац на самрти нама препоручио, то није давно било? – па ђевојку за руку говорећи: – На, води је, па нека ти је сретна и весела! А она сила оног часа отиде с великим хуком. Кад сутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.

ED

U KA

-P

бијаше – беше, било је имађаше – имао је некада шћери – кћерке земан – време хука – галама, бука препанути се – престрашити се штогођ – штогод, нешто моремо – морамо походити – посетити

O

Непознате речи

РазГоварамо о...

1. Колико је деце имао цар? 2. Шта је цар поручио својој деци на самрти? 3. Којим редом су одвођене (удаване) сестре? 4. Зашто су најстарији и средњи брат били против удавања сестара? 5. Најмлађи брат је био за то да се сестре дају просцима, без размишљања. Шта мислиш, зашто? 134


Део други

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: – Мили боже, да чуда великога! Шта се учини с нашијем сестрама, кад не знадосмо ни трага ни гласа куд одоше и за кога се удадоше! Најпослије један другоме рече: – Да идемо сестре наше потражити. И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине, дођу једном језеру, па ту конак учине и седну вечерати. Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: – Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати. Тако они два млађа брата заспе, а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њега учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг. Уто сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа. Одатле се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине. Дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом пођу да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: – Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу. Они два заспе, а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш да их сва три пождере, али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: – Устајте, браћо, свануло се! А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој 135


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер”, веле, „може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити”, па тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече: – Спавајте вас двојица, ноћас ћу ја стражу чувати – те тако она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал’ ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриш и да их сва три прождере. Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила сасвијем. Онда он, не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу не би л’ штогођ виђети могао, али нигђе ништа. Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе уврх дрвета, погледа на све стране не би л’ штогођ виђети могао. Гледајући тако дуго, опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи. Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика, пуна исјечених људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд тамо. Онда повиче: – Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно. Они га добро дочекају и реку му: – Бог ти помогао, кад си нам друг! Он одговори: – Ваш довијека остајем јер за вас ћу мој живот дати. – Хе – веле – кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи? Одговори царевић: 136


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Хоћу, што гођ ви радите, то ћу и ја радити. – Е вала, добро кад је тако, сједи! Па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. С њима и царевић једе, ама им очи завара па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: – Хајде да идемо у лов, јер сутра треба јести. Отале пођу сви девет и царевић десети. – Хајде – веле му – овђе има један град и у њему цар сједи, отале се ми хранимо већ има томе више година. Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: – Хајде – веле – ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи код себе, да се скинемо низ њу доле у град. Он се попење, па онда рече њима: – Ја не знам што ћу, нијесам овђе увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но ходите који од вас да ми покажете како ћу је претурити. Један се од дивова испење, ухвати за врх од јеле и претури је у град, а врх јој задржи код себе. Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсијече главу, а див падне у град унутра. Онда он рече: – Е, сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим. Они, не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њих све по врату, док све девет посијече, па се скине низ јелу и полако сиђе доле у град. Онда пође по граду унакрст, али никог живог да чује, све пусто! Сам у себи помисли: „Баш су то све дивови искоријенили и понијели!”, па онда, дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори. Он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо, ал’ има шта и виђети: соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, како је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу, па се издигне 137


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

и уједанпут ђевојку у чело међу очи да уједе. Онда он притрчи, па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако, проговори: „Дабогда да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке!”, па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају. Он ватру наложи, а сунце огране и сване се; онда он браћу избуди, те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У том је граду живљаше један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена; зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо-амо по граду, кад наједанпут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе, има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех, а њима свијема главе посјечене. Кад цар то види, јако се, обрадује, а свијет се скупи и бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао. Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи ко је дивове побио, и змију прибо нека дође да га цар обдари великијем даром и да му кћерку за жену даде. То се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају није ли дознао ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари. То се тако по царевој заповијести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му. Послије неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође 138


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

механџија и у разговору с њима стане се фалити шта је он од јунаштва починио, па онда запита њих: – А јесте ли и ви штогођ учинили досад? Онда отпочне најстарији брат говорити: – Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху, а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе! – па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат и он рече: – Ја сам, кад сам чувао стражу на другом конаку, посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе! – Па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: – Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва? Онда најмлађи брат отпочне да казива: – И ја сам нешто мало учинио. Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу. Кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере; онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем: ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе. Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: – У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини, нађем у једној пећини девет дивова – а тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише. Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу. Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: – Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао? – Јесам, честити царе – одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити”, но они њему кажу да су ожењени обојица, и цијелу му истину открију, како су пошли да сестре своје траже. Кад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своја царства. 139


Непознате речи

-P

O

R

бедем – високи заштитни зид око тврђаве овђе – овде дувар – зид механа – гостионица, кафана, крчма механџија – гостионичар

U KA

законачити – заноћити конак – објекат који служи за преноћиште лијегати – лећи препане се – уплаши се

трупина – труп, тело ђегођ – гдегод пождере – поједе врљаше – бацише оранија – велики суд од бакра или другог материјала за справљање јела на ватри

TA

L

Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше. Једном цар пође у лов, а њему каже: – Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш – вели – да отвориш три-четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и многијех другијех драгоцјености, нопосљетку можеш отворити све осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер – вели – ако то учиниш, зло ћеш проћи.

