Page 1

7

TA

ISTORIjA

L

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

ED

U KA

-P

O

R

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


Одговорна уредница Предметна уредница Рецензенти

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ

L

Главни уредник

ИСТОРИЈА

Др Моња ЈОВИЋ Др Биљана СТОЈИЋ, научни сарадник, Историјски институт, Београд

TA

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

R

Татјана СТЕВАНОВИЋ, наставница историје, ОШ „Владимир Рибникар”, Београд

Дизајн

Марио ЛАМПИЋ

Младен АНЂЕЛКОВИЋ

U KA

Илустрације

Др Милена ПАНИЋ

-P

Израда карата

Лекторка Издавач

ED

За издавача

O

Душица БИШЕВАЦ, професорка историје XIII београдској гимназији, Београд

Јована ВЛАИСАВЉЕВИЋ ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Штампа _____________ Издање _____________ Тираж _____________


TA

I ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

L

SADR@Aj

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7

R

1. Основне одлике новог века (од почетка индустријске револуције до завршетка Првог светског рата) . . . . . . . . . .8

2. Историјски извори за изучавање историје новог века . . 14

O

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

-P

II ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА до средине 19. века . . . 19

U KA

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 1. Индустријска револуција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 2. Америчка револуција (1775–1783) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 3. Француска револуција (1789–1799). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 4. Наполеоново доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 5. Култура и свакодневни живот до средине 19. века . . . . . .48

ED

6. Источно питање и балкански народи . . . . . . . . . . . . . . . . .52 7. Српски народ под османском и хабзбуршком влашћу . . . .56 8. Српска револуција (1804–1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 9. Први српски устанак (1804–1813) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

10. Други српски устанак (1815) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 11. Настанак и развој Кнежевине Србије . . . . . . . . . . . . . . . . 78 12. Владавина уставобранитеља (1842–1858) . . . . . . . . . . . . . .86 13. Црна Гора у доба владичанства. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

3


III ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 1. Револуције 1848–1849. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 2. Настанак модерне Италије и Немачке . . . . . . . . . . . . . . . .100 3. Успон САД и грађански рат (1861–1865). . . . . . . . . . . . . .106

TA

L

4. Промене у привреди, култури и друштву у другој половини 19. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 5. Србија за време владавине Михаила Обреновића. . . . . 120 6. Србија за време владавине Милана Обреновића. . . . . . 124 7. Србија за време владавине Александра Обреновића . . .132

R

8. Црна Гора на путу ка независности . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 9. Положај Срба под османском и хабзбуршком влашћу . .140

O

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

-P

IV ЕВРОПА, СВЕТ, СРПСКА ДРЖАВА И НАРОД НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

U KA

У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1. Међународни односи и кризе у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . .150 2. Наука, култура, и свакодневни живот на почетку 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

ED

3. Краљевина Србија до почетка Првог светског рата . . . .162 4. Друштвени и културни развитак у Србији почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 5. Црна Гора до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . 174 6. Срби у Османском царству и Аустроугарској до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 7. Балкански ратови (1912–1913). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180 8. Први светски рат (1914–1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187 9. Србија и Црна Гора у Првом светском рату. . . . . . . . . . .201

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219 СПИСАК ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221

4


VODIÅ KROZ UXBENIK Kqu~ne re~i

L

TA

садржаје.

Iz istorijskih izvora

Делови историјских извора на основу којих долазимо до сазнања о про­шлости.

Istaknute li~nosti

-P

O

непознати појмови – издвојене и објашњене не­познате речи у делу текста где се први пут помињу

• Питања која се односе на већ обра­ђене и научене

R

– На почетку сваке лекције скрећу пажњу на најважније појмове, појаве и личности.

Podseti se>

U KA

Издвојени делови текста о најважни­ јим историјским личностима те епохе.

Saznaj vi{e...

ED

Додатни подаци, линкови, садржаји и задаци намењени надаренијим учени­

цима.

Proveri nau~eno 1. Питања и задаци на крају сваке лекције за проверу знања.

Zanimqivost Издвојени делови тек­ста, садрже разне интере­сантне по­датке везане за лекцију.

Anegdota Духовити детаљи из живота познатих личности.

SADA ZNA[... • На крају сваког поглавља (те­ ме), кратка систематизација градива.

5


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


U KA

-P

O

R

TA

L

I OSNOVI PROU^AVAWA PRO[LOSTI

U narednom poglavqu sazna]e[>

ED

• koji istorijski period }e{ izu~avati ove {kolske godine< • za{to se pronalazak parne ma{ine smatra revolucionarnim otkri}em<

• koje su jo{ revolucije obele`ile ovo razdobqe i kako su one promenile svet<

• koja nau~na i tehni~ka otkri}a su unapredila dru{tveni razvoj< • kako je, i pored sveop{teg napretka, svet bio uvu~en u najve}i ratni sukob do tada<

• na osnovu ~ega su istori~ari do{li do svih ovih podataka.


1. OSNOVNE ODLIKE NOVOg VEKA

Kqu~ne re~i

Podseti se>

• Наброј основне историјске периоде.

TA

индустријска револуција грађанске револуције национални покрети колонијална освајања и империјализам – Први светски рат – друштво

• Који догађај је узет да означи почетак новог века?

R

– – – –

L

(OD PO^ETKA INDUSTRIjSKE REVOLUCIjE DO ZAVR[ETKA PRVOg SVETSKOg RATA)

3500. г. пре н.е.

ED

U KA

-P

O

У овој школској години изучаваћеш историју новог века од почетка индустријског доба до завршетка Првог светског рата. Овај период обухвата време од друге половине 18. века до 1918. године.

3000. г. пре н.е.

8

Први светски рат

1492. г. 15. век

Oткриће Америке

476. г.

пад Западног римског царства

2000. г. пре н.е.

СТАРИ ВЕК ИСТОРИЈА

1914–1918. г.

Ватова парна половина машина 18.века

1000. г. пре н.е.

1. г.

V век

1000. г.

2000. г.

СРЕДЊИ ВЕК НОВИ ВЕК

САВРЕМЕНО ДОБА


L

Нови век је период који је започео бројним значајним открићима у области науке и технике и упознавањем људи са својом планетом. Овај период обележиле су владавине појединих владара који су имали огромну моћ и утицај. Долази до развоја и јачања градова и грађанства и до великих промена у начину производње. Такође, на пољу културе и уметности, као и на подручју вере и цркве десиле су се веома значајне промене.

TA

Podseti se>

O

Најважније техничко откриће (пол. 15. века) и његов проналазач:

ED

U KA

-P

Значајни морепловци:

R

• Слике које следе треба да те асоцирају на познате личности, изуме, културне покрете који су обележили почетак новог века. Испод слика упиши о коме/чему је реч. Усмено објасни због чега су ове личности, проналасци и појаве значајни.

Најпознатији научници (астрономи):

9


Начин производње:

TA

L

Име владара и тип владавине:

U KA

-P

O

R

Верски покрет и име реформатора:

ED

Име дела, аутора и уметничког правца:

10


INDUSTRIjSKA REVOLUCIjA

O

gRA\ANSKE REVOLUCIjE I NACIONALNI POKRETI

R

TA

L

Почетак индустријске револуције означио је проналазак и усавршавање парне машине (Џејмс Ват). Она је омогућила пре лазак са ручне на машинску производњу и настанак пр­ вих фабрика. Машине су у наредним деценијама своју примену нашле и у рударству, саобраћају и пољопривреди. Индустријска револуција дра­ стично је променила начин живота, допринела масовном досељавању људи из села у градове, општем порасту броја становништва (у Европи и Северној Америци) и бољим условима живота. Фабрика из 19. века Индустријско доба утицало је на јачање грађан­ ства и појаву новог друштвеног слоја – радничку класу. Зато инду­ стријска револуција представља велику прекретницу у историји.

ED

U KA

-P

Упоредо са индустријском револуцијом одвијале су се и грађан ске револуције. Њихови циљеви били су усмерени на рушење апсолути­ зма и феудалног поретка и борба за слободу и једнакост грађана, поштовање закона, слободу говора. Током последњих деценија 18. и у првој половини 19. века догодиле су се бројне револуције, али светски значај имале су Америчка (1775–1783) и Француска револуција (1789–1799). нација – заједница људи који Деветнаести век се често назива и веком нација. Током овог раздоб­ говоре истим језиком, имају ља многи народи Европе водили су борбу за ослобођење од туђинске заједничку прошлост, културу, власти и стварање националних држава. Тако су у другој половини обичаје и живе на одређеном простору 19. века настале Краљевина Италија (1861) и Немачко царство (1871). Током овог периода балкански народи водили су тешку и дуготрајну борбу против Османског царства. Прва се за своју независност изборила Грчка (1830). Борба српског народа за ослобођење од Турака почела је Првим српским устанком (1804–1813) под вођством Карађорђа. Она се наставила у Другом српском устанку (1815) за време Милоша Обреновића и његових наслед­ ника. Коначно, на Берлинском конгресу 1878. го­ дине призната је независност Кнежевине Србије. Исте године независност су добиле Црна Гора Грчки рат за независност и Румунија, а 1908. године и Бугарска.

11


Kolonijalna osvajawa i ratovi

L

империјализам – тежња за осва­јањем других народа и иско­ ришћавање њихових природних богатстава и радне снаге

Колонијална освајања и супарништво међу најмоћнијим држа­ вама једно су од главних обележја друге половине 19. и почетка 20. века. Велике силе групишу се у два војно-политичка савеза: Тројни савез (Немачка, Аустроугарска и Италија) и Антанта (Велика Брита­ нија, Француска и Русија). Њихови супротстављени интереси и империјалистичке тежње условиће избијање Првог светског рата 1914. године.

-P

O

R

TA

На промене граница у Европи и наста­ јање нових држава утицали су бројни ра­то­ ви. Најзначајнији су били Наполеонови ра­ тови (1799–1815), Кримски рат (1853–1856), Грађан­ски рат у САД (1861–1865), Српско-турски ратови (1876–1878) и Ру­ско-турски рат (1877–1878), Балкански ратови (1912– –1913). Крај ове епохе обеле­жио је највећи ратни сукоб у дотадашњој историји чо­в е­ чанства – Први светски рат (1914–1918).

U KA

Први светски рат, британски војници на фронту

• Појам људска и

ED

грађанска права базиран је на идеји да сви људи имају универзал­ на природна права. Размисли и поразговарај са наставником на која права се то односи. 12

Dru[tveni razvoj

Индустријска и грађанске револуције донеле су огромне дру­ штвене промене у државама Европе и Северне Америке. Током 19. и почетком 20. века грађанство је водило борбу за основна људска и грађанска права, прво гласа и слободу политичког деловања. Ра­ дничка класа се упорно борила за осмочасовно радно време, боље услове рада, право на здравствену заштиту и образовање. Јавља­ ју се и покрети који се боре за бољи положаја жена и њихово би­ рачко право. У другој половини 19. и почетком 20. века свет је кренуо пу­тем општег напретка. То се огледало у проналасцима нових машина, но­ вих извора енергије и сировина. Огромном брзином напредују же­ лезнички и поморски саобраћај, а од 20. века започиње развој ва­ здухопловства. Бројни научни и технички проналасци променили су живот љу­ди: откриће громобрана, рендгенских зрака, наизменичне струје, вакцине против беснила, динамита, сијалице, телефона, филма и


L

R

Proveri nau~eno

TA

многих других. Немерљив допринос науци дали су и Чарлс Дарвин, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Михајло Пу­ пин. У већини земаља Европе уведено је обавезно основно образо­ вање. Главни центри науке, културе и високог образовања били су универзитети. Побољшање услова живота и продужавање животног века огле­ дало се у начину становања, исхрани, хигијени, здрављу. Велики градови нису били само индустријски центри већ и средишта кул­ туре, науке и образовања. Живот на селу и даље је био веома тежак, а напредак спор. Сеоско становништво је већином било сиромашно и необразовано. То је проузроковало селидбу у градове. Тако је по­ четком 20. века у свету било 16 милионских градова, од тога 12 у Европи и један у САД (Њујорк).

1800. г.

1900. г.

-P

1700. г.

2000. г.

U KA

1600. г.

O

1. Обележи на временској линији део нововековног раздобља који ћеш изучавати у овој школској години.

2. У чему је значај Индустријске револуције? 3. Зашто се 19. век назива и веком нација? 4. Заокружи тачан одговор.

ED

Друштвени слој који је током новог века доживео највећи напредак јесте: а) племство

б) грађанство в) свештенство г) сељаштво

5. Објасни како су неки технички проналасци променили свакодневни живот људи. 13


2. ISTORIjSKI IZVORI ZA IZU^AVAWE ISTORIjE NOVOg VEKA Kqu~ne re~i

L

Podseti se> • Шта су историјски извори и како их делимо?

TA

– материјални извори – писани извори – аудио-визуелни извори

R

Један од најзахтевнијих задатака у истраживању прошлости јесте проналажење и избор историјских извора, процена њихове веродо­ стојности и важности и њихово критичко тумачење.

O

mATERIjALNI IZVORI

ED

U KA

-P

За проучавање периода од индустријске револуције до заврше­ тка Првог светског рата велики значај имају материјални извори. Већину можемо видети на локалитетима на којима су настали као што су разне грађевине (утврђења, палате, зграде, цркве) и споме­ ници. Симболом индустријског доба сматра се Ајфелова кула у Па­ ризу (1889).

Zanimqivost Ајфелова кула у Паризу подигнута је за отварање светске изложбе 1889. годи­ не. Направљена је од челика, висине 300 метара и до 1930. године била је највиша грађевина на планети. Одмах по изград­ њи наишла је на бројне критике. Умет­ нички свет Париза је сматрао да кула наружује град и називао је „трула ули­ чна светиљка”, а многи грађани су захте­ вали да се та „гомила гвожђа” поруши. Данас је то једно од ремек­дела светске архитектуре. Ајфелова кула у Паризу, 1889.

14


Остали материјални извори – оружје, уметничка дела, новац, одећа, накит, предмети из свакодневног живота чувају се у музејима широм света. Најпознатији музеји са богатим збиркама из овог пе­ риода су Лувр и музеј Орсеј у Паризу, Британски музеј и Музеј науке у Лондону, Метрополитен у Њујорку. У нашој земљи то су Народни музеј, Етнографски и Војни музеј, Конак кнегиње Љубице и други.

устав – највиши правни документ у једној држави

TA

Писани извори су најзначајнији за утврђивање и разумевање историјских догађаја. За период који се изучава у овом разреду нај­ важнија су документа – устави, декларације, закони, мировни споразуми, разни државни и војни списи који се углавном чувају у архивима. Најзначајнија документа су: Декларација о независности САД (1776) којом је тринаест северноамеричких колонија прогласило независност, француска Декларација о правима човека и грађанина (1789) која садржи одредбе о основним људским и грађанским пра­ вима, Устав САД (1787), први грађански устав у свету који са изве­ сним изменама важи и данас, француски Устав из 1791. којим је ограничена краљевска власт, и Грађански законик (1804), познатији као Наполеонов кодекс, који уређује основна грађанска права. Ва­ жан документ за већину европских земаља биле су одлуке Бечког кон­греса (1815) којима се успоставило територијално и правно стање које је постојало пре Наполеонових ратова. За националну историју највећи значај имају: Први и Други ха­ тишериф (1830. и 1833) којима је Кнежевина Србија добила ауто­ номију у оквиру Османског царства и територијално проширење, Сретењски устав (1835), први устав кнежевине Србије и је­ дан од најстаријих демократских устава у Европи, Гра­ђански за­коник (1844) којим су утврђена основна права гра­ђана по угледу на развијене европске државе и Начертаније (1844), први политички програм о будућности Кнежевине Срби­је. У другој половини 19. века најзначајнији је спора­зум пот­пи­ сан на Берлинском конгресу (1878) којим је Ср­бији по­твр­ ђена независност и територијално проширење. Током Првог светског рата издата је Нишка декларација (1914) којом су прокламовани ратни циљеви Србије, затим Крфска деклара­ ција (1917) којом су потврђени ови циљеви и донета одлука о стварању нове државе, а значајна је и Прокламација о ства­ рању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918).

L

Pisani izvori

хатишериф – султанов лични указ, највиши државни декрет у Османском царству

ED

U KA

-P

O

R

декларација – објава, проглас

Српски грађански законик, 1844.

15


Карикатура је настала још у 17. веку, али за­ хваљу­јући техни­кама штампе процват доживљава у 19. веку. Она кроз цртеж на специфичан начин комен­тарише друштвене појаве, догађаје или ли­ чности. Најзаступ­љенија је била у новинама и ча­ сописима, а слично је и данас. Карикатура често говори више од речи.

R

TA

Кина, посластица великих сила (крај 19. века)

L

Zanimqivost

Поред докумената, важан ослонац за про­ уча­вање ове епохе су историјска дела, био­ графије, мемоари, писма, путописи, новине и часописи. За историју српског народа у 19. и почетком 20. века значајна су дела Вука Ка­ раџића (историјски списи, Живот и обичаји народа српског), проте Матеје Ненадовића (Ме­ моари), Стојана Новаковића (Васкрс државе српске, Балканска питања и друга дела), Сло­ бодана Јовановића (дела о владавини уставо­ бранитеља и Обреновића). Сликовни извори – илустрације, фото­ графије, ка­рикату­р е и мапе драгоцено су сведочанство о про­шлости дру­ге половине 19. и почетка 20. века.

O

Audio-vizuelni izvori

ED

U KA

-P

У аудио-визуелне изворе убрајају се звучни и видео-записи из прошлости. Они представљају важан историјски извор за крај 19. и 20. век. Филмске камере забележиле су неке од најзначајнијих дога­ ђаја – први лет браће Рајт (1903), крунисање краља Петра I Карађор­ ђевића (1904), испловљавање чувеног брода Титаник (1912), многе битке и догађаје из Балканских ратова и Првог светског рата. Закључујемо да су историјски извори за период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата веома бројни и разно­ врсни. Они сведоче о свим областима људског живота, пружају ин­ формације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

Proveri nau~eno

1. Повежи појмове са њиховим значењем стављањем одговарајућег слова на празну линију.

16

а) устав

____ највиши закон у Турској који издаје султан

б) декларација

____ законик

в) хатишериф

____ објава, проглас

г) кодекс

____ највиши правни документ у једној држави


2. Заокружи слово испред тачног одговора. а) одлуке Бечког конгреса

б) Нишка декларација

в) одлуке Берлинског конгреса

г) Наполеонов кодекс

3. У овом задатку дат је пример фотографије као сликовног извора.

TA

Ова фотографија снимљена је почетком 20. века у Њујорку и приказује једну радничку породицу. Шта све на њој можеш да уочиш?

L

Који документ из 19. века је био најважнији за Кнежевину Србију?

O

R

а) Како изгледа стан у коме они живе? б) Наведи неколико детаља са слике који указују на лоше услове живота. Размисли зашто су ове посуде на поду.

-P

SADA ZNA[... • Ове школске године изучаваћеш историју новог века од индустријске

ED

U KA

револуције (половина 18. века) до краја Првог светског рата (1918). Крај 18. и 19. век обележиле су грађанске револуције (најзначајније су Америчка и Француска) које су укинуле апсолутизам и феудализам, а донеле слободу и једнакост грађана пред законом. Национални покрети европских народа (Италијани, Немци, Срби) довели су до стварања њихових независних држава. Бројни ратови – Наполеонови, Кримски рат, Грађански рат у САД, Бал­ кански ратови, Први светски рат обележили су овај историјски период. У другој половини 19. и почетком 20. века свет је закорачио путем оп­ штег напретка. То се огледало у развоју индустрије и саобраћаја, бројним научним и техничким проналасцима, напретку образовању и градова. Поред грађанства, важну улогу у борби за побољшање свог друштвеног положаја и услова живота и рада имала је радничка класа. Период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата обилује разноврсним историјским изворима (материјални, писани, сли­ ковни и аудио-визуелни). Они сведоче о свим областима људског живота, пружају информације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

• • •

17


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


U KA

-P

O

R

TA

L

II EVROPA, SVET, SRPSKA DR@AVA I NAROD NA PO^ETKU INDUSTRIJSKOG DOBA (do sredine 19. veka)

U narednom poglavqu sazna]e[>

kada je nastala parna ma{ina< kako je nastala ameri~ka nacija<

ED

• • • • • • • • •

{ta zna~i revolucionarni pokli~ “Liberté, égalité, fraternité”< kako je “mali kaplar” sa Korzike zavladao Evropom< zbog ~ega se 19. vek smatra vekom nacija< kako je `iveo srpski narod pod tu|inskom vla{}u< na koji na~in su se Kara|or|evi hrabri ustanici borili s Turcima< kako je Srbija od osmanske provincije postala autonomna kne`evina< kako je `iveo crnogorski narod do polovine 19. veka.


1. INDUSTRIjSKA REVOLUCIjA Kqu~ne re~i

1900. г.

L

1800. г.

R

Револуција у најширем смислу представља велике, корените промене постојећег стања. Индустријска револуција била је велика прекретница у истори­ ји. Она је означила прелазак са ручне на машинску производњу. Индустријска револуција обележила је европски развој у другој по­ ловини 18. и првој половини 19. века. Свет у коме данас живимо много тога дугује настанку и развоју индустрије. Овај процес почео је у Енглеској у другој половини 18, да би се почетком 19. века проширио на Европу и Северну Америку. Напредак индустрије утицао је на развој саобраћаја, рударства, пољопривреде, али и на напредак градова и промене у начину живота.

U KA

-P

којој машине и друга постројења прерађују сировине у готове производе

1700. г.

O

индустрија – грана привреде у

1600. г.

TA

– револуција – индустријска револуција – Џејмс Ват – парна машина – Џорџ Стивенсон – фабричка производња – раднички штрајкови

Током 18. века број становника у земљама западне Европе нагло се повећао, нарочито у Енглеској, Француској и Низоземској. Пораст становништва захтевао је и повећање производње свих врста роба. Показало се да се у мануфактурама производило споро и да коли­ чине робе нису могле да задовоље потребе становништва. Људи су тако почели да трагају за новим техничким решењима и новим изворима енергије који ће заменити људски рад. Проблем је решио шкотски инжењер Џејмс Podseti se> Ват који је 1769. године патентирао прву парну машину чија је употреба била могућа у различитим областима. Како је функционисала Његов генијални проналазак омогућио је прелазак са ру­ мануфактурна производња? чне на машинску производњу. Овај догађај означио је почетак индустријске револуције.

ED

PARNA mA[INA

20


Zanimqivost

TA

Ватова парна машина

L

Парна машина представља, заправо, мотор који пре­ твара топлотну енергију водене паре у механички рад, најчешће у ротационо кретање. Машина има котао у коме се вода загрева до кључања и претвара у пару (као извор топлоте најчешће се користио угаљ или дрва). Пара се под притиском шири и делује на клип, чије даље покретање окреће точак или други део машине.

R

Istaknute li~nosti

U KA

-P

O

Џејмс Ват (1736–1819) рођен је у Шкотској и радио је на Уни­ верзитету у Глазгову. Скоро две године је интензивно усавршавао парну машину и њену ефикасност. Тако је настала Ватова парна машина. Убрзо је нашао партнера са којим је основао прву фир­ му за њихову производњу. Како би својим купцима предочио колико коња може да замени једна његова машина, Ват је увео и јединицу „коњска снага” (КС). За своје животно дело Џејмс Ват је добио бројна признања. Њему у част, јединица за снагу добила је назив ват (W). Веома брзо парне машине су нашле примену, нарочито у ру­ дарству и производњи текстила. Власници мануфактура почињу Џејмс Ват да уводе машине и оне се постепено претварају у фабрике. Исто­ времено потражња за гвожђем и угљем нагло се повећава. Било је неопхоно обезбедити транспорт ових сировина, али и превоз људи и робе. Тако је парна машина условила унапређење саобраћаја.

ED

RAZVOj SAOBRA]AjA

Почетком 19. века појавили су се бродови на парни погон. Први паро­ брод под именом „Клермонт” запловио је реком Хадсон у САД 1807. године. Парна машина је окретала точкове са лопатицама које су покретале брод. Је­ дан од најзначајнијих догађаја у помор­ ском саобраћају било је успостављање прекоокеанске линије између Европе и Америке (1837).

Први пароброд (Клермонт, 1807.)

• Сети се како се звао један од највећих

пароброда који је потонуо на својој првој пловидби 1912. године. 21


L

пруга у Србији изграђена је 1884. године и повези­ вала је два најве­ ћа српска града. О којим градо­ вима је реч?

TA

• Прва железничка

Хиљадама година најбржи вид транспорта на Земљи била је коњска запрега. Зато је праву револуцију у саобраћаја изазвао про­ налазак парне локомотиве. Њу је конструисао енглески инжењер Џорџ Стивенсон 1814. године. Могла је да се креће брзином од око 20 километара на сат, а касније и брже. Прва железничка пруга изграђена је 1825. године између енглеских градова Стоктона и Дар­ лингтона. Током 19. века мрежа железничких пруга шири се у Евро­ пи и Северној Америци, нарочито у индустријски развијеним обла­ стима јер су омогућавале брз и јефтин транспорт. Током индустријске револуције појавили су се многи важни изуми који се користе и данас. Најзначајнији су громобран (Бенџамин Френклин), Брајева азбука (Луј Брај) – писмо за слепе, телеграф (Семјуел Морзе) – служи за пренос порука на великој удаљености, фотографски апарат (Луј Дагер) и многи други.

R

POLO@Aj FABRI^KIh RADNIKA

U KA

-P

O

Индустријска револуција утицала је на пораст производње, али је донела и велике промене у друштвеним односима. У првој поло­ вини 19. века у државама западне Европе и Северне Америке отвара се све више фабрика, па су потребе за радном снагом биле све веће. Сеоско становништво почиње масовно да се досељава у индустријске центре у потрази за послом и бољим условима живота. Ипак, живот фабричких радника био је веома тежак. Радили су и до 16 сати днев­ но шест дана недељно и били су слабо плаћени. Услови у којима су

Zanimqivost

ED

Брза индустријализација утицала је да многе занатлије у Енглеској остану без посла. То се на­ рочито осетило у текстилној производњи где је дошло до масовног увођењa машина па су се по­ требе за ткачким радницима значајно смањиле. Незадовољни оваквом ситуацијом, радници су започели протест. Верујући да су машине главни кривци за њихово стање, почели су да их ломе и да уништавају фабрике. Сматра се да је побуна почела 1811. године у Нотингему када је радник Нед Луд сломио свој разбој. Његови следбеници Лудити су зато названи лудити. С обзиром да се њихов покрет распламсавао, енглеска влада била је принуђена на драстичне мере како би заштитила фабрике. Уз помоћ војске демонстранти су похватани и већина је осуђена на смрт вешањем или на доживотно прогонство.

22


обављали посао били су веома лоши. Радници су се суочавали са честим повредама и болестима због удисања отровних испарења и прашине. Поред тога, многи власници фабрика и рудника су запо­ шљавали и децу. Она су радила лакше послове, а била су плаћена знатно мање него одрасли. Безобзирно искоришћавање и тешки усло­ ви живота радника проузроковали су бројне протесте и штрајкове.

штрајк – организована обуста-

ва рада због неповољних услова

1. Објасни појам: индустријска револуција.

TA

L

Proveri nau~eno

2. Заокружи тачан одговор. Почетак индустријске револуције означио је проналазак: б) телеграфа

в) парне машине

R

а) парне локомотиве

O

3. Објасни какав је био положај фабричких радника у првој половини 19. века. 4. Зашто су лудити уништавали фабричке машине?

-P

5. Повежи линијама личности са њиховим проналасцима: парна машина

Џорџ Стивенсон

громобран

Бенџамин Френклин

локомотива

Џејмс Ват

фотографски апарат

U KA

Луј Дагер

ED

6. Пажљиво погледај табелу, па одговори на питања.

Број становника у највећим градовима Велике Британије током индустријске револуције Градови

1750. г.

1801. г.

1861. г.

а) Који град је имао највећи број Бирмингем 24 000 74 000 296 000 ста­нов­ника и 1801. и 1861. Бристол 45 000 64 000 154 100 године? Ливерпул 22 000 80 000 443 900 б) У ком граду се у периоду од Лондон 675 000 959 000 2 804 000 1750. до 1801. године број Манчестер 18 000 90 000 338 300 становника увећао пет пута? в) Размисли шта је највише допринело порасту броја становни­ка у градовима Велике Британије. 23


2. AmERI^KA REVOLUCIjA (1775 —1783) gRA\ANSKE REVOLUCIjE

Kqu~ne re~i

револуција?

Поред индустријске, грађанске револуције биле су једно од најважнијих обележја новог века. Покретачка снага револуција било је грађанство, незадовољно сво­ јим друштвеним положајем. Грађанске револуције доне­ ле су корените промене: у многим европским земљама сру шени су апсолутизам и феудални друштвени поредак. Као последица тога, успостављено је ново, грађанско друштво. Важну одлику ових револуција представља и упорна борба грађанске класе за слободу и равноправност свих грађана, поштовање закона, право гласа, слободу при вређивања. Светски значај крајем 18. века имале су Америчка и Француска револуција.

• Шта је апсолу­

PO^ETAK AmERI^KE REVOLUCIjE

R

Podseti se>

O

• Шта је

-P

тизам?

• Које су основне

• Сети се шта су

1760. г.

U KA

одлике апсолу­ тистичке владавине?

ED

феудални дру­ штвени односи.

• Шта су колоније? • Које европске државе су прве формирале своје колоније на тлу Америке? гувернер – управник

24

L

грађанска револуција севрноамеричке колоније рат за независност САД Џорџ Вашингтон Декларација о независности

TA

– – – – –

1770. г.

1780. г.

1790. г.

Америчка револуција или Амерички рат за независност представ­ ља сукоб између Велике Британије и њених 13 колонија у Северној Америци. Рат је трајао од 1775. до 1783. године, а завршен је победом америчких колониста и стварањем Сједињених Америчких Држава. Америчка револуција има велики значај зато што су први пут у исто­ рији неке колоније стекле самосталност и формирале своју незави­ сну државу. Енглеска је у 17. веку почела да ствара своје колонијално царство у Северној Америци, а већ средином 18. века на источној обали имала је 13 колонија. У јужним колонијама насељеници су се највише бавили гајењем памука и дувана, а у северним су, поред пољопривреде, велики значај имале мануфактурна производња и трговина. Становништво колонија чинили су разни народи (Енглези, Ирци, Французи, Холан­ ђани, Немци), али се код њих, временом, развило осећање заједништва. Северноамеричке колоније биле су потчињене британском парла­ менту и влади, а гувернере колонија постављао је краљ. Колонисти су


U KA

-P

O

R

TA

L

Северна Америка у другој половини 18. века

ED

били незадовољни јер нису имали своје представнике у британском парламенту. Поред тога, велико огор­ чење становништва у колонијама изазвало је повећа­ ње постојећих и наметање нових пореза и царина. Били су то главни узроци за избијање Америчке револуције. Повод за револуцију био је догађај који је у исто­ рији познат као „Бостонска чајанка”. Децембра 1773. године у америчку бостонску луку стигло је неколи­ ко енглеских бродова натоварених чајем. Британска влада прописала је веће царине на увоз ове робе што је проузроковало велико незадовољство становника колонија. У знак протеста, група америчких колони­ ста упала је у току ноћи на бродове и товаре с чајем бацила у море. Овај инцидент увешће америчке ко­ лоније у рат против Британије.

Zanimqivost На овом линку пронаћи ћеш цртани филм који на веома духовит начин при­ казује како су настале САД. https://www.youtube.com/ watch?v=oT7dMHAiCfs

Бостонска чајанка

25


TOK AmERI^KE REVOLUCIjE Први сукоби почели су 1775. године. Већ тада колонисти су до­ нели одлуку о дефинитивном раскиду са Британијом. Представници 13 северноамеричких колонија окупили су се 1776. године на Конгресу у Филаделфији и донели Декларацију о независности. Овим документом проглашена је независност и отцепљење од Велике Британије. Американци у почетку нису имали јединствену војску, већ се у свакој колонији борила локална милиција. Тешко су се одупирали нападима Енглеза, оскудевали су у наоружању и командном кадру. Ситуација се променила када је формирана заједничка војска под вођством Џорџа Вашингтона. Истовремено, америчка војска добила је значајну новчану и војну помоћ из Европе нарочито од Француске.

декларација – објава, изјава,

R

Istaknute li~nosti

TA

L

изјашњење

ED

U KA

-P

O

Џорџ Вашингтон (1732–1799) потекао је из богате фармерске поро­ дице у Вирџинији. Током рата за независност постао је врховни командант америчке војске где је стекао велики углед. Показао се као способан вој­ сковођа, човек велике храбрости и одлучности. По успешном окончању рата Џорџ Вашингтон изабран је 1789. године за првог председника Сједињених Америчких Држава. Два пута је биран на ту функцију, али је трећи пут одбио да се кандидује. Повукао се у заслужену пензију оставивши иза себе стабилну државу. Џорџ Вашингтон, легендарни херој и „отац нације”, сматра се једном од најзначајнијих личности у историји САД. Њему у част, главни град државе добио је назив Вашингтон.

Коначно, у бици код Јорктауна (1781) Британци су претрпели тежак пораз и предали се. Мировни споразум склопљен је у Версају 1783. године којим је Велика Бри­ танија признала независност Сје д ињених Америчких Држа ва (САД).

Декларација о независности је историјски документ ко­ јим су први пут загарантована и основна људска права, пра­ во на живот и слободу. Четврти јули, дан када је усвојена декларација, прославља се као државни празник САД – Дан независности. Декларација о независности САД

26


Iz istorijskih izvora Одломак из Декларације о независности

-P

O

R

TA

L

„(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. Са циљем обезбеђивања ових права, владе установљене међу људима изводе своје Прва застава САД са 13 звездица законите моћи из сагласности оних над којима се влада. Ако икада иједан облик владе постане препрека оствари­ вању ових циљева, право је народа да га промени или укине, да установи • Закључи шта нову владу, која ће лежати на темељима таквих начела, и организовати симболизује 13 своје моћи тако да најбоље утиче на народну сигурност и срећу (...)” звездица на „(...) Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке, америчкој окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света: застави. наше су намере честите и искрене и спроводимо их у име и под ауто­ ритетом доброг народа ових колонија; свечано објављујемо и изјављу­ • Колико данас јемо да ове уједињене колоније имају право да буду слободне и независне има звездица на државе, и да оне то јесу, да су оне ослобођене сваке верности британ­ америчкој ској Круни (...)”

застави?

U KA

ZNA^Aj I POSLEDICE AmERI^KE REVOLUCIjE

ED

Рат за независност и стварање САД имали су великог одјека ши­ ром света. Становништво шпанских и португалских колонија у Ју­ жној Америци видело је у томе путоказ и за своје ослобођење. У многим европским земљама, посебно у Француској, грађанство је прихватило идеје америчке револуције и кренуло у борбу против апсолутне моћи владара и заосталог феудалног уређења. Тако ће током 19. века револуционарна збивања потресати свет и утицати на стварање модерног доба.

Saznaj vi{e...

Устав САД

Устав Сједињених Америчких Држава је најстарији писани устав на свету. Донет је 1787. године и уз извесне допуне на снази је и данас. САД су уређене као република коју чини за­ једница више равноправних држава. На челу државе налази се председник. Устав је предвидео јасну поделу власти на законодавну, извршну и судску. Законодавну власт има Конгрес (иза­ брано представничко тело) који доноси законе. Извршну власт има председник, а судска власт је у рукама Врховног суда који контролише примену закона и устава. Сва три нивоа власти су независни и међусобно се контролишу. Устав САД поставио је темеље модерном уређењу држава.

27


Zanimqivost

1776. г.

U KA

Конгрес у Филаделфији

-P

O

R

TA

L

Прва средства плаћања код колониста у Се­ верној Америци била су дуван, пиринач, жито, индијански новац (шкољке нанизане као на огр­ лици). Повремено су се користили и шпански, енглески и француски златници и сребрњаци. На­ станком независне државе, министар финансија Новчаница од једног долара САД је 1785. године увео новчану јединицу – долар. У почетку је кован од сребра, а касније су у употребу ушли папирни долари. За подлогу је одабрана зелена боја јер се сматрало да она симболизује стабилност. Занимљиво је да су све новчанице, без обзира на вредност, исте величине.

1787. г. Устав САД

1775. г.

ED

почетак Рата за независност

1783. г. проглашење независности САД

1773. г.

Бостонска чајанка

1770. г.

28

1780. г.

1790. г.


Proveri nau~eno 1. Америчка револуција или Амерички рат за неза­ висност представља сукоб између Велике Брита­ није и њених 13 колонија у Северној Америци.

_________________________________

TA

Узрок:

L

Шта је био узрок, а шта повод овом догађају?

Повод: _________________________________

U KA

-P

O

R

2. Која личност се налази на слици и у чему је његов историјски значај?

3. Прочитај одломак из Декларације о независности и одговори на питања.

ED

„(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обда­ рени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. (…)”

а) Која основна људска права су гарантована овом декларацијом? б) Сети се када и где је усвојена ова декларација. 29


2. FRANCUSKA REVOLUCIjA (1789 —1799) Kqu~ne re~i

L

• Шта су биле главне последице

TA

Америчке револуције?

1790. г.

1800. г.

1810. г.

-P

1780. г.

Podseti se>

R

просветитељство Луј XVI друштвени сталежи пад Бастиље Декларација о правима човека и грађанина устав из 1791. године проглашење Француске републике јакобинска диктатура Директоријум

O

– – – – – – – – –

ED

U KA

Француска револуција није била ни једина ни прва револуција која је потресла стари поредак у Европи, али се сматра најзначајнијом. Избила је крајем 18. века у једној од највећих и најснажнијих европских земаља доносећи велике промене француском друштву. Француска револуција има огроман цивилизацијски значај и зато што су се њене напредне идеје прошириле на значајан део човечан­ ства и допринеле стварању других држава по француском моделу.

Монтескје

Волтер

30

Русо

Saznaj vi{e...

Просветитељство је покрет који се појавио у Европи у 18. веку. Овом покрету припадали су угледни филозофи, књижевници и научници. Присталице просветитељства у својим делима залага­ ли су се за слободу мишљења и деловања, а критиковали све оно што спутава развој човекове мисли – традиционална схватања, заостале друштвене односе и свемоћ цркве. Посебно су истицали значај образовања и људског разума за напредак човечанства. Најзначајнији представници овог правца у Француској били су филозофи и писци Монтескје, Волтер и Русо. Просветитељи су својим идејама снажно утицали на француско друштво и тако припремили терен за револуцију 1789. године.


FRANCUSKA UO^I revolucije

L

R

Istaknute li~nosti

банкротирати – доживети економску и финансијску пропаст

TA

Француска је била апсолутистичка монархија у којој су владали феудални друштвени односи. Почетком 18. века, још током влада­ вине Луја XIV, држава је почела да запада у економску кризу. Она се све више продубљивала за време његових наследника Луја XV, а нарочито Луја XVI. Узроци таквог стања били су бројни: прескупи и неуспешни ратови, губитак колонија у Северној Америци и ра­ скошан живот на краљевском двору. Држава се осамдесетих година 18. века налазила у огромним дуговима и практично, пред банкрот­ ством. Пад производње, пораст незапо­сле­ ности и повећање цена хране само су погор­ шали и онако тешку ситуацију и појачали неза­довољство становништва.

ED

U KA

Луј XVI

-P

O

Луј XVI наследио је француски престо 1774. године. Савременици га описују као дебељушка­ стог, једноставног и добронамерног човека. Више је времена проводио у јелу, лову и доколици него за радним столом. Државни послови представљали су за њега терет и није имао снаге да се ухвати у коштац са нагомиланим проблемима у Француској. Био је ожењен Маријом Антоанетом, ћерком ау­ стријске царице Марије Терезије. Када су сту­пили у брак, она је имала четрнаест, а он петнаест година. Марија Антоанета није била омиљена у на­роду, по­ себно због свог ра­сипништва. Углавном је трошила новац на одећу, накит и коцкање. Пошто је постала мајка (родила је четворо деце), промени­ла је начин живота: посветила се породици, поста­ла је скром­ нија и умеренија, али то није поправило њен углед. Током револуције обоје су ухапшени и оптужени за издају. Осуђени су на смртну казну и погубљени на гиљотини 1793. године.

гиљотина

Zanimqivost У време велике несташице хлеба у Паризу, када су грађани били на ивици глади, Марија Антоанета је изјавила: „Ако немају хлеба, нека једу колаче.” Иако нема никаквих доказа да је то икада рекла, до данас се ова изјава при­ писује њој.

Марија Антоанета гиљотина – справа за извр-

шење смртне казне одсеца­њем главе. Названа je по француском лекару Гијотену, који је предложио њену употребу , тврдећи да изазива тренутну и безболну смрт.

Saznaj vi{e... О животу Мари­ је Антоанете прочи­тај заним­ љив текст на ин­тернет страници www.sr.wikipеdia. org/sr/Марија_ Антоанета.

31


сталеж – класа, друштвени слој

Краљ Луј XVI (1774–1792) покушао је да наметањем нових поре­ за обнови државне финансије и тако нађе излаз из кризе. Ту одлуку морала је да донесе Скупштина коју су чинили представници плем­ ства, свештенства и трећег сталежа.

L

Становништво Француске у другој половини 18. века Француска је имала око 25 милиона становника који су се делили на три основна сталежа: СВЕШТЕНСТВО

ТРЕЋИ СТАЛЕЖ

Око 2% од укупног броја становника

Око 1% од укупног броја становника

Око 97% од укупног броја становника

Феудална класа – власници земљишних поседа

Сељаштво

Грађанство

Баве се пољопри­ вредом.

занатлије, трговци, банкари, учитељи, лекари и други

-P

O

R

Живе од прихода са својих поседа на којима раде сељаци.

TA

ПЛЕМСТВО

Плаћају порезе и немају привилегован положај.

Имају политичка права (право да учествују у управљању државом).

Немају политичка права (немају право да учествују у управљању државом).

U KA

Не плаћају порез држави и имају привилегован положај у друштву.

• На основу табе­ле

ED

упореди положај жај сталежа у француском друштву.

• Размисли и објасни шта су били главни узроци незадовољства припадника трећег сталежа? 32

Скупштина државних сталежа састала се у Версају почетком ма­ја 1789. године. Више од месец дана трајале су препирке и стални по­ кушаји краља и представника племства и свештенства да трећем сталежу наметну своја решења. Незадовољни радом Скупштине по­ сланици трећег сталежа су се одлучили на радикалан корак: прогла­ сили су себе Народном супштином и одбили да се разиђу док се у Француској не донесе устав. Луј XVI, уплашен оваквим развојем до­ гађаја, признао је Народну скупштину, али је истовремено почео да окупља војску. Ситуација у Паризу већ је била узаврела. Грађанско незадовољство због високе цене хлеба и несташице хране било је по­ јачано и вестима о најновијим збивањима у Версају. Разјарено ста­ новништво се наоружало и кренуло на париску тврђаву и затвор – Бастиљу. Четрнаестог јула 1789. године продрли су у тврђаву, а бра­ ниоци су били принуђени да се предају. Освајање Бастиље означио је почетак Француске револуције.


