Page 1

Гордана Влаховић Јагош Влаховић

СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

TA

L

ЧИТАНКА

ED

U KA

-P

O

R

За седми разред основне школе


Гордана Влаховић Јагош Влаховић

Српски језик и књижевност ЧИТАНКА за седми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Проф. др Бошко Влаховић

L

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

TA

Доц. др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНИ УРЕДНИК

Др Јелена Журић РЕЦЕНЗЕНТИ

O

R

Доц. др Драгољуб Перић, Филозофски факултет у Новом Саду Др Оливера Крупеж, професор српског језика и књижевности, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Јелена Мирковић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Бранко Радичевић”, Панчево ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

ИЛУСТРАЦИЈЕ

U KA

Младен Анђелковић

-P

Споменка Трипковић

ДИЗАЈН

Иван Танић, Агенција Мани два ИЗДАВАЧ

ED

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА

______________ ИЗДАЊЕ

______________ ТИРАЖ

______________


TA R

O

Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда. Често на почетку неке реченице, кад видимо како се помаља једна мисао, ми застанемо задивљени и уплашени. И са неверицом се питамо: „Је ли могућно? Хоће ли се то што наслућујем заиста десити? Је ли ово заиста она иста мисао коју смо и ми, не једном, наслутили при додиру наше свести са светом око нас, скривени део наше унутрашње стварности? Зар има још неко да је ово овако видео и осетио?” А кад, прочитавши до краја, видимо да је заиста тако, ми остајемо над том реченицом замишљени, захвални и срећни, јер нам је пао у део највећи дар који читање може да нам пружи: осетили смо да нисмо сами никад, ни у најтежим ни у најлепшим тренуцима, ни у најгорчим недоумицама, ни у најсмелијим закључцима, него да смо повезани са другим људима многоструким и тајним везама које и не слутимо, а које нам „наш” писац открива. То је спасоносно.

L

O лепоти и потреби читања

ПРОНАЂИ СВОГА ПИСЦА! ► ► ► ► ►

-P

Иво Андрић, Знакови поред пута

ПУТОКАЗ ЗА ДНЕВНИК ЧИТАЊА

U KA

Читај дела из Читанке и наслове из домаће лектире. Читај по препорукама својих вршњака и наставника. Читај по препоруци библиотекара. Читај по сопственом избору. Подвлачи и записуј док читаш; књига из које се ништа не забележи – непрочитана је књига. ► Одабери свеску која ће постати твој дневник читања.

ED

Бележи... % наслов дела, име писца, име издавача, место и годину издања; % портрете ликова – главних и споредних; % сиже дела; % смешне и драматичне ситуације; % лепе мисли, изразе и речи које по изражајности надилазе свакодневни говор. Дневник ти може послужити као подсетник за излагање на часу или за писање састава о делу, уколико добијеш такав задатак. Најважније: пронађи задовољство у читању! Забави се, насмеј се, маштај, уживај у мудрости и лепоти. Читајући, пронађи свога писца. Читанка за 7. разред | O лепоти и потреби читања

3


САДРЖАЈ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ..................................................................................................6

-P

O

R

TA

L

НА ЖИВОМ ИЗВОРУ НАРОДНОГ БИЋА ......................................................................7 Народна бајка Златоруни ован .........................................................................................8 Војислав Ђурић, Антологија српских народних јуначких песама (одломци из предговора) ............................................................................................14 Подела српских народних песама .................................................................................16 Епске народне песме старијих времена – покосовски тематски круг.........................17 Народна песма Диоба Јакшића ...................................................................................17 Народна песма Смрт војводе Пријезде .......................................................................21 Народна песма Болани Дојчин ....................................................................................24 Епске народне песме средњих времена ........................................................................30 Епске народне песме о хајдуцима ............................................................................. 30 Народна песма Мали Радојица ...............................................................................31 Народна песма Стари Вујадин ...............................................................................35 Народна песма Старина Новак и кнез Богосав ......................................................38 Епске народне песме о ускоцима .............................................................................. 41 Народна песма Иво Сенковић и ага од Рибника .....................................................42 Народна песма Ропство Јанковић Стојана ...........................................................49 Кратке прозне врсте усмене књижевности (пословице, изреке, питалице, загонетке)......................................................................................................................53 Осврт на српско народно стваралаштво ...................................................................60

ED

U KA

ИЗ ТАМНИНЕ У ПРОСВЕТЉЕЊЕ ................................................................................63 Химна Светом Сави .....................................................................................................64 Избор из списа Саве Немањића .....................................................................................66 Свети Сава, Житије Светог Симеона (одломак) ........................................................67 Свети Сава у народној књижевности (избор) ................................................................70 Свети Сава и чобанин ..................................................................................................70 Свети Сава као лекар ...................................................................................................71 Свети Сава у просјацима .............................................................................................72 Савина вода ...................................................................................................................72 Ауторска поезија о Светом Сави ....................................................................................74 Јован Јовановић Змај, Свети Сава .............................................................................74 Милош Црњански, Свети Сава (одломак)..................................................................75 Десанка Максимовић, Савин монолог.........................................................................76 Васко Попа, Путовање Светог Саве ............................................................................77 Матија Бећковић, Прича о Светом Сави ....................................................................78 Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српског (обичаји о различнијем празницима). Крсно име ........................................................................81 Осврт на дело Светог Саве и на дела о Светом Сави ...............................................85 КА СВЕТЛОЈ СТРАНИ ЖИВОТА ..................................................................................87 Рабиндранат Тагоре, Чамци од папира ..........................................................................88 Вислава Шимборска, Облаци..........................................................................................91 Игор Коларов, Дванаесто море (одломак).....................................................................94

4

Читанка за 7. разред | Садржај


L

Јован Јовановић Змај, Јутутунска јухахаха..................................................................98 Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц (одломак) .....................................................101 Мирослав Антић, Плави чуперак (избор) ....................................................................106 Шашава књига (избор) ..................................................................108 Иво Андрић, Јелена, жена које нема (одломак) ...........................................................112 Јелена Ј. Димитријевић, Седам мора и три океана (одломак) ..................................118 Стеван Раичковић, После кише .....................................................................................122 Ефраим Кишон, Код куће је најгоре (избор) ................................................................125 Владимир Набоков, Лош дан (одломци)......................................................................129 Афоризми и афористичари (избор) .............................................................................138 Осврт на ауторску поезију и прозу .......................................................................... 142

O

R

TA

ИСПОД ДУБОКИХ И БЕСКРАЈНИХ НЕБЕСА..........................................................145 Јован Дучић, Подне........................................................................................................146 Предраг Пеђа Милосављевић, Потера за пејзажима..................................................150 Михајло Пупин, Са пашњака до научењака (одломак)................................................155 Иван С. Тургењев, Шума и степа (одломци)................................................................162 Милош Црњански, Хаџилук на Крф, до Плаве гробнице (одломци)............................167 Данило Киш, Еолска харфа............................................................................................170 Алфонс Доде, Последњи час...........................................................................................174 Осврт на врсте дескрипције и на врсте стилских изражајних средстава .................................................................................................179

U KA

-P

О СУДБИНИ ЧОВЕКОВОЈ, БЕЗ КРАЈА......................................................................181 Милан Ракић, Божур .....................................................................................................182 Јанко Веселиновић, Хајдук Станко (одломци) ..........................................................185 Стефан Митров Љубиша, Кањош Мацедоновић (одломак) ........................................194 Радоје Домановић, Вођа (одломци) .............................................................................200 Антон Павлович Чехов, Чиновникова смрт..................................................................208 Владислав Петковић Дис, Међу својима.......................................................................212 Милутин Бојић, Плава гробница....................................................................................215 Ана Франк, Дневник (одломак) ....................................................................................219 Десанка Максимовић, Крвава бајка..............................................................................222 Петар Кочић, Кроз мећаву (одломци)...........................................................................225 Осврт на теме и мотиве ауторске књижевности ....................................................231

ED

У СВЕТУ ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ........................................................................233 Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква (одломак).............................................234 Бранислав Нушић, Власт (одломци) ...........................................................................240 Вида Огњеновић, Кањош Мацедоновић (одломак) ......................................................248 Душан Ковачевић, Свемирски змај (одломци) ............................................................253 Осврт на драмску књижевност ..................................................................................264 Провери научено на крају школске године.................................................................265 ауторска књижевност ...................................................................................................268 Читајмо и пишимо: Моја омиљена књига ...................................................................269 Како написати добар писмени задатак .......................................................................269 Речник књижевнотеоријских појмова..........................................................................270 Читанка за 7. разред | Садржај

5


ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК БЕЛЕШКА О АУТОРУ Упознај се са писцем, пронађи у Белешци још занимљивих књига вредних читања. ПРЕ ЧИТАЊА

L

РАЗГОВАРАМО О... Твој простор за исказивање првих утисака и размишљања о књижевном делу.

R

*** *** ***

TA

РЕЧНИК

-P

ТРЕБА ДА ЗНАШ

O

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Читај са оловком у руци, истражуј и тумачи.

U KA

ПОДСЕТИ СЕ А САДА ТИ...

САЗНАЈ ВИШЕ Прочитај, промисли, сазнај више. Потражи више извора сазнања, борави у библиотеци.

ED

w

Читанка за 6. разред | Водич

САДРЖАЈИ СА ИНТЕРНЕТА Користи образовне садржаје са интернета. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК Иди за својом радозналошћу, покажи своје истраживачке и стваралачке способности. КЉУЧНЕ РЕЧИ Кључне речи користи као најсажетији подсетник. ПРОВЕРИ НАУЧЕНО На крају сваке теме осврни се на научено, провери и утврди своје знање.

6


НА ЖИВОМ ИЗВОРУ НАРОДНОГ БИЋА

L

Раздобље наше литературе која из непојамних даљина сјаји својом чудесном лепотом и која није престала и неће никад престати да обасјава песничко стварање на овој шаци земље под овим небом.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Васко Попа, Од злата јабука

Паја Јовановић, Гуслар


Народна бајка

ЗЛАТОРУНИ ОВАН

Б

-P

ED

U KA

скрхати – поломити, сломити

O

R

TA

L

ио један ловац, па кад једном отиде у лов у планину, изиђе преда њ ован са златном вуном. Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи: „Нипошто, синко! Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође?” Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: „Твога сам оца убио, па ћу и тебе.” А он се уплаши, па рекне: „Помози, Боже!”, и натегне пушку и убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући. Мало-помало, прочује се то до цара, и цар заповеди да му се донесе та кожа да види каквих још зверова има у његовом царству. Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: „Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу.” А он му одговори: „Нећу је продати нипошто.” У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор. Он рече цару: „Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити.” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче, кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: „Ако за седам дана то не урадиш, није на теби главе.” Он онда плачући отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати, кад чује, одговори му: „Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме.” Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи. Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: „Зашто, брате, плачеш?” А он јој срдито одговори: „Иди с Богом, кад ми помоћи не можеш”, и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити”, вели, „да ћу ти помоћи”. Онда он стане па јој рече: „Казаћу ти, али сам Бог да ми помогне, други ми нико не може помоћи”, и приповеди јој све шта га је снашло и шта му је цар заповедио. Она, кад га саслуша, рече му: „Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти

срдито – љутито, бесно ишпартати – обележити, повући, узорати бразде на земљишту (њиви, пољу и сл.), испресецати праволинијски, у виду бразда, избраздати

8

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


шпартати – обележавати, повлачити бразде измуљати – гњечењем претварати у полутечну, житку масу, смуљати; муљајући исцедити сок из нечега виљеви – слонови виљевски зуби – слоновске кљове, слоновача аков – стара мера за течност, око 50 литара; посуда, ведро дунђер – дрводеља, тесар

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.” Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати, кад чује, рече му: „Иди, синко, иди огледај, ионако си пропао.” Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта ђе ће бити бразде. Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро листао, до седам дана било већ грожђе зрело у њему, а то је било време кад нигде нема грожђа. Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види, врло се зачуди, и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: „Сад ћемо му заповедити друго што заиста неће моћи учинити.” Па научи цара те дозове оно момче и рече му: „Од виљевских зуба да ми начиниш двор.” Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: „Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.” А мати му одговори: „Иди, синко, опет иза села, не би ли те Бог намерио на ону девојчицу.” Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: „Опет си, брате, невесео и плачан.” А он јој се стане тужити шта му је сад заповеђено. Она, кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађу ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију. Виљеви ће онамо доћи да пију воду, па ће се опити и попадати, а дунђери онда нека им све зубе изрежу, па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.” Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала. А мати му опет рече: „Иди, синко, не би ли Бог дао да ти опет помогне.” Он отиде к цару и изиште све, па онда отиде и сврши како му је девојка казала: виљеви дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов. Кад цар види готов град, врло се удиви, па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: „Е, сад шта да му радим? Ово није човек, Бог зна шта је.” А он му одговори: „Још једно да му заповедиш па ако и то сврши, заиста је нешто више од човека.” И тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: „Сад још да ми дадеш царску девојку из другога царства из тога и из тога града. Ако ми је не доведеш, на теби нема главе.” Момче, кад то чује, отиде матери својој и каже јој шта је цар заповедио, а она му рече: „Иди, синко, тражи опет ону девојку, не би Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

доглавник – помоћник, саветник неког поглавара, владара, старешине

9


L

TA

R

ED

U KA

обзнанити – објавити, огласити; казати, јавити

O

искати се – тражити допуштење, молити излазак

-P

галија – брод на весла, с једрима трг – трговачка роба калфа – помоћник мајстора у занатској радњи заискати – затражити краљушт – крљушт: љуска, рожнати слој на телу рибе

ли Бог дао да те опет избави.” Он отиде иза села и нађе ону девојку, па јој приповеди шта му је опет заповеђено. Девојка, кад га саслуша, рече му: „Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један. Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати; он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште. После ћеш срести другога где носи шарана у чуну, све су му златне краљушти, и тога шарана купи поштопото. Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све. Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: ’Говоре људи: откако је овога града, још оваке галије није било ни овака трга.’ То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види. Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан, и износи трг свакојаки преда њу, све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па кад се посумрачи, а ти крени галију; у тај ће мах пасти тама да се ништа не види. У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је. А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од шарана и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак, шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће одмах поћи. После ћете дуго путовати на миру, па ћете најпосле доћи између две планине: онда ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи ћеш сретно кући с царском девојком.” Пошто момче саслуша девојку, отиде кући и каже матери све, па онда отиде к цару и заиште све што му је требало; цар му није могао одрећи, него му да, и тако

10

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Џон Стобарт, Пре олује (1972)


пенџер – прозор

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

крајина – крајња, гранична област, насељена војницима, крајишницима, цариницима

-P

O

R

TA

L

се он крене с галијом. Путујући тако, сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа се царске кћери и сретно с њоме дође натраг. У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.” Кад галија већ стане у крај, онда стану излазити на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци, а најпосле он, а цар намести џелата те, како се помоли из галије, одсече му главу. Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, те како она изиђе из галије, он прискочи к њој те је стане миловати, а она се окрене од њега па рече: „Камо онај што се трудио за мене?” А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и стави главу, и он опет оживи као што је и био. Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: „Тај ће сад још више знати него што је знао, јер је био и мртав па опет оживео.” Цар зажели дознати да ли се заиста више зна кад се наново проживи, па заповеди да и њему одсеку главу, и да га девојка живом водом проживи. Пошто цару одсеку главу, царска кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара; ако ли неће, да ће он дигнути крајину на њих. Народ одмах призна да је право да он узме цареву кћер и да царује. И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.

U KA

*** Укратко изнеси своје утиске о бајци „Златоруни ован”. *** Упореди ову бајку са бајкама које су ти познате одраније. *** Испричај какав је твој однос према бајци као књижевној врсти. Ако имаш омиљене

бајке, наведи њихове наслове и образложи шта ти се у њима допада. Образложи свој став и ако не волиш да читаш бајке. Какав је твој однос уопште према књижевним делима са елементима чудесног, натприродног? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

ED

*** Наведи нека основна обележја бајки. Подсети се како је ову врсту приповедака нази-

вао Вук Караџић. На примеру бајке „Златоруни ован” уочи и издвој главна обележја ове књижевне врсте. ПОДСЕТИ СЕ

Усмена/ народна бајка јесте вишеепизодична прича у којој се збивања нижу хронолошки уобличена, према устаљеним композиционим обрасцима, а карактерише је елеменат чудесног. Композиција бајке (као и композиција сваког епског дела) заснива се на ликовима (јунацима) и збивању, које се одвија у времену и простору. Догађаји се, по правилу, нижу хронолошки (фабула и сиже се поклапају), линеарно; време збивања је прошло; ликови су претежно неименовани, карактерише их пол, занимање, социјални и породични статус, узраст. Честа у композицији бајке јесу и понављања и паралелизам делова, док је расплет увек срећан. Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

11


*** Анализирај композицију бајке: испитај у којој су мери сви елементи бајке подређени

TA

L

радњи. Истражи: • типску карактеризацију јунака (храбар, домишљат, леп...); • одсуство мотивације поступака ликова зарад развоја радње; • неименовање ликова (некакав човек), односно именовање занимањем (један ловац), полом (жена, девојка, кобила, коњ, петао), врстом (човек, гавран, соко, коњ, пас...), социјалним статусом (газда, цар, слуга), породичним статусом (син, отац, муж) и карактеризација самим делањем. • Испитај како је представљен простор: неодређен, назначен само линијом кретања јунака, без прецизнијег географског ситуирања радње. • Уочи и неодређеност времена у бајци, њену ванвременост. А САДА ТИ...

*** Зашто девојка помаже момку у испуњавању готово немогућих задатака? *** Зашто му саветује да у торбу стави босиљак? Какво значење се приписује босиљку?

-P

ТРЕБА ДА ЗНАШ

O

R

Какву моћ има босиљак у народном веровању? Користи дело Павла С. Нишевљанина Главније биље у народном веровању и певању код Срба или Речник српских народних веровања о биљкама Веселина Чајкановића, који можеш пронаћи у Антологији српске књижевности, на интернету.

w

У предговору књизи Српске народне приповјетке 1833. године Вук Стефановић Караџић пише: „Женске су приповјетке оне у којима се приповједају којекаква чудеса, што не може бити. Мушке су оне у којима нема чудеса него оно што се приповиједа рекао би човјек да би заиста могло бити.” Женске су, по ономе како их је Вук одредио, бајке, а мушке су новеле. Бајке се јављају у народној и ауторској књижевности. Писци ауторских бајки на самосвојан, уметнички начин, обликују садржај таквих приповедних дела (Александар Пушкин, Ханс Кристијан Андерсен, Гроздана Олујић, Стеван Раичковић, Десанка Максимовић и други).

ED

Антологијa српске књижевности http://www.antologija srpskeknjizevnosti.rs/ ASK_SR_Azbucnik Pisaca.aspx

U KA

Женске и мушке приповетке

Епизода – догађај или део радње који представља мање или више заокружену приповедну целину унутар целине књижевног дела. Хронолошко приповедање – казивање о догађајима оним редоследом којим су се одиграли.

Композиција дела – начин на који су одређена обележја књижевног дела: догађаји, ликови, теме, ситуације и мотиви повезани у јединствену уметничку целину. Сиже – план, скица, редослед и начин на који су догађаји у књижевном делу представљени. Фабула – целокупни, хронолошки и узрочно-последични збир догађаја који су се одиграли у књижевном делу.

12

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


САЗНАЈ ВИШЕ Бајка долази из сна и жеље Кажу да бајка долази из сна, или потиче са истог места са којег се сан јавља. Али сви који смо у сну били, знамо, сан није слободан, у сну се не догађа све што желимо. Зато је бајка ту, да испомогне сан, да га допуни и доврши. Оно што се у сну прекида наставља се у бајци, у причи. Миодраг Павловић

У бајкама живи човекова нејасна, али неуништива жеља за правдом, за другачијим животом и бољим временима.

L

Иво Андрић

O

(Из Речника грчке и римске митологије Александрине Цермановић Кузмановић и Драгослава Срејовића)

R

Аргонаути су грчки јунаци који су, под Јасоновим вођством, отпловили у Колхиду да би се домогли златног руна. Име су добили по лађи Арго.. Кад је Пелији обећао да ће му донети златно руно из Колхиде, Јасон је одмах позвао највеће грчке јунаке да му се придруже у овом великом подухвату.

TA

Аргонаути и златно руно

Лоренц Коста, Арго

U KA

-P

Ако желиш да сазнаш више, прочитај у наведеном речнику одредницу о Аргонаутима и о њиховој узбудљивој потрази за златним руном. После тога можеш да прочиташ и роман Роберта Гревса Златно руно. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Опиши свог омиљеног јунака/своју омиљену јунакињу из света бајки. *** Нацртај насловну страну једне књиге бајки. *** Припреми се за усмено препричавање бајке по свом избору. Потруди се да твоје ка-

ED

зивање буде изражајно и занимљиво. Можеш да изабереш један од следећих начина: – према претходно постављеном плану текста; – са проширивањем; – из перспективе 1. лица главног јунака и/или његовог помоћника (девојчета); – сa измењеним завршетком. *** У Речнику грчке и римске митологије прочитај о Аргонаутима и о њиховој потрази за златним руном и на основу тога напиши причу. *** Замисли да си јунак/јунакиња бајке: • испричај причу у првом лицу једнине; • наслови причу са „Шетња кроз Млечни пут” (или самостално смисли тему).

Кључне речи: народна бајка, „женске приповетке”, епизода, хронолошко приповедање, композиција, фабула, сиже. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

13


ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ (1912–2006) – историчар књижевности, универзитетски професор, академик. Оснивач је Катедре за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског факултета Београдског универзитета и Института за теорију књижевности и уметности. Прво издање његове Антологије народних јуначких песама објављено је 1947. године. Од 2001. године та важна антологија објављује се под насловом Антологија српских народних јуначких песама.

Војислав Ђурић

TA

L

АНТОЛОГИЈА СРПСКИХ НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА (одломци из предговора)

К

-P

O

R

ад је започето стварање наших епских песама, не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XVI века, али је природно претпоставити да су оне – као и код других народа – певане много раније, пре појаве феудалаца, у вези са другим личностима и догађајима. Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим”, каже он, „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати.”

Песме дугог и кратког стиха

ED

U KA

Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе: гусларске и бугарштице. Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром* после четвртог слога, и без припева**. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од петнаестерца или дужи од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом” иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га само раширује”). Гусларске песме добиле су назив по томе што се певају уз гусле. Међутим, назив бугарштица је мутан: по једнима, реч бугарштица значи тужна песма (од бугарити – тужно певати); по другима, то је carmen vulgare, тј. пучка*** песма. Бугарштице су се певале у XVI и XVII веку у Дубровнику, Далмацији и западној Хрватској, и тада су и забележене. Гусларске песме певале су се на много ширем подручју и одржале су се до најновијих времена. [...] * Цезура представља ритмички одмор усред стиха, паузу, пресек. ** Припев је рефрен – стихови који се понављају у песми. *** Пучка – народна (од речи пук – народ).

14

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Паја Јовановић, Гуслар


Гусларских песама има много више и о већем броју тема. Према њима извршена је подела епских песама на циклусе (кругове): неисторијски, преткосовски, косовски, Марка Краљевића, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србије. По једној другој подели, која потиче од Вука Караџића, нашу епику чине песме старијих времена (тј. о догађајима пре хајдучког и ускочког војевања), песме средњих времена (тј. о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј. о ослобођењу Црне Горе и Србије).

L

РАЗГОВАРАМО О... АНТОЛОГИЈИ

TA

*** Шта је Вук Караџић казао о старости српских народних песама? *** Како је поделио народне епске песме? Наведи тематске кругове (циклусе) гуслар-

ских песама.

*** Наведи основне одлике гзсларских песама (због чега се тако зову, какав је стих у

R

ком су испеване).

O

ТРЕБА ДА ЗНАШ

U KA

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

-P

Антологија – збирка изабраних књижевних дела или одломака. Реч је пореклом из грчког језика, а њено дословно значење јесте сакупљање цвећа, цветна збирка.

Певање уз гусле, као део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

*** Потражи у библиотеци Антологију српских народних јуначких песама Војислава Ђу-

ED

рића. Прегледај садржај књиге. Обрати пажњу на то како је он издељен. Забележи наслове песама које су ти досад познате. *** Пронађи песме покосовског тематског круга и песме о хајдуцима и ускоцима и забележи њихове наслове. *** Издвој из предговора неке од основних одлика српских народних песама и упиши их у свој дневник читања. *** Обрати пажњу на напомене и на Речник на крају књиге. Летимичним читањем утврди које су ти речи (њихова значења) познате, а које не.

w Антологијa српске књижевности http://www.antologija srpskeknjizevnosti.rs/ ASK_SR_Azbucnik Pisaca.aspx

САЗНАЈ ВИШЕ

Потражи на интернету Антологију српске књижевности, дигитално издање које је приредио Учитељски факултет Универзитета у Београду, јер ћеш и тако моћи да читаш вредна дела српске књижевности, од којих су многа уврштена у школску лектиру.

Кључне речи: антологија, гусле, тематски кругови (циклуси), песме дугог и кратког стиха. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

15


ПОДЕЛА СРПСКИХ НАРОДНИХ ЕПСКИХ ПЕСАМА ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ Хронолошко-тематска подела

ТЕМАТСКИ КРУГОВИ (према темама и личностима о којима песме говоре) ПРЕТКОСОВСКИ (о Немањићима и Мрњавчевићима) Свети Саво Женидба Душанова Женидба краља Вукашина Зидање Скадра Урош и Мрњавчевићи

L

ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА

Данашња подела

R

TA

КОСОВСКИ (о Косовском боју) Бановић Страхиња Клетва кнежева Цар Лазар и царица Милица Кнежева вечера Косанчић Иван уходи Турке Пропаст царства српскога Косовка Девојка Смрт Мајке Југовића

U KA

-P

O

ПЕСМЕ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ Марко Краљевић и орао Марко Краљевић познаје очину сабљу Марко пије уз рамазан вино Марко Краљевић и Муса Кесеџија Марко Краљевић и бег Костадин Марко Краљевић укида свадбарину Орање Марка Краљевића Смрт Марка Краљевића

ED

ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА

16

ПОКОСОВСКИ (о времену и личностима после Косовског боја) Диоба Јакшића Смрт војводе Пријезде Болани Дојчин Смрт војводе Кајице Женидба Максима Црнојевића

ХАЈДУЧКИ (о хајдуцима) Мали Радојица Стари Вујадин Старина Новак и кнез Богосав Рашта Новак оде у хајдуке УСКОЧКИ (о ускоцима и крајишницима) Иво Сенковић и ага од Рибника Ропство Јанковић Стојана Смрт Сењанина Иве ПЕСМЕ О ОСЛОБОЂЕЊУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ Почетак буне против дахија Бој на Чокешини Три сужња

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Бој на Мишару Бој на Салашу Кнез Иван Кнежевић


ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА – ПОКОСОВСКИ ТЕМАТСКИ КРУГ Усмена традиција о покосовском периоду приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући косовски завет. Нада Милошевић Ђорђевић

L

O

R

Браћа Јакшићи су јунаци већег броја песама покосовског тематског круга. Сачувани су историјски подаци о Дмитру и Стефану Јакшићу, док су неки други епски ликови овог круга песама плод маште народних певача. У приказивању њихових ликова постоје одступања од историјских чињеница.

ED

U KA

-P

М

јесец кара звијезду Даницу; „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?” Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила више б’јела града Биограда, гледајући чуда великога ђе дијеле браћа очевину, Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане. Лијепо се браћа погодише, очевину своју поделише: Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску и сав Банат до воде Дунава; Богдан узе Сријем – земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље и Србију до Ужица града; Дмитар узе доњи крај од града и Небојшу на Дунаву кулу; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву насред града. О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола;

Јер ако човек и сав свет стече, а душу изгуби, каква је корист? Из Јеванђеља по Матеју

TA

ДИОБА ЈАКШИЋА

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Јакшићи (браћа) – Стефан и Дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Стефан (у песми Шћепан) „ретко је учествовао у борбама, него је управљао и унапређивао породични иметак”, који су он и млађи му брат Дмитар добили од угарског краља Матије (пошто су после пада Смедерева напустили свој завичај Јагодину и прешли у Угарску). Дмитар је учествовао у многим бојевима и истакао се као велики јунак. Стефан је живео до 1489, а Дмитар је умро 1486. од ране коју му је задао „у близини Смедерева, на мосту речице Језаве, његов непријатељ Гази Мустафа” (Војислав Ђурић). диоба – деоба коњ и соко – јуначки атрибути, али и симболи наследног племићког достојанства звијезда Даница – најсјајнија звезда на небу, Венера Каравлашка – влашка област у данашњој Румунији Карабогданска – Молдавија, област у Румунији

17


R

TA

L

и не може ништа уловити; намјера га предвече нанесе на зелено у гори језеро, у језеру утва златокрила; пусти Дмитар сивога сокола да ухвати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило. Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од’јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе? Како ти је без крила твојега?” Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега као брату једном без другога!” Тад се Дмитар бјеше осјетио ђе ће љуба брата отровати, па он узја вранца великога, брже трчи граду Биограду, не би л’ брата жива затекао. Кад је био на чекмек-ћуприју, нагна вранца да преко ње пређе, пропадоше ноге у ћуприју, сломи вранац обје ноге прве. Кад се Дмитар виђе на невољи, скиде седло с вранца великога пак заврже на буздован перни, брже дође граду Биограду. Како дође, он љубу дозива: „Анђелија, моја вјерна љубо! Да ми ниси брата отровала?” Анђелија њему одговара: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила.”

O

-P

U KA

ED

Дмитар иште коња старјешинство – Дмитар тражи да њему као старијем припадне коњ сиња кукавица – у пренесеном значењу: жалосна, ојађена особа чаша молитвена – чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену утва златокрила – птица из породице патака чекмек-ћуприја – покретни мост којим се улазило у тврђаву карати – кудити, грдити иште – тражи узја – узјаха покор – срамота, стид војно – муж скут – доњи део одеће (мушког капута или огртача као и женске хаљине или сукње) заврже – забаци себи на раме буздован перни – буздован с металним перима; према броју пера, постојали су троперац, шестоперац (шестопер) итд.

Дмитар иште коња старјешинство, врана коња и сива сокола, Богдан њему не да ни једнога. Кад ујутру јутро освануло, Дмитар узја вранца великога и он узе сивога сокола, пак полази у лов у планину, а дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, отруј мени мог брата Богдана! Ако ли га отровати нећеш, не чекај ме у бијелу двору!” Кад то зачу љуба Анђелија, она сједе брижна, невесела, сама мисли, а сама говори: „Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера! Ако ли га отровати нећу, не см’јем војна у двору чекати.” Све мислила, на једно смислила: она оде у подруме доње те узима чашу молитвену, саковану од сувога злата, што је она од оца донела; пуну рујна наточила вина, пак је носи својему ђеверу, љуби њега у скут и у руку и пред њим се до земљице клања: „На част теби, мој мили ђевере! На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола!” Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по гори

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Укратко испричај о чему песма говори. *** Издвој сцену која је на тебе оставила најснажнији утисак и образложи свој избор. *** Издвој елементе помоћу којих се, према твом мишљењу, постиже напетост у песми.

18

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Прочитај уводне стихове у којима је садржан дијалог између Месеца и звезде Данице.

U KA

-P

O

R

TA

L

Размисли о томе какву улогу у песми има персонификовани дијалог небеских тела (митолошки елемент). Каква се важност придаје догађајима о којима је реч? *** Шта звезда Даница посматра? На који начин звезда Даница сведочи о догађајима којима је присуствовала (назива их чудом великим)? Зашто је диоба браће чудо велико? Како они деле очевину? У каквој је вези њихова деоба са судбином читавог народа? Које су вредности пољуљане њиховом завадом? Око чега су се браћа завадила? *** Шта симболишу коњ и соко? Зашто су браћи важни? *** Дмитар реагује непримерено. Које особине испољава? *** На који је начин Дмитрова жена Анђелија успела да спречи породичну трагедију? *** Обрати пажњу на значење израза молитвена чаша. Када се и где она користила? У чему се састоји симболичка вредност молитвене чаше? У каквој су вези златна чаша и Анђелијино име са њеним поступком? *** Упореди ликове Дмитра и Богдана. У којим се ситуацијама истичу њихове најзначајније карактерне особине? Наведи особине ликова представљенe у песми. Анализирај ситуације у којима се они огледају и начин на који су представљени. У којим се ситуацијама мења Дмитров лик? До каквог сазнања долази? *** Које вредности у лику Анђелије народни певач ставља изнад борбе за превласт и моћ? *** Размисли о чињеници да у песми постоје два тока радње. Где се дешавају паралелне радње? Потруди се да објасниш шта је тиме у песми постигнуто. *** Означи етапе драмске структуре песме: 1. митолошки оквир песме; 2. подела земље и градова; 3. завада браће; 4. Анђелијина драма одлучивања и племенити поступак љубе; 5. лов у гори; 6. измирење браће (као расплет песме). Молитвена чаша

А САДА ТИ...

ED

Протумачи мисао из Јеванђеља по Матеју: Јер ако човек и сав свет стече, а душу изгуби, каква је корист?

ПОДСЕТИ СЕ

Песма почиње разговором Месеца и звезде Данице. Стилско средство помоћу којег је обликован тај дијалог зове се персонификација. Подсети се да се таквим поступком појавама и предметима дају особине људи. Подвуци још неке примере за персонификацију у овој песми. Контраст – стилско средство којим се исказује изразита различитост, супротност; остварује се на нивоу језичког израза, мотива, ликова и радње. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

19


САЗНАЈ ВИШЕ

L

TA

R

О високим естетским и етичким вредностима ове песме сведочи запис Вука Караџића о интересовању које је за њу показао велики немачки песник Гете: „Пошто се послије многих комплимената посадимо на канапе (софу), на које је стајало Гримово писмо развито и превод „Диобе Јакшића” и једна отворена свезана новина, (Гете) рече: ’Видите да нијесте Ви данас први пут у мојој соби. Ви сте већ одавно код мене.’ Кад ја бацим очи на новине, а то рецензија моје прве Српске граматике. Сами мислите, какав је то тријумф за мене био. Потом смо се много разговарали о нашим пјесмама, и читао ми је „Диобу Јакшића”, и питао ме ђекоје стихове како је у оригиналу, и казао је да ће је он дати да се наштампа.”

Грб Јакшића

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Уз помоћ наставника истражите историјске чињенице о времену после Косовског

боја у Србији и представите резултате свог истраживања. *** Потражите на мапи географске појмове поменуте у песми. Истражите где се у Београду налазе кула Небојша и црква Ружица. *** Илуструј најзначајније сцене у песми. *** Означи дијалоге у песми; обрати пажњу на Анђелијин монолог. Драматизуј песму. Можеш проширити број ликова или увести наратора. *** Замисли и напиши како замишљаш завршни дијалог између Месеца и звезде Данице. *** На основу своје драматизације поставите комад на школску сцену. Размислите и о могућностима за луткарску представу.

ED

Обрати пажњу на то како песму интерпретира народни гуслар Бошко Вујачић https://youtu.be/ 11scRxsUCGc

Гете је читао Диобу Јакшића

O

Послушај како драмски уметник Гојко Шантић говори песму Диоба Јакшића https://youtu. be/-cTIRBl9Dhg

Песме покосовског тематског круга настајале су после косовске трагедије (1389), када се урушавала српска држава. На једној је страни приказана слаба снага последњих српских великаша и немогућност одбране од турске најезде, а на другој потреба да се пружи достојанствен отпор сили и неправди. Време неизвесности и стрепње одражавало се и на мотиве и атмосферу у песмама овог тематског круга који су неуобичајени за народну епику (породичне свађе, трагични сукоби, самоубиства...). У њима преовладава баладичан тон.

-P

w

Песме о урушавању српске државе

U KA

баладичан тон – тужан, трагичан тон

Кључне речи: покосовски тематски круг, мотив заваде међу браћом, мотив женског посредовања у мирењу, драмска композиција, митолошки елементи. 20

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ нит му одби дрва ни камена, нит га како може освојити, ни пак како може оставити. Једно јутро уочи недеље попела се Пријездина љуба на бедена малена Сталаћа, па с бедена у Мораву гледи, ал’ Морава мутна испод града, па беседи Пријездина љуба: „О Пријезда, драги господару, ја се бојим, драги господару, нас ће Турци лагумом дигнути.” Ал’ беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?” Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју су службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, крила моја, с вама ћу летети, да ручамо, да се напијемо, да на граду врата отворимо, да на Турке јуриш учинимо, па што нама бог и срећа даде!” Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње,

TA

R

O

-P

Цар Мемед – Мехмед (Мухамед) II Освајач (1429–1481) књига – писмо Сталаћ – градић у близини Крушевца, где се спајају Јужна и Западна Морава навалија – врста старинске сабље ждрал – коњ сиве длаке засобице – једно за другим беден – бедем: висок заштитни зид; заштита, брана пивнице доње – подрум за држање пића (вина и ракије) лагум – подземни ходник, тунел мучати – ћутати; мучи – ћути, не говори

ED

U KA

од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро – сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро – ждрала коња твога, који коњиц може прелетети засобице и по два бедена; треће добро – твоју љубу верну.” Гледи књигу војвода Пријезда, ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ниједнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ниједнога.” Диже војску турски цар Мемеде, диже војску оде под Сталаћа; био Сталаћ три године дана,

L

Честе књиге иду за књигама;

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

21


R

TA

L

„Јао ждрале, моје добро драго! Та нека те турски цар не јаше!” Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко! Та нека те турски цар не паше!” Па отиде госпођи у дворе, па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, или волиш са мном погинути, ил’ Турчину бити љуба верна?” Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути нег’ љубити на срамоту Турке; нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити.” Узеше се обоје за руке, па одоше на беден Сталаћа, па беседи Јелица госпођа: „О Пријезда, драги господару, Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани!” Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ниједнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град Сталаћу, да те бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина.”

O

U KA

-P

кондир – суд у којем се држи пиће и из кога се точи

те донеси вина и ракије.” Узе Јела два кондира златна, па отиде у пивнице доње. Кад госпођа пред пивницу дошла, ал’ пивница пуна јаничара: папучама пију вино ладно а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе. Кад то виде Јелица госпођа, та кондиром о камен удари, па отрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару! Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара: папучама пију вино ладно, а за моје здравље намењују, а тебека жива сарањују, сарањују, за душу ти пију.” Онда скочи војвода Пријезда, те на граду отвори капију, па на Турке јуриш учинише, те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљаде Турака. Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу:

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ED

*** Изнеси своје утиске и прва размишљања о песми. *** Објасни како разумеш поступке војводе Пријезде и његове жене Јелице. *** Шта је, по твом мишљењу, херојско а шта трагично у песми Смрт војводе Пријезде?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Шта у писму цар Мехмед, цар турски, тражи од војводе Пријезде? Шта он тиме жели

да постигне? Шта се на основу његових захтева може закључити о војводи Пријезди? *** Анализирај положај у којем се нашао војвода Пријезда, као јунак и као бранитељ Сталаћа. Због чега се он сукобљава са царем? Шта њему значе јуначка одличја коњ и сабља? Какву му увреду наноси цар тражећи његову жену? Какву симболичку вредност имају та три добра? Које његове особине долазе до изражаја у одговору упућеном турском цару? *** Опиши опсаду Сталаћа. Који детаљ одражава историјско сећање на средњовековно освајање града? Шта у тим догађајима представља кулминацију? Како то даље усмерава одлуке и деловање главних јунака?

22

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


*** Анализирај радње, поступке, понашање и ставове госпође Јелице. Шта је Пријездиној

ПОДСЕТИ СЕ

САЗНАЈ ВИШЕ

R

U KA

-P

И досад смо се сретали са стилским средством којим се преувеличава појам, појава, особина, ситуација... Јавља се у књижевности, али и у свакодневном говору – када говорник нешто преувеличава или наглашено умањује, једном речи претерује. То средство се зове хипербола. Њиме се граде упечатљиве слике и преносе јака осећања. Веома је честа у народним епским песмама.

Трагична одлука госпође Јелице садржана је у стиховима: „О Пријезда, драги господару, Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани!” О лепоти Мораве сведоче многи описи у књижевним текстовима. О томе колико река Морава значи становницима њених обала, сведоче многобројни поетски записи. Посебно је о њој у више наврата писао Добрица Ћосић. У тексту „Из летописа о Морави” (1957) каже, између осталог: „Морава живи, умире и траје једући њиве и људе. На њеним обалама одувек су живели за смрт најхрабрији.”

O

... те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљаде Турака.

TA

О лепоти Мораве

У песми читамо стихове:

L

љуби вредније од живота? Издвој стихове у којима је то исказано. Објасни контраст у њеним речима упућеним мужу: Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани. *** Завршни стихови представљају клетву. Упореди завршне стихове са почетним стиховима. Шта сазнајемо из клетве турског цара? Објасни значење израза Пирова победа. *** Објасни како разумеш моралну дилему и избор који су начинили епски јунаци војвода Пријезда и његова жена. *** Истражи драмске елементе у песми: анализирај етапе у развоју радње. *** Објасни трагичан крај песме.

А САДА ТИ...

Мислиш ли да је постојало неко друго решење за главне јунаке осим изабраног? Образложи свој одговор. Објасни емотивно стање јунака и песничку слику којом је оно сугерисано. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

*** Скицирај плакат за филм који би могао да буде снимљен према мотивима песме

„Смрт војводе Пријезде”. Издвој елементе песме који би, по твом мишљењу, били кључни у писању филмског сценарија. *** Окушајте се у техничком и сугестивном описивању Мораве. Истражите географске одреднице три Мораве и опишите Мораву код Сталаћа. Потом се потрудите да је сугестивно дочарате. *** Организујте у одељењу вежбу аргументовања (дебатни разговор) о етичким схватањима војводе Пријезде и госпође Јелице. Потрудите се да објасните зашто епски јунаци бирају смрт уместо недостојног живота.

