Читанка за пети разред основне школе, Журић, Јовић

Page 1

Др Моња Јовић • Др Јелена Журић

ЧИТАНКА Ed

uk a

pr om

o

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


Др Моња Јовић • Др Јелена Журић

ЧИТАНКА

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Главни уредник Др Бошко ВЛАХОВИЋ

Илустрације Младен АНЂЕЛКОВИЋ

pr om

Рецензенти Др Оливера РАДУЛОВИЋ Др Наташа ВУЈИСИЋ ЖИВКОВИЋ Валентина МУЈИЧИЋ

o

Одговорна уредница Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Дизајн Иван Танић, Агенција Мани два

uk a

Лектура и коректура Споменка ТРИПКОВИЋ

Издавач ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs

Ed

За издавача Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Штампа Цицеро, Београд

Издање бр.: 4, Београд, 2022. година Тираж: 2000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА : српски језик и књижевност : за пети разред основне школе / [приредилe] Моња Јовић, Јелена Журић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр. 4. - Београд : Едука, 2022 (Београд : Цицеро). - 218 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 2.000. - Речник књижевних појмова: стр. 210-216. - Регистар. -Задаци за вежбање уз Читанку / Моња Јовић, Јелена Журић. - 1 електронски оптички диск (CD-ROM) : текст, слика ; 12 cm ISBN 978-86-6013-327-6 1. Јовић, Моња, 1977- [приређивач, сакупљач] 2. Журић, Јелена, 1959- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 71301385

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00087/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

2


О ЧИТАНЦИ И ЧИТАЊУ

Ed

uk a

pr om

o

Шта све, дакле, можемо – читајући? Да путујемо!! У давну прошлост Прометеја и далеку будућност истраживача космоса, од Сремских Карловаца до Љубљане, од Дунава до Мисисипија, са поља на Робинсоново пусто острво, из тамних морских дубина на облак где вила зида град. Кроз простор и време, у свим правцима. Јежимо се од свежине зимског јутра, обузима нас летња врелина, а освежава плаха кишица. Да упознајемо!! Митолошка бића, јунаке и богове, кујунџије и хитропреље, витезове и владаре, аждаје и гусаре; несигурне краљеве и храбре чобане, велике и мале хајдуке, несташне и тужне дечаке, заљубљене и племените девојчице, добре и пожртвоване мајке и очеве. Да сазнајемо!! Како се живело на двору и у колиби, у средњем веку, и пре сто година, у Србији, Словенији, Босни, Америци, Русији; како су људи размишљали, шта су осећали, чега се плашили, чему се надали, у шта веровали. Да је важно бити мудар и праведан, да је неопходно волети и себе и друге. Да тугујемо и да се смејемо!! Туга је и кад си тужан зато што неко други пaти и тугује: усамљени дечак у туђинском свету, пас кога су одвојили од дечака, дечак који брине за пса, девојчице чије су наде изневерене. Смех је радост и ведрина, одбрана од туге и усамљености, музика људског разговора. Да пишемо и цртамо, глумимо и рецитујемо, размишљамо и разговарамо! Читање је опипљиво пријатељство у нашим рукама. Оно се може видети, омирисати и дотаћи. Њиме отварамо капију врта љубави која нас спаја са светом без којег не можемо, и са којим делимо бескрајно краљевство речи. Смело скочи, као у воду, у чудотворно море речи, где ћеш истовремено бити и брод и капетан, и таласи и птице које их надлећу. Ако нешто не разумеш, не брини. Важно је да схватиш целину, оно битно. То је златно правило читања. Ауторке

3


Садржај

ЂАЧКИ ДАНИ ..................................... 7

uk a

pr om

Бранко Радичевић, Певам дању, певам ноћу.......................... 8 Јован Јовановић Змај, Песмо моја (из Ђулића) ....................... 11 Ivan Cankar, Desetica ............................... 14 Вида Огњеновић, Путовање у путопис (одломак) ......... 20 Милутин Миланковић, Успомене, доживљаји, сазнања (одломак) ............................................. 23 Драгомир Ђорђевић, Весела балада о плачу........................... 25 Пеђа Трајковић, Кад књиге буду у моди........................... 27 Бранислав Нушић, Хајдуци (одломци) .............................. 29

Данило Киш, Дечак и пас (одломак) ........................ 49 Милован Глишић, Прва бразда .......................................... 54 Војислав Илић, Зимско јутро ........................................ 61 Десанка Максимовић, Сребрне плесачице ................................ 64 Антон Павлович Чехов, Шала ..................................................... 66 Мирослав Антић, Шашава песма ...................................... 72 Марк Твен, Доживљаји Тома Сојера (одломак) ............................................. 74

o

Водич кроз Читанку.................................. 6

ДО САДА СМО НАУЧИЛИ

Ed

Песник и лирски субјекат. Мотиви и песничке слике у композицији лирске песме. Врста строфе према броју стихова у лирској песми: катрен; врста стиха по броју слогова (десетерац и осмерац). Одлике лирске поезије. Писац и приповедач. Облици казивања: приповедање у првом и трећем лицу................33

ЗА ДЕЦУ И ОСЕТЉИВЕ ................. 35 Игор Коларов, Аги и Ема (одломци)............................ 36 Стеван Раичковић, Мале бајке (избор) .............................. 40 Стеван Сремац, Чича Јордан (одломак) ........................ 43 4

ДО САДА СМО НАУЧИЛИ Стилске фигуре: епитет, ономатопеја. Фабула: низање догађаја, епизоде, поглавља. Карактеризација ликова – начин говора, понашање, физички изглед, животни ставови, етичност поступака............. 78

МОЖЕ ЛИ СЕ ДОХВАТИТИ МЕСЕЦ....................... 79 Народна лирска песма Вила зида град ...................................... 80 Народна бајка Биберче ........................... 83 Љубиша Ђокић, Биберче (одломак) ............................... 88 Ђорђе Лобачев, Биберче (одломак) .............................. 93 Бранко Ћопић, Поход на Мјесец ................................... 99 Гроздана Олујић, Небеска Река ....................................... 106 Горан Петровић: Месец над тепсијом (одломци) .........109


ДО САДА СМО НАУЧИЛИ Народне лирске митолошке песме. Бајка: усмена (народна) и ауторска............... 120

НАДМУДРИВАЊЕ.......................... 121

Ed

uk a

pr om

Шаљива народна приповетка Еро с онога свијета ............................ 122 Шаљиве народне приче Насрадин Хоџа и Француз ................. 126 Помажем ти спрдати ....................... 127 Народна новела Дјевојка цара надмудрила ................. 129 Народне пословице о мудрости........... 133 Кратке народне умотворине................. 135 Душан Радовић, Капетан Џон Пиплфокс (одломци) .. 139 Бранислав Нушић, Кирија (одломак) .............................. 146 Danijel Defo, Robinson Kruso (odlomak).................. 152 Михаило Петровић Алас, У царству гусара (одломци).............. 156

Народне лирске песме о раду (избор) Јабланова моба.................................... 164 Наджњева се момак и девојка............. 165 Кујунџија и хитропреља.................... 166 народне лирске породичне песме (избор) Двије сеје брата не имале................... 168 Дјевојка је сунце братимила.............. 169 Највећа је жалост за братом............ 169 Милица Стојадиновић Српкиња, Певам песму........................................ 171 Душан Васиљев, Домовина ............................................ 173 Александар Вучо, Мој отац трамвај вози...................... 175 Народна песма Свети Саво ......................................... 178 Народна епска песма Женидба Душанова (одломци) .......... 182 Народна епска песма Зидање Скадра (одломак) ................. 190 Иво Андрић, Мостови (одломак) ........................... 196 Gustav Švab, Najlepše priče iz klasične starine (odlomak)............................................ 200

o

Džon R. R. Tolkin, Hobit (odlomak).................................. 115

ДО САДА СМО НАУЧИЛИ

Врсте епских дела у прози: новела (народна и ауторска), шаљива народна прича. Позоришна представа и драма. Драмске врсте: једночинка, радио-драма....... 160

ТЕШКО СВУДА СВОМЕ БЕЗ СВОЈЕГА..................................... 161 Вук Ст. Караџић, Живот и обичаји народа српскога (одломци)............................. 162

ДО САДА СМО НАУЧИЛИ Врсте народних лирских песама: песме о раду (посленичке) и породичне песме. Врсте ауторске песме: родољубиве (патриотске) песме. Епска народна песма. Врста стиха према броју слогова: епски десетерац........... 205

ДА ПОНОВИМО: ЛИРИКА ............................................... 205 ЕПИКА .................................................. 207 ДРАМА .................................................. 209 РЕЧНИК КЊИЖЕВНИХ ПОЈМОВА...... 210 ИНДЕКС појмова............................... 217 5


Речник

Подсећамо се

Учимо

Треба да знаш

o

Разговарамо...

pr om

uk a

О писцу

Водич кроз Читанку

Задатак → из мале школе писања

Изабери задатак

Кључне речи

Да поновимо

Провери своје знање

Ed

А шта ти кажеш о

6

*** ***

***

уз помоћ електронског додатка (материјала за вежбање на компакт-диску): интерактивни тестови и решења задатака помажу ти да пратиш своје учење и напредовање.


ЂАЧКИ ДАНИ

o

Посебну лепоту и чар детињства носе ђачки дани. Понекад страшни и тешки, понекад смешни и радосни – остају у нама да трају до краја живота. Како су и највећи међу највећима, научници и писци, мислили и писали о детињству у школским клупама?