муштулук – награда за радосну вест штогођ – штогод, нешто тијех – тих шћаше – хтеде вењаше – венуо је

РазГоварамо о...

Зашто браћа после неког времена крећу да траже своје сестре? Који брат је чувао стражу прве ноћи? Шта се све десило прве ноћи? Друге ноћи стражу је чувао средњи брат. Шта се дешавало те ноћи? Најмлађи брат је чувао стражу треће ноћи. Њему је запао најтежи задатак. Укратко препричај шта је све најмлађи брат морао да уради у току те ноћи. 6. Зашто браћа ноће поред воде? 7. Сва три брата су имала разлога да се ујутру похвале јунаштвима која су починили током ноћи. Међутим, нико се од њих тројице не хвали. Објасни зашто.

ED

1. 2. 3. 4. 5.

140


8. К  ако је цар сазнао ко је дивовима посекао главе и ко му је спасио кћер? 9. Зашто цар одлучује да богато награди спасиоца? 10. Како је наградио најмлађег брата? 11. Зашто најстарији и средњи брат одлазе у своје дворе и одустају од потраге за сестрама?

TA

L

Део трећи

ED

U KA

-P

O

R

Онда цар оде, а зета остави код куће. Овај, чим цар отиде, отвори једну, па другу собу, и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам многа чуда претурио, а сад да не смем отворити ову собу!” – па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје; на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био да се није могао никако мицати. Пред њим је била једна чесма на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно. Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да дохвати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: – Ходи унутра код мене, заклињем те богом живијем. Овај уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: – Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот. Царевић се промисли: „Шта има боље него да добијем два живота?”, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије. Онда га царев син упита: – Како се ти зовеш, бога ти, по имену? Овај одговори: – Ја се зовем Баш-Челик. Царевић пође ка вратима, а овој га стане молити: – Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот. Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!”, па узме маштраву те му даде, а овај попије. 141


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: – О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот. Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот, те живи. Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је Баш-Челика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену свога избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда: препане се царев син од цара! Уто кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: – Зашто тако учини? Јесам ли ти казао да не отвориш девету собу? Царевић му одговори: – Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да повратим моју жену. Они га цар стане од тога одвраћати: – Немој – вели – да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него остани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога. Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика. Путујући овако задуго, дође у једну варош. Како уђе, гледа тамо-амо док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: – Е, царевићу, одјаш’ коња па ходи у авлију. Кад царевић дође у авлију, и онде га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лица се љубе, а сестра њему говори: – Хајде, брате, са мном на чардак. Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: – Ја сам се – вели – удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао

142


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје кушати; ако ти ништа неће учинити, ја ћу му казати за тебе. Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засветли и заблиста. Како уђе, одмах зове своју жену: – Жено – вели – овдје чоечја кост мирише; који имаде? Казуј одмах! Она му рече: – Нема никога. А он вели: – То не може бити. Онда му жена одговори: – Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође? А змајски цар одговори: – Оног најстаријег и средњег бих заклао па их пекао, а најмлађем не бих ништа. Онда она вели: – Дошао је мој најмлађи брат, а твој шурак. Кад цар чује, он повиче: – Дајте га. Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: – Добро дошао, шураче! – Боље тебе нашао, зете! – Гдје си? – Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: – Та куд идеш бога ти! Прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити: прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући. Но царевић није хтио никако да га слуша, него сутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: – Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом рилом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету, дође у другу велику варош и, идући кроз варош, повиче опет једна ђевојка са чардака: – Еј, ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију. 143