Кључне речи: покосовски тематски круг, мотив одбране града и личног достојанства, трагичан крај. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

23


БОЛАНИ ДОЈЧИН

TA

R O

-P

ED

аџамија – неискусан, невешт кондир – суд у којем се држи пиће и из кога се точи ђерђеф – оквир од дрвета у који се ставља платно на коме се везе

U KA

заточник – заступник, заменик, онај који за другога излази на мегдан мејдан – мегдан, болани – болесни

У Солуну граду бијеломе, Боловао за девет година; Пo Солуна не зна за Дојчина, Они мисле да је преминуо. То се чудо надалеко чуло, Чак далеко у земљу aрапску, Зачуо је Усо Арапине, Једнак чуо, једнак седла вранца, Право оде ка Солуну граду, Те он паде под Солуна града, Под Солуна у поље широко, Усред поља шатор разапео, Од Солуна иште заточника, Да изиђе њему на мејдана, Да јуначки мејдан подијеле. У Солуну не има јунака Да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па се разбољео; Био Дука, па га боли рука; Јест Илија, луда аџамија, Оно боја није ни виђело, А камоли с киме учинило, Та ако би оно и изишло, Ал’ му не да остарила мајка: „Не, Илија, луда аџамијо! Тебе хоће Арап преварити, Те ће ми те луда погубити, Оставити саморану мајку.” Кад то виђе црни Арапине, Ђе јунака у Солуну нема Да изиђе њему на мејдана, На Солун је порез ударио: Све на двора по јалова овна, По фуруну љеба бијелога, И по товар вина црвенога, И по кондир жежене ракије, И по двадест жутијех дуката, И по једну лијепу ђевојку, Ја ђевојку, ја невјесту младу, Којано је скоро доведена, Доведена, јоште нељубљена.

јалов ован – придев јалов значи „неплодан”, а овде је употребљен у значењу „млад” фуруна – пећ жежен – овде у значењу печен (жежена ракија)

24

Сав је Солун порез изредио, Редак дође двору Дојчинову; Али Дојчин никога не има, До имаде љубу вијерницу И Јелицу, своју милу сеју; Оне јадне порез састављале, Ал’ га нико да однесе нема, Јер га Арап приватити неће Без Јелице, лијепе ђевојке. Оне су се јадне узмучиле; Сједе Јела брату више главе, Рони сузе низ бијело лице, Те је брату лице покапала; Тад се јадан Дојчин разабрао, Па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, огњем сагорели! А каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром.” Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан Дојчине! Нису твоји двори прокапали, Но су сузе Јелице сестрице.” Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако Бога знадеш! Ал’ је вама љеба нестануло? Али љеба, ал’ црвена вина? Али злата, ал’ бијела платна, Немаш чиме на ђерђефу вести, Немаш чиме, ал’ немаш по чему?” Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болани Дојчине! Доста имам љеба бијелога, А још више вина црвенога; Доста злата и бијела платна, Имам чиме на ђерђефу вести, Имам чиме, и имам по чему;

L

Разбоље се војвода Дојчине

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Болани Дојчин, сцена из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима”


ED

O

R

TA

L

Хоћу исти Арапу на мејдан, Хоћу исти, ако доћи нећу.” Једнак њега љуба послушала, Она узе дора дебелога, Одведе га Петру налбантину, Кад је виђе Перо налбантине, Још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија! Зар је мене побро преминуо, Те ти водиш дора на продају?” Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо! Није тебе побро преминуо, Но је тебе побро поздравио Да му кујеш вересијом дора, Да он иде Арапу на мејдан; Кад се врати, да ти потков плати.” Проговара налбантине Перо: „Анђелија, моја снахо мила! Ја не кујем коње вересијом; Да ми дадеш твоје оке чарне Да их љубим док се побро врати И док мене потковицу плати.” Анђелија љута и проклета, Она плану, како ватра жива, Па одведе некована дора, Те доведе болесну Дојчину. Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо! Јел’ ми побро дора потковао?” Писну Анђа, како љута гуја: „Господару, болани Дојчине! Бог убио твога побратима! Он не кује коња вересијом, Но он иште моје очи црне, Да их љуби, док му потков платиш; Ја не могу налбанте љубити, Та, Дојчине, за живота твога.” Кад то чуо болестан Дојчине, Он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо! Оседлај ми дора дебелога, Изнеси ми копље убојито.” Па дозивље сестрицу Јелицу: „О Јелица, моја мила сејо! Донеси ми једну крпу платна,

товар – 100 ока (у песмама најчешће означава неодређену велику количину); турска ока је износила 1,28 кг дилбер – леп, мио чарни – црни; чарне очи – црне очи

-P

U KA

Ал’ да видиш и друге невоље! Јест дошао Усо Арапине Под Солуна у поље широко, Од Солуна иште заточника Да изиђе њему на мејдана; У Солуну не има јунака, Да изиђе њему на мејдана; А кад виђе црни Арапине, Он удари порез на Солуна: Све на двора по дебела овна, По фуруну љеба бијелога, И по товар црвенике вина, И по кондир жежене ракије, И по двадест жутијех дуката, И по једну лијепу ђевојку, Ја ђевојку, ја невјесту младу; Сав је Солун порез изредио, Редак дође на твоје дворове: Ти не имаш брата никаквога, Да саставља порез Арапину, Но смо јадне саме састављале, И ми јесмо порез саставиле, Ал’ га нико однијети нема, Јер га Арап приватити неће Без Јелице, баш твоје сестрице; А чу ли, ме, болестан Дојчине, Ја не могу љубит Арапина, Чу ли брате, за живота твога.” Тадa рече болани Дојчине: „Хеј, Солуне, огњем сагорео! Ђе у тебе не има јунака, Да изиђе Арапу на мејдан, Но ми не би умријети с миром. Па дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо! Јел’ ми јоште у животу доро?” Проговара љуба Анђелија: „Господару, болестан Дојчине! Јесте тебе доро у животу, И добро сам угојила дора.” Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо! Иди узми дора дебелога, Те га води моме побратиму, Побратиму Петру налбантину, Да ми кује вересијом дора,

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

љуба вијерница – верна љуба (жена)

налбантин – поткивач вересија – зајам

25


јолдаш – друг

L

TA

U KA

-P

дорин – дорат: коњ смеђе длаке

R

сабља аламанка – немачка сабља

ED

Опсада Солуна, илустрација из рукописа Мадридски Скилица, ХI век

26

А прођи се кавге и ђавола, Џаба тебе порез од Солуна.” Ал’ говори болани Дојчине: „Изиђ’ курво, црни Арапине! Изађи ми на мејдан јуначки, Да јуначки мејдан дијелимо, А ласно је пити рујно вино И љубити солунске ђевојке” Вели њему црни Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине! Ти се прођи кавге и ђавола, Но одјаши да пијемо вино, Џаба тебе порез од Солуна, И џаба ти солунске ђевојке; Кунем ти се Богом истинијем, Да ти овђе никад доћи нећу.” Кад то виђе болестан Дојчине, Ђе му Арап изићи не смије, Он нагони дебела дорина, На његова бијела шатора, На копљу му шатор претурио. Кад да видиш чуда под шатором! Под шатором триест ђевојака, Међу њима црни Арапине. Ја кад виђе црни Арапине, Ђе га с’ Дојчин оканити неће, Он се вати вранцу на рамена, А у руку копље убојито; Изиђоше у поље широко, Наљутише коње од мејдана. Проговара болестан Дојчине: „Удри курво, црни Арапине, Удри прије да ти жао није!”

O

бедра – бедро: бутина, део ноге од кукова до колена разминути се – разићи се ласно – лако

Утегни ме, селе, од бедара, Од бедара до витих ребара, Да се моје кости не размину, Не размину кости мимо кости.” Хитро су га обје послушале: Љуба седла дебела дората, И износи копље убојито; А сеја је доносила платно, Утегоше болана Дојчина Од бедара до витих ребара, Припасаше сабљу аламанку, Приведоше дора од мејдана, Турише га дору на рамена, Додаше му копље убојито, Познаде га доро од мејдана, Па му оде силан поиграват. Окрену га Дојчин низ чаршију, Колико му силан подиграва, Из калдрме искаче камење. Ал’ говоре солунски трговци: „Вала Богу! Вала јединоме! Од како је Дојчин преминуо, Није бољи јунак проишао Кроз Солуна града бијелога, Ни бољега коња пројахао.” Оде Дојчин у поље широко Ка шатору црна Арапина. Кад га виђе црни Арапине, Од страха је на ноге скочио, Па говори црни Арапине: „Ој Дојчине, да те Бог убије! Јоште ли си, море, у животу? Ходи, јолдаш, да пијемо вино,

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ED

L TA

плећи даде – удари у бекство, поче бежати

Болани Дојчин, сцена из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима”

O

R

Он изиђе пред свога дућана, Ману сабљом болани Дојчине, Налбантину одсијече главу, Па на сабљи главу дохитио, Извадио очи налбантину, Очи зави у јаглука танка, Главу баци на мермер-чаршију, Право оде двору бијеломе, Пред двором је дора одсједнуо, Па он сједе на меку ложницу, Па извади очи Арапове, Те их баци својој милој сеји: „Ето, селе, очи Арапове, Нека знадеш да их љубит нећеш, Селе моја, за живота мога.” Па извади очи налбантове, Те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, Нека знадеш да их љубит нећеш, Љубо моја, за живота мога.” То изусти, а душу испусти.

-P

U KA

Баци копље црни Арапине Да удари болесна Дојчина, Ал’ се доро боју научио, Клече доро до зелене траве, Високо га копље претурило, Те удара у земљицу црну, Пола копља у земљу нагнао, А пола се одломило било, Кад то виђе црни Арапине, Плећи даде бијежати стаде, Право бјежи к бијелу Солуну, А за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата солунска, А стиже га болани Дојчине, Па потеже копље убојито, Прикова га Солуну за врата, Па повади сабљу аламанку, Те Арапу одсијече главу, Па на сабљи главу дохитио, Арапове очи извадио, Очи зави у танка јаглука, Баци главу у зелену траву. Па он оде тамо уз чаршију, Кад је био побратиму своме, Побратиму Петру налбантину, Он дозивље свога побратима: „Изиђ’, побро, да ти потков платим, Што си мене коња потковао, Потковао вересијом дора.” Проговара Перо налбантине: „Побратиме, болани Дојчине! Нијесам ти дора потковао: Ја се, брате, мало нашалио, Анђелија љута и проклета, Она плану, како ватра жива, Па одведе некована дора.” Њему вели болесан Дојчине: „Изиђ’ амо да ти потков платим.”

јаглук – марамица мермер-чаршија – трг поплочан каменом ложница – место на коме се спава

некован (доро) – непоткован

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Опиши како замишљаш главног јунака. *** Наведи најважније карактерне особине јунака Дојчина. *** Издвој шта је, по твом мишљењу, најдраматичније у песми „Болани Дојчин”.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

27


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Анализирај почетак песме. Колико година болује војвода Дојчин? Замисли атмосферу

-P

O

R

TA

L

у граду који је имао великог јунака, а сада је уверен да је остао без њега (Они мисле да је преминуо.) Народни певач истиче како се то чудо надалеко чуло. Шта то говори о значају јунака Дојчина? *** Ко је чуо за смрт солунског јунака и шта је одмах предузео? *** Какве захтеве Арапин поставља? Како спроводи терор у Солуну? Шта то говори о његовом карактеру? *** Како Дојчин сазнаје за невољу која је снашла Солун и његову породицу? *** Шта нагони болесног Дојчина да изађе на мегдан Арапину? *** У чему се састоје његове припреме за мегдан? *** Анализирај лик Дојчиновог побратима Петра налбантина са моралног становишта. *** Какве реакције изазива Дојчинова појава? Какав је био Дојчин пре него што се разболео? На основу чега то можеш да закључиш? *** Како изгледа мегдан између Дојчина и црног Арапина? Анализирај Арапинов лик на основу његовог понашања. Како се понаша тиранин када се суочи са истинским јунаком? *** Шта симболише чин бацања Арапинових и налбантинових очију пред ноге сестре и жене? Објасни његову мотивацију за тај поступак. *** Протумачи нагли завршетак у песми и утисак који се тиме оставља на читаоца. У чему се састоји величина јунака који је извео херојски подвиг уставши са самртне постеље?

U KA

ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Обрати пажњу на заступљеност сталних епитета у песми. Радња се одиграва у Солуну, граду бијеломе, ту је црни Арапин, тражи љеба бијелога, вина црвенога, кондир жежене ракије, невјесту младу, а Дојчин има љубу вијерницу и милу сеју...

А САДА ТИ... Колико му дорин поиграва, из калдрме искаче камење. Објасни емотивно стање јунака и песничку слику којом је оно сугерисано.

САЗНАЈ ВИШЕ... Златна борба узорних јунака  Епске песме су најчешће казиване уз гусле. Седи гуслар певајући уз њих оне дивне народне песме, које су пуне морала, истине, правде, и других врлина, будио је у народу заспалу клицу храбрости, певајући му златну борбу узорних јунака... Исидора Секулић, Исидорина бројаница

28

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


Болани Дојчин је један од најоригиналнијих и најреволуционарнијих ликова читаве наше народне епике. Изможден деветогодишњом болешћу, утегнут платном од бедара до витих ребара да му се не размину кости мимо кости, са копљем у руци, на бесном дорату испод чијих копита искаче камење и збуњује солунске трговце, он је отелотворена жудња за осветом угњетених и понижених маса. Он не може да умре, нема када да умре док на свету постоји такав крвник као што је Усо Арапин и такав нитков као што је Петар налбантин. У светској књижевности нема таквог лика као што је Дојчинов. Њега је могао да створи само народ који је столећима војевао против намета, увреда и бешчашћења.

L

Војислав Ђурић, Антологија јуначких народних песама

Уколико имаш могућности, погледај ТВ филм Чудо, који је по мотивима епске песме „Болани Дојчин” режирао Ђорђе Кадијевић (1971. године), и за који је написао и сценарио. https://youtu.be/ EXAiab-iAcw

U KA

-P

O

R

TA

Одломак из стрипа Болани Дојчин, из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима”

w

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** У договору с наставником, послушајте изабрану гусларску интерпретацију песме

и разговарајте о њеној уметничкој вредности.

Стрип Болани Дојчин, из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима” https://striputopija. blogspot.com/2017/ 06/061_28.html

*** Упореди лик јунака Дојчина са ликовима из других песама покосовског тематског

ED

круга. Установи шта им је заједничко у отпору и борби против понижења које намеће ропство. *** Изабери најупечатљивије стихове песама покосовског тематског круга и научи да их изражајно казујеш. *** Опиши јунака који ти је најдражи. Образложи свој избор. *** Групни рад Анализирајте женске ликове у песмама овог тематског круга. Образложите искушења у којима су се нашле, њихова осећања и морална уверења, као и поступке у односу на деловања јунака (мушких ликова).

Кључне речи: покосовски тематски круг, епска песма, интернационални мотив „боланог” јунака, стални епитети. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

29


ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ О ХАЈДУЦИМА Вук Караџић о хајдуцима

Н

TA

L

арод наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Да речемо да гдекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи*, или коме да се освети, али је и то цијела истина да што је год влада турска боља и човјечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више [...] Хајдуци љети живе по шумама и долазе јатацима те се хране [...] Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати. На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преобучени у просте хаљине чувају стоку као слуге. Ако који у одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете [...] опет се кашто догађало да су их хватали и убијали: кога убију ономе пандури одсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на бедем, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац.

O

R

хаљине – одећа јатак – онај који скрива људе прогоњене од власти и брине о њима; пријатељ и заштитник хајдука

Дивљење народних певача

U KA

ED

кадри – способни (нешто учинити)

-P

Х

ајдука је било у свим нашим крајевима; све време турске владавине људи су се одметали од власти. Народним певачима је хајдучки живот био добро познат, знали су и за добре и за лоше стране хајдучког живота, опевали су и светлу и тамну страну хајдучке борбе. [...] Хајдуци се у песмама већином понашају беспрекорно, кажњавају и робе насилнике, светећи се за нанету им неправду. У неким песмама, међутим, они су лакоми на благо, њихови поступци не одговарају у свему витешким правилима. Херцеговци у заседи, Ипак, у многим песмама хајдуци су опевани као јунаци посебног детаљ, илустрација за кова; тежак живот у гори и муке којима су били изложени, ако би били магазин Српскa зорa, 1876. г. ухваћени, одводили су у гору само оне који су били кадри „стићи и утећи и на страшну мјесту постојати”. [...] У хајдучким дружинама, онако како су оне опеване у народним песмама, владали су посебни закони: хајдук није смео издати друга ни јатака. Издаја се кажњавала, а дивљење народних певача и њихових слушалаца пратило је оне који су муке издржали и храбро се понашали у свакој прилици. [...] Сликањем ликова познатих хајдука и описивањем њихових подвига народни певачи су изражавали свој однос према животу, своју веру у потребу борбе и отпора. Др р Марија Клеут, „Хајдуци у народним песмама” *

30

Оружје и хаљине зелене боје раја није смела носити.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


МАЛИ РАДОЈИЦА

TA

R

O

мраморје – камен, мрамор Попине – поље испод Велебита курва – погрдно: лукава особа; особа непоузданог, превртљивог карактера шенлук (тур.) – весеље, забава присојкиња – змија која обитава на присојној (сунчаној) страни кадуна (тур.) – госпођа турати – стављати

-P

U KA

ED

„Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио: налож’те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути, курва.” Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница: „А, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ уват’те змију присојкињу, те турајте Раду у њедарца, хоће ли се од ње уплашити, неће ли се, курва, помакнути.” Уватише змију присојкињу, па турају Раду у њедарца, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни се од ње плаши. Опет вели Бећирагиница: „А, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ узмите двадесет клинаца, удрите их под ноктове Раду, хоће ли се помакнути, курва.” И узеше двадесет клинаца ударају под ноктове Раду, и ту Раде тврда срца био, ни се миче, ни душицом дише. Опет вели Бећирагиница: „А, бога ми ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; сакупите коло дјевојака, и пред њима лијепу Хајкуну, хоће ли се насмијати на њу...” Сакупише коло дјевојака и пред њима лијепу Хајкуну; на Рада је коло наводила, преко Рада ногама играла. А каква је да је бог убије! Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана,

L

М

или боже, чуда големога! Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага, уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу. У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити.” А кад к њима Радојица дође, сви у једно грло заплакаше, Радојицу љуто проклињаху: „Радојица, допаднуо мука! И ми смо се и уздали у те да ћеш ти нас кадгођ избавити, ето и ти саде к нама дође! Тко ли ће нас јунак избавити?” Вели њима Мали Радојица: „Не бојте се, браћо моја драга, већ ујутро, кад данак осване, ви дозов’те агу Бећир-агу, па му каж’те да ј’ умро Раде не би ли ме ага закопао.” Кад свануло и сунце грануло, а повика двадесет сужања: „Бог т’ убио, ага Бећир-ага! Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?” Отворише на тавници врата, изнесоше пред тавницу Рада; онда вели ага Бећир-ага: „Нос’те сужњи, те га закопајте.” Ал’ говори Бећирагиница:

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

преставити – умрети

ђердан – огрлица

31


L

TA

R

ED

клинац – мањи, обично гвозден штапић, шиљаст при врху и обично с главицом на супротном крају; клин, чавао, ексер њедарца – недра, груди тал’јер – талир: стари сребрни новац пенџер – прозор

истрже му главу из рамена; па увати Бећирагиницу, па потеже клинце из њедара, удара их под ноктове кади: док јој пола клина ударио, и душу је, кучка, испустила; њој говори Мали Радојица: „Нека знадеш, Бећирагинице, да каква је мука од клинаца!” Па увати Хајкуну дјевојку: „О Хајкуна, срце из њедара, дај ми нађи од тавнице кључе да испустим двадесет сужања.” Нађе Хајка од тавнице кључе, он испусти двадесет сужања. Опет јој је Раде говорио: „О Хајкуна, душо моја драга, дај ми нађи од ризнице кључе да што мало за ашлука тражим; далеко ми ј’ дому путовати, треба ми се путем понапити.” Отвори му сандук од тал’јера; онда јој је Раде бесједио: „О Хајкуна, срце моје драго, што ће мени таке плочетине? Коња немам да с њима поткивам?” Отвори му сандук од дуката, он на друштво дукате дијели. Па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију; доведе је у бијелу цркву, Од Хајкуне гради Анђелију, па је узе за вјерну љубовцу.

O

ага – турски старешина

-P

сужањ – роб

U KA

гаће (од сандала) – димије, шалваре јаглук (тур.) – марама ашлук (тур.) – трошак

стоји шкрипа гаћа од сандала. Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна дјевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да друге не виде дјевојке; па је своме баби говорила: „Јадан бабо, не гријеши душе, већ носите сужња, закопајте.” Онда вели Бећирагиница: „Бре, немојте закопати курве, већ га бац’те у дебело море, те наран’те рибе приморкиње лијепијем хајдучкијем месом.” Узе њега ага Бећир-ага, па га баци у дебело море. Ал’ је Раде чудан пливач био, далеко је Раде отпливао, па изиђе на бријегу мора, па повика из грла бијела: „Јао, моји б’јели ситни зуби, повад’те ми клинце из ноката! И он сједе и ноге прекрсти, и повади двадесет клинаца, па их метну себи у њедарца. Опет неће да мирује Раде: кад је тавна ноћца постанула, иде двору аге Бећир-аге, па постоја мало код пенџера; истом ага за вечеру сио, па с кадуном својом бесједио: „Моја кадо, моја вјерна љубо, ево има девет годин’ дана, как ј’ отишо Раде у хајдуке да не могох сербес вечерати – све од страха Малог Радојице; богу хвала кад га данас нема и кад њему хака главе дођох! И оно ћу двадес’т објесити док ујутру бијел дан осване.” А то Раде и слуша и гледа, па у собу к њему улетио, за вечером агу уватио, увати га за врат до рамена,

сербес – без страха, слободно хака главе доћи – уништити некога

32

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Харамбаша из Далмације (око 1875. године)


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Хајдук Мали Радојица поседује многе особине које је народни певач приписивао

хајдуцима, бранитељима угњетених и немоћних. Међутим, он у песми није описан. Како га ти замишљаш? Издвој и образложи његове најистакнутије особине (које запажаш већ после првог читања). *** Опиши сцену која ти је била најузбудљивија. *** Објасни како је на тебе деловао сâм крај песме.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Анализирај почетак песме. Какву улогу, по твом мишљењу, имају постављање питања, давање негативних одговора па позитивног одговора? Које чулне утиске (визуелне, звучне) сугеришу почетни стихови? Шта се тиме наговештава? *** Одреди тему песме. *** Ко слави, а ко је разочаран Радојичиним утамничењем? На који начин Радојица охрабрује сужње (затворенике)? Опиши његов план за избављење. *** Ко су љути противници Малог Радојице? Колико дуго траје њихово настојање да га ухвате? Ко је од њих промућурнији и лукавији? *** Како је у песми описано мучење хајдука Радојице? Опиши своја осећања у вези са тим сценама и закључи шта је народни певач постигао њиховим постепеним низањем. *** Које су муке за младог хајдука најтеже? Опиши сцену у којој се Мали Радојица умало није одао и изложио смртној пресуди. Издвој стихове који описују тренутну слабост Малог Радојице и објасни их. Шта то говори о њему, о његовим младим годинама? *** Анализирај поступак младе Хајкуне. Како је у песми приказана њена лепота? *** Анализирај како је приказана суровост Бећирагинице, која нема поверења ни у мртвог хајдука. Какав утисак се тиме оставља на читаоце? Какво дејство на читаоца има понављање стихова у којима она инсистира на даљем мучењу? Опиши лик Бећирагинице на основу њених поступака. *** Опиши начин на који се Мали Радојица спасава. *** Шта он чини одмах по избављењу? На који начин испуњава обећање дато заточеницима на почетку, када се нашао у тамници? *** Објасни поступке Малог Радојице према његовим непријатељима: Бећир-аги и Бећирагиници. Према коме је суровији и због чега? Објасни како ти разумеш и тумачиш његово понашање. *** Закључи на основу речи и поступака свих ликова у песми због чега је Мали Радојица био чувени хајдук, неухватљив девет година. *** Како разумеш стих: „Од Хајкуне гради Анђелију”? Образложи како се у песми развија мотив љубави. *** Поступним низањем догађаја по јачини песник остварује стилско средство градацију. Уочи градацију у песми и објасни какав се ефекат њоме постиже. *** Запази и подвуци устаљене изразе у песми. А САДА ТИ... 1. Опиши како разумеш следеће стихове: „Орах, копах, поједоше Турци, чувах овце, поклаше их вуци, узех пушку, одох у хајдуке.” 2. Објасни народну изреку: „Глава за главу, образ ни за главу.” Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

33


ТРЕБА ДА ЗНАШ Градација – стилска фигура у којој се постепено појачавају (или умањују) одређене појединости и изражајна обележја (слике, осећања) у књижевном делу. Словенска антитеза Уводни стихови песме најављују значајан догађај, хватање чувеног хајдука. Састоје се из три дела:

R

TA

L

Мили боже, чуда големога! I Јали грми, II јал’ се земља тресе? III Ја се бије море о мраморје? IV Ја се бију на Попина виле? ПИТАЊЕ (МОГУЋНОСТ, ПРЕТПОСТАВКА) I Нити грми, II нит се земља тресе, III ни се бије море о мраморје, IV ни се бију на Попина виле; НЕГАЦИЈА (ОДБАЦИВАЊЕ ПРЕТПОСТАВКИ) већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага, уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу. ПРАВИ ОДГОВОР (РАЗЈАШЊЕЊЕ)

U KA

САЗНАЈ ВИШЕ

-P

O

Стилско средство које следи после стереотипног почетка (Мили боже, чуда големога!) зове се словенска антитеза. Антитеза – зато што је реч о супротстављању, контрастирању (тврдњи), а словенска – јер се јавља у поезији словенских народа. Слoвeнскa aнтитeзa je пo прaвилу увoднa фoрмулa: њена улога је дa нa пoчeтку пeсмe прoизвeдe утисaк, дa зaинтeрeсуje зa збивaњe, дa свojим прoтиврeчним пoрeдбeнo-aнтитeтичким знaчeњeм привуче пaжњу. Овде се, у песми, она уобличава као звучна слика.

Мали Радојица није познат историји. Задар није био под турском, него под млетачком влашћу. У XVII веку је био ускочки центар. Уз стих удрите их под ноктове Раду Вук каже: „У говору би се казало под нокте”.

w

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Илуструј стихове по сопственом избору. *** Научи да изражајно говориш песму или њен одабрани део. *** Напиши причу по мотивима ове песме: изабери за наратора Малог Радојицу, или

ED

Стрип о Малом Радојици https://striputopija. blogspot. com/2017/07/068 _10.html

Хајкуну, или једног од Радојичиних непријатеља, Бећир-агу или Бећирагиницу.

*** Замисли да си режисер филма о Малом Радојици. Покушај да песму преточиш у

филмски сценарио – да скицираш све етапе драмске радње, да осмислиш време и место радње, улоге главних и споредних ликова. *** Нацртај стрип о Малом Радојици.

Кључне речи: тематски круг песама о хајдуцима, мотив неустрашивог јунака који подноси сурова мучења, мотив ослобађања јунака из тамнице, градација, словенска антитеза. 34

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


СТАРИ ВУЈАДИН

TA

R

O

-P

ED

U KA

„Чарне очи, да би не гледале! Све гледасте, данас не виђесте ђе прођоше Турци Лијевљани, проведоше из горе хајдуке, Вујадина са обадва сина. На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш челенка од дванаест пера, свако перо од по литру злата.” Кад су били бијелу Лијевну, угледаше проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула. Тад говори стари Вујадине: „О синови, моји соколови, видите ли проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула? Онђе ће нас бити и мучити: пребијати и ноге и руке,

и вадити наше очи чарне. О синови, моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога; не одајте друга ниједнога, не одајте ви јатаке наше, код којих смо зиме зимовали, зимовали, благо остављали; не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, рујно вино пили у потаји.” Ка дођоше у Лијевно равно, метнуше их Турци у тавницу; тавноваше три бијела дана, док су Турци вијећ’ вијећали како ће их бити и мучити. Кад прођоше три бијела дана, изведоше старог Вујадина, пребише му и ноге и руке; кад стадоше вадит очи чарне, говоре му Турци Лијевљани: „Казуј, курво, стари Вујадине! Казуј, курво, дружину осталу, и јатаке, куд сте доходили, доходили, зиме зимовали,

L

Ђевојка је своје очи клела:

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

литра злата – либра; староримска мера за тежину која се користила и у појединим средњовековним јужнословенским земљама; обично су коришћене две либре: танка, од 328 г, за мерење бисера, сребра и злата, и дебела, од 358 г, за осталу робу бињиш (тур.) – огртач, плашт чекркли-челенка – сребрно или златно перо на капи које се окреће према ветру јатак – човек који скрива хајдуке потаја – скривеност, тајност Лијевљани – људи из Ливна; Лијевно (Ливно) – варош у Босни, за време турског господства важно седиште власти диван – веће; кућа или одаја у којој се држи диван паша – турска титула вијећ’ вијећали – саветовали се, договарали се

35


зимовали, благо остављали; казуј, курво, крчмарице младе код којих сте рујно вино пили, пили рујно вино у потаји!” Ал’ говори стари Вујадине: „Не лудујте, Турци Лијевљани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале,

и не казах за јуначке руке којено су копља преламале и на голе сабље ударале – ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише планине, гледајући доље на друмове, куд пролазе Турци и трговци.”

L

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA

*** Опиши какав је утисак на тебе оставио лик Старог Вујадина. *** Одреди тему песме. *** Има ли нечега у песми што ти је остало нејасно? Уколико је тако, наведи питања

која заокупљају твоју пажњу.

R

*** Да ли је ова песма продубила твоје знање о хајдуцима? Образложи свој одговор.

O

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Објасни значење девојчине клетве с почетка песме. Шта је то девојка пропустила да

ED

U KA

-P

види? Не заборави да она у песми исказује став народа, па тиме и самог народног певача. Какав закључак можеш извести о односу народа према хајдуцима? *** Обрати пажњу на опис њиховог спољашњег изгледа у почетним стиховима. Опиши како су хајдуци обучени. Шта је у томе необично? Зашто се у песми каже: На њима је чудно одијело? *** Вујадинове поруке синовима садрже основне моралне вредности које хајдук мора да има. На шта их Вујадин припрема? Шта од њих тражи? *** Којом речју бисмо заменили синтагму „срца удовичка”? *** Посматрај градацију у песми и објасни зашто је градацијски низ изневерен. Како разумеш израз „лажљиве очи”? На какву су неопрезност навеле Вујадина? *** Наведи особине старог Вујадина и аргументуј своја запажања примерима из песме. Издвој његова морална уверења и образложи у каквој су вези са његовим понашањем током мучења. *** Истражи какво значење у песми – од почетка према крају – има мотив очију.

ПОДСЕТИ СЕ

*** Подсети се песме „Мали Радојица” и начина на који

је приказано његово мучење. Упореди са тим како народни певач набраја муке којима је изложен Стари Вујадин. Анализирај и одговор Старог Вујадина и објасни нарочити ефекат постигнут употребом градације. 36

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

А САДА ТИ... Како на основу песме тумачиш израз чарне очи?


САЗНАЈ ВИШЕ

R

TA

L

Већ самом девојачком клетвом придаје се очима велики значај, као и тиме шта клетва подразумева: да очи саме имају неку своју логику кретања и бирања онога што ће видети или превидети, па се стога могу и клети. Заправо, оне су овде метафора целог човека, који је нешто пропустио да види. Лако је запазити да та почетна клетва, као реторско-епски обрт, може да се односи на самог гуслара, јер он пева и прича о збивањима која није видео, а о којима говори са појединостима као да је имао прилике да их добро види. Епска функција уводне клетве у сваком случају изврсно је обављена: истиче се значај догађаја о коме се пева – очи које су све гледале, а ово нису виделе, да су клете, јер ништа дотле није било важније, или потресније. [...] Хајдук је прво прежалио себе, па онда очи. Не хотећи да жали за очима, он показује да је сам највише у њима био. Одрицањем уместо туговања он твори још једно јунаштво, које га чини спремним за прави крај и за неминовну смрт. Непосредно пре смрти Вујадин је стигао да прежали своју телесност. Личи то на неко јуначко покајање, после којег је смрт мирна, оправдана, а живот сређен, рачуни сведени, искушења отклоњена, боравак у смрти бесповратан. Јуначки излазак из живота. Вид је заправо био живот. И за гуслара такође, који у слепилу напола живи своју смрт и из ње тек може да сачини песму о виђеном. Песма гуслара је видовитост за видљиво.

-P

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

O

Миодраг Павловић, „’Стари Вујадин’ или расправа о очима”

*** Означи стихове који су по твом мишљењу најупечатљивији и образложи своје ми-

шљење.

U KA

*** Групни рад

Уз помоћ наставника историје истражите ко су били хајдуци, како су и против кога ратовали, из чега се састојао њихов морални кодекс, а како су их заробљавали и кажњавали. Представите резултате свог истраживања. Уочите како су у роману Хајдук Станко описани хајдучки живот, али и недаће које га прате. *** Вероватно ти је већ познато да су хајдуци морали да буду „кадри стићи и утећи,

ED

и на страшном месту постојати”. Упореди лик младог и старог хајдука – Малог Радојице и Старог Вујадина. Нека ти као помоћ послуже речи Војислава Ђурића: „Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на свој начин. Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен. Пребијених ногу и руку, он се подсмева Турцима који би му за признање оставили очи. Он с поносом цео умире да би цео остао човек пред друговима и пријатељима. – Мали Радојица није мање храбар, а много је виталнији, један од највиталнијих типова у нашој епици, прожет безграничном вером да може и да мора остати жив, жив и слободан. – У време борбе с Турцима и један и други служили су као узори и као опомена како треба да се држе часни људи.”

Кључне речи: тематски круг песама о хајдуцима, мотив хватања и мучења хајдука, хајдучки морални кодекс. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

37


СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ

-P

38

L TA R

O

а код Босне, код воде студене, код некога кнеза Богосава. А кад су се вина понапили, кнез Богосав стаде бесједити: „Побратиме, Старина Новаче, кажи право, тако био здраво, са шта, брате, оде у хајдуке? Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?” Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем – јест ми било за невољу љуту. Ако мореш знати и памтити кад Јерина Смедерево гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, а ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове – и за пуне до три годинице ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке. И то бих јој, брате, опростио! Кад сагради Смедерева града, онда стаде па и куле зида, позлаћује врата и пенџере, па наметну намет на вилајет, све на кућу по три литре злата – то је, брате, по триста дуката! Ко имаде, и предаде благо; ко предаде, онај и остаде. Ја сам био човјек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим сам аргатово, па с будаком одох у хајдуке, па се ниђе задржат не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените.

ED

Јерина – Јерина Бранковић (1400–1457), пореклом Гркиња, била је српска деспотица, жена деспота Ђурђа Бранковића; у народној традицији позната као Проклета Јерина, сурова владарка, највише због градње Смедерева аргатлук – рад под надницу пенџер – прозор вилајет – покрајина, област; турска највећа административна јединица будак – оруђе за копање; крамп, пијук кадуна – турска госпођа канџија – бич лула од тумбака – већи напрстак од месинга

Вино пију Новак и Радивој

U KA

Старина Новак – или Баба Новак, историјска је личност из 16. века; један од најпознатијих хајдука, истакао се у многим борбама против Турака, а слави се и у српској и у румунској књижевности и култури.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Урош Предић, Старина Новак

А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео – они воде кадуну ђевојку. Сви сватови с миром пролазили, заостало Туре младожења на дорату, коњу великоме, оно не шће да пролази с миром, већ потеже троструку канџију (три су на њој луле од тумбака) па удара мене по плећима. Трипут сам га Богом побратио: ’Молим ти се, Туре младожења, а тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља, прођи ме се, хајде путем с миром – видиш да сам човјек сиромашан!’ Опет Туре да с’ окани неће.


Кад је мене мало забољело, и ја сам се врло ражљутио, па потегох будак са рамена те ударих Туре на дорату. Како сам га лако ударио, умах сам га с коња оборио, и к њему сам онда прилетио; ударих га још два и три пута док сам њега с душом раставио. Ватих му се руком у џепове, код њег’ нађох до три кесе блага, па их пушти себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем’ отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци,

обикнуо – навикао

чоха – врста меке и чврсте вунене тканине кадифа – врста меке свилене баршунасте тканине

R

TA

L

па посједох његова дората, одох право гори Романији. То гледају сви турски сватови, не шћедоше мене ни ћерати, ја не шћеше, ја ли не смједоше. Ево има четр’ест година, Романију гору обикнуо, боље, брате, него моје дворе; јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво; а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати – не бојим се никога до Бога!”

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

-P

O

*** Укратко испричај о чему песма говори. *** Опиши лик хајдука Старине Новака. *** Предложи наслов који би, по твом мишљењу, такође одговарао песми.

U KA

*** Размисли о теми песме „Старина Новак и кнез Богосав”. По чему

ED

се она у основи разликује од већине епских јуначких песама које су ти досад познате? *** Истражи композицију песме: увод, питање које кнез Богосав поставља Старини Новаку и одговор Старине Новака. У чему се суштински разликују њихови погледи на хајдучију? Не заборави да је Богосав кнез, посредник између раје и Турака. *** Размотри који су кључни догађаји у аутобиографској исповести Старине Новака пресудни за његов одлазак у хајдуке. Како су историјске околности предодредиле његов животни пут? *** Шта се о Јерини (деспотици Јерини Бранковић, односно Ирини Кантакузин, историјској личности) сазнаје у овој песми? *** Опиши Новаков сусрет са младожењом Турчином. Шта је Новак урадио да би избегао сукоб? Зашто у томе није успео? Размисли о симболичкој замени будака сабљом? Шта се тиме сугерише? *** Како изгледа живот Старине Новака откада је аргатовање заменио хајдуковањем? *** Шта о себи каже на крају? Протумачи значење његових речи: „[...] а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати – не бојим се никога до Бога!”

Споменик Старини Новаку у Клужу (Румунија) Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

39


ТРЕБА ДА ЗНАШ

Признаћу вам: народна свест и етика имали су далеко снажнији утицај на ме.

L

TA

На примеру ове епске песме објасни значење народне пословице коју је Вук Караџић забележио: Хајдучке куће нема. Објасни и значење изреке Кад је морање, није питање. САЗНАЈ ВИШЕ

O

R

У историјским изворима несумњиво је утврђено постојање Баба Новака који је четовао у Банату за време Дугог рата, и у војсци влашког војводе Михаја Храброг (Mihai Viteazul) у 16. веку. [...] Епска биографија хајдука почиње његовим изласком у гору. Време које претходи хајдуковој епској иницијацији неутрално је, сижејно мртво време. Отуда хајдучка песма не инсистира на мотивима који се баве јунаковим пореклом, стицањем снаге и оружја. У средишту пажње народног певача налазе се узроци хајдуковог одметања који се, у складу са опозицијом своје: туђе као темељном опозицијом фолклорне културе, тумаче националним, али не мање и класно-социјалним разлозима. У хајдуке се одлази превасходно због турских зулума или намета. Старина Новак одлази у хајдуке услед кулука који намеће „проклета” Јерина приликом зидања Смедерева, али и због обести турских сватова (Вук, СНП III, бр. 1). Бошко Сувајџић, „Хајдуци и ускоци у народној поезији” (одломак)

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Напиши кратку причу о себи као јунаку/јунакињи. *** Издвој стихове из одређених епских песама о хајдуцима који ти се највише допа-

дају и образложи свој избор. Зашто су они, по твом мишљењу, антологијски?

ED

Иво Андрић, Писац говори својим делом

А САДА ТИ...

-P

Епски лик – може потпуно да припада имагинацији стваралаца, а може настати и на основи историјске грађе и чињеница. „У неким случајевима када у епску песму улазе историјска имена, њихови носиоци се потчињавају законима епске поетике и постају епски ликови” (Владимир Проп). Упореди, на пример епски лик Марка Краљевића са историјским чињеницама о Марку Мрњавчевићу.

U KA

Речи аргатар, аргатија, аргатин, аргатлук, аргатовање, аргатовати нашле су се и у првом издању Српског рјечника (1818) Вука Караџића. Уз реч аргатовати Вук Караџић је навео стихове из песме „Старина Новак и кнез Богосав”: па нареди мене у аргатлук, / аргатовах три године дана. Аргат/аргатар/ аргатин био је надничар, радник који је за надницу (плату, обично врло ниску) радио тешке послове и био израбљиван.

*** Из овог тематског круга издвој јунака који ти је најдражи и напиши причу о њему.

Истражи историјске податке о Јерини, Ирини Кантакузин (уз помоћ наставника историје; погледај емисију РТС-а Смедерево – престоница средњовековне Србије; потражи историјске податке у књизи Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба Момчила Спремића и др.). Уочи разлику и сличност у историјском и епском приказу Јерининог лика. *** Групни рад: Истражите које су историјске личности могле послужити као предложак за настанак епске биографије Старине Новака.