Бранко Радичевић, Певам дању, певам ноћу

Јован Јовановић Змај, Песмо моја (из Ђулића)

Ivan Cankar, Desetica

Вида Огњеновић, Путовање у путопис (одломак)

Милутин Миланковић, Успомене, доживљаји, сазнања (одломак)

Драгомир Ђорђевић, Весела балада о плачу

Пеђа Трајковић, Кад књиге буду у моди

Бранислав Нушић, Хајдуци (одломци)

pr om

uk a

Тек што сам завршио школовање у реалној гимназији, опасно сам се разболео... У том периоду било ми је дозвољено да непрекидно читам. Књиге сам набављао у градској библиотеци... Једног дана узео сам неколико свезака новије литературе, коју никад пре нисам читао, да бих заборавио на моје безизлазно стање. Били су то најранији радови Марка Твена и можда њима дугујем чудесан опоравак који је уследио...

Ed

Никола Тесла

Учимо Песник и лирски субјекат. Мотиви и песничке слике у композицији лирске песме. Врста строфе према броју стихова у лирској песми: катрен; врста стиха по броју слогова (десетерац и осмерац). Одлике лирске поезије. Писац и приповедач. Облици казивања: приповедање у првом и трећем лицу.

7


бРАнКо РАДичЕвић (1824–1853), један од наших најзначајнијих песника, на рођењу је добио име Алексије. Будући да је живео у време великог повратка вредностима и лепотама нашег народног језика, одлучио је да своје име грчког порекла промени у наше народно име Бранко. Школујући се у Бечу, упознао је Вука Стефановића Караџића, којем је пружио важну подршку у борби за књижевни језик на основама народног језика. Његова песничка збирка „Песме” (1847), испевана језиком народне лирске песме, потврдила је да је могуће створити вредну уметничку поезију на народном језику, па је уз Вукова дела имала велику улогу у прихватању народног језика.

o

pr om

Алексије – онај који брани људе споменица – споменар, свеска за уписивање успомена, албум успомена

► Кћерка Вука Караџића, Мина (Вилхелмина), записала је своја сећања на Бранка Радичевића, у којима истиче: „Веселост, нека блага, дјетињска веселост, бјеше уопште поглавита садржина Бранкове нарави”. Она говори о великом песниковом дару, а посебно о његовом природном и једноставном понашању, које се показало и те Бадње вечери 1849. године, када јој се уписао у споменицу. Док се окренула, каже, а он је већ написао песму „Певам дању, певам ноћу” – био му је потребан само један трен!

Бранко Радичевић

Певам дању, певам ноћу

Ed

uk a

Певам дању, певам ноћу, певам, селе, што год хоћу: и што хоћу, то и могу, само једно још не могу: да запевам гласовито, гласовито, силовито, да те дигнем са земљице, да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, да си међу звездицама, међу својим, селе моја, милим сестрицама.

8


Разговарамо… о песми

pr om

o

*** Издвој стихове који су на тебе оставили најснажнији утисак и потруди се да објасниш због чега их сматраш посебним. *** Процени колико је песма „певљива”: покушај да је певушиш. *** Објасни како разумеш стихове: Кад си звезда, селе моја, да си међу звездицама, Шта ти мислиш: на основу чега је сестрица упоређена са звездицама? *** Размисли и покушај да одредиш ко то у песми каже: „Певам дању, певам ноћу”. *** Уочи у песми речи са умањеним значењем и подвуци их. Потруди се да објасниш њихову улогу у песми. Каква се осећања изражавају њиховом употребом? *** Изброј слогове у Радичевићевим стиховима. Прочитај песму наглас и покушај да одредиш где се налази пауза у сваком стиху. Уочи понављања у песми. Какав је ритам песме? *** Објасни како ти видиш песничку веру у моћ „певања” и песме. Шта песник може, а шта не може? Размисли о томе у чему су песник и песма ипак успели.

Подсећамо се… проза, поезија и драма

uk a

За књижевна дела написана у стиху кажемо да припадају поезији. Оно што у прози постижемо реченицом, у поезији постижемо стихом. Проза: Једном су се Сунце и свирепи северац препирали ко је од њих јачи. (Одломак из народне приче)

Поезија: Хвалио се ветар свуда Уздизо се преко света

и сунцу је пркосио да је јачи и од њега

Ed

(Одломак из песме Јована Јовановића Змаја)

Драма може бити у стиху или у прози, а написана је по улогама, са циљем да се изводи на позорници. Ветар (охоло): Ја сам много јачи од тебе! Сунце (увређено): Ниси јачи, ветре! Ти си обичан хвалиша!

Подсећамо се… речи са умањеним значењем

Из песме смо издвојили речи са умањеним значењем (земљица, звездица, сестрица) и закључили да оне преносе осећање посебне наклоности – љубави, милоште (миља), драгости. Такве речи зову се још и деминутиви (умањенице) и углавном се користе са позитивним значењем. Међутим, оне могу да буду и негативно обојене, нарочито када хоћемо да истакнемо лоше особине: писарчић, директорчић, официрчић и др.

Учимо… ко је лирски субјекат ЛИРСКО „ЈА” = ЛИРСКИ СУБЈЕКАТ И када песник полази од личног искуства, он, пишући, у машти, гради и то „ја” у песми – које тако постаје лирски субјекат. Песничко, као ни било које уметничко дело, а нарочито књижевног јунака, не можемо у потпуности изједначити са његовим творцем. Они нису исти: песник је стварно биће, а јунак/лирски субјекат представља његову творевину, лик који може садржавати особине заједничке многим људима. 9


Учимо… врсте стихова

Изабери задатак

Учимо… ритам у поезији

Твоје срце куца у истим размацима. Таласи запљускују морску обалу пратећи одређени ред. Ходаш ногу пред ногу, одређеном брзином понављајући исти покрет. У природи се смењују пролеће, лето, јесен, зима, пролеће, лето… Смењују се дан и ноћ, пруге на твојој мајици или на џемперу… Шта је заједничко свим овим појавама? У свима њима запажамо извесну правилност, коју означавамо као ритам. У поезији, ритам је понављање одређених обележја (као што су рима или врста стиха) у песми.

uk a

*** Истражи на интернету које су песме Бранка Радичевића компоноване и прибележи ко су њихови извођачи. *** Изабери извођења која ти се највише свиђају и образложи свој избор. *** Уколико се бавиш музиком, покушај да на свој начин компонујеш песму „Певам дању, певам ноћу”.

o

Уколико желиш, украси једну свеску и на корици напиши СПОМЕНАР. Понуди својим другарицама и друговима да ти у њој запишу своју поруку – у стиху или у прози. Покушај и ти да напишеш неколико стихова.

У зависности од тога колико укупно слогова речи у њима садрже, стихови имају различите називе. На пример: Пе-вам да-њу, пе-вам но-ћу 1 2 3 4 5 6 7 8 Стих од осам слогова назива се осмерац. Стихови тако могу бити четверци, петерци, шестерци, седмерци, осмерци, деветерци, десетерци... Пауза у стиху зове се цезура: Пе-вам да-њу, || пе-вам но-ћу. У осмерцу Бранка Радичевића цезура је после четвртог стиха.

pr om

ЗАДАТАК o→ из мале школе писања

Ed

Треба да знаш... шта је песничка уметност

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Бранко Радичевић, „Певам дању, певам ноћу”, Мина Караџић, песма, песник, лирски субјекат, деминутив, осмерац, пауза (цезура), ритам.

10

Још у античко време људи су високо ценили песнике па су, говорећи о писцима и књижевности, називали ову уметност која се служи речима „песничком уметношћу”. Речи у књижевном уметничком делу имају посебан звук и значење, чак и онда када сасвим личе на свакодневни говор. Песници не приповедају, већ просто „певају” посебним песничким језиком. И када приказују свет, и себе, и осећања, и мисли – они то чине стиховима, служећи се ритмом, стварајући посебну мелодију. Себи су поставили задатак да са мало речи кажу много тога – „да речима буде тесно, а мислима пространо”, како су говорили писци Чехов и Андрић. Песма нас, вероватно због тога, позива на поновно читање, а касније, када је запамтимо и изговоримо, она постаје део нашег живота.


Јован Јовановић Змај (1833–1904) један је од наших најпознатијих песника, уз чије су песме одрастале наше маме, баке и прабаке. Кад порастеш, читаћеш његове најзначајније збирке: „Ђулиће” (1864) и „Ђулиће увеоке” (1882), а до сада су ти познате песме из његових збирки за децу и младе: Чика Јова српској деци и Чика Јова српској омладини. Надимак „Змај” добио је по листу који је уређивао. Теби је можда познато да је овај наш песник уређивао и један од првих часописа за децу на нашим просторима, Невен.

pr om

Јован Јовановић Змај

o

► Песма коју ћемо читати налази се у збирци „Ђулићи” (1864), и као и остале у тој књизи, уместо наслова, носи римски број. Међутим, уместо да кажемо „четрдесет седма песма” из „Ђулића”, ми обично за њен наслов узимамо први стих: „Песмо моја, закити се цветом” (или само: „Песмо моја”), као што чинимо и у случајевима када су песници своје песме оставили без наслова.

Песмо моја (из Ђулића) XLVII

uk a

Песмо моја, закити се цветом, Песмо моја, замириши светом; Још сва срца охладнила нису, — Познаће те, песмо, по мирису!