Париска тврђава Бастиља постала је почет­ком 17. века за­ твор, углавном за политичке осуђе­нике. Људи су ту затварани без суђења, по налогу краља и често на неодређено време. За­то је Ба­стиља постала омрзнути симбол монархије. Када су је 14. јула 1789. године побуњеници на јуриш освојили, затекли су само седам затвореника. Ипак, овај догађај означио је крах кра­ љевског апсолу­тизма и тираније. Данас се, у спомен на пад Ба­ ­стиље, 14. јул у Француској слави као национал­ни празник.

L

Zanimqivost

TA

Јуриш на Бастиљу

TOK FRANCUSKE revolucije

1789–1792

O

Умерена револуција

Јакобинска диктатура

-P

Француска револуција 1789–1799

R

Француска револуција трајала је десет година и може се поделити на три периода: доба умерене револуције, јакобинска диктатура и владавина Директоријума.

Владавина Директоријума

1793–1794 1795–1799

U KA

UMERENA revolucijA (1789 —1792)

ED

После пада Бастиље краљ је изгубио контролу над Паризом. Гра­ ђани су формирали Народну гарду с циљем да обуздају немире и пруже отпор евентуалној војној акцији краља и племства. Примером Париза пошли су и други градови широм Француске. Истовремено, избио је и низ сељачких устанака у којима су паљени и рушени дворци племића. Да би завела ред у земљи, Народна скупштина по­ четком августа 1789. године доноси закон о укидању феудализма: кметство је престало да постоји, а племство и свештенство је изгу­ било старе привилегије. Други важан корак Народне скупштине био је усвајање Декларације о правима човека и грађанина (крај августа 1789). У њој је наведено да су људи рођени слободни и је­ днаки у правима, да су закони исти за све грађане, загарантована је слобода говора и писања, а лична својина је постала неповредиво право сваког појединца. Декларација о правима човека и грађанина је најзначајнији документ Француске револуције. Њоме су омогућене корените промене у Француској. Декларација је ударила темеље чо­ вековим правима и слободама без којих се савремена демократска друштва не могу замислити.

Podseti se> • У којој деклара­

цији су први пут загарантована основна људска права? 33


Iz istorijskih izvora Наводимо неколико чланова из Декларацијe о правима човека и грађанина:

L

Чл. 1. Људи се рађају и живе слободни и једнаки у правима (...)

TA

Чл. 4. Слобода се састоји у томе да свако може чи­ нити све што не штети другима (...)

R

Чл. 6. Закон је израз опште воље. Сви грађани имају право да учествују лично, или преко својих представ­ ника у његовом доношењу. Он мора бити исти за све, било да штити, било да кажњава (...)

-P

O

Чл. 11. Слободно изношење мисли и мишљења је једно од најдрагоценијих права човека: сваки грађа­ нин може слободно говорити, писати и штампати, с тим што одговара за злоупотребу те слободе у слу­ чајевима утврђеним законом.

U KA

Декларација о правима човека и грађанина

Чл. 17. Власништво је неповредиво и свето право, својина се никоме не може одузети осим у случаје­ вима предвиђеним законом (...)

ED

уставна монархија – држава у којој је власт владара ограничена уставом

Podseti se> • Шта су главне

одлике републи­ канског уређења? 34

Први Устав је донет 1791. године са циљем да се Француска даље преуреди. Држава је од апсолутистичке монархије постала уставна мо нархија. То значи да се на челу државе и даље налазио краљ, али је његова власт била ограничена уставом и законима које је морао поштовати. Право гласа нису добили сви грађани већ само најбо­ гатији (од 25 милиона становника само 4,5 милиона је имало право гласа). Луј XVI тешко се мирио са променама које су захватиле Францу­ ску. Средином 1791. године краљ је, прерушен, са породицом поку­ шао да побегне из земље, али га је војска ухватила и приморала да се врати у Париз. Тим поступком Луј XVI још више је изгубио по­ верење народа. Када су, уз то, сазнали да краљ и део племства тајно сарађују са француским непријатељима, револтирани грађани упа­ ли су у двор и ухапсили краља и краљицу. Скупштина је укинула монархију и 1792. године Француску прогласила републиком. Луј XVI и Марија Антоанета су осуђени због издаје и погубљени на ги­ љотини 1793. године.


jAKOBINSKA DIKTATURA (1793 —1794)

L

Током првих година Револуције почињу да се оснивају политички клубови. Они су функционисали слично данашњим партијама и имали су велики утицај на развој догађаја у Револуцији. После про­ глашења републике и погубљења Луја XVI, растао је значај јакобинског клуба. Добили су име по манастиру св. Јакоба где су одржавали своје састанке, а њихов вођа био је Максимилијан Робеспјер.

TA

Istaknute li~nosti

O

R

Максимилијан Робеспјер, правник и политичар, био је вођа јакобин­ ског клуба. Због његовог изразитог поштења присталице су му дале надимак Непоткупљиви. У време јакобинске диктатуре био је један од најутицајнијих политичара. Сматрао је да је терор неопходан како би се остварили циљеви и идеје револуције. Робеспјер је доживео сличну судбину као и већина његових противника које је прогањао. Приликом хапшења је рањен и већ сутрадан је без суђења погубљен на гиљотини.

ED

U KA

-P

Почетком 1793. године Француска се суочавала са све већом по­ литичком и привредном кризом. Средином године јакобинци су искористили народно незадовољство и преузели власт. Имали су подршку ситног грађанства, радника и сиротиње. Под Робеспјеро­ вим вођством јакобинци су спровели извесне реформе у корист нај сиромашнијих. Ипак, заводе диктатуру у земљи, решени да се обрачунају са свим противницима револуције. На мети њиховог те­ рора били су племићи, свештеници, богати грађани, али и многи други. За годину дана широм Француске на гиљотини је страдало више од 20 хиљада „непријатеља револуције”. Истовремено, јакобин­ ска влада била је принуђена да води ратове са суседним земљама (Шпанијом, Аустријом). Иако су успели да одбране границе Фран­ цуске, незадовољство грађана због насиља и терора се све више поја­ чавало. Средином 1794. године Робеспјер и његови сарадници збачени су са власти, ухапшени и погубљени. Тако се завршио најстрашнији период Француске револуције познат као „владавина терора”.

Максимилијан Робеспјер

Француска застава „триколора” постала је симбол револуције. Већина застава да­ нашњих европских држава су тробојне.

Револуционарни плакат којим се прокламују сло­ бода, једнакост и братство француског народа. На већини државних инсти­ туција у Француској и да­ нас се налази овај натпис.

• Које боје се

налазе на застави Србије? 35


VLADAVINA DIREKTORIjUmA (1794 —1799)

L

TA

POSLEDICE I ZNA^Aj FRANCUSKE REVOLUCIjE

O

R

Главне тековине Француске револуције jeсу укидање феудализма, увођење републиканског облика владавине, стварање француске наци­ је и успостављање грађанске једнакости. Преображај француског друштва и државе није остао изолован догађај. Рушење старог поретка изазвало је читав низ промена у целој западној Европи. Француска револуција је извршила огроман утицај на многе народе и подстакла их у борби за слободу и стварање грађанског друштва. Зато она има светски значај и представља велику прекретницу у историји.

ED

U KA

Марсељеза, францу­ ска химна, настала је током револу ције. Њен аутор био је композитор Руже де Лил, који је за само једну ноћ написао и текст и музику. Назив Марсељеза добила је по једном добровољачком одреду из Марсеја који је марширајући ка Па­ ризу певао ову патриот­ ску песму. Гра ђани су били одушевљени и за кратко време постала је веома популарна. Про­ глашена је националном химном Француске 1795. године и то је остала до данас.

Престанком јакобинске диктатуре наступио је период у коме је вођена умеренија политика. Многи непријатељи јакобинаца пуште­ ни су из затвора и помиловани. Током 1795. године формирана је нова народна скупштина и петочлана влада која се звала Директоријум. Власт се враћа у руке богатог дела становништва, што није био случај у време Јакобинске диктатуре. Ипак, Директоријум није могао да реши све нагомилане проблеме француског друштва. Гра­ ђани су и даље били незадовољни, посебно они сиромашнији. Честе побуне и завере приморале су Директоријум да тражи ослонац у војсци. Тако је 1799. године власт преузео генерал Наполеон Бонапарта. Његовим доласком завршена је Француска револуција.

-P

Zanimqivost

1791. г. први француски Устав 1789. г.

пад Бастиље, Декларација о правима човека и грађанина, укидање феудализма

Текст француске химне са нотама 1780. г.

36

1792. г. проглашење Француске републике

1790. г.

1793/4. г. Јакобинска диктатура 1795. г. увођење Директоријума

1800. г.


Proveri nau~eno

1% 2% 97%

U KA

-P

O

R

TA

L

1. Француско друштво у другој половини 18. века:

____________________ ____________________ ____________________ а) Погледај графикон и на линијама упиши називе сталежа у Француској.

ED

б) Који сталежи су били задовољни својим положајем? в) Који су главни разлози незадовољства трећег сталежа?

2. Који догађај означава почетак Француске револуције? а) долазак јакобинаца на власт б) проглашење француске Републике в) пад Бастиље 37


3. Пажљиво прочитај изводе из Декларације о правима човека и грађа­ нина из лекције, затим одговори на питања. а) Која права човека и грађанина она прописује?

• Француском је у периоду од 1774. до 1792. године владао краљ Луј XV

TA

4. Поред тачне тврдње заокружи ДА, а поред нетачне НЕ.

L

б) Шта овај документ говори о слободи мишљења?

ДА

НЕ

ДА

НЕ

• Јакобинска диктатура је позната и као „владавина терора”.

ДА

НЕ

• Први француски Устав донет је 1789. године.

ДА

НЕ

• „Триколора” је грб прве Француске републике.

ДА

НЕ

U KA

-P

O

R

• Француска је током Револуције водила ратове са Шпанијом и Аустријом

ED

5. Француска револуција донела је велике промене француском друштву и држави. Наведи три најзначајније. 6. Енглески књижевник Чарлс Дикенс овако је описао Француску револу­ цију: „Било је то најбоље од свих времена и најгоре од свих времена.” Како разумеш овај коментар?

38


4. NAPOLEONOVO DOBA (1799 —1815) Kqu~ne re~i

1800. г.

1810. г.

1820. г.

– Наполеон Бонапарта – поход на Египат – државни удар 1799. године – Конзулство – Наполеонов кодекс – Француско царство – битка код Трафалгара – поход на Русију – Битка народа – владавина од „сто дана” – битка код Ватерлоа – изгнанство на Свету Јелену – Бечки конгрес

TA

L

1790. г.

-P

O

R

Наполеон Бонапарта био је један од највећих војсковођа и државника у историји. Његово доба обележило је прве деценије 19. века. Француска је тада постала царевина која је доминирала Европом. Бонапартина моћ почивала је на успесима велике армије коју је створио, али је цена те моћи била огромна: милион војника дало је живот борећи се за Наполеоново царство.

DOLAZAK NA VLAST

ED

U KA

Због немогућности да реши нагомилане проблеме и отклони вој­ ну опасност споља, Директоријум је главни ослоноц нашао у војсци и генералу Бонапарти. Млади Наполеон стекао је велики углед у рату против Аустрије. Као командант француске војске остварио је неколико значајних победа (1796/7). Потом је организовао војни поход на Египат који се завршио неуспехом. На позив Ди­ ректоријума враћа се у Француску која се налазила у дубокој кризи. Наполеон је у томе видео своју шансу. Уз подршку војске извршио је државни удар но­ вембра 1799. године и преузео власт. Директоријум је укинут и успоставље­ на је владавина Конзулства са Наполе­ оном на челу. Убрзо потом проглашен је за доживотног конзула.

Podseti se> • Када је Наполеон дошао на власт у Француској?

државни удар – насилно преузимање власти

Наполеон из млађих дана

39


Anegdota

USPON

L

Француски генерал Сент-Илер, велики Наполеонов пријатељ, непосредно пред избор Бонапарте за доживотног конзула, одржао је својим војницима овакав говор: „Пријатељи, војници, треба да одлучимо да ли да се Наполеон прогласи за доживотног конзула. Слободно можете да изразите своју вољу. Никако нећу да утичем на вас, само бих вам нешто рекао: ко не буде гласао за Наполеона, биће јавно стрељан. Живела слобода!”

R

TA

Када је дошао на чело државе, Наполеон је имао тридесет година. Највише је био посвећен ратовима, али је доста радио и на преуре­ ђењу и модернизацији државе. Основао је Националну банку, фран­ цуски Универзитет, подстицао изградњу путева и канала, реформи­ сао државне службе и модернизовао војску. Једна од најтрајнијих заоставштина његове владавине је Грађански законик (Наполеонов кодекс) донет 1804. године којим је гарантована једнакост грађана пред законом, слобода вере, право приватне својине и др. Захваљујући својим успесима Наполеон је одлучио да се круни­ ше за цара. У катедрали Нотр Дам, заједно са супругом Жозефином, крунисан је 1804. године. Прихватио је царску круну од папе и сам ставио себи на главу.

• Како тумачиш

ED

U KA

овај Наполеонов поступак приликом крунисања?

-P

O

кодекс – законик

Наполеоново крунисање

40


Istaknute li~nosti

U KA

-P

O

R

TA

L

Наполеон Бонапарта (1769–1821) рођен је на Корзици, острву у близини италијанске обале. Само годину дана пре његовог рође­ ња Ђенова је због дугова уступила острво Француској. Можемо да замислимо колико би све било другачије за Наполеона, Француску и Европу да је Корзика остала италијански посед. Наполеон је потекао из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан и тврдоглав дечак. Са пет година послали су га у школу за девојчице, јер се његова мајка на­ дала да ће постати послушнији. Ипак, то се није догодило. Касније се уписао у војну школу где је постизао добре резултате из мате­ матике и историје. Језици му нису ишли од руке, чак ни француски никад није научио правилно да пише. Имао је само 16 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника. Од тада, његова каријера била је у сталном успону. Наполеон се женио два пута. Прва жена Жозефина Боарне би­ ла је од њега старија шест година и са њом није имао деце. У други брак ступио је 1810. године са Маријом Лујзом, аустријском прин­ цезом, која му је родила наследника Наполеона II. После пораза код Ватерлоа 1815. године Наполеон је живео као Наполеон Бонапарта затвореник на Светој Јелени, острву у јужном Атлантику. Озбиљно нарушеног здравља тешко је подносио живот без породице. Умро је 1821. године, а тек 20 година касније његово тело је враћено у Француску и сахрањено у Паризу. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година после очеве смрти умро од туберкулозе.

Zanimqivost

Наполеонова висина

ED

Уобичајено је мишљење да је На­полеон био низак, али то није сасвим тачно. Имао је 169 цен­ тиметара што је за оно време била просечна висина мушкарца. Међутим, Наполеон је увек био окружен личном пратњом војни­ка који су, по правилу, морали бити виши од 180 центиметара. Тако је, у њиховом друштву, Бонапарта дело­вао као веома низак човек.

NAPOLEONOVI RATOVI I OSVAJAWA

Француско царство трајало је од 1804. до 1815. године. Тај период био је обележен бројним ратовима, мировним преговорима и про­ менама граница. У већини копнених битака Наполеон је био непо­ бедив. Често је користио шпијуне за прикупљање информација о непријатељу и вешто скривао распоред својих јединица.

41


O

R

TA

L

Главни непријатељи Француске биле су Велика Британија, Ау­ стри­ја, Русија и Пруска. Оне су више пута склапале савезе покуша­ вајући да заједничким снагама сломе Наполеонову армију. Ипак, из већине битака Бонапарта је излазио као победник: код Аустерлица 1805, код Јене 1806, код Фридланда 1807. Једини већи пораз доживео је против Британије у поморској бици код Трафалгара 1805. године. Енглески адмирал Нелсон погинуо је у овом сукобу, али су Енглези адмирал – врховни заповедник морнарице славили победу потопивши две трећине француских бродова. Непрекидно ратујући, Наполеон је до 1810. године успео да по­кори већи део Евро­ Anegdota пе. Неке освојене територије ушле су у са­ Током рата у Италији будући француски цар став Француске (већи део Италије, Дал­ имао је за помоћника генерала Озероа, који је сма­ мација, Холандија, Белгија), док су друге трао да не мора да слуша наређења младог Напо­ државе биле зависне од Француске или у леона. Неко време Бонапарта је подносио генера­ савезу са њом. На власт у другим државама лову недисциплину, а када је она превршила меру, Наполеон је постављао своје рођаке, а ње­ запрети му: „Господине! Ви сте за главу виши од гова моћ може се видети и по томе што је, мене, али ако не будете извршавали моја наређе­ на пример, Шведска за свог краља изабрала ња, та разлика ће убрзо нестати.” једног његовог генерала.

-P

pohod na rusiju

ED

U KA

Серија успешних ратова подстакла је Наполеона да крене у свој највећи поход – освајање Русије. До пролећа 1812. године окупио је војску од око 700 000 људи што је била највећа армија коју је свет до тада икада видео. Бројне Наполеонове трупе прешле су руску гра­ ницу у јуну 1812. године. Французи су брзо напредовали, а Руси су се повлачили избегавајући отворени сукоб. Једина велика битка оди­ грала се код Бородина (близу Москве) где је Наполеон остварио по­ беду изгубивши више од 30 хиљада војника.

Saznaj vi{e... О Наполеоновом походу на Русију снимљен је одличан документарни филм „Наполеонова изгубљена армија”. Потражи овај филм на линку https://youtu.be/6aNEgWeiAT8 и погледај га са својим наставником. Повлачење Наполеонове војске из Русије

42


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Наполеоново царство 1811. године

У септембру 1812. године француска војска је ушла у опу­ стошену и готово напуштену Москву. Наполеон је очекивао да ће руски цар Александар I понудити примирје, али овај није хтео да преговара. После месец дана боравка у Москви, Бона­ парта је одлучио да се повуче. Французе је на повратку захва­ тила јака зима и глад од којих су многи страдали, а оста­так вој­ске није имао снаге да се одупре нападима руских трупа које је пред­водио генерал Кутузов. По­влачење Наполеонове вели­ке армије претворило се у праву катастрофу. Француски губици били су огромни – страдало је између 470 и 530 хиљада војника.

Посматрај карту и одговори:

• Против којих држава је Наполеон ратовао?

• Која велика држава је била неутрална?

43


NAPOLEONOV PAD

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Неславни повратак Наполеона из Русије охрабрио је француске противнике да створе нови савез (Русија, Аустрија, Британија и Пруска). У Бици народа код Лајпцига 1813. године Наполеон је био потучен. Савезници су наставили да напредују, прешли су гра­ни­цу Француске и ушли у Париз (1814). Наполеон је био присиљен да се од­рекне вла­ сти и прогнан је на острво Елбу, у близини италијан­ске обале. После пораза Бонапартине војске, у септембру 1814. по­ чео је Конгрес у Бечу. Представници европских држава-по­ Saznaj vi{e... бедница тре­бало је да реше важна политичка и територи­ Недоумице око јална питања. На власт у Француској враћена је династија Наполеонове смрти Бурбона, за краља је проглашен Луј XVIII, брат Луја XVI. Бечки скуп изненада је прекинула вест о Наполеоновом Наполеон је, како је утврдио бекству са Елбе. Бонапарта је искористио незадо­в ољство ње­гов доктор, ум­ро од рака же­ обнављањем старе династије и успео да привуче војску на лу­ца. Касније су почеле да се ши­ своју страну. Победоносно је ушао у Па­риз и започео своју ре приче да је био отрован, јер су пронађени трагови арсеника другу владавину по­знату као владавина од „сто дана”. Са­ на његовој коси. После дугог вез­ници су одмах одлучили да заједничким снагама коначно испитивања 2005. године кона­ униште Наполеона. У бици код Ватерлоа (Белгија) 1815. го­ чно је потврђена дијагноза На­ дине француска војска била је потучена. На­полеон је при полеоновог лекара и утвр­ђено покушају бекства ухваћен и био приморан да се по други пут по­рекло арсеника. Наиме, На­по­ одрекне власти. Предат је Енглезима и затворен на острву леон је користио тоник за косу Света Јелена. Моћно францу­ско царство било је срушено, а који је садржавао не­шкодљиве Наполе­онова каријера завршена. Умро је 1821. године. количине овог отрова.

Бечки конгрес

44

BE^KI KONGRES По завршетку битке код Ватерлоа 1815. године Бечки конгрес је наставио са радом. Он је означио крај Наполеонових ратова. Био је то највећи мировни конгрес у 19. веку. Представници великих сила, победница над Наполеоном, водили су главну реч и одлу­ чивали о територијалним променама. Фран­ цуска је изгубила све освојене земље и све­ дена је на границе из 1792. године. Већини држава вра­ћене су територије које су имале пре избијања Француске револуције, уз из­ весне измене у корист победника. Тако су Хабзбуршка монар­хија, Русија и Пруска про­ шириле своје поседе у Европи, док је Ве­лика Британија стекла нове колоније.


У свим земљама поново су успостављени стари режими и вра­ ћене на власт свргнуте династије. Успостављањем старог поретка Конгрес је желео да заустави ширење идеја Француске револуције. Ипак, феудални односи и апсолутизам су у целој Европи дубоко уздрмани. Било је само питање времена када ће и где поново планути револуционарни и ослободилачки покрети. Они су се убрзо јавили, потресајући Европу.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Европа 1815. године

45


Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора.

б) Света Јелена

в) Свети Мартин

TA

а) Елба

L

Наполеон Бонапарта рођен је на Корзици 1769. године. Жи­ вот је за­вршио, такође, на једном острву. То је:

2. Заокружи слово испред одговора и одговори на питање.

а) 1799.

б) 1800.

R

Наполеон се крунисао за цара Француске у Паризу: в) 1804.

г) 1805.

-P

3. Одговори на питања.

O

Како се зове катедрала где је крунисан?

а) Зашто је пропао Наполеонов поход на Русију 1812. године?

U KA

б) Шта је утицало да Наполеонова непобедива војска у копненим биткама буде поражена у Бици народа?

4. Заокружи слово испред тачне тврдње:

ED

а) У бици код Трафалгара 1805. године француска флота по­ разила је Енглезе. б) Већи део Европе био је у доба Наполеона под влашћу Француске.

в) Последња битка којом је командовао Наполеон била је би­ тка код Ватерлоа. г) Током своје владавине Наполеон је укинуо Грађански за­ коник.

46


5. Допуни реченице:

TA

L

По завршетку Наполеонових ратова одржан је ____________________ конгрес. У Француској је на власт враћена династија Бурбона, а за краља је проглашен ____________________ . Француска је изгубила све осво­јене земље, а највећа територијална проширења имале су државе-победнице над Наполеоном. Биле су то (подвуци): Шпанија, Русија, Хабзбуршка монархија, Шведска, Велика Британија, Пруска и Османско царство.

ED

U KA

-P

O

R

6.

Ова карикатура приказује живот и каријеру Наполеона Бонапарте.

• Погледај пажљиво карикатуру и уочи које је све догађаје

из Наполеоновог живота карикатуриста приказао. Како је видео крај његове каријере? Објасни зашто.

47


5. Kultura i svakodnevni @ivot do sredine 19. veka

• Који препород

L

TA

Kwi@evnost, umetnost i muzika У првим деценијама 19. века књижевници и уметници не стварају више за ограничени круг образованих људи, већ за ширу публику која воли дела пуна фантазије, јаких верских и патриотских осећања. Главни представници романтизма у књижевности били су Ви­ ктор Иго (Француска) , А. С. Пушкин (Русија), Џ. Г. Бајрон (Енглеска) и Едгар Алан По (САД).

ED

U KA

културе и умет­ ности је такође био инспирисан антиком и њеним вредностима?

Почетком Француске револуције појавио се нов културни правац – класицизам. Он се под утицајем просветитеља угле­ д­ао на античку културу, нарочито на њену једноставност и правилност (у књижевности и уметности). Међутим, по завршетку Наполеонових ратова, у Европи почиње да се буди интересовање за средњовековне старине и народну традицију које су биле прожете јаким националним осећањима. Тако настаје нов правац – романтизам, који око 1830. године у потпуности потискује класицизам.

R

класицизам романтизам природне науке техника саобраћај свакодневни живот

O

– – – – – –

Kulturni pravci do sredine 19. veka

-P

Kqu~ne re~i

У уметности то су били Ви­ли­ јам Блејк, Франциско Гоја, Ежен Делакроа. У музици крајем 18. и почетком 19. века класичне и романтичарске особине сливају се у складну це­ лину. Прави представник таквог стила је композитор Лудвиг ван Бетовен. Велики допринос музи­ ци раног романтизма дали су и Франц Шуберт, Ђоакино Росини, Фредерик Шопен и многи други.

„Крсташи освајају Константинопољ”, Е. Делакроа (1841)

48


NAPREDAK NAUKE I TEhNIKE

Podseti se> • Који су најважни­

L

ји технички про­ наласци из прве половине 19. века?

-P

O

R

TA

Главно обележје овог раздобља јесте напредак природних наука. Њихова примена у техници, хемији и медицини донела је велику корист човечанству, омогућила пораст броја становника и боље услове живота. Потпуни преокрет у техници настао је када је почела употреба парних машина. Њихово усавршавање је омогућило развој инду­ стрије, највише текстилне и војне. Најважније сировине за развој индустрије биле су угаљ и гвожђе. Усавршавање технике и индустрије допринело је и развоју саобраћаја и трговине. Велику олакшицу трговини донела је реформа мера за дужину и тежину. Тада су уведене метарске и килограмске мере које су постепено прихватиле све европ­ ске државе (осим Велике Британије и САД). Током овог периода археолози и историчари су ископава­ њем и проучавањем старина расветлили египатску, вавилонску и друге старе културе. Дешифровано је клинасто писмо, а огро­ ман значај постигао је Ж. Ф. Шамполион, који је дешифровао хијероглифе.

Saznaj vi{e...

ED

U KA

Наполеонов поход на Египат сматра се војним неуспехом, али је зато у културном и научном погледу имао огроман значај. У Египат је са војском кренула и велика група научника, писаца и истраживача. Прикупљена знања ових стручњака допринела су упознавању староегипатске цивилизације. Један од најзна­ чајнијих догађаја био је проналазак камене плоче из Розете, за­ хваљујући којој је француски научник Шамполион 1822. године дешифровао хијероглифско писмо.

SVAKODNEVNI @IVOT

Свакодневни живот људи крајем 18. и у првој половини 19. века разликовао се од државе до државе, као и од при­ падности друштвеном слоју. У Европи живот на селу није се много променио. Сељаштво је већину свог времена проводило у пољопривредним радо­ вима. Производња неких пољопривредних машина олакшала је рад на селу. Смањује се смртност деце, животни век је дужи, исхрана боља.

Камен из Розете

Направи пре­ зентацију у којој ћеш де­ таљније представити на који начин су дешифро­ вани хијероглифи; шта је био садржај текста на ка­ меној плочи; из ког пери­ ода сатроегипатске исто­ рије је овај натпис; зашто се овај важан историјски експонат данас чува у Бри­ танском музеју кад су га пронашли Французи. Zadatak>

49


U KA

-P

O

R

TA

L

У великим градовима за већину становника усло­ ви живота били су лоши: прљавштина, нехигијена, пренасељеност. У првој половини 19. века само је неколико градова Европе имало делимично канали­ зацију. Радничка класа живела је бедно. Већина је становала у рад­ничким страћарама у индустријским деловима града. Исхрана им је била врло једнолична: хлеб, маст, кромпир и сланина. Месо, поврће и воће били су доступни само средњој и вишој класи. Ваз­ дух и вода су били загађени, па су епидемије колере и тифуса биле честе. Ве­ћина радничке деце није по­ хађала школу. У неким случајевима, црква је омогу­ ћавала школовање, а само ретки су успевали да до­ бију сти­пендију државе. Начин живота средње и више класе био је знатно другачији. Живели су у уређеним градским кварто­ вима, у ве­ћим и удобнијим кућама. Њима је обра­ зовање било доступно, многи су својој деци могли да обезбеде приватне учи­теље. Жене већином нису биле запосле­не, већ су водиле бригу о породици и Лондон у првој половини 19. века домаћинству. Слободно време најче­шће су проводи­ ле у кругу породице, уобичајено је било слушање музике и породично читање. Повремено су од­ла­зили у позориште, оперу и на излете.

Proveri nau~eno

1. Који уметнички правац је обележио прву поло­вину 19. века?

ED

2. Повежи линијама појмове са правоугаоником. Обој црвеном бојом оно што се односи на услове живота радничке класе. једнолична исхрана

колера и тифус

50

приватни учитељи

удобно становање

Живот радничке класе

сиромаштво

посета позоришту и опери

нехигијена


3. Допуни реченицу и одговори на питање. Усавршавање и употреба парних машани допринели су развоју индустрије. У првој половини 19. века највише се развијају војна и _______________________________ индустрија. Које сировине су

L

биле најважније за развој индустрије? __________________________

4. Погледај табелу и одговори на питања.

TA

и _____________________________ .

7,5

Француска

26

1800.

1830.

1850.

10

13

18,5

27

32

36

U KA

-P

Велика Британија

O

1780.

R

Број становника (оријентационо) у највећим европским државама и САД од 1780. до 1850. године у милионима

25

35

56

68

Хабзбуршка монархија

23

25

34

37

САД

4

5

13

23

ED

Русија

а) Да ли је у некој од наведених држава у назначеном периоду дошло до пада броја становника? б) За колико се повећао број становника у САД од 1800. до 1850. године? в) Која држава је имала највећи број становника 1780. године? г) Наведи три важна узрока који су допринели порасту броја станов­ ника у овом периоду. 51


6. ISTO^NO PITAWE I BALKANSKI NARODI Kqu~ne re~i

1800. г.

1850. г.

1900. г.

L

Источно питање велике силе Кримски рат Велика источна криза Берлински конгрес

TA

– – – – –

ISTO^NO PITAWE

статус – положај

Podseti se>

ED

• У ком веку је Османско цар­ ство било на врхунцу моћи?

• Где су биле гра­ нице тог цар­ ства у Европи?

R

O

U KA

• Која велика сила из 19. века данас нема тај статус?

Источно питање било је једно од највећих међународних проблема у 19. веку. Оно је представљало питање опстанка Османског царства у Европи око чијих територија су се бориле и велике силе и балкан­ ски народи. Балкански народи били су заинтересовани за пропаст Османског царства јер су у томе видели прилику за своје ослобођење. У другој половини 19. века статус велике силе у Европи имале су Велика Британија, Француска, Русија, Аустрија и Немачка. Ове др­ жаве имале су велику територију, бројно становништво, модерну и јаку војску и развијену привреду. То им је обезбеђивало пресудну улогу у решавању важних политичких питања у Европи.

-P

• Које државе се данас сматрају великим силама? Шта их чини великом силом?

VELIKE SILE I ISTO^NO PITAWE

Османска царевина је у првој половини 19. века била империја на заласку чије су територије на свим континентима биле угрожене. Економски је доста заостајала за западноевропским државама и су­ очавала се са честим устанцима покорених народа (Срба, Грка, Бу­ гара). Питање опстанка Османског царства у Европи велике силе су различито посматрале. Хабзбуршка монархија и Русија биле су отво­ рено заинтересоване за турске територије, нарочито Русија, која је преко Босфора и Дарданела тежила да изађе на Средоземно море. С друге стране, Велика Британија и Француска су се залагале за опстанак Османског царства јер им није одговарало ширење и јачање Русије.

KRImSKI RAT (1853 —1856) Један од покушаја решавања Источног питања био је Кримски рат. Главне војне операције вођене су на руском полуострву Криму у Црном мору, па отуда и назив за овај рат. Сукоб је почео када су

52


L

TA

руске трупе заузеле турске кнежевине Влашку и Молдавију, што је приморало Порту да објави рат Русији. Ускоро су на страну Османског цар­ ства стале Француска, Велика Британија и Кра­ љевина Сардинија. Савезнице су напале Сева­ стопољ, руску ратну луку на Криму. После скоро годину дана опсаде, град се предао, а велики део руске црноморске флоте је уништен. Падом Се­ вастопоља није више било наде за неки одлучни­ ји преокрет. Русија је била принуђена да призна пораз, а Османско царство је повратило своје територије. Последица Кримског рата било је слабљење моћи Русије и спречавање њеног ши­ рења на рачун Турске. Овај рат остао је запамћен као један од најкрвавијих ратова у 19. веку. Oко пола милиона војника страдало је на обе стране. Већина није погинула у ратним операцијама већ је умрла од последица ра­ њавања, болести и лоших хигијенских услова.

O

R

Опсада Севастопоља

-P

Saznaj vi{e...

U KA

Кримски рат је први оружани сукоб који се пратио „уживо”. Наиме, Ви­ лијам Хауард Расел, новинар лондонског листа „Тајмс”, редовно је слао своје извештаје са ратишта путем телеграфа, па су тако читаоци, готово истовре­ мено, могли да сазнају све што се дешава. Он се сматра првим савременим ратним извештачем. Славу је стекао сензационалистичким чланцима који су описивали нехуман однос према рањеницима и војницима оболелим од колере и маларије. Ови извештаји су шокирали јавност и натерали британску владу да хитно предузме мере и помогне у бризи за рањене и болесне војнике.

ED

BALKANSKI NARODI I ISTO^NO PITAWE

Током 19. века и балкански народи су се укључили у решавање Источног питања, а њихова будућност је великим делом зависила од решавања овог проблема. У првој половини 19. века једино су Грци успели да се изборе за независност. Подигли су устанак 1821. године и за своју борбу до­ били велику подршку. Широм Европе постојали су снажни покрети поштовалаца старогрчке цивилизације који су скренули пажњу европске јавности на Грчки устанак. Велике силе су војном акцијом подржале грчке устанике. Једренским миром Турска је признала по­ раз, а 1830. године Грчка је стекла независност.

Вилијам Хауард Расел, први ратни извештач

Podseti se> • Који балкански народи су почет­ ком 19. века жи­ вели у Осман­ ском царству? 53


ED

U KA

-P

O

R

Европа 1878. године

TA

L

У борби за ослобођење од османске власти остали народи на Балкану постигли су делимичне успехе. Срби су се у Београдском пашалуку изборили за аутономију 1830, а Румуни 1862. године. Побуне балканских народа наставиле су се и у наредним деце­ нијама. Да би стишало њихово незадовољство, Османско царство почело је да уводи реформе, али оне нису довеле до побољшања положаја и живота народа на Балкану. Тако је 1875. године избила Велика источна криза. Она је почела устанком народа у Босни и Херцеговини против турске власти, а убрзо је захватила и Бугарску. Ово су искористиле Србија и Црна Гора и објавиле рат Турској 1876.

54


L

TA

године у који се, као њихова савезница, укључила и Русија. Рат је завршен турским поразом и довео је до значајних територијалних промена на Балкану. Велике силе активно су се укључиле у мировне преговоре који су уследили. У Берлину је 1878. године одржан међу­ народни конгрес великих сила на коме је одлучено да Србија, Црна Гора и Румунија добију независност. Бугарска је добила аутономију (1908. године се изборила за независност), а Аустроугарска је сте­кла право да окупира Босну и Херцеговину. Остатак територија на Бал­ кану је и даље био у саставу Османског царства, али се јасно ви­дело да су истрошеном царству дани били одбројани.

Proveri nau~eno

R

1. Шта се подразумева под појмом Источно питање?

O

2. Подвуци европске државе које су у другој половини 19. века имале статус великих сила: Велика Британија, Француска, Шпанија, Швај­царска, Русија, Шведска и Аустрија.

-P

3. Размисли зашто су Велика Британија и Француска биле савезнице Тур­ске у Крим­ском рату. 4. Подвуци нетачне делове у датом тексту:

U KA

Кримски рат био је један од најстрашнијих ратова. Вођен је у првој половини 19. века између Русије и Турске. Највеће битке одиграле су на полуострву Криму у Средоземном мору. Турска и њене савезнице су опседале Сева­ стопољ и нису успеле да га освоје. Русија је из рата изашла као победник, али видно ослабљена. Око милион војника погинуло је на обе стране.

ED

5. Заокружи тачне тврдње:

а) Османско царство је било вишенационална држава. б) Грчка је стекла независност 1830. године. в) Велика источна криза почела је устанком у Србији. г) После Берлинског конгреса Аустроугарска је окупирала Румунију.

6. Допуни реченицу и одговори на питање. Године 1878. одржан је међународни конгрес у _________________________. Наведи три државе које су тада стекле независност. 55


7. Srpski narod pod osmanskom i habzbur[kom vla[]u do polovine 19. veka

TA

средњовековну српску државу?

• Какав је био положај српског народа у првим вековима османске власти?

O

Током 18. и већег дела 19. века српски на­род је и даље живео под османском влашћу. Поред Србије и Црне Горе, насељавао је терито­ рије Босне и Херцеговине и Старе Србије. Хришћански народи у царству живели су веома тешко. Трпели су разне неправде, били су израбљивани и плаћали многобројне фе­ удалне порезе. Такође, били су и у неравноправном верском поло­ жају. Безакоње и пљачке су главне карактеристике османске управе. Живот Срба нарочито се погоршао са опадањем турске моћи у 18. веку. Због таквог стања сељаци су често подизали буне и устанке. Српска православна црква позната као Пећка патријар­шија успе­ ла је да за више од два века одржи самосталност. Међутим, вре­ме­ ном, борба за коначно ослобођење узима­ла је све више маха. Српско свештенство активно је уче­ство­вало у припремању мно­гих устанака. Султан је 1766. године укинуо Пећку патри­јаршију. Црква је изгу­би­ ла независност и прикључена је Цариградској патријаршији.

U KA

настао је у 19. веку и означава области које су после стварања независне српске државе остале јужно од њених граница. То су данашње Рашка област, Косово и Метохија и северни део Македоније. (Види карту Србија 1878. године на стр. 127.)

• У ком веку су Османлије освојиле

-P

Стара Србија – овај појам

Podseti se>

R

– положај Срба под османском влашћу – Српска православна црква – положај Срба под Хабзбуршком влашћу – просвећени апсолутизам – српско грађанство – Доситеј Обрадовић

L

Srpski narod pod osmanskom vla[]u

Kqu~ne re~i

ED

• Сети се како се звала најтежа обавеза покоре­ног хришћанског становништва према Османли­јама.

Podseti se> • Које године је обновљена Пећка патријаршија и који разлози су на то утицали?

Пећка патријаршија

56

Патријарси су били признати представници Срба пред вла­стима што је било веома значајано у време одсуства др­ жавне независности и снажно је утицало на народно једин­ ство и очување језика, вере и културе.


• Пронађи епску песму „Мали Радојица” и прочитај је.

L

Да ли су у тој песми личности и догађаји реално описани или је долазило и до преувеличавања? Размисли која је сврха таквог приказивања. Поразговарај о томе с наставником на часу српског језика. Процени веродостојност ове врсте историјских извора у односу на остале.

R

Zanimqivost

TA

Турска освајања оставила су тешке последице и по културни развој по­ кореног сатновништва. Честа ратова­ ња, сеобе, глад и епидемије биолошки су угрозили становништво и онемогу­ ћили било какву културну активност. Усмена епска поезија једино је духов­ но стваралаштво из тог времена. Она је опевала догађаје и личности из сред­ њовековне прошлости и имала велики значај у очувању историјске свести и хришћанског идентитета.

-P

O

О свакодневном животу Срба под османском влашћу веома се мало зна. Живели су у подређеном положају, а било је чак и робова. Строго је било забрањено да хришћани у било чему опонашају муслимане: у облачењу, говору, спољашњем изгледу. Зелена боја, на пример, била је резервисана искључиво за муслимане и хришћани нису смели да је ко­ристе у одевању. Да бисмо илустровали однос османске државе према Србима и осталим хришћанима, на­ водимо један султанов проглас с краја 18. века:

U KA

„Забрањено је хришћанима и хришћанкама ићи и певати по тефе­ричима, другим местима, па и у својој кући. Жене се морају покривати, не смеју на­ гиздане стајати на кућним вратима, а ако се која и нагизда, нека седи у кући својој. Нека не ките своју женску децу дукатима, а коме је Бог дао те има, нека накићено дете не пушта у двориште. Заповеда се хри­шћанима да морају смер­ но ићи кад пролазе крај Турака, да се зна ко је старији. Не смеју турску одећу носити, јер Турци то не могу да трпе. Ко не послуша, биће на муке ударен.”

теферич – излет нагиздан – дотеран

ED

Такође, хришћанима је било забрањено и: ношење оружја, женидба муслиманкама, изградња кућа које би биле више од муслиманских, јахање коња...

Saznaj vi{e...

У Етнографском музеју у Београду налазе се, између оста­ лог, многи предмети из свакодневног живота из времена осман­­ ске вла­дави­не. Обиђи овај музеј да видиш како су се Срби тада облачи­ли, ка­кав су накит носили, из чега су јели и пи­ли, како су опремали куће... У завичајним музејима широм Србије такође постоје та­ кви експонати. Обиђи их са својим наставником.

Етнографски музеј

57


O

R

TA

L

Српски народ у Босни и Херцеговини чинио је око четрдесет процената становништва. Већином је то била раја која је плаћала високе порезе, била изложена свакојаком насиљу и злоупотребама власти. Избијање Првог српског устанка (1804) изазвало је велико оду­ шевљење међу Србима у Босанском пашалуку. Знатан број доброво­ љаца прешао је Дрину и прикључио се Карађорђевим устаницима. Велика победа на Мишару (1806) подстакла је босанске Србе да се и сами организују у борби. Тако је 1809. године у западној Босни изби­ ла велика буна под вођством Јована Јанчића, познатија као Јанчићева буна, али је због лоше организације брзо угушена, а вођа ухваћен и погубљен. Српско становништво показивало je разне врсте отпора. Поред буна и устанака, хајдучија је била најраспрострањенија (од почетка 17. до половине 19. века). Репутација хајдука мењала се током време­ на: од обичних пљачкаша и друмских разбојника до правих заштит­ ника народа и бораца против Турака.