Кључне речи: епски лик, Старина Новак, тематски круг песама о хајдуцима, разлози за одметање у хајдуке, хајдучки живот. 40

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ О УСКОЦИМА (избор)

И

бусија – заседа

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

сењски и котарски ускоци били су, као и хајдуци, храбри борци. Ускакали су са својих станишта копном и морем на турске територије, водили веће и мање бојеве и брзо се повлачили с пленом, заробљеницима и рањеним друговима. У томе је и битна разлика између хајдука и ускока, а у свему другом они су врло слични: ускочка чета није се разликовала од хајдучке ни по начину борбе ни по неписаним законима понашања. Ускоци су Ускоци, напад на млетачки брод, гравура из XVI века нападали изненада, у мањим групама, из бусије; живели су више од плена, који су након борбе делили праведно, но од војничке плате. Ухваћеног ускока чекала је иста судбина као и хајдука; некад су још били продавани као робови на галије. Ускоци су бринули о својим рањеним, погинулим и заробљеним друговима и више волели да храбро погину но да срамотно живе. [...] Најпознатији јунаци у ускочком кругу песама јесу Иван Сењанин, Тадија Сењанин, Јуриша Сењанин, Стојан Јанковић, Илија Смиљанић и други. Сви су они постојали у стварном животу и били храбри ратници, али њихова слика у народним песмама не одговара у свему ономе што се дешавало у збиљи. Народни певачи градили су ликове ускока и крајишника од делића стварног живота, од онога што су у том животу сматрали важним – а то су били јуначки подухвати, пре свега, различити облици борбе, јуначка женидба и погибија – и од своје маште, од слике о узорном јунаку, коју су носили у себи. [...] Ускочка и хајдучка борба и велики јунаци у тој борби опевани су у врло великом броју народних песама, у најбољима од њих врло живописно. Тако је у народу одржавано уверење о потреби борбе за слободу и исказивана свест о хајдуцима и ускоцима као носиоцима те борбе.

крајишник – становник на граници, борац граничар (од речи крајина, која у народним песмама значи и граница и ратиште)

Др Марија Клеут, „Ускоци и крајишници у народним песмама”

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

41


ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА

TA

R O

-P

U KA

ED

Иво Сенковић – историјска личност, сењски ускок и војвода, поглавар сењских ускока, чије је право име Иван Влатковић (погубљен 1612). Песма би могла да буде реминисценција (подсећање, евоцирање) на историјски догађај – његов двобој с Ахмет-агом Цукариновићем. књига (арх.) – писмо кудити – ружити рисовина – крзно од риса самуровина – крзно од самура бојно копље вуком покројено – обавијено вучјом кожом бабо – отац тестир (тур.) – одобрење, дозвола руво – одећа, одело, хаљина

па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О, јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина. Ако с’ Ђурђу, јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек ја знадем да си ми покоран.” Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива, ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? Досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао.” Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига плашио. Ово ј’ књига аге од Рибника, ага мене на мејдан зазива. Ја сам, сине, врло остарио, не могу се ни коња држати, камол’ терат по мејдану с Турци; а прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља.” Ал’ беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, ако с’, бабо, остарио врло те не можеш на мејдан изићи, од бога си мене испросио, бог је мене теби поклонио; ја ћу, бабо, на мејдан изићи, оћу твоју заменити главу.” Ал’ му Ђурађ поче беседити: „Драго чедо, Сенковићу Иво,

42

можеш, сине, на мејдан изићи, отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш; јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да му нема у крајини пара. На њему је руво страховито, рисовина и самуровина, а на коњу сама међедина, бојно копље вуком покројено, само ћеш се рува поплашити, а камоли кад подвикне Турчин и поцикне коњиц под Турчином; од стра’а ћеш пасти са коњица, и своју ћеш изгубити главу, па што ћ’ тужан после тебе баба? Ко л’ ће бабу лебом доранити – ко л’ по смрти стара саранити?” Ал’ говори Сенковићу Иво: „Што б’ се, бабо, рува поплашио? Ја с’ не бојим ни жива курјака, а камоли мртви кожетина; ако може Турчин подвикнути, и ја могу, бабо, подвикнути! Већ дај мени тестир и благослов да Турчину на мејдан изиђем; док је, бабо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуље.” То се Ђурђу на ино не може; свог му добра дору оседлао, дору седла, испод гриве љуби: „Ао, доро, врло добро моје, доста ли смо, доро, војевали, из Турака робље изводили, од Турака глава доносили; сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином; Ива ј’, доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо, Иву.” Па Ивана оправио лепо: све му своје руво обукао и своју му сабљу припасао,

L

Књигу пише ага од Рибника,

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ED

товар – стара мера за тежину

дора, дорат (покр.) – коњ смеђе боје, са црном гривом и црним репом ино – друкчије

O

R

TA

L

у зô час га бабо оправио, лудо ти ће данас погинути! Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ га оћу жива уватити; а у Ђурђа млого кажу блага, за њ ћу узет шест товара блага.” У том Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!” Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво! Које добро, Сенковићу Иво, које добро, што си до нас дошо?” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Ко је овде ага од Рибника, нека мени на мејдан изиђе. Агине ми књиге досадише, родитеља на мејдан зазива; родитељ је врло остарио, он не може на мејдан изићи, ја сам дошо за мог родитеља.” Ал’ беседи ага од Рибника: „Ман’ се, Иво, врага и мејдана, још мејдана ни видио ниси, а камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино. Греота је тебе погубити, јер си теке на свет настануо; већ се предај, Сенковићу Иво, и без ране и без мртве главе. А ево ти тврду веру дајем да ти ништа учинити нећу: у твог бабе млого кажу блага, подај благо па откупи главу.” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „О, Турчине, аго од Рибника, нисам дошо да ти се предајем, већ сам дошо да се огледамо и јуначки мејдан поделимо; већ на мејдан, ако жена ниси, јер ми није дуго за стајање!” Цикну ага кано змија љута, па он скочи на ноге јуначке, па се добра вранца приватио, па беседи ага од Рибника: „О, јуначе, Сенковићу Иво,

-P

U KA

па Ивана лепо световао: „Ао, Иво, моје чедо драго, пођи, сине, пошо у добри час! Тамо, сине, добре среће био, Бог те здраво и мирно носио, од душманске руке заклонио, грдне ране и руке душманске! И крепка ти десна рука била, и оштра ти бритка сабља била, слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине, оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај. Кад с Турчином на мејдан изиђеш, немој доре уздом забунити; ја сам дору боју научио, вешт је дора боју и мејдану, дора ће те собом заклањати, испод бритке сабље уклањати.” А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу гди он чизмом стаје; стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!” Па се Ива коња приватио, па на мејдан оде певајући; родитељи осташе плачући. Кад је био на пољу рибничком, угледа се један шатор бели; пред шатором копља ударена, а за копља коњи повезани; под шатором ага од Рибника, седи ага, пије малвасију, с њиме пију два пашина сина. Кад је дорат коње угледао, завриштао дорат под Иваном; ал’ беседе два пашина сина: „Господине, аго од Рибника, ето старца Сенковића Ђурђа! Сад ћеш, аго, изгубити главу, данас ћеш се с нама растанути.” Кад погледа ага од Рибника, ал’ угледа Сенковића Иву: „Не бојте се, моја браћо драга! Оно није Ђурађ Сенковићу, већ је оно Сенковићу Ива;

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

малвасија – врста вина

43


44

R

TA

L

паде дорат у зелену траву, а Иван се на ноге дочека. А кад види ага од Рибника да ј’ Ивана с коњем раставио, врати вранца натраг на Ивана: „Шта сад мислиш, Сенковићу Иво, шта сад мислиш, чему ли се надаш? С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво, робом икад, а гробом никада!” Цичи Иван, ка и змија љута: „О Турчине, аго од Рибника, жив се теби ја предати нећу. Ако си ме с коњем раставио, са сабљом ме раставио ниси; ево сабље родитеља мога која ј’ доста на мејдану била, одсекла је доста турски глава, бог је добар, и данас ће твоју.” Цикну Турчин ко и змија љута, натерује вранца на Ивана; ал’ је Иван јунак од мејдана, не теде се с пута уклонити, ни с’ Турчину теде покорити, већ јуначки чека на мејдану, ману сабљом и десницом руком, добру вранцу главу одсекао. Паде вранац и притиште агу, насмеја се Сенковићу Иво:

O

ED

U KA

-P

калпак (тур.) – кацига, шлем

играј коња, па удри на мене!” Ал’ беседи Сенковићу Ива: „О, Турчине, аго од Рибника, ја сам мога заморио дору из далеке земље путујући, па не могу дору заиграти, већ ти оћу стати на белегу; играј вранца, па удри на мене, с белеге се уклонити нећу, јуначки ћу тебе дочекати.” То Турчину врло мило било, па разигра вранца по мејдану, па потрже бојно копље оштро, па повикну као змај планински: „Држ’ се добро, Сенковићу Иво, немој рећи да је пријевара!” На Ивана јуриш учинио, гледа копљем у срце јунака; клече дорат у зелену траву, Иву копље високо надмаши, не може му калпак оборити, а камоли ранити јунака. Ману сабљом Сенковићу Ива, аги копље до руке просече. А кад види ага од Рибника да му ништа нема од мејдана, даде плећа, стаде бијегати, да утече у бела Рибника. За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сапи му главу наслонио, аги кида ките на појасу. Ал’ беседи ага од Рибника: „Боже мили, гди ћу погинути! Од јунака да би погинуо, не би мени ни по јада било, већ од добра коња Иванова!” Ал’ је Иван дете неразумно, он се сабљом не маша Турчина, неће њему да одсече главу, веће ради да увати жива, да га води баби за поштење. У том с’ Турчин пушке досетио, преко себе пушку опалио, ал’ бог даде, не погоди Иве, већ дората међу очи чарне;

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


метну главу у јанкесу пасу – стави главу у торбу која је висила о појасу са стране

O

R

TA

L

Ал’ је мудра глава у Ивана: он је Турком очи заварао, докле њега протрчаше Турци. Онда с’ Иван коњма повратио, па одреши два коња витеза, једног јаше, а другога води; кличе Ива кроз луг попевати: „Фала, Турци, два пашина сина, кој’ ми данас коње поклонисте!” Кад зачуше два пашина сина, брже трче на друм пред Ивана али на друм не смеше изићи, већ из горе братише Ивана: „Богом брате, Сенковићу Иво, врати нама два коња витеза, даћемо ти шест стотин’ дуката.” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Не будал’те, два пашина сина! Волим ова два коња витеза него благо од вашег Рибника; не могу вас кроз гору терати, не би вама коњи требовали; ено вама вранца и дората, који није на крајини било.” Оде Иван двору певајући, осташ’ Турци у гори плачући. Кад је Иван близу двора био, угледа га стара мила мајка, па свог сина познати не може, јер је Иван руво променио, променио руво и коњица; пак запишта као љута змија, проли сузе низ бијело лице, она трчи у дворове Ђурђу: „Јао, Ђурђу, драги господару, у зô час си Иву оправио, оправио да т’ замени главу! Иво нам је тамо погинуо, ево иде ага од Рибника; сад ће наше дворе поарати, а нас оће, Ђурђу, заробити, да под старост служимо Турчина!” А кад Ђурађ саслушао речи, проли сузе низ јуначко лице; пак он ђипи на ноге јуначке, пак припаса мача зеленога, пак он брже на чаире трчи,

ED

U KA

-P

„Што сад мислиш, аго од Рибника, што сад мислиш, чему ли се надаш?” Поче ага Иву братимити: „Богом брате, Сенковићу Иво, немој мене данас погубити, ишти блага колико ти драго.” Ал’ беседи Сенковићу Ива: „Волим твоју једну мртву главу него благо цара честитога.” Ману сабљом, одсече му главу, метну главу у јанкесу пасу; брже с аге поскида одело, с аге скиде, на себе обуче. Угледаше два пашина сина гди погибе ага од Рибника, пак беседе два пашина сина: „Да душмана жива не пустимо, да ми нашег агу осветимо!” Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше; бежи Иван као горско звере, док бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике – на коњма га терати не могу; добре Турци коње одседоше, па за јелу коње повезаше, пак пешице терају Ивана.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

поарати – порушити

чаир – ливада

45


R

TA

L

и оће му да одсече главу. Кад се види Ива на невољи, он се маши у јанкесу пасу, баци главу аге од Рибника, баци главу пред свог родитеља: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу, ето т’ главе аге од Рибника!” Кад је Ђурађ угледао главу, баци мача у зелену траву; пак он скочи с бедевије старе, под Иваном коња приватио, своје чедо на руке привати; пак Ивана и грли и љуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој господи образ осветлао, свој господи и нашој крајини! Ал’ што с’ турско руво облачио? Мало бабо душу не огреши, мало тебе не погуби, сине!” Али Ива поче беседити: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, по чем би се могао познати да сам био тамо на мејдану кад с господом у диван изиђем? Господа ми не би веровала да сам тамо био на мејдану, да оданде обележја немам.”

O

U KA

диван (тур.) – разговор

-P

бедевија – кобила арапске пасмине

те увати стару бедевију, нејма каде да седлом оседла, већ се голој на рамена баци; пак излети Ђурађ пред Ивана, ал’ свог сина познати не може, јер је Иво руво променио, променио коња и одело; пак повика Сенковићу Ђурђу: „Стани, курво, аго од Рибника, ласно ти је дете погубити, коме нема ни шеснаест лета; ал’ од’, аго, те погуби старца!” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу! Нисам, бабо, ага од Рибника, ја сам, бабо, твоје чедо Ива.” Од жалости јунак и не чује, он не чује што беседи Ива, већ салети своје чедо Иву, салети га да одсече главу. Ето Иви големе невоље, оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога! А кад види да ће погинути, даде плећа, пак стаде бегати; за њим Ђурађ пусти бедевију: „Стани, аго, утећи ми нећеш!” Брзо Ђурађ сустигао Иву,

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

*** Основно обележје епског дела, па и епске песме, јесте догађај. Препознај главни

ED

догађај у песми. *** Шта претходи главном догађају? *** Којим речима ага од Рибника хоће да понизи остарелог Ђурђа? Шта значи његова порука у оквиру јуначког погледа на свет? *** Који разлози наводе младог Иву, „коме нема ни шеснаест лета”, да пође на мегдан Турчину? *** Шта осећају отац и син пред Ивин одлазак? *** Који ти се део песме највише допао? Зашто? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Какав је противник Иве Сенковића? *** Зашто народни певач каже за Турчина „да му нема у Крајини пара”? Шта постиже

оваквим описом противника? *** Којим се разлозима ага од Рибника руководи у сукобу? *** Којим је речима Иво натерао агу да се лати оружја? 46

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


*** Објасни појам „главе неразумне”. Зашто је млади Ђурђев наследник неразуман? *** Наведи ситуације у којима се потврђује Ђурђева стрепња о „неразумности” сина. *** Наведи особине Иве Сенковића, илуструј их примерима из песме и закључи да ли је

U KA

ТРЕБА ДА ЗНАШ

-P

O

R

TA

L

његов лик уверљиво приказан у песми. У каквом су односу његова младост и његово јунаштво? *** Ђурађ Сенковић неколико пута пролива сузе „низ јуначко лице”. Из којих су осећања оне потекле на почетку и на крају песме? Означи у песми стихове којима се он обраћа свом сину. Анализирај синовљево обраћање оцу. Закључи на основу тога какви су породични односи и атмосфера у дому Сенковића. *** Син замењује остарелог оца да би сачувао част породице. Можеш ли том јуначком настављању борбе да даш и шире значење? Образложи свој одговор. *** Објасни однос који постоји између јунака и његовог коња на примеру обраћања старог Ђурђа дорату. Протумачи благослов остарелог оца, којим он испраћа сина. *** Обележи у песми мотиве карактеристичне за приказивање мегдана (двобоја): 1. изазов; 2.прихватање тог изазова упркос упозорењу или несигурности; 3.опремање и одлазак у непријатељски табор; 4. узајамно морално подбадање (подругивање, омаловажавање); 5. борба и победа; 6. награда или плен. *** Уочи два догађаја који нису у непосредној вези са самим мегданом: 1. потеру (са два пашина сина) и 2. сукоб јунака са рођеним оцем, који га не препознаје. Опиши свој читалачки доживљај тих догађаја. Да ли оне успоравају или убрзавају радњу, да ли је чине узбудљивијом или не, да ли се на тај начин нешто више сазнаје о јунаку или не? Образложи своје одговоре, поткрепи их примерима из текста. *** На колико се песничких целина (слика) може поделити главни догађај – мегдан између Иве Сенковића и аге од Рибника? Које стилско средство уочаваш у низању тих слика? Издвој сцену која је по твом мишљењу најдраматичнија, обележи је у тексту и образложи своја запажања.

ED

Лик младог ускока Иве Сенковића приказан је изузетно уверљиво у низу његових поступака током свих етапа епске радње: – у уводу (стереотипном, устаљеном почетку са пристизањем „књиге” и одговором на њу) приказана је његова спремност да замени остарелог оца на мегдану и одбрани очеву ускочку част од увреде која му је нанета агиним писмом; – у заплету (који чини интернационални мотив о поласку недораслог дечака на мегдан са искусним ратником) долазе до изражаја његова младалачка неустрашивост и безбрижност упркос опасности у коју се упушта; – у врхунцу заплета (кулминацији) приказан је сâм мегдан, а у поступцима младог ускока уједињене су и изузетна храброст, али и несмотреност неискусног мегданџије; – у преокрету (обрту, перипетији) победник са мегдана умало не страда на кућном прагу, од руке рођеног оца, јер стиже на турском коњу и, желећи да има доказ о победи, обучен у одело непријатеља; – у расплету (на крају) поново се успоставља равнотежа која је на почетку песме поремећена увредљивим агиним писмом; дечак с почетка песме на крају се враћа као јунак и ужива у породичној срећи и ускочком поносу. У песми су приказана и два догађаја изван главног тока приповедања о мегдану који се могу назвати епизодама: епизода са пашиним синовима и епизода родитељског непрепознавања јунака пошто се обукао у непријатељево рухо. Ти догађаји су у функцији карактеризације лика, а истовремено доприносе и логици и узбудљивости саме радње. Тако, догађај са два пашина сина карактерише споредне ликове (Турке) и наспрам њиховог нејуначког понашања снажније Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

47


истиче јунаштво и домишљатост главног јунака, а на плану радње мотивисан је чињеницом да јунак мора да прибави коња, јер је свог изгубио у мегдану. Други догађај је у функцији карактеризације младог јунака који из прве борбе жели да има обележје и, уједно, карактеризације ускочке породице, у којој владају пожртвованост, оданост и љубав. Мотив првог мегдана (двобоја) и првог подвига у функцији је представљања епског лика ускока као младог јунака: иако готово још дете, Иво Сенковић храбро наступа бранећи достојанство и част свога оца, али тиме и свих ускочких јунака. Положивши испит ратничке спремности, он постаје пуноправни члан те ратничке дружине. При смени генерација и сâм постаје део јуначке традиције, која се њиме наставља.

Размисли о људској потреби за доказивањем. На примеру поступака Иве Сенковића покажи како је таква потреба посебно својствена младим људима. Протумачи завршне стихове у светлу првог подвига младог ускока. Подсети се како обично слични докази изгледају у бајкама. Шта можеш да закључиш о томе?

-P

O

R

TA

Епизода – део радње или догађај који је са целином лабаво повезан, па представља дигресију (скретање од главне теме) у односу на главни ток радње (у роману, драми, епу, епској песми и другим делима). Благослов – у народној епској поезији има функцију откривања психолошких и етичких (моралних) односа између ликова (као у песми ,,Урош и Мрњавчевићи”, у којој цар Урош благосиља Марка Краљевића). У песмама које говоре о каснијим периодима, благослов је само емотивна заштита од евентуалних зала, која могу онемогућити јунака, с јаком примесом осећајности.

L

А САДА ТИ...

ПОДСЕТИ СЕ

U KA

Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, „Благослови” у: Народна књижевност, прилагођено

САЗНАЈ ВИШЕ

ED

Песму „Иво Сенковић и ага од Рибника” Вук Караџић је забележио од слепе Живане, о којој се веома мало зна. Вук је о њој прибележио да је „... седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као слепица ишла је чак и по Бугарској”.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Сазнај нешто више о ускоцима из историјске читанке, енциклопедије или са ин-

тернета и прибележи у свесци најважније податке.

*** Упореди ликове два епска јунака, из песама хајдучког и ускочког тематског круга

– по сопственом избору.

Кључне речи: ускоци, интернационални мотив о поласку недораслог дечака на мегдан са искусним ратником, први мегдан (испит ратничке спремности и укључивање у ратничку дружину), одбрана породичне и јуначке части, етапе епске радње. 48

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА

TA

R

O

-P

U KA

ED

коме ли је допао у руке.” Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду; нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду. Косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата, мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу – снао Јело, неношено злато!” Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?” Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина; њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића. Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. Моја снаша, адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду.” Кад је Стојан разумео речи, брзо оде двору бијеломе; заста тамо кићене сватове. Лепо су га свати дочекали – како с коња, таки за трпезу. Кад се Стојан вина понапио, поче Стојан тијо беседити:

L

К

адно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић Илију, заробише Јанковић Стојана. У Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. У Стамбол и одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и је царе потурчио, код себе им дворе саградио. Ал’ беседи Смиљанић Илија: „Ој Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено.” И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне. Кад су били близу до Котара, ал’ говори Јанковић Стојане: „О Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада: ко га веже, ко ли га залама,

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

була (тур.) – муслиманска жена арахар (тур.) – коњушница, одаја рукосад – засађено руком власника адамско колено (фиг.) – жена изразите доброте и племенитости (води порекло од Адама) застанути – затећи

49


O

R

TA

L

„Ој Стојане, јабуко од злата, Стоју мајка већ заборавила; снае Јеле заборавит нећу. Снао Јело, неношено злато, ко ће стару дочекати мајку, ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: ’Јеси ли се уморила, мајко?’ Кад зачула љуба Стојанова, ишетала пред дворе бијеле; прима мајку на господске руке, и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко, тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!” Кад угледа остарила мајка, кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује.

ED

U KA

-P

тестир – допуштено

„Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?” Говоре му кићени сватови: „Јесте тестир, делијо незнана, јест тестир, а да зашто није?” Кличе Стојан танко гласовито: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.” Том се свати ништа не сећају; досети се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице, ево т’ браца, господара мога!” Кад зачула сеја Стојанова, она стрча доле низ чардаке; трипут совру очима прегледа док је брацу лице угледала; а кад брацу лице угледала, руке шире, у лице се љубе, једно друго сузама умива од радости и од жеље живе. Ал’ говоре кићени сватови: „Господару, Јанковић Стојане, а шта ћемо ми за наше благо? Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили.” Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледим; ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо – ако јесмо људи.” Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даровао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући; она кука као кукавица, и спомиње свог Стојана сина:

50

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Укратко испричај о чему говори песма. *** Издвој најузбудљивији тренутак радње. *** Објасни шта је по твом мишљењу најлепше у песми.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Како два ускока беже из турског ропства? *** Зашто Стојан прво одлази у виноград? Како се понаша пошто се уверио да га мајка

није препознала? Објасни како разумеш његово понашање.

L

*** Мати тужи због јада који ју је задесио. Шта је мајци најтеже? Зашто? *** Стојан стиже на свадбу своје жене. По чему га она препознаје? На какав однос народ-

TA

ни певач жели да укаже песничком сликом?

*** Антички јунак Одисеј ће, по повратку из Тројанског рата, затекавши пуну кућу проса-

ПОДСЕТИ СЕ

-P

O

R

ца, оружјем решити проблем. Како се Стојан Јанковић понаша у тој ситуацији и како је разрешава? *** Шта о јунаку закључујеш из његових поступака? Наведи његове карактерне особине. *** Обрати пажњу на значење мајчине тужбалице на крају песме. За ким она тужи и због чега? Како тумачиш изненадну мајчину смрт? Образложи свој одговор. *** Анализирај како се ликови у песми међусобно ословљавају, на који начин говоре једни о другима. У каквој су вези са тим њихови поступци? Опиши и објасни њихов однос дубоке привржености и блискости.

U KA

Тужбалица – посебна врста обредних народних лирских песама; њоме се оплакује умрли, исказују се љубав и похвале и истиче туга за њим. ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Народни певач употребио је неколико стилских средстава. У Стојановом обраћању има пренесеног значења речи, замене појмова по сличности. „Тица ластавица” је Стојанова љуба, а „сив-зелен соколе” је Јанковић Стојан. Такво пренесено значење речи представља стилску фигуру која се зове метафора. Метафора се често тумачи и као скраћено поређење – уместо да се пореде по сличности, два појма замењују места, при чему изостаје оно што се пореди, а остаје само оно са чим се пореди. Како разумеш метафоре у мајчиној тужбалици: Стојан – „јабука од злата”, а снаха Јела – „неношено злато”? Ако се метафорично казивање прошири на целу песничку слику, настаје стилска фигура која се зове алегорија: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија;

долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.”

Алегорији у народној књижевности својствено је удвајање дословног и пренесеног значења. Она се тумачи као нека врста шифроване поруке, упућене само одређеној особи (Том’ се свати ништа не сећају, / Досети се љуба Стојанова). Сети се примера из других књижевних дела у којима се запажа алегорија. Обрати пажњу на то да су и басне алегоријске приче. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

51


А САДА ТИ... *** Објасни значење народне изреке Ласно ћемо ако јесмо људи. У чему се састоји

вредност ове хуманистичке поруке коју исказује Стојан Јанковић?

САЗНАЈ ВИШЕ

U KA

-P

O

R

TA

L

Историјска чињеница јесте да је ускок Стојан Јанковић (1635–1687), вођа српских ускока у Далмацији, заиста провео у турском ропству четрнаест месеци, а затим се вратио у Котаре. Тај податак послужио је народном певачу да обради тему о повратку дуго одсутног мужа. Реч је, заправо, о једном од интернационалних мотива епског песништва формулисаног као муж на свадби своје жене. Исти мотив садржан је у једном од најзначајнијих епова светске књижевности – у Хомеровој Одисеји. Портрет Стојана Јанковића Одисеј је био краљ Итаке. Захваљујући његовој сналажљивости, Грци су успели да у десетој години рата освоје Троју помоћу тројанског коња. Поднео је десет година лутања пре него што се вратио кући, где су га двадесет година чекали верна жена Пенелопа и син Телемах. У кући затиче просце који чекају Пенелопину одлуку о томе за кога ће се од њих удати. Одисеј организује такмичење у гађању из лука и заједно са својим сином побије све просце. Упореди поступке ова два јунака и образложи своје тврдње. Кула Јанковић Стојана у селу Ислам Грчки код Задра

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

*** Анализирај лик Стојана Јанковића: уочи његове особине, образложи их и поткрепи

примерима из песме. *** Напиши састав (песму, причу, анализу песме) са насловом „Ласно ћемо ако јесмо људи”. *** Напиши краћи текст у којем ћеш се послужити стилским средствима метафором и алегоријом.

Кључне речи: ускоци, спасавање из ропства, интернационални мотив: муж на свадби своје жене, метафора, алегорија. 52

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


КРАТКЕ ПРОЗНЕ ВРСТЕ УСМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ Пословице, изреке, питалице, загонетке

МОЋ ПОСЛОВИЦА

К

L

Подсети се кратких народних умотворина: пословица, изрека, питалица и загонетки. Размисли о томе колико су оне присутне у савременом животу. Чују ли се у твојој породици? Прочитај одломак из текста савременог српског писца Давида Албахарија „Моћ пословица”, објављеног у листу Политика 2011. године.

TA

ED

U KA

-P

O

R

ада сам био дечак, нисам веровао у пословице и мудре изреке. Данас, када године све брже пролазе, увиђам да сам погрешио. Знам да су жалопојке типа „да сам то раније знао, све би било другачије” потпуно непотребне, јер је прошлост непроменљива, али ипак се понекад упитам шта сам све могао да избегнем у живоДавид Албахари ту да сам пажљивије слушао савете тих есенција човековог искуства. На пример, на свим мојим свескама и уџбеницима из гимназије уредно сам исписивао латинску изреку: „Опасност је у одлагању”, драгоцени савет који углавном нисам користио док сам ишао у гимназију, али који је лепо звучао. То је, можда, једини савет који сам, касније, као писац и преводилац, увек примењивао. Други савети нису тако добро прошли код мене. Рецимо, диван савет из талмудских* „Изрека отаца”: „Подучавај свој језик да говори: Не знам.” – који би ми, да сам га доиста слушао, помогао да избегнем низ неспоразума, непотребних препирки и озбиљних свађа. Рећи „Не знам” у правом тренутку смањује тензију, враћа самопоуздање и помаже поновном успостављању равнотеже. Нажалост, већина људи сматра из најразноврснијих разлога да је признавање незнања у исто време и прихватање пораза, што је потпуно нетачно. Нико не зна све ствари иако већина нас верује да смо стручњаци за све, а уколико се покаже да нешто није у реду са њиховим саветима и „знањем”, за то ће бити оптужен неко други. *

Талмуд – света књига Јевреја; обимна збирка текстова теолошке, али и световне садржине (литерарне, правне, филозофске, социолошке, са предлозима и саветима важним за свакодневни живот). Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

53


TA

L

Одмах ми пада на памет изрека коју су моји родитељи често понављали: „У се и у своје кљусе”. Човек је, у суштини, сам на свету, али ако верује у себе, лакше ће поднети ту самоћу. С друге стране, ако га у тој његовој самоћи спопадну и критикују са свих страна, онда треба да има на уму другу „коњску пословицу”: „За добрим коњем прашина се вије”. Ту пословицу је моја мајка нудила као магичну заштиту од лоших критика, злонамерних коментара колега и повремених презривих оцена неких читалаца. Иако ми је требало доста времена да се привикнем на идентификацију са коњем, макар и добрим, оног тренутка када сам је прихватио, све недаће са евентуалним негативним Давид Албахари с мајком критичким оценама мојих књига су скоро потпуно ишчезле. Уосталом, негативна критика се пише са много више искрености него многе позитивне критике, и ту искреност свакако треба ценити.

R

(Дневни лист Политика, 2011)

O

РАЗГОВАРАМО О... НОВИНСКОМ ЧЛАНКУ

*** Наведи пословице и изреке које се најчешће чују у твојој кући. Објасни како их ти

разумеш.

-P

*** Одреди какав је тон у тексту Давида Албахарија (озбиљан или шаљив, ироничан). *** Писац помиње латинску изреку „Опасност је у одлагању”. Присети се како она

Прочитај како је Бранислав Нушић у Аутобиографији представио употребу латинских пословица на часу латинског језика у гимназији.

ED

U KA

гласи у српској варијанти и допуни је: Шта имаш за данас, ................................ . (Шта можеш да учиниш данас, ........................................................ . *** Изабери једну од пословица о којима говори Давид Албахари и покушај да даш своје тумачење њеног значења. Испитај њену универзалност на неком примеру из сопственог искуства.

Бранислав Нушић

МРТВИ ЈЕЗИЦИ (одломак поглавља из Аутобиографије)

Ј

ер ваља знати да ти професори латинског језика не умеју више ни о најобичнијој ствари да говоре без латинског цитата. Када би нас, на пример, наш професор опомињао и саветовао да приљежније учимо његов предмет, тај би његов савет овако отприлике гласио: – Пази шта радиш, јер qui llibet fortunae suae (1). Мораш запети, учити, радити јер non volet in buccas tuas assa columba (2). И онда

54

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Бранислав Нушић, карикатура Марка Мурата


мораш мислити шта говориш, а не тек quidquid in buccam (3), јер ваља знати и упамтити да ће ти све то у животу требати. Non scholae sed vitae discimus (4)! Други пут, кад би нам говорио о владању, рекао би нам: – На што ти добра белешка кад си иначе неваљалац. Qui proficit in literis et deficit in moribus, plus deficit quam proficit (5)! Отуда ваљда и долази да му ниједан савет нисмо послушали, јер га нисмо разумели, а тек није се могло захтевати од нас да се заријемо у речнике зато да бисмо преводили професорске савете.

Свако је своје среће (ковач). Печени голуб неће ти улетети у уста! Што ти дође на језик. Не учимо за школу већ за живот! Ко напредује у знању, а не у владању, више назадује но што напредује!

TA

1. 2. 3. 4. 5.

L

 Латинске цитате обележили смо бројевима. Прочитај како они гласе на српском језику:

O

R

 Укратко изложи шта је професор латинског језика саветовао својим ђацима. Упореди латинске мудре мисли са народним српским изрекама и пословицама.

Народне пословице

А САДА ТИ... *** Представи и објасни

свој однос према пословицама и мудрим изрекама.

ED

U KA

-P

Размисли о значењима наведених српских народних пословица: • Добру човјеку све добро стоји. • Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. • У добру се не понеси, а у злу се не покуди. • Не реци зло да зло не чујеш. • Лијепа ријеч гвоздена врата отвара. • Чини добро, не кај се; чини зло, надај се. • Језик горе посече него сабља. • Ласно је плитку воду замутити и будалу наљутити. • Ум царује, снага кладе ваља. • Јаче је дело него беседа.

 Пословице нису ништа друго него остаци старе филозофије. Грчки филозоф Аристотел

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Пословице су сажето исказане мудре мисли о човеку и о свету, и савети или препоруке за поступање у различитим животним ситуацијама. У њима су садржана вековима стицана сазнања и искуства, а њихова основна намена јесте изрицање универзалних животних истина, правила и поука. Има их сваки народ. Користи се неколико термина за мудре мисли: сентенце, гноме, максиме и афоризми. Могу бити у прози или у стиху.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

55


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Подсети се народних пословица из епских народних песама. Поред сваке пословице

напиши наслов песме у којој се јавља:

L

Тешко свуда своме без својега. Док дотера цара до дувара. Којој овци своје руно смета, онђе нема ни овце ни руна. Ласно ћемо ако јесмо људи.

TA

Народне изрекe

-P

O

 Кад на врби роди грожђе.  Дао би ти око из главе.  Лези, хлебу, да те једем.  Куповати мачку у џаку.  Пресипати из шупљег у празно.  Пао ми је камен са срца.

R

 Поред сваке народне изреке напиши њено значење:

ТРЕБА ДА ЗНАШ

U KA

Изреке спадају у кратке народне умотворине које је Вук Караџић описао као „у обичај узете ријечи”. Конкретније су од пословица, не теже уопштавању и садрже извесну пренесеност значења. Своју пуну функционалност добијају у свакодневном говору (као фразеолошки, устаљени изрази).

Народне питалице

ED

Питали Марка: – Који је јунак најбољи на свету? – Онај који презире смрт, а воли живот. Питали вука: – Кад је највише зима? – Кад се сунце рађа.

Питао магарчић оца: – Што те оно данас зову на свадбу? – Биће да је нестало дрва. Питали вредна сиромашка: – А где је твоје благо? – У мојим здравим рукама. – Међер, твоје је лепше и сигурније.

• Објасни значење прве наведене питалице, како га ти разумеш:

56

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ТРЕБА ДА ЗНАШ

L

Питалице су усмена кратка прозна врста, сажета, духовита и са поентом на крају. Састоје се од дијалога, питања и одговора, а уводна реченица је кратка, најчешће садржи глагол питати (Питали...) и служи да уведе ликове. Сами ликови могу бити типски, као у шаљивој причи, којој се питалица приближава, али је сведенија од ње. Јунаци су многи и различити, а могу бити и историјске личности, и животиње. Уобличавају често историјску стварност, разне нарави и ситуације, на шаљив или понекад на сатиричан начин.

TA

Народне загонетке  Потруди се да одгонетнеш следеће загонетке:

 Друге зове, себе не чује?

R

(Звоно) (Петао)

U KA

-P

(Жишка, жар)

 Наш војвода воду пије, над њим се барјак вије; круну има, краљ није, сабљу има, војник није; оструге има, војник није?

O

 Мање од ораха, теже од товара?

Паја Јовановић, Борба петлова (детаљ, 1897)

оструга – мамуза

 Упиши поред наведене загонетке одговарајућу одгонетку из понуђених решења.

Беле пчеле на земљу се селе, огањ паде, њих нестаде? Целог века преде, а ништа не испреде? Воду пије, живо није? Не зна да збори, а може сваког да научи?

ED

   

( ( ( (

) ) ) )

ПОНУЂЕНА РЕШЕЊА: сунђер, мачка, књига, снег и сунце.

 Прочитај пажљиво ромску загонетку и покушај да је решиш. РОМСКА ЗАГОНЕТКА Једна баба с неба пала, на рамену јој дванаест торби: три пуне сомуна, три трешања, три до врха житом пуне, а остале месом. Кад с нама све то поједе, отићи ће опет на небо. Шта је то? То је:

сомун – врста пецива округлог облика, лепиња

.

Помучи се око одгонетања. Ко долази с даровима? Шта обележава пуна торба? На шта те упућује број 12? Како су подељене торбе? Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

57


 Повежи наведене загонетке са одговарајућим одгонеткама. Товар носи – коњ није, иглом боде – шваља није? Зуба нема, руку нема, а опет уједа? Сваки данак мајка црна бијелога рађа сина? Дању сам лажа, а ноћу истина? Пружих златну жицу преко белог света, па је савих у орахову љуску?  Што си год од кога чуо, ја сам ти казао?

(Јеж) (Зима) (Ноћ и дан) (Сан)

    

TA

L

(Очни вид) (Језик)

ТРЕБА ДА ЗНАШ

O

R

Загонетке су нарочито смишљена питања која захтевају одговор – одгонетку. То су веште, сликовите, маштовите игре духа и језика – поетске слике скривалице у којима је садржан онеобичен опис неког бића, предмета или појаве. Засноване су и на пренесеном значењу, те њихово одгонетање подразумева и знање и машту.

Народне брзалице

-P

ПОДСЕТИ СЕ

_____________________________________________________________________________

U KA

ПОНАВЉАЈ БРЗАЛИЦЕ ТРИ ПУТА НАИЗУСТ: ___________________ ___________________ ___________________ Каменчићем ћеш ме, каменчићем ћу те! ___________________

Лежи куја жута украј жута пута! ___________________

Ко покопа попу боб? Поп покопа попу боб. ___________________

ED

Брзалице су посебни говорни изрази, нарочите говорне игре стваране са намером да се вежба изговарање гласова, речи и реченица. Избор гласова, слогова и речи намерно је такав да отежава изговарање. Пошто је циљ да се тачно, брзо (обично три пута заредом) и без застоја изговарају – њима се подстиче и негује правилан говор. Забавне су као вежба за будуће беседнике (и глумце), или као такмичење – и често, због омашки које могу настати приликом изговарања, изазивају смех слушалаца. Богате су звучним фигурама.

58

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


САЗНАЈ ВИШЕ Највећи број пословица потиче из Библије, а затим из грчке и латинске традиције. Нада Милошевић Ђорђевић (прилагођено)

TA R

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

-P

 Издвој међу наведеним мудрим мислима оне које знаш одраније. Шта на основу тога закључујеш? Потруди се да их научиш што више тако да оне постану саставни део твоје опште културе.

O

 Речи лете, оно што је написано остаје.  Истина побеђује.  Једна ласта не чини пролеће.  Како будеш посејао, тако ћеш и пожњети.  Где је добро, тамо је домовина.  Тежа су дела него речи.  Кроз трње до звезда.  Сваки почетак је тежак.  Не бацајте бисере пред свиње.

L

 Прочитај наведене латинске мудре изреке. Протумачи једну изреку по сопственом избору.

*** Испиши у свесци пет примера за пословице и питалице. Укратко објасни њихово

значење и образложи свој избор. *** Групни рад

ED

Организујте такмичење у одељењу чији ће садржај бити кратке народне умотворине. Такмичење може да се састоји из следећих задатака: • Доврши пословицу/изреку. • Објасни значење пословице/изреке. • Изговори брзалицу. • Одгонетни загонетку. *** Напиши кратку причу у којој ћеш употребити народну пословицу као а) наслов, б) реплику у дијалогу или в) саставни део поенте.

Кључне речи: кратке народне умотворине, народна мудрост, пословице, изреке, питалице, загонетке. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

59


ОСВРТ НА СРПСКО НАРОДНО СТВАРАЛАШТВО ПРИМЕР

ИМЕ ЈУНАКА /ЈУНАКИЊЕ

НАСЛОВ ПЕСМЕ

TA R

U KA

-P

„Изиђ’ курво, црни Арапине! Изађи ми на мејдан јуначки, Да јуначки мејдан дијелимо, А ласно је пити рујно вино И љубити солунске ђевојке.”

O

„Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ниједнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ниједнога.”

L

„Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера! Ако ли га отровати нећу, не см’јем војна у двору чекати.”

„О Хајкуна, срце из њедара, дај ми нађи од тавнице кључе, да испустим двадесет сужања.”

ED

„Не лудујте, Турци Лијевљани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке којено су копља преламале и на голе сабље ударале – ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише планине, гледајући доље на друмове, куд пролазе Турци и трговци.”

„Молим ти се, Туре младожења, а тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља, прођи ме се, хајде путем с миром – видиш да сам човјек сиромашан!” 60

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ПРИМЕР

СТИЛСКА ФИГУРА

НАСЛОВ ПЕСМЕ

„Родитељу, што сузе проливаш? Досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао.” „Мени јесте без крила мојега као брату једном без другога!”

TA

L

„Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила.”

O

R

„пошљи мени до три добра твоја: прво добро – сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро – ждрала коња твога, који коњиц може прелетети засобице и по два бедена; треће добро – твоју љубу верну.”

U KA

Сједе Јела брату више главе, Рони сузе низ бијело лице, Те је брату лице покапала;

-P

„Ој, војводе, моја десна крила, Крила моја, с вама ћу летити”

ED

Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага...

„Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.” „Ој Стојане, јабуко од злата, Стоју мајка већ заборавила; снае Јеле заборавит нећу.” Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

61


О КРАТКИМ НАРОДНИМ УМОТВОРИНАМА ПРИМЕР

ВРСТА

ЗНАЧЕЊЕ

Што не желиш себи, немој ни другоме. Пала му је секира у мед.

L

Питао син оца: – Шта најприје може човјека изневјерити? – Око и надање.