Ed

Познаће те да си чедо миља, Да ти љубав мајка и дадиља. Да си рада певати о сласти, Разумеће што не умеш касти.

миље – драгост, љубав, милошта; нежност; драж, чар, лепота касти – казати слављи – славуји

Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе.

Разговарамо...

о песми

*** Змај је „Ђулиће” посветио својој жени Ружи Личанин, а већина песама настала је у време њиховог упознавања и највеће љубави. Наслов збирке „Ђулићи” такође је везан за женино име – ђул је реч из турског језика и значи ружа. Шта мислиш, како би се могао превести наслов „Ђулићи”?

11


pr om

o

*** Опиши свој доживљај Змајеве песме. Шта ти је у њој познато, а шта доживљаваш као посебно или необично? *** Објасни како ти разумеш обраћање лирског субјекта. Због чега је читава песма упућена песми? Како лирски субјекат доживљава песму? *** Усредсреди се на прву строфу. Размисли и објасни зашто су доведени у везу мотиви цвета и песме – зашто лирски субјекат позива песму да замирише светом. Какву наду он гаји када каже: Још сва срца охладнила нису? Шта нам то говори о веровању лирског субјекта у снагу песме – поезије? *** У другој строфи о песми се каже да је чедо миља. Објасни по чему је могуће не само препознати такву песму него и разумети њено значење. Покушај да објасниш однос лирског субјекта према песми. *** У последњој строфи – где је садржана поента песме – песма је на полету, а лирски субјекат јој се обраћа са жељом да му поздрави све на овом свету. Објасни како разумеш ту његову жељу. Зашто је нарочито важно поздравити славује (славље) и голубе, и сва срца, што се силно љубе? Коме је песма највише намењена? *** Обрати пажњу на стихове и строфе у песми. Провери колико сваки стих има слогова и одреди где се налази пауза (цезура). Уочи где се подударају речи на крају стиха, и како се та подударања јављају. Запази понављања у песми и опиши какав је ритам песме. *** Присети се Змајевих песама које су ти нарочито драге и потруди се да објасниш које су, по твом мишљењу, одлике његове поезије.

Стих Змајеве песме је десетерац. Пауза (цезура) долази после четвртог слога. Пе-смо мо-ја, || за-ки-ти се цве-том 1

2

Ed

• Да ли понекад читаш поезију „за своју душу”, из чистог задовољства?

Подсети се… врсте стихова

uk a

А шта ти кажеш... о читању поезије

3 4

5

6

7

8

9

10

Учимо… композиција песме и врсте строфа

Како је песма компонована

У своју песму песник уноси више мотива обједињених у уметничку • Ко је твој омиљени целину – композицију лирске песме. Мотив је најмања тематска јединица која се не може даље разлапесник? гати. У поезији су мотиви краћи, јер се у песми сажето, језгровито • Да ли волиш да казује. рецитујеш? Да ли Закључни мотиви чине поенту песме. Поента је одређено место волиш да слушаш текста књижевног дела на коме се кристалише и заокружује смисао када неко рецитује? дела у целини. • Зашто је поезија Композиција је начин на који се различити елементи књижевног важна? дела (догађаји, ликови, ситуације, теме, мотиви) повезују у јединствену уметничку целину. Проучавањем мотива уочићеш како су они повезани и схватићеш како је песма компонована. 12


Врсте строфа Народне (усмене) лирске песме најчешће немају строфе. У ауторској лирској песми најчешће су строфе:  дистих (строфа од два стиха) Мала деца, мала лађа, мало море, мало једро и катарка над њом горе. (Из песме „Мала песма” Јована Јовановића Змаја)

терцет (строфа од три стиха) Отац кад бије сина, ма колико рука груба била одједном – постаје фина.

pr om

 катрен (строфа од четири стиха) Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе.

(Из песме „Песмо моја” Јована Јовановића Змаја)

Врсте риме

uk a

У народној лирској песми стихови нису римовани. У ауторској лирској песми стихови могу да буду и римовани и неримовани. Стих у коме нема риме зове се – слободни стих.

Каква је рима у катрену Катрен је строфа од четири стиха. Рима у катрену је најчешће парна (паралелна, ако се римују 1. и 2, и 3. и 4. стих), обгрљена (1. и 4, 2. и 3. стих) или укрштена (1. и 3, и 2. и 4. стих) 1. а 2. б 3. б 4. а обгрљена

Ed

1. а 2. а 3. б 4. б парна

Присети се песама које највише волиш. Која је од њих оставила на тебе посебан утисак? По избору потом напиши састав под насловом Моја омиљена песма. У раду покушај да запазиш важне особине одабране песме. Ево мале помоћи: размисли о следећим питањима пре него што почнеш да пишеш о својој омиљеној песми.

o

(Из песме „Кад отац бије” Бранка В. Радичевића)

ЗАДАТАК o из мале школе писања

1. а 2. б 3. а 4. б укрштена

Треба да знаш... шта су апостроф и апострофа Апостроф је правописни знак којим означавамо да је неко слово изостављено („каз’ти” – касти од казати) Апострофа је стилска фигура у којој се говорник обраћа неком лицу, обично одсутном, или некој ствари или појави, често повишеним тоном („Песмо моја, закити се цветом”, „Познаће те, песмо, по мирису!”). Веома је честа у поезији.

Моја омиљена песма • Да ли ти се допадају још неке песме које је написао тај песник, или само та? • Има ли у песми речи које се римују? • Запази да ли песма описује неки догађај. • Објасни која осећања у њој преовлађују. • Пронађи, уколико их има, занимљива поређења и издвој оно које ти се нарочито допало. • Образложи шта (по твом мишљењу) песма мора да садржи да би била лепа и теби занимљива.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Јован Јовановић Змај, „Песмо моја”, песма, поезија, композиција, десетерац, врста строфе, катрен, рима.

13


Ivan Cankar (1876–1918) slovenački je pisac koji je pisao pesme, priče, drame i romane. U svojim delima prikazao je teške strane vremena u kojem je živeo. Pisanjem se borio za pravednije društvo. Pored pripovetke koja je pred tobom, poznatije su i „Sluga Jernej i njegovo pravo”, „Domovino, ti si kao zdravlje”, „Šoljica kafe". Preporučujemo ti da, kad malo porasteš, pročitaš i dramu „Kralj Betajnove”. ► U svojim pripovetkama, romanima i dramama Cankar je slikao težak život siromašnih ljudi, a naročito dece, gde se glad i tuga svojim strašnim licem ustrem­ljuju na detinjstvo. Radnja pripovetke odigrava se u vreme kada je Slovenija, kao i druge južnoslovenske zemlje, bila pod vlašću Austrougarske monarhije. U školi se učilo na nemačkom jeziku.

Ivan Cankar

pr om

o

Desetica

uk a

Ponekad mračno i teško padne čoveku na dušu tihi nejasni strah, koji mu oduzme svu snagu, svu radost, sve pouzdanje. Gorčine svakodnevnog života odjednom postanu silne, nesnosne; javi se savest, udari po srcu kao čekićem i svi gresi, i oni najmanji, već zaboravljeni, iziđu pred oči. Zašto živeti dalje? Pa sve je, sve, sve je izgubljeno… I bojažjiva ruka dršćući se pruža za rukom posestrimom, plašljivo oko se obazire i traži prijateljski pozdrav. Taj trenutak nije suđen samo čoveku koji je prešao dug put i već sluti smrt i grob. U najlepše jutro dune hladnoća na dušu, tako da sve misli padnu na tle kao da su od kamena. Zakuca gvozdenim prstom u veselo veče u bučnom društvu; ru­ka koja je držala čašu klone, oči se rašire, smeh se sledi na usnama… Tako i dete ponekad iznenada usred mirne igre vrisne, uzdrhti i u nepojmljivom strahu privije se uz majku. Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina; išao sam u treći razred realke. Jednog jesenjeg jutra probudio sam se rano; tek je svitalo, u sobi je bio sumrak. Soba je bila velika, pa ipak mi se toga jutra učinila uska i tesna, sva nabijena i pretrpana stvarima, kao pri selidbi. Uza zidove stajala su četiri kreveta, među njima police za knjige, veliki drveni kovčezi koji su ličili na sanduke, ormani za odelo, na sredini ogroman sto pokriven knjigama i sveskama. Sve je to u sumraku dobilo čudne, izobličene, nekako neprijateljske oblike i činilo utisak neopisive bede i žalosti. Na ostalim posteljama ležali su moji drugovi; svi su još spavali čvrstim jutarnjim snom; lica su im bila vrela, zajapurena, usta poluotvorena. Bili su stariji od mene; već druga godina kako stanujemo i spavamo u jednoj sobi, a ipak im nisam pravi drug; gledali su me popreko, ni sam ne znam zašto. Bili su to seljački sinovi, snažni, bučni, veseli; a u meni je bilo, negde sasvim na dnu, nešto gorko i turobno, što je možda i nehotice izbijalo i u rečima i u očima. U prozore je udarala kiša, sasvim tiho, kao mekim prstima; lila je već nedelju dana u dugim, tankim mlazevima; to je bila ona kiša koja

Ed

realka – vrsta srednje škole u kojoj su se proučavale prirodne nauke (matematika, fizika, hemija); trećem razredu realke odgovara današnji sedmi razred osnovne škole