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе, води брата на кулу. Пошто сестра одведе коња у арове, а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: – За кога си се – вели – удала? А она му одговори: – Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него, да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети. Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал’ ето ти цара соколовског! Како долеће. Сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он, како дође, проговори својој жени: – Овђе има чоечја кост. Жена говори: – Нема, чоече! Па по дугом разговору она му вели: – Би ли ти мојој браћи штогођ кад би који дошао? Цар вели: – Ја бих најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не бих ништа. Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. – Добро дошао, шураче! – вели соколовски цар. – Боље тебе нашао, зете! – одговори њему царевић, па одмах сједну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. А цар га стане сјетовати: – Немој – вели – даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили с њиме, крв паде до кољена и ништа му учинити не могосмо, а ти да му један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси колико гођ хоћеш. Али царев син вели: – Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим – а сам у себи мисли зашто не бих, кад имам још три живота! Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му даде говорећи: – На ти – вели – то моје перо, пад кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ. Онда царевић узме перце, па пође тражити Баш-Челика. 144


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Путујући тако задуго по свијету, дође у трећу варош. Како уђе у варош, ал’ ето ти ђевојке па повиче са чардака: – Одјаши коња, па ходи у авлију. Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо, ал’ ево ти његове сестре најмлађе, руке шире па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: – За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек? Она му одговори: – Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала. Кад цар дође увече кући, жена га дочека, а он ни речи, него вели: – Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах! Она му одговори: – Није нико – па почну вечерати. Онда му жена вели: – Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио да откуд дођу? Цар јој рече: – Ја бих најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не бих: њему бих и у помоћ свакад притекао кад бих могао. Онда она цару каже: – Ево онај мој најмлађи брат а твој шурак дошао да ме види. Онда цар заповједи да га преда њ довеНепознате речи ду, дочека га на ноге, па се с њиме пољуби и рече му: – Добро дошао, шуро! синџир – ланац, скуп карика, алки саљева – слива А тај њему одговори: маштрава – посуда, чинија за воду – Боље тебе нашао, зете! – па одмах сједну севап – добро дело, доброчинство вечерати. кушати – пробати За вечером се разговарају о свачему, и авлија – двориште напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика арови – коњушнице, штале да тражи. Кад то зачу цар орлујски, стане га орлујски – орловски одвраћати говорећи му: – Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан. Али царев син то не слуша, него сутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: – На – вели – шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи. Царевић узме перце и пође тражити Баш-Челика. 145


РазГоварамо о...

-P

је муж најстарије сестре

O

R

TA

L

1. Шта је зет урадио пошто је цар отишао у лов? 2. Шта је зет видео када је отворио девету одају? 3. Опиши како замишљаш окованог Баш-Челика. 4. Зашто је царев зет помогао Баш-Челику? 5. Како му је помогао? 6. Шта је Баш-Челик све обећао свом помагачу? 7. Шта је урадио Баш-Челик након што је повратио снагу? 8. Зашто се зет уплашио од цара када се цар вратио из лова? 9. Зашто је цар одвраћао зета да не креће у потрагу за Баш-Челиком и својом женом? 10. Шта му је том приликом цар све обећавао? 11. На путу царевић среће своје сестре и упознаје њихове мужеве. Сазнаје да

да је муж средње сестре

ED

U KA

а да је муж најмлађе сестре 12. Шта царевићу поклања сваки од зетова?

146

, , .


Део четврти

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље, најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена, како га виде, зачуди се па му рече: – Забога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: – Бјежи, жено, да бјежимо! Но она му на то одговори: – Куда ћеш кад ће нас Баш-Челик стићи одмах, па ће – вели – тебе погубити, а мене вратити? Царевић, знајући да има још три вијека да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине. Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна, па брже потрчи и царевића стигне, па повиче: – Е, царевићу, зар ти украде жену! – па му жену отме и каже: – Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути. Пошто то рече, Баш-Челик одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да наново иде за жену. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже. Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне, па повади стријеле и повиче: – Волиш ли – вели – да те устријелим или да те сабљом посијечем? Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: – Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер ти нећу више да поклањам живот, но ћу те на мјесту погубити. Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам мислећи све једнако како би жену своју избавио. Најпослије сам себи каже: „А што бих се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио а један мој?”, па закључи да се сутра жени поврати кад Баш-Челика није било код ње: – Хајде – вели – да идемо бјежати. Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора је, па почну бјежати, а Баш-Челик брзо их стигне, па повиче: – Чекај, ја ти више не праштам! Царевић се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: 147


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека? Ето сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је бог дао да изгубиш. Царевић, видећи да против ове силе не може ништа, пође кући, но једнако мишљаше како би жену своју Баш-Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао. Онда рече сам себи: „Хоћу баш и четврти пут да се вратим да жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу”, па се одмах дигне и врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову и, кад издалека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, и она се зачуди и препане, па му рече: – Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се вратио по мене! Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ ако му буде до невоље, „па зато сам”, вели, „још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо!” И тако и учине, и почну бјежати, али Баш-Челик то одмах дозна, па издалека повиче: – Стани, царевићу, нијеси утекао! А царевић, кад види Баш-Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже, па запали сва три пера, али док је запалио, Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расијече. У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски са орловима, па се с Баш-Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече. Онда три цара стану мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. – Ја могу за по сахата. Други вели: – Ја могу за један четврт сахата. Трећи вели: – Ја могу за девет тренутака. Онда цареви повичу овоме: – А сад ти, змаје, брже похитај! 148


Овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама куд је царевић расјечен био. Кад поспу, ране се саставе, а царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују. – Иди сад кући кад си се смрти избавио.