TA

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна. Питали миша: – У којем селу најбоље живиш? – У ономе где нема мачака.

ED

U KA

-P

Црн јарац црном трну црн врх гризе; не гризи ми црни јарче, црном трну црн врх.

O

Шаш деветерошаш, како се раздеветерошашио.

R

Ко је увек сам у кући?

62

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Урош Предић, Српчад око гуслара (студија)


ИЗ ТАМНИНЕ У ПРОСВЕТЉЕЊЕ ПРОЗОР

Матија Бећковић

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Срби су мрак из кућа износили у карлицама, све док их Свети Сава није научио да отварају прозоре. Али мрак се није давао лако. Тражећи јазбину где би сачувао живу главу, склонио се у људе. Тада су у светлим кућама седели црни укућани и црни домаћини. Онда је Свети Сава научио своју децу да отварају прозоре на себи; на души, на костима, на мозгу, на језику. Мрак из људи је текао потоцима. Ко је имао већи прозор, био је већи човек. И што се кроз тај прозор могло више видети, био је светлији, дубљи и несагледивији. Један од прозора Светог Саве зове се Хиландар, са кога гледамо на оба света већ осам стотина година.

Свети Сава, скулптура Вјачеслава Михајловича Кликова (1939–2006) у дворишту Храма Светог Саве у Београду

63


ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ускликнимо с љубављу

Благородна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву: Појте му, Срби, Песму и утројте!

Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави Да нам свима сине; Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози: Почуј глас свог рода, Српскога народа!

O

R

TA

L

С неба шаље благослов Свети отац Сава. Са свих страна сви Срби С мора и Дунава К небу главе подигните, Саву тамо угледајте: Саву, српску Славу Пред престолом Творца.

ОД КАДА СЕ ПРАЗНУЈЕ СВЕТИ САВА

-P

Светитељу Сави. Српске цркве и школе – Светитељској глави. Тамо венци, тамо слава, Где наш српски пастир Сава: Појте му, Срби, Песму и утројте!

Свети Сава је школска слава која се сваке године обележава 27. јануара. У књизи Школе у Србији наводи се податак како је кнез Милош првих дана 1827. године заповедио да се убудуће Свети Сава светкује као највећи божји угодник. Да дућани буду сви затворени и нико ништа да не ради, него сви људи да иду у цркву. Тек законом из јануара 1841. године одређено је да се Свети Сава слави као школска слава. Од тога доба се почео славити као заштитник српских школа. Није слављен четрдесетак година после Другог светског рата, да би се деведесетих година двадесетог века прослава Светог Саве вратила у наше школе. „Химна Светом Сави” је најстарија химна у Срба. Испевана је током 18. века на црквенословенском језику, у четири строфе. Први пут је јавно изведена 1839. године у Сегедину и након тога је често извођена. Нотни запис оставио је знаменити српски композитор Корнелије Станковић*, који је само уобличио и дотерао песму која је била омиљена у Срба у 18. веку. Данас се „Химна Светом Сави” или „Светосавска химна” изводи у свим школама и храмовима на дан школске славе.

U KA

 Појте му, Срби, песму и утројте!

ED

Рефрен из „Химне Светом Сави”

*

64

Корнелије Станковић (Будим, 1831 — Будим, 1865) био је први српски школовани композитор, мелограф, диригент, пијаниста и музички писац.

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


ТРЕБА ДА ЗНАШ

TA

L

Химна је најстарија песничка врста; потиче још из древних цивилизација: асирске, вавилонске, египатске. У античкој Грчкој реч химна је означавала песму, хвалоспев. Од најстаријих времена до данас одржала се као свечана похвална песма испевана у славу бога, истакнутих личности, државе итд. Рефрен – понављање једне речи или више речи, једног стиха или више стихова, обично на крају сваке строфе, или после сваког стиха, а често је посебно издвојен. Понекад и читава строфа може да се понавља. Рефреном се појачава осећајност лирске песме и подвлачи јединство њене мелодичности.

А САДА ТИ...

*** Научи „Химну Светом Сави” напамет. *** Која је српска национална химна?

ED

U KA

-P

O

R

Када се изводе химне? *** У корелацији са наставом историје и музичке културе истражи податке о пореклу химне, њеним карактеристикама у различитим епохама. Истражи које су најчувеније, а које најлепше химне. *** Да ли можеш да препознаш „Марсељезу” и „Интернационалу”? А „Оду радости”, коју је Лудвиг ван Бетовен компоновао на стихове песника Фридриха Шилера, као четврти део своје Девете симфоније? Чија је то химна данас? Истражи у чему се састоји разлика између химне и оде. Потражи на интернету нека од њихових извођења и изабери она која су по твом мишљењу најбоља. Образложи свој избор. Да ли можеш да одзвиждућеш сам почетак неке химне? Покушај.

Кључне речи: Свети Сава, школска слава, химна. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

65


СВЕТИ САВА (1175–1236) – син великог жупана Стефана Немање, Растко Немањић, замонашио се у манастиру на Светој Гори. Био је први архиепископ аутокефалне (самосталне) српске цркве, реформатор, просветитељ, дипломата, оснивач манастира и болница, први српски књижевник. Написао је биографију свог оца Житије Светог Симеона, затим Службу Светом Симеону, Писмо студеничком игуману Спиридону. Писао је и правила понашања у манастирима – типике.

У Светом Сави су се срели Исток и Запад.

TA

O

Свети Сава, пре монаштва Растко Немањић, најмлађи је син великог жупана Стефана Немање. Са седамнаест година напушта двор и одлази на Свету Гору да се закалуђери и добија име Сава. Касније му се придружује отац, који оставља престо средњем сину Стефану, и у монаштву постаје Симеон. Са сином Савом обнавља запуштени манастир Хиландар. Сава Немањић је први српски књижевник. Његово најпознатије дело јесте Житије Светог Симеона, у којем говори о последњим данима живота и о смрти свога оца. Написао га је 1208. године у Студеници, очевој задужбини, као део Студеничког типика, који је истовремено и први устав Српске православне цркве и узор за писање свих наредних типика српских манастира.

R

L

ИЗБОР ИЗ СПИСА САВЕ НЕМАЊИЋА

ED

U KA

-P

Владика Николај

Студенички типик (1208) – Свети Сава га је написао по узору на Хиландарски типик, у време када је био старешина манастира Студеница, задужбине Стефана Немање. Оригинал се чува у Националном музеју у Прагу.

66

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА (одломци) Болест Св. Симеона и поука његова Св. Сави

У

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

7. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто мало слабити. И ту одмах блажени старац господин Симеон позва мене недостојнога и у сваком погледу умањенога, и поче ми са тихошћу говорити свете и часне слатке речи: – Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје речи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источници живота твога, сачувај их у своме срцу. Јер су живот свима који их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су исходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека прво гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својима и исправљај путове своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они с лева су развраћени. А Свети Симеон (Немања), ти учи оно што је право, а хођење твофреска из Богородичине цркве у Студеници је у миру да буде. Сине, пази на моју премудрост, ка мојим речима приклони твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај усана мојих казујем ти. [...] – Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци карања матере твоје. [...] – Сине мој, послушај ме сада и бићеш блажен, јер блажен је муж који ме послуша и човек који сачува путеве моје. Не мешај се са безумнима. Тражи премудрости, да поживиш. Исправи сведочанства у разум. Јер онај који кори зле примиће себи досаду, а онај који обличава нечастивога, порећи ће себе. Не обличавај зле, да те не омрзну. Обличавај премудрога, и заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима. Почетак премудрости је бојазан господња и савет светих је разум, а разумевати закон добра је мисао. Јер оваким добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота. И подигавши руке своје, Блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, и слатко целовање дарујући ми поче говорити: – Чедо моје вазљубљено, светлости очију мојих, и утехо и чувару старости моје! Ево већ приспе време нашега растанка; ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи његовој, да се испуни речено: „Земља си и у исту земљу ћеш поћи”. А ти, чедо, Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

блажен – срећан карање – грдња, прекор, опомена нечастиви – ђаво, сатана разлучење – одвајање обличавати – откривати, показивати рђаве особине некога или нечега, разобличавати ваистину – заиста целивати – љубити источник – извор развраћен – изопачен

67


L

РАЗГОВАРАМО О... ЖИТИЈУ

*** Шта на основу одломака закључујеш о односу између оца и сина? Која осећања

их повезују?

TA

рогозина – груба простирка исплетена од траве са тврдим сабљастим листовима која расте на мочварном тлу (шаше, шевара); асура

не тугуј гледајући моје разлучење, јер ова је чаша свима заједничка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати, где више нема растанка. А сви ми гледасмо и плакасмо горко, гледајући на овом блаженом старцу такова неисказана Божја провиђења. Јер како је и овде, у држави својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овог часа не хтеде да се лиши ниједне ствари духовне, него му Бог све испуни. Јер, ваистину, браћо моја љубљена и оци, чудо беше гледати: овај кога се сви бојаху и од кога трептаху све земље, тај је изгледао као један од туђинаца, убог, расом обавијен, где лежи на земљи, на рогозини, а камен му под главом, и сви му се клањају, а он скрушено моли од свију проштења и благослова.

*** Шта Сава осећа према оцу Симеону? Којим речима он то поткрепљује? Подвуци

R

те речи у тексту и образложи њихово значење. *** Зашто Симеон жели да посаветује сина? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

O

*** Којим атрибутима Свети Сава описује себе, а којим оца? Шта се на основу тога закљу-

ED

U KA

-P

чује не само о његовој монашкој скромности него и о осећањима и о поштовању које је гајио према оцу? *** Подвуци у тексту очеве савете. Објасни њихово значење. Издвој оне које сматраш свевременим и образложи своје тврдње. *** Објасни како разумеш Симеонове речи: „Не обличавај зле, да те не омрзну. Обличавај премудрога, и заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима.” *** Како тумачиш реченицу: „Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се поново састати...”? *** Симеон умире на рогозини а камен му је под главом. Које је духовне вредности ставио изнад своје славе и богатства? Присети се песме „Свети Сава” Војислава Илића. Шта је млади принц тражио у „скромноме манастиру”? Зашто је и његов отац дошао у манастир, иако се противио синовљевом опредељењу за монашки живот?

ТРЕБА ДА ЗНАШ

задужбина – реч није настала од глагола задужити, како би неко помислио, већ од предлошко-падежне конструкције за душу: за- + душ- + -бина > задужбина

68

А САДА ТИ...

Почев од Немањића, у српској држави се био усталио Како гласи (види у обичај подизања задужбина – цркава и манастира. Светом писму или у црЊен оснивач, заштитник и дародавац звао се ктитор (од квеном календару) божја грчке речи чије је значење оснивач). Оснивач је састављао заповест о родитељима? даровну повељу, а његов портрет налазио се у цркви. Често Убележи и запамти. је на фрескама приказиван како у рукама држи умањени модел своје задужбине. Житије – средњовековна књижевна врста; сам назив значи живот, а представља биографију (животопис) свеца, односно средњовековног владара. Теодосијево Житије Светог Саве сврстава се у најчитанија, најпопуларнија дела српске средњовековне књижевности. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


САЗНАЈ ВИШЕ Сава Немањић је 1191. године отишао на Свету Гору. Савини биографи су велику пажњу посветили његовој одлуци да напусти световни живот на двору и да се замонаши: да служи Богу и народу, и да оца свога приведе манастирском животу. О тој Савиној решености пише његов биограф Теодосије: „... ако усхте Бог, ја ћу овде у Светој Гори дочекати и видети господина оца мог и насладићу се свете и часне старости његове и наситићу се слатке и безграничне љубави његове.” Дочекао је оца и о последњим годинама Немањиног живота говори у свом делу Житије Светог Симеона.

TA R O

-P

Именом Саве Немањића почиње и историја српске кижевности. До Саве код Срба су, судећи бар по ономе што се сачувало, само преписивани другде преведени црквенословенски текстови. Тек су Сава и круг око њега створили прве међу Србима поникле литерарне саставе, оригиналне и преведене. Од њега, дакле, почиње историја књижевног језика као изражајног оруђа књижевног стварања […] Свети Сава је родоначелник писања на српскословенском, али истовремено и писања на народном језику и комбиновања тих двају изражајних система у истом тексту.

L

Зачетник српске књижевности

U KA

Павле Ивић

Свети Сава и Свети Симеон (Немања), фреска у Краљевој цркви манастира Студеница

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Истражите лозу Немањића и њихове задужбине. На данашњој карти Србије озна-

чите места на којима се те задужбине налазе. *** Истражи податке о Светој Гори и о Хиландару. Напиши неколико најважнијих

ED

података о Хиландару.

*** Изабери једну мисао Светог Симеона за тему свог састава. На пример: Уклони од

себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци; Право ходи ногама својима и исправљај путеве своје; Тражи премудрости, да поживиш и друге. *** Предлог за групни рад: Пронађите у школској библиотеци литературу о Светом Сави, на пример: књигу Милоша Црњанског Свети Сава и/или Наташе Половине, Сава Немањић – Свети Сава. Прочитајте их и укратко представите на редовном часу или у оквиру додатне наставе.

Кључне речи: Свети Сава, Свети Симеон, житије. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

69


СВЕТИ САВА У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ (избор)

TA

СВЕТИ САВА И ЧОБАНИН

L

► У претходним разредима обрађена је епска народна песма „Свети Саво”, у којој је објашњено на шта се троши Немањино благо. Подсети се те песме и наведи задужбине које се у њој помињу. Шта на основу тога закључујеш о односу народа према задужбинама и њиховим оснивачима? Савин лик је заступљен у многим народним песмама, причама и предањима. Твој задатак је да на основу текстова који следе уочиш како народни стваралац слика лик Светог Саве и која му својства приписује.

(епска песма)

ED

чојку – човеку

U KA

O

-P

љуба – жена, супруга

Чува овце и чува јагањце, По горици и по долиници. Туд наљезе светитељу Саво, „Помоз Боже” њему називао. Чобанин му Бога прихватио, И десници руци приступио. Па му вели светитељу Саво: „Кажи право, млади чобанине, Како су ти овце и јагањци? Како ли ти здравље и весеље? Је л’ ти душа са Богом у миру?” Чобанин му на то одговара: „О Бога ти, стари калуђере! Када питаш, да ти право кажем, Божјем чојку не смијем лагати: Слабе су ми овце и јагањци, Слабо ми је здравље и весеље, С Богом ми је душа завађена.” А вели му светитељу Саво: „А што тако, чобанине млади?” Чобанин му на то одговара: „Ево чему, свети калуђере: Колико је горе и долине, Нигдје нема студене водице, Да напојим овце и јагањце, Па су слабе овце и јагањци; А слабо ми здравље и весеље, И душа ми с Богом завађена, Јер ураних у свету неђељу

уждити – запалити

70

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

И два греха натоварих души, Први гријех, оче калуђере, Ја зададох Божију вјеру тврду Чобаници лијепој Јаници, Да је хоћу узети за љубу. Повјерова лијепа ђевојка, Па јој бијело ја обљубих лице, Обљубио, па је оставио. Други гријех, оче калуђере, Убрах пруте за бијело стадо, Из прута ме змија ударила, Сад ми десна не помаже рука.” Тад му вели светитељу Саво: „Чобанине, мој по Богу сине! Јеси много Богу згријешио, Но ако ћеш мене послушати, Три ћеш добра уједно имати!” Чобанин му на то одговара: „Слушаћу те, оче калуђере, Тако више не допао муке И без л’јеве остануо руке.” Тад му светац стаде бесједити: „Богом сине, млади чобанине, Дозови ми лијепу Јаницу, Да те с њоме вјенчам по закону, Па принеси од неђеље пруте, Закуни се Богу по закону, Да већ тако учинити нећеш, А што светих живих неђељица, Толико ћеш уждити свјећица,

R

Овце чува млади чобанине,


И до доба до својега гроба Удијели сл’јепу и сакату, Удијели јадној сиротици, Припомажи тужној удовици, Удијели цркви, манастиру, Ради здравља и вјечног спасења; Удијели јаку и сираку; Када проси, па да круну носи; Поред поста петка и сриједе, И четворо пости у години, Једноличних дванаест уторака. Ради славе Светога Јована, Који ће те Богу умилити!” Када чобан доведе ђевојку, Светитељ га с њоме привјенчао

сирак – онај који је без икога, сиротан

R

TA

L

И дивне му благослове дао: Догодине да му роди сина. Па да видиш чуда изненада! Штапом удри по неђељне пруте, Те их силом огањ сагорио, Другом удри на сред поља равна А из поља вода ударила, Трећом удри по сакатој руци, А чобану оздравила рука. Кад година на измаку била, Јаница му жена роди сина. Ова пјесма на искупу друштва, на похвалу Богу истиноме И српскоме светитељу Сави!

РАЗГОВАРАМО О... ЕПСКОЈ ПЕСМИ

-P

O

*** Наведи које су невоље снашле чобанина. *** Како их чобанин објашњава? У чему се састоје његови греси? *** Шта он очекује од светитеља? На каква га доброчинства упућује Свети Сава? *** Наведи чуда која чини светитељ. Шта на основу тога закључујеш о значају добро-

U KA

чинства (чињења добрих дела) у човековом животу? На који су начин у народном поимању животних вредности повезани етика (морал) и људска срећа? *** Објасни стихове којима се на крају песме слави и уздиже српски светитељ Свети Сава.

СВЕТИ САВА КАО ЛЕКАР

П

ED

утујући по земљи, Свети Сава сврати у једну кућу да преноћи. Домаћин, неки добар човек, лепо га прими. Од укућана имао је само жену, која је била веома зла. Она, по несрећи, није била код куће кад је њен муж примио Светог Саву на конак, него је дошла мало после и почела да виче на мужа што је примио незнаног путника. Кад је муж од ње затражио вечеру за госта, она рече: „Камен му за вечеру.” Муж се дигне и после дужег претурања нађе само једно јаје, које у врућем пепелу испече и пружи госту. После тако малене вечере муж затражи од жене постељу за госта, нашто му она напрасито одговори: „Камен му постеља.” Кад је муж молио да му дâ бар јастук под главу, пошто му не да постељу, она му, као и пре, одговори: „Камен му под главу.” Гостољубиви домаћин замоли госта да се на њега не љути, што не може од жене да га угости онако како би требало. Ни домаћин ни жена нису знали ко је тај њихов гост. После вечере Свети Сава легне на камене плоче поред ватре, и немајући ништа друго да метне под главу, узме камен. За љубав госта и домаћин легне до њега, а жена се сама испружи на постељу мало даље од њих. У неко доба ноћи жени се развије пупак, па да умре од болова. Тада јој се отворе очи и она у путнику позна Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

71


Светог Саву. Не могући више да подноси муке и болове, она почне молити Светог Саву, да се смилује на доброту и гостољубље њеног мужа и да је исцели. Свети Сава се смилује и она оздрави.

СВЕТИ САВА У ПРОСЈАЦИМА

П

TA

L

реобуче се Свети Саво у просјачко одијело па пође по свијету да окуша људе. Тако дође једном просјаку, који није имао нигдје ништа, под драгим Богом, него је био сав у живој рани, гдје су се били и црви закотили. Кад га Свети Саво замоли да му што удијели, просјак му рече: „Ја ти немам ништа дати до ових црва” – па се маши руком, те извади из ране пуну шаку црва и даде просјаку Сави, јер је знао да не ваља просјака одбити. Свети Саво прими црве, који се у његовој руци претворише у жуте дукате. Он их врати болесноме просјаку, па се за њ помоли Богу и спасе га муке и невоље.

R

САВИНА ВОДА

Ј

-P

O

едном Свети Саво пође уз Дурмитор и на врху његовом пробавио је цијело љето, молио се Богу и радио земљу. И сад се знају леје куда је лук сијао. Ђак, који је ишао с њиме, упита га: „Како ћемо овде без воде?” Свети Саво помоли се Богу, па прекрсти штапом по једном камену, и тога часа потече вода. Ту воду народ зове Савина вода.

U KA

РАЗГОВАРАМО О... НАРОДНИМ ПРИЧАМА И ПРЕДАЊИМА О СВЕТОМ САВИ

*** Наведи у којим је ситуацијама Свети Сава описан. Објасни зашто је, по твом ми-

шљењу, представљен као путник, лекар и саветодавац.

*** Зашто је приказиван како хода земљом преобучен у просјачко одело? Које су

ED

људске особине у сусрету с њим биле на проби у таквим околностима? Која се морална поука тиме истиче? *** Размисли о текстовима у којима је приказано како Свети Сава „ради” (обрађује) земљу. Зашто су такве активности Светог Саве у народној свести важне? Подсети се приче „Свети Сава и ђаво”. Објасни улогу хумора у тој причи.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Културноисторијско предање Као књижевна врста, у стиху или прози, потиче још из најстаријих књижевности и блиска је миту. Посвећена настанку неког места, историјској личности, великом владару, националном хероју или познатом јунаку – она спаја чињенице (географске, историјске, биографске) и фантастичне елементе, те представља спој реалног и измишљеног (фантазијског). 72

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


А САДА ТИ... *** Анализирај и процени етичку (моралну) вредност коју уочаваш у једном од тек-

стова о Светом Сави, по сопственом избору.

TA R O

-P

Увек под одређеним емотивним набојем, често с елементима митског, историјско предање повезује слушање с прецима. У српској традицији веома развијена, историјска предања играју важну улогу у очувању националног идентитета и самосвести. Таква су предања о Марку Краљевићу, његовој натприродној моћи, стицању снаге, одабирању коња, и његовим траговима широм земље, који „доказују” истинитост казивања о њему или о Светом Сави и Светом Симеону, који се попут античких богова, или хришћанских анђела, појављују у биткама испред пукова, штите ратнике свог народа и омогућују им победу.

L

САЗНАЈ ВИШЕ

Нада Милошевић Ђорђевић

U KA

Паја Јовановић, Свети Сава мири завађену браћу

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Насликај портрет Светог Саве. *** Прочитај још неколико народних прича и предања о Светом Сави по свом избору.

ED

Забележи њихове наслове у дневник читања и припреми се да их анализираш на часу. *** Размисли о разлозима за велико поштовање које је српски народ одувек гајио према Светом Сави. Истражи које су највеће његове заслуге за српски народ, цркву и државу. *** Започни свој састав о Светом Сави речима: Путујући по земљи, Свети Сава...; или: Свети Сава проверава људску праведност. *** Обради тему: Свети Сава као народни просветитељ.

Кључне речи: Свети Сава у народној књижевности, епска песма, предање. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

73


АУТОРСКА ПОЕЗИЈА О СВЕТОМ САВИ ► Живот и дело Светог Саве подстакли су многе песнике да напишу стихове о његовом светом лику. О њему су певали: Војислав Ј. Илић, Војислав Илић Млађи, Јован Јовановић Змај, Десанка Максимовић, Васко Попа, Миодраг Павловић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић и други. Прочитај песме, али и одломке из других дела, у којима је истакнута одлука Растка Немањића да се одрекне овоземаљске славе и да служи своме народу стављајући духовне вредности на прво место.

TA

L

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ (1833–1904) – један од најомиљенијих српских песника; писао је песме са родољубивим, љубавним, социјалним, шаљивим мотивима, и мноштво песама за децу и о деци. Збирке песама Ђулићи и Ђулићи увеоци садрже мотиве љубавне и породичне среће, али и великог бола због смрти најдражих, деце и жене.

П

-P

U KA

ED

„Веру ћу да крепим, православље ширим Кроз ту маглу сиву; Темељ ћу да градим, цркву ћу да зидам, Али цркву живу.” И та нам је вера спасавала оце Од многе пропасти; Та ће иста вера – о хвала ти, Саво! – И унуке спасти. Ал’та вера не сме да буде без вида; Зато свети Сава још и школе зида. „Има л’ ока слепа, школа га отвара! Шаљ’те децу, нека од њих људе ствара! Оно што нас јача на путу поштења, Оно што нас води ка брегу спасења, Оно што нам муку ублажава љуту, Што нам не да клизнут на стрмену путу.

74

Оног светлог духа светле благовести, Што нас држе крепко на висини свести; Оно што нас учи да трпет умемо, Оно што нас диже да напредујемо, Што нам даје души, уму здравље: То је српска школа, то је православље!”

O

ресто га је чекô – он га није хтео; Он је нешто више духом заволео. Одазво се даљњем лелеку и вриску Па је загрлио будућност србинску. Он се скромно сиђе с краљевских висина, Цвет жртвова плоду; Он неће да влада, он хоће да служи Богу и свом роду.

R

Јован Јовановић Змај СВЕТИ САВА

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

То је Сава знао и пример нам дао; Срећу нам је хтео, њојзи нас повео. Одазвô се даљњем лелеку и вриску Па је загрлио будућност србинску. Круну није хтео, није хтео славу, Али круна сама дође му на главу. Он се хтео сићи свом народу ближе, Он се хтео спустит, а тиме се диже. Дух нас његов купи сред Божјега храма: Дух је његов звезда над нашим школама. Савино су тело Турци сагорели И његов су пепео на ветар изнели – И гдегод је трунка пепела му пала, Ту је нова љубав к роду засијала. Данас цело Српство његов спомен слави: „Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!”


TA

Милош Црњански Одломак из књиге Свети Сава

L

МИЛОШ ЦРЊАНСКИ (1893–1977) – један од наших великих писаца који су обележили 20. век. Збирка песама: Лирика Итаке; поеме: „Стражилово”, „Ламент над Београдом”; збирка приповедака: Приче о мушком; романи: Дневник о Чарнојевићу, Сеобе, Друга књига Сеоба, Роман о Лондону. Писао је и путописе, драме, есеје.

Т

ED

U KA

-P

O

R

ада у ноћи, уплашен да га силом не врате, Растко Немањић зажеле да сместа прими монашку ризу. У тврдој кули манастирског утврђења Пантелејмона, најстарији монах те братије постриже му златну и дугу младалачку косу и одену га у монашко одело […]. Сава је дао пример, први пример, великог живота, посвећеног духовним вредностима. Сава је створио сталеж који је непролазно носио светиње државе и народа, балканском скромношћу и трпељивошћу која је неисцрпна. Сава је зачетник просвете. У његовој цркви, архитектура, дрворез, сликарство, ситна уметност али ванредна, обрада злата, сребра, ткања и везова, која тек има да се прослави и која је, по томе што је у њој битно и лепо, не само оригинална него и наша, балканска, развијаху се у његовим традицијама. Писменост свештенства, почетак школа, писменост уопште у нас, вековима, Савина је заслуга. […] У средњем веку, са својим манастирима, писцима, књигама, писменошћу свештенства, уметношћу, блеском, Савина црква исто је што и наша култура, а за време Турака њена снага расте још више и она постаје народу једина утеха. Савино дело, за време тих петсто година, постало је легенда и та легенда имала је у себи више снаге можда него његов црквени рад, за живота. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

75


ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ (1898–1993) – српска песникиња, али и прозни писац, омиљена свим генерацијама читалаца. Њено дело одише љубављу према природи и свешћу о историјском страдању народа, са саосећањем за човека. Значајне књиге песама: Врт детињства, Гозба на ливади, Мирис земље, Тражим помиловање, Немам више времена, Слово о љубави, Михољско лето, Памтићу све, Озон завичаја, Зовина свирала и друге.

САВИН МОНОЛОГ

L

Ноћас ће кроз сан родитеља мојих слутња тешка

R

O

А ја ћу бити далеко од родних села, на домаку светогорских тихих манастира, клечаћу већ крај манастирског прага бела пун молитве и мира.

-P

И кад бекства синовљег стигну тужни гласи до властеле наше и кнежева, резаће већ свети оци моје власи; и душа под небом јутарњим као шева биће високо.

U KA

А кад мати моја пружи убогом комад круха и помене у молитви име изгубљеног чеда, срце ће куцати моје испод свештеничког руха и спазићу где ме Христос право у очи гледа. Куцнуо је час светог завета. никада више видети нећу мили очински кров, ни слушати благог мајчиног савета, ни с браћом младом кренути у лов.

ED

минути – проћи (мимо кога или чега); наићи убоги – сиромашан човек, просјак купа – метална чаша, пехар одора – свечана одећа праге – прагове (песникиња је намерно употребила старински поетски облик) смирна – миришљава смола која се добија од коре неких врста тропског дрвећа, а употребљава се за кађење при верским обредима; измирна, тамјан

TA

замахати црним огромним крилима, и браће моје кроз срца витешка страх ће минути.

Никада више са ових кнежевских трпеза Нећу чути звук купа и кондира, и одоре своје царске од златног веза заувек скинућу. А кад манастирске прекорачим праге мирне, у осамљеничка кад ступим дворишта и удахнем мирис свете смирне, душа моја од живота више ништа неће тражити.

76

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

Свети Сава, фреска у манастиру Милешевa

Молићу се тада за спас српског рода, за родитеља својих благ и побожни крај, и да браћа моја кроз живот иду светла хода као анђели кроз рај.


Васко Попа ПУТОВАЊЕ СВЕТОГ САВЕ

П

утује по мрачној земљи Штапом пред собом Мрак на четверо сече

L

ВАСКО ПОПА (1922–1991) – песник модерног поетског израза, преводилац, састављач антологија српске народне књижевности у којима је истакао поетску и хуморну димензију усменог стваралаштва. Књиге песама: Кора, Непочин-поље, Споредно небо, Усправна земља, Кућа насред друма и друге.

TA

Одвеже вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе

R

Хитне дебеле рукавице Претворене у мачкетине На сиву војску мишева

ED

U KA

-P

O

Путује без пута И пут се за њим рађа

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

77


МАТИЈА БЕЋКОВИЋ – Рођен у Сенти (1939), живи у Београду. Члан је САНУ, добитник многобројних награда за књижевност. Значајнија дела: Вера Павладољска, Тако је говорио Матија, Рече ми један чоек, Леле и куку, Кад будем млађи и друга.

Матија Бећковић

L

ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ

К

TA

R

-P

Кренуо је Савиним стопама, Ка Савином извору На Савином врху Куда и ми идемо, Јер другог пута и нема.

Онда се сагнуо да дохвати камен, Али камење беше замрзнуто, Свезано за земљу студеним синџирима, Јер беше јака зима, Као и ове године, Као увек око Савина дана.

U KA

Када је негде око Савина дана Наишао Савином страном, Напали су га пси, Као што и сад нападају Свакога ко се упути Савиним траговима.

– Нека је проклета земља у којој су пашчад пуштена, а камење свезано.

Путник је најпре саставио три прста, Како је одредио да се и ми крстимо, Плашећи их законом Од кога су још више побеснели, А ни до данас нису узмакнули.

ED

пашчад – пси; погрдно, у значењу: нељуди

Већ су разносили Савина стопала, Савин кук и Савин лакат, По продолима и јаругама земље Због које је подељен свет, Кад је Свети Сава отпасао мач уста, Једино оружје које је носио, А које је и нама оставио, Говорећи ове речи:

O

синџир – ланац, окови

ад је Свети Сава ишао по земљи, Још пре свога рођења, Док се звао Растко, Као што иде и сада, Само га не видимо, А можда је то било и доцније.

РАЗГОВАРАМО О... АУТОРСКИМ ПЕСМАМА О СВЕТОМ САВИ

*** Која се одлука Светог Саве најчешће истиче у наведеним песмама? *** У основи те одлуке је жеља да служи свом народу. Пронађи стихове у којима је тај

мотив јасно исказан. Подвуци их и објасни њихово значење. *** Која ти се песма о Светом Сави највише свидела? Образложи свој избор. *** Наведи шта Милош Црњански истиче као највредније заслуге Светог Саве.

78

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Поново пажљиво прочитај наведене текстове. Истражи колико у њима има чињеница

о Светом Сави које су ти познате одраније (са часова историје и књижевности). *** Истражи у ком су тексту:

O

*** Протумачи мисао песника Верољуба Вукашино-

вића: „Постоје места што нас вежу са вертикалом нашег спаса.” *** Прочитај одломак из текста Милоша Црњанског „Спаљивање моштију Светог Саве”, написаног 1935. године, поводом годишњице тог догађаја. Анализирај га, издвој најважније тврдње и образложи их.

ED

U KA

Замисао о српству Замисао о српству какву је имао Сава, продужавали су после не само владари на врхунцу него и црква, и кад је под Турцима она остала једини кров над главом и масе народа до дна. О Краљевићу Марку, запазио је наш писац право, највише народ пева, о Св. Сави има највише поука и прича. Да је српство, и кад није имало своју државу, и кад му се под Турцима рушила и црква, ипак сачувало, духовно, све атрибуте једне нације, то је једна од најдубљих и најзначајнијих у нашој прошлости појава. Сличних нема. У XVI веку, који се завршава спаљивањем моштију Св. Саве, српство, у лелеку народа, у заносу калуђера који одлазе у Русију, нема скоро ничег више материјалног и земаљског у себи, оно је постало чиста патња, и замисао и идеја која може да малакше, али се опет рађа.

А САДА ТИ...

-P

ТРЕБА ДА ЗНАШ

R

TA

L

а) садржани стихови „Химне Светом Сави”; б) истакнути мотиви из народних предања о Светом Сави; в) наглашене ктиторске заслуге Стефана Немање и Светог Саве, као и утицај који је први српски просветитељ имао на свога оца; г) метафорички приказане опасности које прете земљи и народу; д) истакнута посвећеност духовним вредностима, писмености, просвети, уметности и култури уопште. *** Истражи песничку форму наведених песама: стихове, строфу, риму. Које су песме писане слободним стихом? Проучи ритам сваке од песама. *** Проучи главне мотиве и композицију песама. *** Издвој и протумачи песничке слике које су на тебе оставиле најснажнији утисак.

Милош Црњански, „Спаљивање моштију Светог Саве”

За време Немањића, средњевековна Србија и по просвећености својој може да се пореди са другим срећнијим, државама европским. Али у тој просвети, има једна унутарња, морална, непролазна легенда какву други немају и која вреди више од свих спољашњих и накалемисаних знакова туђинских култура: то је еманација Савина. Данашњи полуинтелигенат, данашња незналица, који се диви трамвају јер иде сам од себе, а не са штапом као његова баба, мисли да у средњевековној држави, у једном животу који је завршен пре седамсто година нема ничега сем мрака, не може бити ничег ванредног и дубоког, достојног размишљања и људског ума. Тај човек, тај светитељ, међутим, још за живота, најузвишенији Немањић, Свети Сава, који је изнемогао и остарео умирао у дворцу Асена II, бугарског цара, после једног дугог пута и живота, пре седамсто година, није нимало мањи човек, ни по делу, ни по духовном интелектуалном животу, а нарочито не по значају његовог утицаја, и то моралног утицаја, за нас Србе, од ма којег, и најмодернијег и најкултурнијег данашњег великог ума. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

еманација – исијавање, испољавање

79


САЗНАЈ ВИШЕ *** Истражи како је на средњовековним фрескама (у Милешеви и Студеници), а како у

каснијој ликовној уметности, у делима истакнутих сликара, приказан лик Светог Саве.

O

Урош Предић, Спаљивање моштију Светог Саве

U KA

-P

Урош Предић, Свети Сава благосиља Српчад

R

TA

L

 Анализирај слике Уроша Предића Свети Сава благосиља Српчад и Спаљивање моштију Светог Саве. Упореди их са сликом Паје Јовановића Свети Сава мири завађену браћу и сликом Стевана Алексића Спаљивање моштију Светог Саве. Закључи о сродности уметничког (књижевног и ликовног) виђења његовог лика.

Стеван Алексић, Спаљивање моштију Светог Саве

ED

Паја Јовановић, Свети Сава мири завађену браћу

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да изражајно казујеш једну ауторску песму о Светом Сави по свом избору. *** Организујте у одељењу разговор о значају и вредности светосавске традиције у

српској историји и култури.

*** Окушај се у писању стихова: покушај да напишеш песму о Светом Сави.

Кључне речи: ауторска поезија и проза о Светом Сави, биографски елементи, поетизовање заслуга Светог Саве за српски народ, моралне вредности. 80

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


TA

Вук Стефановић Караџић ЖИВОТ И ОБИЧАЈИ НАРОДА СРПСКОГ

L

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ (1787–1864) – реформатор језика, писац, учесник Првог српског устанка, сакупљач народног књижевног блага. Писао је и о историјским догађајима и личностима из Првог српског устанка. Током свог сакупљачког рада објавио је следеће књиге народног стваралаштва: Мала простонародна славеносербска пјеснарица (1814), Народна србска пјеснарица (1815), Српске народне пјесме I–IV (1841–1862), Српске народне пословице (1836), Српске народне приповијетке (1821, 1853). Написао је прву граматику српског језика (1814) и Српски рјечник (1818, 1852). Превео је Нови завјет (1847).

(обичаји о различнијем празницима)

-P

O

R

► Једна од главних одлика српског православља јесте крсна слава као највећа светиња српског народа. У време мудрог Немањиног сина Светог Саве, у складу са ширењем хришћанства још од деветог века, многобожачке идоле из периода пре хришћанства заменили су велики светитељи Цркве Христове, те они постадоше заштитници српских домова, цркава, породица, племена, села и градова. Тако је настала крсна слава.

О

U KA

КРСНО ИМЕ (одломци)

ED

сим овијех опћијех обичаја о различнијем празницима сваки Србин има по један дан у години којега он слави, и то се зове крсно име, свети, свето и благдан. Ријеч крсно име показује да је ова слава постала од имена које се у првоме кршћавању народа нашега надјенуло коме; нпр. коме је надјевено Ђорђије, он је почео славити дан светога Ђорђија. тј. Ђурђевдан; а будући да он није гледао да се и његову сину надјене име каквога свеца, него му је надјенуо име српско, нпр. Живан или Радован, тако је по смрти његовој и његов син (не имајући свеца имена својега) почео славити онај дан који му је славио и отац, и тако је то остало у цијеломе ономе потомству. Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

најамник – онај који је у најму, слуга свечар – слављеник кољиво (грч.) – кувана пшеница, помешана са шећером и орасима, коју свештеник благосиља и прелива вином (панахија) очатити – очитати молитву прекадити – окадити са свих страна поскурњак – направа којом се на поскуру утискују слова поскура (грч.) – обредни хлеб у православној литургији, нафора

81


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Домаћин се стара и приправља за цијелу годину како ће и чим ће прославити крсно име. Кад буде уочи крснога имена пред ноћ, онда зађе један из куће (обично млађи) по селу те зовне (на крсно име) све сељаке који оно крсно име не славе; тај пред сваком кућом скине капу и обично овако почне: „Божја кућа и ваша! Поздравио је отац (или брат) да дођете довече на чашу ракије, да се разговоримо и да мало ноћи поткратимо; што буде свети Никола (или који буде) донио, нећемо сакрити; дођите, немојте да не дођете.” Кад буде увече, онда неком отиде домаћин, неком пошље сина, неком најамнике (жене увече слабо иду) или другога кога из куће. Кад званице долазе свечарима у кућу, обично овако говоре: „Добар вече и честито ти свето! Славио га много љета и година у здраИлустрација Владислава Тителбаха вљу и весељу!” Гдјекоји понесу и јабуку или (по варошима) лимун, те даду домаћину кад му назову добарвече. А пријатељи из другијех села дођу и незвани, па ту сви вечерају, пију, разговарају се и пјевају до неко доба ноћи; потом сељаци отиду сваки својој кући (домаћин каже свакоме на походу: „Дођите и сјутра на чашу ракије.” И тако их сваки дан позива од вечере на доручак, а од доручка на ручак), а пријатељи већ ондје и остану. Сјутрадан дођу рано на доручак, па мало доцније на ручак. Прије ручка или на ручак треба да дође и поп да прекади и да очати кољиво. Кад већ буде к пола ручка, онда запале воштану свијећу, донесу тамјана и вина, те устану у славу: помоле се богу, једу кољиво, обреде се вином (напијајући: „за славе небеске, која може да нам поможе”) и ломе (домаћин с попом или с ким другим, кад нема попа) крсни колач (који мора бити од шенична брашна укисело умјешен и нашаран поскурњаком); једну четвртину од тога колача даду попу, једну домаћици, а двије они једу; пјевају (два и два) у славу... Ко пије вино за славе божје, помоз’ му боже и славо божја! А што је љепше од славе божје и од вечере с правдом стечене?”

82

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


[...] И најгори сиромах треба да прослави своје крсно име, макар продао какво живинче или друго што из куће, те купио ракије (ако своје нема) и остало што му ваља. Понајвише славе Никољдан, Јовањдан, Ђурђевдан, Аранђеловдан итд., и то се не мијења него остаје од кољена на кољено. Зато се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца. Жена слави мужевље крсно име (баш ако би јој муж и умро):

L

Помоз’ боже и свети Ђорђије! крсно име господара мога.

РАЗГОВАРАМО О... ВУКОВОМ ЗАПИСУ

TA

*** Издвој шта ти је из Вуковог текста познато одраније, из твог сопственог искуства. *** Истакни чињенице које су ти биле непознате и искажи свој утисак и размишљање

R

о њима. Постоји ли нешто што те је изненадило? Образложи свој одговор. *** Објасни како разумеш тврдњу: „Зато се сматрају као рођаци сви који славе једнога свеца.”