U KA

-P

Iz istorijskih izvora

Важне историјске податке о перио­ ду под османском влашћу оставио је ве­ лики српски писац, реформатор и хро­ ничар из 19. века Вук Караџић. Ево шта је он у својим списима забележио о хај­ дуцима:

ED

„Турско владање и суд најве­ ћи је узрок што у Србији има млого ајдука. Кад човек зна да га суд и закон не чу ва од силе и не­ правде, он мора сам да се чува и себи правицу да тражи... Премда млоги људи не иду у ајдуке да чи­ не зло, него само да сачувају свој Хајдуци у заседи живот или да се коме за што осве­ те или да живе слободно; али кад се већ човек отпади од обичног друштва, он послије почне сва зла чинити. Но опет се данас ајдуку чини највећа срамота и псовка кад му се рече да је лопов пржибаба – кукавица, и пржибаба. Прави ајдук никада неће убити човека који му ни­ подлац шта не чини; али трговце по путу дочекивати и ударати на куће богатих људи, веле да није срамота...”

58


Zanimqivost

Из свакодневног живота

TA

L

Присуство Османлија на нашим просторима оставило је траг у свим животним сегментима. Они су донели многе новине у исхрани, које су се одржале до данас: бурек, алву, бозу, уштипке, сомун, јогурт, пилав, ћуфте. Осим тога, најзаслужнији су и за иновације какве су представљали кафане, кафа и дуван. У Бео­ граду је половином 18. века било око 20 кафана. Занимљиво је да је Србима било дозвољено да их посећују иако су се оне налазиле у муслиманским деловима вароши. Ноћне проводе по кафанама (који су били резервисани искључиво за мушкарце) употпуњавала је музика, која се некада веома разликовала код припадника двеју вера. Срби су се веселили уз звуке гусала, гајди и фрула, док су Турци свирали разне дувачке ин­ струменте, удараљке и сл.

O

R

Један хроничар оценио је кафане као простор који сједињује крајности јер су оне извориште „врхунског духа, али и глупости”.

-P

SRPSKI NAROD POD hABZBUR[KOm VLA[]U

• Ко су били

Хабзбурзи?

ED

U KA

Продор Османлија у Европу изазвао је бројна померања балкан­ ског становништва. Прве српске сеобе почеле су већ после Маричке и Косовске битке. На честе сеобе утицало је више разлога: војни по­ ходи, ратна пустошења, насиља, сиромаштво, учешће народа у устан­ цима и ратовима против Турака. Најчешћи правац кретања био је ка северу и западу, преко Саве и Дунава у Угарску (на подручје да­ нашње Војводине и Хрватске). Највеће пресељење становништва на територију Аустријског царства догодило се 1690. године и познато је као Велика сеоба Срба.

Podseti se>

Podseti se>

• Ко је предводио ову сеобу и шта је била њена главна последица?

Већина српског становништва у Аустријском царству сачувала је своја национална обележја – језик, традицију, православну веру и обичаје. Тамо су се упознали и са цивилизацијским вредностима средње Европе које су допринеле њиховом великом културном, по­ литичком и економском напретку.

59


просвећени апсолутизам

-P

Марија Терезија

O

R

TA

L

– облик апсолутистичке владавине у коме владари спроводе реформе за побољ­ шање положаја грађана и сељаштва

У другој половини 18. века Хабзбуршку монархију захватио је процес реформи. Највећу улогу у модернизацији државе и прихва­ тању просветитељских идеја имала су два истакнута хабзбуршка вла­ дара – Марија Терезија (1740–1780) и њен син Јосиф II (1780–1790). Време њихове владавине у Аустријском царству назива се просве­ ћени апсолутизам. Донети су многи закони ко­ји­ма су уна­ пређени производња и трговина, поправ­ љен положај сељака, проглашена једнакост грађана пред законом и омогу­ћена сло­ бода вероисповести. Огроман значај имао је и закон о просвети. Њиме је основна школа постала државна уста­но­в а и оба­ везна за сву децу. Ова реформа значајно је допринела напретку образовања и код Ср­ба. Тако је и међу њима било све више лекара, учитеља, прав­ника, писаца. Шко­ ловани Срби у Аустрији дали су велики до­принос развоју националне културе. Је­ дна од најистакнутијих ли­чности 18. века Јосиф II био је књижевник Доситеј Обрадовић.

Istaknute li~nosti

ED

U KA

Доситеј Обрадовић (1742–1811) један је од најзначајнијих српских просве­ти­теља. Као младић замонашио се у фрушкогорском манастиру Хопово, али га је брзо напустио схва­ тивши да се тај живот доста разликује од животописа светаца и његових младалачких идеала. Пропутовао је, због студија, многе земље Европе. Године 1783. штампано је ње­ гово најважније дело „Живот и прикључе­нија”, ауто­биографија која говори о потреби за образовањем као и о ду­ховној заосталости калуђера које оштро напада. Залагао се да народни језик постане књижевни, уме­сто дотадашњег црквенословенског. Његове про­ Доситеј све­титељске идеје огледају се у пропагирању верске трпељивости и прихватању достигну­ћа Обрадовић напред­нијих наро­да. Био је и велики национални борац опседнут идејом о ослобођењу Србије од стране власти. Аутор је чувене песме „Востани Сербие” која је утицала на бу­ђење националне свести. Када је Првим српским устанком почела борба за коначно ослобођење од Турака, Доситеј одлази у Ср­ бију како би помогао Карађорђевим устаницима. Као најученији Србин свог времена постао је први мини­ стар просвете у устаничкој влади. Доситеј је основао Велику школу у Београду која је пре­теча данашњег уни­верзитета. „Књиге, бра­ћо, књиге, а не звона и прапорци”, познат је • Како разумеш овај цитат? цитат који осликава његову тежњу за образовањем. Умро је 1811. године. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, поред Вука Караџића.

• Посети београдску Са­бор­ну цркву и распитај се како и када је настала. Истражи који су наши познати вла­дари сахра­њени у њој.

60


L

Карловачка гимназија

U KA

-P

O

R

TA

Током 18. века најзначајнији део српског друштва у Хаб­ збуршкој монархији постало је грађанство. Овај друштвени слој био је носилац напредних идеја и свеукупног развоја. Највећи део грађанства чинили су трговци и занатлије. Жи­ вели су у већим градовима (Будиму, Сент Андреји, Теми­ швару, Сегедину, Новом Саду, Земуну) и током времена су постали важан економски чинилац у царству. Српско грађанство у Хабзбуршкој монархији подстицало је и финансирало оснивање значајних националних инсти­ туција. Једна од најважнијих је најстарија српска гимназија, основана у Сремским Карловцима 1791/2. го дине. Убрзо по оснивању, гимназија постаје средиште просвете, духовно­ сти и културе. Поред ње, важне установе биле су Карловачка богословија (1794) и гимназија у Новом Саду (1810). Срби у Аустрији су, као православни народ, неговали своју средњовековну традицију и културу. Центри верског и просветног рада били су манастири, а највише њих (чак седамнаест) налази се на Фрушкој Гори, због чега се она че­ сто назива „српском Светом гором”. Најпознатији фрушко­ горски манастири су Крушедол, Хопово, Гргетег и Врдник.

Фрушкогорски манастири Крушедол (лево) и Хопово (десно)

ED

Верски и политички центар Срба у Хабзбуршкој монар­ хији била је Карловачка митрополија основана почетком 18. века. Карловачки митрополити били су врховни поглавари српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији и има­ ли су пресудну улогу у животу свог народа. Били су њихови законити представници пред аустријским властима и чува­ ри националног јединства. Црква је отварала школе на на­ родном језику и бринула о верској и просветној аутономији.

Карловачка богословија

Митрополит Стефан Стратимировић

Изабран је за карловачког митрополита 1790. године. Велику пажњу посветио је подизању просветних установа. Уз његову помоћ основане су Карловачка гимназија и богословија, као и гимназија у Новом Саду. Помагао је и устанике Првог српског устанка под вођством Карађорђа.

61


територијална аутономија

Сва важна питања и даље су се решавала на црквено­народним саборима. На Теми шварском сабору (1790) представници Срба за­ хтевали су аутономију у монархији на територији где су чинили ве­ ћину. Нажалост, ови њихови захтеви били су одбијени. Залагањем богатих Срба у Пешти је 1826. године основана Мати ца српска – установа чији је основни циљ био неговање српског језика и културе. Издавањем књига и часо­ писа ширила је писменост и развијала књи­ жевну делатност. Летопис Матице српске најстарији је часопис за књижевност који излази и данас. Седиште ове установе пре­ сељено је 1864. године у Нови Сад.

Зграда Матице српске

Летопис Матице српске

O

Istaknute li~nosti

R

TA

L

– политичка самосталност не­ ког народа на одређеној тери­ торији у оквиру друге државе

ED

U KA

-P

Познати српски добротвор гроф Сава Текелија (1761–1842) био је правник, а основао је у Пешти 1838. године једну од највећих задужбина – Текелијанум. Ту су се деценијама школовале многе генерације српских ђака и студената. Текелијанум је био и главно средиште окупљања интелектуалаца који су до­ принели културном и цивилизацијском напретку свог народа. У Текелијануму су неко време радили Јован Јовановић Змај, Никола Тесла, Лаза Костић. Зато је он с правом називан „српским Пан­ теоном”.

Сава Текелија

62

Текелијанум

У првој половини 19. века положај српског народа у аустријском царству се погоршао. Нису им гарантована национална права и није им било допуште­ но редовно одржавање црквено­народних сабора што је вековима представљало њихову основну привилегију. Због тога је током пролећа 1848. године одржано више протестних скупова на којима су Срби захтевали употребу народног језика, за­ штиту православне вере и редовно сазивање сабора. Ови захтеви наставиће се и у наредном периоду.


Proveri nau~eno

2. Подвуци тачно. Стара Србија је обухватала тери­ торије: Херцеговине, Рашке, Косова и Метохије, Албаније, Шумадије, северне Македоније, Босне.

TA

3. Какав је био положај српског народа у Хабзбур­ шкој монархији током 18. и првој половини 19. века?

L

1. Опиши какав је био положај српског народа под османском влашћу.

O

R

4. Наброј најважније институције Срба на подручју Монархије које су значајне за очување национал­ ног и културног идентитета.

ED

U KA

-P

5. Испод слике упиши име личности и наведи у че­ му је њен значај.

63


8. SRPSKA REVOLUCIjA (1804 —1835) Podseti se> • Шта је

L

револуција?

• За које

R

TA

револуције ти знаш?

O

Збор у Орашцу

-P

U KA

Застава устаничке Србије

Појам српска револуција односи се на период од 1804. до 1835. године. То раздобље је веома важно у историји српског народа јер су Срби тада поставили темеље за стварање модерне државе. Револуција је имала ратну фазу (ратовање у Првом и Другом српском устанку, 1804–1815) и мирнодопски период (1815–1835) који је окончан доношењем првог српског устава и укидањем феуда лизма. Револуција је завршена успешно: створена је аутономна српска кнежевина.

ED

аутономија – самоуправа

На исти дан кад је почела – црквени празник Сретење – револуција се и за­ вршила. Зато се тај датум данас слави као Дан државности Србије.

• Ког датума се обележава

Дан државности Србије?

Обележавање Дана државности данас

64


9. Prvi srpski ustanak (1804 —1813) Kqu~ne re~i

Podseti se> Османско царство почетком 19. века?

• Сети се како је изгледала провинцијска

Смедеревски санџак дахије Сеча кнезова Карађорђе Петровић битка на Мишару битка на Чегру Букурешки мир слом устанка Правитељствујушчи совјет Прота Матеја Ненадовић

TA

управа Царства.

– – – – – – – – – –

L

• Које балканске територије је заузимало

-P

O

R

Нововековна српска држава настала је на територији османске провинције која се звала Смедеревски санџак или Београдски пашалук. Обухватала је простор изме­ђу река Саве и Дунава на северу до Западне Мораве на југу, и од Дрине на западу до Тимока на истоку. Била је то погранична област Османског царства према Хабзбуршкој монархији. Процењу­је се да је почетком 19. века ту живело око 400 000 становника, нај­више Срба.

ED

U KA

Београдски пашалук почетком 19. века

• Пронађи на

карти поме­ нуте реке и покажи гра­ нице Бео­ градског пашалука.

65


Beogradski pa[aluk uo^i Ustanka

U KA

-P

O

R

TA

L

Београдским пашалуком управљао је ве­зир кога је постављала Порта. Његово седи­ште нала­зило се у Бе­ о­граду, у Kалемегданској твр­ђави. Турци и Срби у па­ ша­луку живели су одвојено: Турци и турска војска по градо­ви­ма, а српско станов­ништво углавном је жи­ вело по селима. Крајем 18. века Срби су стекли не­ку вр­сту ло­калне самоуправе, а би­ла им је гарантована и сло­бода трговине и вероиспо­вести. Београд у време османске владавине Међу Србима у Београд­ском пашалуку на­рочито је остало упам­ћено време када је њиме управљао везир Хаџи Муста­фа-паша. Овај Тур­чин је због своје благе управе добио надимак „срп­ска мајка”. Та­да су престала на­сиља над станов­ништвом, а кренуо је и при­вредни напредак. Међутим, такво стање се променило 1801. године када је група турских одметника – дахија, убила Хаџи Мустафа-пашу. Тако су се четворица дахија (Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фо­чић Мех­мед-ага) домо­ гли власти у Београдском пашалуку, поделили га ме­ ђусобно и завели праву страховладу. Зулуми и безакоње над срп­ским станов­ни­штвом турски зулуми тада су до­стигли вр­х унац. Пља­чке, си­ло­вања, набијање на колац и свирепе одмазде били су неизд­р­живи. Срп­ дахија – јаничарски старе­ р од ски на­ није имао много избора: одлучно је решио да пружи шина, одментик од званичне оружани отпор овом турском насиљу. османске власти

ED

Po^etak ustanka — Sretewe 1804. godine

Орашац 1804. године

66

Српски кнезови, свештенство и сви виђенији људи у пашалуку почели су да се припремају за устанак. Ка­ да су дахије сазнале шта им се спрема, почетком фе­ бруара 1804. године, за само неко­лико дана убили су више десетина истакнутих Срба. Најпознатији међу њима били су Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Хаџи-Рувим. Овај догађај познат је у историји као Сеча кнезова. Народни прваци који су успели да умакну органи­ зовали су збор у Орашцу на Сретење, 15. фебруара 1804. године. Тог дана одлучено је да одмах почне бор­ ба против дахија. За вођу је изабран Ђорђе Петровић, трговац из Тополе, осведочени борац против Турака.


• Размисли шта је био узрок, а шта повод избијања Првог српског устанка.

Istaknute li~nosti

U KA

-P

O

R

TA

L

Ђорђе Петровић Кара­ђорђе (1762–1817) био је ро­дом из села Вишевца крај Тополе. Рано се про­чуо по јунаштву – још као хај­дук у четама познатих харамбаша. За време по­следњег аустријско-турског рата (1788–1791) позна­ тог као Кочина крајина, борио се на аустријској страни. У овом рату Ка­ рађорђе је сте­као велико иску­с тво које ће му бити врло драгоцено у пред­ стојећим борба­ма про­­тив Турака. На­ди­мак Ка­­ра­ђорђе (Црни Ђор­­ђе) до­био је због ве­ли­­ког ју­на­штва ко­је је изазива­ло стра­хопо­што­­вање код Турака, али и код Ср­ ба. Често је био не­пред­ви­див и суров, а од својих са­б о­р а­ца за­х те­в ао је без­по­г овор­н у по­слушност. По пропасти устанка напустио је Ср­бију Карађорђе због страха од одмазде. Уточиште је нашао у Русији. Године 1817. вратио се у Србију с наме­ром да подигне но­ ви устанак против Турака. Међутим, у том тре­нутку Србија је већ имала одређени степен ауто­номије. По наредби Милоша Обреновића и уз са­гласност београдског везира мучки је убијен, а његова глава послата је султану у Цариград. Карђорђе је оснивач династије Карађор­­ђевић која је с преки­ дима владала Србијом и Краљевином Југославијом до краја Дру­ гог свет­ског рата.

• Сети се шта све у твом месту носи Кара­ђорђево име.

ED

Споменик Карађорђу у Београду

Iz istorijskih izvora

Сечу кнезова опевао је познати слепи гуслар Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Наводимо одломак из те песме. „Боже мили, чуда великога! Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи,

нит су ради Турци изјелице, ал је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; (…)“

• Које

историјске чињенице можеш да уочиш у овом одломку? 67


Устанички прваци

Ratovawe u Prvom srpskom ustanku

L

Сеча кнезова изазвала је велико огорчење код Срба. Плануо је општи устанак који ће трајати наредних десет година. Већ на почетку устанка 1804. године војвода Миленко Стојковић је ухватио и погубио дахије. Борба се с успехом ширила по читавом пашалуку. Зато је султан понудио примирје Србима и повратак на стање какво је било пре доласка дахија. Међутим, устаницима то више није било довољно, па је ратовање настављено. Од 1805. године устаници су морали да се боре против много веће и јаче турске војске: поред већ постојеће из Београдског па­ шалука, султан је слао и бројне трупе из Цариграда. Борба која је почела као побуна против дахија претворила се у рат против Османске државе и званичне власти. Уследиле су велике битке Првог српског устанка: бој на Иван­ ковцу (1805), Мишару (1806) и Делиграду (1806) у којима је српска војска постигла велике успехе. До краја 1806. године ослобођен је готово цео Београдски пашалук. Турци су морали да напусте многе српске градове (Ваљево, Шабац, Пожаревац, Рудник, Смедерево). Почетком 1807. године ослобођен је Београд са тврђавом. После војних успеха на Мишару и Делиграду Порта је била при­ нуђена да преговара са устаницима о миру. Преговоре је у име Срба водио Петар Ичко. Ичков мир (1807) гарантовао је Србима амне­ стију и широку аутономију у оквиру Османског царства.

O

R

TA

Миленко Стојковић

U KA

-P

поп Лука Лазаревић

Хајдук Вељко Петровић

амнестија – помиловање,

ED

опроштај

Saznaj vi{e...

Битка на Мишару у близини Шапца вођена је у августу 1806. године. Срби су, под командом Карађорђа, за само један дан нанели тешке губитке Турцима. У овој бици погинуле су многе старешине турске војске, а најпознатији су Синан-паша и Кулин-капетан. Срби су дошли до великог плена (оружје, муниција, коњи). У Мишарској бици учествовали су и познати српски прва­ ци: Прота Матеја Не­на­довић, Лазар Мутап, поп Лу­ка Лазаревић. То је била је­дна од нај­ већих победа у Пр­вом срп­ском устанку. Ау­ стриј­ски по­сматрачи са друге стране Са­ве послали су из­вештај у Беч о страшном тур­ ском поразу. У неким извештајима на­води се да је чак 3 000 Турака по­гинуло у овом боју. Битка на Мишару

68


Међутим, Русија се убрзо укључила у рат против Турака као са­ везник Србије, па су устаници ову нагодбу одбацили. Заједничким ратовањем Срби и Руси наносили су поразе турској војсци.

U KA

-P

O

R

TA

L

Србија у Првом српском устанку

ED

• Пронађи и покажи места највећих битака у Првом српском устанку.

Преломна устаничка година била је 1809. Карађорђе је планирао да ратна дејства прошири и усмери према југу (Стара Србија) како би ослободио и српски народ који је живео ван граница Београдског па­ шалука. Међутим, морао је да одустане од овог плана јер је српска војска у бици на Чегру 1809. године код Ниша доживела велики пораз. Овде се нарочито истакао војвода Стеван Синђелић. Када је ви­део да не може да победи бројно надмоћније Турке, војвода Синђелић пу­цао је из своје кубуре и запалио магацин с барутом. У страшној експло­ зији погинули су сви српски војници, али и велики број Турака.

Стеван Синђелић

69


Saznaj vi{e...

TA

L

Да би застрашили Србе, Османлије су, у знак освете и опомене, од глава погинулих чегарских вој­ ника сазидали Ћеле-кулу код Ниша. У њу су биле узи­ дане 952 лобање. Она и данас стоји као симбол српске борбе и страдања. Чувени француски песник и писац Алфонс де Ла­ мартин 1833. године враћајући се из Цариграда пу­ товао је кроз Србију. Нарочито је био потресен пред Ћеле-кулом: „Нека Срби чувају овај споменик. Он ће увек подсећати њихову децу колико вреди сло­бода и ко­ лику су цену очеви њихови платили за њу.”

Ћеле-кула

R

SLom ustankA

ED

U KA

европски освајач је био пред вратима Русије 1812. године?

O

• Који велики

Године 1812. Русија је морала да закључи с Турском мир јер јој је претила опасност од много већег непријатеља. Споразум је потписан у Букурешту, а једна одредба овог уговора односила се на Србију. Порта је обећала да ће Београдски пашалук добити унутрашњу самоуправу уз обавезу да Срби дозволе повратак турске војске у градска утврђења. Поред тога, устаницима је обез­бе­ ђена и амнестија. Међутим, Срби нису прихватили ове мировне усло­ ве јер су они практично значили повратак на стање пре 1804. године. Уследила је 1813. године велика османска офан­ зива на Србију. Положај устаника био је веома те­ жак. Године ратовања исцрпле су земљу и ослабиле отпор. Међу српским старешинама недостајало је и јединство у погледу плана и начина борбе. Бројчано надмоћнија турска војска напала је истовремено из три правца. Линије одбране биле су уништене. Нај­ веће битке вођене су на Дрини (Засавица) и на Тимо­ ку. Један од највећих српских јунака Хајдук Вељко Петро­вић погинуо је бранећи град Неготин. Турци су преко Пожаревца угрозили и Београд. Устаничка Србија била је до јесени 1813. године покорена.

-P

Podseti se>

Смрт Хајдук Вељка

Zadatak> За Хајдук Вељка нераскидиво је везано и име једне жене коју су звали Чучук Стана. Истражи ко је она била, шта значи њен надимак, по чему се разликовала од осталих жена свог времена. 70


Карађорђе и многе друге старешине побегли су у суседну Аустри­ ју. Велики део српког народа такође је напустио своје домове стра­ хујући од турске одмазде. Турци су поново загосподарили Србијом.

PRVI SRPSKI USTANAK

Устаничке старешине

Карађорђе Хајдук Вељко Петровић Прота Матеја Ненадовић Младен Миловановић Стеван Синђелић

-P

O

R

Сеча кнезова Збор у Орашцу Убиство дахија

TA

Почетак устанка

Иванковац (1805) Мишар (1806) Делиград (1806)

L

Битке

U KA

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813)

Слом устанка

ED

Турска офанзива (1813) Бекство Карађорђа из Србије Повратак Турака у Београдски пашалук

Мировни споразуми Ичков мир (1807) Букурешки мир (1812)

Организација устаничке државе Вожд Правитељствујушчи совјет Народна скупштина

71


Organizacija ustani^ke dr@ave

R

Istaknute li~nosti

TA

L

Врховну власт током Првог српског устанка имао је Карађорђе. Његовим проглашењем за наследног вожда (1808) ударени су теме­ љи за настанак прве српске нововековне династије. У покушају да се ограничи Карађорђева власт, настали су Народ­ на скупштина и Правитељствујушчи совјет, тј. устаничка влада. Народну скупштину чинили су најистакнутији народни представ­ ници. У њој се одлучивало о миру и рату, о набавци оружја, сакуп­ љали су се порези и усвајали ратни планови. Совјет је био извршни орган власти састављен од шест министарстава (спољних и унутра­ шњих послова, правосуђа, војске, финансија и просвете). Председ­ ници Совјета били су најугледнији српски прваци – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Јаков Ненадовић.

Прота Матеја Ненадовић (1777–1854) био је војвода из Првог срп­ ског устанка и први председник Правитељствујушчег совјета. Рођен је у Бранковини близу Ваљева. Био је син познатог кнеза Алексе Ненадовића, а отац писца Љубе Ненадовића. По занимању свештеник, истакао се као један од главних организатора Првог срп­ ског устанка у западној Србији. Командовао је у многим биткама (за ослобођење Ваљева, Шапца, Краљева, Ужица). После слома устанка склонио се у Аустрију. С повратком Карађорђевића на престо, вратио се у Србију и постао члан Државног савета. Написао је аутобиграфско дело „Мемоари“ које поред књижевне има и драгоцену историјску вредност. Током читавог устанка велики утицај имале су и многе војне старешине које су се бориле про­тив вождовог апсолутизма. Карађорђе је у обрачуну са својим политичким противницима користио сва средства. Није се либио да их протера из земље или чак нареди њихово убиство. Године 1811. Карађорђе је коначно успоставио снажну централну власт и потврђена му је титула врховног вожда.

ED

U KA

-P

O

Прота Матеја Ненадовић

Вуков и Доситејев музеј у Београду

72

Saznaj vi{e... Ослобођењем Београда у Првом српском устан­ ку створени су услови да се отвори и прва школа. Тако је 1808. године отворена Велика школа која је радила до 1813. године. Зграду у којој је била смештена подигао је у 18. веку непознати богати Турчин. Данас je ту Вуков и Доситејев музеј: Доситеј Обрадовић био је оснивач Велике школе, а Вук Караџић, будући велики рефор­ матор српског језика, био је један од првих ученика.


Proveri nau~eno 1. Објасни шта подразумевамо под појмом „српска револуција”.

L

2. Опиши стање у Београдском пашалуку на почетку 19. века.

TA

3. Заокружи тачне тврдње: а) Вођа Првог српског устанка био је Прота Матеја Ненадовић.

R

б) Устанак је почео 1805. године због наметања нових пореза Србима у пашалуку.

O

в) У рат против Турака, као савезници Срба, укључили су се Французи 1808. године.

U KA

-P

г) Током устанка постигнути су значајни резултати: Турци су протерани из Београдског пашалука и створени су органи власти устаничке државе. д) Први српски устанак завршен је 1813. године војничким поразом и повратком Турака у Србију. 4. Објасни појмове: аутономија и амнестија.

ED

5. Поређај следеће догађаје хронолошким редом (1 за најстарији итд.): _______ битка на Чегру _______ Сеча кнезова _______ убиство Хаџи Мустафа-паше _______ ослобођење Београда _______ слом устанка

73


10. DRUgI SRPSKI USTANAK (1815) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Шта је све постигнуто током ратовања с Турцима у Првом српском устанку?

L

Хаџи Проданова буна Таковски устанак Милош Обреновић најважније битке споразум Милоша Обреновића и Марашли Али-паше

• Зашто је пропао Први српски устанак?

TA

– – – – –

ED

U KA

-P

O

R

После пропасти Првог српског устанка (1813) наступио је период незапамћеног терора над српским становништвом у Београдском пашалуку. Новопостављени београдски везир допустио је освету над покореним Србима: зулуми су превазишли оне из времена вла­ давине четворице дахија. Веома мали број српских старешина остао је у земљи. Један од њих, Хаџи Продан Глигоријевић, окупио је народ и подигао буну 1814. године, али је тај покушај отпора пропао. Хаџи Продан је мо­ рао да бежи у Аустрију, а насиље над становништвом се појачало.

Хаџи Продан Глигоријевић

Турци кажњавају учеснике Хаџи Проданове буне

74


Преостали народни прваци окупили су се на црквени празник Цвети (23. април) 1815. године у Такову. Донели су одлуку да поди­ гну нови устанак против Турака. За вођу је изабран Милош Обре­ новић, војвода из Првог српског устанка. „Ето мене, ето вас – рат Турцима”, била је порука Милоша Обре­ новића окупљеним устаницима којом је започео Други српски устанак.

L

Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA

Милош Обреновић (1780-1860) рођен је у селу Добрињи у близини Пожеге. Био је успешан трговац стоком. Милош је ратовао у Првом српском устанку, а после пропасти устанка остао је у Србији. Током Хаџи Проданове буне (1814) одбио је да се придружи побуњеном народу сматрајући да није право време за обрачун са Турцима. Ипак, наредне године прихватио се вођства у Милош Обреновић Другом српском устанку и учествовао у свим већим биткама. Није бирао начин да учврсти свој положај и избори за Србију што већу аутономију. Био је домишљат и сналажљив. Турке је поткупљивао, а конкуренте за власт уклањао. Иако је био необразован и целог живота остао неписмен, имао је доста политичког дара. Упор­ ном дипломатијом Милош је успео да за Србију обезбеди аутономију, а за себе наследно кне­ жевско достојанство. Оснивач је династије Обреновић која је с прекидима владала Србијом до 1903. године.

ED

U KA

Најважније битке Другог срп­ ског устанка биле су код Чачка, Палежа (Обреновац), Ваљева, на Љубићу и на Дубљу. Војни успеси Срба приморали су Турке да поја­ чају своје трупе. Када су се војсци београдског везира придружиле још две турске војске (из суседних провинција Босне и Румелије), Ми­ лош Обреновић је одлучио да прекине ратовање и отпочне пре­ говоре. У октобру 1815. године склопио је усмени споразум са београдским везиром Марашли Али-пашом. Овим договором Србима у Београдском пашалуку оси­ гуран је полуаутономни положај: они су признали врховну турску власт, али су сами убирали порез, учествовали у суђењу Србима, а основана је и Народна канцеларија коју су чинили српски кнезови. Споразумом кнеза Милоша и Марашли Али-паше завршен је Други српски устанак и ратни период Српске револуције.

Таковски устанак

75


U KA

-P

O

R

TA

L

Највеће битке у Другом српском устанку

• На историјској карти пронађи и покажи места највећих битака Другог

ED

српског устанка.

Proveri nau~eno

1. Пажљиво прочитај текст и подвуци нетачно. Други српски устанак почео је 1814. године. Овај српско-турски сукоб трајао је неколико месеци. Српски устаници показали су надмоћ над турском војском у Београдском пашалуку, победивши је у многим биткама. Вођа Другог српског устанка Карађорђе одлучио је да прекине ратна дејства и отпочне преговоре. У име Турака преговоре је водио београдски везир Марашли Али-паша. Пре­го­ вори су завршени неуспехом, па је рат настављен.

76


2. Попуни табелу, па упореди Први и Други срп­ски устанка. Први српски устанак Време трајања

Други српски устанак

1804–1813 Узрок:

Узрок и повод за избијање устанка

Повод:

Повод: Незапамћен терор над српским станов­ни­штвом после пропасти Првог српског устанка.

Почетак устанка

Сретење (15. фебруар) 1804. године

Милош Обреновић

R

Вођа устанка

O

Најважније битке

На Љубићу, ...

Турска офанзива на Србију 1813. године и српски пораз

-P

Крај устанка

TA

L

Узрок:

U KA

3. Од наведених карактеристика заокружи оне које описују Милоша Обреновића: сналажљив, образован, домишљат, прек, кукавица, властољубив, храбар. 4. На временској ленти, уз помоћ наставника, упиши године најважнијих догађаја и битака из српске и европске историје. Подсети се лекције о Наполеоновим ратовима.

ED

1804. г.

1800. г.

Сеча кнезова крунисање Наполеона за цара

1805. г.

1810. г.

1815. г.

77


11. Nastanak i razvoj Kne@evine Srbije Kqu~ne re~i

Podseti se> • Како је завршен Други српски устанак? • Шта су Срби у Београдском пашалуку

L

аутономија хатишерифи (1830. и 1833.) Милетина буна Сретењски устав укидање феудализма абдикација кнеза Милоша

добили по окончању устанка?

TA

– – – – – –

O

R

По завршетку ратовања у Другом српском устанку наступио је дужи период мира. Започела је дипломатска борба за стицање ауто­но­ми­ је. Победе у ратовању с Турцима, дипломатска вештина кнеза Милоша Обреновића и подршка Русије биле су пресудне за успех на овом пољу.

-P

Spoqna politika

U KA

Београдски пашалук је и после 1815. године био у саставу Осман­ ског царства. У њему је успостављена српско-турска управа: пара­ лелно су постојали и турски и српски органи власти. Врховни орган турске управе у пашалуку био је београдски везир. Уз њега, постојали су и муселими и кадије и сви су били одговорни султану. Српску власт представљао је Милош Обреновић који је управљао уз помоћ својих старешина. Био је кнез Србије од 1817. године, а по­ себним бератом (1830) признато му је и наследно кнежевско досто­ јанство. Кнез Милош је успоставио добре односе с београдским везиром Марашли Али-пашом које је вешто користио да побољша положај Србије. Истовремено, настојао је да ојача и учврсти сопствену власт. У свим преговорима које је водио с Турцима око разних питања упор­ но је истицао и захтев за аутономију. После петнаест година његова дипломатска активност уродила је плодом. Уз подршку Русије кнез Милош се коначно изборио за аутономни положај Србије. Султан је 1830. године издао хатишериф којим је Србија стекла следећа пра­ва: независну унутрашњу управу, право на избор старешина, слободу вероисповести, слободу трговине. Исте године Милошу је бератом потврђено наследно кнежевско достојанство. Доношење ових зако­ на имало је огроман значај: Србија је постала вазална турска кне­же­ вина са широком унутрашњом самоуправом.

Кнез Милош Обреновић

ED

муселим – везиров повереник кадија – судија берат – повеља коју издаје султан или Порта

Podseti se> • Шта значи када

је нека држава у вазалном положају? 78


Iz istorijskih izvora

TA

Кнежев говор поводом читања хатишерифа 1830. године, који је написао његов секретар Димитрије Давидовић.

L

„Тако, браћо, постадосмо и ми од јуче народом, наро­дом истина зави­сним од султана, но народом који има сопствена своја права... Срећни Роде, срећна Србијо, ко се икад надао да ћеш до ове тачке доћи? Радуј се томе и ти света земљо Оте­ чества нашег, радуј се и ти Роде, пре­љубезни Роде мој.”

R

Султанов хатишериф

O

Istaknute li~nosti

ED

U KA

-P

Кнез Милош био је ожењен Љубицом Вукомановић. Венчали су се 1804. године, а кум им је био Карађорђе. Имали су осморо де­це (четири сина и четири ћерке). Кнез Милош и кнегиња Љу­ бица нису живели у срећном браку, мада се то у јавности дуго при­кривало. Кнез Милош био је познат по бројним љубавним авантурама. Из његових ванбрачних веза рођено је чак деветоро деце. Колико је кне­гиња Љубица била огорчена, говори и то што је у наступу беса убила једну његову љубавницу. Ка­сније се до краја живота горко кајала због почињеног злодела. Незадовољна Милошем као супругом, кнегиња је окренула ле­ ђа и његовој политици, па је тридесетих година 19. века пришла опозицији. Савременици су о кнегињи имали позитивно мишљење: она је у народном сећању оставила најбољи утисак од свих наших касни­ јих владарки. Умрла је у изгнанству 1843. године. Сахрањена је у манстиру Кру­шедолу на Фрушкој гори.

Кнегиња Љубица Обреновић опозиција – противници, неистомишљеници

Активност кнеза Милоша није се на овоме зауставила. Он је од Турака захтевао да Србија добије и територијално проширење. Ускоро, хатишерифом из 1833. године кнежевина је добила тери­ торије које је још Карађорђе ослободио у Првом српском устанку (тзв. шест нахија). Захваљујући томе Србија је увећана за трећину.

79


Био је ово највећи домет Милошеве спољне политике. Борба ко­ ја је започета Првим српским устанком довела је до стварања ау­ тономне српске кнежевине и представљала је важан корак на путу ка стицању потпуне независности. У наредним деценијама ову бор­ бу наставиће наследници кнеза Милоша.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Кнежевина Србија у првој половини 19. века

• На основу карте наброј нахије које су ушле у састав Србије 1833. године.

80


Крагујевац у првој половини 19. века

R

TA

Престоница Кнежевине Србије у првој по­ло­вини 19. века био је Крагујевац. Повољан географ­ски положај навео је кнеза Милоша да Крагујевац прогласи главним градом обновље­не државе. У њему се у наредном периоду први пут у исто­рији српске државе оснива низ институ­ција: Ги­мназија (1833), Лицеј – виша школа (1838), Војна школа (1837). Ту је прорадила и прва штампарија, почеле су да излазе и прве новине – „Новине серб­ске”, основано је прво позо­ риште – „Књажевско-србски театар”. Кнез Милош је изградио и нови градски центар где су се налазили дворски комплекс, скупштина, цр­ ква, митрополија, школа, касарна... Од 1841. године Београд постаје нова престо­ница Кнежевине Србије.

L

Saznaj vi{e...

O

Razvoj srpske kne@evine

ED

U KA

-P

У првим деценијама 19. века Србија је била земља исцрпљена ра­ товима, с необразованим и сиромашним становништвом. Вишеве­ ковна турска владавина и неразвијени друштвени односи оставили су трага, па је земља дуго каснила у развоју у односу на европске државе тог доба. Упоредна турска и српска управа оптерећивала је народ наме­ ћући му двоструке дажбине. Такво стање се променило када је право на земљу признато сељацима који су на њој живели и обрађивали је. Важан догађај десио се 1835. године када је кнез Милош у Србији званично укинуо феудализам. Све обавезе сељака од тада су сведе­ не на плаћање пореза једанпут годишње. Србија је тако постала привлачна за српско становништво које је живело у суседним турским провинцијама. За само четрдесет го­ дина (1834–1874) број становника се удвостручио: од око 700 000 повећао се на скоро 1 400 000. Укидањем феудализма јавили су се услови и за настанак српског грађанства. Активности кнеза Милоша биле су усмерене и на привредно ја­ чање земље. Он је подстицао повезивање с развијеним европским земљама, олакшавао извоз, доводио стручњаке у Србију, а младе љу­ де слао на школовање у иностранство. Иако неписмен, радио је на унапређењу образовног и културног живота у Србији. Ипак, све ово није могло да отклони узроке великог народног не­ задовољства Милошевом владавином.

81


UNUTRA[WA politika

Zanimqivost

L

Владавина кнеза Милоша Обреновића била је апсолутистичка. Са неистомишљеницима се веома сурово обрачунавао, а многи су били убијени по његовом наређењу (Карађорђе, Сима Марковић, Младен Миловановић).

ED

U KA

-P

O

R

TA

Конак кнеза Милоша налази се у Београду у Топ­чидеру. Кнез је наредио да се његова резиденција по­дигне на периферији, јер је нерадо боравио у бео­град­ској вароши због присуства Турака. Испред конака налази се чувени платан, стар скоро двеста година, који је данас под заштитом државе. Исто­времено са зи­ дањем конака 1831. године уређиван је и парк око њега. Саднице платана стигле су из Беча, а Француз који је надгледао радове упитао је кнеза где да засади преостали платан. Кнез, познат по својој од­сечности, одговорио је: „Метни га у ову кречану поред дворца.” Ипак, то није угрозило раст овог стабла: дрво је данас Милошев конак високо чак 35 метара, а седамнаест металних стубова подупире конак – двор, преноћиште ње­гове огромне гране. Испод стабла налази се камен са ког се кнез пео на коња. За време своје друге владавине Милош је све време боравио у овом конаку, где је и умро у септембру 1860. године. Милошев конак данас је музеј. Конак кнегиње Љубице налази се у центру Београ­да на Ко­ санчићевом венцу. Подигнут је као званична кне­жева палата која је требало да покаже значај и моћ српског кнеза. Ипак, у нови објекат усе­лила се само кнегиња Љубица са децом, а Милош је много чешће боравио у свом конаку у Топчидеру. Зграда данас представља репрезентативно градско здање из прве половине 19. века. Конак је подигнут у оријенталном стилу, али су видљиви и западноеврпски утицаји. Сада је музеј где се, поред сталне поставке, повремено одржавају изложбе и концерти.

Конак кнегиње Љубице

• Истражи где су се све налазили конаци породице Обреновић и каква је била њихова судбина. 82


Карађорђева смрт

Фото: Милан Илић

Црква Покајница

O

R

TA

Карађорђев углед у Србији није опао и поред слома устанка 1813. године. После четири године изгнанства он се под лажним именом вратио у земљу 1817. године с намером да подигне све­ општи балкански устанак против Турака. Вест о његовом дола­ ску коју му је донео Карађорђев кум Вујица Вулићевић веома је узнемирила кнеза Милоша. Разлог је била велика Карађорђева популарности у народу, па се Милош уплашио за сопствену власт. Такође, обнова борбе против Турака пореметила би тренутну политичку ситуацију и постигнуте договоре са Турцима. Зато је кнез проценио да је најбоље да се Карађорђе убије. У селу Радо­ вању, крај Велике Плане, вожд је убијен на спавању, 7. јула 1817. године. Вујица Вулићевић био је директно умешан у ово убиство. У непосредној близини места где је извршен овај злочин, војвода Вујица је, да би се искупио, саградио цркву Покајницу (1818). Презрен и осуђен од свих, завршио је живот у беди и сиромаштву.

L

Saznaj vi{e...

ED

U KA

-P

У Србији тог времена постојале су институције које су могле да ограниче кнежеву власт (Народна скупштина, Кнежевска канцела­ рија, Државни савет). Ипак, њихов рад био је више формалан и оне нису успеле да сузбију Милошеву владарску самовољу. Таквом деспотском владавином били су незадовољни сви, чак и личности из кнежеве најближе околине. Током двадесетих и триде­ сетих година 19. века избијале су многе побуне и све су биле угушене. Устаници су упорно захтевали „укидање књажевског зулума”. Највећа буна избила је 1835. године. Њу је предводио Милета Радојковић, а прикључиле су му се многе српске старешине. Суочен са бројним противницима кнез је овог пута био приморан да попу­ сти. Устаници су захтевали да се донесе закон који би ограничио кнежеву власт. Тако је у Крагујевцу 1835. године проглашен први српски устав – Сретењски. Његов аутор био је кнежев секретар и познати политичар и дипломата Димитрије Давидовић. Устав је написан под утицајем либералних идеја и устава европских држава (Француске и Белгије). Био је то веома напредан устав који је пред­ виђао поштовање људских и грађанских права. Увео је поделу вла­ сти у Србији, независно судство и формирање министарстава. Ипак, само неколико недеља по усвајању био је укинут, јер је донет без знања и сагласности Порте. Такође, доношењу овог устава противи­ ле су се и Аустрија и Русија. Устав је окарактерисан као „францу­ски расад у турској шуми”.

• Размисли зашто

су се ове три државе успротиви­ ле доно­шењу устава у Србији.

• Какво је било државно уређење у тим царствима? 83


Iz istorijskih izvora Наводимо једну одредбу Сретењског устава:

TA

L

„Ушавши у Србију, сваки роб постаје слободан. Све верои­ сповести су једнаке пред законом. Судови су независни и не подлежу утицају ни државе, ни режима, ни личности. (…) Закон је врховни апсолут. Нико није неприкосновен. Слобо­ да личности је основа устава. (…) Устав може мењати само скупштина.”

• Која је све права гарантовала ова одредба

O

Сретењски устав

R

устава?