U KA

РазГоварамо о...

TA

-P

O

R

вајда – корист, добит вели – каже по сахата – пола сата препане се – уплаши се утекао – побегао кресиво – прибор за изазивање ватре прижеже – припали

L

Непознате речи

ED

1. П  утујући од града до града, царевић проналази своју жену. Где је проналази? 2. Царевић три пута бежи са својом женом. Баш-Челик их три пута сустиже, жену враћа, а царевићу опрашта и оставља га у животу. Зашто? 3. После три неуспешна покушаја царевић се присећа шта су му зетови обећали и поклонили. Уз њихову помоћ успева и по четврти пут да отме своју жену. Баш-Челик их сустиже, опет му отима жену а царевића убија. Зетови га оживљавају. Како?

149


Део пети

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Царевић њима вели да ће још једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: – Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од бога. Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: – Е, кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика ђе му је јунаштво, па онда пођи да нам кажеш, ми ћемо ти помоћи да га освојимо. Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: – Бога ти, ђе је то твоје јунаштво? А Баш-Челик јој рече: – Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој. Онда се жена стане молити спрам сабље богу. Баш-Челик, кад то види, удари у смијех па рече: – О, луда жено, није моје јунаштво у сабљи, него у мојој стријели. А она се онда окрене богу молити спрам стријеле, а Баш-Челик јој рече: – О, жено, добро ли те неки учи да ме кушаш ђе је моје јунаштво! Ја бих рекао да је жив твој чоек, па он те учи. А она се поче клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори: „Кушај га опет”, па оде. Кад Баш-Челик дође, жена га стане опет питати ђе му је јунаштво. Онда јој Баш-Челик одговори: – Кад ти моје јунаштво тако поштујеш, јa ћу ти истину да кажем ђе је моје јунаштво – па онда стане казивати: – Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у разне начине. Сутрадан, кад Баш-Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже. Онда царевић отиде управо зетовима, а они га једва дочекају да чују ђе је Баш-Челиково јунаштво, па се одмах дигну и са царевићем отиду. Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове да 150


лове лисицу, а лисица побјегне у једно језеро које је било усред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и одандје је изагнају; онда она полети у облаке па почне бјежати, а змајеви за њом! Она брже онда претвори се опет у лисицу и стане по земљи бјежати, али ту је орлови дочекају и остала војска, па је салете и ухвате. Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади, па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце. Како тица изгори, Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде с њоме кући. Народна бајка

O

утва – врста дивље пловке изагнати – истерати

R

Непознате речи

TA

L



-P

РазГоварамо о...

ED

U KA

1. У  брзо сви схватају да је јунаштво Баш-Челика негде сакривено и да му неће моћи ништа док то не сазнају. Траже од зета да преко жене сазна где се крије његово јунаштво. Зашто Баш-Челик своју тајну одмах не открива? 2. Како жена придобија поверење Баш-Челика? 3. Где је заиста сакривено јунаштво Баш-Челика? 4. Како зетови и царевић успевају на крају да убију Баш-Челика? 5. Како се бајка завршава? 6. На часовима ликовног илуструј бајку. 7. Направите стрип тако што ћете се поделити у пет група и тако што ће свака група, са по неколико цртежа илустровати најважнија места у причи.

1. 2. 3. 4. 5.

Зашто је ова прича бајка? Зашто кажемо да је ова бајка народна? Који су ликови у овој бајци главни, а који су споредни? Који су добри, а који су лоши ликови у овој бајци? Шта мислиш, зашто царевић и после неколико неуспешних покушаја не одустаје већ и даље хоће да ослободи своју жену? 6. Шта је све у овој бајци нестварно? 151


У библиотеци потражи књигу Јасминке Петровић Од читања се расте. Прочитај је целу, и припреми се да о њој разговараш на часовима. У томе ће ти помоћи питања испод текста. Наредни текст је само увод у целу књигу.