14


Ed

uk a

pr om

o

čoveka rastužuje, čini tupim i zastre mu sve vedre slike a otkriva druge, nepoznate, u sivo ruho zavijene. Vazduh u sobi bio je težak, zagušljiv, zaudaralo je na ostatke slabe večere, na kišu, na neokupana, znojava tela, na otrovni dah bolesnika. Sve sam to video i osetio u jednom jedinom trenutku. I svega me je prožeo gorak, nemilosrdan bol. Taj teški, otrovni zadah u sobi učinio mi se odjednom kao slika i obeležje moga života. Čitavoga života, od prvih žalosnih uspomena pa do kraja, daleko u bezdanu budućnost koju sam jasno video pred sobom. Toliko me je bilo strah da sam se jedva usuđivao da dišem; ležao sam potpuno mirno, očiju široko uprtih u sumrak. To je bilo kao u snu, kad čovek u jednom jedinom trenutku preleti godine i decenije – sve je to jedna jedina slika, u jednom jedinom okviru, a lica hiljadu, razrogačene oči gledaju ukočeno, kao iz večnosti. Svi gorki časovi se vraćaju i srce ih u sećanju oseti devet puta teže nego što ih je osetilo prvi put. Sećanje ide daleko, odgrće sve zavese. Sećao sam se događaja koji su se desili kad sam tek prohodao i kad su me još oblačili u dugačku nespretnu suknjicu. Vratile su se večeri kad bih zaspao uplakanih očiju; vratila su se jutra kad sam se budio ne otvarajući oči da ne bih video dan, da ga nikada više ne bih video. Potištenost se prelila u očajanje, u nemi užas pred životom, u saznanje da put nezadrživo vodi nizbrdo, u bezdanu dubinu, i da nema spasa. Nisam mogao ni da jeknem, ni da zajecam; srce mi je nešto stezalo nemilosrdnom silom. Gazdarica je ušla u sobu. „Dečaci, ustajte!” Bila je velika i debela, podbula lica; bojao sam je se kao nečeg neprijateljskog, zluradog; ona je to, verovatno, i znala, jer ni ona mene nije volela. A toga jutra bila mi je još strašnija, ogromna kao planina, mračna i tuđa; uzdrhtao sam kad me je ošinula malim sivim očima, i brzo sam ustao. Bilo mi je hladno dok sam se oblačio; i gladan sam bio; nisam imao doručak, dok su ga ona trojica imala; iz kuhinje je prijatno mirisala kafa. Kod kuće sam rekao da ujutru dobijam kafu tamo negde u Šenpeterskoj ulici, a to nije bilo istina. Postalo mi je teško i čudno kad sam na stolu ugledao velike, pune šolje, iz kojih se slatko i toplo pušilo; pored svake šolje bio je komad belog hleba sa porumenelom, dobro pečenom korom, koja rska pod zubima. „Šta bih sad i kuda bih?”, pomislio sam. Kod kuće nisam mogao da ostanem, a ne bih ni mario; radije bih u ponoć išao u mrtvačnicu. U prozor je tiho udarala kiša. Kad bih samo pola sata išao ulicama, bio bih mokar do kože i svi bi znali u čemu je stvar. A škole me je bilo strah; učenje mi nije zadavalo brige, ali

15


Ed

uk a

ruhe – nemačka reč koja znači „mir” Klopštok – nemački pisac iz 19. veka desetica – deseti deo forinte

pr om

o

tamo mi je sve bilo tuđe, neljubazno; stajao sam pred nastavnikom kao ra­zbojnik pred sudijom. S knjigama pod pazuhom iziđoh na ulicu. Vlaga se odmah uvuče u cipele i stresoh se od zime. Kiša mi je sipala u lice, knjige sam sakrio pod kaputić. Ulice su bile sumorne, sive; sve je bilo sivo, kuće, ljudi, misli, sav svet; trotoar je bio klizav, po ulicama su se skupljale i razlivale velike bare; kad bi prolazila kola, prskalo je na obe strane i ljudi su se sklanjali; neba nije bilo, siva magla visila je do mokrih krovova. Ljudi koje sam sretao bili su svi mrki, nepristupa­čni, kao da u glavi skrivaju mračne misli, ružne brige, žurili su kraj mene, svi su gledali u zemlju. Nisam išao pravo prema školi, još je bilo suviše rano. Išao sam ulicama, a nisam gledao nikuda, niti sam što tražio. Katkad su iz otvorene pekarice zamirisale tople sveže zemičke, one zlatnožute; jedanput zarskaš, pa je nestane. Kiša je tiho padala; iz oluka po uglovima je curilo, bare su rasle, prekrivale ulice od trotoara do trotoara; čim bih koraknuo, šljapnulo bi i voda mi je u cipelama brizgala već između prstiju. Školska zgrada bila je vrlo visoka i vrlo gospodstvena; bio sam pred njom kao prosjak pred dvorcem. Prozori su gledali mrko i strogo kao učitelji. Kad sam ušao u predvorje, oborio sam glavu i bilo mi je teško. Tako bi čovek ušao u hram neprijatelja, ruku svezanih na leđima, sav bedan i ponižen. Noge su mi bile teške, išao sam polako po stepenicama, pognut, kao što idu starci. U učionici je bilo vrlo toplo, ali mirisalo je tuđe, neprijatno, sam bog zna kako, kao posle reči „Ruhe!” Kad čovek ugleda te uredno i brižljivo poređane klupe, najednom više nije čovek nego đak i broj u prozivniku. Bol ti kljuje u srcu, bije u potiljak – a ti misli kad li je rođen Klopštok. Nisam uopšte znao koji je nastavnik na času ni šta govori; čitavo vreme samo jedna misao bila je u meni: „Ama završi već jednom, to ionako nije ništa; prestani!” – Kraj mene je sedeo moj debeli drug, sin ljubljanskog krčmara, i bez prestanka jeo. Sakrivao se iza širokih leđa onoga ispred sebe i jeo. Imao je okruglo, zadriglo lice i zle, tvrdičke oči; debele ruke bile su mu večito masne, jer je samo jeo i jeo. Meni je u grudima bilo suvo i prazno, jezik mi je bio krut. U deset, za vreme odmora, svi su otišli da kupe kobasice kod vratara ili da se jure po dvorištu. Ja nisam znao kuda bih. U srcu me peklo što sam sam, sasvim sam. Najradije bih uzviknuo, mada sam bio dete: „Bože, daj da umrem!” Priđe mi drug i reče: „Hej, imaš pismo!” Zaista, na tabli je bilo napisano moje ime. Pođoh vrataru teškim, umornim koracima, kao starac. Kad sam primio pismo, ruke su mi drhtale i sakrio sam se kod prozora da nijedno nedostojno oko ne vidi to sveto pismo. Krupna, draga, nevešta slova pokazivala su majčinu ruku. Otvarao sam ga polako, i vrlo čudno, na srcu mi je bilo i radosno i teško. Unutra su bila ona ista krupna, teška, nevešta slova: „Dragi sine!” Jer mati je tek od nas dece naučila da piše:

16


Pripovetku „Desetica” prvi put je na srpski jezik prevela Ljubica S. Janković, 1927. godine. Tada je ova pripovetka objavljena u uglednom književnom časopisu „Letopis Matice srpske”.

o

da se ne bi stidela. Kad sam raširio pismo, nešto zveknu na pod; sagoh se i uzeh; bila je desetica. Ona tanka, izlizana, srebrna desetica, kakvih već odavno nema. Kad sam je uzeo u ruku, obuzelo me blaženo osećanje. Sve je uzdrhtalo, zatalasalo se u meni, podiglo me uvis, kao u plamenu ljubavi. Video sam onu dragu, uvelu, drhtavu ruku koja je među prstima držala poslednju deseticu i najzad je spustila u pismo. Jer desetica je bila poslednja, to sam znao, kao da je na njoj bilo zapisano. Sakrio sam se sasvim u kut da me niko ne bi video. Iz srca, iz grudi, iz čitavog tela provalio je plač, tresao me kao u groznici. Ali kad sam se stepenicama vraćao u učionicu, bilo je u meni svetlo, svetlo. Mati je iz daljine videla moj bol, i smešeći se pogledala na mene, kao što bi pogledalo samo drago sunce. I gle, čudo božje, zaista su se oblaci rasturili i veselo sunce zasjalo je kroz prozor. Majke više nema, a ni onih starih desetica, i dani su sada prazni i pusti sve do noći.

Razgovaramo… o pripoveci

pr om

Prevela Dora Pilković Maksimović

Ed

uk a

*** Pročitaj ponovo prvi pasus. Kakva su osećanja u njemu izražena? *** Pripovedač naglašava da su ova osećanja suđena ljudima svih uzrasta. Objasni kako dalji razvoj priče to potvrđuje. *** Kako je opisana soba u kojoj se dečak budi? Podvuci rečenicu u kojoj se opisuje kakve oblike dobijaju stvari u sobi u jutarnjem sumraku. *** Zašto dečaci sa kojima je dečak delio sobu nisu bili njegovi pravi drugovi? Podvuci rečenicu koja govori o tome po čemu se on od njih razlikuje. *** Šta je dečak „video i osetio u jednom trenutku”? Kako mu izgleda njegova prošlost, a kako budućnost? *** Zašto dečak lažno tvrdi da na drugom mestu dobija kafu? *** Kuda bi dečak radije išao no ostao kod kuće? Šta to govori o njegovom odnosu prema gazdarici i dečacima sa kojima stanuje? *** Kako se dečak oseća u školi? Podvuci deo teksta koji govori o tome kako se dečak oseća pred nastavnikom. *** Pronađi pasus u kojem se opisuje dečakov ulazak u školsku zgradu i podvuci u njemu poređenja. *** Kako se dečak oseća nakon časa, na školskom odmoru? Koje osećanje kroz celu priču najviše muči dečaka? *** Uoči kada u priči nastupa preokret. *** Zapazi sa kakvim osećanjima dečak uzima u ruku majčino pismo. *** Podvuci rečenice u kojima se opisuje kako se dečak osećao kada je uzeo u ruku majčinu deseticu. *** Na osnovu čega dečak zna da je novac koji mu je majka poslala bio po­slednji?