U KA

-P

Три године касније, под притиском Турске и Милошевих про­ тивника, Србија је добила нови устав. Био је то султанов хатишериф из 1838. године познат као Турски устав. Он је ограничио кнежеву власт успостављањем Савета који је чинило седамнаест најугледни­ јих српских старешина. Чланови су били именовани доживотно и кнез није имао право да их смени. Милошево самовлашће било је овим озбиљно угрожено. Не­ спреман да подели власт, кнез је 1839. године абдицирао и напустио Србију. Кнежевски престо оставио је својим наследницима.

абдикација – добровољно напуштање престола

ED

Prva vladavina Mihaila Obrenovi]a (1839 —1842)

84

Најстарији син кнеза Милоша, Милан, умро је само три недеље по преузимању власти. Престо је зато преузео његов млађи брат Михаило. Прва владавина кнеза Михаила била је нестабилна и обележена непрекидним сукобима између присталица и противника његовог оца. Поред тога, све гласнији су били захтеви да престо пређе Кара­ ђорђевом сину Александру Карађорђевићу. Неискусан и млад, кнез Михаило није могао да се носи са ново­ насталом ситуацијом: протеран је из земље 1842. године. Опозиција која се називала уставобранитељи довела је на престо Карађорђевог сина Александра. Он ће владати Србијом до 1858. године.


Proveri nau~eno 1. Заокружи тачан одговор. Хатишерифом из 1830. године Србија је добила:

L

а) аутономију

TA

б) територијално проширење в) независност

R

2. Кнез Милош Обреновић имао је неограничену власт. На којим све примерима то уочаваш?

O

3. Заокружи тачне тврдње:

-P

а) У Србији је званично укинут феудализам 1835. године.

U KA

б) Престоница Србије у ово време био је Крушевац. в) Сретењски устав је био први српски устав. г) За време владавина кнеза Милоша велики број становника се иселио из Србије.

ED

4. Зашто је кнез Милош абдицирао и напустио Србију 1839. године? 5. Изабери тачан одговор. Противници кнеза Милоша и Михаила називали су се: а) либерали б) уставобранитељи в) радикали 85


12. VLADAVINA USTAVOBRANITEqA (1842—1858) Kqu~ne re~i

• Зашто је кнез Милош напустио престо

уставобранитељи кнез Александар Карађорђевић Тома Вучић Перишић модернизација државе Вук Караџић

L

1839. године?

• Уз чију подршку је Александар

TA

Карађорђевић дошао на власт?

1810. г.

ED

1800. г.

U KA

1804. г.

1815. г.

1835. г.

-P

1813. г.

O

R

– – – – –

Podseti se>

1820. г.

1830. г.

1840. г.

• Попуни временску

ленту: изнад уписаних година допиши догађаје из српске историје за које су везани.

1850. г.

1860. г.

Противници кнеза Милоша Обреновића су још за време његове владавине називани уставобранитељима, због залагања да се донесе устав који би обезбедио поделу власти. Најистакнутије личности би­ ли су Аврам Петронијевић, Тома Вучић Перишић и Илија Гарашанин. Тома Вучић Перишић Био је најзаслужнији за одлазак Милоша и Михаила Обреновића из Срби­ је. Уставобранитељска побуна из 1842. године против кнеза Михаила по њему је названа Вучићева буна. Када се кнез Милош касније вратио на пре­ сто, није пропустио да му се освети. Отрован је у затвору 1859. године.

86


Istaknute li~nosti

O

R

TA

L

Александар Карађорђевић рођен је у Тополи 1806. године. Био је Ка­рађорђев син и отац будућег српског краља Петра I. Оженио се Персидом, из чувене поро­ дице Ненадовић, са којом је имао деветоро деце. При­ хватио се тешке дужности да управ­ља Србијом после протеривања Об­ре­новића са власти. У његово време за­почела је модер­низација Србије пре­ма европским узорима. Умро је у Темишвару 1885. године. Сахрањен је у цркви на Опленцу.

ED

U KA

-P

По успешно окончаној Вучићевој бу­ ни у Србији је дошло до смене на престо­ лу: уставобранитељи су довели на власт Александра Карађорђевића (1842–1858). Период његове владавине познат је у историји као „уставобрани­тељска влада” јер је сва власт била у рукама ове групе политичара. Овај режим нарочито се посветио уну­ трашњој политици и орга­низаци­ји држав­ не управе, доследно се при­државајући Устава из 1838. године. Године 1844. донет је Грађански зако­ ник, један од најзначајнијих прав­них до­ кумената 19. века. Први пут у Србији оза­ коњена је при­ватна својина и утврђена су основна права грађана. Уставобранитељи су велику пажњу по­светили чиновницима и регулиса­њу њиховог положаја. Ову категорију чини­ ли су судије, по­лицајци, секрета­ри, учи­ тељи и дворски службеници. Чиновници постају главни ослонац владе и њихова веза са народом, мада су често били не­ образовани и пот­купљиви, што је било узрок народног незадовољства. Половином 19. века кнежевину Ср­ бију захватио је процес модер­низације. Привреда је оживела, трговина постаје слободна, пољо­привредна производња се повећала. Граде се путеви, прорадила је поштанска служба, као и прве телеграф­ ске линије. Изградњу државе пратио је и култур­ ни препород. Иницијати­ве из времена кнеза Милоша се настављају: прошире­ на је мрежа основних школа и гимназија. Основано је Друштво српске слове­сно­ сти (1842) претеча Српске академије на­ ука и уметности чији је задатак био ши­ рење науке и културе. Његов оснивач био је чувени драмски писац Јован Стерија Поповић.

Кнез Александар и кнегиња Персида Карађорђевић

Istaknute li~nosti Јован Стерија Поповић (1806–1856) један је од нај­ бољих српских комедиографа. Његове драме и данас се са успехом изводе по свим домаћим позориштима. „Покондирена тиква”, „Кир Јања”, „Лажа и паралажа”, „Родољупци” најпознатија су његова дела. Био је главни иници­ јатор и оснивач Народне библио­теке (1832) и На­ родног му­зеја (1844) у Бе­ ограду. Њему у част, сваке го­ ди­не у Новом Саду одржа­ ва се Стеријино позорје, најзна­чајнији позоришни фестивал у Србији. Јован Стерија Поповић

87


TA

Народни музеј у Београду

L

Београд постаје српска престоница (1841), па се већина државних и кул­т урних инсти­т у­ ција сели из Крагујевца у Беогарад. Ту је основан Народни музеј (1844) који и данас чува значајан део срп­ске културне баштине. Носилац културног препорода код Ср­ба тог времена био је Вук Стефановић Ка­раџић.

R

Istaknute li~nosti

ED

U KA

-P

O

Вук Стефановић Караџић (1787–1864) рођен је у Тршићу близу Лознице, а највећи део живота провео је у Бечу где је и објавио сво­ја капитална дела. Он је аутор првог речника („Српски рје­чник”) и прве граматике народног српског јези­ ка. Такође, целог живота за­лагао се да народни језик постане књижевни. И поред бројних противника, успео је да се избори за реформу српског језика и правописа. Ипак, Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године после његове смрти. Значајан део његовог рада био је посвећен сакупљању и беле­жењу народних песама и умо­творина. Оставио је и број­ на сведо­чанства о Првом српском устанку, владавини кнеза Милоша Обреновића и многе друге записе. Вук је умро у Бечу, а посмртни остаци пренети су у Бео­ град 12. октобра 1897. године и уз ве­лике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

начертаније – нацрт,

програм

88

Вук Стефановић Караџић

У време уставобранитељске владе настају први политички про­ грами о будућности кнежевине Србије. Под утицајем националних и либералних идеја, државник Илија Гарашанин саставио је 1844. године чувено Начертаније. Био је то програм националне државне политике. Он је предвиђао уједињење територија на којима је живело српско становништво (Црна Гора, Босна и Херцеговина и Стара Србија) са Кнежевином Србијом у заједничку државу. Постојала је и шира, јужнословенска идеја за уједињењем. Та два виђења будућности Србије биће у на­ редном периоду честа дилема политичара.


Илија Гарашанин

L

Илија Гарашанин (1812–1874) један је од највећих српских политича­ра у 19. веку. Колико је био предан државним пословима најбоље све­дечи његова мисао: „Ван државе човек нема живота нити историје.”

TA

Proveri nau~eno

R

1. Објасни зашто су се противници кнеза Милоша називали уставобранитељи.

O

2. Београд је 1841. године први пут у новијој исто­ рији Србије постао престоница. Одговори на питања:

-P

а) За време чије владавине се то догодило? б) Који град је до тада био српска престоница?

U KA

3. Графикон приказује број станов­ ни­ка Београда у периоду од 1834. до 1884. године

ED

а) Колико је Београд имао станов­ ника за време прве владавине Милоша Обреновића? б) За колико се повећао број ста­ нов­ни­ка у периоду од 1834. до 1859. године?

40 000 35 000

жене

мушкарци

30 000 25 000 20 000 15 000 10 000 5 000 0

1834. 1859. 1867. 1874.

1884.

4. Како се зове најзначајнији правни документ донет у време владавине уставобранитеља? 5. Која личност је била носилац културног препорода овог времена? Објасни зашто. 89


13. Crna Gora u doba vladi^anstva Kqu~ne re~i

Podseti se> Османског царства?

L

• У ком веку је Црна Гора ушла у састав

TA

– владике – митрополити – Петар I Петровић Његош – Петар II Петровић Његош

-P

O

R

Географски положај Црне Горе битно је утицао на њен историјски развој. Као и већина балканских земаља била је под османском вла­ шћу. Изолована високим планинама и сиромаштвом од остатка све­ та, Црна Гора је имала спор друштвени и политички развој. На успорен напредак утицала је и племенска подељеност становништва. Процењује се да је почетком 19. века Црна Гора имала око 120 000 становника подељених у 36 племена (Васојевићи, Пипери, Кучи, Бје­ лопавлићи, Дробњаци и др.). Племена су се често сукобљавала, по­ стојала је крвна освета, друштво је било затворено за спољне утицаје, што је допринело општој заосталости.

U KA

Zanimqivost

ED

Крвна освета је обичај карактеристичан за недовољно развијена друштва. Он подразумева да се сукоб између две фамилије започет убиством мора осветити смрћу. Освета се оправдава „светлим образом” и „чашћу”, а измирење завађених тешко се постиже. У прошлости крвна осве­ та је била распрострањена у најзаосталијим крајевима Европе: Албанији, Црној Гори, на Сици­ лији, Корзици. Иако је строго забрањена законом, она постоји и данас. Пример крвне освете сликовито је приказан у култном филму „Кум” Френсиса Кополе.

90

Од краја 17. века Црном Гором управљали су митрополити (вла­ дике) из породице Петровић Његош. Они су обједињавали и духовну и световну власт. Поред њих, постојали су и гувернадури (намесни­ ци) који су се сукобљавали с владикама око власти. Временом, ин­ ституција гувернадура је нестала. Власт митрополита као црногорских господара преносила се са стрица на синовца. У време владике Данила I (1697–1735) успостав­ љени су веома блиски односи с Русијом и сарадња са овом православ­ ном државом биће једна од главних црта државне политике Црне Горе и у будућности.


За време владике Саве Петровића Његоша (1735–1781) у Црној Гори се десио необичан догађај. Један странац, представљајући се као руски цар Петар III, успео је да се наметне за владара Црне Горе. Овај самозванац остао је у историји познат под именом Шћепан Мали.

U KA

-P

TA

O

R

Шћепан Мали владао је Црном Гором од 1767. до 1773. године. Верује се да је у Црну Гору дошао из Далмације. Био је травар и на­ родни лекар. Убрзо, почеле су да се шире гла­ сине да је он руски цар Петар III, који је био свргнут с престола и убијен у дворској завери 1762. године. Црногорци су поверовали да је цар неким чудом преживео заверу и склонио се у Црну Гору под лажним именом. Том уве­ рењу допринела је и његова велика сличност с Петром III. Шћепан Мали је искористио своју популарност и преузео власт. Током владавине централизовао је државу и, сузбијајући племенску неслогу, строгим ка­ знама укинуо крвну освету. Радио је на модернизацији земље и формирао први стални суд у Црној Гори.

L

Zanimqivost

Лажни цар Шћепан Мали

ED

Jедну од главних карактеристика историје Црне Горе током чита­ вог нововековног периода представља борба против османске власти. Крајем 18. века (1796), за време владике Петра I Петровића Његоша (1784–1830) остварене су две значајне победе над Турцима у бојевима на Мартинићима и Крусима. Овај владика блиско је сара­ ђивао са Карађорђем са којим је спремао заједничке акције против Турака. Нажалост, њихови планови нису се остварили, али се веза између два владара одржала и наредних година. Да би сузбио племенску подељеност, Петар I наметнуо је Црној Гори више закона, а зато је основао и посебан суд. На реформисању државне управе упорно је радио и његов наследник Петар II Петровић Његош (1830–1851). Успоставио је Сенат састављен од најугледнијих старешина, основао Гвардију (стајаћу војску) и створио личну гарду који су се звали перјани­ ци. Ипак, ње гова владавина остала је у сенци његове песничке славе. Овај вла дика аутор је чувеног историјско­филозофског епа „Горски вијенац”.

91


Istaknute li~nosti

Насловна страна Горског вијенца

R

Петар II Петровић Његош

TA

L

„Горски вијенац” је најзначајније дело Петра Петровића Ње­гоша. Он је у овом епу описао нај­ важније догађаје из цр­ногор­ске прошло­сти и на­ сликао свакоднев­ни жи­в от и оби­чаје. Де­ло је посветио Ка­рађорђу, јер је у њему и Првом срп­ ском устанку ви­део по­четак организованог отпо­ ра против Тура­ка након вишеве­ков­ног ропства. „Горски вије­нац” је на­писан народним језиком и об­јављен у Бечу 1847. године. Тиме је дат ве­лики допринос Вуковој бор­би за увођење народног је­ зика у књи­жев­ност. Овај спев пун је филозофских раз­ми­шљања и поука. Многе од њих и да­нас се цитирају: „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити.”

O

• Размисли и објасни шта значи ова изрека.

U KA

-P

Црна Гора је у време Петра II одржавала добре односе са Кне­же­ вином Србијом. Владика је посебно ценио Илију Гарашанина и ње­ гове идеје о уједињењу српског народа и земаља. Ипак, није доживео ослобођење Црне Горе од Турака и стицање државне независности који ће уследити у наредним деценијама.

Proveri nau~eno

1. Објасни шта је све успоравало друштвени развој Црне Горе.

ED

2. Коју титулу су носили црногорски владари од краја 17. до средине 19. века? 3. Подвуци нетачне делове у следећем тексту: Шћепан Мали био је трговац који је желео да се домогне власти у Црној Гори. Зато је почео да се представља као свргнути руски цар Петар Велики. Успео је да преузме престо и владао је Црном Гором у првој половини 19. века. За време његове владавине држава се ослободила Турака и стекла независност. 4. Петар II Петровић Његош (1830–1851) аутор је чувеног епског дела „Горски вијенац”. Наведи најважније реформе које је спровео на пољу државне управе. 92


SADA ZNA[... • Усавршавањем парне машине Џејмса Вата започиње индустријска рево­ луција.

L

• Грађанске револуције (борба грађанске класе за слободу и равноправност, поштовање закона и право гласа) обележиле су нови век, а Америчка (1775–1783) и Француска (1789–1799) имале су светски значај.

TA

• Најзначајнији документи о људским слободама и правима су америчка Де­ кларација о независности (1776) и француска Декларација о правима чо­ века и грађанина (1779).

R

• Наполеон Бонапарта обележио је прве деценије 19. века у Француској и Европи. Порази Наполеонове армије уништили су његову власт и Фран­ цуско царство.

O

• Бечки конгрес (1815) означио је крај Наполеонових ратова. Његовим од­ лукама измењене су границе у Европи и враћени стари режими.

-P

• Током 19. века отвара се Источно питање. Око територија Османског цар­ ства у Европи бориле су велике силе и балкански народи.

U KA

• Српска револуција је период од 1804. до 1835. године, у ком су се Срби из­ борили за националну државу. Првим српским устанком (1804–1813) под вођством Карађорђа почела је борба за коначно ослобођење од Турака. Други српски устанак (1815) под вођством Милоша Обреновића представља наставак те борбе.

ED

• Године 1830. настала је аутономна српска држава. Први устав Кнежевине Србије је Сретењски устав из 1835. године. • Током четрдесетих и педесетих година 19. века Кнежевину Србију захватио је процес модернизације. За то су најзаслужнији били уставобранитељи. • Велики део српског народа током овог периода живео је у Османском цар­ ству и Хабзбуршкој монархији, трудећи се да очува свој национални иден­ титет. Срби у Хабзбуршкој монархији доживљавају свој култрни препород. • Црна Гора је због географског положаја дуго била у друштвеној и политичкој изолацији. Од краја 17. века њом су управљали митрополити (владике) из породице Петровић Његош. Они су обједињавали духовну и световну власт. 93


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


U KA

-P

O

R

TA

L

III EVROPA, SVET, SRPSKA DR@AVA I NAROD U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA

U narednom poglavqu sazna]e[>

• {ta u istoriji nazivamo Prole}e naroda< • kako i kada su nastale moderne Italija i Nema~ka<

ED

• {ta je Americi doneo Gra|anski rat< • kakav doprinos ~ove~anstvu su dali Vilhelm Rendgen, Alfred Nobel, bra}a Limijer< • kako su velike sile krojile sliku Evrope< • kada su Turci kona~no napustili Srbiju< • kako je kraq Aleksandar Obrenovi} izgubio glavu zbog qubavi< • kako su `iveli na{i sunarodnici izvan Srbije< • kako je 1. maj postao me|unarodni praznik.


1. Revolucije 1848 —1849. godine Kqu~ne re~i

национализам – (фр. nationali­

• Сети се ком је

ED

војном савезу припадала Ита­ лија крајем 19. века.

Podseti se> • Када је

проглашена Прва фран­цуска република? 96

TA

L

одлуке тада донете?

R

Evropa posle Be^kog kongresa У првој половини 19. века европске државе су већином и даље биле феудалне и апсолутистичке монархије. На то су утицале одлуке Бечког конгреса којима је у многим земљама враћен стари поредак. Ипак, грађанство се није мирило са таквим стањем. Широм Европе оснивају се многа удружења која су организовала побуне и устанке против власти. Њихови захтеви односили су се на ограничавање апсолутизма, доношење устава, укидање феудалних односа, већа грађанска и политичка права. Једна од најзначајнијих револуцио­ нарних побуна, која је захватила више европских држава, била je Револуција 1848/1849. године. „Пролеће народа”, како се још назива Револуција 1848/1849. го­ дине, почивало је на идејама либерализма. Како се револуција ра­ спламсавала и ширила Европом, и идеје национализма све више јачају. Револуционарни захтеви односили су се на уједињење и ства­ рање националних држава (Италијани, Немци, Мађари).

U KA

sme – родољубље, љубав према домовини) у 19. веку испољава се као покрет буђења национал­ не свести, ослобађања од туђин­ ске власти и стварања национал­ не државе.

• Када је одржан Бечки конгрес и које су важне

O

либерализам – (лат. liberalis – слободан) је био покрет који се залагао за успостављање грађан­ ских слобода (слободе мишље­ ња, говора), слободног полити­ чког и економског деловања. Либерализам се јавља крајем 18. и у првој половини 19. века, у току индустријске револуције и борбе грађанства против зао­ сталог феудалног поретка.

Podseti se>

-P

– либерализам – национализам – „Пролеће народа” – Луј Наполеон – Лајош Кошут

Revolucija u Francuskoj Револуција је избила прво у Француској, у Паризу, фебруара 1848. године, а потом се тај талас прелио и на друге земље. Париски гра­ђани (трговци, занатлије, радници, студенти) започели су про­ тест на улицама захтевајући право гласа и право да имају своје представнике у Скупштини. Побуна је почела да се шири и прера­ ста у сукоб изме­ђу демонстраната и полиције. Француски краљ Луј Филип одрекао се престола и отишао из земље. Грађани су заузе­ ли скупштину, уки­нули монархију и прогласили Другу француску републику (1848–1852).


L

За председника републике изабран је Луј Наполеон, си­ новац цара Наполеона Бонапарте. У овом периоду донет је нов Устав и уведено је опште право гласа за све пунолетне мушкарце. Ускоро се показало да Луј Наполеон не жели да буде само председник са ограниченом влашћу. Извршио је др­ жавни удар 1852. године и прогласио се за цара Наполеона III. Француска република је укинута и успостављено је Друго царство (1852–1870).

TA

[irewe revolucije u Evropi

Цар Наполеон III

ED

U KA

-P

O

R

По избијању револуције у Француској, током марта 1848. године почела је побуна у Берлину (Пруска) која се проши­ рила и на остале градове и немачке државице. Захтеви нема­ чких либерала били су укидање феудализма, успостављање грађанских права и слобода, с тим што су тражили и уједи­ њење немачких држава. Под притиском револуционара оформљен је у Франкфурту немачки парламент у који су ушли изабрани представници свих 39 држава. Они су желели да прогласе стварање јединственог немачког царства, али због против­ љења пруског краља и неких европских сила уједињење није оства­ рено. Франкфуртски парламент је распуштен, а побуна либерала угушена. Узрок револуције у Италији био је захтев грађана за уједињење италијанских држава и увођење либералних реформи. Побуна је прво букнула на Сицилији одакле је почела да се шири на остале италијанске државе. Најжешће борбе вођене су у Милану, али ин­ тервенцијом аустријске војске револуција је угушена. Једина држава у којој је укинут феудализам и апсолутна власт била је Краљевина Сардинија. Покушај уједињења италијанских држава овом револу­ цијом није остварен.

• Уочи које су сличности између револуција у немачким и италијанским земљама.

Podseti se>

• Какво је било уређење Хабзбуршке монархије крајем 18. века? • Наведи два најважнија хабзбуршка владара из друге половине 18. века. • Који су све народи живели у Хабзбуршкој монархији?

97


TA

L

У Хабзбуршкој монархији револуција је избила у марту 1848. године. Ситуација у Хабзбуршкој монархији је била мно­ го сложенија јер је то била вишенационална др жава. У Бечу су студенти и либерално грађанство дигли револуцију против апсолутистичке власти. Како се побуна ширила, омражени председник владе Клеменс Метерних бежи из земље. Грађани су формирали скупштину која је изгласала закон о укидању феудалних односа. У осталим деловима монархије покорени народи су започели револуцију захтевајући, пре свега, осло­ бођење и стварање независних националних држава. У томе је посебно био значајан покрет Мађара на чијем челу се нала­ зио Лајош Кошут. Они су покушали да створе независну ма­ ђарску републику, али су били поражени.

O

Zanimqivost

R

Лајош Кошут

ED

U KA

-P

Јозеф Радецки (1766–1858) био је познати аустријски војсковођа. Истакао се још у ратовима против Наполеона Бонапарте, али и у мно­ гим другим борбама током 19. века. Занимљиво је да је овај генерал нашао своје место и у историји му зике. Наиме, у време Револуције 1848. године композитор Јохан Штраус Млађи придружио се бечким револуционарима, али су га аустријске власти ухапсиле. Залагањем Радецког Штраус Млађи је ослобођен оптужби и пуштен из затвора. Желећи да се одужи гене­ ралу који му је спасао сина, Јохан Штраус Старији, такође велики ком­ позитор, посветио му је један од својих најбољих маршева назвавши га „Радецки марш”.

98

Јозеф Радецки

ZNA^Aj REVOLUCIjA 1848/1849. „Пролеће народа” била је једна од најбурнијих револуција у 19. веку. Снаге супротстављене револуционарима биле су знатно боље организоване и војно надмоћније, тако да су побуне за кратко време угушене. Стари поредак био је дубоко уздрман, али се ипак одржао. Трајне последице револуција 1848/1849. године су укидање феу­ дализма у Аустрији и немачким земљама и доношење либералног устава у Краљевини Сардинији. Национално питање покренуто то­ ком револуције није решено. Ипак, двадесет година касније Немци и Италијани ће успети у тим настојањима и створиће своје нацио­ налне државе.


Proveri nau~eno

Револуција 1848/1849. године назива се још и

TA

______________________________________ . Ова

L

1. Допуни реченице и одговори на питање.

револуција почивала је на идејама либерализма и _________________________________________ .

R

Објасни шта је либерализам.

-P

3. Заокружи тачне тврдње:

O

2. Како је синовац Наполеона Бонапарте постао француски цар?

U KA

а) Током Револуције 1848/49. године Италијани су се ујединили у заједничку државу. б) Вођа мађарског револуционарног покрета био је Лајош Кошут.

ED

в) Тежња за ослобођењем покорених народа у Хабзбуршкој монархији испољила се током Револуције 1848/49. године.

г) Најзначајнији резултат „Пролећа народа” било је успостављање политичких и грађанских слобода у европским државама.

4. Шта су биле главне последице револуција 1848/1849?

99


2. NASTANAK mODERNE ITALIjE I NEmA^KE Kqu~ne re~i

1870. г.

1880. г.

TA

NACIjA I NACIONALNA DR@AVA

R

Podseti se>

• Које су основне одлике либерализма и национализма?

O

– нација и националне државе – Краљевина Сардинија (Пијемонт) – Камилo Кавур – Ђузепе Гарибалди – уједињење Италије – Пруска – Ото фон Бизмарк – Француско-пруски рат – уједињење Немачке

1860. г.

L

1850. г.

ED

U KA

-P

Деветнаести век у Европи назива се веком нација. То време пред­ ставља епоху буђења националне свести и развоја националних покрета. На тај процес нарочито су утицале идеје француске револуције и појава либерализма. Током 19. века настало је уверење да једна на­ ција може да се развија и напредује само ако њени припадници жи­ ве у јединственој држави. Током Револуције 1848/1849. године поку­ шаји многих народа да створе своје националне државе доживели су неуспех. Ипак, у наредном периоду њихова борба се наставила.

UjEDIWEWE ITALIjE

Од Бечког конгреса 1815. године Италијани су на Апенинском полуострву живели подељени у деPodseti se> вет држава. Северне државе Ломбардија и Венеција биле су у саставу Хабзбуршког царства. Средишњи Који су били захтеви рево­ део Италије био је под влашћу католичког поглавара луционара у италијанским – папе (Папска држава), а на југу се налазила На­ државама током Револу­ пуљска краљевина (Краљевина двеју Сицилија) ко­ ције 1848/49. године? јом је владала француска династија Бурбона. Оста­ лим државама управљали су принчеви из династије Хабзбурговаца. Једина независна држава била је Кра­ љевина Сардинија. Она је заузимала северозападни део Апенинског полуострва и острво Сардинију.

100


Уједињење Италије 1859–1870. године

Посматрај карту и закључи:

U KA

-P

O

R

TA

L

• Колико година је трајала борба Пијемонта за уједињење Италије? • Наброј државе које су се током 1860. године прикључиле Пијемонту. • Која држава је последња припојена Краљевини Италији?

ED

Кључну улогу у уједињењу Италије имала је Краљевина Сарди­ нија. Председник владе Пијемонта (како се још називала Краљевина Сардинија) и најважнија личност борбе за уједињење био је Камило Кавур. Он је сматрао да Хабзбуршка мо­нархија, која је контролисала власт у већини италијанских држава, представља главну препреку ује­дињењу. Зато је желео да обезбеди подршку неке европске силе. Савез­ника је ускоро нашао у Францу­ској која му је обећала војну по­ моћ. Рат је почео 1859. године. Удру­жене снаге Пијемонта и Фран­цу­ ске по­разиле су аустријску војску (у биткама код Мађенте и Солфе­ рина). Хабзбуршка монархија је била принуђена да преда Ломбардију. Овај успех подстакао је побуне у др­жавама средње Италије које су збаци­ле аустријску власт и прикљу­чиле се Пијемонту. Била је то пр­ ва фаза италијанског уједињења.

101


Током 1860. године рат за уједињење Италије наставили су до­ бровољачки одреди које је предводио Ђузепе Гарибалди. Сру­шили су омражену власт у Напуљској краљевини и припојили је Пијемонту.

Istaknute li~nosti

TA

L

Ђузепе Гарибалди (1807–1882) био је највећи италијански ре­волуцио­ нар и борац за национално уједињење. Као члан покрета Млада Италија водио је ослободилачке устанке широм Италије. Био је више пута рањаван и затваран. Са одредом од хиљаду до­бровољаца – црвенокошуљаша осво­ јио је јужну Италију 1860. го­дине и припојио је Пијемонту. И данас се сматра да је Гарибалдијева успешна борба имала пресудну улогу у италијан­ском уједињењу. Касније, у спомен на овог храброг борца, многи револуционар­ ни покрети и организације носили су Гарибалдијево име.

R

Ђузепе Гарибалди

U KA

-P

O

Представници италијанских држава састали су се у Торину 1861. године и прогласили уједињење и стварање Краљевине Италије. Први краљ нове државе постао је Виторио Емануел II, дотадашњи владар Краљевине Сардиније. Изван Краљевине Италије остале су Венеција (под влашћу Аустрије) и Папска држава, али ће и оне бити припојене до 1870. године. Тим чином коначно је завршен процес уједињења Италије, а Рим је проглашен престоницом.

Saznaj vi{e...

Папска држава обухватала је већи део сре­дње Италије, а врхунац је до­­ стигла у 18. веку. Папа, поред тога што је поглавар католичке цркве, био је један од најутицајнијих светов­них владара на Апенинском полу­острву. Ства­рањем Краљевине Италије Папска држава је изгубила незави­сност. Тек 1929. године папа и ита­ лијанска влада потписали су споразум којим је католичком поглавару призната све­товна власт над државом Ватикан. Она обу­хвата мањи део града Рима у коме се налази Црква све­тог Петра, папски дворац, палате и музеји. Ватикан је данас најмања др­жа­ва на свету и има око деветсто становника.

ED

Црква светог Петра

Podseti se>

UJEDIWEWE NEMA^KE Током 19. века Немци су, као и Ита­ли­ја­ни, жи­в ели подељени у више држа­в а. Нај­мо­ћнија немачка држава била је Пруска.

• Kоји су били захте­ви револу­цио­нара у немачким земља­ма током Револуције 1848/1849. године?

102


Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA

Ото фон Бизмарк (1815–1898) био је водећа личност нема­чког ује­ дињења и један од најмоћнијих европских политичара. Потекао је из скромне племићке породице која му је омогући­ла да заврши студије права. У младости се бавио јахањем и спор­том, али је често био неу­ мерен у јелу у пићу. И у старости се није одрицао својих уживања: пу­ шио је пет лула дневно и испијао омиљено пиће „црни сомот” (мешавина шампањца и црног пива). Успешно је обављао дужност канцелара Пруске (1862–1871), а по­ том и Немачке (1871–1890). Истицао је да се уједињење Не­мачке може решити само „у гвожђу и крви”.

канцелар – председник владе

L

Пруски краљ Вилхелм I (1861–1888) посветио се раду на уједи­ ње­њу Немачке. Он је сматрао да ће Хаб­збуршка монархија и Фран­ цуска представљати главну сметњу уједињењу и да ће те препреке мо­рати да са­влада оружјем. Зато је највећу пажњу посветио модер­ низацији вој­ске. Краљева уверења делио је и пруски канцелар Ото фон Биз­марк. Њих двојица удружиће снаге у остварењу немачког јединства.

Ото фон Бизмарк

U KA

• Како тумачиш ову Бизмаркову изреку?

После уједињења управљао је државом чврстом руком, пре­ду­зимајући оштре мере против либералних и радничких покре­та. За­то је добио надимак Гвоздени канцелар. Повукао се из по­ литике 1890. године и остатак живота провео пишући мемоаре.

ED

У периоду од 1864. до 1871. године Пруска је са суседним држа­ вама водила три рата. У првом рату је поразила Данску, а затим је нанела велики пораз аустријској војсци у бици код Садове (1866). Срушивши моћ Хабзбуршке монархије Бизмарк је основао Северно­ немачки савез који је обухватао немачке државе северно од реке Мајне. Јужне немачке државе остале су изван савеза противећи се уједињењу, а у томе их је подржавала Француска. Француски цар Наполеон III сматрао је да јачање Пруске и ства­ рање Севернонемачког савеза угрожава француске интересе. Зато је 1870. године објавио рат Пруској. Исте године Французи су доживели катастрофалан пораз код Седана, цар Наполеон III је заробљен, а пруска армија је умарширала у Париз. Поражена Француска морала је да прихвати услове мира којим је Пруској уступила две важне по­ крајине (Алзас и Лорена).

103


U KA

-P

O

R

TA

L

Уједињење Немачке 1866–1871. године

ED

Посматрај карту и закључи:

• Која држава је покренула борбу за немачко уједињење?

• Које француске области су при­

кључене Немачкој 1870. године?

Уједињење Немачке проглашено је у Вер­са­ју 1871. године. Пруски краљ Вилхелм I по­стао је не­ мачки цар, а град Берлин – пре­сто­ница државе.

• Размисли, зашто су Немци своје

уједињење прогласили у Француској?

Проглашење Немачког царства у Версају 1871. године

104

Уједињење Италије и Немачке измени­ло је карту Европе и заувек променило од­нос сна­га на континенту.


Proveri nau~eno 1. Зашто се 19. век назива и веком нација? 2. Допуни табелу, па одговори на питања.

Краљевина Италија

Најзначајније битке

Код Мађенте и Солфери­ на

O

Францу­ ска

Владар после уједињења

Престоница државе

Виторио Емануеле II

R

Камило Кавур

Пруска

Година уједињења

L

Државе – противнице уједињења

1871.

Берлин

-P

Немачко царство

Главне личности у борби за уједињење

TA

Државепокретачи уједињења

U KA

а) Која европска држава је била главни противник и италијанском и немачком уједињењу? б) Зашто се Француска противила уједињењу Немачке? в) Какав је данас облик државног уређења у Италији и Немачкој: монархија, република или диктатура?

ED

3. Испод слике упиши име личности и у чему је његов историјски значај.

105


3. Uspon SAD i Gra\anski rat (1861—1865) Kqu~ne re~i

• Када је донета Декларација о независности САД? • Ко је био први председник САД?

L

Грађански рат Абрахам Линколн ослобођење робова успон САД

TA

– – – –

Podseti se>

[IREWE SAD U PRVOJ POLOVINI 19.VEKA

ED

U KA

-P

O

R

Током Америчке револуције 13 британских колонија стекло је независност и формирало самосталну државу – Сједињене Америчке Државе. Она је у почетку захватала територије на источној обали Северне Америке до реке Мисисипи, док су огромна пространства овог континента била слабо насељена. САД, као богата и напредна земља, привукле су током прве половине 19. века многе досељенике из Европе. Пораст броја становника и потреба за обрадивом земљом условили су ширење ка западу. То је истовремено доводило до све чешћих сукоба са индијанским племенима која су живела у тим об­ ластима, као и са суседним Мексиком. Око 400 000 домородаца вре­ меном је убијено или протерано са своје земље, а она је постала део територије САД. Тако су средином 19. века САД чиниле 33 државе на простору од Атланског до Тихог океана.

Копачи злата

106

Zanimqivost

Калифорнија, данас једна од најнасељенијих држава САД, била је у првој половини 19. века готово пуста. Један од првих досељеника био је Швајцарац Јохан Сутер. На његовом имању, у долини реке Сакраменто, 1848. године случајно је откривено злато. Вест о неиз­ мерном богатству брзо се проширила и за са­мо неколико месеци хиљаде копача злата похрлиле су у Ка­ли­форнију. „Златна грозница” је за неколико година привукла више од 300 000 људи из разних де­ лова света. Ипак, само не­знатан број је успео да се обогати. Читава област почела је на­гло да се развија, а Сан Франциско је тада од ма­лог насеља по­стао веле­град. Најтеже последице претрпели су калифор­ нијски Инди­јанаци: око 100 000 је убијено или исељено са своје земље.


ROPSTVO U SAD

L

О животу робова у САД и њиховој борби за слободу снимљено је много фил­мова. Један од најпознатијих је „Два­наест година ропства” из 2013. го­дине. Филм је сним­љен по истини­ тој причи и добит­ник је многих на­ гра­­да. По­ гледај га.

R

GRA\ANSKI RAT

Saznaj vi{e...

TA

И поред значајног успона САД су имале велики унутрашњи проблем: било је то ропство. У земљи су постојале велике супротности између северних и јуж­ них држава. На југу је било много робова доведених из Африке. Радили су на плантажама памука и дувана чији су их власници угњетавали и искоришћавали као бесплатну радну снагу. Северне државе су биле знатно напредније. У њима су се убрзано развијали индустрија, трговина и банкарство. За разлику од Југа, било је зна­ тно мање робова. Ове разлике довеле су до оштрих по­дела и претиле опстанку јединствене државе.

U KA

-P

O

На изборима у САД 1860. године за председника је изабран Абра­ хам Линколн који се отворено залагао за укидање ропства. Представ­ ници власти на Југу томе су се оштро противили јер би тако остали без радне снаге. Зато је једанаест јужних држава прогласило отцеп­ љење од САД и образовало Конфедерацију Америчких Др­жава. На­ супрот њима, основана је Унија која је окупила све остале америчке државе. Између њих је 1861. године избио Грађански рат познат као рат Севера и Југа. Пресудна битка одиграла се код Ге­тисбурга (1863), у којој је војска Севера однела значајну победу. Рат је окончан 1865. године капитулацијом јужњачке војске. Председник Линколн свечано је прогласио поновно уједињење северних и јуж­них држава, а Кон­ грес је донео закон о укидању ропства на терито­рији САД.

капитулација – предаја расизам – учење о неједнакости људских раса које се заснива на уверењу да постоје „више” и „ниже” расе. Расисти сматрају да припадници „ниже” расе треба да служе и покора­вају се „вишој” раси.

ED

Iz istorijskih izvora

Текст закона о укидању ропства постао је део америчког Устава. Он гласи: „У Сједињеним Државама или на било ком месту подложном њи­ ховој власти на сме да постоји ропство нити принудно служење, сем као казна за злочин за који кривац буде прописно осуђен.” Грађански рат у САД сматра се најкрвавијим у америчкој историји. Најважније последице рата били су очување јединствене државе и уки­дање ропства. Бивши робови добили су америчко држављанство, али су и даље били у неравноправном положају и жртве расизма. Текст 13. амандмана

107


Istaknute li~nosti

R

Абрахам Линколн

TA

L

Абрахам Линколн (1809–1865) рођен је у сиромашној фар­мерској поро­ дици. У младости се бавио разним пословима и истовремено се школовао. Постао је адвокат, али се активно бавио и политиком. Сматра се једним од најуспешнијих аме­ри­чких председника: показао се као одлучан вођа у судбо­ носним тренуцима Грађанског рата. Само пет дана по завршетку рата Линколн је страдао као жртва атентата. Док је председник био у позоришту, глумац Џон Бут пришуњао се његовој ложи и пу­цао му у потиљак. По­том је скочио на бину и уз повик „Тако ће увек проћи тирани!” побегао. Намера атентатора и његових саучесника била је да изазову хаос у земљи како би се Југ поново осамосталио. Ипак, Џон Бут и остали завереници убрзо су похватани и осуђени.

SAD U DRUGOJ POLOVINI 19.VEKA

Saznaj vi{e...

-P

O

Упркос великим разарањима и огромним жр­тва­ ма, САД су из Грађанског рата изашле ојачане. Усле­ дио је период снажног инду­стријског напретка и ра­ звоја же­лезничког саобраћаја. Завршена је из­градња транскон­тиненталне пруге 1869. године ко­ја је пове­ зала источну и западну обалу државе. У овом периоду долази до још већег прилива ста­ нов­ништва из Европе, али и других крајева света. Они се насељавају углавном у индустријским цен­трима јер је постојала велика потреба за радном сна­гом. Тако су Њу­јорк, Филаделфија, Бостон и други градови да­ ли подсти­цај развоју целокупне привре­де и друштва. Због великог развитка индустрије и трговине по­­ челе су САД да воде освајачку политику као и друге велике силе тога времена. И поред тога што су за­хва­ тале велика пространства САД су тражиле начин да увећају своју територију. Тако је Аљаска дошла у аме­ ри­чки посед ку­повином од Русије (1867). Крајем 19. века заузели су Ха­в ајска острва (Тихи океан). Ра­ товали су и са Шпанијом која је по­ражена и била при­нуђена да САД преда острва Порторико и Фили­ пи­не (1898). До почетка Првог светског рата САД постаје инду­стријски нај­развијенија земља света, а број ста­ нов­ни­ка се знатно увећао досеља­вањем око 40 ми­ли­ она људи.

ED

U KA

Аљаска се налази на северозападном делу Северне Америке. Ова територија била је посед царске Русије до 1867. го­ дине када је продата САД за око 7 ми­ ли­о на долара. Највећи део америчке јавности био је против ове купови­не. Веровали су да је то улудо бачен новац на једну „без­вредну санту леда”. Убрзо су се Американци уверили да је Аљаска бо­ ­гата ризница минерала, злата, сребра, уг­ ља, нафте и других природних богатста­ ва. Испоставило се да је то би­ла једна од најисплативијих куповина у историји.

Карта Аљаске из 1889. године

108


Proveri nau~eno 1. Заокружи слово поред тачног одговора. Ширење САД на запад континента током 19. века највише је угрозило:

2. Допуни реченице и одговори на питање.

в) робове

L

б) индијанска племена

TA

а) досељенике из Европе

Грађански рат у САД познат је још и као рат _________________________

R

и _______________________ . Вођен је у периоду од 1861. до ________

O

године. Овај рат, један од најкрвавијих у америчкој историји завршен је последице овог рата?

400 000

ED

U KA

3. Погледај графикон, па одговори: колико је укупно људи погинуло у Грађанском рату?

-P

победом ________________________________ . Шта су биле најважније

300 000

Унија

200 000

Конфедерација

100 000 0

Број погинулих у Грађанском рату

4. Заокружи слово испред тачне тврдње: а) Средином 19. века САД су чиниле 33 државе. б) Председник Абрахам Линколн се залагао за укидање ропства. в) Битка код Гетисбурга заврши­ла се победом јужњачке војске. г) У грађанском рату у САД погинуло је више од милион људи. 109


TA

L

5. Ове слике сведоче о по­ложају Афроамерика­наца у САД у 19. веку. Иако су добили америчко држав­љанство, а потом и право гласа они су постојали само на папиру. У ствар­ности, ситуација је била много другачија.

„Траже се радници – само белци”

R

„Служимо само белце”

O

а) Коју групу људи ови натписи искључују?

ED

U KA

6. Током 19. века многа индијан­ска племена из Северне Амери­ке су истребље­на и протерана. Данас на територији САД живи око пет мили­ она Индијанаца.

-P

б) Шта на основу ових огласа закључујеш о њиховом свакодневном животу?