Јасминка Петровић

L

ОД ЧИТАЊА СЕ РАСТЕ За Илију, од тетке

TA



O

ПОНЕДЕЉАК

R

ПРВИ ДЕО

ED

U KA

-P

Ја не волим да читам и пишем. Моја мама је очајна због тога. Водила ме је код лекара за очи, па код лекара за уши, онда код лекара за грло, па чак и код лекара за стомак. Мислила је да сам болесна, али су ми сви резултати одлични. Сад је моја мама још очајнија него што је била. − Добро, дете, шта да радим с тобом? − Води ме у зоолошки врт. − Не глупирај се, Тамара. Хоћу озбиљно да поразговарамо. − И ја хоћу озбиљно да разговарамо. − Ја не волим слова и немој више да ме тераш да читам! − Али, дете, како мислиш да упишеш факултет? − Шта је то факултет? − Ево, сад си још безобразна! Онда се мама зацрвени у лицу. Устане. Отвори прозор. Поново седне. Поново устане. Затвори прозор и почне да виче на тату: – То је све због тебе! Пушташ је да ради шта хоће. Она не зна за ред! Нема радне навике. Није ни чудо што не зна да чита! – А ти је сувише притискаш. Дете не може главу да дигне од обавеза: балет, певање, играње, свирање, цртање, тенис... − Да се ти питаш, она би се по цео дан само играла. − Тачно. Кад ће дете да с игра ако не сад?! − Али сва остала деца већ читају и ћирилицу и латиницу, сви осим ње. − Па шта?! Има времена, научиће! 152


O

R

TA

L

− Али кад? Кад?! − Кад је оставиш на миру! − Али како да је оставим на миру? Ајде реци ми како! − Лепо. Иди код фризера. − Шта ће ми фризура кад она не зна да чита?! Док се мама и тата свађају, ја могу да радим шта год желим. Могу да стојим на једној нози, да шишам шишке, цртам рибе по кади, бушим гумицу оловком или да спарујем различите чарапе. Jедном су се толико свађали да сам изашла напоље. Лепо нисам могла више да их слушам. Али пошто је испред зграде био само онај деда с трећег спрата, одмах сам се вратила кући. Нећу ваљда с дедом да се играм Скочи, трчи ха-ха-ха. Ако би ме победио, ја бих се наљутила. Сакрила бих му штап у жбуње, али то не би било лепо. Ипак је он стар човек. Како ће уз степенице без штапа? Лифт је стално у квару.

-P

УТОРАК

ED

U KA

Кад се мама и тата помире, е тад скроз надрљам. Онда ме прво тата учи да пишем: – Ајде Тамара... крени, Тамара... пожури, Тамара... шта чекаш, Тамара?... Је л’ ти чујеш, Тамара?! Е сад га стварно претера, Тамара! Кад се тата умори, онда ме мама учи да читам: – Ајде, Тамара... крени, Тамара... пожури, Тамара... шта чекаш, Тамара?... Је л’ ти чујеш, Тамара?! Е сад га стварно претера, Тамара! Кад се мама умори, опет ме тата учи да пишем: – Ајде, Тамара... крени, Тамара... пожури, Тамара... шта чекаш, Тамара?... Је л’ ти чујеш, Тамара?! Е сад га стварно претера Тамара! Кад се ја уморим, само спустим главу на свеску и заспим. Ујутру се пробудим у својој соби, у свом кревету и у својој пиџами. Шта је било? Ништа. Све троје правимо се као да је све у најбољем реду. Мама разговара преко телефона и спрема доручак. Тата звижди и прави белу кафу, а мене мрзи да устанем. Напољу је тако хладно, а под јорганом је тако топло. – Ајде, Тамара! За почетак промолим палац на светлост дана. – Крени, Тамара! Онда извучем и кажипрст испод јоргана. 153


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Пожури, Тамара! Тада им се придружи и средњи прст. – Шта чекаш, Тамара? Потом полако провири и домали прст. – Је л’ ти чујеш, Тамара? Онда се мој мали прст намршти и свима строго подвикне: – Брзо под јорган! Мој мали прст тако је опасан да га се сви боје. Чак и ја. Од страха се покријем преко главе, зажмурим и почнем да спавам. – Е сад га стварно претера, Тамара! Мој мали прст тако је опасан да га се сви боје. Сви осим маме и тате. Њих баш брига што је он љут. Џабе им ја објашњавам како је мали прст опасан. Они терају своје: – Тамара, не изводи више бесне глисте него устај! Хоћеш да закасниш у школу? – Хоћу. – Срам те било! Ем не знаш да читаш и пишеш, ем треба да добијеш неоправдани изостанак! – А шта је то неоправдани изостанак? – Ево, сад си још и безобразна! Сваки пут кад поставим мами неко питање она ми каже да сам безобразна. Како она замишља да ја нешто научим? Како? Ако сам неписмена, не морам ваљда да будем и глупа. Ако сам глупа, не морам ваљда да будем и мамина маза. – Хоћу да идем пешице у школу. Нећу више да ме возите колима. – Таман посла! – Али сва друга деца иду сама. Чак и Василиса. – Мене друга деца не занимају. – Кад је читање у питању, онда те друга деца врло занимају. – Читање је нешто друго. – А зашто не могу да идем сама у школу? – Још си мала. Треба да газиш у бару, па да ти после тога целог дана буду мокре ноге. – Нећу да згазим у бару. – Ха, причај ти то неком другом! Знам ја тебе! Треба да навучеш нешто на плућа! – А шта је то нешто? – Ево сад си још и безобразна! 154


РазГоварамо о...