O

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Пажљиво прочитај текст Вука Караџића о крсној слави. Уколико имаш крсну славу,

ED

U KA

-P

упореди начин припремања и слављења своје породице са описима из Вуковог текста. Уочи сличности и разлике и прибележи у свесци користећи следећи подсетник: – позивање на славу; – долазак гостију; – трајање славског гошћења; – обред ломљења славског колача. *** Наведи имена крсних слава које највећи број људи слави у твом крају. *** У разговору с наставником историје, у свом окружењу, или из извора с интернета сазнај називе најважнијих верских празника у исламу, јудаизму, хиндуизму или будизму. *** Присети се аутора и наслова приповетке из које је наведени цитат. (Обрати пажњу на то да представља садржај разговора између мајке и њеног сина, кога је она затекла како оре на њиви.) „Поче да ћерета с њиме као дете... све стојећи. Рече како ће очувати шеницу с те њиве – само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име.. Најлепше је брашно од старога жита.” *** Прочитај српску народну песму „Ко крсно име слави, оном и помаже”. Њу је Вук Караџић уврстио у Пјесме јуначке најстарије (књига друга, 1845). Вук Караџић, графика Јозефа Крихубера (1865) Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

83


ТРЕБА ДА ЗНАШ Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, српски је народни и црквени обичај. После Васкрса и Божића, слава је трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације. Као јединствена форма породичне традиције код Срба, присутна је још из периода пре христијанизације, када је била везана за култ предака породице.

TA

L

Крсна слава се налази у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

ED

U KA

-P

O

R

Филателистичко издање „Крсна слава”

Кључне речи: Живот и обичаји народа српског, крсна слава, крсно име.

84

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


ОСВРТ НА ДЕЛО СВЕТОГ САВЕ И НА ДЕЛА О СВЕТОМ САВИ 1. Повежи имена песника са насловима њихових песама. Једно име је сувишно. 1 Јован Јовановић Змај Матија Бећковић Десанка Максимовић Васко Попа Милош Црњански

„Прича о Светом Сави” „Савин монолог” „Путовање Светог Саве” „Свети Сава”

L

2. Поред одломка из дела упиши име и презиме његовог аутора. 2

U KA

-P

O

R

TA

Одломак из дела Име и презиме аутора Путује без пута И пут се за њим рађа Кад је Свети Сава ишао по земљи, Још пре свога рођења, Док се звао Растко, Као што иде и сада, Само га не видимо, А можда је то било и доцније. Куцнуо је час светог завета. Никада више видети нећу мили очински кров, ни слушати благог мајчиног савета, ни с браћом младом кренути у лов. Савино су тело Турци сагорели И његов су пепео на ветар изнели – И гдегод је трунка пепела му пала, Ту је нова љубав к роду засијала. Сава је дао пример, први пример, великог живота, посвећеног духовним вредностима. Не обличавај зле, да те не омрзне. Обличавај премудрога, и заволеће те. Укажи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поуку и наставиће да је прима.

ED

3. Поред наведених стихова упиши у табелу називе стилских фигура које уочаваш. 3 ПРИМЕРИ Престо га је чекô – он га није хтео; Он је нешто више духом заволео. Дух је његов звезда над нашим школама. Одвеже вериге сред олује И земљу од старе храстовине За стајаће звезде везује Молићу се тада за спас српског рода, за родитеља својих благ и побожни крај, и да браћа моја кроз живот иду светла хода као анђели кроз рај.

Стилске фигуре

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење

85


4. Подвуци наслове песама у којима је истакнуто одрицање Растка Немањића од светов4 ног живота и његово опредељење за духовни живот: „Прича о Светом Сави”, „Савин монолог”, „Путовање Светог Саве”, „Свети Сава”. 5. Користећи се знањем о Светом Сави, напиши пет реченица о његовом значају за српску 5

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

културу у којима ћеш употребити речи: писац, просвета, књига, школа, култура.

86

Читанка за 7. разред | Из тамнине у просветљење


КА СВЕТЛОЈ СТРАНИ ЖИВОТА

L

Кад будеш гледао небо, ноћу, пошто ћу ја становати на једној од њих, пошто ћу се ја смејати на једној од њих, то ће за тебе бити као да се све звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које знају да се смеју! [...]

R

TA

А кад се утешиш (човек се увек утеши), биће ти мило што си се са мном упознао. Остаћеш ми увек пријатељ. Пожелећеш да се смејеш са мном. Отворићеш понекад прозор, онако, из задовољства... И твоји пријатељи биће изненађени кад те виде да се смејеш гледајући у небо...

ED

U KA

-P

O

Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц

Мали Принц, насловна страна књиге (1943)

87


TA

ЧАМЦИ ОД ПАПИРА

И

-P

O

R

з дана у дан пуштам своје чамце од папира, један по један, низ брзу струју. Великим црним словима исписујем своје име на њима и име села у којем живим. Надам се да ће их неко у непознатој земљи пронаћи и знати ко сам ја. Стављам у своје мале чамце цвеће шиула из нашег врта, и надам се да ће ови пупољци зоре увече безбедно стићи на копно. Пуштам своје чамце од папира и гледам у небо и видим како облачићи окрећу своја бела испупчена једра. Не знам који их од мојих другова у игри пушта у ваздух да се тркају с мојим чамцима! Кад падне ноћ, урањам лице у шаке и сањам како моји чамци од папира плове и плове под поноћним звездама. Виле које управљају сном кормиларе њима, а товар су њихове котарице пуне снова.

ED

Из „Језичких недоумица” са сајта Српски језички атеље

Рабиндранат Тагоре

U KA

ЈЕЗИЧКА НЕДОУМИЦА: Тагор или Тагоре Презиме овог индијског песника грешком се код нас појављује у облику Тагоре, под утицајем енглеске транскрипције бенгалског. Језички саветници прописују облик Тагор. (Ипак, стварни изговор презимена најближи је нашој транскрипцији Тхакур, али већина светских језика познаје овог књижевника у облику Тагор.)

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ У ПРОЗИ *** Шта лирски субјект исписује на својим чамцима? *** Коју жељу тиме исказује? *** У ком делу текста се преплићу стварност и машта?

88

L

РАБИНДРАНАТ ТАГОРЕ (1861–1941) – рођен у Калкути (Индија); сматра се најзначајнијим индијским песником. У његовој поезији преовлађују мотиви природе и љубави, снова и надања. Године 1913. добио је Нобелову награду. Књигу песама Гитанџали сам је превео на енглески језик. Познате су му и књиге песама у прози Градинар, Млади месец и роман Бродолом. Писао је и поеме, есеје, драме, на бенгалском и енглеском језику. Бавио се сликањем и компоновањем; аутор је текста и музике индијске националне химне.

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

Из књиге Млад месец (превео Милан Милетић)


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Подвуци предикате у песми који су исказани првим лицем једнине презента. Које

TA

L

активности предузима лирски субјекат? Шта на основу тога закључујеш о његовим осећањима, расположењу, надама? ***`Издвој најупечатљивије песничке слике и анализирај их. Истражи мотиве игре, сна, облака и стилска средства: епитете, метафоре, персонификацију. Објасни њихово значење и функцију у тексту. *** У какве се просторе претаче наивна и безбрижна дечја игра папирним чамцима? Шта то говори о људским стремљењима и надама? *** Лирски субјекат каже: „Не знам који их од мојих другова у игри пушта у ваздух да се тркају с мојим чамцима!” Како објашњаваш ту трку папирних чамаца и облака? *** У чему се састоји маштовитост дечака и његових другова? О чему ти млади људи сањају, за чим жуде? Зашто је поглед лирског субјекта уперен у небо? *** Покушај да објасниш због чега је овај текст песма у прози. Шта је у њему поетско? Образложи свој одговор.

R

А САДА ТИ...

ТРЕБА ДА ЗНАШ

O

*** Може ли човек будан да сања? *** Како тумачиш мисао Петра Сарића да

је сан „друга стварност без које... не би било ни оне прве, ни живота”? *** Упореди песму индијског песника са песмом „Плава звезда” Мирослава Антића и закључи шта им је заједничко.

U KA

-P

Песма у прози написана је као прозни текст (њена спољашња форма не састоји се од стихова и строфа), а садржи унутрашње елементе лирике: субјективност, осећајност, песничке слике, стилске изразе, ритам, мелодичност. Писали су је и Иво Андрић, Јован Дучић, Петар Кочић и други наши и страни ствараоци.

САЗНАЈ ВИШЕ

ED

Нема те поезије која би могла да се вине до оних висина до којих допире љубав. Рабиндранат Тагоре

Рабиндранат Тагоре је посетио Београд новембра 1926. године. Лист Политика је објавио интервју са њим, у којем је славни песник, између осталог, рекао: „Врло сам срећан да видим народ који се много разликује својим осећањима од осталих западних народа. За вашу љубазност вам не могу довољно исказати своју захвалност... Ја се осећам као птица која има два гнезда на две супротне обале...” Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

89


Песнику Станиславу Винаверу је у интервјуу за часопис Време – на питање шта је песникова мисија у свету – Тагоре одговорио:

TA

L

„Песник нема политичке мисије, нити одређеног задатка. Песник треба да ствара лепе песме, то јест да налази лепе облике за наше мисли. Песник не мора имати моралну мисију. Али самим тим што ствара лепо он помаже људима да буду добри и он омогућава истину, коју чини примамљивом. Лепа је шума, лепа је звезда и цвет – исто су тако лепе и песме. Песник тежи савршенству у песми у изразу, и тим самим ствара у људима Рабиндранат Тагоре и Алберт Ајнштајн тежњу за савршенством, у свим областима. Ми песници имамо идеал: савршенство; и њега ради тражимо погодног израза за оно што осећамо.”

R

*** Ко је Хипнос

O

-P

U KA

Никта – Никс; зависно од транскрипције, јавља се у оба облика.

Хипнос је био бог сна и сâм сан – персонификација сна (спавања), син богиње ноћи Никте и Тартара, бога подземног мрака. Хипнос је, у грчкој митологији, са својом мајком сваке ноћи долазио на свет, тихо се кретао по земљи и мору и свему што живи доносио сан који ослобађа од брига и мука. Хипнос је, заједно са Танатосом, богом смрти и својим братом, живео у подземном свету, у пећини, где Хипнос, бронзана глава статуе се налазила његова палата, до које нису допирали сунчеви зраХипнос, Британски музеј ци. На улазу у пећину цветали су макови, који су имали улогу да хипнотишу, и остале сличне биљке. Због тога што је Никта била веома моћна, ни сам Зевс се није усуђивао да крочи у Хипносово царство.

ED

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Направи свој чамац од папира. Потруди се да на њему напишеш један поетски

запис.

*** Научи да изражајно казујеш песму „Чамци од папира” (која се у преводу на српски

језик јавља и под насловом „Папирни бродови” и „Папирнати бродови”).

*** Испричај свој омиљени сан (било да га сањаш на јави или док спаваш). *** Потражи књигу Градинар у библиотеци. Изабери из ње једну песму и увежбај да је

изражајно читаш или рецитујеш.

Кључне речи: индијски песник, песма у прози, мотив игре, мотив сна. 90

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


ВИСЛАВА ШИМБОРСКА (1923–2012) – рођена у близини Познања, у Пољској. Добитница је Нобелове награде за поезију (1996), Гетеове и Хердерове награде. Превасходно песникиња, писала је и кратку прозу, уређивала новине, радила као уредница у издавачким кућама. Објавила је петнаестак књига песама, те фељтоне и кратке приче. Преведено јој је десетак књига песама на српски језик: Со, Стотину радости, Сваки случај, Велики број, Људи на мосту, Крај и почетак и друге. Њену поезију одликује мисаоност, запитаност над човеком и светом и испитивање језичких изражајних могућности.

Вислава Шимборска

L

ОБЛАЦИ

TA

Морала бих да пожурим

Као некакви сведоци било чега – сместа се разгоне на све стране.

U KA

У поређењу с облацима живот се чини утемељен, и готово трајан и вечан.

-P

Неоптерећени сећањем на било шта, без напора се дижу изнад чињеница.

O

Њихово својство – никада се не понављати у облицима, нијансама, позама и ређању.

R

с описивањем облака – по делићу секунде престају да буду они, а почињу да бивају други.

ED

У односу на облаке чак и камен личи на брата, на кога се можеш ослонити, док су они попут далеких и ветропирастих рођака. Нека људи, ако хоће, постоје, а после нека редом умиру, њих, облаке брига за све то, веома чудно. Над целим Твојим и мојим, још не целим, животом, парадирају у раскоши као што су парадирали.

Чесловас Чеснакевицијус, дигитална фотографија Ловац на облаке

Немају обавезу да заједно са нама нестају. Да би пловили, не морају да буду виђени. Превели са пољског Бисерка Рајчић и Петар Вујичић Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

91


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Са чим лирски субјекат пореди облаке? *** Ко је у предности, с обзиром на трајност, облаци или људи? Зашто? *** Које је најважније својство облака?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Анализирај прву строфу. Опиши расположење лирског субјекта.

TA

L

Издвој мотив који се њоме уводи. На каква те размишљања наводе први стихови? *** Истражи остале мотиве и забележи их поред сваке строфе. *** Запази како се смењују стихови и строфе различите дужине. Шта је тиме постигнуто? *** Одреди какав је тон песме. Испитај темпо и ритам. *** Објасни како разумеш последњу строфу. У чему се састоји поента песме? *** О којим важним животним темама песникиња размишља, посматрајући вечну променљивост облака? А САДА ТИ...

-P

O

Протумачи мисао: „Човјече, Песма „Облаци” Виславе Шимборске има елеменпази да не идеш мален испод те дескрипције. Међутим, то није дескриптивна пезвијезда” (из песме „Опомена” сма зато што ни тематски ни идејно песникиња не Антуна Бранка Шимића). поставља у центар казивања сам опис природе. Она нагласак помера на мисли које су сликама из природе побуђене у лирском субјекту. Дубљим тумачењем песничких слика и рефлексивних (мисаоних) исказа долазимо до мисли о пролазности свега људског. Песме које одликује мисаоност називамо рефлексивним (мисаоним) песмама. Рефлексивна лирска песма не мора садржавати описе природе, односно елементе дескрипције.

U KA

дескрипција – опис рефлексија – умно посматрање и расуђивање

R

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Лирски субјекат – лирско „ја” у песми, које не треба изједначавати са личношћу аутора песме. Лирски субјекат је део уметничког света песме.

САЗНАЈ ВИШЕ

ED

Симболика облака многострука је и разнолика: од религијске до песничке. На пример, облак је у хришћанској традицији „природни заслон небеског плаветнила”, те се због тога „употребљава као знак невидљивога Бога”. Облаци су и трајна опсесија и надахнуће песника. У поезији се јављају и са позитивним и са негативним значењем: говори се о њиховој лепоти, променљивости, покретљивости и недохватљивости, али и о њиховој тежини и суморности, која заклања сунце, месец и звезде, као претња, као опозиција небеској светлости. Бисерка Рајчић је, уз Петра Вујичића, највише преводила поезију Шимборске на српски језик. Прочитај одломак из њеног текста објављеног у часопису Време поводом песникињине смрти: „Знала сам да не воли да говори о својој поезији, њеном превођењу, оценама критике, међутим, боравећи у Кракову крајем деведесетих, испричала сам јој о својој сарадњи са Савезом слепих Београда. Реаговала је тако што им је из тада најновије збирке Две тачке посветила песму ’Уљудност слепих’, која је убрзо постала својеврсна химна поменутог Савеза, чији чланови је рецитују сваког петнаестог маја, на свој Дан поезије.”

92

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


УЉУДНОСТ СЛЕПИХ

П

есник чита стихове слепима. Није претпоставио да ће то бити тако тешко. Дрхти му глас. Дрхте му руке.

U KA

O

-P

Хтео би да прећути – иако је то немогуће – све свеце на стропу катедрале, опроштајни гест с прозора вагона, стакло микроскопа и зрачак у прстену и екране и огледала и албум с ликовима.

R

Чита – јер је прекасно да не чита – о дечаку у жутој јакни на зеленој ливади, о црвеним, пребројивим крововима у долини, о покретним бројевима на мајицама играча и о незнанки међу одшкринутим вратима.

Међутим, велика је уљудност слепих, велика је увиђавност и великодушност. Слушају, смешкају се и пљескају.

TA

Опасна авантура за звезде у његовим стиховима, за зоре, дуге, облаке, неоне, Месец, за рибе испод воде, до тог времена сребрне, и за јастреба који тако тихо, тако високо лети небом.

L

Осећа да је свака реченица овом приликом стављена на пробу таме. Да ће морати сама да се сналази, без светлости и боја.

Франческо Барзаги, Слепи дечак (1876)

Неко од њих чак прилази с књигом отвореном наопачке молећи за аутограм који неће видети. Превела с пољског језика Бисерка Рајчић

ED

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Посматрај облаке и потруди се да опишеш слике које видиш. Определи се или за тех-

нички опис (уз коришћење знања из географије) или за сугестивни опис. *** Напиши састав о обнављању и неуништивости природе. *** Објасни однос према људском трајању исказан у стиховима Мирослава Антића: „Увек ће бити кровова позади крова сваког. Јер увек се румено наставља на румено.” *** Напиши састав у којем ћеш направити паралелу: промене у природи и људски живот.

Кључне речи: рефлексивна (мисаона) песма, лирски субјекат, мотив несталности, мотив трајања. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

93


ИГОР КОЛАРОВ (1973–2017) – рођен у Београду. Значајан домаћи писац за децу и младе. Књиге: Аги и Ема, Кућа хиљаду маски, Дванаесто море... Добитник је неколико књижевних награда за своје књиге (Политикин забавник, Невен, Змајеве дечје игре...).

Игор Коларов (одломци из романа)

К

4.

R

TA

иа је била необична девојчица. И њени другари били су чудаци: Два плус један, Средњи Џо, госпођица Фло, девојчица Симона. Њихова боравишта била су напуштена зграда биоскопа Орфеј и Месечев врт. Киа трага за господином Апијем, који се крије у једном од њих. Жуде сви за путовањима. Заједнички су им снови, машта и радозналост.

U KA

-P

O

Киа са својим родитељима није имала ама баш никаквих проблема. Били су то пристојни и добри људи. Обожавали су Киу. Кад је напунила четири године, увидели су да је... па, другачија. И одмах им је постало јасно да ту ништа не могу да ураде. Била је ограђена високим и непробојним зидовима тишине. У гомили деце увек бисте прво њу запазили, ма колико да се крила. Таква је била. Киа је са мамом и татом становала у поткровљу у малом стану који је мирисао на планинске борове поред неког језера.

Киа је живела недалеко од Калимахове антикварнице и малог напуштеног позоришта Орфеј , у уличици која је излазила на Пурпурни трг. Волела је да цуња по граду и имала је омиљена места, али Орфеј је био нешто посебно. Сигурно је тако нешто наслутила и Госпођа Фло, када ју је Киа једанпут одвела тамо. Рекла је: – Само на напуштеним и заборављеним местима може се заиста бити слободан. Госпођа Фло је знала те ствари.

5.

ED

антикварница – место где се продају стара издања књига и уметнички предмети; старинарница Орфеј – чувени песник из грчке митологије, син Калиопе и Аполона; свирајући и певајући уз лиру, очаравао је и људе и животиње, цео свет природе; и сами богови су због његовог умећа пристали да му из подземног света врате вољену жену Еуридику, под условом да се, изводећи је из Хада, ниједном не окрене према њој – што је он ипак учинио и тако је поново изгубио; чест мотив у књижевности и уопште у уметности; такође, често име уметничких друштава и институција

L

ДВАНАЕСТО МОРЕ

94

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

Сцена из представе Орфеј Дечјег позоришта у Суботици у режији Тодора Валова


25.

TA

L

Средином октобра Симону су одвели у болницу. Стање јој се веома погоршало. Ретко се будила и скоро ништа није јела. Симонина мама је одржала реч. Обавештавала је Киу о свему. Киа је закључивала о Симонином стању не по томе колико јој је Симонина мама говорила, већ по томе колико јој није говорила. То значи да су телефоном углавном размењивале тишину. Обе су биле добре у томе. Киа ниједанпут није отишла до Месечевог врта. Понекад је обилазила Орфеј и брзо се враћала кући. – Шта ти је? – питали су је. – Ништа

ED

O

U KA

-P

„Боже, тако је мала...” Киа принесе руку срцу. Оштар бол навирао је у таласима. Таласи Океана. Гледала је у своју пријатељицу која је данима спавала и ћутала, и није радила ништа друго. Извадила је из ранца сјајну, црну кутијицу и положила је на сточић крај Симониног узглавља, поред поморанџи. Отвори уста, али гласа и даље није било. Хтела је каже: „Домар Рапа мисли да је ово нешто најлепше што је икад у животу направио. Сада је твоје. У њој су тигрови. Толико смо причали о њима.” То је хтела да каже. И још нешто. Али била је нема. И кад би неко издалека довољно јако пожелео да гледа кроз зидове, видео би: Једну девојчицу уроњену у сан, и другу уроњену у савршену тугу, и ноћ како се повлачи са њихових лица.

R

85.

Костја Лупанов, Лиза (2015)

РАЗГОВАРАМО О... РОМАНУ

*** Чиме Киа показује да је другачија? *** Ко јој је од одраслих био близак? *** Због чега је Киа несрећна? *** Како показује своју тугу? *** Наведи питања која су ти се јавила током читања одломака из романа. Шта желиш

да сазнаш читајући роман? Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

95


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ  Прочитај роман у целини. У свој дневник читања прибележи све што сматраш значајним у вези са тумачењем романа. Послужи се наредним питањима и сугестијама. *** Издвој главне и споредне ликове и укратко их представи. *** Сажето представи фабулу. Издвој главне догађаје, образложи њихову узрочно-после-

R

TA

L

дичну повезаност и протумачи расплет. *** У ком је лицу прича исприповедана? *** Испитај улогу кратких поглавља. Шта је тиме постигнуто? *** Како је приказан стваран (реалан) свет? Шта је, од онога о чему се у роману говори, стварно или могуће? *** О којим се проблемима говори у роману? Истражи их и анализирај начин на који су представљени. *** Уочи елементе фантастике у роману и образложи шта је у њему стварно (могуће, реално), а шта фантастично (необично, нестварно). Истражи и означи места у тексту која су, по твом мишљењу, изразито поетска. Издвој ликове, ситуације и појаве које припадају свету чудесног, фантастичног. Образложи своје закључке.

O

ТРЕБА ДА ЗНАШ

А САДА ТИ...

У одломку из романа Игора Коларова:

U KA

-P

Појам фантастика у књижевности означава оно што је створено фантазијом, маштом, што је плод маште, уобразиље (чудни, нестварни ликови, догађаји, појаве).

*** Подвуци реченице у којима је маштовитост надмашила реалност. *** Подвуци реченице које ти се највише допадају и образложи свој избор. *** Пронађи неколико примера за пренесено значење и објасни их.

ED

САЗНАЈ ВИШЕ

Игор Коларов је веровао у моћ књижевности и тврдио да је читање веома важно. Учествовао је у приређивању књига за програме школске лектире, те је о томе говорио и у свом интервјуу у часопису Време, 2012. године: „Ако је ишта толико дубоко занимљиво остало у овом свету, онда је то свакако књижевност. Богата је својим садржинама и облицима, и представља један од најунутарњијих гласова човека. Са писцем за децу Бранком Стевановићем приредио сам две лектире: Од Змаја до бескраја (избор из српске поезије за децу за 1. и 2. разред), и Е, баш то! (избор из савремене српске поезије за децу за 2. разред). Владимир Андрић, писац чувеног Пустолова, рекао је једном приликом да лектира Е, баш то! може да послужи као чврст темељ будуће велике антологије савремене српске поезије за децу. За 4. разред основне школе приредио сам Слоновску музику (избор из светске поезије и прозе за децу). Тако су се у тој књизи нашла, између осталих, дела Леонарда да Винчија, Тадеуша Ружевича, Сингера, Хармса, Тургењева, пословице народа света, дечји бисери, древни записи, бајке, али и песме Леонарда Коена.”

96

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


 Иако је намењена млађем узрасту, потражи у библиотеци књигу Слоновска музика, прочитај је, издвој текстове који су ти најзанимљивији и имена писаца са чијим делима желиш да се подробније упознаш. Игор Коларов: „Вредност једне литературе не огледа се само у стваралаштву већ и у стварима које се налазе ван тог оквира... резултат су усвојене литературе колико и усвојеног живота.”

-P

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

O

R

TA

L

(Из интервјуа часопису Време, 2012. године)

*** Напиши састав са темом: „Волела бих/волео бих да нека Госпођа Фло тумачи и

ED

U KA

нејасноће у мом животу”. *** Измаштај свој Месечев врт и позови своје пријатеље да у њему смишљате чуда. *** Објасни реченицу госпође Фло: „Само на напуштеним и заборављеним местима може се заиста бити слободан.” *** Подсети се романа Аги и Ема. Упореди га са романом Дванаесто море. На основу сличности и разлика закључи које су одлике прозе Игора Коларова. *** Разговарајте на часу о хумору у прози Игора Коларова. Тема ваше дискусије може да гласи: „Зашто се смејемо док читамо књиге Игора Коларова”. *** Групни рад Прочитајте роман у целини. Размислите о могућностима драматизације романа и поразговарајте о начинима на које би се то могло урадити. Послушајте радио-драму Дванаесто море, коју је за Радио Београд 1 (Драмски програм за децу) режирао Горчин Стојановић. Анализирајте радио-драматизацију и упоредите је са својим замислима. *** Прочитај књигу Владимира Стојшина Биоскоп у кутији шибица. Размисли о теми детињства у књижевности, о мотиву усамљености и о чаролији старих позоришта и биоскопа, о фантастици и хумору.

Кључне речи: роман за децу, спој реалног и фантастичног, елементи лирског. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

97


Јован Јовановић Змај

ЈУТУТУНСКА ЈУХАХАХА* ПО ГЛАЗБРЕНЕРУ**

У краљевству Јутутуту

Све троје је доста смешно, Понајвише Балакаха, Кад озбиљно, милостиво, Проговори: Јухахаха!

Само нека буду верни, Нек војују о свом круху, Нека ћуте и нек жмуре, Нек плаћају јухухуху (порез).

Срећни су ти Јутутунци, Срећан ли је Балакаха, Кад их тако развесели Празна речца: Јухахаха!

TA

L

Краљ трин’ести Балакаха Обећао свом народу Да ће дати јухахаха (устав).

-P

А пролећем свака года Попне с’ на брег Балакаха, Да повиче громогласно: „Добићете јухахаха!”

O

R

Послушни су Јутутунци, Плаћали су јухухуху, Ћутали су, жмурили су, Војевали о свом круху.

U KA

У краља су јаке прси, Грлат ли је Балакаха, Кад повиче, брда с’ – се оре Јухахаха, хаха, хаха!

ED

Сви се гротом смејат’ стану, све се тресе брат до брата, А од смеха, тешка смеха, За трбух се и краљ хвата. А шта им је тако смешно: Ил’ је смешан Балакаха? Ил’ су смешни Јутутунци? Ил’ је смешно јухахаха!

*

Кнез Михаило Обреновић

Песма је уперена против апсолутистичке владавине кнеза Михаила Обреновића и његовог неиспуњеног обећања у вези са доношењем устава; објављена је 1865. ** Змајева напомена односи се на немачког хумористу и сатиричког песника Адолфа Глазбренера, чије је песме радо читао и препевавао. Ова песма нема директне везе ни са једном Глазбренеровом песмом, већ са темама којима се немачки сатиричар бавио.

98

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

L

*** О којој земљи пева песник? *** Шта се очекује од народа? *** Које је основно обележје владара? *** Шта им он годинама обећава? *** Чему се смеју Јутутунци и каква је то врста смеха? *** Наведи шта те је највише насмејало током читања.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

TA

*** Подвуци симболе који означавају поједине појмове и појаве и протумачи њихово

значење (Јутутута – Јутутунци, јухухуху, итд.).

*** Који је највиши законодавни акт земље? Зашто је његово постојање и поштовање ва-

жно?

*** Које су одлике апсолутистичке владавине? Размисли о њеним негативним последи-

R

цама и објасни их на примерима.

*** Шта на основу песме закључујеш о песниковим идејама и ставовима у вези са влада-

ром, народом, државом и законима?

O

*** На који начин песма надилази конкретне околности свог настанка и постаје иронијско

исмевање сваке тираније?

*** Објасни какав је хумор у овој Змајевој песми. Шта је песник постигао избором имена,

U KA

ТРЕБА ДА ЗНАШ

-P

понављањем гласова, речи и стихова? Каква је мелодија песме?

Споменик Јовану Јовановићу Змају у Сремској Каменици

ED

Фигуре дикције (говора, израза) – стилска средства заснована на понављању појединих гласова или групе сродних гласова или читавих речи. Ту се сврстава и ономатопеја (опонашање звукова природе), стилско средство које ти је познато одраније. У Змајевој песми уочљиве су две фигуре дикције: асонанца и алитерација. Асонанца се остварује понављањем истих самогласника у низу речи или у целом стиху (Јутутунска јухахаха, на пример). Алитерација се остварује понављањем истих сугласника у низу речи или у целом стиху (Јухахаха, а, хаха, хаха!; јухухуху). у). Најзаступљеније су у поезији и песници их често комбинују ради постизања одређеног тона и значења (радости, туге, озбиљности, шаљивости). Такав поступак уочљив је и у Змајевој песми: спретним комбиновањем асонанце и алитерације постиже се и ономатопејски ефекат људског смеха (Ју (Јуха(Јух ахаха) и људских уздаха (јухухуху). у). Тиме је песник и на звучном плану поткрепио идејни слој песме и њено сатирично значење. Идејни слој књижевног дела – мисли и идеје у књижевном делу које не морају да буду отворено исказане, већ проистичу из садржаја и начина на који је одређена тема обрађена. Уметнички су успелија она дела у којима се идеје не стављају у први план, која својом целовитошћу подстичу читаоца на размишљање и омогућују му поступно сазнавање дубљег значења и формирање закључака. „Јутутунска јухахаха" припада врсти сатиричних песама. Сатира на духовит и подругљиво оштар начин указује на мане друштва и појединаца. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

99


Сатира је заступљена у свим књижевним родовима, у стиху и у прози: сатирични могу бити и песма, прича, роман, драма, афоризам итд. Циљ сатире је да разобличи негативне појаве како би оне биле исправљене или искорењене. За сатиру су карактеристична стилска средства алегорија и иронија. Иронија је стилско средство које се одликује прикривеним исмевањем: намерно се говори супротно од онога што се жели казати, чиме се само појачава и изоштрава критички став. (На пример, када песник каже Срећни су ти Јутутунци, он управо мисли супротно.) Иронијско казивање код читалаца истовремено изазива и смех и критичко размишљање. А САДА ТИ...

L

САЗНАЈ ВИШЕ

Душан Радовић

TA

R

O -P

Змај није писао већ певао... Живот Змају није дао мира а Змај се на сваки изазов одазивао песмом.

U KA

Протумачи изреке: Јован Јовановић Змај је паралелно са Што није право, није ни поштено. својим књижевним радом, неуморно, Чија влада, тог и правда. до краја живота, покретао и уређивао многе листове и часописе. Поред чувеног Невена, ту су многи хумористички и сатирички часописи: Комарац, Змај, Жижа, Стармали.Иако су и ранији песници писали сатиричне песме (Бранко Радичевић, на пример), Змај се сматра родоначелником, утемељитељем сатиричне поезије у српској књижевности.

Јован Јовановић Змај

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

*** Пронађи и прочитај још неку Змајеву сатиричну песму. На пример, „Јутутунску на-

родну химну”. Подсети се каква је врста песме химна и закључи какав је поступак песник применио. *** У корелацији са наставом историје истражи чињенице о владавини кнеза Михаила Обреновића. У кратким цртама наведи шта је за њу било карактеристично. *** Закључи шта је свевремено у Змајевој сатиричној песми. Образложи мисао коју је изрекао немачки песник Гете: „Ако је идеја општељудска, ако је идеал свевремен, порука има исто значење за све људе у свим временима.”

Кључне речи: сатирична песма, иронија, асонанца, алитерација, идејни слој дела, критика апсолутистичке власти. 100

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


АНТОАН ДЕ СЕНТ ЕГЗИПЕРИ (1900–1944) – француски писац и авијатичар, рођен у Лиону. Погинуо је у Другом светском рату 1944. када су га изнад Средоземног мора оборили немачки авиони. Објавио је неколико романа и приповедака (Ноћни лет, Земља људи, Ратни пилот). Највећу популарност је стекао романом Мали Принц, у којем на сликовит и оригиналан начин говори о усамљености и о човековој потреби за блискошћу, пријатељством и љубављу, за лепотом.

L

Антоан де Сент Егзипери

МАЛИ ПРИНЦ ►

TA

(одломак из романа)

O

R

Књига је посвећена пишчевом најбољем пријатељу, како сâм у посвети објашњава. У прва три поглавља аутор указује на разлику у начину на који одрасли и деца уочавају и тумаче бића, појаве и предмете. Једнога дана, кад му се десио квар на мотору, у пустињи Сахари, сусреће мајушно биће са којим се одмах разумео. Упознај Малог Принца.

Т

ED

U KA

-P

ако сам сазнао још једну веома важну ствар: да је планета на којој је рођен једва мало већа од неке куће! То ме није много изненадило. Знао сам добро да осим великих планета какве су Земља, Јупитер, Марс, Венера, којима су дата имена, постоје на стотине других које су понекад тако мале да се једва могу сагледати телескопом. Када неки астроном открије једну од њих, он јој место имена даје број. Назове је на пример: „астероид 3251”. Имам озбиљних разлога да верујем да је планета са које је дошао Мали Принц астероид Б 612. Један турски астроном приметио је телескопом тај астероид 1909. године, и то само једанпут. Он је тада свечано приказао своје откриће на Међународном конгресу астронома. Али му нико није веровао због његовог одела. Такве су одрасле особе. Срећом по астероид Б 612, неки турски диктатор је, под претњом смрти, наметнуо свом народу европски начин одевања. Астроном је поновио свој приказ 1920. године, врло отмено обучен. И овога пута сви су били његовог мишљења. Испричао сам вам ове појединости о астероиду Б 612 и поверио сам вам његов број, само због одраслих особа. Одрасле особе воле бројеве. Кад им причате о неком новом пријатељу, нико вас неће запитати о ономе што је битно. Никад вам неће рећи: „Каква је боја његова гласа? Које су му најомиљеније игре? Да ли скупља лептире?” Него вас питају: „Колико му је година? Колико има браће? Колико је тежак? Колико зарађује његов отац?” Тек тада сматрају да га познају. Ако кажете одраслим особама: „Видео сам једну лепу кућу од црвених опека са геранијумом у прозорима и голубовима на крову...”, оне нису у стању да замисле ту кућу. Треба им рећи: „Видео сам једну лепу кућу од сто хиљада франака.” Тада ће узвикнути: „Како је лепа!” Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

телескоп – астрономски дурбин (доглед); инструмент који омогућава посматрање удаљених објеката тако да ствара повећану слику астроном – научник који проучава небеска тела астероиди – мале, простим оком невидљиве планете између Марса и Јупитера

101


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Исто тако кад бисте им рекли: „Доказ да је Мали Принц постојао је тај што је био диван, што се смејао и што је желео да има овцу. Кад неко хоће да има овцу, то је доказ да постоји”, оне би слегнуле раменима и сматрале вас дететом. Али ако им кажете: „Звезда са које је он дошао јесте астероид Б 612”, убедићете их и неће вам даље досађивати питањима. Такве су оне. Не треба им замерити. Деца треба да буду веома попустљива према одраслим особама. Али наравно, ми који схватамо живот, ми не маримо за бројеве. Волео бих да сам ову причу почео као бајку. Волео бих да сам казао: „Био једном један Мали Принц који је живео на некој планети једва већој од њега самог, и коме је био потребан пријатељ...” За оне који схватају живот, то би изгледало далеко истинитије. Јер, ја не волим да се моја књига чита површно. Ја са толико туге причам ове успомене. Прошло је већ шест година откако је мој пријатељ отишао са својом овцом. То што овде покушавам да га опишем, то је зато да га не бих заборавио. Жалосно је заборавити пријатеља. Немају сви пријатеља. И ја могу постати као одрасли који се занимају само за бројеве. Због тога сам купио кутију са бојицама и оловкама. Није лако вратити се цртању, у мојим годинама, када човек никад ништа није покушао да нацрта сем змијског цара споља и изнутра, и то у својој шестој години! Потрудићу се, наравно, да нацртам његов лик што је могуће верније. Али нисам сасвим сигуран да ћу погодити. Један цртеж и успе некако, али други не личи више. Исто се тако мало варам и у погледу раста. На овој слици мали принц је сувише висок. На оној сувише мали. Колебам се мало и што се тиче боје његовог одела. Онда нагађам, мало овако, мало онако, како знам. Преварићу се, уосталом и у неким значајним појединостима. Али, то ми треба опростити. Мој пријатељ ми није ништа објашњавао. Можда је веровао да личим на њега. Али ја, нажалост, не умем да видим овцу кроз кутију. Можда сам помало сличан одраслим особама. Мора да сам остарео.

102

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

Превео са француског Страхиња Јелић


РАЗГОВАРАМО О ... РОМАНУ *** Уочи мисао о томе како одрасли обично другачије схватају ствари од деце и умет-

ника. Шта одрасле занима о новим пријатељима? Шта би требало заиста да питају? *** Како одрасли посматрају свет око себе? Како мере вредност онога што их окру-

TA

L

жује? *** Шта се дешава када деца одрасту? Какве способности могу да изгубе? *** Ко све уме да посматра свет на искрен и маштовит начин? Шта је важно деци и онима који имају дечје срце и машту? *** Које је основно осећање Малог Принца? *** За чим он трага? Ко му је потребан? *** Због чега наратор жели да опише Малог Принца? *** Који су докази о постојању Малог Принца поузданији? *** Подвуци кључну реченицу одломка.

Прочитај роман Мали Принц. Бележи у дневнику читања све што је важно за тумачење романа. Размисли о питањима која следе.

*** Какав значај за тумачење романа

O

R

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

ED

U KA

-P

има пишчева посвета пријатељу? У каквој је она вези са пријатељством између пилота и Малог Принца? Шта их повезује? Шта аутор заправо постиже посвећујући роман Л. Верту, тј. „детету које је некад била та одрасла особа”? На који начин поглед детета омогућава прави, непосредан увид у суштину? *** На ком месту и у каквим околАнтоан де Сент Егзипери ностима се одвија сусрет Малог Принца и наратора? Како је он стигао на ово негостољубиво место? А пилот? Зашто се Мали Принц појављује управо на том месту и при таквим околностима, када се наратор осећао „усамљенијим од ма ког бродоломника на сплаву насред океана”? *** Какво значење у роману имају ликови људи различитих занимања, с различитих планета? Образложи њихове особине и ставове. Због чега им се Мали Принц чуди? Какво је друштво које ти људи представљају? Шта означава краљ – сâм и жељан поданика, сâм као и сви моћни људи, уображен у својој бесмисленој моћи? Објасни значење мисли: „А ако успеш да себи добро судиш, значи да си прави мудрац.” *** Како разговори с Лисицом мењају Малог Принца? Шта је за њега значило припитомљавање Лисице? Шта значи „припитомити”? Како припитомљавање утиче и на Лисицу? Зашто говор представља „извор неспоразума”? Објасни Лисичину „филозофију љубави”. Образложи значење и вредност лисичине тајне: „Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.” Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

103


*** Како однос према ружи постаје оно што одређује Малог Принца? Зашто причу о

TA

L

њој он износи као своју тајну? Зашто је он испрва сматра јединственим цветом? Шта она сама говори о себи (какав је смисао наивне лажи о далеким световима из којих је она дошла)? Какво значење има чување под стакленим звоном? Представи развој и кризу љубавне приче. Испитај мотив разочараности: шта доноси сазнање да постоје „стотине хиљада других”? Ипак, шта је издваја од свих осталих и чини „јединственом на свету”? Да ли је однос с Малим Принцем утицао и на ружу? У ком правцу је мења? *** Како сазнања до којих главни лик долази при сусрету с ликовима у роману утичу на њега? На који начин га мењају? *** Какво значење у роману има баобаб? Обрати пажњу на пренесена значења: метафоричка, алегоријска, симболичка и потруди се да их протумачиш. *** Како је приказан одлазак Малог Принца? Куда је он отишао? Роман почиње приповедаче вим сусретом са дечаком пристиглим са друге планете, а завршава се његовим одласком. Између се приповеда о сусретима, лутањима и искуствима које повезује нит приче о осећању пријатељства између наратора и Малог Принца. *** На који начин и фабуларни слој дела (уоквирен доласком Малог Принца на Земљу и

O

R

његовим одласком са ње) постаје носилац симболичке вредности овог романа?

ПОДСЕТИ СЕ

U KA

-P

Роман је епска врста, по тематици најбогатија. Према врсти тематике, традиционално се дели на авантуристички, историјски, научнофантастични, детективски, психолошки, ратни итд. Присети се романа који су оставили најснажнији утисак на тебе. Наведи наслове и имена њихових аутора, а онда одреди њихову врсту према тематици. Нека те не зачуди ако у томе наилазиш на тешкоће. У роману се често преплиће више тематских слојева. Таква дела су обично значењски богатија и уметнички успелија.

ED

А САДА ТИ...

*** Како, након читања, разумеш речи Малог Принца да не воли оне људе који никада

не помиришу цвет и никада не погледају звезду?

*** Зашто су одрасли понекад чудни деци? *** Образложи разговор између Малог Принца и Географа: ГЕОГРАФ: Ми не бележимо цвеће. МАЛИ ПРИНЦ: Али зашто? Па то је најлепше. ГЕОГРАФ: Зато што је цвеће пролазно. МАЛИ ПРИНЦ: Шта то значи пролазно?