Северноамерички Индијанци

Истраживачки здатак:

Уради истраживање о животу савремених Индијанаца. Користи интер­ нет и помоћ наставника. Одговори на питања: У којим деловима САД (или државама) данас живи највише Индијанаца? Шта су индијански резервати? Какав је њихов положај у америчком друштву данас? 110


4. Promene u privredi, kulturi i dru[tvu u drugoj polovini 19. veka Kqu~ne re~i

Podseti se>

R

SAD U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA

TA

• Који проналазак је означио њен почетак?

-P

O

Током друге половине 19. века већи део Европе и Северне Америке захватио је свеопшти развој. Он се огледао у појави нових сазнања у области науке, откривању и коришћењу но­ вих извора енергије (нафта и електрична енергија) и бројних техничких открића. Ово раздобље великих промена назива се још и Друга индустријска револуција.

ED

Начин производње

Масовна производња

Извори енергије

Машине

Прва индустријска револуција

Друга индустријска револуција

1770–1830.

1850–1914.

ручна › машинска

аутоматизована производња

текстил

челик

вода, угаљ, пара

струја, нафта

парна машина

мотор са унутрашњим сагоревањем

U KA

Време

– Друга индустријска револуција – напредак науке – Нобелова награда – Никола Тесла – технички проналасци – развој књижевности и уметности – раднички покрет – социјализам – друштвене промене

L

• Шта је индустријска револуција?

Друга индустријска револуција, осим што се директно одразила на промене у привреди, утицала је на положај човека у друштву, промене у свакодневном животу и култури.

111


Време од Француско­пруског рата (1871) до Првог светског рата (1914) La Belle Epoque јесте раздобље мира у историји Евро­ пе. У то доба долазе до изражаја позитивне последице Друге индустријске револуције. Оне се огледају у наглом развоју про­ изводње, порасту животног стандарда становништва и убр­ заном развоју европских градова. Одсуство ратова, бројни научни и технички проналасци, процват на пољу културе и уметности, велико богатство које се сливало из далеких ко­ лонија, обележило је живот људи тог времена и остало упам­ ћено као – лепо доба.

TA

L

Saznaj vi{e...

La Belle Epoque – (фра.)

Током друге половине 19. века развој индустрије се наставља за­ хваљујући употреби нових извора енергије и технолошких прона­ лазака. Посебно се развијају неке нове гране: лепо доба металургија, нарочито производња челика, хе­ мијска, фармацеутска и папирна индустрија. У непосредној вези са развојем индустрије био је развој саобраћаја. Проширила се мрежа желе­ зничких пруга у Европи, а највећим подухватом сматра се изградња трансконтиненталне пруге у САД (1869) која је повезала источну и западну оба­ лу државе. Да би се смањиле гужве и олакшао транспорт, у великим градовима почиње изградња метроа. Прва Трансконтинентална пруга у САД (1869) подземна железница отворена је у Лондону (1863), а до краја века и у другим градовима (Њујорк, Бу­ димпешта, Париз). Која мора повезује Напретку поморског саобраћаја, посебно прекоокеанског, до­ принело је прокопавање Суецког канала (1869). Суецки канал?

ED

U KA

-P

O

R

лепо доба, лепа епоха

Задатак: Са наставником музичке културе истражи зашто је за му­ зичку уметност било значајно отварање Суецког канала. Крајем 19. века немачки инжењер Карл Бенц представио је свету први аутомобил на бензински погон. У наредним деценијама аутомобилска индустрија се непрестано усавр­ шавала, што је подстакло развој нафтне привреде. Први Бенцов аутомобил

112


RAZVOJ NAUKE Научна открића у овом периоду значајно су променила схва­та­ ња људи о свету који их окружује. Најзначајнија научна откри­ћа су теорија еволуције у природи и еволуције човека (Чарлс Дарвин), вакцина против беснила (Луј Пастер), динамит (Ал­фред Нобел), x-зраци или рендгенски зраци (Вилхелм Рендген).

L

Zanimqivost

-P

O

R

TA

Шведски научник Алфред Нобел (1833–1896) изумео је динамит, чија је употреба довела до великог напретка у рударству и саобраћају. Отворио је више фабрика за производњу експлозивних средстава и стекао огромно богатство. Ипак, добио је надимак Трговац смрћу за­то што је динамит нашао огромну примену у рату. Можда баш због такве репутације Нобел је у свом тестаменту наложио да се оснује фонд из којег ће се додељивати награде људима који су „у про­теклој го­ Алфред Нобел дини учинили највећу услугу човечанству. Од 1901. године Нобелова награда се додељује за највећа достигнућа у физици, хеми­ји, медицини, књижевности и очувању мира у свету. Од 1969. године установљена је и награда за економске науке. Нобелова награда се сматра најугледнијим научним признањем у свету.

U KA

• Размисли како је употреба динами­та утицала на развој саобраћаја.

ED

• Сети се који наш књижевник је добио Нобелову награду. Огроман допринос науци и разво­ју цивилизиције уопште дало је стварала­ штво Николе Тесле. Ње­гови најзначај­ нији проналсци су си­стем преноса ви­ шефазне струје на велике удаљености и радио. Тесли­но дело у електротехници по­ста­ло је темељ савремене електрое­ нерге­тике, а изучавања високофре­ квент­них струја нашла су примену у медицини, индустрији, саобраћају и другим областима. Никола Тесла у својој лабораторији

Saznaj vi{e... Занимљиви аутоби­ о­графски текстови Николе Тесле сакуп­ љени су и објављени у књизи ''Младост и први изуми''. Прочитај је.

113


TEhNI^KI PRONALASCI Овај период обележили су и бројни технички проналасци. Неки од њих су дизел мотор, електрична сијалица, електрични трамвај, телефон, грамофон, филмска камера и многи други.

L

Прве сијалице

TA

Zanimqivost

ED

U KA

-P

O

R

Неизбрисив траг у уметности и култури означио је проналазак филма. Његови творци била су Французи браћа Лимијер. Они су изумели камеру за снимање и про­ јекцију „покретних слика”, одно­ сно филма. Децембра 1895. године браћа Лимијер су своје филмове први пут јавно приказали у „Гран ка­ феу” у Паризу. Десетак немих фил­ мова који су трајали по један ми­ нут изазвали су огромну пажњу публике. Сцена воза који улази у станицу у филму „Улазак воза у станицу” била је тако упечатљи­ ва да су неки гледаоци скочили са Плакат за прву филмску пројекцију својих столица мислећи да ће их браће Лимијер воз прегазити. Овај догађај отворио је пут развоју филмске уметности, а биоскопи ничу у читавој Европи и Америци. Занимљиво је да је у кафани „Златни крст” на Теразијама у Београду организована пр­ ва филмска пројекција већ 1896. године.

Истраживачки задатак: Потражи на интернету неколико филмова браће Лимијер и направи пре­ зентацију за одељење. После пројекције, направите дискусију: упоредите те филмове са данашњим, зашто су вам смешни, шта вам је у њима заним­ љиво/досадно, какве историјске податке нам пружају (којој врсти извора припадају). 114


U KA

-P

O

R

TA

Водећи правац у европској књижевности у првој половини 19. века био је романтизам. Развој науке, индустрије и технолошки проналасци скренули су пажњу књижевника и уметника на реалне прилике савременог живота. Тако је средином 19. века реализам по­ тиснуо романтизам. Најзначајнији писци били су: у Француској Оноре де Балзак, у Великој Британији Чарлс Дикенс, у САД Марк Твен, у Русији Лав Толстој, Фјодор Достојевски и Антон Чехов. Уметност овог периода обилује бројним делима и различитим стиловима – реализам и импресионизам. Најзначајнији сликари овог времена били су Клод Моне, Винсент ван Гог, Пол Гоген и други.

L

RAZVOJ KWI@EVNOSTI I UMETNOSTI

Клод Моне, „Импресија, рађање сунца” (1872)

ED

Архитектура овог до­ ба пра­тила је индустриј­ ску ре­в о­л уци­ју и савре­ мене потре­б е живота. У градовима, посе­бно у Аме­ рици, ничу више­спратни­ це са бетонским и чели­ чним кон­с трукцијама. Пр­ва зргада од 12 спра­то­ ва подигнута је у Чи­ка­гу, а један од најзначајнијих примера архитектуре но­ вог доба би­ла је Ајфелова кула у Паризу по­дигнута за отварање свет­ске изло­ жбе 1889. године.

Ван Гог, „Сунцокрети” (1888)

Anegdota

Изградња Ајфелове куле није наишла на одобравање мно­гих Па­­ рижана. Један од најгласнијих противника био је књи­жевник Мо­па­ сан. Ипак, он је сваког дана одлазио у ресторан на Ајфеловој кули. Када су га зачуђени прија­тељи питали зашто тамо одлази, он је од­ говорио: „Ово је једино место у Паризу одакле се то ругло не види.”

Истраживачки задатак: Пронађи и прочитај чему служе светске изложбе и због чега су значајне за неку земљу. Истражи како је изгледа­ ло представљање Србије на светској изложби у Паризу 1900. годи­не. Свој рад пред­стави одељењу. 115


DRU[TVENE PROmENE I RADNI^KI POKRETI

O

R

TA

L

Друга индустријска револуција донела је велике промене у начи­ ну живота и положају човека у друштву. Услови живота у граду били су бољи него у првој половини 19. века. Ипак, постојале су и лоше стране: пренасељеност, загађен ваз­ дух, лоши хигијенски и стамбени услови у радничким четвртима. Положај радничке класе није се много поправио у односу на претходни период. Радници су радили у тешким условима за веома ниске плате. Власници фабрика и даље су искоришћавали рад деце и жена, плаћајући их мање него мушкарце. Радничка класа живела је у беди и сиромаштву без здравствене заштите, а држава се није бавила решавањем њиховог положаја. Зато су били принуђени да организују протесте и штрајкове. Њихови главни захтеви били су увођење осмочасовног радног времена, веће плате и бољи услови рада. Касније, под утицајем социјалистичког покрета они су повели политичку борбу за промену друштвених односа.

Saznaj vi{e...

ED

U KA

-P

Социјализам се развија у Европи седамдесетих година 19. века под утицајем учења немачког филозофа Карла Маркса. Присталице овог покрета залажу се за поредак у коме владају праведни друштвени од­ носи засновани на једнакости и равноправности свих грађана. Соци­ Карл Маркс јалисти су се борили против економског искоришћавања људи, зала­ гали се за осмочасовно радно време, бесплатно школство и бесплатну лекарску негу. Ове идеје прихватили су радници и политички се организовали, нарочито у Немачкој, Великој Британији и САД.

Захтеви чикашких радника

116

Saznaj vi{e... Стотине хиљада америчких радника су 1. маја 1886. године демонстрирали широм земље захтевајући увођење осмочасовног радног времена. Чикаго је био центар про­ теста где је неколико дана трајао крвави сукоб радника и полиције. Као успомену на овај догађај и све који су у њему страдали, 1889. године донета је одлука да 1. мај по­ стане Међународни празник рада „када рад­ ници треба да покажу јединство својих за­ хтева и своју солидарност”.


L

ED

U KA

-P

O

R

TA

У другој половини 19. века грађани европских земаља и САД на­ ставили су борбу за већа грађанска и политичка права. Право гласа (бирачко право), у почетку, имали су само они који су поседовали имовину. С временом то право се проширивало, а опште право гласа добили су пунолетни мушкарци крајем 19. и почетком 20. века (Аустралија, Нови Зеланд, Аустроугарска, Немачка и друге земље). Током 19. века већина жена није била запослена већ су водиле бригу о породици и домаћинству. Нису имале грађанска права као мушкарци и нису могле да се школују. Оне које су биле запослене радиле су у фабрикама или су биле служавке. У другој половини 19. века овакво стање полако се мења. У градовима жене почињу да од­ лазе у школе ( углавном су се школовале за учитељице), а пред крај века женама је постало доступно и универзитетско образовање. У то време жене се укључују у политичке партије и оснивају женска удружења. Главни циљ био је остваривање права гласа за жене. По­ сле дуге борбе ово право су стекле у 20. веку.

Жена и девојчица у фабрици текстила

Положај деце у друштву био је занемарен. Од њих се очекивало да од малих ногу раде како у фабрикама тако и на пољопривредним пословима. Само деца из богатих породица могла су да се школују. Ситуација се променила осамдесетих година 19. века. Тада је у већини европских држава уведено обавезно основно образовање за сву децу. Њихов положај знатно се поправио и доношењем закона који су забрањивали дечји рад.

117


Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Који извори енергије почињу да се користе у другој половини 19. века? а) вода и угаљ в) нафта и електрична енергија 2. Допуни реченице и одговори на питање.

TA

L

б) соларна енергија и водена пара

R

Нобелова награда сматра се најугледнијим научним признањем у свету. Она се додељује од _________ године и то за највећа достигнућа

O

у физици, хемији, очувању мира у свету, __________________________

-P

______________________________________________________________ . а) Ко је био Алфред Нобел?

U KA

3. Обој црвеном бојом проналаске из друге половине 19. века вакцина против беснила

ED

динамит

грамофон

сијалица

НАУЧНИ И ТЕХНИЧКИ ПРОНАЛАСЦИ

телевизија

пеницилин филм

118

телефон

авион


4. Погледај слике и одговори на питањa.

Биг Бен, Лондон

Ајфелова кула, Париз

б) Зашто она симбо­ лизује почетак модерног доба?

R

Емпајер стејт билдинг, Њујорк

TA

L

а) Која од ових гра­ ђевина је подиг­ нута за отварање светске изложбе 1889. године?

O

5. Који су били главни захтеви радничке класе осамдесетих година 19. века?

ED

U KA

-P

6. Погледај слику и одговори на питања.

Дечаци у фабрици текстила у САД

а) Како данас у Европи већина њихових вршњака проводи радни дан? б) Размисли да ли су дечаци са слике могли да раде нешто што и њихови вршњаци данас?

в) Потражи на интернету у којим деловима света се данас највише искоришћава рад деце и за које послове. Напиши кратак рад на ту тему и про­читај га одељењу. 119


5. SRBIjA ZA VREmE VLADAVINE mIhAILA OBRENOVI}A

L

TA

Podseti se>

• Када је кнез Милош први пут владао Србијом? • Шта су биле главне карактеристике његове владавине?

O

– Михаило Обреновић – Чукур-чесма – повратак градова 1867. године – Први балкански савез – убиство кнеза Михаила

Владавина кнеза Александра Карађорђевића није била ста­ билна. Крајем 1858. године, на Светоандрејској скупштини, група младих политичара збацила га је с престола, а на власт вратила остарелог Милоша Обреновића.

R

Kqu~ne re~i

U KA

-P

Друга Милошева владавина (1858–1860) била је краткотрајна. У преговорима са Портом захтевао је потврду о на следству пре­ стола и измену Устава из 1838. године како би се Турци што мање мешали у унутрашње ствари Србије. Његову политику наставио је син Михаило.

DRUgA VLADAVINA mIhAILA OBRENOVI]A (1860—1868)

ED

1850. г.

1860. г.

1870. г.

1880. г.

Михаило Обреновић владао је апсолутистички, као и његов отац. Ипак, тај апсолутизам био је много умеренији.

• Које су главне одлике монархија просвећеног Кнез Михаило Обреновић

120

апсолутизма?


L

Године изгнанства Михаило Обреновић провео је на западу и у Србију се вратио као образован европски кнез. Настојао је да Србију приближи Европи. У унутрашњој политици увео је многе напредне реформе, а најважније су се односиле на војску, државну управу и законодавство. Увек је истицао да је закон „највиша воља” у држави док је он на власти. Главни циљ његове спољне политике био је стварање независне српске кнежевине која ће бити и међународно призната.

TA

Istaknute li~nosti

Кнез Михаило Обреновић

Кнегиња Јулија Обреновић

ED

U KA

-P

O

R

Михаило Обреновић био је други син кнеза Милоша и кнегиње Љу­ бице. Рођен је у Крагујевцу 1823. године. Растао је поред мајке, а с оцем се у детињству ретко сретао. Од ње је наследио скромност, уме­реност, оз­ биљност, стрпљење. Већи део емигрантског живота провео је у Бечу. Очево богатство омо­ гућило му је путовања по европским државама, школовање и многа важна познанства. У Бечу је млади кнез упознао и своју будућу супругу мађарску грофицу Јулију Хуњади. Овај брак је био несрећан: кнегиња није могла да има деце и више су је занимале забаве него миран породични живот. Врхунац кне­ жевог разочарања било је сазнање о Јулијином неверству. Увређен и по­ нижен, кнез Михаило је решио да се растави од ње. У јулу 1865. године кнегиња Јулија заувек је напустила Србију. Кнез је остао сломљен и оз­ биљно нарушеног здравља. Михаило Обреновић није имао законитих потомака. Из ванбра­чне везе с једном Немицом добио је сина Виљема (Велимира). Иако му, након очеве смрти, није било дозвољено да дође у земљу, Велимир је искрено во­ лео своју отаџби­ну. Његова задужбина „Велимиријанум” деценијама је фи­ нан­сирала многе наше сународнике који су се школовали у иностранству.

У Београду је често долазило до сукоба између гарнизона турске војске и српског становништва. Године 1862. Турци су смртно рани­ ли једног дечака када је дошао да захвати воду на Чукур-чесми.

Zanimqivost Чукур-чесма налази се у Добрачиној улици у Београду. Споменик је подигнут у знак сећања на дечака Саву Петковића, који је у мају 1862. го­ дине ту страдао дошавши да напуни крчаг водом. Чесма је сазидана 1931. године по нацрту познатог скулптора Симеона Роксандића.

Чукур-чесма

121


U KA

-P

O

R

TA

L

Догађај на Чукур-чесми изазвао је огор­чење код Срба, што је довело да великих ули­чних неми­ ра. Бео­градски везир је наредио да се варош бом­ бардује са Калемегдана. Сукоб се на крају до те мере заоштрио да су морале да се умешају и стра­ не силе које су за­хте­ва­ле прекид борби. Подржан је и захтев кнеза Ми­хаила да се Турци иселе из Београда и прео­сталих градова у Ср­бији (Шабац, Кладово, Смедерево, Ужи­це и Со­ко). Коначно, 1867. го­дине муслиман­ско ста­новни­штво и војска на­ пустили су Србију. Кнезу Михаилу предати су „на чу­вање” кључеви поменутих градова. Био је ово највећи успех спољне по­литике кне­ Предаја градова за Михаила, а кнежевина је била на корак до сти­ цања потпуне неза­висности. Као једи­ни симбол барјак – застава турске вла­сти у Србији остао је да се вијори барјак на Ка­лемегдану. Кнез Михаило развио је добре односе са суседним балканским земљама. Током читаве владавине водио је преговоре о сарадњи и заједничкој борби против Османлија. Зато је формиран Први бал­ кански савез са Црном Гором, Грчком и Румунијом. Велики борац за независност Србије кнез Михаило није дочекао остварење свог главног циља. Убијен је у атентату 1868. године.

Saznaj vi{e...

ED

Против кнеза Михаила био је припремљен атентат. Завереници су би­ ли браћа Радовановић, који су хтели да му се освете јер је осудио на смрт њиховог најстаријег брата. У недељу, 29. маја 1868. године, кнез Михаило кренуо је кочијом у по­ подневну шетњу у Кошутњак. Са њим су били његов ађутант, стрина То­ манија, сестра од стрица Анка и Анкина ћерка Катарина, којом је кнез Место у Кошутњаку намеравао да се ожени. где је убијен Завереници су се изненада појавили и уперили пиштоље према кнезу. кнез Михаило Били су у свечаним црним оделима и с цилиндрима на главама. Кнез их је препознао, а његове последње речи биле су: „Не дајте, људи!” Убијен је са три хица, а страдала је и Анка која је била поред Михаила. Њена ћерка Катарина, иако погођена, срећом је преживела. Убице, које су са места злочина побегле ка Топчидеру, убрзо су ухваћене. Изведени су на саслу­ шање и истог дана осуђени на смрт. Стрељани су у поноћ на Карабурми. У земљи је због убиства кнеза Михаила завладала велика жалост. Јавности је саопштено да су кне­за убили страни плаћеници. Влада је тиме хтела да прикрије прави узрок његове смрти. Политичка по­ задина овог убиства никада није потпуно разјашњена, али неспорно је да су атентатори били у вези са династијом Карађорђевић и да су желели да промене државно уређење. Такође, спољна поли­тика коју је кнез Михаило водио није била у интересу великих сила.Српски народ подигао је кнезу споменик у центру престонице на коме пише: „Кнезу Михаилу М. Обреновићу III. Благодарна Србија.”

122


• Обиђи овај споменик и види шта је испи­ сано на постољу с леве и десне стране. • Сети се шта све у твом месту носи име кнеза Михаила.

TA

L

Споменик кнезу Михаилу у Београду

Proveri nau~eno

R

1. Упореди политику кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића. У чему су сличности, а у чему разлике ?

-P

3. Повежи годину са догађајем:

O

2. Кнез Михаило Обреновић био је сложена и интересантна личност. Сети се неколико његових особина које су на тебе оставиле најјачи утисак.

1858. год.

Убиство кнеза Михаила Добијање кључева градова

U KA

1862. год. 1867. год.

Други долазак кнеза Милоша на власт

1868. год.

Убиство дечака на Чукур­чесми

1810. г.

1840. г.

4. Зашто се на споменику кнезу Михаилу у Београду налазе имена сле­ дећих градова: Ужице, Смедерево, Соко, Београд, Шабац и Кладово?

ED

5. На временској ленти упиши године владавина Карађорђа, Милоша и Михаила Обреновића.

1800. г.

1820. г.

1830. г.

1850. г.

1860. г.

1870. г.

1880. г.

123


5. Srbija za vreme vladavine MilaNA Obrenovi}a Podseti se>

Kqu~ne re~i

L

• Шта је био највећи успех спољне политике кнеза Михаила?

TA

• Шта је био циљ његове спољне политике? • Када и на који начин је окончана његова

R

владавина?

После убиства кнеза Михаила 1868. године у Србији се наметнуло питање наследства престола. С обзиром да Ми­хаило није имао законитих потомака, одлучено је да престо припадне његовом синовцу Милану Обренови­ ћу (1868–1889). Он је био четврти Обреновић на српском престолу.

O

Милан Обреновић намесништво Српско-турски ратови Санстефански мир Берлински конгрес независност (1878) Тајна конвенција проглашење краљевине политичке странке Тимочка буна Српско-бугарски рат устав 1888. године абдикација краља Милана

-P

– – – – – – – – – – – – –

U KA

Istaknute li~nosti

ED

Милан Обреновић је рођен у Румунији 1854. го­ дине. Његов деда Јеврем био је рођени брат кнеза Милоша Обреновића. Мајка му је била румунска грофица која после погибије мужа није много во­ дила рачуна о свом сину. Зато је бригу о дечаку преузео његов стриц кнез Михаило. Убиство кнеза Михаила затекло је Милана на школовању у Фран­ цуској. Намесници су га довели у Србију и тако Наталија Обреновић Милан Обреновић почиње његова политичка каријера. Био је ожењен Наталијом Кешко, румунском принцезом са којом је имао буран и несрећан брак. Милан, као и остали Обреновићи, владао је апсолутистички. Иако није био много способан владар, уз то и склон коцки, морао је да се суочи с нагомиланим проблемима у држави. Чести по­ родични сукоби, праћени бројним интригама, донели су му још више невоља. Због тога је одлучио да се повуче из полити­ке и јавног живота. Абдицирао је 1889. године и оставио престо малолетном сину Александру. Умро је у Бечу 1901. године у 47. години. Сахрањен је у манастиру Крушедолу поред кне­ гиње Љубице.

124


VLADAVINA NAMESNI[TVA Када је наследио престо Милан је имао само четрнаест година. Зато је формирано трочлано намесништво које је у име малолетног владара све до 1872. године обављало његову дужност. На унутрашњем плану најважнија тековина намесничког режи­ ма била је доношење новог устава 1869. године. Намеснички устав био је много напреднији од претходног Турског устава. Он је обез­ беђивао становништву извесна грађанска и политичка права, а На­ родна скупштина је контролисала и ограничавала кнежеву власт. По преузимању власти 1872. године кнез Милан је остао под ве­ ликим утицајем својих намесника, нарочито Јована Ристића. Већ на почетку његове самосталне владавине десили су се суд­ боносни догађаји за српски народ и државу.

намесништво – орган власти

R

TA

L

који уместо малолетног владара управља државом

Istaknute li~nosti

ED

U KA

-P

O

Јован Ристић (1831–1899) био је политичар, државник и историчар, а образовање је стекао на престижним европским факултетима. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића убраја се у највеће државнике Србије 19. века. Основао је и водио Либералну странку. Неколико пута био је пред­ седник владе и министар спољних послова. Два пута је био намесник у име малолетних владара (Милана и Александра Обреновића). Такође, био је кључна личност у српској дипломатији у другој половини 19. века: за­ служан је за повратак српских градова 1867. године за време кнеза Михаи­ ла, као и за повољно решење српског питања на Берлинском конграсу 1878. године. Написао је неколико дела која су данас драгоцен историјски извор. Јован Ристић

SPOQNA POLITIKA

Седамдесетих година 19. века устанком Срба у Бо­ сни и Херцеговини против османске власти ескали­ рало је Источно питање. Устанак у Босни и Херцеговини (1875) послужио је као повод да Србија и Црна Гора 1876. године објаве рат Турској. План је био ослобођење и уједињење Бо­ сне и Херцеговине са Србијом, као и проширење Кне­ жевине Србије према југоистоку. У жељи да повећа свој утицај на Балкану, наредне године и Русија је об­ јавила рат Турској.

Podseti se> • Шта је Источно питање? • Које велике силе су биле

заинтересоване за његово решавање? 125


Zanimqivost

O

U KA

-P

„Српско-руски марш”

R

TA

L

Славни руски композитор Петар Иљич Чај­ковски компоновао је „Срп­ ско-руски марш” као свој допринос за­ једничкој сло­в енској борби про­тив Турака.

Српско-турски ратови (1876–1878) били су успешни. Ослобођен је велики број градова на ју­гои­стоку: Ниш, Пи­рот, Лесковац, Прокупље, Вра­ње, Бела Па­ланка. Уско­ ро је Русија потписала при­мирје с Турском, па су и Ср­ бија и Цр­на Гора, као савез­ници, морали да обуставе ратна дејства. Мировни уговор потписан је у марту 1878. го­дине у Сан Стефа­ну, близу Истанбула. Санстефанским уговором Русија је наметнула Тур­ ској тешке усло­ве мира и веома проширила свој утицај на Бал­кану. На њену иници­јативу ство­рена је Велика Бугарска која је била под руском контро­лом. У састав те нове држа­ве ушле су и те­риторије које је ослободила српска војска. Ова одлука веома је изне­надила Србију: дојуче­ра­ шња савезница Русија из­невери­ла је њене инте­ре­се. Ја­ чању Ру­сије успротивиле су се оста­ле вели­ке си­ле (Ве­ лика Бри­танија, Немачка, Фран­цуска) које су за­хтева­ле склапање новог споразума. Санстефански мир био је главни повод за сазив новог конгреса са циљем да се сузбије превелико руско јачање. Тако је у лето 1878. го­ди­не одржан Берлински кон­ грес на коме је делимично решено Источно пи­тање. Ср­ бији је потврђена незави­сност, а добила је и тери­тори­ јално проширење. Државна незави­сност под­ра­зумевала је ме­ђународно признање и право на самостално вође­ ње спољне и унутрашње политике. Новоослобођене обла­ сти (из српско-тур­ских ратова) ушле су у састав Кнеже­ вине Србије. Били су то Ни­шки, Пиротски, Врањски и Топли­чки округ. Велике силе нису одобриле присаједињење Босне и Херцеговине Србији. Ту османску провинцију оку­пи­ рала је Аустроугарска.

ED

Полазак кнеза Милана у рат 1876. године

Конгрес у Берлину 1878. године

126


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Србија 1878. године

Посматрај карту и закључи:

• Који градови и окрузи су ушли у састав Србије 1878. године? • Које области данашње Србије нису биле у њеном саставу 1878. године? • Којим државама су тада припадале те области? 127


Био је ово највећи спољнополитички успех Србије у 19. веку. Први пут од средине 15. века када је деспотовина пала под турску власт, Србија је постала слободна и независна држава, а њена тери­ торија је проширена за око једну трећину.

Iz istorijskih izvora

L

Наводимо једну прокламацију (објаву) кнеза Милана. Пажљиво прочитај текст, затим од­го­ вори на питања.

R

TA

„Срби! Вашим победоносним походом повесница српска би обогаћена новим сјајним листовима. Победна имена: Беле Паланке, Пирота, Ниша, Грделице и Врања остају да се вечно блистају у повесници као звезде које ће даљном потомству осветљавати ваше вр­ лине и показати свету све што је кадар да изврши један мали народ, одушевљен патри­ отством, а вођен идејом слободе. Нека вам је хвала пред Богом и људима, моји дивни јунаци!”

а) На који историјски догађај се односи наведени текст?

O

б) На основу чега си то закључио?

-P

в) Шта је било последица ових великих српских победа?

U KA

Током Берлинског конгреса дошло је до промене спољне поли­ тике. Србија се све више удаљава од Русије и окреће Аустроугарској која јој је на конгресу пружила пуну подршку. Међутим, та подршка имала је своју цену: кнез Милан је морао да учини низ уступака, а највећи компромис био је да се не противи аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине. Такође, Србија се обавезала и да изгради железничку пругу пре­ ко своје територије која би повезала аустријску и турску железницу. Потписала је и неповољан трговински уговор који је Аустроугарској обезбеђивао велике економске повластице. Године 1881. Милан Обреновић потписао је с Аустроугарском и Тајну конвенцију. Потписнице овог уговора обавезале су се на уза­ јамно вођење пријатељске политике. У уговору је наглашено да ће Аустроугарска подржавати династију Обреновић, као и Миланово настојање да се прогласи за краља, а државу уздигне у ранг краље­ вине. Овај споразум био је направљен из личних интереса и потпи­ сан је без знања јавности. У фебруару 1882. године кнез Милан про­глашен је за краља, а Ср­ бија за краљевину. Аустроугарска је била прва велика сила која је признала његово крунисање. Цар Франц Јозеф лично је честитао кра­љу Милану.

компромис – сагласност по-

стигнута узајамним уступцима

ED

конвенција – споразум, уговор

Стари двор у Београду – палата династије Обреновић, данас Скупштина града

128


UNUTRA[WA POLITIKA

аустрофилска политика

L

– политика сарадње са Аустроугарском

Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA

Осамдесетих година 19. века у Србији оснивају се прве политичке партије и почиње да се распламсава страначка борба. Либералну странку предводио је угледни српски политичар Јо­ ван Ристић. Либерали су се борили за политичке слободе, незави­ сност судства и слободу штампе. Подржавали су их богати трговци, више свештенство и богатије сељаштво. Напредна странка подржавала је краља и његову политику. На­ глашавали су да династија треба да стоји изнад сваке политичке бор­бе. Због блиске сарадње са двором, називали су је и „дворском странком”. Њу је водио Милутин Гарашанин, а подршку су им пру­жали мало­ бројни интелектуалци и најбогатији српски индустријал­ци и банкари. Народна радикална странка залагала се за демократизацију по­ литичког живота. Захтевала је промену Устава, опште право гласа и парламентарно уређење државе. Вођа радикала био је познати по­ литичар Никола Пашић. Радикали су били велики противници кра­ ља Милана и његове аустрофилске спољне политике, а имали су огромну подршку у народу, међу сиромашнијим слојевима друштва (сељаштво, чиновништво).

Никола Пашић

ED

U KA

Никола Пашић (1845–1926) рођен је у Зајечару. Био је оснивач и во­ђа Народне радикалне странке, председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Активно се бавио политиком до смрти. У политици се доказао као мудар, сталожен и упоран политичар. Говорио је: „Срби јесу мали на­ род, али већег између Беча и Цариграда немамо.“ За Николу Пашића остале су везане многе анегдоте. По сведочењу његових савременика водио је једноставан породични живот. Био је умерен у свему и веома штедљив. Пошто није имао обичај да оставља бакшиш у кафани, келнер му је једном рекао: „Господине Пашићу, Ваш син Раде увек оставља бакшиш.” На то је Пашић рекао: „Лако је њему кад му је отац Никола Пашић.”

Почетком осамдесетих година, влада је донела одлуку о реорга­ низацији војске. Њоме је било предвиђено да се од народа одузме оружје. Пушке, које су до тада чуване по кућама, требало је прику­ пити и ставити у војне магацине. Радикална странка жестоко је напала ову владину одлуку и по­ звала народ да не предаје оружје. Нарочито велики отпор пружили су сељаци у Тимочкој крајини.

Споменик Николи Пашићу у Београду

129


Наталија Обреновић

O

R

TA

L

Побуна из 1883. године позната је под називом Тимочка буна, а остала је упамћена по крвавом обрачуну војске са побуњеницима, пре свега с радикалима. Буна је угушена, неки радикалски прваци су убијени, велики број је ухапшен, а Никола Пашић морао је да се склони у Бугарску. Још један догађај изазвао је велико незадовољство владавином краља Милана. Бугарска је прогласила уједињење 1885. године. Сма­ трајући да то нарушава однос снага на Балкану, краљ Милан је об­ јавио рат Бугар ској. Овај непотребан сукоб завршио се потпуним по­ разом српске војске на реци Сливници у Бугарској. Овај непотребан сукоб завршио се потпуним поразом српске војске на реци Сливни­ ци. У овом рату видела се његова војничка и политичка неспособност. Интервенцијом Аустроугарске склопљен је мир без исправки граница. Огорчење владавином Милана Обреновића достигло је врхунац. На њега је чак покушано и неколико атентата, али сви су били неуспешни. Поред политичких и војних неуспеха јавност су оптерећивали и скандали везани за његов развод брака.

Istaknute li~nosti

ED

U KA

-P

Наталија Обреновић (1859–1941) била је супруга Милана Обреновића, кнегиња и краљица Србије. Рођена је као Наталија Кешко у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник, а мајка принцеза од Молдавије. За краља Милана се удала 1875. године и родила сина Александра. Различити ка­ рактери и супротни политички ставови брзо су довеле до сукоба између супружника који су одвели краља у бројне љубавне авантуре. Разлаз Наталије и Милана трајао је више година, пунио је скандалозне хронике и имао великог утицаја на политику. Брак је окончан 1888. го­ дине. После тога Милан је абдицирао (1889), а Наталија је протерана из Србије. За време владавине сина Александра покушала је да му буде главни саветник. После његовог убиства потпуно се повукла из јавног живота. После 1903. године сва имовина породице Обре­ новић припала је Наталији. Постала је велики добротвор. Својим тестаментом велика имања у Србији завештала је Београдском универзитету, манастирима и црквама.

Улица краља Милана у Београду

130

Да би поправио свој углед и смирио ситуацију у земљи, краљ Милан је одобрио доношење новог устава. Био је то вид попуштања пред народом, али пре свега велики компромис са радикалима. Устав из 1888. године један је од најнапреднијих српских устава, рађен према европским узорима. Он је увео парламентаризам, про­ ширио бирачко право, увео тајно гласање, обезбедио слободу штампе. Као апсолутистички владар, Милан није имао намеру да влада по новом Уставу. На дан седмогодишњице проглашења краљевине, у фебруару 1889. године, краљ је на свечаном пријему у двору прочитао акт о абдикацији и препустио престо тринаестогодишњем сину Александру.


О владавини Милана Обреновића подељена су мишљења у историографији. Милан Обреновић је током своје владавине имао и успона и падова. Сурово се обрачунавао са политичким неистомишљеницима, гушио је грађанске слободе, водио је неуспешне ратове и непримерен приватни живот. Ипак, Србија је током његове владавине постала независна држава, територијално увећана и уздигнута у ранг краљевине.

Proveri nau~eno

L

1. Заокружи тачне тврдње:

-P

O

R

TA

а) Берлински конгрес одржан је због неслагања великих сила са одред­ба­ма Санстефанског мира. б) На Берлинском конгресу Србији су признате територије освојене у ратовима против Турске. в) Берлински конгрес је потврдио аутономни положај Србије у оквиру Османског царства. г) После Берлинског конгреса Србија се у спољној политици и даље ослањала на Русију. 2. Повежи странку са њеним вођом. Либерална странка Радикална странка Напредна странка

U KA

Милутин Гарашанин Јован Ристић Никола Пашић

3. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

ED

Због незадовољства владином одлуком да се од народа одузме оружје избила је Тимочка буна 1885. године. Њу је организовала либерална странка предвођена Николом Пашићем. Буна се завршила успешно, па је одлука владе повучена.

5. Објасни појмове: намесништво, конвенција, абдикација. 6. Србији су 1878. године припојена четири округа на југоистоку. Подвуци оне које није добила тада: Нишки, Смедеревски, Ужички, Врањски, То­плички, Шабачки, Пиротски. 7. Који догађај би ти издвојио као највећи спољнополитички успех Србије у 19. веку? Образложи свој одговор. 131


5. Srbija za vreme vladavine ALEKSANDRA Obrenovi}a Kqu~ne re~i

Podseti se>

L

краљ Александар државни удар 1893. године Драга Машин Октроисани устав Мајски преврат Драгутин Димитријевић Апис

• Због чега се краљ Милан одрекао власти? • Коме је препустио престо?

TA

– – – – – –

R

UNUTRA[WA I SPOQNA POLITIKA

U KA

-P

O

Александар Обреновић (1889–1903) био је последњи владар ове династије. Његова владавина била је веома нестабилна. Обележиле су је честе кризе влада, промене устава и државни удари. До краљевог пунолетства владало је намесништво (1889–1893). Државом су практично управљали радикали, а за четири године сменило се неколико њихових влада. Александар, као ни његов отац, није био трпељив према ради­ калској политици. Рано је показао амбицију да влада аутократски. Тако је 1893. године извршио државни удар – збацио је намеснике и пре времена се прогласио пунолетним. Тада почиње његова само­ сталана владавина. Прво што је урадио по преузимању власти било је укидање устава из 1888. године. На снагу је вратио стари устав (1869) и на тај начин олакшао себи да влада аутократски (влада је била одго­ ворна владару, а не парламенту). За десет година његове владавине (1893–1903) владе су се често смењи­ вале. Победници на парламентарним изборима некада нису могли да преу­ зму власт јер је краљ спроводио поли­ тику личног режима.

ED

Милан, Наталија и Александар Обреновић аутократија – неограничена владавина, тиранија

Краљ Александар Обреновић

132


L TA Драга и Александар Обреновић

O

R

У спољној политици краљ Александар наставио је да се ослања на Аустроугарску, али је обновљена и сарадња са Русијом. У последњој деценији 19. века политичка ситуација у Кра­љевини Србији била је веома напета. Томе су доста до­ при­носили породични раздори у владајућој династији. Млади Алек­сандар био је стално разапет између оца и мај­ке који су покушавали да га привуку, свако на своју страну. Једно од најважнијих питања за династију било је да се краљ ожени и да добије наследника. Покушаји да се будућа српска краљица нађе на страним дворовима су пропали јер се краљ Александар заљубио у Драгу Машин, дворску даму своје мајке. Ову везу скоро нико није одобравао: ни краљеви роди­те­ љи, ни политичари, ни војска. Ипак, до женидбе је дошло: Драга Машин постала је српска краљица.

Zanimqivost

ED

U KA

-P

Драга Луњевица Машин Обреновић (1864–1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића. Краљица Наталија ангажовала је Драгу да јој буде лична пратња. Са Александром се упознала у француском летовалишту Бијариц, где је боравила са његовом мајком. Наводно, Драга је тада спасла краља да се не удави у океану. Између њих је одмах планула велика љубав. Краљица Наталија се у почетку није томе противила мислећи да је у питању само пролазна авантура. Међутим, читаву Србију изненадила је вест да је краљ испросио руку Драге Машин. Већи део јавности није био спреман да прихвати за краљицу жену која је била дванаест година старија, уз то и удовица. До венчања је ипак дошло 1900. године. Женидби су се нарочито успротивили краљеви родитељи. Милан је одбио да присуствује венчању, а Наталија се јавно одрекла свога сина, „зажаливши што га је родила”. Наредне године краљ Александар је саопштио да је краљица трудна и да ће Србија добити престолонаследника. Међутим, када се сазнало да трудноће нема, нити је икада било, углед кра­ љице и краља потпуно су уништени. У мају 1903. године обоје су постали жртве свирепог убиства.

Да би поправио утисак и скренуо пажњу јавности с актуелних догађаја, краљ Александар је „даровао” народу нови устав. Октро­ исани устав из 1901. године поделио је парламент на два дела (Сенат и Народну скупштину), а краљ је требало да дели законодавну власт са скупштином.

октроисан – наметнут од

стране владара, устав који није изгласан у Народној скупштини

133


TA

L

преврат – обрт, преокрет

Доношење новог устава није много помогло. Незадовољство ау­ тократском владавином, нестабилном политиком и краљевим при­ ватним животом достигло је врхунац. Официрска завера против Александра дуго је и пажљиво при­ премана. Дана 29. маја 1903. године десио се један од најстрашнијих дога­ ђаја у српској историји. Он је познат као Мајски преврат. Група офи­ цира, предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом, упала је у краљевски двор и убила краља и краљицу. Тако је на суров начин окончана владавина последњег Обреновића.

Saznaj vi{e...

ED

U KA

-P

O

R

Завереничка акција почела је 29. маја, тачно десет минута после поноћи. Завереници су лако доспели до краљевских одаја и улетели у њихо­ ву спаваћу собу. Међутим, у кревету није било никог. Официри су претражили целу собу, отвар­ али ормане и превртали ствари, али Александра и Драгу нису успели да пронађу. После неког времена један потпоручник уо­ чио је нека скривена врата и узвукнуо: „Секиру, ево врата!” Иза врата појавили су се краљ и краљица у белим пиџамама, видно уплашени и припијени једно уз друго. Са неколико хитаца официри српске војске усмртили су несрећан пар: прво краља, па кра­ љицу, која се на први пуцањ бацила да својим телом заштити мужа. И остали завереници су пуцали, празнили револвере и сабљама боли убијена тела. Потом су их бацили кроз прозор у двориште. Сахрана је обављена идуће ноћи: за­ вереници су ковчеге спустили један поред другог у гробницу краљеве бабе Анке Обреновић, која је са кнезом Михаилом погинула у атентату у Кошутњаку 29. маја 1868. године. Краљ Александар и краљица Драга данас по­ чивају у Цркви Светог Марка у Београду.