17


Razgovaramo… o pripoveci *** Sa kakvim se osećanjima dečak vratio u učionicu? *** Objasni na osnovu čega je majka mogla da iz daljine nasluti dečakov bol. *** Zapazi kako se unutrašnja promena u dečaku odrazila i na spoljni svet. Protumači izreku „Posle kiše dolazi sunce”.

Učimo… pripovedanje u prvom licu

o

• Objasni ko priča o događajima u pripoveci. Kakve osobine on pritom ispoljava?

pr om

→ Pripovetka „Desetica” ispričana je u prvom licu jednine. Glavni junak nam na taj način iznosi sopstveni doživljaj sveta oko sebe. → Oblik pripovedanja u prvom licu omogućava prisniji susret sa svetom pripovetke. Obično nam priču iznosi neko ko u radnji i sam učestvuje, ili je pak sa zanimanjem prati i posmatra. U sliku sveta utkana su osećanja onoga ko pripoveda.

uk a

• Pokušaj da zamisliš kako bi pripovetka „Desetica” izgledala da je ispripovedana u trećem licu. Šta bi se u njoj promenilo?

Učimo… šta je pripovetka

Ed

→ Pripovetka je prozna književna vrsta srednjeg obima. Radnja pripovetke najčešće je zasnovana na nekom događaju. U njoj se pojavljuje više likova, ali je pripovedačeva pažnja obično usredsređena na jedan ili na dva lika. → Pripovedanje se još naziva i naracija. Za pripovedača otuda koristimo i izraz narator.

Učimo… ko je narator Onaj koji priča priču u nekoj pripoveci ili romanu zove se narator ili pripovedač. Kada pripovedač priča priču naoko udaljen od događaja i likova o kojima sve zna – kažemo da je to sveznajući pripovedač i pripovedanje u trećem licu. Kada pisac, kao Cankar u „Desetici”, postavlja samog junaka da govori o sebi i onome što mu se događa – on koristi postupak koji se zove pripovedanje u prvom licu.

18


Podsećamo se… šta je poređenje (komparacija) Da bi prikazao dečakovu patnju, pisac opisuje pojave i predmete viđene dečjim očima – tako da često ono što je nepoznato poredi sa već poznatim i razumljivim: dečak se pred školom osećao „kao prosjak pred dvorcem”. Time se dobija vrlo jasna slika bogata značenjem. Pisac je upotrebio jezičko izražajno sredstvo koje se zove poređenje odnosno komparacija. Ova stilska figura uvek sadrži tri dela: ono što poredimo, poredbenu vezu (reči: kao, poput, nalik, slično...) i ono sa čim poredimo.

ZADATAK o iz male škole pisanja Potrudi se da napišeš priču pod jednim od sledećih naslova: Obasjala me je majčina ljubav Oblaci su se rasklonili i zasijalo je sunce Zamisli sadržaj majčinog pisma koje je uputila dečaku. Započni sastav rečima „Dragi sine!” i dopiši kako ti zamišljaš sadržaj pisma.

pr om

o

A šta ti kažeš… o poređenju

*** Razmisli o tome koliko si često u situaciji da se služiš poređenjem, ili koliko puta u raznim prilikama čuješ da ljudi oko tebe koriste poređenje u izražavanju. Šta misliš: zbog čega su nam poređenja potrebna? *** Poređenje je jedno od najčešćih stilskih sredstava koje koristimo u svakodnevnom govoru. Ljudi često koriste i narodna poređenja. Ispitaj i zapiši koja se narodna poređenja koriste u tvojoj porodici.

Sam kao suvo drvo u planini.

Bos kao pas.

Ed

uk a

*** U navedenim poređenjima uoči i podvuci ona koja bi se mogla odnositi na dečaka iz pripovetke „Desetica”.

Zgrčio se kao jež.

Grči se kao crv.

Siromah kao crkveni miš.

Dobar kao dobar dan u godini.

Dočekao ga kao ozebao sunce.

Drži ga kao malo vode na dlanu.

Lebdi oko njega kao mati oko đeteta.

Obradovao se kao siroče suncu.

Stisnuo se kao grošić u kesi.

Čuva ga kao oči u glavi.

Izaberi zadatak *** Prepričaj pripovetku „Desetica” služeći se pripovedanjem u trećem licu. *** Nacrtaj glavnog junaka u nekoj od situacija. U odeljenju možete, u dogovoru, da spojite crteže i tako napravite strip.

KLjUČNE REČI: Ivan Cankar, „Desetica“, pripovetka, narator, pripovedanje u prvom licu, pripovedanje u trećem licu, poređenje (komparacija)

19


виДА оГЊЕновић (1941, Дубочке код Никшића) Одрасла је и школовала се у Србији. Пише драме, прозу и есејистику. Сматра се једним од најуспешнијих позоришних редитеља код нас. Драме: „Просидба од Чехова како би изводили лудаци у Шарантону”, „Милева Ајнштајн”, „Мај нејм из Митар”, „Како засмејати господара”, „Кањош Мацедоновић”, „Је ли било кнежеве вечере”, „Девојка модре косе и друге”. Проза: збирке приповедака „Отровно млеко маслачка”, „Стари сат”, „Најлепше приповетке”, романи „Кућа мртвих мириса”, „Прељубници” и књига прозе „Путовање у путопис”. ► Имаш ли некада проблема са писањем школских писмених задатака? Упореди своје искуство са искуством описаним у одломку из књиге наше савремене списатељице у ком она говори о својим ђачким мукама изазваним писменим задатком.

Вида Огњеновић

pr om

o

Путовање у путопис (одломак)

Ed

uk a

Путописни текст и данас код мене изазива известан отпор, зачет још давно, још у детињству, у ствари, изазван страхом од школских задатака у којима је обично требало да опишемо утиске са излета у природу. Нарочито ми се један од њих урезао у сећање као прави ожиљак. Нисам познавала веће интелектуално мучење, иако тада још нисам знала да се то тако зове, од напрезања да, седећи у клупи, смислим неку реченицу, рецимо о теми: Шта сам видела једног мајског јутра у пољу. У другим приликама често прекоревана због распричаности у саставима, кад је требало да напишем нешто о тој ливади на коју су нас дан пре тога водили у образовне сврхе, мозак ми се просто био удрвенио и нисам баш ничега могла да се сетим, као да сам преспавала тај излет. Тако је у ствари било свакад, кад год смо имали такав писмени задатак, али те се грозне ливаде посебно сећам због велике претрпљене неправде. Једва сам успела да пре него што је звоно објавило крај часа скрпим неколико незграпних реченица у којима је на више начина било изражено да је поље било зелено и широко, а мајски дан светао. Да бих тај пејзаж мало оживела, а напис бар мрвицу продужила, додала сам да је насред ливаде клопарала огромна ветрењача, што, наравно, није било тачно, па ме наставница због тога, с правом, пред целим разредом исмејала. Где си ти видела ветрењачу, питала ме смејући се. У фризерају, код Божане, одговорила сам спремно. Где, где, поновила је питање. У фризерској радњи „Мимоза”, заинтачила сам и ја, на шта се она и дословно загрцнула од смеха, а са њом и цео разред. Нисам знала да у фризерајима држе ветрењаче, то је нешто ново, каже она, па опет у смех, ха, ха, ха. Она је бректала, а ђаци су потцикивали, као да их је неко голицао. То је заиста било неправедно, а нарочито ме је болело што се кикоћу моје другарице, иако су добро знале да говорим праву и целу истину.

20


uk a

pr om

o

Мало која девојчица из нашег места није ишла на шишање у „Мимозу”, код Божане. Чувена као фризерка лаке руке која може да изравна најгушћу косу на свету, Божана је нас клинке шишала окренуте лицем зиду, јер бисмо се иначе стално врпољиле гледајући се у огледалу у које смо могле да се огледамо тек на крају, кад је нова фризура већ била готова. Тада се, међутим, више нисмо добро виделе, од суза због катастрофалног изгледа после „голићења”. На зиду, у који смо за време те операције и нехотице буљиле, висила је огромна слика молера и фирмописца Фејеша, (прва латинична слова која сам научила била су та из његовог потписа). На њој се башкарила огромна ветрењача, раширених крила, над пољаном маслачака и белих рада. Зурила сам у тај сликани призор док је Божана штрицкала маказама иза мојих ушију, обликујући фризуру „бубикопф”, коју смо ми деца звали „голићањем”, тако да сам познавала и најситнији потез на слици. Сваки пут кад бисмо се најзад искобељале из Божаниних руку, заклињући се пред одраслима да више никад нећемо ногом ступити у то мучилиште, набијале смо до обрва капу коју смо носиле у резерви без обзира на годишње доба. Фризерка Божана се, међутим, само повиновала схватању наших родитеља да је кратка коса пола здравља, а кад се томе дода чистоћа која покрива ону другу половину, болест по њиховом схватању није имала никакве шансе код нас „оголићаних” девојчурака. Наставницу је, вероватно, шишала окренуту огледалу, можда она стварно није ни видела Фејешову ветрењачу, мада свеједно није морала онолико да се цепа од смеха, али оне девојчице – улизице, добро су знале да не измишљам, и нису хтеле да ме бране. Зато нека ми нико не спомиње лепоту природе и маштовите описе њених тајни.