TA

L

1. Који се ликови јављају у овом одломку? На кога те подсећају? 2. Који делови текста су те насмејали? 3. Шта је хтела Тамара да уради са штапом деде са трећег спрата? Зашто није? 4. Колико је опасан Тамарин најмањи прст? 5. Зашто Тамара неће да је родитељи возе у школу? 6. Препричај укратко шта се дешавало у понедељак, а шта у уторак.

O

R

Настави са читањем! Следећа питања нека ти послуже као подсетник за припрему разговора на часу.

-P

ДРУГИ ДЕО

U KA

СРЕДА, ЧЕТВРТАК

РазГоварамо о...

ED

1. К  ако је деда објаснио Тамари „смех на свој рачун”? 2. Зашто Тамара жели да остане неписмена? 3. Како Тамара описује Василису и њену маму? 4. Како разумеш тврдњу Тамарине маме да је „важније оно што је у глави него што је на глави”? 5. Ко је опосум Хајди? Како је Тамара сазнала за њега? 6. Зашто Тамара мисли да би јој деда био најбољи друг да је у њеном разреду? 7. Зашто је Тамара пожелела да научи нека слова? Како је то учинила? 155


ТРЕЋИ ДЕО ПЕТАК, СУБОТА РазГоварамо о...

R

TA

L

1. Да ли се Тамара хвалила? 2. Зашто се опосум Хајди много допао Тамариним родитељима? 3. Да ли ће Тамара прочитати књигу Хајди? Шта би јој ти саветовао/саветовала? 4. Како би ти објаснио/објаснила Тамари о чему се ради у књизи Хајди? 5. Шта се десило у суботу?

O

ЧЕТВРТИ ДЕО

-P

НЕДЕЉА, ОПЕТ ПОНЕДЕЉАК

ED

U KA

РазГоварамо о...

1. Зашто је Тамара срећна? 2. Шта се дешава у њеној кући? 3. Шта је сањала? 4. Шта Тамара жели да буде кад порасте а шта не? 5. Како разумеш Тамарине речи: „Није крај кад се уплашимо и станемо. Крај је кад прођемо кроз то страшно и наставимо даље”? 6. Шта се десило на Милановом рођендану? 7. Шта би ти урадио/урадила на Тамарином месту? 8. Зашто је деда плакао? 9. Зашто мама не дозвољава Тамари да има профил на Фејсу? 10. Како разумеш то да Василиса има профил на Фејсу, а Тамара не? 11. Како је то Тамара порасла од читања? Објасни. 12. Како си ти научио/научила да читаш? 13. Нацртај стрип Од читања се расте. Нека сваки дан буде један цртеж/слика. 14. Препричај укратко причу и измени њен крај. 156