Мајски преврат 1903. године према цртежима из стране штампе

134


L

TA

Убиство српског краља и краљице изазвало је велику осуду ев­ ропске јавности. Посебно су негодовали европски владари због сви­ репости на које је убиство почињено и чињенице да су у завери учествовали официри, а да за то нису били кажњени. Зато су годи­ нама вршили велики притисак на српске политичаре, тражећи да се учесници овог страшног злочина казне. Мајски преврат означио је крај династије Обреновић. Убрзо су завереници довели у Србију новог краља. Доласком Петра I Кара­ ђорђевића на престо 1903. године отвара се нова страница у српској историји.

Нововековне српске династије

U KA

-P

O

R

Нововековна српска држава имала је две династије: Ка­ рађорђевиће и Обреновиће. Током 19. века више пута су се смењивали на престолу, што је дало посебан печат по­ литичком животу. Династичка борба почела је убиством Карађорђа 1817. године, а завршила се убиством краља Александра и краљице Драге Обреновић 1903. године. Српски народ био је дубоко подељен на присталице једне или друге династије (карађорђевићевци и обреновићевци). Покушаји неких владара (посебно кнеза Михаила) да се ови сукоби зауставе нису донели никакве резултате. Гаше­ њем династије Обреновић (1903) супарништво је престало, али се подељеност Срба у том погледу још дуго осећала.

Српски владари у 19. веку:

Карађорђе Петровић (1804–1813)

ED

Милош Обреновић (1815–1839) Милан Обреновић (1839)

Михаило Обреновић (1839–1842)

Александар Карађорђевић (1842–1858) Милош Обреновић (1858–1860)

Михаило Обреновић (1860–1868) Милан Обреновић (1868–1889) Александар Обреновић (1889–1903)

135


Proveri nau~eno 1. Објасни околности које су довеле на престо Александра Обреновића. 2. Заокружи тачне тврдње: а) Александар Обреновић владао је аутократски.

L

б) У унутрашњој политици краљ је подржавао Радикалну странку и њен рад.

TA

в) Владавина Александра Обреновића била је чврста и стабилна.

г) У спољној политици краљ Александар се ослањао на Француску.

R

3. Зашто је владавина Александра Обреновића била непопуларна у Србији? Наброј три разлога.

O

4. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

U KA

-P

Године 1905. извршена је смена на српском престолу позната као Мај­ ски преврат. Завереници су убили краља Александра због неслагања с његовом политиком. Главни организатор убиства био је председник Радикалне странке Драгутин Димитријевић Апис.

ED

5. Испод слике напиши име личности.

136


8. Crna Gora na putu ka nezavisnosti Podseti se>

Kqu~ne re~i

TA

• Коју титулу су имали црногорски владари до средине 19. века?

– кнез Никола Петровић – Српско-турски ратови – Берлински конгрес – независност Црне Горе – модернизација државе

L

• Какав је био развитак Црне Горе до половине 19. века и шта је све на то утицало?

-P

O

R

Синовац Петра II Петровића Његоша Данило (1851–1860) био је први црногорски владар који није проглашен за митрополита. Од 1851. године раздвајају се црквена и световна власт, па црногорски владари добијају титулу кнеза. Кнез Данило је водио активну спољну политику, помажући срп­ ским устаницима у Херцеговини. Године 1858. Црногорци су однели значајну победу над Турцима у бици на Грахову. У овом боју посебно се истакао војвода Мирко, отац будућег владара Николе Петровића.

U KA

STICAWE NEZAVISNOSTI Кнез Данило

ED

Кнез (1860–1910), потом краљ (1910–1918) Никола Петровић се одржао на престолу чак педесет осам година. Неуморни борац про­ тив Турака, сарађивао је са кнезом Михаилом Обреновићем на ства­ рању Балканског савеза. Главни циљ његове спољне политике био је ослобођење од Турака. Црна Гора је учествовала у Српско-турским ратовима (1876–1878) и остварила велике победе у биткама на Вуч­ јем долу и Фундини. На Берлинском конгресу (1878) призната јој је независност. Добила је и територијално проширење и излаз на Ја­ дранско море (градове Подгорицу, Никшић, Колашин, Бар, Улцињ). Процењује се да је Црна Гора крајем 19. века имала око 100 000 становника. Главни град био је Цетиње, где су се налазили кнежев двор и зграде државне управе. Становништво се углавном бавило сточарством, а трговина и пољопривреда су се споро развијале. У то време почиње да се ради на унапређењу просвете и културе: оснивају се школе, а покренуте су и прве новине. Долази до модер­ низације државне управе. Основани су Државни савет, Министар­ ство и Велики суд. Ипак, сва власт остала је у рукама кнеза Николе јер су све ове установе имале искључиво саветодавни карактер.

137


Istaknute li~nosti

TA

L

Никола Петровић (1860–1918) црногорски кнез и краљ почео је са­ мостално да влада са непуних двадесет година. У почетку, управљао је уз помоћ свог оца војводе Мирка. Територијално проширење Црне Го­ ре и стицање независности донели су му велику популарност и славу. После ових догађаја наступио је дуг период мира, који је кнез иско­ ристио за унутрашњи развој државе. Реформисао је управу, подизао школе, градио нове варошице, подстицао привредни развитак, а велику пажњу посветио је модернизацији војске. Никола Петровић

U KA

Пажљиво погледај карту.

-P

O

R

Црна Гора 1878. године

• Покажи на карти

ED

области и градо­ ве које је Црна Гора стекла 1878. године.

• С којим држава­

ма се граничила Црна Гора после 1878. године?

138


Proveri nau~eno 1. Коју титулу су носили црногорски владари од половине 19. века?

TA

а) Владар Никола Петровић носио је титуле кнеза и краља.

L

2. Заокружи тачне тврдње:

R

б) Црна Гора је учествовала у Српско-турским ратовима (1876–1878).

O

в) На Бечком конгресу Црној Гори је призната независност.

-P

г) Никола Петровић је учврстио везе са многим европским дворовима.

U KA

3. Шта је био главни циљ спољне политике Николе Петровића? 4. Каква је била унутрашња политика кнеза Николе?

ED

5. Наброј владаре који су владали Србијом у време владавине Николе Петровића у Црној Гори. (1860–1868) кнез_____________________________ (1868–1889) кнез/краљ _______________________ (1889–1903) краљ ____________________________ (1903–1921) краљ ____________________________

139


9. Polo@aj Srba pod osmanskom i habzbur[kom vla[]u Kqu~ne re~i

L

Podseti se> • Шта знаш о животу српског

R

TA

народа под османском и хабзбуршком влашћу до половине 19. века?

O

– положај Срба под османском влашћу – Невесињска пушка – Берлински конгрес – аустроугарска окупација Босне и Херцеговине – Бењамин Калај – Војводство Србија и Тамишки Банат – Светозар Милетић – Аустроугарска нагодба

POLO@AJ SRBA U OSMANSKOM CARSTVU

ED

U KA

-P

Положај Срба у Османском царству и током друге половине 19. века био је веома тежак. У Херцеговини је под вођством Луке Вукало­вића избио један од највећих устанака српског народа. Трајао је, са кра­ ћим прекидима, десет го­дина (1852–1862). У лето 1875. године, у Херцеговини (Невесиње) плануо је још један велики устанак познат под називом Невесињ­ ска пушка. На чело осам хиљада устаника стао је Мића Љуби­братић, прекаљени борац и најближи сарадник Луке Вука­ловића. Убр­зо устанак се проширио и на Босну. Овом великом таласу побуне против османске власти придружи­ ле су се Кнежевине Србија и Црна Гора. Уласком Русије у рат против Турака читав сукоб изазвао је међународну па­ жњу и отворио Велику источну кризу. Овај рат је завршен поразом Турске 1878. го­дине. Вели­ ке силе су биле против аутономије Бо­сне и Херцеговине и њеног уједињења са Србијом и Црном Гором. На Берлин­ ском конгресу (1878) Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину, док је врховну власт и даље Лука Вукаловић имао турски султан. окупација – привремено зауСтановништво Босне и Херцеговине (и хришћани и муслимани) зимање једног дела или целе било је незадовољно овом одлуком. Ипак, до оружане побуне није територије неке државе дошло. Аустроугарска је послала бројне трупе и успоставила своју

140


L

TA

власт. Ситуација се још више погоршала када је за управника (1882) постављен аустроугарски министар финансија Бењамин Калај. Настојећи да ојача аустроугарску власт у Босни и Херцеговини, радио је на сузбијању народних покрета, како српског тако и хрватског. Са тим циљем, покушао је да „реши” национало питање стварањем бо санске нације, али је наишао на велики отпор и међу Србима и међу Хрватима. (Због тога су затваране српске школе, забрањивана је ћирилица, а пра­ вославно свештенство је прогањано.) „Босански пројекат” замењен је бошњачким, који се заснивао на претварању бо­ санских муслимана у посебан бошњачки народ. Тако би се онемогућило да Срби и Хрвати повећају свој етнички број. Политика коју је осмислио спровођена је и након његове смрти, све до пропасти Аустроугарске.

Бењамин Калај

R

SRBI U STAROj SRBIjI I mAKEDONIjI

ED

U KA

-P

O

Српски народ са овог подручја налазио се у положају раје. Били су изложени разним злоупотребама власти. Срби на Косову и Ме­ тохији били су изложени и честим нападима албанских племена: из суседних планинских крајева упадали су у села, пљачкали имовину и стоку и ту се трајно насељавали. Општа несигурност приморала је становништво да се масовно исељава на безбеднија подручја, најви­ ше у Кнежевину Србију. Са избијањем Велике исто­ чне кризе Срби са ових подручја понадали су се да ће се коначно ослободити стране власти. Ипак, одлу ком Берлинског конгреса (1878) Стара Србија и Македони­ ја остале су у оквиру Османског царства. Оне ће бити ослобођене тек у балканским ратовима (1912–1913) и припојене Србији и Црној Гори. Вишевековна турска власт оставила је велике последице на живот становништва са ових Стари Призрен простора: општа неразвијеност, културна заоста лост, неписме­ ност, сиромаштво. Србија је помагала својим сународницима – сла­ ла је учитеље и уџбенике, финансирала школовање даровитих ђака, помагала цркве и манастире.

141


SRPSKI NAROD POD hABZBUR[KOm VLA[]U

Podseti se> • Шта је то Проле­

TA

L

ће народа?

Највећи део Срба у Аустрији и даље је живео у јужној Угарској. Током пролећа 1848. године одржано је више протестних скупова на којима је захтевана употреба народног језика, заштита православ­ не вере и редовно сазивање сабора. Ускоро, затражена је и терито­ ријална аутономија. Митрополит Јосиф Рајачић сазвао је сабор у Сремским Карловцима (1848). По месецу кад су се састали овај скуп добио је назив Мајска скупштина. Ту су званично изнети захтеви о аутономији и они су прослеђени бечком двору. Тражено је да се створи Српска Војводина, у чији би састав ушли Банат, Бачка, Срем и Барања. Изабран је и војвода – пуковник Стеван Шупљикац. Карловачки митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за патријарха.

ED

U KA

-P

O

R

Мајска скупштина

Стеван Шупљикац

Све одлуке Мајске скупштине представници власти су одбили. Зато је током 1848. године дошло и до оружаних сукоба. Кнежевина Србија помогла је своје сународнике слањем добровољачких јединица. Ипак, ни једна зараћена страна није успела да оствари предност. Нови аустријски цар Франц Јозеф (1848–1916), да би умирио Србе, признао је Јосифа Рајачића за патријарха и потврдио Стевана Шупљикца за војводу. Тиме је српски народ добио духовно и политичко вођство. Франц Јозеф

142

Јосиф Рајачић


ED

U KA

Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA

L

Одлуком бечког двора, новембра 1849. годи­ не форми­рана је аутономна област која је на­ Va`no> зва­на Војводство Ср­бија и Тамишки Банат. Војводство је било директно потчи­ње­но бе­ Године 1867. Хабзбуршка мо­нархија по­ стала је двојна монар­хија. Аустроугарском чком двору. На челу је био аустријски гувернер, нагодбом створене су практично две држа­ а седи­ште се налазило у Темишвару. Службени ве са два средишта власти: ау­стријски део са језик био је нема­чки. Формирање овакве ауто­ центром у Бечу и угарски са центром у Пе­ номне области није задо­вољи­ло очекивања срп­ шти. За­једнички им је био цар и неколико ског народа који се осећао дубоко изневереним. министарстава. Овом нагодбом Срби у Хр­ Наиме, Војводство је обухватало оне делове Ба­ ватској и Славонији дошли су под угарску ната, Бачке и Срема на којима су Срби чинили власт, а под аустриј­ском влашћу био је срп­ изразиту мањину. ски народ у Далмацији и Војној крајини. Оно је постојало до 1860. године када је уки­ нуто и при­појено Угарској. Да би ублажио незадовољство Срба, аустријски цар до­зволио је одржавање Благовештенског сабора 1861. године. На њему су још једном поновљени захтеви за аутономију, али су и овог пута били одбијени. Политичар који је обележио другу половину 19. века био је Све­ тозар Милетић. Он је основао (1869) и водио Српску народну сло­ бодоумну странку која се упорно борила за политичка и национална права Срба у Хабзбуршкој монархији.

Свето­зар Милетић

Светозар Милетић (1826–1901) је био један од најути­ цајнијих српских политичара у Аустроугарској, адвокат и градоначелник Новог Сада. Заступао је идеје либералног грађанства. Залагао се за стварање Српске Војводине, али у много мањим границама од Војводства и кроз сарадњу и договор са Мађарима. Међутим, када се Угарска нагодила са Аустријом 1867. године, Мађари окрећу леђа Србима и започињу борбу против српских интереса. Тада је Угарска за њега постала још већи противник од Аустрије. Био је власник и издавач „Заставе” – најзначајнијег по­ литичког листа Срба у монархији. Иако су политички захтеви српског народа у Хабзбуршкој монархији упорно одбијани, српско грађанство и даље до­ живљава културни напредак. Многи наши познати писци и уметници су у то време створили своја најзначајнија дела.

143


Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA

L

Јован Јовановић Змај (1833–1904) један је од највећих српских песника. Живео је и радио у Новом Саду. По занимању је био лекар, а током целог живота бавио се писањем песама и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи” и „Ђу­ лићи увеоци”. Прва говори о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Писао је и сатиричне и политичке песме, као и поезију за децу. Од 1880. године издавао је познати дечји лист оног вре­ Јован Јовановић Змај мена – „Невен”. По њему је касније снимљена и истоимена серија за децу. Сремска Каменица, у којој је умро, некада је носила име Змајева Каменица, у његову част.

ED

U KA

Istaknute li~nosti

Катарина Ивановић, аутопортрет

144

Катарина Ивановић (1811–1882) била је срп­ ска сликарка. Таленат је показивала од детињства, а сли­ карство је учила у Бечу, Минхену и Паризу. Насликала је портрете многих виђених Ср­ ба, међу којима и кнегиње Љубице Обреновић и Персиде Карађорђевић. Њени радови, цртежи и слике налазили су се у збирци Бечке царске Уметничке академије. Путовала је по Холандији и Италији, где је мно­ го научила о савременом сликарству. Катарина Ивановић је слабо говорила српски. Без обзира на то, била је велики родољуб. Поклонила је бео­ градском Народном музеју 15 својих слика, међу којима је и њен аутопортрет. Изабрана је за почасног члана Српског уче­ ног друштва и тако постала прва жена академик код Срба. Сахрањена је у Алеји народних хероја на Но­ вом гробљу у Београду.


Proveri nau~eno

2. Објасни појам: окупација.

TA

3. Ко је био Бењамин Калај и какву је политику спроводио у Босни и Херцеговини крајем 19. века?

L

1. Објасни шта је Невесињска пушка и које су биле главне последице овог догађаја?

5. Повежи догађаје са годинама:

O

R

4. Опиши положај српског народа у Старој Србији и Македонији у другој половини 19. века.

1848.

Мајска скупштина

1861.

Темишварски сабор

1790.

U KA

-P

Благовештенски сабор

6. Шта су били главни захтеви Срба на овим скуповима? 7. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

ED

Хабзбуршка монархија постала је двојна монар­ хија 1848. године. Аустроугарском нагодбом ство­рене су две државе са два средишта власти: аустријски део са центром у Пешти и угарски део са центром у Новом Саду. Имали су заједничког војводу и неколико министарстава. Овом нагод­ бом сви Срби у Хабзбуршкој монархији потпали су под угарску власт.

145


8. Заокружи тачне тврдње: а) Српски народ у Хабзбуршкој монархији током 19. века добио је потпуну територијалну аутономију. б) Светозар Милетић био је истакнути српски сликар у 19. веку.

L

в) Српски добротвори су својим прилозима највише допоринели културном процвату.

TA

г) Представници српске цркве изгубили су сваки значај током 19. века.

ED

U KA

-P

O

R

9. Испод слике напиши име личности и чиме су се они бавили.

146


SADA ZNA[... • Револуционарне покрете 1848/1849. подигло је европско грађанство, во­ ђено идејама ли­берализма и национализма. Њени резултати су укидање феудализма у Ау­стрији и немачким земљама.

• Италијани и Немци су у другој половини 19. века створили своје национал­

L

не државе: Краљевину Италију (1861) и Немачко царство (1871).

TA

• Грађански рат у САД (1861–1865) представља сукоб између северних и ју­ жних америчких држава. Најважније последице рата били су укидање роп­ ства и очување јединствене државе.

R

• У другој половини 19. века велике силе покренуле су Источно питање које

O

се тицало опстанка Османског царства на Балкану и поделе његових тери­ торија.

• У области науке дошло је до великог напретка. То се огледало у појави но­

-P

вих сазнања, откривању и коришћењу нових извора енергије (нафта и елек­ трична енергија) и бројних техничких открића.

• Другу половину 19. века у Србији обележила је владавина чланова династи­

U KA

је Обреновић.

• Протеривање муслиманског становништва и војске из српских градова

(1867) за време владавине кнеза Михаила Обреновића највећи је полити­ чки успех после стицања аутономије.

• Србија и Црна Гора добиле су независност на Берлинском конгресу 1878.

ED

године по успешно окончаним ратовима с Турском (1876–1878).

• Србија је постала краљевина 1882. године за време владавине Милана Обреновића.

• Династија Обреновић заувек је отишла са престола после крвавог убиства краља Александра и његове жене Драге (1903).

• Српски народ у Османском царству и Хабзбуршкој монархији борио се за

стицање националне и политичке аутономије. Ипак, ова питања остаће не­ решена до краја Првог светског рата (1918). 147


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


-P

O

R

TA

L

IV EVROPA, SVET, SRPSKA DR@AVA I NAROD NA PO^ETKU 20. VEKA

U KA

U NAREDNOm POgLAVqU SAZNA]E[>

• za{to su se zao{trili odnosi izme|u velikih sila< • kako je izgledao svakodnevni `ivot qudi na po~etku 20. veka<

ED

• do kakvih je promena do{lo na poqu nauke i kulture< • {ta je za Kraqevinu Srbiju zna~io dolazak Petra I Kara|or|evi}a na presto< • kako je Osmansko carstvo definitivno ostalo bez svojih balkanskih teritorija< • kako je mladi} iz Bosne pokrenuo Prvi svetski rat< • {ta su bili pravi uzroci rata i kako je izgledao najve}i svetski sukob u dotada{woj istoriji< • kako se Srbija hrabro borila u Prvom svetskom ratu i kolike `rtve je podnela.


1. mE\UNARODNI ODNOSI I KRIZE U DRUgOj POLOVINI 19. I PO^ETKOm 20. VEKA 1910. г.

1920. г.

ImPERIjALIZAm I KOLONIjALIZAm

Podseti se>

колонијализам – економско,

O

• Шта подразумевамо под појмом велике силе? • Које државе су у 19. веку биле велике силе?

-P

културно и политичко покора­ вања народа и територија ван граница матичне државе

1890. г.

L

империјализам колонијализам велике силе Тројни савез Антанта ратови и кризе

1880. г.

TA

– – – – – –

1870. г.

R

Kqu~ne re~i

ED

U KA

Империја је велика држава која је покорила друге народе. Појам империјализам означава тежњу за освајањем неразвијених земаља од стране велике силе. Територије које се налазе под влашћу импе­ рије називане су колоније. У другој половини 19. и почетком 20. века европске силе и њихо­ ви међусобни односи пресудно су утицали на догађања у остатку све­ та. У вођењу светске политике њима су се прикључиле САД и Јапан. Индустрији западноевропских земаља биле су неопходне сиро­ вине (угаљ, гвожђе, нафта), јефтина радна снага и нова тржишта. Зато се у другој половини 19. века борба за колоније убрзала. Велика Британија и Француска освојиле су у Азији и Африци већину тери­ торија, а тој трци прикључиле су се и остале велике силе.

150

VELIKE SILE Велика Британија је била водећа светска сила. Имала је највеће колонијално царство раширено на свим континентима. Њене нај­ значајније колоније биле су Канада, Индија, Аустралија и земље источне и јужне Африке. Имала је моћну флоту и развијену инду­ стријску производњу. Називали су је „империјом у којој сунце ни­ • Како разумеш овај назив? кад не залази”.


TA

R

Краљица Викторија (1837–1901) владала је Великом Британијом више од 60 година, због чега се то доба на­зи­ва још и „викторијанском ером”. Није била велики приста­ли­ ца индустриј­ског и технолошког развоја, али је подржавала ширење колонија и британског утицаја у све­т у. Од 1876. године имала је и титулу царица Индије. Викторија је била удата за свог рођака Ал­берта са ко­ јим је имала деветоро деце. Њихова деца и унуци склапали су бракове са многим члановима европских краљевских по­ родица. Та­ко је Викторија до­била надимак „баба Европе”. Краљица никада није преболела прерану смрт свог су­ пруга. Но­сила је црнину до краја живота у знак туге за вољеним Албертом.

L

Istaknute li~nosti

O

Kраљица Викторија

Podseti se> • Када је дошло до

ства­ра­ња Ита­ли­је и Немачке?

ED

U KA

-P

Француска је, такође, имала доста колонија, већином у Африци и Азији (Алжир, Тунис, Мароко, Индокина). Крајем 19. века усмерила је своју пажњу на војно и економско јачање. Русија није била колонијална сила, али је захватала велика про­ странства Европе и Азије. Индустријски се споро развијала. Своју освајачку политику усмерила је ка Средоземљу и Тихом океану. Италија и Немачка су биле нове, младе државе које су се убрза­ но развијале, али се због тога нису на време укључиле у освајање колонија. Осамдесетих година 19. века Немачка је успела да привредно над­маши Велику Британију и Француску. До краја века стичу и неке колоније – Италија у северној и источној Африци, а Немачка у југо­ западној и источној Африци. Аустроугарска је заузимала већи део централне Европе и дело­ ве Балканског полуострва. Своје освајачке тежње усмерила је ка Балкану. Сједињене Америчке Државе захватале су велика пространства на северноамеричком континенту. И поред тога, САД су шириле своје поседе куповином територија или ратовима. Почетком 20. ве­ ка САД ће израсти у велику светску и индустријску силу. Јапан се у другој половини 19. века развија и економски и по­ литички. Постаје модерна држава са јаком флотом, чији је циљ био да прошири свој утицај на Далеком истоку.

151


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Колоније у Африци 1914. године

Погледај карту и закључи: а) Које две велике силе су имале највише колонија у Африци?

б) Које велике силе нису имале ниједну колонију у Африци? в) Колико је у Африци у то време било независних држава? 152


O

R

TA

Сукоби европских сила око територија и поседа на другим конти­ нентима довели су до стварања два велика војно-политичка саве­за. Угрожене због јачања моћи Француске на западу и Русије на истоку, Немачка и Аустроугарска су склопиле 1879. године Савез централ­ них сила коме се 1882. године прикључила и Италија.Тако је настао Тројни савез. Опасност од постојања Тројног саве­з а натерала је Француску, Велику Британију и Ру­сију да превазиђу своје несугласице. Оне то­ком друге половине 19. и почетком 20. ве­ ка склапају војно-политичке уго­во­ре и кона­ чно 1907. године формирају савез Антанту. Империјална и колонијална полити­ка ве­ликих сила, пре свега чланица Трој­ног саве­за и Антанте, увешће свет у Пр­ви свет­ ски рат.

L

Vojno-politi^ki savezi velikih sila

-P

Пропагандни плакат Антанте, 1907. године

U KA

Ratovi i krize na po^etku 20. veka

ED

Политички сукоби између великих сила почетком 20. века поста­ јали су све чешћи. Током 1904/1905. године вођен је Руско-јапански рат. Јапан, не­ задовољан ширењем Русије ка Тихом океану, отпочиње рат. Русија је била поражена, а Јапан је заузео неке територије на Далеком истоку. Француска и Немачка су се спориле око превласти над Мароком. Избиле су две Мароканске кризе (1905/1906. и 1911) које су претиле да прерасту у војни сукоб. Рат је избегнут потписивањем споразума по коме је Француска задржала Мароко, али је уступила Немачкој део Конга. Између Италије и Османског царства вођен је Либијски рат (1911/1912). Италија је однела победу и присвојила велики део тур­ ских територија у Либији. Ситуација на Балкану такође је била узаврела. Аустроугарска је 1908. године извршила анексију Босне и Херцего­ вине и тиме отворила Анексиону кризу. Русија и Краљевина Србија отворено су протестовале, али како нису добиле подршку Велике Британије и Француске, прихватиле су новонасталу ситуацију. Исте године и Бугарска је прогласила независност.

анексија – насилно припајање неке територије

153


R

Немачки цар Вилхелм II и аустроугарски цар Франц Јозеф

TA

L

Један од великих сукоба били су Бал­ кански ратови (1912–1913). Створен је Бал­ кански савез (Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска) чији је циљ био ослобођење бал­ канских народа од османске власти. Рат се завршио победом Балканског савеза и про­ теривањем Турака са већег дела Балканског полуострва. По завршетку Балканских ра­ това Аустроугарска је била одлучна да за­ рати са Србијом и у томе добила подршку Немачке, која је тежила продору на Исток. Ови ратови и кризе јасно су указивали да је сукоб већих размера на видику. Зато су велике силе убрзале припреме како би спремно дочекале рат који се чинио неиз­ бежним.

U KA

а) На који период се односи ова кари­ катура?

-P

1. Погледај карикатуру и одговори на питања.

O

Proveri nau~eno

ED

б) Које земље представ­ љају ликови на кари­ катури? в) Шта они покушавају да ураде?

154


2. Допуни реченицу и одговори на питање. Крајем 19. и почетком 20. века статус велике силе имале су следеће државе: Русија, Фран­ цуска, Велика Британија, Аустроугарска,

TA

_____________________________________,

L

_____________________________________, _____________________________________ и

O

Која од ових држава је била највећа колонијална сила?

R

_____________________________________ .

Државе чланице

Година настанка савеза

U KA

Савез

-P

3. Попуни табелу, затим одговори на питања.

ED

Тројни савез

Велика Британија Француска Русија

а) Шта је пресудно утицало на стварање ова два војно-политичка савеза? б) Која криза је уздрмала Балкан 1908. године? в) Шта је била последица Либијског рата (1911/1912) вођеног између Италије и Османског царства? 155


2. NAUKA, KULTURA I SVAKODNEVNI @IVOT NA PO^ETKU 20. VEKA 1890. г.

Kqu~ne re~i

1920. г.

L

развој науке и саобраћаја Никола Тесла Михајло Пупин браћа Рајт Хенри Форд напредак културе свакодневни живот

1910. г.

TA

– – – – – – –

1900. г.

Podseti se>

R

• Наведи неколико најзначајнијих научних достигнућа из друге половине 19. века.

-P

O

• Шта је Нобелова награда? NAUKA

ED

U KA

Почетком 20. века наставља се развој науке у свим областима. Научна достигнућа почињу масовно да се примењују у индустрији, пољопривреди, саобраћају, медицини. Ове промене утицаће на жи­ вот људи, од политике до свакодневног живота. Огроман допринос науци дали су Пјер и Марија Кири (откриће радијума), Никола Тесла (Теслина турбина), Алберт Ајнштајн (тео­ рија релативитета), Михајло Пупин (Пупинови калемови), Сигмунд Фројд (творац психоанализе).

Никола Тесла

Istaknute li~nosti

Никола Тесла (1856–1943) један је од највећих српских и светских научника. Већи део живота провео је у САД где је регистровао више од 700 проналазака и држао предавања на многим уни­ верзитетима. Значај Теслиног рада можда је најбоље описао један амерички инжењер: „Тесла није оставио другима ништа више да ураде. Када бисмо из индустрије искључили резултате Теслиног истраживачког рада, сви точкови те индустрије престали би да се окрећу, наши трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве и беспослене.” магнетна индукција – изази­ Човечанство се Тесли одужило тако што је јединица за магнетну ин­ вање електричне струје помоћу електричног проводника и дукцију названа по њему – „тесла” (Т). магнета

156


Михајло Пупин

O

R

TA

Михајло Пупин (1854–1935) рођен је у Идвору, у Банату. Са двадесет година стигао је у Њујорк са пет центи у џепу и без знања језика. Радио је разне послове: чувао стоку, преносио угаљ, радио у фабрици кекса, а упоредо је учио језик и завршавао школу. Студирао је физику и електротехнику и постао професор на Колумбија универзитету у САД. Бавио се и истраживачким радом, а његов најзначајнији проналазак су калемови којима је омогућен пренос телефонских разговора на веће удаљености. Пупинове калемове откупила је немачка фирма Сименс што му је обезбедило велики углед и богатство. За своју аутобиографију „Са пашњака до научењака” добио је Пулицерову награду. Пупин је био велики патриота. Велики део зарађеног новца уложио је у више фондова који су помагали жртвама рата и школовање младих у отаџбини.

L

Istaknute li~nosti

Zadatak> Уз помоћ наставника физике припреми презентацију о значају и

-P

примени Теслиних и Пупинових открића.

U KA

SAOBRA]Aj

ED

Вековни сан о летењу коначно се остварио почетком 20. века. Американци браћа Рајт су 1903. године конструисала први авион. Проналазак авиона највише је утицао на развој међународног саобраћаја, али је довео и до револуционарних промена у вођењу ратова.

Zanimqivost

Авион браће Рајт

Браћа Рајт су свој први авион направили од дрвета, платна и делова за бицикл. Њихов први лет имао је скромне резултате: авион се задржао у ваздуху 12 секунди и прелетео око 40 метара. То их, ипак, није обесхрабрило. Већ 1908. године њихов лет је трајао скоро три сата. При том, браћа су демонстрирала и своје пилотске способности – авионом су правили кругове и „осмице” изнад глава задивљених посматрача. Подвиг браће Рајт заинтересовао је инжењере у Европи који су почели да производе авионе и усавршавају их. Већ током Првог светског рата обе зараћене стране су користиле авијацију за извиђање и борбене задатке.

157


Podseti se> • Који канал је

прокопан између Африке и Азије 1869. године?

Напредак индустрије и трговине утицали су на даљи развој же­ лезничког и поморског саобраћаја. Почетком 20. века прокопан је Панамски канал, изграђена је Транссибирска железница у Русији (повезивала је Москву са Владивостоком), а највећи путнички брод на свету „Титаник” запловио је из Енглеске ка Њујорку.

Zanimqivost

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

У априлу 1912. године Титаник је запловио на своје пр­ во и последње путовање. Био је дугачак 270 метара и висок као десетоспратница. Титаник је био добро опремљен и луксузан, али није имао довољно чамаца за спасавање. То­ ком пловидбе брод је ударио у огромну санту и за непуна три сата је потонуо. Од две хиљаде и двеста људи спасло се свега седамсто. Остали су нестали у леденој води Aтлант­ ског океана. Занимљиво је да су на горњим палубама, у првој класи, били смештени неки од најбогатијих људи из Европе, док су на доњим палубама, у другој и трећој класи, били сиро­ машни који су кренули пут Америке у потрази за бољим Титаник животом. Када је до­ шло до трагедије, и спасавање је било селективно: прво же­ не и деца, затим путници из прве, а на крају из треће класе. Saznaj vi{e... Тако многи путници са најјефтинијим картама нису имали О трагедији „Титаника” шансу да преживе. снимљено је више филмова. Олупина Титаника и данас се налази на дну океана. Ро­ Препоручујемо Дискавери­ ниоци су успели да извада неке неоштећене комаде наме­ јев документарни филм штаја, посуђе и личне предмете путника (наочаре, сатове, „Неиспричане приче”, из накит). Стручњаци, за сада, немају техничких и финансиј­ 1998. године, и играни филм ских могућности да делове брода извуку са дубине од око 3 Џ. Камеруна, „Титаник”, из 700 метара. Ако у томе не буду успели, за тридесетак година 1997. године. „Титаник” више неће постојати – страдаће од бактерија које „једу” гвожђе.

У овом периоду усавршава се и развија аутомобилска индустрија, али после Првог светског рата аутомобили ће ући у ширу употребу. За то је заслужан Американац Хенри Форд. Он је у својој фабрици произвео модел Т (1909. године), који је био јефтин и доступан средњој класи. Напредак аутомобил­ ске индустрије подстакао је изградњу путева и мостова. Форд – модел Т

158


TA

Прве деценије 20. века у књижевности обележили су ра­ зличити правци и стилови. Један број писаца инспирацију на­ лази у савременим друштвеним збивањима, док су се други бавили прошлошћу или далеким земљама и народима. Било је књижевника који су писали романе са елементима фанта­ стике и оних који су понирали у свест савременог човека. Нај­ значајнији књижевници овог времена били су Џорџ Бернард Шо, Томас Ман, Џек Лондон и многи други. Уметност овог раздобља обележили су Пабло Пикасо, Ва­ силиј Кандински, Жорж Брак и други. Архитектура је била разноврсна и прати трендове модер­ ног до ба. Главно обележје грађевинар ства овог периода су употреба нових материјала (челик, бетон и стакло) и фун­ кционалност. Зато у вели­ ким градовима ничу високе зграда јер се више бринуло о реалним потребама ста­ новништва него о лепоти.

L

KULTURA

U KA

-P

O

R

Василиј Кандински, Плави јахач (1903)

Зграда Интернационалне банке (1910), Лос Анђелес

Пабло Пикасо, „Госпођице из Авињона” (1907)

ED

SVAKODNEVNI @IVOT

У првим деценијама 20. века број становника Европе и САД стално је растао. Знатно је смањена смртност деце, а многе болести су биле савладане захваљујући напретку медицине. Побољшани су услови ста­ новања, исхране и здравствене заштите. Људски век постао је дужи. У овом периоду све више градске деце похађа основну школу. У сеоским срединама тај број је мањи јер је родитељима била потребна помоћ у сеоским пословима. Скраћење радног времена и увођење нерадних дана (недеља и пра­ зници) допринели су повећању слободног времена. Људи су га разли­ чито користили, а нарочито су постале популарне посете биоскопима.

Podseti se> • Шта су били

основни захтеви радника у другој половини 19. века? 159


R

TA

L

Почетком 20. века радници широм Европе и САД и даље су про­ тестовали захтевајући осмочасовно радно време, боље услове рада, бесплатно здравство и школство. У неким државама (Финска, САД, Немачка, Аустралија и др.) уведено је осмочасовно радно време, али не за све запослене него само за раднике у појединим гранама при­ вреде. У већини држава осмочасовно радно време законски је регу­ лисано у периоду између два светска рата. Борба жена за право гласа (бирачко право) као и за економску и политичку равноправност наставила се и током 20. века. Женске организације, нарочито у Великој Британији и САД, водиле су же­ стоку борбу: организовале су протесте, отворено се сукобљавале са полицијом, штрајковале су глађу. Многе су због својих активности биле затваране, али нису одустајале. Прве земље у којима су жене добиле право гласа биле су Нови Зеланд и Аустралија. У већини др­ жава света жене су ово право стекле после Другог светског рата.

-P

O

Клара Цеткин, немачка активисткиња, борац за равноправност жена и право гласа. Oрганизовала је 8. марта 1911. године прославу Међународног дана жена, који се и данас слави у целом свету.

Proveri nau~eno

U KA

1. Заокружи слово испред тачног одговора. Браћа Рајт конструисала су 1903. године први: а) хеликоптер

ED

2. На празним линијама упиши имена научника о којима је реч и чиме су они задужили човечанство. Да ли су ови научници били савременици? ДА

НЕ

Заокружи тачан одговор. 160

б) авион

в) аутомобил


3. Погледај графиконе и одговори на питања. Пет највећих градова света 1800. године у милионима 1.5

L

1 0

Цариград (Турска)

Токио (Јапан)

Гуангџоу (Кина)

TA

0.5 Лондон (В. Британија)

Пекинг (Кина)

O

R

Пет највећих градова света 1910. године у милионима 8

-P

6 4 2

U KA

0

Берлин (Немачка)

Чикаго (САД)

Париз (Француска)

Њујорк (САД)

Лондон (В. Британија)

а) Који град се једини налази и на првом и на другом графикону?

ED

б) На којим континентима се налази пет највећих градова из 1910. године? в) Размисли зашто су од 1800. до 1910. године азијски градови изгу­ били првенство. Наведи три разлога.

4. Задатак за истраживање: Користећи интернет и помоћ наставника пронађи и наведи неколико женских покрета који постоје данас. За која начела се они боре? Колико су њихови захтеви слични/различи­ ти од оних на почетку 20. века? Своје истраживање презентуј пред одељењем. 161


3. KRAqEVINA SRBIjA DO PO^ETKA PRVOg SVETSKOg RATA Kqu~ne re~i

• Ко је био оснивач династије Карађорђевић? • Колико пута су Карађорђевићи владали

L

Петар I Карађорђевић устав из 1903. године парламентаризам завереничко питање царински рат анексиона криза

Србијом у 19. веку?

1921. г.

R

1903. г.

TA

– – – – – –

Podseti se>

-P

O

владавина Петра I Карађорђевића

U KA

1900. г.

1910. г.

1920. г.

1930. г.

ED

После убиства Александра Обреновића 1903. године Народна скупштина изабрала је за краља Петра Карђорђевића. За разлику од својих претходника који су на престо долазили малолетни, краљ Петар је пре­ узео власт са скоро 60 година. Његова владавина обележена је пре­ лазом са апсолутизма на уставност и парламентаризам. Демократски прин­ ципи за њега су били светиња, а воља народа и грађанске слободе највиши закон. Краљ Петар I владао је по Уставу из 1903. године. Био је то мало измењен Устав из 1888, познат по широким овла­ шћењима која је давао Народној скуп­ штини. Њиме су створени услови за Долазак краља Петра у Београд, јун 1903. године успостављање парламентарног система.

162


Istaknute li~nosti ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

U KA

-P

O

R

TA

L

Петар I Карађорђевић (1903–1921) био је краљ Србије и Краље­ вине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је Карађорђев унук и син кнеза Александра Карађорђевића. Школовао се у Београду, Женеви, Паризу и Мецу, где је завршио вишу војну школу. У редовима француске војске борио се у Фран­ цуско­пруском рату (1870–1871). Одликован је за храброст орденом Легије части. Учестовао је у устанку у Босни и Херцеговини против османске власти под именом Петар Мркоњић. Био је ожењен Зорком, ћерком црногорског кнеза Николе Петро­ вића. Имали су троје деце, синове Ђорђа и Александра и ћерку Јелену. Био је личност са изузетним особинама и народ га је веома волео. У историјском памћењу остаће слика остарелог краља Петра Краљ Петар I Карађорђевић који је на воловским колима достојанствено предводио Србе кроз највеће страхоте Првог светског рата. Остао је упам­ ћен по надимку Ослободилац. Saznaj vi{e... Иако озбиљно нарушеног здравља, дочекао је ко­ начну победу, осло бођење Србије и стварање нове Документарни филм Крунисање краља државе. Петра I Карађорђевића и Путовање Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију из 1904. године представља најстарији сачуван филмски снимак о српском народу. Потражи овај филм UNUTRA[WA POLITIKA на интернету и погледај га.

ED

После Мајског преврата у Србији је дошло до великих промена. Развијају се све привредне гране, нарочито индустрија, трговина и банкарство. Стра­ ни капитал све више продире у Србију. Унапређују се култура и просвета, а долази и до великог раз­ витка штампе. Радикална странка обележила је политички жи­ вот Србије у овом периоду. Никола Пашић и његови следбеници подржавали су краља Петра и његову политику.

• Сети се који су били основни принципи за које се залагала радикална странка.

По одлуци Владе Србије овај филм се води као филм од изузетног значаја. Размисли и објасни зашто.

163


Улица краља Петра једна је од најстаријих у Београду. Ту су се налазили прва апотека, први градски хотел, прва робна кућа и најстарија бе­ оградска кафана. Преко дана ту су се играла деца, а банкари забринуто јурили ка згради Народне банке. Уве­ че се претварала у продужетак пешачке зоне.

TA

L

Улица краља Петра: некад и сад

-P

O

R

Велики политички проблем у Србији после 1903. године пред­ стављало је тзв. Завереничко питање. Завереници, учесници Мајског преврата, мешали су се у државне послове и улазили чак и у држав­ не институције. Под притиском европских дворова који су захтевали да се ови официри уклоне из политике и казне, ово питање је 1906. године де­ лимично решено: неки учесници Мајског преврата превремено су пензионисани.

Istaknute li~nosti

ED

U KA

Драгутин Димитријевић Апис (1876–1917) био је пуковник вој­ ске Краљевине Србије. Организовао је Мајски преврат (1903) у коме је тешко рањен. После доласка Петра I Карађорђевића на власт његов утицај на официре и војску стално је растао. Године 1911. основао је тајно удружење Уједињење или смрт, познато и под именом Црна рука. Током Првог светског рата Апис је ухапшен. Оптужница га је теретила да је планирао државни удар и атентат на престолонаслед­ ника Александра Карађорђевића. Осуђен је на смрт и стрељан у Солуну 1917. године.

Драгутин Димитријевић Апис

SPOqNA POLITIKA На спољнополитичком плану Србија се после 1903. године све више удаљава од Аустроугарске. Истовремено, све више се приближава Русији и Француској. Политички и економски сукоби с Аустроугарском обележили су спољну политику Србије у првој деценији 20. века.

164


Podseti se> • За време ког владара је Србија почела да се ослања на Аустроугарску? • Који војни савез су почетком 20. века формирале Русија, Француска и Велика

ED

U KA

-P

O

R

TA

Највећи економски сукоб био је Царински или „свињски” рат који је трајао од 1906. до 1911. године. Сукоб је почео када је Ау­ строугарска раскинула постојећи трговински уговор и затворила своје границе за увоз српске стоке, захтевајући од Србије обнову уговора по изузетно неповољним условима. Ово је озбиљно пого­ дило српску привреду јер се стока нај­ више извозила управо у Аустроугар­ ску. Економску кризу у коју је запала Србија је превазишла тако што је уна­ предила прерађивачку месну инду­ стрију и пронашла нова тржишта за своје сточне производе. На тај начин се ослободила вишедеценијске еко­ номске зависности од Аустроугарске. У току Царинског рата десила се и озбиљна политичка криза, која умало није довела до рата светских размера. Њу је изазвала аустроугарска анексија Босне и Херцеговине 1908. годи­ не. Овај насилни чин био је неприхват­ љив за многе државе, а нарочито за Краљевину Србију.