Разговарамо… о причи

Ed

*** Опиши шта ти је у овом одломку било најзанимљивије. *** Образложи због чега се у девојчици створио отпор према путописном тексту, па чак и према „лепоти природе и маштовитим описима”. У чему су се састојала „интелектуална мучења” при писању састава? Шта је девојчици било тешко да напише? *** Чиме је покушала да „оживи и продужи” састав? Како тумачиш њену намеру, а како реакцију наставнице и другарица из одељења? Због чега ју је неправда коју је осетила толико повредила и заболела? *** Одакле девојчици слика ветрењаче? Због чега јој се тако снажно урезала у памћење? *** Размисли и упореди: шта је заједничко писању састава које се претвара у мучење – и шишању, где се фризура „бубикопф” доживљава као „голићење”. Потруди се да образложиш како су се овде два искуства повезала у једно сећање. *** Запази шта је у овом тексту озбиљно, а шта смешно. Покушај да образложиш основне идеје приче.

21


Учимо… шта је путопис Путопис је врста књижевно-научног дела у ком се, обично, описује стварно путовање, одређени географски простор са свим својим особеностима – народом, њиховом културом, традицијом, историјом. Од Хомерове „Одисеје” до данас негује се путописна књижевност у различитим облицима – у облику писама, као путописни роман, или поезија. Излагање је у првом лицу, даје се предност личном (субјективном) виђењу света.

Подсећамо се… како се пише писмени задатак

o

– чак и када је прича изокренута, као код Бранка Ћопића! Дакле, води рачуна о томе да твој читалац не изгуби све нити приче, па да на крају остане потпуно збуњен и разочаран. Под четири: машта је важнија од правила! Није важно да се држиш неких строгих правила – много је важније да негујеш машту и слободу у свом стваралачком изражавању. За ту вештину потребно ти је да много читаш – јер се списатељска машта храни читањем. Под пет: обрати пажњу на језик. Књижевност је уметност речи као што је музика уметност нота: погрешно написане и употребљене речи – звуче као погрешне и погрешно одсвиране ноте. Што више вежбаш, боље ћеш свирати – пардон: писати.

uk a

pr om

Под један: без треме! Писање треба да доживљаваш као лепу могућност да се стваралачки изражаваш – као када црташ, сликаш, вајаш, свираш, певаш или играш. Под два: тема није мета. Тема није питање које захтева само један тачан одговор. Задаци ученика су занимљивији и успелији уколико су разноврснији. Зато немој да бринеш о томе да ћеш „промашити тему” – него размишљај како да најзанимљивије и најуверљивије представиш то о чему пишеш. Под три: не пиши збрда-здола! Твој састав (текст) може имати и више од три пасуса: на пример, један у уводу, два-три или више у средишњем делу (разради) и један у закључку. Ти делови треба да произлазе један из другог, да се по некој логици надовезују

Ed

Изабери задатак

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Вида Огњеновић, „Путовање у путопис”, путопис, школски састав.

22

*** Пронађите у школској библиотеци књиге путописа Љубомира Ненадовића „Писма из Италије”, Исидоре Секулић „Писма из Норвешке” и Милоша Црњанског „Љубав у Тоскани”. Уз помоћ наставника одаберите одломке из ових књига и прочитајте их у одељењу. Истражите шта је у њима лепо и занимљиво. Размислите о вредности и значају путописне књижевности. *** Установите одељењски конкурс за најбољи путопис под насловом „Писма из...” и на крају наградите најбољи. (Мала помоћ: не треба да путујете на Гренланд или у Африку! Ваш ђачки путопис може да буде опис било каквог путовања, макар и до најближег места у коме сте били.) *** Напиши како ти доживљаваш писмене задатке из српског језика. Објасни какве теме волиш, а какве не, и због чега. На које проблеме наилазиш при писању, шта те највише мучи?


милУтин милАнКовић (1879–1958) један је од наших у свету напризнатијих научника. Математичар, физичар и астроном, проучавао је утицај сунчеве радијације на велике климатске промене у далекој геолошкој прошлости наше планете. Познат је по својој реформи Јулијанског календара, која представља један од најтачнијих начина рачунања времена. Поред дела из физике и астрономије („Небеска механика”, „Историја астрономске науке”) написао је збирку есеја „Кроз васиону и векове”, као и књигу о свом животу „Успомене, доживљаји, сазнања”.

pr om

Милутин Миланковић

o

► Сећајући се свега што је у њиховом животу било важно, велики уметници и научници често говоре о данима школовања. Наш познати научник Милутин Миланковић, који је волео, на први поглед, неспојиве ствари – математику и звезде – у својим „Успоменама” пише о томе за које се предмете у школи био „живо заинтересовао”, и колико му је значила подршка наставника.

Успомене, доживљаји, сазнања (одломак)

Ed

uk a

Трећи разред донесе с почетка сама разочарања. Добисмо нове наставнике, слабије од претходника. Предмети неинтересантни, историја: средњи век, досадан сам по себи, географија: учење назива и имена, без везе и употреба географских карата. Двојкаша у изобиљу, професори се бакћу само са њима, а ја се спремам тек толико да се својим јадним друговима у невољи нађем. У сведоџби првог семестра имам два „добра”, а остало „веома добро”. У четвртом и свим осталим разредима реалке учила се хемија, па сам се за њу, као за сваку нову ствар, живо заинтересовао, а имали смо и добра професора тога предмета, доктора хемије. Зато сам, у име божићна поклона, поручио из Беча разне справе за хемијске опите, реторте, епрувете, пнеуматску каду и разну другу скаламерију, па троножац, сталке, грејалицу са шпиритусом и још штошта. Мало сопче првог спрата које је служило за умиваоницу, а било патосано циглом, преудесио сам у хемијску лабораторију и за време Божића отпочео у њој да озбиљно радим. Успео сам да излучим водоник и кисеоник и вршим њима оне експерименте које нам је наш професор показао. Кад стигох у четврти разред, дође нам за новог директора Фрања Дивић, математичар од струке. Баш те године публиковао је на немачком језику своју расправу о основним рачунским операцијама и општим бројевима. Она му послужи као увод у предавања математике која нам је држао. Употребио је неколико часова док

23


o

*** Опиши ситуацију у којој те је наставник подстакао да заволиш неки школски предмет. *** Размисли о томе како на тебе делује похвала, а како казна. Опиши своја осећања и поступке у оба случаја. *** Уколико су твоји другари још расположени за разговор о овој теми, можете да организујете посебан час на коме ћете и разредним паноом приказати све што мислите да вас у школи подстиче и охрабрује у учењу.

нам је, седећи за својом катедром, саопштио њен садржај. За време овог предавања гледао ми је право у очи, већ због тога што сам седео у првој клупи, баш испред саме катедре, а можда сам му и изгледао интелигентнији од мојих другова, а ваљда је и чуо да сам први ђак у разреду. Његовим погледом, упртим у мене, био сам принуђен да га пажљиво слушам. Када је своја уводна предавања завршио, позва ме пред таблу. И ја почех да причам све што сам из његових предавања схватио и запамтио. Он ме није прекидао, већ ме пажљиво слушао као лекар што слуша болесника када му овај прича своју историју. Тако је то ишло пун час. Када, напослетку, заврших и испричах све што сам знао, он ме запита какву сам оцену имао дотле из математике. – Веома добру! – одговорих му пун поноса. – Врло ме чуди! – на то рече он. Претрнух на те речи, а он понови: – Чуди ме, заиста, јер си ти изванредна математичарска глава, какву још нисам срео у својој наставничкој пракси. Нехотице, ваљда од чуда, ухватих се за главу, а цео резред прсну у смех. Али директор оста при своме суду, а када се заврши семестар, даде ми највишу оцену. Тај успех омили ми математичку науку.

pr om

Изабери задатак

Разговарамо... о аутобиографији

Ed

uk a

*** Које је школске предмете Миланковић посебно волео? Због чега? *** На којим часовима му је било досадно? Због чега? *** Опиши сусрет професора математике и дечака Миланковића. Чиме је на часу професор привукао ученика? На основу чега је запазио ученика? *** Зашто је Милутин Миланковић заволео математику? Како је на њега деловала похвала? *** О којој школи говори Милутин Миланковић? Сети се имена јунака и наслова дела које смо већ читали, и у којем се помиње ова врста школе. *** Упореди школску атмосферу описану у приповеци „Десетица” са атмосфером Миланковићеве школе. Упореди осећања јунака „Десетице” са Миланковићевим осећањима.

Треба да знаш… шта су мемоари, а шта аутобиографија КЉУЧНЕ РЕЧИ: Милутин Миланковић, „Успомене, доживљаји, сазнања”, школовање, наука, подршка наставника, аутобиографија.