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Биографије писаца и песника


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

1. Антић, Мирослав (1932–1986). Рођен је у Мокрину. Радио је као новинар. Поред књига за одрасле, објавио је и књиге за децу: Гарави сокак, Плави чуперак, Оловка пише срцем, Птице из шуме, Тако замишљам небо. 2. Вајлд, Оскар (1856–1900). Енглески драмски писац, песник и приповедач, познат у светским оквирима. За децу је написао бајке Срећни принц, Себични џин и друге. 3. Васиљев, Душан (1900–1923). Рођен је у Великој Кикинди. Завршио је учитељску школу и радио је као учитељ. Дела: Изабране песме, Песме. 4. Витез, Григор (1911–1966). Рођен је у Косовцу. Био је преводилац и књижевник. Завршио је учитељску школу. За децу је написао књиге: Препелица, Сто вукова, Веселе замке, Где приче расту, Кад би дрвеће ходало итд. 5. Грим, Јакоб и Вилхелм (живели у 18. и 19. веку). Били су познати немачки књижевници и бајкописци и пријатељи Вука Караџића. Млађи брат Јакоб сакупљао је народне умотворине. Преводио је на немачки језик српске народне песме. 6. Грозданов Давидовић, Стојанка (1940). Рођена је у Зрењанину. Објавила књиге за децу: Плови лађа од папира, Ко се први родио, Књига о мају, Некуда ниоткуда, Насмешене приче итд. 7. Данојлић, Милован (1937). Рођен је у Иванковцима код Лазаревца. Написао је књиге за децу: Како спавају трамваји, Песме за врло паметну децу, Како живи пољски миш, Родна година итд. 8. Езоп (6. век п.н.е.). Рођен је у Малој Азији. Познати је грчки баснописац који је значајно утицао на све касније баснописце. Сачувано је његово дело Зборник басни. 9. Јоргачевић, Јованка (1928). Рођена је у Брежју код Ваљева. Поред великог броја прича за децу, писала је и радио-драме. 10. Костић, Душан (1917–1997). Рођен је у Пећи. Његове најпознатије књиге за децу су: Модро благо, Глува пећина, Гора Коштанова итд. 11. Лазић, Лаза (1929). Рођен у Сомбору. Био је уредник водећих књижевних часописа. Најпознатије песме за децу су му: На дрвету чавка, Тиха земља, Песме о поврћу и друге. 12. Лафонтен, де Жан (1621–1695). Француски песник и баснописац. Написао је за децу: Најлепше басне, Лафонтенове басне, Цврчак и мрав итд. 13. Линдгрен, Астрид (1907–2002). Шведска књижевница, позната по својим књигама за децу, међу којима су: Пипи Дуга Чарапа, Карлсон с крова, Браћа Лавље Срце и Емил из Ленеберја. 14. Лорка, Федерико Гарсија (1898–1936). Шпански је песник, драматург и позоришни редитељ.

158


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

15. Лукић, Драган (1928–2006). Рођен је у Београду. Писао је песме, приче и романе. Најпознатија дела: Из једног џепа, Овде станују песме, Мој тролејбус и друге. 16. Макјуан, Ијан (1948). Енглески романописац и приповедач. Романи: Бетонски врт, Утеха странаца, Дете у времену, Невин човек, Црни пси. 17. Максимовић, Десанка (1898–1993). Рођена је у Рабровици код Ваљева. Позната дела: Паукова љуљашка, Ако је веровати мојој баки, Орашчићи-палчићи и друге. 18. Петровић, Јасминка (1960). Пише за децу и младе. Најпознатије књиге су јој: Школа, Бонтон, Од читања се расте, Лето када сам научила да летим и друге. 19. Поповић, Александар (1929–1996). Рођен је у Убу. Написао је многе драме за децу: Црвенкапа, Снежана и седам патуљака, Пардон, Парадни трчуљак, Месингани коњ и друге. 20. Радичевић, Бранко В. (1925–2001). Рођен је у Чачку. Писао песме, приповетке и романе. Најпознатије књиге за децу: Песме о мајци, Учени мачак, Чудотворно око, Дух ливада. 21. Радовић, Душан (1922–1984). Рођен је у Нишу. Писао је песме, приче. За децу је написао и објавио књиге: Поштована децо, Смешне речи, Причам ти причу и друге. 22. Ршумовић, Љубивоје (1939). Рођен је у Љубишу на Златибору. Признат и популаран писац за децу. Познатије збирке песама су му: Ма шта ми рече, Још нам само але фале, Домовина се брани лепотом, Хајде да растемо и друге. 23. Станојевић, Биљана (1966). Рођена је у Нишу. Најпознатије књиге за децу: Да будем велика, Сад сам мало већа и Велика, које чине трилогију, бајка Фер-плеј у Вилинграду и сценарио за дечју представу Цар Константин... мали. 24. Стевановић, Бранко (1966). Писац је за децу и одрасле. Најпознатија дела: Авантуре Краљевића Марка, Врло друштвена игра, Урнебесна хемија, Урнебесна физика и друге. 25. Ћопић, Бранко (1915–1984). Рођен је у Хашанима, у Босни. Писао је песме, приповетке, романе за децу: Приче за дјецу, Јежева кућица, Доживљаји мачка Тоше, Орлови рано лете итд. 26. Цветковић, Милован Б. (1938–2006). Рођен је у Грејачу код Ниша. Завршио је учитељску школу, педагошку академију и филозофски факултет. Писао је песме за децу и одрасле. Бавио се и сликарством. 27. Црнчевић, Бранислав (1933–2011). Рођен је у Руми. Писао је хумористичке текстове за одрасле. Позната дела за децу су му: Босоноги и небо, Капетан и лула и друга. 28. Шпири, Јохана (1827–1901). Била је швајцарска књижевница, ауторка романа за децу Хајди.