Шта је по твом мишљењу пролазно, а шта није? *** Објасни тврдњу Моме Капора: „Звезде падају и дању, само то многи нису у стању да виде.” 104

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


САЗНАЈ ВИШЕ Пријатеље срећа ствара, а несрећа проверава. Народна пословица

Пријатељ је наше друго „ЈА”. Питагора

O

R

TA

L

Звезде, које осветљавају ноћно небо, због своје путање око поларне звезде (око света) важе за симболе космичког реда, али и светло одозго које се не може увек препознати. У многим митологијама се тумаче као покојници који су примљени на небо. Јевреји верују да сваку звезду чува један анђео. У хришћанству, прикази звезда упућују на небеска дешавања. Ханс Бидерман, Речник симбола

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

-P

Географ, Шеста планета, ауторова илустрација

*** Изабери један одломак из романа и научи да га изражајно казујеш. *** Током читања романа у целини бележи реченице које за тебе имају нарочиту вред-

ност. Спреми се за њихово тумачење на часу. *** Групни рад

Погледајте заједнички једну екранизацију романа и разговарајте о односу дела и филмског сценарија.

ED

 Стекни пријатеља *** Осмехни се, разговарај, буди љубазан/љубазна, саслушај другог. *** Причај о себи и својим интересовањима, али без хвалисања. *** Буди искрен/искрена када неког хвалиш или критикујеш. Избегавај дволичност, то је ружна особина. *** Подели с другима и тугу и радост. *** Прихвати и другачије мишљење од свог. *** Ако волиш да се шалиш, прво се шали на сопствени рачун.

Кључне речи: роман, мотиви детињства и одрастања, пријатељства, смисла живота. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

105


МИРОСЛАВ АНТИЋ (1932–1986) – новинар, књижевник, писац књига за децу, аутор радио-драма и сценарија; бавио се и сликарством и филмом. Збирке песама: Плави чуперак, Шашава књига, Гарави сокак, Друга страна ветра и друге.

Мирослав Антић

ПЛАВИ ЧУПЕРАК

R

TA

Прво издање књиге песама Плави чуперак штампано је 1965. године и до данас је једна од најчитанијих књига о дечацима и девојчицама који на прагу одрастања, заједно са песником, трагају за плавом звездом првих љубави, маште и сна. Обраћајући се читаоцима, Мирослав Антић је о својим песмама, између осталог, рекао: „Ове песме сам записивао да лакше дишете. Да знате да имате негде у свету једног истинског пријатеља који о вама брине друкчије него тата и мама, родбина или наставник у школи.”

Плави чуперак

-P

Чуперак косе обично носе

O

U KA

неко на оку, неко до носа, ал’ има један чуперак плави замисли где? – У мојој глави. Како у глави да буде коса?

ED

Лепо У глави. То није мој чуперак плави, већ једне Сање из шестог „а”. Па шта?

Видећеш шта – кад једног дана чуперак нечије косе туђе мало у твоју главу уђе, па се умудриш, удрвениш, па мало-мало, па... поцрвениш, па грицкаш нокте и кријеш лице, па шаљеш тајне цедуљице, па нешто куњаш, па се мучиш, па учиш – а све којешта учиш.

106

L

(избор)

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


Измешаш роткве и ромбоиде. Измешаш ноте и пирамиде. Измешаш лептире и градове. И спортове и ручне радове. И тропско биље. И старе Грке. И лепо не знаш шта ћеш од муке.

TA

L

Сад видиш шта је чуперак плави кад ти се данима мота по глави, па од дечака – правог јунака направи туњавка и неспретњака.

R

Записано у среду

У

Па кад је сретнем – очи кријем. Звиждућем Гледам у нешто друго. И мислим: збиља, свеједно ми је.

U KA

Сад свима кажем док лутам улицама сам: не, није она лепша ни дража од других девојчица које знам.

-P

Опет је среда.

O

среду смо се први пут срели, а до тада се нисмо ни знали. У петак смо се заволели. У понедељак посвађали.

Ал’ осврћем се дуго... дуго...

ED

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМАМА ИЗ ПЛАВОГ ЧУПЕРКА

*** Опиши утисак који на тебе остављају наведене песме. Шта ти је у њима блиско и

разумљиво?

*** Одреди теме и мотиве песама. О чему говори „Плави чуперак”, а о чему песма

„Записано у среду”? Објасни шта им је заједничко.

*** Ко су лирски субјекти у тим песмама? Како они говоре о својим осећањима? Чега

су свесни, а чега не? Шта откривају, а шта скривају? *** Запази хумор у песмама Мирослава Антића. Шта је озбиљно, а шта смешно у ње-

говим стиховима? *** Истражи одлике поетског језика Мирослава Антића: на којим местима његови

стихови личе на реченице из разговорног језика, а на којим се римују. Шта песник тиме постиже? Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

107


ШАШАВА КЊИГА (избор) ►

Шашава књига прати одрастање дечака и девојчица, њихове туге и радости, колебања и очекивања. У њој су лирски субјекти и девојчице и дечаци, а јавља се и глас родитеља. Читав космос питања за разговор и за размишљање садржан је у овој, наизглед једноставној (шашавој!), а мудрој књизи.

Дрхтава песма

U KA

-P

O

R

TA

L

О

сећам: нешто у мени расте помало болно – помало бело, као да некакве збуњене ласте лете кроз моју главу и тело. Врте се. Престижу. Нешто траже. Од њих се на усни дах ужари. Ја не знам шта ћу, а мама каже: још си ти балава за такве ствари.   Осећам: нешто у мени прска као кад пупољак зенице шири. Зашуми некаква златна трска и неће под челом да се смири. Ту облог уопште не помаже. Душа се кикоће и крвари. Нешто ме мучи, а мама каже: још си балава за такве ствари.

Онда ме закити презрело лето: два грозда – као две топле значке. Све ми у ребрима разапето. Све окренуто наглавачке. А све је ипак луђе и драже. Срце би пространства да озари. Плачем од среће, а мама каже: још си ти балава за такве ствари.   Природо, чуј ме: лагања нема! Ти бујај – ја ћу од тебе више! И нека широко у нама двема огроман ружичаст ветар дише. И лудуј, природо! Зри наопако! Само ми немир не поквари. Волим те што си заиста тако ко и ја балава за дивне ствари.

ED

Најмушкија песма

Оставите ми на миру моје расејане дечаке,

ви најјачи у разреду, најглавнији на улици, ви што све силом хоћете и ви што све силом можете. Оставите ми на миру моје смешне и смушене, моје дечаке са уским раменима и очима што жмиркају од кратковидости. Знам, они обично падну ако се пењу на дрво. Видео сам, њихови кликери увек далеко промаше. Уверио сам се, они увек добију батине кад се потуку.

108

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

Насловна страна, Бигз, 1972, прво издање


Они нису за неке велике јуначке игре и ја вас молим: оставите ми на миру моје расејане дечаке.

TA

L

Моји дечаци ходају као да лебде у ваздуху, седе у разреду дрвени и замишљени, забоду нос у књигу и не чују шта их питате, али сваки од њих тегли у својој глави чудан и велики свет који ви можда немате, свет у коме су они највеће војсковође, највеће поглавице, највећи капетани бродова, свет у коме виде оштро као кондори, имају широка рамена и пењу се на Хималаје и путују у Аустралију.

O

U KA

-P

Оставите ми на миру моје расејане дечаке, јер само они могу сутра да нас одведу у необично, у немогуће, ако изнесу из главе те своје чудне светове и пусте нас да заједнички у њима живимо и ми са уским и ми са широким раменима, и ви најбољи и најлошији кликераши, и ви најважнији и најневажнији у разреду.

R

Свет који се продужује до онамо. И много даље од онамо.

ED

Јер све на крају увене. И кликери, ако ниси знао, увену као трешње. Увену јака рамена и увену лепе игре. Увене детињство као да никада није ни било. Остају само главе пуне чаробних светова који се никад не топе, који се никад не троше, који се разлиставају... разлиставају... из којих сутра расту нове велике шуме, нове велике прерије, нови бескрајни океани, нове фантастичне планете, из тих расејаних обичних детињих глава паметних само за тајанствено, за неизводљиво и чудно, паметних само за маштање. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

109


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМАМА ИЗ ШАШАВЕ КЊИГЕ *** Наведи о чему размишљаш после читања песама из Шашаве књиге. *** Како тумачиш наслове песама? Како песма може бити дрхтава или најмушкија?

TA

L

Образложи колико такви наслови привлаче твоју читалачку пажњу. Одреди теме и мотиве наведених песама и закључи о песниковом опредељењу да их тако наслови. *** Опиши какав дијалог лирски субјекат у првој песми води са природом. Шта се дешава у девојчици која одраста и мења се? Какав је њен дијалог с мајком? Упореди га са дијалогом у „Шашавој песми”. *** На шта упућује лирски субјекат у „Најмушкијој песми”? Говорећи о дечацима, о каквим људима говори? Које вредности истиче као пролазне, а које као непролазне? *** Наведи и образложи своје ставове у вези са појавом о којој говори песник. *** Издвој питања о којима размишљаш после читања наведених песама. Подели своја размишљања са вршњацима у одељењу.

R

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Које песме Мирослава Антића знаш одраније? Сети се „Шашаве песме” из програма

U KA

-P

O

за пети разред, и „Плаве звезде” из програма за шести разред. Да ли волиш да читаш песме Мирослава Антића? Имаш ли омиљену песму? Ако имаш, изрецитуј је и објасни шта теби значе њени стихови. *** Песник је често говорио о својој поезији, као што је имао обичај и да рецитује сопствене стихове. У предговору каже: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи.” Објасни како разумеш песникове речи упућене читаоцима.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Слободни стих – стих супротан везаном стиху. Везани стих одговара утврђеним песничким правилима о броју слогова, цезури, рими. У слободном стиху та правила изостају или слабе. Песме испеване слободним стихом обично садрже стихове неједнаке дужине, често немају риму, а највећа предност даје се ритму, који преноси основно осећање, расположење или став лирског субјекта. Шта су критичари рекли Поводом првог издања Шашаве књиге (1972), критичар Раша Перић пише: „У својим првим песничким збиркама за децу Мирослав Антић казивао нам се игривошћу и домишљатошћу, хуморном врцавошћу и дечјом засмејаношћу. [...] У Плавом чуперку напушта ту разбарушеност и раздраганост и на својеврстан начин прилази проматрању и бележењу емотивности својих поодраслих јунака; и то њихових првих заљубљеничких импулса, одражених кроз стрепњу и ћутњу, кроз прву тајну и прву збиљу. [...] У новој књизи (Шашавој књизи) Антић се обраћа по узрасту старијем детету и прави синтезу оног одраслог нађеног у дечјем и оног дечјег нађеном у одраслих, и то своди

110

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


равноправно саговорнички, такорећи ’другарски’, у дијалог. Но, овај дијалог, овај ’мудри’ разговор, нема за циљ да даје судове и предочености, као одреднице живљења изван детињства, већ пре да буде, кроз необавезно ћеретање, нешто као узгредни повод за размишљање. [...] Шашава књига поново нам потврђује Антића као врсног дечјег саговорника.”

А САДА ТИ...

TA

L

Прочитај и остале песме из обеју збирки. Одабери ону која је по исказаним осећањима теби најближа и научи је напамет. Рецитуј на следећем часу поштујући упутства за изражајно казивање.

САЗНАЈ ВИШЕ

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Све на свету бива најпре клица, па стабљика, па пупољак, па цвет, и најзад плод. И песмама о љубави суђено је да потамне, из сопрана у алт... Десанка Максимовић

-P

O

R

Есејиста и књижевни критичар Драшко Ређеп бележи у књизи Улепшавања невидљивог (1988) да му је Мирослав Антић у перо издиктирао, духовито и иронично: „У целом свету кад пишу бајку био једном, било једном, уверавају те да је то истина. Једино у Закавказју почињу бајку: Било једном, а можда и није било. Ти веруј ако хоћеш, а можда и не мораш. Кад је реч о мени – ствар треба завршити закавкаски. Био једном, а можда и није био.”

U KA

*** Научи да изражајно казујеш песму по свом избору. Подсети се упутстава за изра-

жајно казивање стихова:

– Сачекај да се слушаоци умире. – Разговетно наведи наслов песме и име и презиме писца. – Изговарај јасно и гласно сваки глас и сваку реч, водећи рачуна о значењу и о

ED

основном расположењу/осећању у песми. (За то је потребно да знаш значење сваке речи у песми и њен акценат. Треба да разумеш песму у целини.) – Поштуј знаке интерпункције – они те упућују на дужину паузе. Прави паузе на одговарајућим местима. Претходно припреми текст и обележи она места која треба истаћи по јачини, висини или дубини. – Води рачуна о акценту речи и о реченичном акценту. Вежбај интонацију. – Побрини се да ти мимика и гестикулација не буду претеране и непримерене. Размисли о разлици између глуме и рецитовања. Послушај како добри глумци рецитују, анализирај све елементе – и вежбај. *** Пронађи на интернету снимке на којима песник Мирослав Антић говори своје стихове. Искажи своје мишљење о томе.

Кључне речи: љубавна лирика, слободни стих, везани стих. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

111


Иво Андрић

TA

ЈЕЛЕНА, ЖЕНА КОЈЕ НЕМА

L

ИВО АНДРИЋ (1892–1975) – велики српски писац, чије је дело обележило нашу књижевност 20. века. Рођен је у Доцу код Травника. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961. године. У периоду између два светска рата бавио се дипломатским послом у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину. Био је велики познавалац друштвеноисторијских и културних прилика у Босни, о чему је и најчешће писао. Дела: Ex ponto (песме у прози), Немири; романи: На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица, Проклета авлија, неколико збирки приповедака, записи Знакови поред пута итд.

На путовању

Андрићева приповетка састоји се из три дела: Од самог почетка, На путовању, До дана данашњег. У сваком од поменутих делова сан о жени која му се привиђа на разним местима, у необичним позама, неухватљива, ван реалности, до краја остаје само сновиђење. Јелена која се привиђа јесте и жудња, онако како је доживљава читалац.

-P

O

R

(одломак из приповетке)

Н

ED

U KA

еко је почео да говори о путовањима. Тај разговор је прихватило цело друштво. Говорили су сви, понекад и по двојица у исто време. Добро вино које су пили у малим, умереним гутљајима оживљавало је разговор. – Волим да путујем! – рекао је одједном, неочекивано и тихо, један младић, али с осмехом у којем је било нешто од пригушеног кликтања и радосног поласка. Узбудио ме је тај младићки осмејак и подстакао да и ја кажем нешто о путовању, али у себи. То је био неговорени монолог који је, као река понорница, нечујно текао испод њихових гласних причања. А ко не воли? Разговарајте са женама и младићима, па ћете видети. Загледајте у дно душе старијим, смиреним људима, који не говоре о својим жељама, и наћи ћете исту страст, замрлу, без наде на остварење, или живу и трајну. Можда би се могло рећи да свак воли путовање, или бар мисао о њему, као свој други, лепши, живот. Али ја, кад кажем да волим да путујем, имам за то стваран и нарочит разлог. Јелена, која се тако ретко појављује, на путовањима је још понајчешће поред мене. Зато волим да путујем сам, и зато путујем често. Чим почне да зри лето, нека снага, за коју не знам да ли долази из мене или из светова око мене, дигне ме као влага клицу пут светлости, и ја путујем, возим се, пловим, летим. Другим речима, срећан сам јер не бих могао казати где сам. Тада се дешава, у срећним тренуцима, да се појави Јелена. Како, када, и под којим видом и привидом, не бих могао да кажем, јер то ни сам не могу никад да предвидим нити умем доцније себи да објасним. Дешава се да је сретнем, као да ме је чекала, већ на самом поласку на пут. Тек што сам се сместио у купеу, на седишту поред прозора (бледозелена чоја, са белим чипкама

доцније – касније чоја – чоха, врста меке и чврсте вунене тканине

112

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


мајур – имање, салаш

обзорје – видик, небески свод

дажди – пада киша (дажд значи киша)

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

на узглављу!), воз креће и за неколико тренутака напушта растргана и тужна предграђа. Кад испред великог вагонског прозора стану да теку и струје површине башта и њива и да се у ковитлац савијају оживеле масе ограда, дрвећа и телеграфских жица, ја скренем поглед са седишта преко пута, које је празно као да некога чека. Гледам упорно у даљину и знам да се сви ти предели и предмети, које брзина претвара у течну, узвитлану масу, згушњавају у лик моје сапутнице. Гледам у даљину, у тамну црту храстове шуме у дну видика или у мајур који се оцртава пола на земљи а пола на небу, а у исто време знам да ту, према мени, већ седи и све стварније бива створење чије ми само присуство причињава неизмерну радост која расте у непрорачунљивој пропорцији, са сваким минутом. Зар онда није свеједно гледати у далеку тачку на обзорју или у лице жени која настаје преда мном? Јер радост због њеног све осетнијег присуства, због тога што она постоји таква каква јест и што је мени дано да је гледам и имам поред себе, толика је и тако страховито брзо расте, да плави и брише наше ликове, пределе и даљине око нас, прелива се око оштре црте на крају видика и дажди негде по свима световима. А велико чудо те радости и јесте у томе што сваког трена могу да зауставим ту плиму среће и да је вратим и ограничим на наша два тела и на уски простор купеа у којем се возимо. А већ неколико секунди после тога, поплава среће почиње поново, и у њој ишчезавамо нас двоје, и купе и васколико цели свет са нама. Тако ме у замасима који обезнањују носи та васионска љуљашка од једне савршене среће до друге, од Јелениног и мог присуства до нестанка и нас и свега са нама у срећи општег постојања. И ни на једној тачки тога бескрајног лука нема застајања ни за тренутак, јер се увек или пењемо или спуштамо. Да, ту је сада Јелена, у углу мог ока, на крају широког видика који се топи и руши у брзацима и слаповима – непомична и нема, али већ жива и стварна. Широко, ведро и слободно гледање њених очију које настају није се још изоштрило и сажело у одређен поглед. Тако младе жене из свог тела, које има свежину планиског млека и зумбулова сока, гледају свет својим чистим, мирним очима. Те очи које се крећу полагано и мењају израз неосетно, као небо боју, личе на део глоба који, пригушено осветљен изнутра, наговештава непознате а слућене делове континената и океана. Поглед тих очију није никад почивао само на мени, и ја сам могао на необјашњив начин да уживам у свему оном што оне виде у исто време док гледају у мене, јер те очи су простирале испред себе непознате крајине невиних светова у којима се губио и мој гледани лик. Оне су се кретале и светлеле с равнодушном тачношћу небеских мена, а у исто време збуњивале моја чула и заводиле их на неслућене стазе и у заносне варке. Само ретко у животу, пред највећим и изузетним призорима које удружени, земља и небо простиру пред нама, наступала је код мене иста игра и замена појачаних чула и њихово неограничено умногостручавање, све до истовременог осећања појава које иначе, изван тих празничних тренутака, упознајемо и осећамо само издвојено и понаособ. (Такви тренуци немају имена и остављају само блед траг доцније у сећањима наше свакидашњице.) Тако сам некад, док сам, стојећи на висини од три хиљаде четири стотине метара, гледао изад себе глечере и на њима сунчев сјај који изгледа непомичан, одједном чуо како се из њих диже бескрајно танак шум, музика једна коју ухо тешко може да разабере а никако не уме да задржи. Тако сам, опет једном, за јесењег дана без сунца, под сивим небом, стајао изгубљен у степи која се стерала од мојих ногу до неодређене црте небеског свода. И док сам ослушкивао како тихо и оштро шуми и цвили трава коју ветар повија Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

113


L

TA

ED

U KA

-P

лог – лежај, постеља

R

жидак – редак, разређене густине (особина течности, кашасте материје и сл.)

O

јара – запара

у танким сивим таласима, видео сам одједном на превојима тих бескрајних таласа неки сјај који око, навикло на дотадашње појаве и видике, једва може да ухвати и примети, а који као да не долази од сунца. На оваквим путовањима са Јеленом такве, иначе ретке, замене чула биле су непрестано и потпуно могућне, и остваривале се лакоћом сна и брзином мисли. Тако је било и сада. А кад нас је сунце, на једној окуци, заобишло и јавило се на Јелениној страни, она заклопи за тренутак очи. Тада сам угледао њене тешке и чудне очне капке, испод којих су живели и сопственим пламеном сијали светови од којих су трепавке, не успевајући да задрже сав сјај, блештале танким одсевима жеженог, загаситог злата у чудесним преливима. Док је тако држала склопљене очи, ја сам посматрао њено чело, образе и врат. Око њих је, као летња јара око воћних плодова, трептао неоивичен ореол моћног али једва видљивог сјаја, и губио се на крајевима у покренутом и житком пределу који брзина вожње носи, кида и расипа у очима путника. Тако смо, прелазећи простор, дуго ћутали; она по закону свога бића и постанка, а ја у неизрецивој сласти њеног присуства, која је расла и преливала се и односила са собом све што се могло помислити или рећи. Само у једном тренутку нисам могао одолети жељи. Заборавио сам се и прекинуо за секунд ћутање, тек толико колико је требало да јој са пола речи кажем како сам неизмерно срећнији од свих људи на земљи, који свој дан и своју ноћ, свој хлеб и свој лог деле са аветима, а не као ја, са истинском женом савршеног бића и лика. То је било довољно да жена, која је за мене оличавала у себи снагу и лепоту света, нестане као привиђење. Према мени се, у ритму брзог воза, нихало празно седиште, као грана са које је птица одлетела. Вагонски прозор узалуд је хватао и косио све нове пределе у све новој игри светлости и облака. Све је то протицало и одлазило некуд у безобличним, течним масама. А ја сам путовао као брижан самац, што сам без Јелениног присуства у ствари увек и био. А бива да се Јелена јави и другом приликом и на други начин, увек на путовању, увек чудно и неочекивано. Дешава се да нам у страном граду, на повратку, остане који сат времена између два воза, или између воза и авиона, или брода и воза. Ти сати имају увек нарочиту боју и нарочито место у нашем животу.

114

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Сунчано поподне после кише. Ствари су у гардероби, у џепу је возна карта за даље путовање, вечерас. Сав ранији живот иза мене је, сав будући тек преда мном. Ствара се празно подручје потпуне слободе. Ту се добро живи. Ништа није ни како је било ни како ће бити, него онако како би могло бити и како, неким чудом, и јесте. Сав живот је одједном постао чврст, јасан, безимен, осетан само по оном што вреди сам по себи. Све има нарочито значење и вредност, и оно што човек помисли, и оно што погледа, помирише или окуси. Ситнице и случајни сусрети имају у таквим приликама често изглед значајних ствари и великих доживљаја. Брзо и задихано идем из улице у улицу, разгледам излоге, споменике и зграде као да ћу моћи све понети у сећању. Свраћам у радње и купујем ситнице, поклоне које ћу понети пријатељима код куће. Узбуђен сам као да отимам од живота, крадем од смрти. Носим поклоне за Тамара де Лемпицка, Девојка у рукавицама друге, а идем пун радости, као да то мене са свих (1929) страна даривају неким драгоценим предметима и уз њих погледима и осмејцима који вреде хиљаду пута више од предмета. Пролазим непознатим градом као раскошним туђим воћњаком. Разгледам, пазарујем, извињавам се, захваљујем. А преда мном је стално утврђен сат и минут мога одласка. Ушао сам у једну велику, богато уређену папирницу, пуну света, који је на двоја велика врата непрестано улазио и излазио. Било је доба године кад дани почну приметно да краћају. Напољу је било још прилично видно кад су у радњи плануле светлости, све одједном, и целу просторију прелиле млечним сјајем, у којем су оживели сви предмети, разнобојна роба по тезгама и рафовима и лица купаца и продавачица. У том тренутку угледао сам Јелену. Ишла је пут касе да плати. Продавачица је напустила своје место и пратила је, не одвајајући очи од ње. Жена на каси примила је расејано новчаницу, а кад је хтела да врати остатак и подигла поглед до Јеленоног лица, одједном је устала и стојећи предала јој новац. Јелена се запутила ка излазу, а мала продавачица ишла је за њом све до врата, са очитом намером да их отвори. Али је у том претекао један стари намештеник, који се случајно десио ту. Гледајући Јелени у лице, отворио је широм врата и рекао гласно и радосно: – Нека, ја ћу затворити! Жена за касом једнако је стајала и гледала за Јеленом. Био сам потпуно занесен гледајући како се свак као чаролијом мења чим погледа Јелени у лице. Тек кад су се врата за њом затворила, сетио сам се да похитам и да јој приђем. На несрећу, нисам још био платио. Брзо сам истресао новац пред жену на каси, која је хладно прелазила погледом преко мене као преко бројке у дугом низу бројака. Гурајући се и саплићући, истрчао сам напоље. Гледао сам лево па десно. Свет је врвео широким тротоарима у оба правца, средином су милела кола у непрекинутој поворци. Био је двосмислени прелазни час између дана и ноћи. Све је било осветљено, а ипак нејаЧитанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

115


-P

O

R

TA

L

сно и неразумљиво. чинило ми се да поред мене пролази поворка с маскама на лицима. Где се ту изгубила Јелена? У ком правцу је кренула? Како да је нађем? – Учинио сам оно што је најгоре и најнеразумније. Кренуо сам лево, пробијао се грубо и загледао свакој жени у лице. Онда сам се опет вратио пред радњу и пошао десно. Кад сам изгубио сваку наду, вратио сам се на полазну тачку. Ту сам стајао још једно време, као човек који је неповратно изгубио оно до чега му је највише стало. Све је било магловито и неодређено, само једно је било јасно: да се са таквим губитком човек не може помирити. Још дуго сам крстарио тим живим и прометним делом града, вукући своје пакетиће и унезверено гледајући око себе. На махове би ми се причинило да за угао замиче Јелена. Потрчао бих нагло и тамо налазио – неку непознату жену. Застајао сам постиђен. Али мало доцније опет би ми се учинило да се у гомили, на противној страни улице, назире Јеленин стас. Претрчао бих непрописно и – узалуд. Све ме је варало. Све сам више губио поверење у своје око и свој корак. Измучен и уморан, стигао сам на станицу пред сам полазак воза. Узео сам своје ствари, сместио се у аветињски осветљеном купеу. Пакетиће од куповине сложио сам у свој кофер. Чинило ми се да сам се удвојио и да видим сам себе како дуго седим непомичан са кофером на коленима, питајући се непрестано да ли је то заиста могла бити Јелена, а затим чврсто и нервозно притишћем његове две браве, које при затварању кажу металним гласом, једна: да!, а друга: не! Пролазимо кроз влажну таму и пуст, неосветљен предео. Јелена се неће више јавити. Мрак, влага. То није њен елемент. Преда мном је ноћ без сна, недогледна, јаросна, убилачка пустиња. Чини ми се да је живо биће неће преживети ни видети јој краја. А мени ваља живети, и чекати. Живети са надом, у чекању. Па и без наде... РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

U KA

*** Изнеси своје прве утиске о Андрићевој приповеци. Шта ти је у наведеном одломку

најзанимљивије?

*** Потруди се да сажето препричаш одломак. Шта је приликом препричавања најте-

же пренети?

*** Покушај да опишеш Јеленин лик. Колико је он у приповеци конкретизован?

ED

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Зашто наратор воли да путује? *** У којим приликама му се причињава Јелена? *** Њено појављивање је повезано са светлошћу, водом, младим лишћем и путовањем.

Како то објашњаваш?

*** Шта по твом мишљењу представља сан о Јелени? *** Зашто наратор не жели да се одрекне тог сна?

Шта у њему изазива снагу? *** Како се он осећа без привиђења те загонетне жене? *** Подвуци реченице у тексту у којима наратор саопштава своја осећања, мисли, увере-

ња, надања. Шта на основу његовог казивања закључујеш о лику наратора? *** Истражи лирске елементе, издвој и протумачи стилска средства којима су исказани. *** Може ли се за ову прозу рећи и да је рефлексивна (мисаона)? Образложи свој одговор,

наведи примере из текста. 116

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


ПОДСЕТИ СЕ

L

Док читамо, налазимо описе унутрашњег простора, који се назива ентеријер. Такође има описа простора који се уочавају погледом кроз прозор. Изглед спољашњег простора назива се екстеријер. Такви описи доприносе дочаравању амбијента, атмосфере, расположења јунака. Рефлексивна књижевност – књижевна дела у којима преовлађују размишљања, уверавања, коментари и сл. У прозним делима се често занемарују фабула и сиже, а тема се своди на излагање идеја, ставова и мисли. У поезији су таква дела она у којима се износи дубок емоционални однос према одређеној мисли, те припадају мисаоној (рефлексивној) поезији.

TA

А САДА ТИ...

R

Протумачи, у склопу прочитаног текста, Андрићеву мисао: „Ја се не бојим невидљивих светова.”

O

САЗНАЈ ВИШЕ

-P

У сваком мом књижевном делу има понешто лично, помало и биографско. На свакој књизи која значи добро уметничко дело могло би се записати: отето од живота мога и вашега. Иво Андрић, Знакови поред пута

w Послушај радио-драму приповетке „Јелена, жена које нема” Драмског програма Радио Београда из 1992, у драматизацији Нађе Јањатовић. https://youtu.be/ YqpZOgKzfwQ

U KA

Иако ослоњена на податке из стварности, проза која говори о Вишеграду, озарена Андрићевим духом, оплођена златним прахом његовог генија, постаје драгоцено власништво сваког Андрићевог читаоца. Па био он из Босне и Вишеграда, или са ма ког другог краја света. Жанета Ђукић Перишић, На почетку свих стаза

ED

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Илуструј приповетку по сопственој замисли. *** Увежбај изражајно читање Андрићеве приповетке. Размисли о томе каква би јој

музика највише одговарала.

*** Прочитај целу приповетку и уочи доследност нараторовог сна. *** Опиши један свој сан који се понавља и у коме су неке од твојих чежњи. *** Означи у тексту примере описивања унутрашњег и спољашњег простора (ентеријер

и екстеријер). Потруди се да објасниш функцију таквих описа у приповеци.

Кључне речи: приповетка, лирски елементи, рефлексивност (мисаоност), нарација, дескрипција. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

117


Јелена Ј. Димитријевић

L

ЈЕЛЕНА Ј. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1862–1945) – писала је поезију, прозу (приповетке и један роман), путописе; била је једна од најобразованијих жена свога времена и добротворка. По начину живота особена, ван устаљених норми доба у ком је живела, остварила се истовремено као патриота и космополита, као поштовалац традиционалних вредности и феминисткиња. Са знањем неколико језика, из имућне породице, заљубљена у источњачке цивилизације, оставила је за собом неколико путописних књига насталих током путовања по Земљи фараона, Светој земљи и Сирији, уз мноштво аутобиографских података.

TA

СЕДАМ МОРА И ТРИ ОКЕАНА (одломак из путописа)

Путопис Јелене Ј. Димитријевић настао је током путовања по Земљи фараона, Светој земљи и Сирији. Бродом Италија отиснула се из Ђенове године 1926. на вишемесечно путовање. Неуморна у обиласцима, не желећи ништа да пропусти, успоставља контакте лако и непосредно.

O

R

-P

7 НИЛ

П

U KA

И гле, из ријеке изађе седам крава дебелијех и лијепијех и стадоше пасти по обали. И гле, иза њих изађе из ријеке седам других крава, ружнијех и мршавијех, и стадоше поред онијех крава на обали.

118

(Прва књига Мојсијева, гл. 41)

ут од Александрије до Каира Нилском долином кроз обрађена поља – не заборавља се никада. То је пут кроз Мисир, стваран а који се чини као сан. Мисир је освећена земља као што је Палестина Света земља. Ја мислим да ме не може обузети религиозније осећање нигде, па чак ни у Витлејему јудејском, где се наш спаситељ и искупитељ грехова наших родио, ни у Јерусалиму, где је за нас грешне умро. Изгледам Нил са силним узбуђењем као да се приближујем гробовима својих предака иако је Нил жив, тече и говори... Благо оном ко разуме језик овога старца, вечито младог, што храни и сад, као од праискона, читав један народ. Стојим крај прозора. И док воз јури Нилском долином кроз поља са шећерном трском и са бананама, с пиринчем и памуком, поред високих палми; и мимо људе високе као палме, у разнобојним кафтанима, што промичу пешке или на камилама прашњавим друмом – мислим на Нил. Чим се нешто забелеса у даљини, ја затреперим. Али уместо Нила, читави каравани камила и дромедера. И та поетична животиња, камила, мада ружна, опомиње ме да воз јури кроз Африку, кроз Мисир, и изазива представу Ливијске, Арапске и Сахарске пустиње, иако пролази кроз плодну Нилску долину.

ED

Прва књига Мојсијева – хебрејски религијски спис који говори о стварању света; зове се и Књига Постања Мисир – турска и арапска реч за Египат јудејски – јеврејски дромедер – тркачка једногрба камила караван – поворка путника који се заједно крећу пустињом (уобичајена у арапским и афричким земљама)

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


набој – набијена земља; градња зидовима од набијене земље бедуин – становник пустиње, припадник арапских номадских племена хамам – јавно купатило фелах – ратар, земљорадник кураж – храброст

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Па ипак све ме интересује иако сам обузета једном једином мишљу, само једном жељом: да што пре видим Нил. Промичу овде пољем, онде друмом товарни магарци. На магарцима јашу људи, а жене иду пешке. Људи су у кафтанима свих на свету живих боја, а жене су увијене у црно. Од гривни на њиховим босим ногама путнику-странцу чине се букагије; од карика на ноздрвама брњица. То јест само кроз једну ноздрву провучена је карика, сребрна, а можда и златна, тек утисак је један исти. За ове са карикама сапутник један, Арапин, рече ми да су из Горњег Мисира. Једне су тетовиране по челу и бради, обележене као козе и овце да се зна из чијег су тора. Јури воз мимо села која из даљине дају импресију гомиле блата. Куће су од набоја, једва мало заклона од сунца, а и кише, пошто снега никада нема. Па и киша пада ретко. Кровови су равни, прозори су без стакла. Али какви прозори, само рупе, високо, готово под самим кровом. Оно село крај Александрије у које сам ја ушла и мало прошла кроз њега прототип је ових силних села расејаних по Нилској долини на путу за Каиро. И понека варошица се појави и нестане је. Зацело варошица пошто су куће окречене и није опасана оградом од нилског муља као што су села. Гдегде ове кућице од блата с кубетима су облика хамама турских великаша по Цариграду. Џамије су стила арапског, не високе, и жуте. Овде-онде пољем се виде шатори. Ту су бедуини номади: овде омркну, а ко зна где освану. Поља су парцелисана симетрично, као што се види по Италији и Шпанији. Дивна поља као и тамо, али је друкчије осећање што обузима путника-странца док кроз њих пролази. Јер ово је Мисир... Негде фелах оре, плуг му је примитиван као на Балкану; волови и јарам као на Балкану. И час ми се учини као да ме ово занима: каравани, људи, жене, плуг, јарам; а час да се овим само заваравам као што се заварава дете играчком кад тражи матер. И наједанпут, учини ми се да сам дошла у ову далеку туђу земљу само због Нила. У даљини забеле се нешто много, многобројно. Као да су однекуд долетеле и слетеле у Нилску долину некакве огромне птичурине, црне, врло чудне, јер су само с по једним

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

119


TA

L

увис дигнутим, раширеним белим крилом. Можда су то шатори бедуина номада, иако чудна облика. А можда логорује војска. И ближе, ближе... И све се јасније оцртавају та огромна бела крила на плавом мисирском небу, као на сликареву платну. И најпосле узе да блешти нешто као неки грдно широк друм у долини, као да је по њему пао снег, неким чудом само по њему, или као да се просуло растопљено сребро. Нисам морала дуго да нагађам и погађам јер једна моја сапутница, Египћанка, погодила је, то јест осетила је шта с нестрпљењем очекујем, или боље кога онако жељно изгледам, те чим баци очи на ту страну, да би ме обрадовала, пожури се и смешећи се рече: „Нил. То је Нил.” Да, то је био Нил. А оно, што из даљине даје илузију птичијих крила и шатора једра су, чудна облика, на безбројним великим баркама расејаним по Нилу. И тако видех Нил, мисирску ријеку, како се у Светом писму помиње. Сад нам је био с десне стране, а после с леве јер воз је прешао преко моста на Нилу. И опет високе палме и каравани. Све вечито као освешћена река Нил. Векови пролазе... (Из књиге коју је приредила Биљана Дојчиновић)

R

РАЗГОВАРАМО О... ПУТОПИСУ

*** Опиши у каквом расположењу и са каквим осећањима ауторка очекује сусрет с

реком Нил.

O

*** Шта уочава путујући Нилском долином? *** Какве су социјалне прилике сељака у селима крај Нила? На кога је подсећају фе-

ласи? Због чега?

-P

*** Уочи шта о положају жена у Египту каже ауторка. Искажи своје мишљење о томе. *** Опиши сусрет Јелене Димитријевић са моћном реком. Шта јој се све привиђа док

U KA

се приближава Нилу? *** На основу чега се може закључити да је ауторка путописа веома образована?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** У првом пасусу читамо: „Мисир је освећена земља као што је Палестина Света земља.”

ED

Истражи у уџбенику историје или на интернету зашто су то освећене, свете земље. *** Истражи о чему говори текст из којег ауторка узима мото за почетак свог говорења о Нилу (Прва књига Мојсијева, гл. 41). На основу чега их она повезује? *** Пронађи у тексту реченице које говоре о Нилу. Подвуци речи којима га ауторка карактерише. Протумачи због чега је она опчињена том моћном реком.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Путопис је књижевнонаучна врста у којој писац саопштава своје утиске са путовања; има уметничку вредност и културноисторијски значај. Пише се у првом лицу о природи, амбијенту, начину живота људи; износе се осећања, запажања и размишљања аутора. 120

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

А САДА ТИ... Јелена Димитријевић је једном приликом изјавила: „Путовање је што и опијум, дуван и алкохол. Чак и коцка.” Како разумеш ту мисао? Шта она тиме објашњава?


САЗНАЈ ВИШЕ Не путује се да се раздрма досада, ни убије време, него да се између безброј питања, наднесе човек, завири у загонетку, у тешку илузију времена. Исидора Секулић

Пишући о једном путопису Јелене Димитријевић, њена савременица Исидора Секулић примећује да је наша ауторка „путник по судбини и по нагону”.

U KA

-P

O

R

TA

L

*** Уочи поласка књижевнице на далеки пут њена родбина реагује: „Откуда куражи једној нашој жени, жени ваших година (ово, жени ваших година ни у ком случају не би изостало) да се крене на такав и тако далек пут, и то још сама?” Књижевница им одговара духовито и промишљено: „На Балкану се живи брзо; умире се као свуд, а брзо се стари... а дух човеков не зна за године... и шта мари где ће ми бити гроб, у Европи, Азији или Африци. Земља је земља...” Посебно истиче ропски положај жене у Египту. „Камиларима је милија камила и од жене.” *** У књижевни свет ушла је Песмама (1894). Њена Писма из Ниша о харемима (1897) прва су прозна књига на српском језику чији је аутор жена. Затим су уследили, између осталог, роман Нове (1912), новела „Американка” (1912) и путописи Писма из Солуна (1908), Писма из Индије (1928), Писма из Мисира (1929), Нови свет или у Америци годину дана (1934) и Седам мора и три океана (1940). Већ из тих наслова је јасно да је ова хероина обишла читав свет. После Првог светског рата боравила је у Француској, Шпанији, Енглеској, САД... На најдуже путовање упутила се 1926. у 64. години и то – сама. Обишла је, између осталог, Египат, Палестину, Сирију, Либан, Индију, Јапан, Кину, Цејлон, а године је нису спречиле и да посети Хималаје. Упознала је и индијског нобеловца Рабриндраната Тагору. Велики књижевник који је тада боловао од маларије тешко је говорио, али се у разговору с Јеленом присетио своје посете Београду 1926. и „словенског гостољубља”. Димитрије Буквић

ED

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Подвуци персонификације које ауторка користи да би оживела Нил. *** Прочитај из путописа аутобиографске податке о књижевници. Прибележи зани-

мљивости у свесци.

*** Напиши текст о реци свога детињства. *** Напиши краћи путописни текст инспирисан једним твојим летовањем.

Кључне речи: путопис, дескрипција, екстеријер. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

121


Стеван Раичковић

TA

ПОСЛЕ КИШЕ

ED

U KA

-P

O

R

Н

иси сам: Поред тебе расту травке и савијају се. Три шиљата листа нешто чудно шуме. Скакавац је скочио са бусена на цвет, Откинут реп гуштера је нови становник: Нико сем тебе не зна да се умножио свет. Ниси сам. Газиш труло лишће босим ногама. Под петом си преломио прут: једна птица прхну преко твога рамена. Прислонио си ухо доле: Ти би сад да чујеш песму камена. Ниси сам. Коме ли се твоје очи смешкају? Можда мислиш да те оставио ум? Опет гледаш црну земљу што се пуши. Нешто се дешава сад у твојој души. Можда ти већ чујеш златни житни шум.

122

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

L

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ (1928–2007) – један од најзначајнијих песника савремене српске књижевности. Основни мотиви његове поезије су: природа као савршенство, усамљеност, тишина. Његови сонети су савршенство форме и садржине. Поред поезије, писао је и есеје и преводио стране песнике. За децу је написао више књига поезије и прозе. Збирке песама: Балада о предвечерју, Песма тишине, Камена успаванка, Записи о црном Владимиру и др.


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Које појаве се могу уочити после кише? *** Како тумачиш рефрен „Ниси сам”? *** Са чиме је човек у дубокој повезаности? *** Шта означава „златни житни шум”?

L

Опиши како доживљаваш ту песничку слику.

TA

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Анализирај форму обраћања лирског субјекта. Какав ефекат је постигнут употребом

U KA

-P

O

R

другог лица једнине презента? На кога мисли лирски субјекат у свом обраћању? На себе или на неког ко чита песму, или на човека уопште? Опиши свој читалачки доживљај. *** Истражи елементе описне (дескриптивне) песме. Издвој мотиве природе и анализирај њихов распоред у композицији песме. *** Протумачи песничке слике и анализирај језичко-стилска средства којима су остварене. Ка којим све чулима су усмерене различите сензације које граде песничку слику? *** Потруди се да издвојиш мисаони (рефлексивни) слој у песми. Формулиши кључне идеје песме. *** Подсети се песме „Хвала сунцу, земљи, трави” и упореди је са песмом „После кише”. Издвој њихове заједничке карактеристике и закључи како је природа песнику извор стваралачког надахнућа.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Обрати пажњу на питања која се јављају у песми: Коме ли се твоје очи смешкају? Можда мислиш да те оставио ум?