24

Мемоари – приповедно дело у коме се излажу успомене (сећања) аутора на нека значајнија друштвена и културна збивања у којима је писац учествовао или је био њихов очевидац. Многа остварења која се сврставају у мемоаре налазе се на граници између дневника, записа, извештаја и аутобиографије. Аутобиографија – аутобиографија се од мемоара разликује по томе што се аутор више задржава на описивању сопственог животног искуства и личних доживљаја и догађаја којима он придаје посебан значај, који за њега имају личну вредност.


ДРАГомиР ЂоРЂЕвић (1953–1999), један од наших најзначајнијих песника за децу,

рођен је у Земуну. Почео је да пише поезију још као ђак гимназије. За скоро двадесет пет година писања за децу, развио је посебан и препознатљив стил, омиљен пре свега међу младим читаоцима. Његова поезија говори о школи, породици, дружењу, првим љубавима, радости и тузи – и свуда има благог и ведрог хумора. Изразито мелодичне, Ђорђевићеве песме се радо и рецитују и певају, те су компоноване и изводе се на музичким фестивалима. Међу многим књигама које је написао издвајају се: „Стално тече Мисисипи”, „Ја такође”, „Поруке из прве руке”, „Мала школа љубави” и др.

► Размисли о томе како се може весело говорити о плачу. Када и зашто људи плачу? Како се ти осећаш док плачеш, а како после тога?

Ти слободно плачи Видећеш да прија Да сређује тугу Ко принц алу мачем Плакали су многи Плакао сам и ја И ако ми дође Опет ћу да плачем

uk a

Природа је дала Да поток жубори Удесила згодно Да се крава музе Рекла муњи СЕВАЈ Рекла ватри ГОРИ А само човеку Подарила сузе

o

pr om

Весела балада о плачу

балада – епско-лирска песма са трагичним крајем; у њој су повезани описивање догађаја и истицање осећања

После кише небо Опет буде плаво (Што си много пута Могао да видиш) После суза и ти Осећаш се здраво Па зашто да трпиш Зашто да се стидиш

Природа је дала Да поток жубори Удесила згодно Да се крава музе Рекла муњи СЕВАЈ Рекла ватри ГОРИ А само човеку Подарила сузе

Ed

Кад добијеш кеца Па те тата среди Кад изјавиш љубав Па прођеш неславно Када немаш деду Да се жалиш деди И кад ти је друштво Поспало одавно Кад те нешто оштро У грудима пече Када ти на очи Падне нека скрама Када ти је тешко Зато што је вече Што је он са другом И што ти си сама

25


Разговарамо... о песми

ЗАДАТАК o из мале школе писања

*** Опиши свој доживљај песме „Весела балада о плачу”. Издвој стихове који су на тебе оставили најснажнији утисак и прочитај их наглас. Објасни због чега они за тебе имају посебну вредност. ** Укратко наведи о чему говори песма Драгомира Ђорђевића. *** Издвој стихове у којима песник говори да је плакање природно. Објасни како ти разумеш песникову тврдњу да је природа човеку „подарила сузе”. Шта мислиш, због чега су сузе дар? *** Шта мислиш, коме се обраћа лирски субјекат? Које искуство жели да подели са другима? Зашто је важно да човек не зауставља сузе и да се не стиди кад плаче? *** Обрати пажњу на стихове и строфе у песми. Шта се у песми понавља? Какав ритам има песма?

pr om

o

Покушај да саставиш једну строфу у којој ћеш употребити реч „плач”, или „сузе” или „плакање” – или све три.

А шта ти кажеш… о наслову песме

Треба да знаш... чему у књижевности служи „спајање неспојивог”

uk a

Песник у наслову своје песме каже „весела балада”. Баладе су тужне песме. Шта ти мислиш – да ли је песник изабрао прави наслов и да ли тај наслов одговара садржају песме? Образложи свој одговор.

Ed

И Драгомир Ђорђевић је, као и многи други писци, употребио спој речи који на први поглед делује „неспојиво”, скоро бесмислено. Како може бити весело нешто што је по својој природи тужно, запитали смо се. Али, тиме је, као што смо утврдили, постигао ново, дубље значење. Такви примери су и: јавна тајна, зимско летовање, млади старац и многи други.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Драгомир Ђорђевић, „Весела балада о плачу”, поезија, песма, наслов, скуп речи са супротним значењем.

26


ПЕЂА тРАЈКовић, савремени песник, драмски писац, карикатуриста и илустратор из Јагодине, рођен је у Котору 1956. Највиша признања добио је за своју поезију намењену деци, за илустрације књига, а запажене су и његове радио-драме за децу (као што је награда Радио Београда за „Бубице”). Међу многим насловима налазе се и следеће књиге за децу: „Баш те волим, Јагодино”, „Чудовишта из дворишта”, „Дечји манифест”, „Црвенкапа, вуци, маме и остале заврзламе”, „Сваког петка уторком у среду”. ► Размисли о томе шта значи реч „мода”. На шта обично мислимо када је користимо? Шта све може бити „у моди”?

Ако се једном, на пример, догоди, када све по чудима крене, да књиге буду у моди, библиотеке ће, уместо чланове, уписивати фанове и литерарне манекене.

Замислите, рецимо, дечаке оне, којима нису једино штиво кладионичких тикета колоне и блентаве рекламе за пиво, већ Андрића читају и све живо. Замислите, како ће се читалачкој младежи обрадовати номинатив, уморан до неба, када се и остали падежи буду употребљавали како треба.

uk a

Замислите само, редове дуге како опседају те зграде старе, па вијугају као пруге чак низ улице и тротоаре.

pr om

Кад књиге буду у моди

o

Пеђа Трајковић

фан – обожавалац сонет – утврђени облик песме од два катрена и два терцета (укупно 14 стихова)

Ed

Замислите, оне тете тамо, којима самоћа лица у строгост намршти, како ће се обрадовати само када експлозија читача почне да пршти. Колико ће здравља да приштеде без досадних кафа и без цигарета, док снабдевају колоне недогледне брдима романа, прича и сонета.

Замислите, људи, та чудеса, све девојчице седе са лектиром и уместо тричаријама ес-ем-еса, напајају се Сервантесом и Шекспиром.

27


Замислите, наше лепотице цуре, како сада имају нову бригу, уз хаљину нису битни више ружеви и фризуре, већ коју ће за излазак прочитати књигу.

министар са портфељом – министар који је на челу одређеног министарства, који има свој ресор (област, на пример: просвета, спорт, правосуђе, војска и друге) Душко – Душан Радовић Ршум – Љубивоје Ршумовић

o

Замислите, министар са портфељом, који се досад о свему питао, све знао, чуо и видео, одлучи да се опрости са фотељом јер као дете није прочитао Душка и Ршума, па се постидео.

pr om

Разговарамо... о песми

*** Укратко испричај о чему говори песма „Кад књиге буду у моди”. *** Шта је у песми, по твом мишљењу, необично и занимљиво? *** Има ли у песми хумора? Објасни шта је у њој исказано на шаљив начин. *** Пронађи у песми стихове у којима се указује на важност књиге и читања. Од чега је све књига вреднија? *** Уочи и подвуци стихове у којима се тврди да читање утиче на правилно изражавање. Искажи свој став према тој тврдњи. *** Колико је читање књига важно у општем образовању? Да ли и људи на највишим државним пословима треба да читају књиге? Објасни како разумеш последњу строфу у песми.

А шта ти кажеш о... читању

Ed

uk a

• Да ли понекад читаш „за своју душу”, из чистог задовољства, а не само када је то школска обавеза? • Ко је твој омиљени писац? Наведи наслове својих омиљених књига. • Шта ти мислиш: да ли људи данас довољно читају? Зашто тако мислиш? • Зашто је читање важно?

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Пеђа Трајковић, „Кад књиге буду у моди”, песма, књиге, читање.

28

Изабери задатак

Покушај да илуструјеш песму „Кад књиге буду у моди”. За школски лист уради интервју са школским библиотекаром о томе које књиге ученици најрадије читају. ** Спроведи анкету о читању у свом одељењу. Укључи више питања, на пример: које се књиге и који часописи читају, да ли се књиге купују као рођендански поклон, колико се често иде у библиотеку и друга којих се сетиш. ** Користећи се техником колажа, направи плакат којим ћеш најавити дебату (расправу) са темом „Читати или не читати”. ***Напиши састав у ком ћеш доказивати због чега је читање важно. * *


pr om

► Прочитај шта је Нушић у предговору написао о свом роману:

o

бРАниСлАв нУШић (1864– 1938), приповедач и драмски писац, највећи српски комедиограф, рођен је као Алкибијад Нуша, у осиромашеној трговачкој породици цинцарског порекла. Рано детињство провео је у Смедереву, гимназију је завршио у Београду, а права студирао у Грацу и Београду. Своје текстове потписивао је правим именом, или псеудонимима, од којих је један од најпознатијих – Бен Акиба. Веома је волео глумце и позориште, и једно време радио као драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду. У Првом светском рату са српском војском прешао је Албанију, и изгубио сина јединца. Нушићева најзначајнија дела: „Сумњиво лице”, „Протекција”, „Народни посланик”, „Свет”, „Ожалошћена породица”, „Госпођа министарка”, „Власт”, „Покојник”. Духовиту и критички оштру књигу о себи и времену у којем је живео објавио је под насловом „Аутобиографија”. За децу је написао само роман „Хајдуци”.