L

Британија?

Османска карикатура поводом анексије Босне и Херцеговине, с натписом: „Напредовање цивили­ зације у Босни и Херцеговини”

Podseti se>

• Шта је анексија и какав је статус Босна и Херцеговина имала пре анексије? Анексија је изазвала велико незадовољство. У Београду су орга­ низоване демонстрације, народ је био спреман да крене у рат против Аустрије. До рата, ипак, није дошло јер Русија, а ни остале велике силе тада нису биле спремне за сукоб већих размера. Србија је 1909. године морала да призна анексију као „свршен чин”. Тако је само одложено решење сложених међународних проблема који ће кулми­ нирати у наредном периоду.

165


Iz istorijskih izvora Наводимо извештај аустроугарског послани­ ка у Београду о реакцији српског јавног мње­ ња поводом анексије Босне и Херцеговине 1908. године.

O

R

TA

L

„Српско јавно мишљење је експлодира­ ло. Сви су спремни да гину. Народне демон­ страције предводи књижевник Бра нислав Нушић. Код Споменика кнезу Михаилу ра­ запет је шатор и крај њега један добошар по цео дан удара у ратни добош. Нушић је дао Протести код Споменика кнезу Михаилу идеју да се почне с уписивањем добровољаца у „легију смрти”, као што је у време уједињења Италије радио Гарибалди. Преко пет хиља­ да добровољаца се уписало у ту легију...”

1. Подвуци тачан одговор.

-P

Proveri nau~eno

U KA

Петар I Карађорђевић дошао је на престо: 1901. године

1903. године

1905. године

2. Препиши следећи текст у свесци тако да буде исправан.

ED

Краљ Петар I владао је по Уставу из 1869. године. Овај устав је био познат по широким овлашћењима која је давао Народној скупштини. Краљева владавина обележена је преласком с апсолутизма на парла­ ментаризам. У уну трашњој политици краљ Петар се ослањао на либе­ ралну странку.

3. Шта је Завереничко питање и како је било решено? 4. Заокружи тачан одговор. Краљ Петар I Карађорђевић остао је упамћен по надимку: а) Ослободилац

166

б) Ујединитељ

в) Отац нације


5. Заокружи тачне тврдње. а) У спољној политици краљ Петар се највише ослањао на Аустроугарску. б) Царински рат (1906–1911) био је економски сукоб Србије и Османског царства.

L

в) Аустроугарска је анектирала Босну и Херцеговину 1908. године.

TA

г) Краљевина Србија се није противила анексији Босне и Херцеговине.

R

6. Упореди владавину последњих Обреновића и Петра I Карађорђевића. У чему су разлике?

O

Обреновићи (Михаило, Милан, Александар)

Милан:

-P

Михаило: 16 година 1839. и 37. година 1860. Александар:

U KA

Године живота приликом преузимања престола

Петар I Карађорђевић

Облик владавине у држави

Парламентарна монархија

ED

Карактеристике унутрашње политике Оријентација у спољној политици

До 1878. године: Од 1878. године:

Странка која их подржава

167


4. DRU[TVENI I KULTURNI RAZVITAK U SRBIjI PO^ETKOm 20. VEKA Podseti se>

Kqu~ne re~i

L

• Какав је био друштвени и културни разви­

TA

так Кнежевине Србије за време уставобра­ нитељске владавине?

• Сети се неке културне или образовне уста­ нове која је тада основана.

R

– образовање и писменост у Краљевини Србији – уметност и наука – друштво – Београд на размеђи векова

O

OBRAZOVAWE

ED

U KA

-P

Вишевековна турска власт, чести ратови, немаштина, недостатак школа и образованих људи оставили су дубок траг у културном ра­ звитку српског народа. Крајем 19. века готово 90 одсто српског дру­ штва чинило је сељаштво. Остатак су били занатлије и трговци, а занемарљив проценат чи­ интелигенција – образовани и нила је интелигенција. културни људи У другој половини 19. века већина српског становништва била је неписмена: 1890. године неписмено је било више од 85 одсто станов­ ника Краљевине Србије. Закон о обавезном основном образовању донет је 1882. године. Ипак, велики број деце, нарочито жен­ ске, и даље није похађао школу. Родитељи их нису пуштали јер су сматрали да је она непотребна и да су им деца „кориснија” као помоћ за рад на селу. У Србији се крајем 19. века школовало четири пута мање деце него у Великој Британији, Немачкој или Француској. У почетку ни држава није била у стању да обезбеди неопходне услове – образоване наставнике и школске зграде. Ипак, временом, стање се полако поправљало. Све више су се отварале сеоске и градске школе, ги­ Основна школа у Србији у 19. веку мназије и стручне школе.

Упореди школу на слици са школом у коју ти идеш. Какве су разлике?

168


L

Године 1905. отворен је Београдски универзитет, највиша образовна институција у држави. Са развојем просветних установа, по­ чела је полако да се ствара и српска интелиген­ ција – универзитетски професори, научници и уметници. Ипак, многи су се и даље школо­ вали у иностранству на престижним европ­ ским универзитетима. Они су, по повратку у отаџбину, преносили и ширили стечена знања.

TA

Капетан­Мишино здање – данас седиште Београдског универзитета

O

Podseti se>

R

NAUKA I UmETNOST

успех на светском нивоу?

-P

• Који српски научници су крајем 19. и почетком 20. века постигли огроман

ED

U KA

Крајем 19. и почетком 20. века у Србији су живели и стварали многи познати научници и уметници. Поменућемо само неке: Јован Цвијић (географ), Михаило Петровић Алас (математичар), Милутин Миланковић (астроном), Стојан Новаковић (историчар), Лаза Лаза­ ревић, Бранислав Нушић, Јован Скерлић, Стеван Сремац (књижев­ ници), Надежда Петровић, Урош Предић, Паја Јовановић (сликари) и други. Српски реализам у књижевности и ликовној уметности тог доба дао је до данас непревазиђена дела.

Zadatak: Сети се неке улице или установе у твом месту

које носе називе по овим личностима. Обиђи их и фотогра­ фиши. Од сакупљеног материјала направи пано за одељење.

Saznaj vi{e... Филм „Шешир професора Косте Вујића” на веома леп и духовит начин приказује управо ово време и неке од горенаведених личности. Погледај га.

169


Istaknute li~nosti

R

O

Надежда Петровић

TA

L

Надежда Петровић (1873–1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Рођена је у Чачку. Њен млађи брат био је књи­ жевник Растко Петровић. Школовала се у Минхену. Прву самосталну изло­ жбу имала је у Београду (1900), где је отворила и своју сликарску школу. Једна је од оснивача хуманитарног друштва Коло српских сестара. То­ ком Првог светског рата радила је као болничарка. Умрла је у Ваљеву у априлу 1915. године лечећи српске војнике од пегавог тифуса. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огле­ дао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије.

-P

Надеждa Петровић, „Жетва” (1902)

U KA

Istaknute li~nosti

ED

Бранислав Нушић (1864–1938) био је српски књижевник, комедиограф, новинар и дипломата. Рођен је у Београду, као Алкибијад Нуша у цинцар­ ској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство. Када је напунио 18 година, променио је своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на Правном факултету у Београду (1885). Његово књижевно стваралаштво није почело славно: због песме „Два раба” осуђен је на две године затвора јер је песма исмевала краља Милана Обреновића. Бранислав Нушић постао је веома плодан писац, упечатљив по свом ху­ мору. Писао је о људским наравима, врлинама и манама. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом Бен Акиба. Његова најпознатија књи­ жевна и драмсака дела су: „Хајдуци”, „Аутобиографија”, „Сумњиво лице”, Бранислав Нушић „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, „Ожалошћена породица”. Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије (1933). Преминуо је у јануару 1938. године, а тог дана зграда Народног позоришта у Београду била је увијена у црно платно. У Смедереву се од 1984. године одржава фестивал „Нушићеви дани”, на коме се изводе пред­ ставе по делима Бранислава Нушића.

170


Anegdota

R

TA

L

Бранислав Нушић је као ђак био немиран, али отресит и веома бистар. Једанпут су на часу српског језика обрађиване пословице. Нушић се током предавања све време окретао и није пазио. Зато га је наставник за казну прозвао да каже неку пословицу. „Колико будала пита, ни сто паметних не могу да му одговоре”, брзо одговори Нушић. Наставник се нађе у чуду и не знајући да ли Нушић овом пословицом циља на њега, рече: „Да чујем још један пример”. „Паметном је довољна и реч”, одговори Нушић. Разљућени наставник оде по директора и још с врата рече: „Да те чујем сада, Нушићу.” „Несрећа никад не долази сама”, брзо рече Нушић.

O

Споменик Браниславу Нушићу на Тргу Републике у Београду

-P

SVAKODNEVNI @IVOT

U KA

Београд је био политички и културни центар државе. После много векова, све више је личио на европске градове тог времена и полако губио оријентални изглед. Први телефон у граду прорадио је 1883. године, ускоро је изгра­ ђена и железничка станица, а 1893. почео је да вози први електрични трамвај на релацији Калемегдан – Славија. Због повећања броја ста­ новника град се све више ширио ка периферији. На размеђи векова Београд је имао око 70 000 становника.

оријентални – источни (у односу на Европу), оно што припада источном свету

ED

• На улазу у Београдску железничку

станицу и данас стоји натпис MDCCCLXXXIV. То је година када је уведен железнички саобраћај у Србији. Која је то година?

• Сети се: ко је владао Србијом у то време?

Стара разгледница са приказом Београдске железничке станице

171


Zanimqivost

U KA

-P

O

R

TA

L

Кафана, механа, бирцуз, биртија – вековима је уживала висок статус и била је једна од нај­ значајнијих друштвених институција. Током векова постојања кафане су постале стециште свих важнијих дешавања, па се у њих није одлазило само због јела и пића. Ту су се препричавале вести, уговарали послови, склапали брачни договори. За кафанским столовима рушиле су се владе и стварале политичке партије. У њима је приказан и први филм, одржане су прве представе и први сајам књига. У кафани је зазвонио и први телефон и засијала прва електрична светиљка. Кафане су имена добијале често спонтано и симболично. Најстарија у Београду, кафана „?” (Знак питања), прво се звала по власнику, затим „Код пастира”, али је народу било згодно да је због близине цркве назове „Код Саборне цркве”. До проналаска трајног решења власник је поред врата накачио таблу са „?”. Та­ко је ова кафана добила име које и данас носи. Српско друштво крајем 19. и почетком 20. века у целини се споро мењало. Сеоска, патријархална породица била је његов темељ. Глава породице био је отац који је обављао тешке по­слове и старао се о свима. Њему је била потчињена жена, која је бри­нула о деци, радила на њиви и старала се о кући. Живело се веома скромно и примитивно, што је било одраз опште за­осталости. „?”, најстарија кафана у Београду

ED

Zadatak za istra`ivawe>

Прошетај улицама свог места и „критички” га осмотри. Обрати пажњу на називе главних улица, споменике и јавне зграде. Запиши и фотографиши оно што је у вези са градивом које управо учиш. Од прикупљеног материјала направи школску изложбу или презентацију за одељење. Нека то буде комбинација усменог излагања и приказивања тво­ јих фотографија. Припреми питања која ћеш постављати друговима током излагања (на пример: Ко је личност којој је споменик посвећен? У чему је значај личности чије име улица носи? и сл.). Изненадићеш се колико се „историје” налази у твом окружењу. 172


Proveri nau~eno 1. Заокружи тачан одговор. Око 90 одсто српског дру­ штва чинило је: а) сељаштво;

L

б) трговци и занатлије;

TA

в) интелигенција.

R

2. Закон о обавезном основном образовању у Срби­ ји донет је 1882. године. Ипак, родитељи су нера­ до слали своју децу у школе. Објасни зашто.

O

3. Повежи имена чувених српских научника и умет­ ника са областима којима су се бавили.

U KA

б) Стојан Новаковић

в) Михаило Петровић Алас г) Надежда Петровић д) Стеван Сремац

ђ) Милутин Миланковић

ED

књижевност

-P

а) Јован Цвијић

астрономија филозофија сликарство историја географија математика

4. Наведи назив неког књижевног или уметничког дела насталог у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Да ли си га прочитао или видео у неком музеју? 5. Почетком 20. века Београд је био најнапреднији град у Србији. У чему се то огледало?

173


5. Crna Gora do po^etka Prvog svetskog rata Kqu~ne re~i

Podseti se>

L

краљ Никола Петровић устав из 1905. клубаши и праваши проглашење краљевине

• Када и на који начин је Црна Гора стекла

независност и територијално проширење?

TA

– – – –

R

UNUTRA[WA POLITIKA

-P

O

Кнез Никола Петровић био је чувен по свом апсолутизму. Ипак, Мајски преврат у Србији 1903. године утицао је да кнез ублажи своју неограничену владавину и омогући народу учешће у власти. Године 1905. кнез Никола „даровао” је својој земљи први Устав.

U KA

• Како називамо устав који владар

ED

Цетиње

174

„дарује” народу?

• За који сличан устав из овог периода ти знаш?

Земља је проглашена за наследну и уставну, али не и парламен­тарну монархију. То је значило да влада није зависила од Народне скупштине него од владара. Кнез је обављао и законодавну власт, био је и врховни војни заповедник, заступао је земљу на ди­ пломат­ском плану, постављао је и смењивао чиновнике. Оволика овлашћења владара наишла су на критике школоване црногорске омладине која није прихватала кнежев апсолутизам. Противници кнеза и заговорници демократизације друштва осно­ вали су прву политичку странку у Црној Гори. Они су се популарно звали клубаши. Борили су се за политичке слободе и побољшање економског и културног живота Црне Горе. У спољној политици залагали су се за сарадњу са суседним земљама, нарочито за јачање веза са Србијом.


Убрзо је на предлог кнеза Николе формирана и друга странка чије су се присталице називале праваши. Она је заступала интересе кнеза и била је ве­лика опозиција клубашима. Важан догађај у политичком жи­во­т у Црне Горе десио се 1910. године. Та­да је Никола Петровић про­гласио се­бе за краља, а Црну Гору за краљевину.

TA

L

Свечаност после крунисања краља Николе на Цетињу

SPOQNA POLITIKA

Zanimqivost

O

R

Никола Петровић био је неприкосновена личност у Црној Гори. По завршетку ратовања 1878. године глас о црногор­ ским победама брзо се прочуо широм Европе. Песници су о томе певали песме, а кнезу Николи Црногорци су дали надимак Цар јунака. Осим ратовањем и политиком, кнез се бавио и писа­ њем. Саставио је текст за прву црногорску химну „Онамо, ’намо”, али она никада није ушла у службену употребу. Никола Петровић је имао дванаесторо деце, девет ћер­ ки и три сина. Удајом ћерки по страним дворовима при­ бавио је Црној Гори међународни углед. После капитулације (1916) напушта Црну Гору. Умро је у избеглиштву 1921. године. Сахрањен је у Санрему, а његови и краљичини посмртни остаци пренети су у Двор­ ску цркву на Цетињу 1989. године.

ED

U KA

-P

Спољна политика Црне Горе била је усмерена ка Русији, која ју је по­ магала и материјално и дипломатски. Удајом ћерке кнеза Николе за итали­ јанског краља порастао је и итали­ јански утицај у Црној Гори. Односи са Краљевином Србијом често су били лоши, нарочито за вре­ ме владавине династије Обреновић. Ово неповерење било је изазвано су­ парништвом двеју династија које су испољавале исте амбиције: да пре­уз­ му улогу предводника у ослобођењу и уједињењу српског народа. Ови односи нису се нарочито по­ правили ни за време владавине Пе­ тра I Карађорђевића иако је Петар био зет кнеза Николе, а српски принчеви унуци Николе Петровића. Само је спољна опасност од Османског цар­ ства или Аустроугарске успевала да приближи и со­лидарише владаре ове две државе.

Никола Петровић с породицом

175


Proveri nau~eno 1. Заокружи тачну тврдњу. а) Престоница Црне Горе крајем 19. и почетком 20. века била је Подгорица.

TA

L

б) Црном Гором је од 1860. до 1918. године владао Никола Петровић. в) Зет кнеза Николе био је Петар I Карађорђевић.

R

г) Француска је материјално и политички помагала Црну Гору.

O

2. Црна Гора је добила први устав 1905. године. Каква су била права владара према том уставу?

-P

3. Подвуци нетачне делове текста, затим га исправно препиши у свеску.

ED

U KA

Школована црногорска омладина није прихвата­ ла апсолутизам кнеза Николе. Они су основали прву политичку странку у Црној Гори популарно названу праваши. У спољној политици залагали су се за сарадњу са Француском. На предлог кнеза Николе формирана је и друга странка популарно названа клубаши. Она је заступала интересе кнеза.

4. Када је Црна Гора проглашена за краљевину? 5. Подвуци тачан одговор. Односи Црне Горе и Србије крајем 19. и почет­ ком 20. века били су: а) добри

176

б) лоши.


6. SRBI U OSmANSKOm CARSTVU I AUSTROUgARSKOj DO PO^ETKA PRVOg SVETSKOg RATA

SRBI U OSmANSKOm CARSTVU

L

Kqu~ne re~i – Срби у Старој Србији и Македонији – Босна и Херцеговина – Срби у Аустроугарској – Алекса Шантић

TA

После Берлинског конгреса Србија и Црна Гора добиле су независност, али је велики део српског становништва и даље остао да живи на територији Османског и Аустроугарског царства. Њихов главни политички циљ од краја 19. века био је коначно ослобођење од стране власти и уједињење са Србијом.

ED

U KA

-P

O

R

Срби из Старе Србије и Македоније били су и даље у обесправ­ љеном положају. Османска држава није чинила ништа да такво ста­ ње побољша, па је српско становништво било препуштено само себи. Ове области биће ослобођене 1913. године (после Бал­ канских ратова) и ући ће у састав Србије. Срби из Босне и Херцеговине такође су вековима би­ ли под Османском влашћу. Анексија Босне и Херцеговине (1908) изазвала је огорчење и отворено противљење становништва и хри­ шћанског и муслиманског. Омладина је почела тајно да се окупља у разне рево­ луционарне организације, које су силом хтеле да укину аустријску власт. Најпознатија је била Млада Босна, чији Нови Пазар почетком 20. века је главни циљ био ослобођење и стварање јужнословен­ ске државе. Групе младих свој отпор изражавале су демонстрацијама, спаљивањем аустријских застава, растурањем летака и брошура. Као одговор на ово, Аустроугарска је појачала терор и дискриминацију, нарочито над српским становништвом. Један од чланова Младе Босне био је Гаврило Принцип. Он је на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Овај догађај биће искоришћен као повод за Сарајево почетком 20. века почетак Првог светског рата. По завршетку рата и пропасти Аустроугарске (1918) атентат – убиство или покушај Босна и Херцеговина постаће саставни део Краљевине убиства неке личности Срба, Хрвата и Словенаца.

177


SRBI U AUSTROUGARSKOJ

U KA

ED

коалиција – савез

-P

O

R

TA

L

У Аустроугарској монархији Срби су живели у јужној Угарској, Хрватској, Славонији и Далмацији. Срби из Јужне Угарске били су под мађарском управом. Они су представљали најпросвећенији и најбогатији део српског друштва. Најзначајнија српска странка, Српска народна слободоумна стран­ ка, која се упорно борила за политичка и национална права Срба у монархији, због супротстављених ставова поделила се на Радикалну странку, коју је предводио Јаша Томић, и Српску либералну странку, на челу са Михаилом Политом Десанчићем. Либерали су били при­ сталице сарадње с Мађарима, а Радикали су одбијали сваку сарадњу. Ни једни ни други нису успели да остваре своје циљеве. Један број Срба вековима је живео на територији Војне крајине (подручје дана­шње Хрватске). Када је крајем 19. века Војна крајина распуштена, ова област припојена је Хрватској и Славонији, а Срби са ових простора почели су да се укључују у поли­тички живот. Срби из Хрватске и Славоније борили су се за изједначавање у правима са Хр­в атима. Тражили су слободан рад српских школа и употребу ћирилице, слободну цр­кву и једнакост вероисповести. У Хрват­ској је владало велико антисрпско расположе­ње, а католичка црква упорно је вршила притисак на Србе, посебно по питању вере, писма и језика. Пример политичке сарадње између Срба и Хрвата представља­ ло је оснивање Хрватско-српске коали­ције (1905). Био је то савез неколико странака који се одржао до почетка Првог светског рата, а живот Ср­ба у Хрватској је учинио подношљивијим. Срби у Далмацији делили су судбину својих сународника из Хрватске. Становни­штво је било изложено сталном притиску хрват­ ских политичара и католичке цркве. Овај период у приморју обе­ле­ жен је наци­оналном и верском нетрпељивошћу, што је било у ин­ тересу бечког двора. Православна црква и српски манастири у Далмацији (Крка, Кру­ па, Драговић) допринели су у великој мери очувању српске националне свести и кул­ туре на тим просторима. По завршетку Првог светског рата (1918) Срби из Аустроугарске ујединиће се са Ср­ бијом и ући у састав нове државе – Краље­ вине Срба, Хрвата и Словенаца. Манастир Крка

178


Алекса Шантић

-P

O

R

TA

Алекса Шантић (1868–1924) био је српски песник и акаде­ мик родом из Мостара, где је провео највећи део живота и пе­ сничког стваралаштва. Највећа дела написао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски песници Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У ње­ говим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ. У току Првог светског рата био је у два наврата оптуживан због својих песама и затворен као талац. Најпознатије његове песме су: „Емина”, „Остајте овдје”, „Што те нема?”, „Вече на шкољу”, „О, класје моје”, „Моја отаџбина”, „Ми знамо судбу”. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 1914. године. Умро је у Мостару десет година касније. Многе школе и улице у Србији данас носе његово име.

L

Istaknute li~nosti

U KA

Proveri nau~eno

1. Заокружи тачан одговор.

Најпознатија револуционарна организација у Босни и Херцеговини била је:

ED

а) Уједињење или смрт;

б) Млада Босна;

в) Црна рука.

2. Шта је био главни циљ те организације? 3. Наведи укратко са каквим су се све тешкоћама суочавали Срби у Хрватској и Далмацији. 4. Када су се Срби из Османског царства и Хабзбуршке монархије коначно ослободили стране власти? 179


7. BALKANSKI RATOVI (1912—1913) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Које територије на Балкану су почетком 20. века

TA

• Покажи на карти те области.

L

и даље биле под османском влашћу?

UZROCI RATOVA

R

Балкански савез Први балкански рат Радомир Путник Кумановска битка Битољска битка Лондонски мир Други балкански рат битка на Брегалници Букурешки мир

Балканско полуострво у целини није било ослобођено од Турака све до 1913. године. Два балканска рата представљају завршницу овог ослобођења и стварање граница међу балканским државама. Први балкански рат (1912–1913) вођен је против Османског царства, а завршен је коначним протерива­ њем Турака са Балкана. Други балкански рат (1913) водиле су балканске зем­ ље против своје бивше савезнице Бугарске због несугла­ сица око поделе територија ослобођених у Првом бал­ канском рату. Овај рат завршен је поразом Бугара. Српска војска показала је велику храброст и имала је велике успехе у оба ова рата. Аустроугарска, иако није директно учествовала, покушавала је да умањи ове успе­ хе и онемогући ширење Србије.

ED

U KA

-P

O

– – – – – – – – –

PRVI BALKANSKI RAT (1912—1913) Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка формирале су 1912. године Балкански савез за заједничку борбу. Њи­ хов главни циљ било је ослобођење хришћанског народа који је и даље живео под османском влашћу и оствари­ вање економских и стратешких интереса. Балкански савез Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке

180


Србија је била добро припремљена за овај рат. Имала је ново оружје, а одзив на мобилизацију био је одличан. Официри, вој­ ска и народ су с нестрпљењем очекивали последњи велики обрачун и победу над ви­ шевековним непријатељем.

L

TOK RATA

O

R

TA

Први балкански рат почео је у октобру 1912. године, када је Црна Гора објавила рат Турској. Главни део српске војске кретао се пре­ Краљ Петар и српска војска ма Македонији, а једна армија упућена је да ослободи Косово. У бици код града Куманова (Македонија) крајем октобра 1912. године, српска војска убедљиво је поразила османску мобилизација – покретање, и после неколико дана поносно ушла у Скопље. Српски народ у стављање војске у ратно стање Македонији с одушевљењем је дочекао ослободилачку војску.

-P

Zanimqivost

ED

U KA

Кумановска битка вођена је 23. и 24. октобра 1912. године. Била је то „битка у сусрету” јер су војске, не обавивши претходно извиђање терена, налетеле једна на другу. Због бројчане надмоћи српских трупа и хра­ брости војника и официра Прве српске армије, би­ тка је добијена. Тур­ ска Вардарска армија била је разбијена и почела је да се повла­ чи. После ове битке српска војска ушла је у Скопље. Велика победа код Куманова означила је скори крај османске владавине на Балкану.

Спомен­обележје Зебрњак на месту где се одиграла Кумановска битка

Српски митраљесци у Кумановској бици

• Скопље је у 14. веку било престо­ ница Српског царства. Сети се за време чије владавине је то било.

181


Српска војска имала је веома способне команданте. Начелник штаба Врховне команде у балканским ратовима био је генерал Радомир Пут ник. После блиставог успеха у Ку мановској бици он је добио чин војводе, тада највиши у српској војсци. Првом армијом командовао је престолонаследник Алек сандар Карађорђевић и са њом однео значајне победе.

L

Престолонаследник Александар Карађорђевић

TA

Istaknute li~nosti

U KA

-P

O

R

Радомир Путник (1847–1917) био је српски војвода, начелник штаба Врховне команде у балканским и у Првом светском рату. Презиме Путник његова породица је добила у време када су се ње­ гови преци доселили са Косова. Када су његовог деду, који је тада био дечак, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су га назвали Путник. Радомир је био добар ђак и волео је да се у друштву наметне као први. Ту особину је задржао кроз цео живот. Завршио је војну академију 1866. године. Прославио се у балканским ратовима, а са народом је прошао и све страхоте Првог светског рата. Због болести, пребачен је на лечење у Француску. Тамо је преминуо 1917. године. Сахрањен је уз највише државне почасти на Новом гробљу у Бео­ граду. На гробу стоји натпис: „Радомиру Путнику захвална домовина”.

ED

Војвода Радомир Путник

протекторат – покровитељ­ ство, међународна заштита

182

Српска војска наставила је да напредује према југу. У новембру 1912. године уследила је још једна велика победа над Турском код града Битоља. После Битољске битке цела Вардарска Македонија била је коначно ослобођена. У Рашкој и на Косову Срби су такође успешно напредовали. Они су се спојили са црногорском војском и преко северне Албаније из­ били на Јадранско море. Ови велики успеси наишли су на против­ љење Аустроугарске, која је захтевала да се Срби повуку с Јадранског мора. У новембру 1912. године проглашена је нова држава – Албанија, која је била под аустријским протекторатом. Она је постала препрека изласку Србије на море. Црногорска војска је главне операције водила око града Скадра. Иако се после вишемесечне опсаде овај град предао Црногорцима, почетком 1913. године, због огромног притиска Аустроугарске Црна Гора је морала да га уступи великим силама. Оне су Скадар доделиле новооснованој држави Албанији.


Бугарска и грчка војска такође су успешно ратовале. Бугари су уз помоћ српских јединица заузели град Једрене, а грчка војска је за­ узела област Епир и Егејску Македонију (са Солуном). Први балкански рат завршен је потписивањем Лондонског мира у мају 1913. године.

TA

Турска је изгубила све територије на Балкану осим Цариграда с околином. У свим ослобођеним областима укинути су феудални друштвени односи што ће допринети њиховом бржем привред­ ном развоју. Остале ослобођене територије подељене су између балканских савезница. Ипак, приликом поделе Македоније Бугарска се осетила оштећеном па је поделу територија одлучила да реши силом. То ће довести до избијања Другог балканског рата.

L

POSLEDICE RATA

O

R

Заставе великих сила на Скадру

DRUgI BALKANSKI RAT (1913)

U KA

-P

За територију Македоније биле су заинтересоване Србија, Бу­ гарска и Грчка. Бугари су тражили највећи део ослобођене терито­ рије. Аустроугарска је подржавала бугарске захтеве, јер јој није одговарало јачање Србије, а намеравала је и да уништи Балкански савез. Србија, Црна Гора и Грчка формирале су нови савез, овога пу­ та против Бугарске.

TOK RATA

ED

Други балкански рат почео је без званичне објаве рата. Крајем јуна 1913. године Бугарска је на реци Брегалници, притоци Варда­ ра, напала српску војску. Иако је напад био изненадан, а бугарска војска много надмоћнија, Бугари су претрпели тежак пораз. Ово је била одлучујућа битка у Другом балканском рату и још једна срп­ ска победа. У овај рат укључиле су се и Румунија и Турска и напале Бугаре: једни са севера, а други са југа. Турци су успели да врате град Једрене. Бугарска је била приморана да моли за мир. Други балкански рат завршен је миром у Букурешту у августу 1913. године. Овим миром победницима су потврђене заузете те­ риторије.

183


POSLEDICE RATA

L

Србија и Црна Гора територијално су увећане, а добиле су и за­ једничку границу на реци Лим. Србија је добила део Рашке области, Косово, део Метохије и Вар­ дарску Македонију, а Цр­на Гора градове Беране, Бијело Поље, Пљев­ ља, Пећ, Ђаковицу, као и део Скадарског језера.

TA

Балкански ратови, 1912–1913. године

R

Пажљиво посматрај карту па одговори на захтеве:

• Покажи на карти

ED

U KA

места најве­ћих би­така у Првом балкан­ском рату. Којој држави она данас при­па­ дају?

-P

које су биле чланице Балкан­ског савеза.

O

• Покажи др­жаве

• Које области су ослобођене у Пр­вом бал­кан­ ском рату? Покажи их на карти.

184


Било је ово највеће територијално проширење Србије после Бер­ линског конгреса: држава је удвостручена. Такође, добила је и око ми­ лион и триста хиљада становника који су живели на тој тери­торији. Заједничка граница Ср­бије са Црном Гором биће од великог стра­ тешког зна­чаја у до­гађаји­ма који ће уследити.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Србија и Црна Гора 1913. године

Пажљиво посматрај карту па одговори на захтеве и на питање:

• Покажи области које су ушле у састав Србије на крају Другог балканског рата.

• Покажи градове који су тада ушли у састав Србије.

• Са којом државом се Србија граничила на југозападу?

185


Proveri nau~eno 1. Балкански ратови су највећи војни сукоби пре почетка Првог свет­ ског рата у којима је учествовала српска војска.

L

Попуни табелу, затим упореди Први и Други балкански рат. Други балкански рат (1913)

TA

Први балкански рат (1912–1913)

-P

U KA

Зараћене стране

O

R

Узрок рата

Главне битке

Лондонски мир (мај 1913. године)

Последице рата

Балкански народи су ослобођени од вековне осман­ ске власти и Турска је протерана са Балкана. У тим областима укинут је феудализам.

ED

Завршетак рата (мировни уговори)

186

Битка на Брегалници


8. PRVI SVETSKI RAT (1914—1918) Podseti se>

Kqu~ne re~i

већи број колонија у Азији и Африци у другој половини 19. века? то време?

O

• Како су се звали ти савези и које државе

R

• Због чега је дошло до стварања два вој­

но­политичка савеза крајем 19. и почет­ ком 20. века?

-P

су их формирале?

узрок и повод за рат Антанта Централне силе фронтови рововски рат битка на Марни Дарданелска операција Верденска битка битка на Соми битка код Јитланда улазак САД у рат Брест-Литовски мир капитулација Централних сила

TA

• Које нове европске државе су настале у

– – – – – – – – – – – – –

L

• Које европске државе су поседовале нај­

U KA

UZROK I POVOD ZA RAT

ED

Узроци рата светских размера деценијама су претходили њего­ вом почетку, а леже у империјалистичкој политици великих сила која је довела до њихове политичке, економске и војне супротстав­ љености. Непосредaн повод за почетак рата био је догађај који је у историји познат као Сарајевски атентат. Аустроугарски престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и ње­ гова супруга Софија стигли су у Сара­ јево на Видовдан 1914. године. Босна и Херцеговина била је провинција од велике важности за Аустроугарску, а престолонаследник је дошао тог дана да би присуствовао војним вежбама. Франц Фердинанд са супругом у Сарајеву 1914. године

187


Saznaj vi{e...

L

Припадник револуционарне организације Млада Босна деветна­ естогодишњи Гаврило Принцип извршио је 28. јуна атентат на ау­ строугарског престолонаследника и његову супругу. Аустроугарска је за овај атентат оптужила Краљевину Србију и њено политичко вођство. Сматрали су да је атентат планиран и организован у Србији због веза чланова Младе Босне са члановима организације Уједи­ њење или смрт.

-P

O

R

TA

У суботу, 28. јуна 1914. године Франц Фердинанд и његова супруга Со­фија возом су стигли у Сарајево. Дочекао их је аустроугарски гувер­ нер Босне и Херцеговине Оскар Поћорек и одвео их на пријем у Градску скупштину. Кров аутомобила којим су се возили био је спуштен како би окупљен народ имао што бољи поглед на угледне госте. Члан Младе Босне Недељко Чабриновић први је са улице бацио бомбу на надвојводино возило. Међутим, бомба је експлодирала испод то­чкова аутомобила који је био у пратњи и озбиљно ранила две особе. Гаврило Принцип Недељко Чабриновић скочио је у Миљацку, али су га полицајци изву­ кли и ухапсили. После службеног пријема, Франц Фердинанд је инсистирао да особе рањене у атентату посети у болници. Надвојводи су сугерисали да би то могло да буде опасно, али је Оскар По­ ћорек (који је био одговоран за његову безбедност) одговорио: „Зар ви мислите да је Сарајево пуно атентатора?”

ED

U KA

На путу ка болници, на углу једне улице чекао је Гаврило Принцип. Успео је да извуче пиштољ и испали неколико хитаца. Надвојвода је погођен у врат, а над­ војвоткиња у стомак. Убрзо су обоје подлегли ранама. Пошто је обавио задатак, Принцип је уперио пи­ штољ у себе. Међутим, неки човек га је спречио у по­ кушају самоубиства. Убрзо су стигла и два полицајца која су га ухватила. Гаврило Прин­ цип и Недељко Ча­ бриновић су саслу­­ шани и осуђени за убиство и издају на Хапшење Гаврила Принципа по двадесет го­ди­ после атентата на затвора. Гаврило Прин­ цип преминуо је у априлу 1918. (у 24. години) од тубер­ кулозе у затвору у Чешкој. Касније, његово тело пренето Спомен-плоча Гаврилу је у Сарајево и са­храњено у заједничку гробницу припад­ Принципу на месту атентата ника чланова Мла­де Босне.

188


Сарајевски атентат искоришћен је као повод за рат чији је по­ четак више пута био одлаган. Из Беча у Београд упућен је ултиматум који је садржао и захтеве које Србија није могла да прихвати јер су они угрожавали њену независност и државни суверенитет. Аустроугарска је 28. јула 1914. године, тачно месец дана од Са­ рајевског атентата, обичном поштом упутила писмо Србији и тако јој званично објавила рат.

чије неприхватање значи прекид даљих преговора и присилне мере

L

Iz istorijskih izvora

ултиматум – последњи услов

TA

Телеграм владе Аустроугарске Влади Краљевине Србије Беч, 28. јул 1914.

-P

O

R

„Пошто Српска Краљевска Влада није дала повољан одго­ вор на ноту коју јој је предао аустроугарски посланик у Бео­ граду 23. јула 1914, Царска Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за заштиту својих права и интереса и да са овим циљем прибегне сили оружја. Аустроугарска се сматра, дакле, од овог тренутка у рату са Србијом.

Министар спољних послова аустроугарски Бертхолд”

фронт – ратиште

ED

U KA

На страну Србије одмах је стала Русија, па јој је Немачка ускоро објавила рат. Наредних дана и недеља уследиле су међусобне објаве рата између великих сила, а мање државе приклањале су се једном од два блока великих сила. За кратко враме свет се нашао у рату. Први светски рат трајао је четири године. У њему је учествовало 36 држава у којима је живело око милијарду и по становника. Више од седамдесет милиона људи било је мобилисано и борило се у рату. Савременици су га називали Велики рат јер био највећи ратни су­ коб у историји до тада. Процењује се да је у рату је погинуло око 15 милиона људи. Чо­ вечанство је током рата претрпело незапамћена разарања и патње. Главне ратне операције вођене су у Европи, али се ратовало и у Азији и Африци, што је овом рату дало светски карактер. Битке су се водиле на копну, мору и из ваздуха. Било је више фронтова, а нај­ значајнији су Западни, Источни, Италијански и Балкански (Со лунски). У Првом светском рату пропаганда је имала значајну улогу. Овај плакат позива нације да пруже помоћ савезници Србији.

189


RATNE GODINE

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Први светски рат 1914–1918. године

Пажљиво погледај карту, па одговори на питања:

• Покажи државе које су биле савезнице Антанте у рату. • Наброј државе које су се бориле на страни Централних сила. • Које европске државе су биле неутралне? • Који „географски проблем” су имале Немачка и Аустроугарска у рату и пре његовог почетка? Закључи како је то утицало на њихову ратну стратегију.

190


TA

У Европи је између Северног мора и Швајцарске с првим данима рата формиран Запад ни фронт. Ту су се сукобљавале немачка војска и савезничке војске Француске и Велике Британије. Немачка војска је на овом ратишту за кратко време прегазила Белгију, ушла у Фран­ цуску и угрозила и сам Париз. Ипак, почетком септембра у бици на реци Мар ни Немци су заустављени и натерани на повлачење.

L

1914. gODINA

Saznaj vi{e...

-P

O

R

Битка на Марни био је први велики сукоб Антанте и Централних сила. Ова битка пред­ стављала је велику прекретницу јер су се до тада снаге Антанте повлачиле крећући се пре­ Битка на Марни 1914. године ма Паризу. Међутим, у септембру савезници су успели да зауставе Немце и постигну стра­ тешки важну победу. План немачке команде био је да брзо заврши ратовање на Западном фронту, а потом пребаци трупе на Источни фронт. Немачко повлачење после битке на Марни означило је пропаст ове идеје. Уместо тога, морали су истовремено да се боре на два фронта.

ED

U KA

Током Првог светског рата на Западном фронту водио се осо­ бени начин ратовања познат као рововски рат. Последица таквог начина ратовања биле су незапамћене људске жртаве и патње оних који су ту ратовали.

Војници у рову

Ратовање на Западном фронту

191


-P

O

R

TA

L

Фронт је са обе стране, током све четири ратне године, био утвр­ ђен дубоким рововима и опасан бодљикавом жицом. Битке су увек имале исти сценарио: почињале би вишедневном артиљеријском паљбом. После артиљеријске припреме, у напад би кретала пешади­ ја. Међутим, она би брзо била заустављана митраљеском ватром с непријатељске стране. Тако се дешавало да је за само неколико сто­ тина метара „освајања” гинуло и на десетине хиљада људи. Војници на овом фронту заиста су били „топовска храна”. Живот није значио много, а смрт је вребала у сваком тренутку. Сав бесмисао рата мо­ жда се највише осећао на овом ратишту. На Источном фронту бориле су се аустроугарска и немачка војска с једне, против руске војске с друге стране. Ово ратиште простирало се од Балтичког мора до Румуније. Руска војска претрпела је два по­ раза 1914. године, код града Таненберга и код Мазурских језера. Русија је имала најмногољуднију војску, али је оскудевала у рат­ ној опреми, муницији, храни. Аустроугарска војска била је опрем­ љенија, али се састојала од припадника различитих народа који су невољно ратовали под аустроугарском заставом. Припадници сло­ венских народа, међу којима је било и доста Срба, често су напушта­ ли своје јединице и прелазили на руску, савезничку страну.

1915. gODINA

U KA

Када је почео Први светски рат, Италија је прогласила своју не­ утралност. Међутим, на пролеће 1915. године она је потписала Лондонски уговор и придружила се силама Антанте. За учешће у рату савезници су Италијанима обећали припајање Словеначког примор­ ја, Истре, Трста и Далмације с острвима. На Источном фронту Немци су и ове ратне године имали више успеха. Они су победили руску војску (битка код Горлица) и освојили велики део руске територије. Због тога су Француска и Велика Бри­ танија желеле да помогну Русији. У проле­ ће 1915. године оне су извршиле велики десант на полуострво Галипоље, које је припадало Турској – савезници Цен­ тралних сила. Покушале су да овладају Галипољем и Дарданелима како би осво­ јиле османску престоницу Цариград.

ED

десант – искрцавање војске на непријатељску територију (ваздушним или воденим путем)

Борбе за Галипоље

192


Године 1915. у Првом светском рату почели су да се користе бој ни (хемијски) отрови. Војници на фронту у почетку су били опремљени примитивним моделима гас­маски које су значајно усавршене до краја рата.

Saznaj vi{e...

O

R

TA

L

Немци су због немогућности да артиљеријом и митраљеским нападима пробију Западни фронт 22. априла 1915. године убацили у рат ново оружје. Тог дана је немачки авион избацио мали кани­ Војници са гас­маскама стер жућкасто­зелене течности изнад линије фрон­ та. Течност се претворила у облак који се споро кретао ка француским трупама близу белгијског града Ипра. Када је облак стигао до њих, војници су схватили да се ради о облаку отровног гаса. Последице су биле страшне. Војници су умирали у најтежим мукама. Гас им је кроз респираторни систем долазио до свих органа. Многи су умрли, а некима су остале трајне последице од тровања. Сматра се да је током Првог светског рата око 800 000 војника умрло услед дејства отровних гасова на фронтовима.

-P

Zadatak> Коришћење бојних отрова данас је забрањено међународ­

U KA

ним конвенцијама о ратовању. Уз помоћ наставника хемије сазнај ви­ ше о овим отровима и због чега је њихова употреба забрањена.

1916. gODINA

ED

Највеће битке у Првом светском рату одиграле су се 1916. године на Западном фронту. Верденска битка била је најдужи и један од најкрвавијих сукоба. Вођена је од фебруара до децембра у околини утврђења Верден (северо­ источна Француска) између француске и нема­ чке војске. Верден је био стратешки веома ва­ жно место, јер је чувао пролаз према Паризу и представљао је симбол француског отпора Не­ мачкој. Немци су наметнули исцрпљујућу битку. Ипак, до краја године морали су да се повуку на почетне положаје, а Верден је одбрањен. Жртве су биле огромне: у бици је укупно погинуло око Споменик Верденској бици 250 000 војника, а око 500 000 је рањено.