159


-P

O

R

TA

Песме: Септембар – Душан Костић Љутито мече – Бранислав Црнчевић Шта је отац – Драган Лукић Какве је боје поток – Григор Витез Писмо баки – Биљана Станојевић Свакога дана – Драган Лукић Домовина се брани лепотом – Љубивоје Ршумовић Зима – Душан Васиљев Свети Никола – Милован Б.Цветковић Љубавна песма – Милован Данојлић Луцкаста песма – Ф. Г. Лорка Шта је највеће – Мирослав Антић Занимање Марка Краљевића – Бранко Стевановић Вожња – Десанка Максимовић Аждаја своме чеду тепа – Љубивоје Ршумовић Лирске песме:

L

Да се подсетимо...

U KA

• Песме о љубави: Шта је отац, Писмо баки, Свакога дана, Љубавна песма, Луцкаста песма, Шта је највеће, Аждаја своме чеду тепа • Родољубиве песме: Домовина се брани лепотом

ED

• Описне песме: Септембар, Какве је боје поток, Зима, Вожња • Епске песме:

• П есме о Марку Краљевићу: Орање Марка Краљевића Марко Краљевић и бег Костадин

160


Химне:

Химна Светом Сави – Аутор непознат

-P

O

R

• Ауторске: Прича о дечаку и месецу – Бранко В. Радичевић Изокренута прича – Бранко Ћопић Себични џин – Оскар Вајлд Златно јагње – Светлана Велмар Јанковић Прича о доброј роди – Стојанка Грозданов Давидовић Бајке:

TA

• Народне: Свијету се не може угодити – Народна приповетка Ветар и сунце – Народна приповетка Свети Сава и сељак без среће – Народна приповетка

L

Приче – приповетке:

U KA

• Народне бајке: Баш-Челик – Народна бајка Чардак ни на небу ни на земљи – Народна бајка

ED

• Ауторске бајке: Храбри кројач – Браћа Грим Трнова Ружица – Браћа Грим Доктор Свезналић – Браћа Грим Басне:

• Народне басне: Вук и Јагње – Народна басна • Ауторске басне: Цврчак и мрав – Лафонтен Корњача и зец - Езоп 161


Да се подсетимо... Романи за децу:

TA

L

Реч-две о Питеру – Ијан Макјуен Од читања се расте – Јасминка Петровић Хајди – Јохана Шпири Доживљаји Мачка Тоше – Бранко Ћопић Пипи Дуга Чарапа – Астрид Линдгрен

O

А зашто он вежба – Душан Радовић Лед се топи – Александар Поповић Никад два добра – Јованка Јоргачевић Суђење – Лаза Лазић

ED

U KA

-P

R

Драмски текстови:

162


Индекс појмова Л лирска песма – 8, 38, 46, 56, 58, 74, 88 лектира – 122

Б бајка – 128, 129 басна – 20, 65 басна у стиху - 20 биографија – 158

Н народна бајка – 60, 132 народна прича – 39 народна шаљива прича – 12

TA

R

О описна песма – 46

-P

П песма – 16, 18, 26, 44, 67, 126, 127 питалице – 21, 70, 82 пословица – 21, 37, 45, 73 писмо – 27 прича, приповетка – 76, 95, 100

U KA

Д дијалог – 28, 30, 51, 78, 110 дневник читања – 125, 127, 130 драмска радња – 30, 78, 110 драмски сукоб – 30, 38, 72, 110 драмски текст – 28, 30, 51, 78, 110

O

Г глава – 130

И изрека – 68

Љ љубавна песма – 56

L

А ауторска бајка – 90 ауторска басна – 65 ауторска песма – 8, 10, 16, 18, 26, 38, 44, 46, 48, 56, 58, 67, 74, 88, 94, 126 ауторска прича – 22, 34, 95

ED

Л лирска песма – 18, 46, 88

Р родољубива песма – 44 роман за децу – 104, 152 Х химна – 42 хумор – 74, 76, 94

Е епска народна песма – 69, 71 епски јунак – 69, 71

Ч читање у наставцима – 131

З загонетка – 47

Ш шаљива песма - 94

И информативни текстови – 113, 114, 115, 116, 117, 118, 119

163


U KA

ED

L

TA

R

O

-P

Profile for ivana.milosevic

Водено огледало, Читанка за трећи разред основне школе  

Читанка за трећи разред основне школе Аутори: Милован Б. Цветковић, Мр Соња Цветковић, Татјана Живановић, Миодраг Плавшић, Др Борислав Првул...

Водено огледало, Читанка за трећи разред основне школе  

Читанка за трећи разред основне школе Аутори: Милован Б. Цветковић, Мр Соња Цветковић, Татјана Живановић, Миодраг Плавшић, Др Борислав Првул...

Advertisement