Пружам дечици књижицу која их може утолико више занимати, ако им кажем да ова прича није потпуно измишљена, већ да сам је ја, у своме детињству, одистински преживео, а то ће рећи да ова прича описује живот деце која су данашњим даном читаоцима дедови. Ако се моји мали читаоци из ове приче немају чему научити, извесно је да ће се имати чему насмејати. Највише можда мени. Ја ћу се томе њиховом смеху радовати, јер дечији смех је највећа радост старости.

Београд, Чика Нушић

uk a

1. октобар 1933. године

Бранислав Нушић

Ed

Хајдуци

(одломци из романа)

Не може се рећи да смо били најбољи ђаци, али смо били добри другови. А тешко је било бити добар ђак кад ми све слободно време, када би требало да учимо лекције и радимо задатке, проводимо овде на стаблу. Тек што ручамо, тек што испустимо кашику, а ми сподбијемо књиге под мишку, па хајд на стабло. Ту се искупимо па заједно кренемо у школу. А кад се враћамо из школе, ако је отворен прозор у кући, бацићемо књиге кроз прозор а ако није, улетећемо у кућу, одрезати велику кришку хлеба, бацити књиге, па све трчећи на стабло. Било је и таквих који су који пут дошли, а који пут не, али нас шесторица смо били стални. То су били: Жика Дроња, Миле Врабац, Сима Глуваћ, Мита Трта, Лаза Цврца и ја. Чеда Брба долазио је само недељом.

29


Ed

uk a

pr om

o

земљопис – географија моловани – обојени, осликани зоологија – биологија

Жика Дроња је био доста вредан и увек је ревносно учио лекције, али му некако бог није дао да упамти што учи. Он, на пример, научи лепо лекцију из земљописа и да га тога часа запиташ, одговорио би ти реч по реч. Али док дође од куће до школе, а он заборави. Једанпут тако професор му вели: – Жико, ти ниси ни прочитао лекцију? – Јесам, господине, – брани се он – и знао сам је врло лепо! – Па зашто је сад не знаш? – пита професор. – Заборавио сам је уз пут док сам дошао од куће до школе! Звали смо га Дроња што је био некако сав расклиматан и све је на њему висило. Његове руке и ноге нису изгледале као да су израсле из тела, него као да су пришивене, онако отприлике као кад правиш лутку од крпчића па јој пришијеш ноге и руке те свака за себе клима. Кад трчи или кад игра мете, а тебе све страх да му се рука или нога не откине. А није био само дроњав него и брљав као прасац. Његове књиге изгледале су као да су биле у туршији; његови писмени задаци изгледали су као земљописне карте, са огромним океанима на свакој страни исписаним мрљама од мастила. Он није писао само по хартији, већ и по своме лицу, по оделу, по кошуљи. Кад дође у школу и донесе писмени задатак, да се човек чисто уплаши од њега: лице гараво, нос модар, кошуља шарена, хаљине испрскане као да је мастилом кречио кућу а не писао задатак. Па још ако га натера професор да се умије, онда зло постаје горе: разлије му се мастило па изгледа као моловани ђаво. Мила смо звали Миле Врабац, али не знам зашто смо га тако звали. Имао је истина обичај да за време часа једнако трпа руке у џепове, да вади отуд сухе мрвице па да их грицка, али неће бити да смо му због тога дали такво име. Пре ће бити друго нешто. Једанпут се враћамо из школе а нама у сусрет иде један свештеник. Ми му се сви јављамо и скидамо капе, а Миле баш у тај час стрпао руке у џепове па тражи мрвице. Свештеник нас заустави па се окрете Милу: – Мали, јеси ли ти ђак? – Јесам! – вели му Миле. – А да немаш ти случајно врапца под капом? – Немам! – вели Миле. – Па видим, знаш, – каже њему свештеник – не скидаш капу ни свештенику, па велим бојиш се да ти не одлети врабац! И ето, од тога часа сви га окуписмо Миле Врабац, па му тако и остаде то име. Врабац није био најгори ђак у разреду, било је и горих. Он је чак чешће пута знао лекцију из хришћанске науке или из историје, па чак је једанпут знао и лекцију из земљописа. Из свих осталих предмета није умео ни да зине. Пита га једанпут професор зоологије: – Зашто ти, Миле, бар једанпут не научиш лекцију из зоологије?

30


рачуница – математика

*

pr om

o

А он му вели: – Не иде ми у главу, господине! – А мени – вели њему професор – не иде никако у главу да ћеш ти моћи прећи у старији разред! Мита Трта је био врло добар друг и био је врло добра и мекана срца. Кад пред њим говориш нешто жалосно, а он се одмах заплаче. Пре неки дан Врабац добио јединицу из рачунице, па место да он заплаче, заплакао се Трта. Толико га то ражалостило што је Врабац добио јединицу. Трта је могао бити добар ђак, само да није био лењ. Све друго још како тако, али му је најтеже било ујутру да се дигне из постеље. Е лакше би било извући натоварена кола из блата; лакше би било помаћи с места магаре кад се узјогуни и одупре ногама; лакше би било изнети буре од сто литара из подрума но Трту извући из постеље ујутру. И није да неће, хоће он, па чак пружи једну ногу, па пружи другу, али оно што је најтеже на њему то остане у постељи, па ни маћи. Зато су га сами његови у кући звали Трта, па је то име донео готово у школу.

uk a

Лаза Цврца је био најмањи међу нама. Зато су га ваљда и звали тако. Био је некако и највеселији, умео је да нас све насмеје. Умео је да иде на рукама, умео је да пребаци ногу око врата; умео је да се искези и избуљи очи као жаба; умео је пљувачком да гађа; умео је да звижди као да има свираљку у устима. Једина мана му је била што је по који пут муцао. А није муцао кад је овако с нама разговарао, умео је чак врло лепо и течно да прича, али чим га у школи професор прозове, а њему запне нешто у грлу и одмах почне муцати. *

Ed

Тако је исто радио и Сима Глуваћ. Није био глув кад с нама игра и разговара, а у школи, кад год не зна лекцију, а он се прави глув. Зато смо га и прозвали Глуваћ. Имали су професори муке с њиме. Они га питају једно, а он се прави да није чуо шта га питају, па одговара друго, оно што зна. Тако, на пример, пита њега професор: – Кажи ти мени, Симо, у коме су веку Срби примили хришћанство и ко су били први хришћански учитељи међу њима? А Сима запне: – Косовска битка је била 15. јуна 1389. године на пољу Косову. Турску војску је предводио... * Што се мене тиче, тешко је рећи какав сам ја био, јер су о мени постојала разнолика мишљења. Једни су мислили да сам рђав и неваљао, а други су мислили да сам добар. 31


Разговарамо... о роману *** Наведи шта те је насмејало у одломку из Нушићевог романа. Издвој делове текста који су, по твом мишљењу, најдуховитији. *** Издвој најзанимљивији лик и образложи свој избор. *** Уочи у тексту поређења којима се писац служи како би што духовитије приказао своје јунаке. Објасни поређења која су теби најзанимљивија. *** Како се данас зову предмети које су у школи изучавали Нушићеви јунаци: земљопис, зоологија и рачуница?

o

Треба да знаш... о хумористичком роману и о Нушићу Хумористички роман за децу

Књижевник Бора Ћосић је у предговору за једно издање Нушићевог романа „Хајдуци”, између осталог, написао: „Тако се дешава да претеране приче о хајдуцима отерају Чеду Брбу и остало друштво у хајдуке и онда када се немаш с ким јуначити: ни Турчина, ни Немца, ни Талијана. Шта ће онда хајдуци? Онда ће да се помагарче”. Бранислав Нушић је написао хумористички роман за децу. У време када се одвија радња романа приче о хајдуцима биле су веома живо присутне у свакодневном животу. Ти неустрашиви борци за слободу представљали су узор и Нушићевим јунацима, који су се онда и сами одметнули у хајдуке! Шта их је на то натерало, како су то извели, шта су – и како – преживели, и како су се вратили својим родитељима – тајне су које ће ти открити само читање романа. Пред тобом ће се отворити цео један узбудљиви свет детињства – насмејан, ведар, и вечан!

Ed

uk a

*** Нацртај једног од јунака из романа „Хајдуци”, онако како га ти замишљаш. Испод цртежа запиши његове главне особине. *** Напиши кратку причу у којој ћеш духовито описати – стварни или измишљени – догађај у којем су главни јунаци твоји школски другови и другарице. *** Задатак за групни рад: драматизујте одломак из романа „Хајдуци” по сопственом избору, поделите улоге, осмислите костиме и изведите малу представу у одељењу.

pr om

Изабери задатак

► Да дуже памтиш, да се боље припремиш за час, да књига остане твоја трајна успомена којој ћеш се враћати, води Дневник читања. У Дневник унеси белешку о писцу, кратак садржај књиге, основне карактеристике ликова и ситуације у којима се испољавају, прибележи пасус или реченицу која те је највише насмејала, издвој најузбудљивија места, а забележи и нека друга своја запажања.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Бранислав Нушић, „Хајдуци”, хумористички роман за децу, ликови, поређење, дневник читања.

32

Сумњив писац Оштрог пера и великог комедиографског дара, Нушић је од ране младости писао успеле комедије, критикујући мане појединаца, друштва и власти. Песмом „Два раба” толико је увредио краља Милана Обреновића да је доспео у затвор, а касније био упућен у конзуларну службу у крајеве под турском влашћу. У деветнаестој години написао је комедију „Народни посланик”, која је тек након тринаест година постављена на сцену, а комедија „Сумњиво лице” чекала је на извођење чак тридесет пет година!


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.