193


TA

L

Да би растеретили одбрану Вердена и везали део немачких трупа, у лето исте године Енглези су започели офанзиву против Немаца на реци Соми. Сећање на ову битку највише се везује за њен први дан, 1. јул 1916. године. Тада је из строја британске војске избачено око 60 000 војни­ ка, од којих је 20 000 убијено или умрло од последица рањавања. До данас је ово дан са највећим губицима у историји британске армије. Ова битка позната је и по томе што су у њој Британци пр­ ви пут употребили ново ратно оружје – тенк. Употреба тенкова, који су још били технички неусавршени, није сама по себи до­ вела немачку војску до пораза, али је њихова неочекивана по­ јава деловала поражавајуће на противника и његов ратни морал. Немачки војници били су толико застрашени оним што су ви­ дели да су поредили ове гвоздене грдосије са ђаволима.

R

Zanimqivost

Овај тенк, познат међу војницима као Велики Вили, ушао је на бојно поље 15. септембра 1916. године. Око шест метара дуга­ чак и 28 тона тежак, имао је посаду од осам чланова. Од 32 тенка који су кренули у борбу, само девет их је тада стигло до циља и заузело једно село у Фландрији. Први тенкови се нису показали као офанзивно оружје. Ипак, пробијали су се кроз барикаде и артиљеријску паљбу. Немци су тек 1918. године почели да користе тенкове који ће постати неизоставни део мо­ дерног ратовања.

ED

U KA

-P

O

Први британски тенк

Битка код Јитланда

На Источном ратишту Руси су 1916. године започели Брусиловљеву офанзиву, названу тако по генералу који је предводио руску војску. Аустроугарски војници масовно су се предавали и прелазили на руску страну. Фронт је брзо пробијен, али су Руси заустављени због лошег снабдевања и исцрпљености. Ударну снагу на морима у почетку су представљали огром­ ни бојни бродови. Међутим, Немци су убрзо схватили значај подморница за пробијање британских блокада, па су почели масовније да их производе и користе. Прве подморнице почи­ њу да се користе 1915. године. Биле су 5­6 метара дугачке и но­ силе су четири торпеда. Подморнице су постале одлично офан­ зивно оружје у рату. У мају се одиграла и највећа поморска битка у Првом свет­ ском рату – битка код Јитланда.

• Пронађи на карти полуострво Јитланд. Којој држави данас припада то острво? 194


Zanimqivost

O

R

TA

L

Манфред фон Рихтхо­ фен (1892–1918) био је не­ мачки пилот у Првом свет­ ском рату. Са укупно 80 ваздушних победа и данас се сматра највећим асом. Септембра 1916. године остварио је своју прву по­ беду. Летео је на свом чу­ веном трокрилном авиону Фокер. Црвени барон Тада је код свог пријате­ ља златара наручио да му направи сребрни пехар са угравираним датумом победе, као и тип авиона који је оборио. Ову тра­дицију наставиће све до сво­ је шездесете победе ка­да је морао да је прекине због недостатка сребра у блокираној Немачкој. У априлу 1918. године Рихтхофен је страдао као жртва противавион­ске паљбе са земље: по­гођен је метком у груди док је летео изнад реке Со­ме. Ипак, успео је да изведе контролисано слетање. Убрзо по­ том је умро. Манфред фон Рихтхофен сахрањен је уз све вој­ не почасти.

U KA

-P

У Северном мору сукобили су се бри­ тански и немачки бојни бро­дови. Ова битка завршила се нерешено. Обе стране тврдиле су да су победиле: Немци зато што су изгубили мање бродова, а Енгле­ зи зато што су ипак сачували надмоћ на мору и натерали Немце на повлачење. Поред тенкова и бојних бродова, то­ ком Првог светског рата усавршавала се и ратна авијација. Авиони су у почетку били спори и служили су највише за из­ виђање и бацање порука. Временом, те­ хнички су се усавршавали, па су током рата вођене праве ваздушне битке. Убр­ зо су из авиона бацане и бомбе. Париз је у августу 1914. године постао једна од пр­ вих мета бомбардовања из ваздуха. На­ ције су славиле пилоте који су обарали непријатељске авионе. Француски пилот Рене Фонк оборио је 75 непријатељских авиона. Међутим, посебно је остао упамћен не­мачки пилот Манфред фон Рихтхофен, познатији као Црвени барон. Тако су га звали због ње­говог племићког порекла и боје авиона којим је управљао.

Zadatak za istra`ivawe

ED

На интернету прикупи податке о наоружању које је унапређено или први пут употребљено у Првом светском рату (подморнице, ратни авиони, тенкови, митраљези). Са неколико другова и дру­ гарица из оде­љења направи пауер поинт презен­ тацију. Нека свако буде задужен за једну врсту оружја. Добро би било да ваше предавање обилује сликама, основним подацима о техничким могућ­ ностима оружја, биткама у којима је први пут упо­ требљено или било пресудан фактор за исход. Уочи и образложи пред одељењем како је но­во наору­ жање утицало на ток битака и број жртава. Такође, можеш да пронађеш слике модерног оружја (борбених авиона, тенкова, подморница): визуелно упореди савремено наоружа­ ње и оно из Првог светског рата. Какве су разлике?

195


1917. gODINA Ова година била је преломна због уласка Сједињених Америчких Држава у рат на страни Антанте.

U KA

-P

O

R

TA

L

САД су током целог рата снабде­ вале Енглеску и Француску ратним материјалом, муницијом, оружјем и храном. Немци су упорно покуша­ вали да ову везу прекину нападајући својим подморницама америчке трго­ вачке бродове. Када је Немачка почет­ ком 1917. године објавила нео граничени подморнички рат на свим морима и океанима, САД су у апри­ лу и формално ушле у рат на страни Антанте. На Италијанском ратишту рато­ вале су италијанска и аустроугарска војска. Италијани су се безуспешно борили на овом фронту, а 1917. годи­ Америчке трупе марширају на фронт не одиграле су се две веће битке: код Кобарида и на реци Пијави. У фебруару и у октобру 1917. године Русију су уздрмале две револуције. Оне ће убрзати њен излазак из рата и довести до гашења Источног фронта.

ED

сепаратни мир – засебно склопљен мировни споразум једне од чланица савеза

капитулација – прекид рато­ вања и предаја под условима које је поставио победник

196

1918. gODINA

После револуције и промене власти у Русији, нова влада до­ нела је одлуку о изласку Русије из рата. У марту 1918. године, у Брест-Ли товску (данашња Белорусија), потписан је сепаратни мир између Немачке и Аустроугарске са Русијом о прекиду оружаних дејстава. Одредбе овог уговора биле су неповољне за Русију – она је мора­ ла да се одрекне великог дела својих територија у корист противни­ ка. Изгубила је Пољску, прибалтичке земље и Финску. У лето 1918. године на Западни фронт стигле су и прве америчке војне трупе. Савезници су покренули завршну офанзиву која је до­ вела до окончања ратовања и на овом ратишту. Одлучујуће војне акције које су допринеле победи Антанте у Пр­ вом светском рату одиграле су се на Солунском фронту у јесен 1918. године. Чланице Централних сила биле су натеране да потпишу без­ условну капитулацију.


• Закључи која два владара стоје стиснута у шаци.

• Наброј земље

TA

L

које су њих и њихове државе довеле до пораза.

Карикатура из стране штампе: Немачка и Аустроугарска пред поразом

ED

U KA

-P

Завршетком Првог светског рата са историјске позорнице нестала су чети ри царстава (руско, аустроугарско, немачко и османско). На тлу Европе образоване су многе нове државе. Формирано је удру жење Лига народа, чији је главни циљ био да одржи мир у свету. За победу Антанте у Првом светском рату пресудна је била њена економска надмоћ, стечена захваљујући материјал­ ној и војној подршци САД у преломним тренуцима. Оскудица у храни, оружју, ратној опреми и муницији исцрпела је Немачку и њене савезнице и довела их до војних пораза, онемогућивши им да­ ље ратовање. Годинама по завршетку рата, већи део европског становништва осећао је тешке последице. Војници који су се вра­ ћали кући патили су од ужаса чији су сведоци били. Оптимизам с почетка ве­ ка је нестао, а они који су се борили по­ стали су познати под називом „изгубљена генерација”.

O

POSLEDICE RATA

R

Прва је капитулирала Бу­ гарска, затим је то учинила Турска, па Аустроугарска и на крају Немачка. Капитулацијом Немачке 11. новембра 1918. године завршено је ратовање у Првом светском рату. Овај датум се у Србији да­ нас обележава као државни празник. Савезници су након рата наметнули Централним си­ лама низ мировних уговора. Версајским миром који је Не­ мачка потписала 1919. године рат је дефинитивно окончан.

Версајска мировна конференција

197


октобар 1917. Октобарска револуција у Русији

TA

L

јун 1914. Сарајевски атентат

1916.

фебруар–децембар 1916. Верденска битка

ED

U KA

септембар 1914. Битка на Марни

O

1915.

-P

1914.

R

април 1915 – јануар 1916. Галипољска операција

1917.

1918.

новембар 1918. Капитулација Немачке

Proveri nau~eno

1. Шта је био узрок, а шта повод за избијање Првог светског рата (1914–1918)? 2. Колико људи је било под оружјем, а колико их је погинуло у рату? 198


3. Заокружи тачне тврдње. а) Сарајевски атентат догодио се на Видовдан 1914. године. б) У атентату је погинуо аустроугарски цар Франц Јозеф. в) Атентат је извршио припадник Младе Босне Гаврило Принцип.

L

г) Аустроугарска је за овај атентат оптужила гувернера Босне и Хер­ цеговине Оскара Поћорека.

U KA

1915. година 1916. година

ED

Италијански фронт

Формиран Солунски фронт

Брусиловљева офанзива

1917. година 1918. година

Балкански фронт

O

Битка на Марни

-P

1914. година

Источни фронт

R

Западни фронт

TA

4. Табела приказује најзначајније догађаје у Првом светском рату. Попуни је подацима који су теби познати.

Битка код Кобарида

Потписан Брест­ ­Литовски мир

5. Опиши какав је начин ратовања био карактеристичан за Западни фронт. 6. Наброј које су све врсте оружја усавршене у Првом светском рату. 7. Шта је било одлучујуће за победу Антанте у Првом светском рату? 199


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914–1918) Узроци

L

Освајачке тежње великих сила које су их довеле до политичке и економске супротстављености. Подела Европе на два супарничка војна табора: Антанту и Централне силе.

TA

Повод

R

Убиство надвојводе Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године (Сарајевски атентат) и аустроугарска објава рата Србији.

-P

O

U KA

„ВЕЛИКИ РАТ”

Непосредне последице

Огромне људске жртве и велика материјална штета. Пропаст четири царства и стварање нових држава. Створене су нове државе. Основана је Лига народа с циљем да очува мир у свету.

ED

• • • •

• •

200

Дугорочне последице

Незадовољство и бес многих народа због мировних уговора који су им наметнути после рата. Узроци који су довели до рата – национализам, ривалство међу државама, милитаризам – опстају и даље.


9. Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu Po^etak rata i prve ratne godine (1914 —1915)

• Шта је био повод за избијање Првог светског рата?

L

Александар Карађорђевић Церска битка Дринска битка Колубарска битка Живојин Мишић Степа Степановић Милунка Савић 1 300 каплара Арчибалд Рајс

O

R

• Како се Србија нашла у рату?

– – – – – – – – –

TA

Podseti se>

Kqu~ne re~i

регент – вршилац владарске дужности

ED

U KA

-P

Србија је била прва земља којoj jе званично објављен рат у јулу 1914. године. Пред почетак рата краљ Петар I Карађорђевић пренео je владарска овлашћења на сина престолонаследника Александра. Регент Александар био је именован за врховног команданта срп­ ске војске у Првом свет­ском рату. Његов ратни проглас гласио је: „Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе!” Неколико дана после Србије и Црна Гора је ушла у сукоб објавив­ ши рат Аустроугарској. На почетку рата српска влада објавила је своје ратне циљеве: осло­ бођење од непријатеља и уједињење са „неослобођеном браћом” (Ср­ бима, Хрватима и Словенцима, који су живели под аустроугарском влашћу). Ови државни циљеви објављени су у Нишу у децембру 1914. године, па је тај документ познат као Нишка декларација. Њоме је би­ ло предвиђено ослобођење и стварање велике јужнословенске државе. Срби су у Првом светском рату ратовали на Балканском и Со­ лунском фронту. Војска је била састављена од три армије и бројала је око 400 000 војника. Начелник штаба врховне команде био је вој­ вода Радомир Путник. Српски војници имали су одлично ратно искуство и самопоузда­ ње стечено у недавно завршеним Балканским ратовима (1912–1913). С првим данима августа, одмах по објави рата, кренуле су и прве ратне операције. Главни непријатељ Србије 1914. године била је ау­ строугарска војска. Њом је командовао генерал Оскар Поћорек.

201


L

Највеће и најзначајније битке одиграле су се у западној Србији, близу реке Дрине, одакле је противник организовао своје нападе. Прва велика победа у рату била је у Церској бици, у августу 1914. године. Војском је командовао генерал Степа Степановић. Код села Текериш и на планини Церу аустријска војска била је потучена и натерана на повлачење. Церска битка била је уједно и прва победа Антанте у Првом светском рату.

TA

Istaknute li~nosti

Војвода Степа Степановић

O

R

Степа Степановић (1856–1929) је војсковођа који се сматра једним од највећих јунака српске војне историје. Одмах је по­ стао запажен као храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима личним примером храбрио своје војни­ ке. Зато је одликован Таковским крстом. Био је командант Друге армије и са њом решио исход Церске битке. У најтежим трену­ цима тог сукоба, налазио се у првим борбеним редовима. После те битке унапређен је у чин војводе.

U KA

-P

• Сети се шта све у твом месту носи име Степе Степановића.

ED

Iz istorijskih izvora

Текериш – споменик палим војницима у Церској бици; на њему пише: Ваша дела су бесмртна.

Церска или Јадарска битка вођена је око планине Цер. Срби су одмах кренули у силовит напад и деморалисали аустроугар­ ску војску. На хиљаде их се повукло назад у Аустроугарску, а многи су се удавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа ослободили Шабац, чиме се десетодневно ратовање за­ вршило. У току битке погинило је око 3000 српских војника, док су аустроугарски губици су били знатно већи, око 8000. У извештају о поразу, један аустроугарски новинар је напи­ сао: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници (…) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу.”

Вест о победи српске војске изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава може војнички одупрети великој сили. Успех је донео Србији наклоност савезничких земаља.

202


O

R

TA

L

Да би се осветила Србима за пораз, ау­ строугарска војска је приликом повлачења Zanimqivost починила незапамћене злочине према ци­ Српска патриотска песма „Марш на Дри­ вилном становништву у западној Србији: ну” настала је у част победе на Церу, убрзо убијено је око 4000 жена, деце и старих људи. после битке. Њу је компоновао Станислав Већ у септембру 1914. године настављају Бинички. Од самог почетка марш је био свуда се борбе око Дрине. На планинама западне радо слушан. Извођен је на ратиштима, али и Србије (Гучево, Јагодња, Соколске планине) у савезничким земљама. У Србији је после два месеца вођен је прави рововски рат по­ победе у Првом светском рату свиран на мно­ знат под називом Дринска операција. гим јавним свечаностима, али и у кафанама. Жртве су биле велике, а исцрпљеност војске, глад, недостатак муниције и изоста­ нак савезничке помоћи узели су свој данак. Непријатељ је заузео многе градове у Србији (Ваљево, Обреновац, Лазаревац, Пожегу) и ушао у Београд. Завладала је општа паника. Иако се нашла у безизлазном положају крајем 1914. године, Ср­ бија није клонула. Генерал Живојин Мишић задао је одлучујући ударац непријатељу у чувеној Колубарској бици.

-P

Istaknute li~nosti

Војвода Живојин Мишић

ED

U KA

Живојин Мишић (1855–1921) био је официр српске војске и уче­ сник свих ратова од Српско­турских до Првог светског рата. У Колу­ барској бици командовао је Првом армијом, коју је од јединице у расулу претворио у формацију способну за борбу с много моћнијим неприја­ тељем. Тактика прегруписавања и концентрисаног удара коју је он тада извео и данас се изучава на војним школама широм света. Живојин Мишић је после Колубарске битке унапређен у чин војводе.

Краљ Петар прати ток Колубарске битке

203


Zanimqivost

R

TA

L

Колубарска или Сувоборска битка вођена је у новембру и децем­ бру 1914. године између српске и аустроугарске војске. Непријатељска војска била је два пута бројнија и неупоредиво боље опремљена. Због пораза у операцијама око Дрине (Битка на Мачковом каме­ ну) српска војска се нашла у тешком положају приморана на повла­ чење под борбом и суочена са великим падом морала. Додатни терет представљало је и лоше време, које је отежало кретање по блатњавим путевима. Командант Мишић за кратко време је реорганизовао војску, од­ морио трупе, а затим наредио да пређу у контраофанзиву. Срби су успели да поврате положаје на планини Сувобор и да, уз помоћ преостале две армије, потпуно поразе непријатеља. Ау­ строугари су били избачени из Србије, а заплењена је и велика ратна опрема. Главнокомандујући аустроугарски генерал Оскар По­ ћорек смењен је са тог положаја.

-P

O

Српски војници прелазе Колубару преко импровизованог моста

U KA

Српска војна команда с поносом је објавила вест о својој победи: „У Србији нема више аустроугарских војника, само мртвих и зароб­ љених.” Већ после Церске битке српска врховна команда наредила је ре­ грутацију ученика средњих школа да би попунила борбене јединице. Од тих младића је пред Колубарску битку формиран чувени батаљон од 1300 каплара.

ED

каплар – најнижи војнички чин

Српски каплари

204

Saznaj vi{e...

На почетку рата велики број младића из Србије напустио је школовање и пријавио се у војску. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова, развој догађаја при­ морао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српској војсци биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара. Већ наредног ју­ тра упућени су ка Колубари и Сувобору. Већина ових храбрих бораца никада се, нажалост, није вратила у ђачке клупе. Данас у многим градовима Србије постоје улице које носе на­ зив 1300 каплара.


TA Милунка Савић – српска Јованка Орлеанка

-P

O

R

У Колубарској бици истакла се као храбри бомбаш и једина жена. Била је то Милунка Савић, учесница бал­ канских ратова и Првог светског рата. За своју храброст добила је највиша одликовања – Карађорђеву звезду, два француска ордена Легије части, медаљу Милош Обилић. После Првог светског рата држава је заборавила на ову одважну жену. Занемарена и напуштена, радила је 20 година као чистачица у банци. За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу у Београду у којој је лечила рањенике. Године 1943. болница је откривена, а Милунка Савић је ухапшена. У логору на Бањици провела је шест месеци ишчекујући стрељање. Када је један немачки официр случајно сазнао да је у питању чувена хероина из Првог светског рата, наредио је да је пусте. До своје смрти 1973. године живела је на Вождовцу, у улици која данас носи њено име.

L

Istaknute li~nosti

ED

U KA

Istaknute li~nosti

Флора Сандс (1876–1956) била је британска болни­ чарка и једина жена официр српске војске за време Првог светског рата. Одликована је Орденом Кара­ ђорђеве звезде и бројним медаљама за храброст. Била је јединствена појава, отелотворење незави­ сне и одлучне „жене новог доба”. Са пушком у руци борила се као војник и стигла до чина капетана. Била је веома позната у целом свету. О њеним под­ визима писали су „Њујорк тајмс” и лондонски „Тајмс”, а њена слика излазила је на насловним странама. Наша Енглескиња, како су је звали Срби, после ра­ та остала је да живи у Београду. По завршетку Другог светског рата (1945) вратила се у Енглеску, после тридесет година живота у Србији. Београд је по храброј Енглескињи назвао улицу на Де­ дињу, а о њој је снимљено и неколико документарних филмова. Флора Сандс

205


R

TA

L

После исцрпљујућих борби 1914. године Србија је била ослобо­ ђена од непријатеља, али потпуно опустошена и исцрпљена. Почетком 1915. године над њу се надвио још један непријатељ. Била је то епидемија пегавог тифуса која се ширила невиђеном бр­ зином и однела више жртава него све претходне битке. Србија је постала, како је забележио амерички новинар Џон Рид, „земља смр­ ти”. Више од 100 000 људи умрло је од ове опаке болести. Овај нови­ нар који је био послат у Србију да извештава европску и светску јавност о догађајима на балканском ратишту оставио је многа по­ тресна сведочанства о зверствима аустроугарске војске и о страдању српског народа. Страна хуманитарна помоћ допринела је да се ширење епидеми­ је заустави и да се катастрофа оконча. Ипак, највећа ратна искушења тек су предстојала српској држа­ ви, њеној војсци и народу.

O

Џон Рид

-P

Istaknute li~nosti

ED

U KA

Арчибалд Рајс (1875–1929) био је швајцарски доктор и кри­ минолог. На позив српске владе дошао је 1914. године у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске вој­ ске над цивилним становништвом. Као угледни професор и криминолог објективно је изве­ штавао свет о овим догађајима. Згрожен злочинима на које је наишао, почео је да се сао­ сећа са српским народом. Постао је војни добровољац и са српском војском прошао је све ратне страхоте. Био је сведок погибије многих својих другова на Солунском фронту, у би­ ци на Кајмакчалану. Умро је 1929. године у Београду. Његова последња жеља била је да му се срце сахрани на Кајмакчала­ ну заједно са осталим палим војницима. На његовој урни је писало: „Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком нека је слава.”

Арчибалд Рајс

206


mAKENZENOVA OFANZIVA I POVLA^EWE PREKO ALBANIjE (1915 —1916)

Podseti se>

Kqu~ne re~i

гој половини 1914. године?

• Какав је био исход тих битака?

Макензенова офанзива Драгутин Гавриловић окупација Србије Албанска голгота Мојковачка битка Крф и Видо

TA

• Каква је била ситуација у земљи почетком 1915.

– – – – – –

L

• Које су три важне битке вођене у Србији у дру­

R

године?

U KA

Iz istorijskih izvora

фелдмаршал – највиши чин у немачкој војсци

-P

O

У октобру 1915. године почела је велика непријатељска офанзи­ ва на Србију здружених снага Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Она је названа Макензенова офанзива јер је том моћном војском (око 800 000 војника) командовао немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Ево како се пред почетак офанзиве Аугуст фон Макензен обратио својим војницима:

ED

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на фран­ цуски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог неприја­ теља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.”

Офанзива је почела 5. октобра са севера, преко Саве и Дунава. Главни напад био је усмерен на Београд. Војна команда још раније је напустила престоницу и налазила се у Крагујевцу, а Влада и Скуп­ штина били су у Нишу. За одбрану главног града била је предвиђена посебна војна јединица под командом мајора Драгутина Гавриловића. Иако су се браниоци храбро борили, непријатељ је био неза­ устављив. Убрзо, Београд су заузеле немачке и аустроугарске трупе и оне ће га држати под окупацијом све до јесени 1918. године.

Аугуст фон Макензен

207


Iz istorijskih izvora Драгутин Гавриловић (1882–1945) био је српски официр. Исто­ ријску славу стекао је због наређења које је издао својим војни­ цима 5. октобра 1915. године, првог дана напада на Београд:

TA

L

„Јунаци! Тачно у три часа непријатеља треба ра знети вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајо­ нетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!”

O

R

Ураган челика убрзо је прекрио читаву дужину фронта. За са­ мо два дана на Београд је сручено тридесет хиљада артиљериј­ ских граната. Већина војника који су стали у одбрану Београда погинула је. Ипак, храброст и пожртвованост српских трупа за­ дивила је и самог непријатеља. Мајор Гавриловић преживео је напад на Београд и учествовао је у свим биткама у Првом светском рату. Одликован је Споме­ ницом за рат, Карађорђевом звездом, француским Ратним крстом.

-P

Мајор Драгутин Гавриловић

ED

U KA

Срби су можда једини народ коме је непријатељ подигао споме­ ник. Ушавши у Београд, фелдмаршал Макензен, задивљен јунаштвом противника, подигао је у Кошутњаку споменик херојским бранио­ цима српске престонице. После заузимања Београда, офанзива се наставила. Главни напад непријатеља био је усмерен ка долини Велике Мораве. Српска војска није била у стању да пружи отпор непријатељу, па се полако повла­ чила према југу, а заједно са њом и део народа. План српске врховне команде био је да се војска долином реке Вардара (Македонија) повуче према Солуну и Егејском мору где су се налазиле савезничке трупе.

Споменик српским војницима у Кошутњаку

Podseti se> •

208

Како су савезници доспели у Солун и на Егејско море 1915. године?


L

Међутим, овај план пореметили су Бугари, који су се укључили у рат на страни Централних сила. У октобру 1915. године бугарска војска ушла је у Македонију и заузела Куманово и Скопље. Тако је пресекла одступницу српској војсци према Солуну. Стање српске војске било је крајње неповољно. Владали су замор и глад, недостајало је ратног ма­ теријала, а стизала је и зима. Савезници су очеки­ вали да ће Србија сваког тренутка да потпише се­ паратни мир с Централним силама.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Повлачење српских официра, војника и народа октобра 1915. године

Повлачење српске војске и народа 1915–1916. године 209


R

O

-P

U KA

Iz istorijskih izvora

Једно саопштење немачке врховне команде можда најбоље илу­ струје ову ситуацију: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје са­ мо њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте све даље операције и неће се више издавати извештаји са Балканског ратишта.”

ED

TA

L

Ипак, краљ Петар, регент Алексан­ дар, председник владе Никола Пашић и цео војни врх одлучили су да не пот­ писују капитулацију већ да наставе с повлачењем. Једини правац који је пре­ остао водио је преко Косова, Црне Го­ ре и Албаније до обала Јадранског и Јонског мора. Зато је врховна команда наредила повлачење тим правцем. Ово повлачење у српској историји остало је упамћено као Албанска голгота. То је метафора за незапамћене муке, страдања и патњу војске и је­ Албанска голгота дног дела народа који се, заједно са краљем, иселио из отаџбине. Сети се шта је Почетком децембра 1915. године Срби су кренули пут Црне Горе Голгота и за чије и Албаније. Кретање је било споро и одвијало се по залеђеним пу­ страдање је везана. тевима, а оштра зима, глад и напади албанских чета које су пресре­ тале војску и народ током повлачења били су неиздрживи. Војска је дезертер – војни бегунац била у расулу, а велики број њих је дезертирао.

Албанске планине постале су масовна гробница огромног броја људи. Српски војник са дететом у албанском беспућу

На албанску обалу стигло је око 160 000 изнурених војника и цивила који су личили на костуре. Процењује се да је, због зиме и глади, успут страдало више од 60 000 људи.

210


-P

Saznaj vi{e...

O

R

TA

L

Француски маршал Жофр је о повлачењу срп­ске војске преко Албаније рекао: „Повлачење на­ших са­вез­ника Срба под околности­ ма у којима је извршено превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено.” После више од месец дана тешких маршева срп­ ска војска се оку­пила код Скадра, Драча и Валоне. Нажалост, долазак на албанску обалу није значио и коначни спас. Дуго очекивана савезничка помоћ (хра­ на и бродови за даљу евакуацију) је изостала. Тек по­ сле драма­тичних молби регента Александра и интер­ венције руског цара Ни­колаја II савезници су почели да пристижу. Средином јануара 1916. године почело је пребаци­ вање српске вој­ске на грчко острво Крф у Јон­ском мору. Острво Крф постало је за српски народ острво спаса. Ипак, многи због изнурености и гла­ди нису преживели пребацивање и опоравак. Жртве су биле Изгладнели српски војник на Крфу небројене.

ED

U KA

На оближњем острву Видо била је отворена болница за лечење и опора­вак српске војске. У њој је умирало и по неколико стотина војника дневно. Ка­да на самом острву више није било ме­с та, преминуле су почели да сахра­њ ују у „плавој гробници”, о којој је пе­сник Ми­лутин Бојић (1892–1917) на­писао потре­сне стихове. Милутин Бојић је учествовао у рату и ли­ чно гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева, које уз звуке вој­ничких труба спуштају у море. То га је на­дахнуло да напише чувену песму „Плава гробница”. И сам песник преминуо је у Гр­чкој, у Солуну у 25. години, а сахрањен је на српском војничком гробљу Зеј­ тинлик. „Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.

Сахрањивање у „плавој гробници”

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата и на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. (...)

211


• Припреми питања на која би

Saznaj vi{e...

желео да добијеш одго­вор у филму, а затим у све­сци запиши шта је то ново што си сазнао гледајући га. Пи­тај наставни­ка да ти разјасни недо­умице ве­за­ не за лично­сти и догађаје у фил­му. Због чега филм носи овај назив? На крају, испри­чај које сцене су на тебе оста­виле најјачи утисак и због чега. Буди „активни посма­трач” овог историјског догађаја.

TA

L

О повлачењу српске војске преко Ал­баније снимљен је од­ личан доку­мен­ тарно-играни филм „Где цвета лимун жут”, Здравка Шотре.

O

R

Обавезно га погледај на часовима са својим наставником.

Zanimqivost

U KA

-P

На Крфу су током рата обновљени и срп­ска др­ жава и српска војска. Влада је би­ла сме­штена у хо­ телу, а скупштина је засе­дала у уступ­љеној згради Народног позори­шта. Настављено је да се ради на стварању будуће државе. У лето 1917. године усво­ јена је Крфска деклара­ција – документ који је са­ држао основе буду­ћег уређења нове државе. На Крфу су излазиле српске новине, а штам­па­ не су и многе књиге и уџбеници за децу. Отворена је основна школа за 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Основана су и спортска друштва.

ED

Острво Крф

212

У време када су се српска војска и народ повлачили ка Албанији, црногорска војска водила је борбе са Аустроугарима. Најзначајнија битка одиграла се код места Мојковац на Божић 1916. године. Цр­ ногорском војском командовао је генерал Јанко Вукотић, који је за­ дао тежак ударац непријатељу. Ова битка омогућила је олакшано повлачење српској војсци која је кроз Црну Гору ишла према Ска­ дру. Ипак, црногорска престоница Цетиње била је освојена после сило­витог напада Аустроугара из Боке Которске. Краљ и влада пот­ писали су капитулацију. Никола Петровић је напустио земљу. Тиме је Црна Гора завршила своје учешће у рату. Један део црногорске вој­ ске придружио се српској на даљем путу кроз Албанију.


-P

O

R

TA

После Макензенове офанзиве територија Србије је окупирана и подељена на две окупационе зоне. Северни и западни део били су под аустроугарском, а јужни и источни под бугарском управом. Већи део народа током ратних година остао је да живи на тлу Србије. Живели су веома тешко и били изложени страшном терору окупатора. Жене, деца и старци присиљивани су да раде најтеже по­ слове, а слати су и у логоре. Употреба српског језика и ћирилице била је строго забрањена, а немачки и бугарски језик по школама били су обавезни. Непријатељ је на све начине покушавао да код становништва уништи свест о на­ ционалној припадности. Посебно су прогањали и убијали образо­ вани део српског друштва. Ситуација је била нарочито тешка у бугарској окупационој зони где је спровођена отворена бугаризација становништва. Због таквог стања почетком 1917. године избио је у јужној Србији Топлички устанак против бугарске власти који је сурово угушен. Био је то једини пример побуне неког народа против окупатора то­ ком Првог светског рата.

L

OKUPACIjA SRBIjE (1915 —1918)

Бугарски војници вешају цивиле

бугаризација – наметање бу­ гарског језика, културе, обичаја

SOLUNSKI FRONT (1916 —1918) Kqu~ne re~i – – – –

битка на Кајмакчалану пробој Солунског фронта капитулација Централних сила српски губици у рату

ED

U KA

После опоравка на Крфу српска војска је реоргани­ зована. Током пролећа и лета 1916. године она је преба­ чена на Солунски фронт, где су се већ налазили фран­ цуски и британски војници. Солунски фронт простирао се од албанске обале Јадранског мора до реке Струме у Македонији. Већ у јесен 1916. године дошло је до нових битака: Срби су неколико пута поразили бу­ гарску војску. Најпознатија је била битка на Кајмакчалану, после које је ослобођен и град Битољ. Линија фронта померна је на север, а српски војници су се после једне године из­ гнанства поново нашли на тлу своје отаџбине. Наредне две године на Солунском фронту није било значајнијих дешавања.

Војници на Солунском фронту

213


Saznaj vi{e...

R

TA

L

Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе у Македонији. Битка на Кајмакчалану вођена је у септембру 1916. године. Остала је упамћена по надморској висини на којој је вођена и великом броју српских жртава. Прва српска армија успела је да заузме врх Свети Илија, на висини од 2.500 метара. Том приликом од бугарске артиљерије страдало је око 5000 Срба. На Кајмакчалану су, у знак сећања на ову битку, подигнуте спомен­капела и костурница у којој се налазе остаци палих бораца. На капе­ ли стоји посвета Александра Карађорђевића: „Мојим див­јунацима, неустрашивим и вер­ ним, који грудима својим отворише врата слобо­ ди и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.”

O

Спомен­капела на Кајмакчалану

ED

U KA

-P

Завршне борбе на овом ратишту почеле су у септембру 1918. го­ дине. Оне су у историји познате као пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила је тада могао да претпостави да ће ово споредно ратиште имати одлучујућу улогу на исход Првог свет­ ског рата. Савезничка војска била је састављена од српских, француских, енглеских, италијанских и грчких трупа и под заједничком командом француског генерала Франше д’Епереа. Пробој Солунског фронта почео је 15. сеп­ тембра. Под командом Живојина Мишића и Петра Бојовића српска војска је потпуно раз­ била непријатељску одбрану: прешла је реку Вардар и ослободила Скопље. Тиме је фронт био пробијен. На заповест регента Александра Кајмакчалан пред пробој Солунског фронта српско напредовање настављено је несмање­ ном жестином. У незадрживом јуришу српска пешадија је за 45 дана прешла око 600 километара. Генерал Франше д’Епере записао је да ју је француска коњица „једва сустизала”. У војним извештајима остало је записано да српски одреди марширају и по 17 сати дневно и да бугарски војници пред њима беже и бацају оружје.

214


L

Солунац

R

TA

Бугарска је капитулирала 29. септембра. Била је ово вели­ ка победа за савезнике – из рата је избачена војска од 700 000 војника, а немачка команда је наредила опште повлачење. Не­ мачки цар Вилхелм II у октобру 1918. године послао је теле­ грам бугарском краљу следеће садржине: „Шездесет две хи­ љаде српских војника одлучило је рат. Срамота!” У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Пе­ тар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и ослободио Лесковац, Пирот и Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су 1. новембра 1918. године ушли у Београд. Аустроугарска је 3. новембра морала да потпише капитулацију, а 11. новембра исто то учинила је и Немачка. Капитулацијом Немачке завршен је Први светски рат.

O

Istaknute li~nosti

U KA

-P

Петар Бојовић (1858–1945) био је официр српске и југословенске војске. Носилац је највиших српских и савезничких одликовања. Увр­ шћен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје. У Првом светском рату био је командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, повлачењу преко Албаније, пробоју Солунског фронта. Због ратних заслуга у септембру 1918. го­ дине добио је чин војводе.

Војвода Петар Бојовић

Iz istorijskih izvora

ED

После славног пробоја Солунског фронта, генерал Франше д’Епере је записао: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и го­ сподари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за сло­ боду земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхра­ брије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…” Генерал Франше д’Епере

215


TA

L

Краљевина Србија је у Првом светском рату претрпела незапамћене губитке. Не зна се тачан број погинулих, али се процењује да је до краја рата страдало више од милион војника и цивила, што је било више од четвртине укупног броја становника. Стравичне последице оваквог стра­ дања, с којим не може да се упореди ниједна дру­ га земља, осетиће се у наредним временима.

-P

O

R

Зејтинлик – српско војно гробље у Солуну

август 1914. Церска битка

ED

1914.

U KA

новембар 1915 – фебруар 1916. Повлачење преко Албаније

1915.

децембар 1914. Колубарска битка

216

1916.

септембар 1918. Пробој солунског фронта

1917.

1918.

септембар 1916. Битка на Кајмакчалану

децембар 1918. Проглашење Краљевине СХС


Proveri nau~eno 1. Аустроугарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији. Ко је био врховни командант српске, а ко аустроугарске војске?

Колубарска битка

децембар 1914. године

Степа Степановић

R

3. Објасни појмове: каплар и регент.

TA

L

2. Повежи битку са временом одигравања и главнокомандујућим официром. август 1914. године Живојин Мишић Церска битка

4. Заокружи тачану тврдњу.

U KA

-P

O

а) На крају 1914. године Србија је била поражена од аустроугарске војске. б) Аустроугарски војници чинили су незапамћене злочине над српским становништвом. в) Амерички новинар Џон Рид и швајцарски криминолог Арчибалд Рајс били су главни страни извештачи са Балканског ратишта. г) Почетком 1917. године Србијом је завладала епидемија пегавог тифуса. 5. Ко су били 1300 каплара?

ED

6. Током Првог светског рата својом великом храброшћу истакло се и неколико жена. Шта си о њима запамтио/ла? 7. Заокружи тачне тврдње: а) У новембру 1915. године почела је Аустроугарска офанзива на Србију. б) Јединицом за одбрану Београда у јесен 1915. године командовао је мајор Драгутин Гавриловић. в) И поред храбре одбране, Београд је пао у руке непријатељу. г) Српска влада морала је крајем године да потпише капитулацију. 217


8. Објасни шта је Албанска голгота? Како је до ње дошло? 9. У чему је био значај Мојковачке битке?

а) Крит

б) Крф

в) Кос

L

10. Изабери тачан одговор. Савезници су почетком 1916. године помогли пребацивање српске војске из Албаније на острво:

TA

11. Јонско море је током Првог светског рата постало познато и као „плава гробница”. Објасни шта то значи. 12. Опиши живот у окупираној Србији током 1915–1918. године.

R

13. Подвуци нетачне делове текста.

U KA

-P

O

Српска војска је доспела на Солунски фронт 1916. године. Исте годи­ не на Кајмакчалану претрпела је тежак пораз од бугарске војске. У јесен 1918. године почео је пробој солунског фронта. Најзаслужнија за успехе у овој операцији била је савезничка француска војска. У октобру 1918. године ослобођен је Београд, а Немачка је потписала капитулацију 11. новембра исте године.

ED

14. Графикон приказује војне губитке држава Антанте у процентима. Пажљиво анализирај графикон, затим одговори на питања.

Британско царство 16%

Италија 12% Србија 8% Румунија 6%

Француска 25% Руско царство 30%

Војни губици у I светском рату (Снаге Антанте) Сједињене Државе 2% остали 1%

а) Која држава је имала највише жртава у Првом светском рату? б) Која чланица Антанте је имала најмање жртава у рату? в) Који проценат од укупног броја жртава је имала Србија? 218


SADA ZNA[... • Борба око колонија у Африци и Азији довела је до стварања два

L

војно-политичка савеза: Тројног савеза (Централне силе) и Антанте, који су се наоружавали и спремали за рат. Бројне међународне кризе и ратни сукоби на почетку 20. века довешће до рата светских размера.

R

TA

• На пољу науке, културе и уметности, као и у свакодневном животу, долази до великог напретка. Светски познати научници и уметници стварају своја најзначајнија дела. Личности које су обележиле ово раздобље су Никола Тесла, Михајло Пупин, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Пабло Пикасо и многи други.

-P

O

• Долазак Петра I Карађорђевића на српски престо доводи до великих друштвених и политичких промена. Демократизација друштва, раз­ вој парламентаризма, промена спољне политике и почетак сарадње са Великом Британијом, Француском и Русијом само су неке од њих.

U KA

• У два балканска рата (1912–1913) Србија се успешно борила: у Првом против Турака, у Другом против Бугара. Турци су коначно протерани са Балкана. Српско становништво са тих простора ушло је у састав Краљевина Србије и Црне Горе. Успостављене су трајне границе из­ међу балканских држава.

ED

• Први светски рат (1914–1918) био је највећи ратни сукоб у светској историји до тада. Савременици су га називали Великим ратом. Повод за рат био је Сарајевски атентат, а узроци рата лежали су у полити­ чком, војном и економском сукобу великих сила. • Србија се храбро борила у рату на страни Антанте. Ратовала је да би одбранила своју територију и државну независност. Истовремено, борила се и за ослобођење својих сународника који су живели у Ау­ строугарској. • Србија је у Првом светском рату изгубила око једну четвртину ста­ новника, што није био случај ни са једном другом земљом. 219


U KA

ED

L

TA

R

O

-P


Spisak izvora i literature Ф. Аријес, Ж. Диби, Историја приватног живота, Београд 2002. М. Војводић, Србија у међународним односима крајем 19. и поч. 20. века, Београд 1988. М. Гавриловић, Милош Обреновић, Београд 1908.

TA

Ж. Годшо, Револуције 1848, Београд 1987.

L

А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад 2001.

Д. Живојиновић, Успон Европе, Нови Сад 1985.

Историја народа Југославије (књ. 3–5), Београд 1981, 1983, 1993.

R

Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804–1834), Београд 1933. С. Јовановић, Вођи француске револуције, Београд 1920.

O

С. Јовановић, Уставобранитељи, Београд 1921.

С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Београд 1923.

-P

С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, Београд 1926. Вук Ст. Караџић, Историјски списи, Београд 1969.

U KA

Казивања о српском устанку 1804, Београд 1980. (приредила Д. Самарџић) В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији (1848–1914), Београд 1991. Л. Ранке, Српска револуција, Београд 2002. Р. Љушић, Историја српске државности, Београд 2001. Р. Мантран, Историја Османског царства, Београд 2002.

ED

Ч. Попов, Грађанска Европа, 1–2, Нови Сад 1989. В. Поповић, Источно питање, Београд 1996. Ј. Продановић, Уставни развитак и уставне борбе у Србији, Београд 1936. Џ. Рид, Рат у Србији 1915, Цетиње 1975. В. Савић, Карађорђе. Документи, Горњи Милановац 1988. Р. Самарџић, Писци српске историје, Београд 1976. А. Џ. П. Тејлор, Борба за превласт у Европи 1848–1918, Сарајево 1968. А. Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија 1809–1918, Београд 2001. Х. Хердер, Европа у деветнаестом веку (1830–1880), Београд 2003.

221


U KA

ED

L

TA

R

O

-P

Profile for ivana.milosevic

Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе  

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе Аутор: Милица Омрчен. Невена Грбовић

Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе  

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе Аутор: Милица Омрчен. Невена Грбовић

Advertisement