ED

Захтевају ли постављена питања одговор? Може ли се у њима већ наслутити одговор, неизречена мисао? Реторско питање – стилско средство настало из искуства реторике и беседништва; иако у форми упитне реченице, заправо не захтева одговор, јер се он већ назире, претпоставља или подразумева у постављеном питању; због емоционалне обојености и значењских могућности често га користе песници.

А САДА ТИ... Објасни како разумеш песникову тврдњу: „Моја љубав према природи само је успутна љубав на путу ка поезији.” Стеван Раичковић Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

123


САЗНАЈ ВИШЕ Био је оригиналан и у односу према себи блискима. Нарочито у начинима и облицима изражавања те блискости, наклоности, пажње. Данило Николић, Дани без Стевана

У поезији Стевана Раичковића, један од најзначајнијих мотива је мотив песме, односно, поезије. Смисао поезије, али и живота — јер су они у нераскидивој вези — песник сагледава из различитих позиција и, готово увек, у вези са другим мотивима свог певања попут камена, трава, пролазности, смрти, детињства, тишине, усамљености или Тисе. 

TA R O

-P

Ово је кратка прича о мени. Зовем се Стеван Раичковић и пре и после мога рођења моји родитељи су се стално селили с места у место, премештани са службом као и толики други учитељи. У једном од њих сам се и родио. Тај догађај пада на дан 5. јула 1928. године. Збио се у селу Нересници, крај реке Пека, у Србији. Родно место не памтим. Отишао сам из њега када сам имао две године. Од тада па до дана данашњег одвија се моје безуспешно трагање за завичајем. Уместо једног – пронашао сам многе.

L

Јасмина Тонић, Две Тисе или о смислу певања

U KA

Стеван Раичковић

Душко Радовић, Стеван Раичковић, Матија Бећковић и Александар Зарин

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

*** Научи да изражајно казујеш песму „После кише”. *** Изабери музику уз коју би ова песма могла да се рецитује. *** Насликај пејзаж после кише. *** Присети се песама и прозних текстова Стевана Раичковића из програма ранијих

разреда. Изабери дело које на тебе оставља најснажнији утисак и образложи свој избор. *** О повезаности свега на овоме свету можеш читати и у књизи Галеб Џонатан Ливингстон Ричарда Баха. Оно што се дешава у природи оставља траг и у нама. Прочитај књигу, напиши приказ и представи је у одељењу (на редовном часу или у оквиру додатне/пројектне наставе).

Кључне речи: рефлексивна песма, дескрипција, реторско питање. 124

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


ЕФРАИМ КИШОН (1924–2005) – израелски аутор, сатиричар, драматург, сценариста, филмски редитељ. Рођен је у Будимпешти, а преминуо у Швајцарској. Један је од најчитанијих сатиричара на свету. Написао је више од двадесет наслова, међу којима су најпознатији: Код куће је најгоре, Није фер, Давиде, Кита боли море, Писац у кокошињцу и Нема нафте, Мојсије.

Ефраим Кишон

L

МОЈЕ ЗЛАТО СПАВА

Књига прича Код куће је најгоре припада хумористичко-сатиричној прози. Свакодневни живот је тема пишчевог духовитог приповедања, а догађаји су препознатљиви и блиски читаоцу.

R

TA

(прича из књиге Код куће је најгоре)

И

ED

U KA

-P

O

ма деце коју никаква сила не може да натера да на време пођу у кревет. Наш Амир срећом не спада у такве. Он леже тачно као сат. Такво дете је право благо! У пола девет, ни минут пре или касније, он иде на спавање а устаје у седам ујутро свеж као ружица, тачно по савету лекара и по жељи родитеља. Све је само ствар дисциплине. Сав тај педагошки успех има само једну зврчку: све то уопште није истина. Ја наиме лажем, лажем као и сви родитељи. Амир у ствари леже између 23 сата 30 минута и 2 сата и 15 минута, што зависи од звезда на небу и од ТВ-програма, а ујутро једва четвороношке избауља из кревета. Недељом и празницима уопште не устаје. Мали се, истина, не противи да легне у 20 сати и 30 минута као што лекари препоручују.Тачно у то време облачи пиџаму и леже у кревет, чак пожели родитељима лаку ноћ. Тек после неког времена – рецимо минут, минут и по – он поново устаје да би опрао зубе. Затим хоће нешто да попије, онда мора да пишки, онда врши преглед торбе да није нешто заборавио, онда опет нешто попије, успут погледа цртани на телевизији, затим се мало поигра са псом, па опет иде да пишки, онда неко време у башти посматра пужеве, после тога гледа јордански ТВ-програм а онда креће у казнену експедицију тражећи по кухињи нешто слатко. И тако све до 2 сата и 15 минута када је време за спавање. Наравно да такав начин живота оставља трагове. Амир је блед, скоро прозиран, с великим тамним круговима око очију а личи на духа са наочарима. Учитељ нам се жали да понекад усред часа заспи и падне под клупу. Препоручује психотерапију. Питао је такође када Амир иде на спавање. Одговорили смо му: тачно у пола девет. Дуго нас је мучила помисао да сва остала деца у нашем комшилуку иду на време на спавање као она мала Авитал, Гидонова ћеркица. Гидон је у својој породици завео апсолутну послушност и челичну дисциплину – он је газда у кући и ту нема дискусије. Авитал иде у кревет тачно у 20 сати и 45 минута. Сами смо се у то уверили кад смо једно вече били код њих у гостима. У 20 сати и 44 минута Гидон је бацио поглед на сат и само мирно и кратко рекао: Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

125


L

TA

R

O

-P

U KA

ED

„као Хамлет у Елсинору” – наратор упоређује лутање свог сина полумрачним собама са кретањем данског краљевића Хамлета (из истоимене Шекспирове трагедије) мрачним просторијама дворца Елсинора, пошто га је дух покојног оца заветовао да га освети тако што ће казнити убицу – очевог брата, а свог рођеног стрица

– Тали. У кревет. Ни речи више. То је било сасвим довољно. Тали је устала, пожелела нам свима лаку ноћ и отрупкала у своју собу без коментара. То се зове дисциплина! Најбоља супруга на свету и ја умирали смо од стида у нашим фотељама, при помисли да у исто време наш син Амир лута код куће полумрачним собама као Хамлет у Елсинору. Стидели смо се тако све до два сата после поноћи. У два сата ујутро отворила су Сервет Погосијан, Дечак који спава (2002) се врата и на прагу је стајала мала послушна Авитал, сасвим будна, држећи у руци свежањ новина. – А где је недељни прилог? – упитала је. Сад је дошао ред на Гидона да умире од стида. Отада свим нашим гостима причамо да наша деца тачно у минут иду у кревет. У ствари ми врло добро знамо шта је допринело да Амир не може да заспи на време. Он се заразио вирусом несанице за време шестодневног рата кад је радио целе ноћи јављао вести са фронта, а ми нисмо имали срца да га отерамо у кревет. Ту педагошку несмотреност плаћамо сада тако што га пуштамо да целу ноћ лута, пере зубе, пишки, игра се с псом, посматра пужеве и слично. Једном сам затекао Амира око 3 сата ноћу у кухињи како покушава да прокријумчари боцу кока-коле испод руке. – Зашто не спаваш, сине? – упитао сам га. – Зато што ми је досадно да спавам – гласио је прилично неочекиван одговор. Покушао сам да му наведем пример многих животиња које лежу са сунцем и устају са сунцем, на шта ми он одврати примером сове која му је идеал још од младости, што ће рећи од прекјуче. Размишљао сам да ли би било најбоље да га добро изударам по гузи, али се најбоља супруга на свету успротивила томе јер не може да поднесе да јој тучем децу. Није ми преостало ништа друго него да га оштрим тоном отерам у кревет. Амир је послушно отишао у кревет и до три сата решавао укрштене речи. Обратили смо се психотерапеуту, који нас је одмах упозорио да ништа не покушавамо на силу јер би то могло да се одрази на његов душевни живот. Природа ће се сама побринути ако јој за то дамо прилику – рече нам. Дали смо природи прилику, али она је није искористила. Кад сам једном у пола четири ујутро затекао Амира да кредом у боји црта авионе по зидовима, толико сам се разбеснео да сам сместа назвао попустљивог психотерапеута. С друге стране јавио ми се умилни дечји гласић: – Тата спава. Спас је дошао за празник Пасхе, кад школарци имају распуст. Није се догодило одједном. Првог дана школских празника Амир је остао будан до 3 сата и 45 минута а другог дана није склопио ока све до 4 сата и 20 минута.

Пасха – јеврејски пролећни празник којим се обележава излазак Јевреја из египатског ропства; предводио их је Мојсије, а то је описано у Тори (Старом завету)

126

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


Превео Саша Новак

U KA

-P

O

R

TA

L

И нама је његов бурни ноћни живот пореметио сан јер, свакако, нисмо могли да лежимо и мирно бројимо овце док наше властито јагњешце лудује по кући. Из дана у дан све је било горе. Амир је све дуже остајао будан. Најбоља супруга на свету хтела је да га добро издевета по дупету, али сам се ја томе успротивио с обзиром да не могу да допустим да ми она туче децу. Једне бесане ноћи одједном јој је синула спасоносна идеја. – Ефраиме – рече и усправи се у кревету. – Колико је сати? – Пет и десет – зевнух. – Ефраиме, ја мислим да Амирово време за спавање више не можемо да померимо уназад. Зашто га онда не бисмо померили унапред? На први поглед је њена замисао звучала прилично револуционарно, али се касније показала као васпитно врло мудра. Дали смо његовим црвено оивиченим очима пуну слободу. Штавише, подстицали смо га да уопште не спава. – Иди у кревет кад хоћеш. Тако је за тебе најбоље. Показало се да је наш син био врло вољан да сарађује, а ево и резултата те сарадње. Трећег дана заспао је у 5 сати и 30 минута и пробудо се иза поднева. Осмог дана спавао је од 9 сати и 50 минута до 18 сати и 30 минута. Тринаестог дана легао је у 15 сати и 30 минута и пробуди се сав оран у поноћ. Шеснаестог дана заспао је у шест по подне а устао с првим петлима. Последњег, двадесет првог дана школског распуста, Амир је превазишао самог себе. Заспао је тачно у 20 сати и 30 минута и пробудио се тачно у 7 сати, баш онако како лекари препоручују. На томе је и остало. Наш син толико уредно леже и устаје да по њему можете да подешавате сатове. Осим ако не лажемо, као и сви родитељи.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

*** Издвој оно што те је највише насмејало у Кишоновој приповеци. Објасни зашто ти

је то било смешно.

*** Уколико је твоје искуство слично искуству дечака Амира, покушај да га испричаш

ED

на духовит начин.

*** Како су наратор и његова жена успели да код сина развију навику редовног одла-

ска на спавање?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Обрати пажњу на сâм почетак приповетке. Обележи део у ком се излаже проблем о

којем ће бити речи и потруди се да формулишеш тему приповетке. *** Уочи како је описан однос између родитеља и деце. Издвој главне карактеристике и

објасни их. *** Протумачи значење исказа: „Ја наиме лажем, лажем као и сви родитељи.” Где се тај

исказ потврђује у приповеци? Зашто родитељи заобилазе истину пред другима кад их деца не слушају? На који начин писац говори о томе? Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

127


*** Анализирај Амирово понашање. Шта на основу тога закључујеш о родитељским гре-

L

шкама? Шта не треба чинити у односу са децом? Који захтеви родитеља не одговарају деци? *** Анализирај понашање Амирових родитеља. Како долазе до спасоносног решења? *** Обрати пажњу на то шта се у приповедању постиже употребом првог лица једнине, субјективном перспективом. Уочи и образложи како се писац служи иронијом, односно аутоиронијом. *** Покушај да објасниш како је писац око једне свакодневне животне појаве успео да исплете занимљиву и духовиту причу. Издвој шта је озбиљно а шта смешно у појави којом се писац бави у својој приповеци. ПОДСЕТИ СЕ

R

TA

Хумор – здрав смех поводом неког поступка, појаве, ситуације. Иронија – подругљив начин којим се негативне појаве исмевају; стилско средство засновано на намерном исказивању супротног од онога што хоће да се каже (Диван си ми ти пријатељ! у значењу Ниси ми никакав пријатељ). Аутоиронија (самоиронија) представља облик ироније коју онај који се њоме служи усмерава на самог себе (своје особине, поступке, размишљања).

O

А САДА ТИ...

U KA

-P

Разјасни речи Јована Стерије Поповића: „Докле год се будемо само хвалили, слабости и грешке прикривали... донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи...”

САЗНАЈ ВИШЕ

Ефраим Кишон је познат и по духовитим изјавама и по бритким афоризмима. Размисли о значењу следећих његових мисли:

ED

„Ја нисам писац. Ја сам само хумориста. Једино кад умреш, онда постајеш писац.” „Има две врсте несрећа: несреће које се догађају нама, и среће које сналазе друге.”

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** У првом лицу испричај једну анегдоту из свог детињства. *** Напиши састав са темом И ја понекад заобиђем истину о себи, или: У чему родитељи

греше.

*** Откриј због чега је сан драгоцен за децу и младе.

Кључне речи: приповетка, хумор, иронија, субјективна перспектива, аутоиронија. 128

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


ВЛАДИМИР НАБОКОВ (1899, Санкт Петербург – 1977, Лозана, Швајцарска) – руски песник, приповедач, романсијер, есејиста. Из Русије је најпре емигрирао у Берлин 1919, а затим је студирао у Енглеској. У САД одлази 1940. Писао је на руском и на енглеском језику, а у Америци је своје романе са руског превео на енглески језик. Радио је на универзитету као професор књижевности, а бавио се и превођењем. Значајна дела: романи Лужинова одбрана, Позив на погубљење, Дар, Бледа ватра, Лолита и други; есеји посвећени Толстоју, Гогољу, Чехову, Тургењеву и другим руским писцима, али и страним (Дикенсу, Кафки, Џојсу).

ЛОШ ДАН (одломци из приповетке) ►

TA

L

Владимир Набоков

O

R

Дечак Петар са сестром путује кочијом у летњиковац породице Козлов. Не пита га нико жели ли да иде у ту посету, неудобно му је, не воли гужву нити вожњу на предњој клупи кочија.

К

свифт бицикл – брзи бицикл снебивати се – устезати се, устручавати се

ED

U KA

-P

очија се котрљала даље прашњавим паперјастим путем између два дрвореда дебелих бреза. Сваког тренутка, да, сваког тренутка, иза парка ће угледати зелени кров летњиковца породице Козлов. Петар је из искуства знао колико ће непријатно и мучно све бити. Одрекао би се новог свифт бицикла – и додао понешто приде? – на пример челични лук, пиштољ и залиху каписли, само да може да се врати на породично имање, удаљено одавде десет врста, и тамо проведе летњи дан као и обично, у усамљеничким, лепим играма. Из парка је допирао тежак и влажан мирис гљива и јела. Онда су угледали угао куће и као цигла црвен песак пред каменим тремом. – Деца су у башти – рекла је госпођа Козлов, пошто су Петар и његова сестра, прошавши кроз неколико пријатно хладних соба, које су мирисале на каранфиле, стигли до веранде, где се купила група одраслих. Петар се поздравио са сваким понаособ, снебивајући се и водећи рачуна да грешком не пољуби руку неког муЧитанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

129


L

TA

R

O

-P

U KA

ED

имендан – дан који неко слави према свецу чије име носи (нпр. Сава слави имендан на дан Св. Саве) шарабанчик – врста кочије за превоз путника, екипаж барон – племићка титула олеандар – медитеранска биљка крупних цветова врста – стара руска мера за дужину (растојање): једна врста је 1066,7 метара

шкарца, као што му се једном десило. Сестра му је спустила длан на главу, што код куће никада није чинила. Онда се сместила у фотељу од прућа и одједном необично живнула. Сви су проговорили углас. Госпођа Козлов је ухватила Петра за руку, повела га низ степенице између великих саксија ловора и олеандра и загонетним гласом показала руком ка башти: – Тамо ћеш их наћи – рекла је – иди, придружи им се – а онда се вратила гостима. Петар је остао да стоји на последњем степенику. Лош почетак. Сада ће морати да пређе преко баштенске терасе и изађе на главну стазу прошарану сунцем, где су одзвањали гласови и играле боје. Тај пут је морао да пређе сам, примичући се све ближе, бескрајно ближе многобројним погледима. Славили су имендан најстаријег сина госпође Козлов, Владимира, живахног и враголастог дечака Петровог узраста. Били су ту и Владимиров брат Константин и њихове две сестре, Беба и Лола. Са суседног имања шарабанчиком су се довезли двојица младих барона из породице Корф и њихова сестра Тања, љупка девојчица од једанаест или дванаест година, с теном боје слоноваче, плавичастим подочњацима и црном плетеницом везаном машном тик изнад нежног врата. Била су ту и тројица ученика у летњим униформама и Василиј Тучков, Петров тринаестогодишњи рођак, крупан, атлетски грађен и преплануо дечак. Играма је управљао Еленски, универзитетски студент и учитељ браће Козлов. Био је то крупан младић истуреног грудног коша и обријане главе. Носио је косоворотку, комад одеће сличан кошуљи, с редом дугмади у висини кључне кости. Имао је цвикер без рама натакнут на нос, чија исклесана зашиљеност није нимало пристајала његовом заобљеном лицу. Када им је најзад пришао, Петар је затекао Еленског и децу како бацају копља на велику обојену мету од сламе причвршћену за стабло јеле. [...] Сада, раширивши стопала препланулих ногу, с левом шаком прислоњеном уз платнени појас и ланац с ког је с једне стране висила платнена кеса, Василиј је циљао копљем у мету. Замахнуо је десницом и погодио центар, на шта је Еленски узвикнуо „браво”. Петар је опрезно ишчупао копље, без речи се вратио тамо где је Василиј стајао, нациљао и такође погодио бели центар у црвеном кругу, али то нико није приметио, јер се такмичење већ завршило и отпочеле су бучне припреме за наредну игру. На главну стазу су довукли неку врсту ниске комоде и поставили је на песак. На врху комоде је било неколико овалних рупа и између њих дебела метална жаба са широм отвореним устима. Велике овалне жетоне требало је убацити у неку од рупа или у раширена зелена уста. Жетони су кроз отворе или уста упадали у преграде на нижим полицама обележене бројевима; погодак у жабља уста доносио је пет стотина поена, а свака од рупа стотину или мање, зависно од тога колико је удаљена од la grenouille* (игру је донела швајцарска гувернанта). Играчи су се смењивали у бацању жетона, а резултати су пажљиво бележени на песку. То је било прилично досадно, па су играчи прекраћивали чекање на ред претражујући џунглу боровница испод високих стабала у парку. Бобице су биле крупне, пресвучене воском који је замагљивао њихову плаву боју, а када их прсти оскрнаве, постајале су светлољубичасте и сјајне. Чучећи и нечујно стењући, Петар је брао бобице док не накупи довољно за пуне две шаке, да би их тек онда све одједном стрпао у уста. Тако су биле нарочито укусне. Понекад би му се у устима са бобицама помешао неки назубљени листић. Василиј Тучков је пронашао малу гусеницу с разнобојним чуперцима на леђима, поређаним као на четкици за зубе, * La grenouille (фр.) – жаба

130

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


палочке-стукалочке – дечја игра с палицама

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

и хладнокрвно је прогутао, на опште одушевљење присутних. У близини се чуло ударање детлића; тешки бумбари су зујали око жбуња и завлачили се у бољарске звончиће. На главној стази се чуо звекет бачених жетона и Еленски, који снажним гласом с котрљајућим р „проба поново”. Тања је чучнула крај Петра са изразом највеће пажње на бледом лицу, размакнутих сјајних љубичастих усана, почела да бере боровнице. Петар јој је без речи понудио пуне две шаке, колико је накупио, а она је понуду грациозно прихватила. Петар је одмах навалио да јој бере још боровница. Онда је у игри дошао ред на њу, па је потрчала назад ка стази високо подижући витке ноге у белим чарапама. Игра grenouille је већ свима досадила. Неки су одустали, други су играли безвољно; Василиј Тучков је на искежену жабу заврљачио камен и сви су се смејали, сви осим Еленског и Петра. Имениник*, згодни, весели Владимир, затражио је да се играју палочке-стукалочке. Корфови су се придружили захтеву. Тања је скакутала на једној нози и пљескала рукама. – Не, не децо, то не можемо – рекао је Еленски. – За пола сата идемо на пикник; пут је дуг, а човек се лако прехлади кад је врућ од трчања. – Молимо те, молимо те – викала су деца. – Молимо те – тихо је поновио Петар после осталих, помисливши да би у игри могао да се сакрије негде заједно са Василијем или Тањом. – Принуђен сам да удовољим захтеву већине – рекао је Еленски, који је волео да пажљиво наглашава своје речи. – Али нигде не видим реквизит који нам треба. –Владимир је одјурио да га пронађе у алејама са цвећем. Петар је пришао клацкалици на којој су били Тања и Василиј; Василиј је скакао и ударао ногама у земљу, од чега је даска подрхтавала и шкрипала, док су девојчице цичале и покушавале да одрже равнотежу. – Пашћу, пашћу! – викнула је Тања, па су она и Лола заједно скочиле на траву. – Хоћеш ли још боровница? – питао је Петар. Она је одмахнула главом, онда погледала Лолу, па се поново окренула Петру и рекла: – Она и ја смо одлучиле да више не разговарамо с тобом. – Али зашто? – промрмљао је Петар и болно поцрвенео. – Зато што си позер – одговорила је Тања и поново скочила на клацкалицу. Петар се онда претварао да је заузет проучавањем свеже раскопаног црног кртичњака уз ивицу главне стазе. У међувремену, задихани Владимир је донео „потребни реквизит” – танак зелени штап, један од оних којима баштовани подупирају далије и божуре, сличан оном штапу који је Еленски користио када су им приказивали слајдове помоћу чаробне лампе. Остало је да се види ко ће бити „чувар”. – Један. Два. Три. Четири – почео је Еленски комичним тоном, показујући штапом на једног по једног од играча. Зец. Из рупе. Провирио. Ловац. Авај – (Еленски је ту застао и гласно кинуо). – Наишао – (наместио је цвикер). – Пушка. Пуче. И. Јадни – (слогови су били све наглашенији и све размакнутији) – Зека. Крепа. Ту. „Ту” је пало на Петра. Али сва деца су навалила на Еленског, тражећи да он буде трагач. Викали су: – Молимо те, молимо те, биће много забавније! – Добро, пристајем – одговорио је Еленски, а није чак ни погледао Петра. Тамо где је стаза излазила на баштенску терасу стајала је бела клупа с које се фарба

позер – онај који радо заузима позу, држи се неприродно (усиљено), говори извештачено, настоји да себи даје важан изглед

* Именинник (рус) – слављеник Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

131


ED

плиска – мала птица певачица

U KA

-P

O

R

TA

L

делимично ољуштила, с наслоном од летви, које су такође биле беле и делимично ољуштене. Еленски је сео на клупу са зеленим штапом у рукама. Повио је напред своја пуна рамена, зажмурио и почео да броји до сто, дајући времена играчима да се сакрију. Василиј и Тања су нестали негде у дубини парка, као да су се договорили. Један ученик у школској униформи лукаво се сакрио иза стабла липе, једва три метра удаљеном од клупе. Погледавши чежњиво ка грмљу, Петар се окренуо и пошао на другу страну, према кући: планирао је да се сакрије на веранди – не на главној, наравно, где су одрасли пили чај уз звуке грамофона са бронзаном трубом, који је певао на италијанском, већ на бочној веранди, с које се добро видела клупа на којој је Еленски седео. На срећу, веранда је била пуста. Различите боје витража којима је веранда била застакљена преливале су се на уске и дугачке диване дуж зидова, пресвучене голубије сивом тканином с великим ружама. Била је ту столица за љуљање, посуда за псећу храну, добро олизана, и сто покривен мушемом, на којем није било ничега осим усамљеног пара старачких наочара. Петар се примакао шареним стаклима и клекнуо на јастуке испод белог подеста. У даљини је видео коралноружичастог Еленског на коралноружичастој клупи испод загаситоцрвеног лишћа липе. По правилима игре, када пође да тражи скривене играче, „трагач” мора да остави прут за собом. Опрез и добра процена темпа и правца потраге налажу да се не удаљава превише, јер би неко од играча изненада могао да изјури из непримећеног скровишта, дотрчи до клупе пре него што „трагач” успе да се врати и победоносно залупа штапом. Петров план је био једноставан: чим Еленски заврши бројање, спусти штап на клупу и запути се ка грмљу, где се играчи вероватно крију, Петар ће истрчати с веранде, појурити ка клупи најбрже што може и славодобитно је ударити небрањеним штапом, „куц-куц”. Прошло је око пола минута. Светлоплави Еленски је седео погрбљен испод индигоцрног лишћа и стопалом ударао у ритму одбројавања. Како би било лепо чекати и вирити кроз ромбоиде од обојеног стакла, да је само Тања... Ох, зашто? Шта сам јој урадио? Обичних стакала је било много мање него оних у боји. Сивобела плиска је прошетала по песку боје песка. У угловима витража било је трагова паучине. На подесту је лежала мртва мува преврнута на леђа. Светложути Еленски је устао са златне клупе и ударцем штапа објавио да полази. Тог тренутка су се отворила врата која воде из куће на веранду и из полумрачне собе прво се појавио крупан смеђи јазавичар, а онда ситна старица кратке седе косе, у црној хаљини стегнутој на струку, са брошем у облику тролиста на грудима и ланчићем око врата, за који је био закачен сат заденут за појас. Веома споро, бочним корацима, пас је сишао низ степенице у башту. Старица је љутито дограбила наочаре по које је дошла. Изненада је приметила дечака који се управо спуштао са дивана. – Priate-gui? Priate-gui?* – изговорила је са акцентом којим је та француска старица ружила руски језик и после пола столећа боравка у нашој земљи. – Toute n’est caroche** – додала је, посматрајући благим очима Петрово лице, на којем су се видели неугодност због ситуације у којој се нашао и молба да не говори превише гласно – Sichasse pocajou caroche messt***. * Пряmки (рус.) – жмурке ** Toute n’est хорошо (франц. – рус.) – овде не добро *** Сейчас nокажу хороше месm („рус.”) – Сад покажем добар мест.

132

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


L TA R

O

Витраж у Катедрали Нотр Дам

ED

U KA

-P

Смарагдни Еленски је стајао подбочених руку на светлозеленом песку и истовремено гледао на све стране. У страху да ће се узбуђени крештећи глас старе гувернанте чути напољу, а још више у страху да би је одбијањем могао повредити, Петар је пошао за њом, мада је одлично знао колико је апсурдно то што се догађа. Држећи га чврсто за руку, водила га је из собе у собу, поред белог клавира, стола за картање, малог трицикла, а како се број предмета поред којих су пролазили увећавао – јеленски рогови, полице с књигама, вабилица у облику патке на полици – било му је све јасније да га води све даље и даље ка супротном крају куће, због чега је било све теже да јој објасни, а притом је не повреди, да циљ игре у којој га је прекинула није да се добро сакрије, већ да сачека тренутак када се Еленски удаљи од клупе довољно да неко притрчи и удари по њој штапом, који је у овој игри најважнији! Пошто су прошли кроз неколико соба, скренули су у ходник, онда су пошли уз степенице, прошли кроз осунчану собу за прање веша, у којој је нека жена ружичастих образа седела на сандуку крај прозора и плела: подигла је поглед, насмешила се, па поново спустила трепавице, а њене игле се ни на час нису зауставиле. Стара гувернанта је увела Петра у суседну собу, у којој су били кожна софа и празан кавез за птице и мрачно скровиште између огромног ормара од махагонија и тучане пећи. – Votte?* – рекла је старица, нежно га угурала у скровиште и вратила се у перионицу, где је на неразумљивом руском наставила да препричава трачеве оној плетиљи пријатног изгледа, која је с времена на време као аутомат изговарала: – Скажиmе nажалусmа!** Петар је неко време учтиво клечао у свом бесмисленом скровишту; онда се усправио, и даље стојећи на истом месту, и зурио у тапете тупе и равнодушне азурне * Воm (рус.) – Eто ** Скажиmе nожалусmа! (рус.) – Кажите, молим Вас! Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

133


ED

монограм – почетна слова имена и презимена (написана, урезана или извезена на разним предметима) као знак припадања власнику

U KA

-P

O

R

TA

L

боје, у прозор, у врх тополе који се таласао на сунцу. Чуло се грубо откуцавање сата, звук који га је подсећао на разне одбојне и тужне ствари. Прошло је доста времена. Разговор у суседној соби је почео да узмиче и нестаје у даљини. Сада је све било тихо, осим сата. Петар је изашао из своје нише. Тихо се сјурио низ степенице и прошуњао кроз собе (полице с књигама, јеленски рогови, трицикл, плави сто за картање, клавир), а на вратима веранде дочекале су га шаре обојеног сунца и стари пас који се управо враћао из баште. Петар се примакао стакленим окнима и погледао кроз једно које је било безбојно. На белој клупи је лежао зелени штап. Еленског нигде није било – удаљио се, нема сумње, у неопрезној потрази, далеко иза липа на главној стази. Смешећи се од силног узбуђења, Петар је појурио низ степенице и потрчао према клупи. Док је трчао, приметио је да око њега влада необична тишина. Ипак, пришао је клупи истим жустрим кораком и три пута ударио штапом. Узалудан гест. Нико се није појавио. Пеге сунца су играле на песку. Бубамара је ходала рукохватом клупе, прозирни врхови немарно сложених крила вирили су испод мале тачкасте куполе. Чекао је ту минут или два, криомице бацајући погледе око себе, и коначно схватио да је заборављен, да је постојање последњег, непронађеног, неистераног скривача заборављено и да су отишли на пикник без њега. А пикник је био једини подношљиви догађај у овом дану: чак му се на известан начин и радовао, радовао се одсуству одраслих, ватри коју ће запалити на чистини у шуми, печеним кромпирима, колачима са боровницама, леденом чају у термос боцама. Пикник му је сада ускраћен, али с тим губитком би се некако и могао помирити. Више га је мучило нешто друго. Петар је с муком прогутао пљувачку, стежући штап у руци, и пошао назад у кућу. Стричеви, тетке и њихови пријатељи играли су карте на главној веранди; препознао је сестрин смех – непријатан звук. Ходао је кроз летњиковац уз помисао да се негде у близини мора налазити језерце с локвањима крај ког може оставити своју марамицу с монограмом и сребрну пиштаљку на белој врпци, да би се онда сам и непримећен вратио кући. Изненада, у близини пумпе иза ћошка куће чуо је познату грају гласова. Сви су били тамо – Еленски, Василиј, Тања, њена браћа и рођаци; окупили су се око сељака који им је показивао малу сову коју је управо пронашао. Птиче, мало и дебело створење смеђе боје са белим пегама, окретало је тамо-овамо главу или, тачније, овални диск свог лица, пошто се није могло разазнати где ту почиње глава, а где се завршава тело. Петар им је пришао. Василиј Тучков га је погледао и уз кикот рекао Тањи: – Ево нашег позера. Превео са енглеског Ђорђе Томић

134

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

L

*** Куда се дечак Петар упутио са сестром? *** Да ли се радовао посети породици Козлов? *** Ко су деца ка којој је госпођа Козлов упутила Петра? *** Како се он уклапа у игру? *** Ко га је, од деце, највише повредио, којом речју? *** Ко му квари покушај да се покаже у игри жмурке? *** Зашто је Петру то лош дан?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

TA

*** Шта на основу Петровог понашања закључујеш о њему? Образложи шта ти о ње-

ED

U KA

-P

O

R

говим особинама говори нараторова реченица с почетка приповетке: „Одрекао би се новог свифт бицикла – и додао понешто приде? – на пример челични лук, пиштољ и залиху каписли, само да може да се врати на породично имање, удаљено одавде десет врста, и тамо проведе летњи дан као и обично, у усамљеничким, лепим играма.” *** Пронађи у тексту реченице које по твом мишљењу најбоље описују Петрова осећања и расположење. Анализирај их и издвој кључне речи. Шта мислиш, шта је основни разлог његовог неуклапања? *** Каква су Петрова осећања према Тањи? Издвој реченице којима ћеш илустровати своје тврдње. *** Уочи како се Петар осећао када је схватио да су сви отишли на пикник (једини смислени догађај тога дана, по његовом мишљењу) – а да је он заборављен. Објасни шта значи следећа његова помисао: „Ходао је кроз летњиковац уз помисао да се негде у близини мора налазити језерце с локвањима крај ког може оставити своју марамицу с монограмом и сребрну пиштаљку на белој врпци, да би се онда сам и непримећен вратио кући.” На шта је то Петар помишљао, и због чега? *** Анализирај споредне ликове и наведи њихове главне карактеристике. Образложи их служећи се примерима из текста. *** Истражи у тексту епитете који се јављају уз лик Еленског: светлоплави, коралноружичасти, светложути, смарагдни. Из чије се перспективе он тако указује: ко га то посматра и како? Шта је тиме постигнуто? Размисли о томе шта би пропустио читалац уколико би прескочио следећи опис у приповеци: „Различите боје витража којима је веранда била застакљена преливале су се на уске и дугачке диване дуж зидова, пресвучене голубије сивом тканином с великим ружама.” *** Како изгледа летњиковац породице Козлов? Наведи биљке и животиње које се на њему налазе. *** Потруди се да опишеш атмосферу која преовлађује у приповеци. *** Има ли у њој хумора? Образложи свој одговор. *** Обрати пажњу на лик који је примарно језички окарактерисан. Анализирај пишчев поступак и изведи закључке. Обрати пажњу на карактеризацију говором у Набоковљевој приповеци: она чини значајан део карактеризације лика. Уочи како, на пример, идеалну слику Еленског нарушава „котрљајуће ’(папагајско)’ р” (уз нескладне наочаре) или како стара француска гувернанта говори руски језик мешајући га с француским. Протумачи приповедачев коментар њеног Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

135


говора: „са акцентом којим је та француска старица ружила руски језик и после пола столећа боравка у нашој земљи”. *** Истражи како су у приповеци заступљени облици казивања: нарација, дескрипција, дија-

лог, монолог. У ком је лицу приповетка исприповедана? Како су представљени догађаји, а како расположење и осећања главног јунака? Обрати пажњу на специфичности приповедања у трећем лицу: означи места у тексту на којима се треће лице замењује првим (нпр.: Како би било лепо чекати и вирити кроз ромбоиде од обојеног стакла, да је само Тања... Ох, зашто? Шта сам јој урадио?).

L

ТРЕБА ДА ЗНАШ

TA

Пронађи у тексту описе спољашњег простора (екстеријера) и унутрашњег простора (ентеријера). Размисли о томе колико ти описи доприносе карактеризацији лика.

-P

O

R

Књижевни лик – лик у књижевном делу: • из света реалности (препознатљив и могућ, на основу стварног људског искуства) или из света маште (фантастичан, нестваран); • главни – који је покретач и носилац радње: његово понашање је мотивисано његовим карактерним особинама, односима које успоставља са споредним ликовима, акцијама и реакцијама у одређеним догађајима и ситуацијама; • споредни – учествује у приказаним догађајима, служи за развијање радње и за карактеризацију главног лика, често као његов антагониста, односно као неко ко му је својим карактером и деловањем супротстављен (главни лик се од времена античке књижевности назива протагониста).

U KA

Карактеризација лика – начин на који се књижевни лик приказује у делу: • спољашњи (физички) опис – физички изглед; • унутарњи опис: социјални, психолошки, етички (морални), језички.

ED

Унутрашњи монолог је облик казивања у књижевном делу којим се у првом лицу испољава размишљање књижевног лика, оно што он изговара у себи. Иако наратор у Набоковљевој приповеци приповеда у трећем лицу, мисли јунака преноси директно, у првом лицу, без обележавања наводницима. Ради психолошке карактеризације лика, писац уводи и његову перспективу (тачку гледишта), из које се непосредно приказује његово виђење догађаја (доживљај и мисли). Владимир Набоков користи нарацију у трећем лицу, али је преплиће са унутрашњим монологом лика како би свог јунака представио „изнутра”.

А САДА ТИ...

*** Објасни значење речи „позер”. Покушај да то илуструјеш на примеру из сопстве-

ног искуства. *** Размисли о појави „хало-ефекта”. То је друштвена појава коју карактерише олако приписивање одређених особина некој особи, често на основу првог, спољашњег утиска, у ком може бити и предрасуда, и погрешног виђења. Неретко се такво мишљење некритички шири и преноси на друге.

136

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


САЗНАЈ ВИШЕ Наставници књижевности су склони да измишљају проблеме какав је „Шта је пишчев циљ?”... Ја ипак спадам у писца оне врсте који почињући рад на некој књизи нема другог циља осим да се ослободи те књиге, и који... мора да се ослони на древне изразе какав је међудејство инспирације и комбинације – што, признајем, звучи као кад мађионичар једну вештину објашњава изводећи другу. Владимир Набоков

U KA

-P

O

R

TA

L

Владимир Набоков је био страствени проучавалац лептира. Једна врста лептира носи његово име. Лепидоптерологија је наука која се бави лептирима.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Подвуци особине и расположења за које мислиш да су Петрови: неспретност, по-

ED

вученост, стидљивост, агресија, несналажење, досађивање због прописаног реда ствари, ћудљивост, туга, уображеност, ненаметљивост, дрскост, осетљивост, усамљеност. *** Шта ти је у Петровом понашању блиско, а шта није? Образложи свој одговор. *** Опиши један свој „лош дан”. *** Опиши једну ситуацију нечије издвојености и усамљености. *** Групни рад Истражите народне пословице и изреке које говоре о томе да не треба олако судити о човеку. На пример: Одело не чини човека. Анализирајте их и организујте дискусију о томе. Нека вам као тема послужи афоризам Душка Радовића: О свакоме се може говорити лоше, само је потребан повод.

Кључне речи: приповетка, главни и споредни ликови, карактеризација лика, језичка карактеризација, унутрашњи монолог. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

137


АФОРИЗМИ И АФОРИСТИЧАРИ Ars longa, vita brevis. = Уметност је дуга, а живот кратак. Латински превод Хипократове реченице

Н

Прочитај одабране афоризме познатих српских афористичара и припреми се за разговор и тумачења.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

аведеном реченицом почиње дело чувеног античког грчког лекара Хипократа Афоризми, по којем су, у каснијим вековима, сажете, мудре и духовито изречене мисли добиле име. Хипократ је био Сократов савременик, а његово дело је представљало збирку медицинских упутстава. Дакле, не афоризама у данашњем значењу те речи. Афоризам је једна од кратких књижевних форми која је засебно почела да се развија и доживљава свој процват у прошлом веку, јер су се појавили писци који посебно негују тај облик изражавања, афористичари. Афоризам је, такође, свака мудра мисао која се може издвојити у неком књижевном делу, од Библије до најсавременијих књижевних текстова. Има их и у филозофским, али и у публицистичким текстовима. У нашој књижевности велики број афоризама садржан је, на пример, у делима песника Петра II Петровића Његоша (посебно у Горском вијенцу) или Иве Андрића („Мостови”, „Мост на Жепи”, Знакови поред пута). Међу често цитираним су и мудре мисли из Егзиперијевог Малог Принца (нпр. Лепота се очима не може сагледати. Човек само срцем добро види.) Оне исказују општечовечанске вредности и истине, те имају универзално и свевремено значење и уметничку вредност. Осим тога, посебну врсту афоризама представљају сатирични афоризми: обично засновани на иронији и на духовитој игри речима. Служећи се алузијама, имају циљ да укажу на негативне појаве у друштву, политици и власти, да их исмеју и критикују.

ДУШАН РАДОВИЋ (1922–1984) – песник и прозни писац, новинар, највећи број афоризама објавио је у три књиге Београде, добро јутро, које су настале на основу његове, веома популарне, јутарње емисије на Радију Студио Б.

 Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку: Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац!  Туците своју децу чим приметите да почињу да личе на вас. 138

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


 Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде. 

Наше мало може бити много за оне који немају нимало.

 Имати пријатеље, то значи пристати на то да има лепших, паметнијих и бољих од вас. Ко то не може да прихвати, нема пријатеља.

R

 Ко пева, зло не мисли. Ко мисли, није му до песме!

TA

L

МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ (1944) – песник, романописац, драмски писац, драматург и сценариста, објавио је више књига афоризама, од којих је најпознатија Срце ме је откуцало.

 У баснама су животиње људи. У животу је обратно!

O

 Када видим нека дела, дође ми да се вратим на речи.

 Шалу на страну. За црне дане!

-P

 Молим паметније да више не попуштају! Стање је критично!

U KA

АЛЕКСАНДАР БАЉАК (1954) – један од најзначајнијих савремених афористичара, добитник многих књижевних награда и признања за свој рад. Значајне књиге: Убедили сте бога у мени, Сумњиво окупљање речи, Рат је први почео; антологије Историја афокалипсе, Век афоризма и др.

ED

 Краљ је мртав, али то нико не сме да му каже.  Појели смо златну рибицу. То је била наша прва жеља.  Копије нису криве. Оригинал је први почео.  Истина је да сам вас ја водио, али смо залутали заједно.  Каин и Авељ* су живели као браћа. Нарочито Каин.  Гласао сам и за и против. Нисам могао да се уздржим. *

Каин и Авељ – ликови браће из Старог завета; Каин је убио свога брата Авеља: био је љубоморан што је братовљеву жртву прихватио Јехова (старозаветни бог), док његову није; „Каинов знак”, којим га је Бог након тога обележио, знак је братоубице и представља један од највећих грехова. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

139


РАЗГОВАРАМО О... АФОРИЗМИМА *** Искажи своје утиске и размишљања о прочитаним афоризмима: да ли су ти се

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

TA

L

свидели, колико разумеш њихово значење, да ли можеш неки од њих да поновиш (напамет). *** Који су ти се афоризми највише свидели? Због чега? *** Какав је твој однос према афоризму као књижевној врсти? Колико би ти било занимљиво да прочиташ једну књигу или антологију афоризама? Образложи свој одговор.

*** Анализирај значење сваког од наведених афоризама, закључи о којим и каквим поја-

вама говоре. Наведи те појаве као кључне речи.

*** Истражи стилска средства у наведеним афоризмима: иронију, парафразу, алузију,

U KA

ТРЕБА ДА ЗНАШ

-P

O

R

контраст (антитезу), хиперболу, инверзију. Закључи шта је њима постигнуто. *** Уочи хумор: издвој најдуховитије афоризме и покушај да протумачиш због чега изазивају смех. *** Издвој афоризме који се заснивају на народним пословицама, протумачи њихово значење и утврди какав је поступак примењен. Шта значи народна пословица која представља полазиште, а шта афоризам који је настао на основу ње? *** Издвој аутора чији су ти се афоризми највише свидели и образложи свој избор.

Афоризам – кратка прозна књижевноуметничка врста коју чини сажето исказана мудра или духовита мисао; сличан је пословици у усменој књижевности зато што је садржински и мисаоно сажет (концизан) у исказивању важних животних искустава.

ED

Цитат – тачно, дословно навођење туђих речи, које се у тексту обележава наводницима и бележењем извора из којих је преузето. Изузетно, ако се наводи нешто општепознато, као што су народне изреке и пословице, није потребно писати наводнике. На пример: Крв – вели народ – није вода. Ко пева, зло не мисли. Ко мисли, није му до песме! Парафраза – стилска (реторичка) фигура која потиче из античког периода, заснована на слободном навођењу/препричавању (другим речима) познате мисли, исказа, фразе, текста. Ако кажемо: Не цитирам него парафразирам – то значи да својим речима а не дословце наводим неку мисао, фразу, текст.

140

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


А САДА ТИ... Протумачи значење афоризма Александра Баљка – Афоризам је дриблинг духа на малом простору.

САЗНАЈ ВИШЕ

R

TA

L

Алузија – стилско средство које потиче још из античког периода и, дословце преведено са латинског језика, означава говорење о једној ствари док се мисли на другу (изворно, глагол алудирати значи нишанити). Њоме се упућује на одређене ситуације и догађаје, познате личности и друштвене појаве с намером да се код читаоца изазову и усмеравају асоцијације. У афоризмима алузија има истакнуто место, нарочито када је реч о онима који су сатиричног карактера, јер се у њима алудира на конкретне личности и појаве у друштву, политици, власти. Значење: На шта алудираш? → Слично значењу: На шта циљаш?

O

Инверзија – стилско средство које потиче из античке реторике и изворно означава окретање, преметање; њиме се означава обртање уобичајеног реда речи или делова реченице, чиме аутор жели да истакне реч или део реченице, односно да постигне одређену интонацију, скрене пажњу и изазове посебан ефекат.

U KA

-P

Парадокс – на грчком значи: против мишљења, неочекиван, невероватан; стилско средство којим се „изражава нека мисао која је у себи противречна, супротна општеприхваћеном мишљењу или логици. Парадокс се најчешће јавља у облику противречног закључка који истовремено упућује на дубљи смисао, прикривен у уобичајеном начину мишљења (нпр. Сократова изрека: „Знам да ништа не знам.”)” (Тања Поповић, Речник књижевних термина).

ED

Неки од најзначајнијих наших афористичара, поред поменутих, јесу Брана Црнчевић, Влада Булатовић Виб, Слободан Симић, Драгутин Минић Карло, Александар Чотрић и други.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Нека ти један од афоризама послужи као идеја за карикатуру. *** Пронађи у библиотеци неку од антологија афоризама, прочитај је и представи у

одељењу. *** Окушај се у писању афоризама, потруди се да напишеш бар један.

Кључне речи: Душан Радовић, Милован Витезовић, Александар Баљак, афоризам, цитат, парафраза. Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

141


ОСВРТ НА АУТОРСКУ ПОЕЗИЈУ И ПРОЗУ 1. Одреди књижевни род и врсту наведених дела. 1

2.

Владимир Набоков, „Лош дан”

3.

Јован Јовановић Змај, „Јутутунска јухахаха”

4.

Јелена Ј. Димитријевић, Седам мора и три океана

5.

Игор Коларов, Дванаесто море

6.

Стеван Раичковић, „После кише”

7.

Ефраим Кишон, Код куће је најгоре

8.

Иво Андрић, „Јелена, жена које нема”

9.

Стеван Раичковић, „Хвала сунцу, земљи, трави”

10.

Игор Коларов, Аги и Ема

TA

Вислава Шимборска, „Облаци”

U KA

-P

O

R

1.

КЊИЖЕВНА ВРСТА

L

ИМЕ АУТОРА И НАСЛОВ ДЕЛА КЊИЖЕВНИ РОД

2. У следећем низу подвуци наслове дела у којима преовлађује хумор: 2

ED

„Чамци од папира”, „Јелена, жена које нема”, Код куће је најгоре, „Лош дан”, „Јутутунска јухахаха”.

3. Пажљиво прочитај одломак и одреди којој књижевној врсти припада цитирано дело. 3 Куће су од набоја, једва мало заклона од сунца, а и кише, пошто снега никада нема. Па и киша пада ретко. Кровови су равни, прозори су без стакла. Али какви прозори, само рупе, високо, готово под самим кровом. Оно село крај Александрије у које сам ја ушла и мало прошла кроз њега прототип је ових силних села расејаних по Нилској долини на путу за Каиро. Књижевнонаучна врста је

142

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

.


4. Наведи наслов приповетке у чијем је средишту сан о жени која се наратору привиђа 4 на разним местима, у необичним позама, неухватљива, ван реалности, и која до краја остаје само сновиђење. Приповетка је

.

Аутор приповетке је

.

5. Повежи име књижевног лика са насловом дела у којем се јавља: 5

L

Балакаха

Код куће је најгоре Дванаесто море

TA

Киа

Амир

„Лош дан”

Петар

„Јутутунска јухахаха”

R

6. Поред сваког одломка напиши који је облик казивања у њему заступљен: приповедање 6

O

(нарација), описивање (дескрипција), дијалог, монолог.

На срећу, веранда је била пуста. Различите боје витража којима је веранда била застакљена преливале су се на уске и дугачке диване дуж зидова, пресвучене голубије сивом тканином с великим ружама. Била је ту столица за љуљање, посуда за псећу храну, добро олизана, и сто покривен мушемом, на којем није било ничега осим усамљеног пара старачких наочара.

б)

– Пашћу, пашћу! – викнула је Тања, па су она и Лола заједно скочиле на траву. – Хоћеш ли још боровница? – питао је Петар.

в)

Тања је чучнула крај Петра са изразом највеће пажње на бледом лицу, размакнутих сјајних љубичастих усана, почела да бере боровнице. Петар јој је без речи понудио пуне две шаке, колико је накупио, а она је понуду грациозно прихватила. Петар је одмах навалио да јој бере још боровница. Онда је у игри дошао ред на њу, па је потрчала назад ка стази високо подижући витке ноге у белим чарапама.

ED

U KA

-P

а)

7. Заокружи слово испред наслова песме у прози: 7 а) „Облаци” б) „Чамци од папира” в) „После кише” г) „Јутутунска јухахаха” Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота

143


8. Поред наведених стихова напиши име аутора, наслов песме и врсту лирске песме којој 8 припадају.

Ниси сам: Поред тебе расту травке и савијају се. Три шиљата листа нешто чудно шуме. Скакавац је скочио са бусена на цвет, Откинут реп гуштера је нови становник: Нико сем тебе не зна да се умножио свет.

ED

U KA

-P

У поређењу с облацима живот се чини утемељен, и готово трајан и вечан.

O

У краљевству Јутутуту Краљ трин’ести Балакаха Обећао свом народу Да ће дати јухахаха (устав).

R

У среду смо се први пут срели, а до тада се нисмо ни знали. У петак смо се заволели. У понедељак посвађали.

ВРСТА ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

L

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА И НАСЛОВ ПЕСМЕ

TA

ПРИМЕР

Чесловас Чеснакевицијус, Следећа станица – „друга страна”, дигитална фотографија

144

Читанка за 7. разред | Ка светлој страни живота


ИСПОД ДУБОКИХ И БЕСКРАЈНИХ НЕБЕСА

L

Ја сам, признајем, роб природе. Обичан мирис снега може да ме одведе далеко у поље као да ме води о ланцу. Ја сам вољни роб самоће. Из њене тамнице сама бих ретко излазила. Роб сам шумова, жубора, сунчевих рађања. У мреже месечине налећем као лептирица на пламен.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Десанка Максимовић

145


ЈОВАН ДУЧИЋ (1874–1943) – песник српске модерне, есејиста и дипломата. Рођен је у селу Хрупјела код Требиња, а након смрти у Америци, где је живео током Другог светског рата, његово тело пренето је 2000. године и положено у крипту обновљене цркве Херцеговачка Грачаница. Дучић је мајстор форме и стиха. Збирке песама: Песме, Лирика, Плаве легенде (песме у прози); есеји и студије о писцима, филозофско-медитативна проза Благо цара Радована, књига путописа Градови и химере.

 Ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа. Јован Дучић

Јован Дучић

Све је тако тихо. И у мојој души Продужено видим ово мирно море: Шуме олеандра, љубичасте горе, И блед обзор што се протеже и пуши. Немо стоје у њој сребрнасте, родне Обале и врти; и светли и пали Младо, крупно сунце; и не шуште вали – Галеб још светлуца. Мир. Свуда је подне.

O

Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

R

Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

U KA

-P

Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом. И миришу хриди Мирисом од риба и модријем вреском.

ED

гранит – веома тврд камен зрцалити се – огледати се хрид – гребен, стена вресак – вишегодишња медоносна биљка, са модроплавим цветовима олеандер – јужњачка зимзелена украсна биљка, великих цветова (лијандер) обзор – видокруг вал – талас

TA

Над острвом пуним чемпреса и бора,

L

ПОДНЕ

Надежда Петровић, Море (детаљ)

146

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Опиши свој доживљај морског пејзажа описаног у песми. Издвој боје, мирисе и

звуке које ти она дочарава. *** Које је основно расположење лирског субјекта? Чиме је оно изазвано? *** Наведи кључне речи које по твом мишљењу истовремено одређују и атмосферу морског пејзажа и расположење лирског субјекта.

L

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Опиши какав је о п ш т и утисак о стању у природи у подне. Како су мотиви из при-

ED

U KA

-P

O

R

TA

роде (подне, море и острво) конкретизовани у песми? Уочи временску и просторну димензију песничких слика: • временски пејзаж: подне; • просторни пејзаж: море, острво пуно чемпреса и борова. *** Уочи епитете у другој строфи: Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода. Објасни њихову улогу у обликовању песничке слике. *** Пронађи и подвуци визуелне песничке слике. Уочи која врста речи преовлађује. Истражи улогу персонификације у обликовању морског пејзажа и објасни је на примерима. *** Наведи акустичке слике и закључи каква је улога ономатопејских речи. *** Који се још чулни утисци, осим визуелних и звучних, појављују у песми? Истражи како су приказани утисци који се примају чулом мириса. Размотри песничку слику која је настала сједињавањем разнородних утисака. Како мирис мора у подне једног пролећног дана може бити слан и модар? (И трепти над шумом и над обалама / Слан и модар мирис пролетњега мора.) *** Обрати пажњу на последњу строфу. Објасни значење придева родни у контексту песме (Немо стоје у њој сребрнасте, родне / Обале и врти;). Шта нам то говори о осећању лирског субјекта? *** Присети се на основу чега се одређује дужина стиха. Наведи врсту стиха коју песник користи. Иза ког слога се налази пауза – цезура? *** Уочи врсту строфе и риме. Објасни шта се – у ритму и мелодији – постиже тиме што се мисао не завршава у једном стиху, него се преноси у следећи ред. Какву улогу у томе има смењивање дугих реченица кратким – у последњој строфи? *** Подвуци стихове који описују расположење лирског субјекта. Како он емоционално доживљава подневни мир посматраног пејзажа? Повежи их са описом морског пејзажа. Објасни шта је у томе објективно, а шта субјективно. Пронађи стихове у којима се прекида (наоко) објективно посматрање и прелази на лирски субјекат, у коме су хармонизовани мир околне природе и душевни мир и објасни их. Одреди којој врсти уметничке лирике припада песма „Подне”. *** Упореди ову песму са песмом „Село”, из програма за шести разред. Закључи колико је природа важна у песниковом доживљају и себе и света. Протумачи мисао Јована Дучића: „Ствари имају онакав изглед какав им дадне наша душа.” Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

147


ТРЕБА ДА ЗНАШ Уочи како су реченичне целине распоређене у песми: Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене;

стр круп 3

вом но 4

пу сун 5

ним це 6

-P

о до 2

U KA

Над Мла 1

O

R

TA

L

Преношење реченичне целине из претходног у наредни стих зове се опкорачење. Визуелни утисак подневног, пролећног морског пејзажа допуњен је и другим чулним утисцима: звуцима (аудитивно), мирисом (олфактивно) и укусом (густативно) мора. Када се осети једног чула изражавају доживљајем другог чула, користи се стилска фигура која се назива синестезија. Описна песма (дескриптивна, од лат. descriptio – опис, описивање) – врста ауторске лирске песме у којој су у првом плану песничке слике природе (пејзажа), природних појава, али и осећања, стања и расположења лирског субјекта. Помоћу слика различитих чулних утисака (визуелних, акустичких, олфактивних и др.) лирског субјекта дочарава се слика предела и одређеног доживљаја и атмосфере. Цезура – одмор, пауза (предах); ритмичка пауза која дели стих на ритмичке целине. На пример, епски десетерац има цезуру после четвртог слога. Дванаестерац – стих од дванаест слогова са цезуром (паузом) после шестог слога и парном или укрштеном римом. Дванаестерац с паузом после шестог слога зове се још и симетрични дванаестерац (6+6) или александринац. чем пр 7

пре жи 8

са пу 9

и но 10

бо пла 11

ра, ма 12

САЗНАЈ ВИШЕ

Велики брег Леутар који се диже изнад мог родног Требиња, као модро платно између неба и земље, носи илирско или грчко име по речи елефтерија, што значи слобода... Јован Дучић, Белешке о себи

ED

Ја се сећам малих затона по нашој дубровачкој обали, детињства када сам из мора извлачио ноге и руке све окрвављене у лову на ракове, када ме је посведневно пекло сунце и морска пржина, и када сам сунчао косу пуну соли – док по води падаху, као крупно камење, велики звуци старих звона. Треба чути море дететом, успављивати се њиме у својој колевци као мајчином песмом, или се будити у вриску и плачу за време његових дугих еквиноција. Ко море није познао на тај начин, онда оно није страст него само леп хоризонт; оно иначе нема власти над вама, не преиначује ваше жеље, не мења вашу душу. Човек га тада слуша као песму, али не као хуку сопствене крви; оно нити тад зна да буде убилачко, ни да васкрсава. Оно није ваше тело и ваша душа; оно је онда само лепа велика вода.

еквиноциј – равнодневица

Јован Дучић, Градови и химере

Примећујемо да „љубичасто” код Дучића може означавати сваку тамну нијансу, тако да се водени одблесак љубичастих гора у подне („Подне”) или љубичасте ноћи („Акорди“), по боји не разликују много од „модрог вреска” („Подне”) „модрих маслинових гора” („Далмација”), 148

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


TA

L

„модрог иња” („Село”) „црних четинара” („Залазак сунца”) или „црног галеба” и „црног стења” („Вечерње”). У исти мах, све те нијансе тамног по правилу су супротстављене вербално различитим, али колоритно подједнако неразграниченим светлим тоновима као што су „сребрни галеб”, „сребрнасте обале”, „бледи обзор” („Подне”), „жути” („Јабланови”), „блистави” или „сребрни месец” („Село”) и „пепељасто небо” („Поред воде”). Осим тога, исте појаве виђене у различито доба дана или ноћи имају другачији изглед (нпр. „модри”, „црни” и „сребрни” галеб или „бакарно”, „златно”, „љубичасто” и „пепељасто” небо итд.). [...] у средиште приказивања песник свесно ставља лични доживљај, а не пејзаж као такав. Прецизније речено, низ необичних перцепција природе у Дучићевој поезији спојено је са уметничком тежњом да се предметном свету да „изглед песникове душе”. Све је, дакле, усредсређено на повезивање спољашњег и унутрашњег, што се на плану израза превасходно испољава у творби вербално згуснутих а логички неразграничених слика. У том смислу, Дучић међу првима у српској поетској традицији нарушава до тада пожељне језичке и мисаоне оквире песничког пејзажа.

Скица Јована Дучића

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

-P

O

У Народној библиотеци града Требиња налази се Легат Јована Дучића, који садржи приватну и службену преписку песника, његову библиотеку (близу пет и по хиљада књига), рукописе, фотографије и личне ствари. Посебну драгоценост представљају његови скиценблокови – са преко 126 цртежа, скица, вињета и пројеката. Песник је, наиме, желео да његов град, културно и архитектонски, буде „јужна српска Атина”, те је сâм скицирао предлоге за архитектонска решења, од фасада значајнијих објеката, преко фонтана до споменика.

R

Тања Поповић, „Дучићев лирски пејзаж”, прилагођено

*** Насликај морски пејзаж према свом доживљају песме „подне”. *** прочитај још две Дучићеве песме из збирке Песме сунца и циклуса „Сенке по води”,

ED

забележи њихове наслове, врсту, мотиве и сажето искажи свој доживљај њихове уметничке вредности. Научи напамет једну Дучићеву песму која је најближа твом тренутном расположењу. *** покушај да напишеш описну песму. потруди се да слика природе одговара расположењу лирског субјекта. *** Групни рад Уз помоћ наставника ликовне културе изаберите неколико ликовних дела и уметничких фотографија са мотивима из природе, али и из градског (урбаног) пејзажа. Разговарајте о мотивима, колориту (бојама), сликарским техникама, композицији, атмосфери, расположењу и осећањима. Запишите своја размишљања о пејзажима и питања на која вас покрећу.

Кључне речи: описна (дескриптивна) песма, опкорачење, чулни утисци, цезура, дванаестерац/александринац. Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

149


Предраг Пеђа Милосављевић

TA

ПОТЕРА ЗА ПЕЈЗАЖИМА

L

ПРЕДРАГ ПЕЂА МИЛОСАВЉЕВИЋ (1908–1987) – сликар, драмски писац, драматург; рођен у Лужницама код Крагујевца. Завршио је правни факултет у Београду, а студирао сликарство код Јована Бијелића. Познат је по сликама поетске атмосфере Париза и Београда, по женским портретима и мотивима цвећа. Објавио је књиге есеја Између трубе и тишине, Београд, град на мору и др.

(одломак из есеја Зашто сликам)

М

-P

U KA

ED

вираж (фр.) – нагао заокрет, ружно спуштање халва (тур.) – источњачки слаткиш од брашна, маслаца и меда (или шећера)

O

R

оре. Сви кажу да је плаво. И да је бескрајно. Брзо на воз. На воз који сваког дана напајају сланом водом. Пред полазак на сва места дуж прозора седа златно сунце. И ускаче рој позлаћених скакаваца. Пошли су са околних поља да траже зрела жита и до костију да оглођу све вршалице на овом путу. Колубара се крије између врба. Река у којој се нико не купа. Песак је нетакнут, бео, чедан, без голих тела, украшен једино сенкама високих кукуруза. Неколико скакаваца раздрагано искаче у овај сунчани предео са новим тајанственим нагоном. Прошли смо тихи Милановац. Чачак је мирисао на свеже малине и локомотиве. Јуримо уз мутну Моравицу између Каблара и Овчара. Пењемо се, с напором, уз голу гломазну планину. Ево нас најзад на самом врху међу птицама и облацима, између два ветра, у високој трави и цвећу које лелуја. Летимо над црним шинама. Под нама, у подножју, велика зелена равница, прошарана белим мрљама за које још не знамо да ли су куће или рубље. Кажу нам да ћемо доле стићи тек кроз један сат. Једна бачена јабука нестаје у зеленој провалији да објави наш долазак. Пошли смо за њом. Падамо као у сну, лако, у великим кружним виражима, пролазећи час кроз тунеле, час кроз траву и густо лишће. Бистри потоци маме нас да се зауставимо. Газили би по плиткој води, пили са камена и лежали у трави гледајући у воз како одлази. Са овим неоствареним жељама стижемо у зачарану долину. Замишљам цвркут птица и све дражи непознатог раја. Али ништа не чујем. Многобројне жене и ниједна гола. Повезане белим марамама, преплануле, босе, све ове жене раде по пољима. Жене које се стојећи огледају у рекама. А реке, међутим, више не теку мирно. Испод беле пене замишљам хитре пастрмке које нико не лови и које за страх још нису дознале. Један млади скакавац са наочарима изненада напушта воз и остаје у зеленој свежини. У први сумрак прилази нам Вишеград, уз чије бокове светлуца чиста Дрина. Један ужурбани поток громогласно шуми. Још једна река, широка и стишана: огледало за месец који се рађа над црним боровима. Све већа тишина. Замишљам медведе како спавају, славује у гнезду, јагоде које нико не бере, петлове који не мисле на љубав, свеопшту чедност. Затварам очи и истог тренутка изгледа ми као да се воз враћа.

150

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


L TA

Пеђа Милосављевић, Дубровник (1962)

Пеђа Милосављевић, Мостар (1974)

ED

U KA

-P

O

R

Примичемо се Сарајеву. Град са зидовима од халве и суџука. Алах је упалио све звезде. Шалваре сада леже на столицама, а фереџе у долапима. Прозори су широм отворени. Тишина у којој се чује сваки уздах. Збогом, Сарајево! Остај у загрљају твојих верних планина које те чувају од сувишних звезда. Зора. Силна хука. Напад на воз? Борба камена и воде. Неретва која цвили и урла без престанка. Иза оштрих планина рађа се црвено сунце које својим продорним погледом гледа истовремено у Мексико. Оног дивљег коња јахао је Том Кен. Ено каноа: један, два, три... Неретва је брза, одмиче кроз маглу на риђем коњу. Индијанци је гоне кроз облак прашине. Уплашени путници гледају воду која се пуши. Чувајте се отровних стрела. Ено града у камену у коме се крију разбојници и заплашена река. Примичемо се Брзом Јелену који се претвара у старца који клечи на молитвеном ћилиму и клања сунцу које се тек родило. Једну девојку са витким ногама и белим зубима још нико није отео. Усуђује се да гази по Неретви. Понизно сунце дошло је до њених ногу. Требишњица је пресушила. Види се место на коме понире кад има воде. Место на коме не бисте лежали. Виде се најмање њиве на свету. И људи који их обрађују. И лење змије које леже на сунцу, скоро на сваком камену. Да ли змије једу жито и да ли скачу на воз? Сва зрна су пребројана. Хиљаде гуштера чувају стражу. На дубоком небу, крај ретких цируса, назире се рефлекс блиског мора. И као да се осећа његов непознати мирис. У овом плавом пространству назиру се изврнуте једрилице и бели расплинути бродови. Други скакавци неопажено су поседали у фотеље. Једном од њих шапућем како ће видети море и не знам да ли је разумео. Ево нас, најзад, на крају света. Све престаје, јер се и само небо сурвало под ноге, у плаву, огромну провалију, без краја и почетка. Јесу ли кипариси ова зелена вретена којим се ките сви преостали брегови? А плаве шуме, можда маслине? На супротној страни појављује се нови, узани залив, дубок и плав. На његовој глаткој површини, као љуске, леже бели чамци у пратњи верних сенки на самом дну. Око воза круже галебови. Плаво бескрајно море као да је под самим точковима. Прве куће и први бродови. Први таласи врућине. Локомотива објављује пискаво и уморно: Груж! Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

Алах – Бог (код муслимана) шалваре (тур.) – широке турске панталоне, скупљених ногавица око зглобова фереџа – у муслиманској народној ношњи дугачак огртач, најчешће од црне чохе, који се носи с тамном копреном преко лица халва (тур.) – источњачки слаткиш од брашна, маслаца и меда (или шећера) суџук (тур.) – кобасица од овчијег или говеђег меса; слаткиш у облику кобасице долап (тур.) – орман у зиду кану – чамац северноамеричких Индијанаца цируси (лат.) – ситни паперјасти облаци рефлекс (лат.) – одраз, одсјај, одблесак кипарис (грч.) – четинар у Средоземљу, чемпрес

151


O

-P

U KA

пут – боја коже смарагд (грч.) – драгуљ сјајнозелене боје акварел (итал.) – слика израђена воденим бојама

R

TA

L

фантом (грч.) – сабласт, привиђење, приказа, утвара

Дубровачка врата широм су отворена. Улазим за поворком фантома у оклопима кроз облак вреле прашине. Силазим свечано низ камене степенице године 1451. Огледам се у једној фонтани коју су земљотреси уништили 1777. године. Намештам шешир. Вадим мач из корица. Окрећем се на све стране са достојанством авети. Уверавам вас, грађани Дубровника, да сам само један од ваших ванбрачних синова. Гледам у беле прозоре тражећи оно чега се можете одрећи. Али не видим Пеђа Милосављевић, Птице (1956) ништа. Госпође једу сладолед у хаљинама из 1932. године. Једина присна сазнања, то су ове позлаћене куће од камена, које се гледају и скоро милују. Између њих ваздух је одуховљен. Улазим на једна врата од хладног камена у свежини и тишини, ослушкујући куцаје срца овог града који у ствари још нико није освојио. Кроз источну капију, са првом тугом, излазим на мало дубровачко пристаниште. Ходам дуж воде, кроз ројеве деце бакарне пути. Први пут видим изблиза ово море голо. Гледам у оштри плави хоризонт између Локрума и масивне тврђаве. И гледам у морско дно посуто смарагдом. Две беле једрилице. Два плава облака на белом небу. Седим на најчистијој стени коју сам икад видео. И сликам овај акварел четкицама које умачем у читаво море. Београд, 1932.

РАЗГОВАРАМО О... ЕСЕЈУ

*** Издвој шта ти је било најзанимљивије и најнеобичније у опису путовања пеђе

Милосављевића и образложи своје утиске и размишљања.

*** Размисли о сликарским мотивима у тексту. Објасни у чему се састоји потера за

пејзажима.

*** Шта је реално а шта чудесно у Милосављевићем описивању путовања? Објасни

ED

како доживљаваш оне делове текста у којима је дошла до изражаја пишчева субјективна визија предела; које су слике плод уметникове имагинације (способности, дара за замишљање и измишљање; маште). ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Сликар и писац Пеђа Милосављевић путује возом уочавајући пејзаже и домаштава-

јући их. Његово сликарско око види несвакидашње детаље, а његова машта дограђује слике. Допиши детаље који су ти се, при грађењу пејзажних слика, највише допали: − на београдској железничкој станици; − Колубара, река у којој се нико не купа; − тихи Милановац, Чачак; – мутна Моравица, Овчар и Каблар; 152

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


импресија – утисак, субјективни доживљај; импресионирати – изазвати утисак

U KA

-P

O

R

TA

L

− зелена провалија; − у зачараној долини; − Вишеград и чиста Дрина; − Сарајево у ноћи; − Неретва која цвили и урла без престанка; − Требишњица; – крај света, плава бескрајна провалија; − узани залив, дубок и плав; – Груж; − Дубровник; Пеђа Милосављевић, Дубровник (1936–1938) – Локрум. Сликару нису довољни само стварни утисци, чулне импресије. Он досликава стварност. На првој страни три пута користи реч з а м и ш љ а м . Издвој замишљене слике подстакнуте виђеним. *** Која је најнеобичнија сликарева фантазија и којом појавом је подстакнута? *** Којим чулима песник осећа близину мора? Наброј карактеристичне детаље које сликар именује при сусрету с морем. *** Размисли о томе како описе природе чини динамичним. Шта мирује а шта се креће у поетским сликама природе? *** Истражи стилска средства којима аутор субјективне доживљаје претаче у сугестивне описе: уочи у тексту персонификацијске и метафорске епитете (нпр. лење змије, позлаћени скакавац), персонификацију, хиперболу, поређење, метафору. *** Пронађи мотиве који припадају фиктивном свету (фикцији). Образложи како се имагинацијом преображава реални свет, како у њега продиру Мексико, кадар из старог каубојског филма, дивљи коњ, Том Кен; Индијанци (отровне стреле, Брзи Јелен); слике старог Дубровника. *** Истражи лексику у овом одломку: мање познате речи и појмове, турцизме који упућују на исламску средину. Искажи своја размишљања о лексичком богатству текста.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Есеј – врста књижевно-научног текста; оглед, расправа о некој научној, уметничкој, друштвеној појави или питању (проблему); есеје најчешће пишу књижевни критичари, књижевници и други уметници. Статички и динамички мотиви. Статички мотиви подразумевају описе ликова (осећања, расположења, стања), ентеријера и екстеријера, амбијента, атмосфере, те се самим тим њима успорава радња. Динамички мотиви, супротно статичким, служе изграђивању фабуле, њима се покрећу збивања и успоставља континуитет у развоју радње.

А САДА ТИ... *** Како замишљаш акварел настао четкицом коју сликар умаче „у читаво море”? *** Испричај свој први утисак при сусрету с новим пределом.

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

153


САЗНАЈ ВИШЕ *** Прочитај наведене цитате и искажи своја размишљања о њиховом значењу.

Ви имате своје очи и своју мисао. Не може вам нико на свету рећи шта је оно што видите. То само ви знате. Мирослав Антић, песник

L

Кад ми је једна слика готова, не одређујем ја, него слика. Ја правим слику, слика прави мене. На крају ми сама слика каже кад је готова.

TA

Дадо Ђурић, сликар

Он ми је улио мисао да је сликарство посао ока, срца и руке пре свега, а не само и изнад свега ствар ума и интелекта.

R

Пеђа Милосављевић о свом учитељу Јовану Бијелићу

-P

O

Пеђа Милосављевић је био секретар Јована Дучића у Мадриду 1941. године и делио са њим, између осталог, љубав према Дубровнику. Забележио је своје утиске о личности великог песника: „Пошто сам га добро упознао, Дучић је за мене био и остао прави господин из рода Храбрена, Милорадовића, или Владиславића”. Сматрао га је за „даровитог, далековидог Херцеговца који уме не само да оствари себе, већ и да собом оличи свој завичај, нацију, историју”.

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Насликај један пејзаж и на основу њега покушај да напишеш краћи поетски текст. *** На основу претходно постављеног плана текста опиши један стварни или зами-

ED

шљени предео. план би требало да садржи описе: – доба дана, – боје кућа, – облике облака, – мирисе биља, – шумове у природи, – ветрове и небеса и – наратора у чудесном свету пејзажа. *** Истражи на географској карти маршруту сликаревог путовања Београд–Дубровник. Наведи географске карактеристике пределâ кроз које пролази путујући (планински предели, реке, биљни и животињски свет и др.). *** Упознај се са сликарским делом пеђе Милосављевића. Изабери једну његову слику и опиши је (по могућности, напиши кратак есеј).

Кључне речи: есеј, статички и динамички мотиви, субјективни доживљај, сугестивни опис, фикција, имагинација. 154

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


МИХАЈЛО ПУПИН (1854–1935) – научник, хуманиста, политичар, хроничар свога времена, проналазач. Рођен у Идвору, студирао у Америци (Универзитет Колумбија), у Кембриџу, где је докторирао, и у Берлину. Изумео је преко тридесет патената, био је почасни доктор на осамнаест универзитета. Аутобиографско дело Са пашњака до научењака Пупин је написао на енглеском језику и посветио га мајци. Дело је награђено чувеном Пулицеровом наградом.

СА ПАШЊАКА ДО НАУЧЕЊАКА

TA

(одломак из аутобиографије)

L

Михајло Пупин

O

R

► У одломку који следи Михајло Пупин описује како се после прекида школовања у Прагу, као двадесетогодишњак, запутио бродом у Америку. Током читања усредсреди се на то како се велики научник сећа невоља које су га сналазиле на путу и како описује чиме је успео да одржи самопоуздање, веру у себе и своје способности.

Шта сам донео Америци

-P

К

ED

U KA

оначно сам стигао у Хамбург спреман да се укрцам, али без новаца којима бих купио струњачу и ћебе за мој лежај на броду. Неколико дана касније, мој брод „Вестфалија” кренуо је на пут 12. марта 1874. године. После неколико дана моја мајка је примила писмо послато из Хамбурга, у коме сам јој најтоплијим речима објаснио да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и наставне методе у Прагу и да сам ради тога решио да отпутујем у земљу Франклина и Линколна, где је народ мудрији и зна више него што је сам свети Сава знао. Уверавао сам је да ћу са њеним благословом и помоћу божјом свакако доћи до успеха и обећао јој да ћу се ускоро вратити обогаћен великим знањем и почастима. Кроз писмо је провејавао најведрији оптимизам који је моја машта могла замислити. После неколико месеци сазнао сам да је моја мајка са пуном вером примила ово ружичасто представљање овог мог неочекиваног корака. Брод је испловио попуњен путницима јефтине класе, већином Немцима. Док смо пловили низ реку Елбу, сви путници су били на палуби и посматрали земљу која нам се полако губила из вида. А онда је одједном одјекнула чувена песма немачких исељеника чији сам последњи рефрен, мада тешка срца, и ја прихватио: Ох, како би тешко било оставити обале родне земље Када би живела нада да ћемо их ускоро поново угледати. Збогом, збогом, док се не видимо поново. Нисам издржао до краја песме и побегао сам у своју празну преграду за спавање, где сам се у потоцима суза гушио. Идвор, са својим сунчаним пољима, виноЧитанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

155


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

градима и воћњацима; са крдима стоке и стадима оваца на паши; са прекрасним црквеним торњем и свечаном звоњавом звона; са веселим младићима и девојкама који у колу играју уз српске гајде на сеоским пољима – Идвор, са свим добро познатим призорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да бих у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра. Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза. На крају сам се некако смирио и престао плакати. Чинило ми се као да чујем како мајка говори сестри: „Нека га Бог благослови за ово лепо и топло писмо. Нека га дух светог Саве води у земљу преко океана! Ја знам да ће он испунити своја обећања.” На крају је моја туга сасвим попустила и вратило ми се самопоуздање. Онај ко није прешао бурни Атлантик у марту, у јефтиној класи исељеничког брода, тај слабо зна шта су муке. Ја сам захвалан звездама што су ондашњи исељенички закони били друкчији од данашњих, јер да није било тако, ја данас не бих био међу живима. Издржати све оне муке на узбурканом океану, а притом очувати ону ружичасту слику о обећаној земљи, велико је искушење за дечачке нерве и његову физичку снагу. Али доживети да будем враћен без паре у џепу и без ружичастих снова, било би превише за сваког човека, осим ако није лишен сваког тананијег осећања. Многе ноћи сам провео на исељеничком броду прибијен уз топли димњак и помицао се час тамо час овамо да бих избегао налете хладних ветрова. Све што сам имао на себи било је једно лако одело. Остало што сам некада имао претворио сам у новац да бих купио карту за брод. Није ми преостало ништа новца да бих могао купити струњачу и ћебе за мој лежај на броду. Зато и нисам могао да тамо спавам за време хладних мартовских ноћи из крајње неудобности. Да није било топлог бродског димњака, вероватно бих умро од хладноће. У почетку сам се морао борити да бих обезбедио себи место поред димњака, али када су исељеници схватили да немам топле одеће престали су да ме потискују. Често сам уздисао за својим топлим кожухом и шубаром и, више него икада пре, ценио сам промућурност моје мајке која ми је за далеки пут припремила кожух и шубару. У једном налету ветра одлетео ми је шешир са главе и све што ми је остало да је покријем, био је један црвени фес какав носе Срби у Босни. Само провиђење ме је спасло да и њега нисам продао у Прагу. Али због феса већина исељеника је сматрала да сам Турчин па се нису много освртали на моје тегобе. Упркос свега, у току дана осећао сам се снажан и јак, али ноћу моје срце је узнемирено треперило када сам усамљен у страшном мраку стајао уз димњак и назирао беле пенушаве врхове таласа који су били велики као планине, а јуришали су на заљуљани брод као подивљали змајеви. Само чврста вера у Бога и уверење да ће услишити молитве моје мајке, дала ми је снаге да савладам страх и да се храбро суочим са страхотама разбеснелог океана. Четрнаестог дана, рано изјутра, указала се ниска обала Лонг Ајленда. У шареној гомили узбуђених

156

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

исељеника вероватно није било срећнијег човека од мене када сам угледао обећану земљу. Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону хладноћу која се сакупила у мом телу од сталног излагања леденим ветровима северног Атлантика. Осећао сам се као нека друга особа, а сваки нови призор који се указивао са брода у току приближавања Новом свету као да ми је наговештавао да ћу бити дочекан добродошлицом. Око брода је све врвело од живота и ужурбаности а то је достигло врхунац када смо ушли у Њујоршку луку. Призор који се тада указао пред мојим очима био је нов и задивљујући. Први утисци из Будимпеште и Прага били су бледа слика према овој величанственој стварности која ми се указала у Њујоршкој луци. Безбројни чамци били су начичкани уз обе обале ове велике реке; разне врсте бродова јуриле су брзо у свим правцима по заливу; многобројни бродови за превоз путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале. Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних послова. Тада нисам знао за разлику између Њујорка и Џерси Ситија и сматрао сам да су они један те исти град. Мислио сам како велики простори Сједињених Држава морају бити прекривени стотинама оваквих места и како у тим узаврелим центрима људске активности мора бити да и мене чека неки посао. То је било охрабрење, насупрот причама које сам слушао од исељеника у току две недеље које сам провео на броду, а које нису биле охрабрујуће. Један исељеник се хвалио својим дугогодишњим искуством у столарском раду и уверавао је слушаоце да се такви радници много траже у Америци; други је опет причао друге приче о својој механичарској вештини; трећи је причао читава чуда о баснословним успесима својих рођака који су живели на западу и бавили се земљорадњом и жељно га очекују. Имају и банку, наставио је он, која успешно послује у неком рударском месту у Невади и у њој осим сребра и злата скоро и нема другог новца; пети, који је већ био у Америци, причао нам је, као са неке висине, да без обзира на то ко си и шта си и шта знаш и имаш, када се искрцаш у Новом свету бићеш „жутокљунац” (grinhorn) а „жутокљунац” мора да одслужи свој шегртски рок пре него што дође до неког успеха. Ипак је признао да краћи рок служе досељеници који су пре тога изучили неки занат или имају утицајне рођаке или пријатеље. Ја сам био без икаквог заната, нисам имао ни рођака ни пријатеља, па чак ни познаника у Новом свету. Нисам имао баш ничег вредног што сам могао да понудим земљи у коју сам улазио. Та помисао ме је тиштала док сам слушао разговоре исељеника. Охрабривала ме је једино живост која ми се указала у Њујоршкој луци тога сунчаног мартовског дана. Кад је брод прошао мимо Касл Гардена, чуо сам неког ко је рекао: Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

157


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

„Ово су врата Америке.” После нешто више од једног сата сви смо стајали пред овим вратима. Исељенички брод „Вестфалија” пристао је у Хобокену, а онда нас је један мањи брод превезао у Касл Гарден. Били смо пажљиво прегледани и испитани. Кад дође ред на мене, чиновници који су нас испитивали вртели су главама као да им се чинило да нисам за искрцавање. Признао сам им да имам само пет центи у џепу, да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу Чича Томина колиба читао у преводу. Мој наступ направио је велики утисак на једног од чиновника који је био без ноге и ослањао се на штаку. Погледао ме је љубазно а очи су му весело блеснуле и обратио ми се на немачком: „Имао си добар укус кад си бирао своје познанике у Америци.” Касније сам сазнао да је то био Швајцарац који је служио у војсци Уније за време грађанског рата. Такође сам признао чиновницима да нисам учио никакав занат, али да сам жељан знања и да ме је та жеља довела у Америку. На питање зашто нисам остао код куће или у Прагу и тамо учио, уместо да лутам по свету са мало пртљага и празних џепова, одговорио сам им да су мађарске и аустријске власти попреко гледале на мене јер сам био на страни народа, а посебно на страни оца, који је протестовао због гажења старих права и привилегија, зајемчених од стране цара као награда за услуге које му је чинио српски народ у току две стотине година. Говорио сам осећајно, а приметио сам и да је мој говор направио леп утисак на чиновнике који ми нимало нису личили на чиновнике на које сам навикао у Аустроугарској. Ови нису били искићени златним и сребрним плетеницама, нису говорили с висине, већ су изгледали као и сви други смртници. То ме је ослободило и охрабрило па сам говорио без страха и искрено, јер сам веровао да говорим људским бићима чија срца нису окована гвозденим калупима које су измислили њихови претпостављени. Швајцарски ветеран, који се кретао помоћу штаке због изгубљене ноге у грађанском рату, пажљиво је пратио моје одговоре и увек би климнуо главом када бих тим својим одговорима задобио покоји поен. Најзад је он нешто шапнуо осталим чиновницима и они су ме обавестили да могу да прођем и послали су ме у Биро за запошљавање у Касл Гардену. Мало касније пронашао ме је онај пријатељски наклоњен Швајцарац и обавестио ме је да је према мени направљен изузетак и да зато добро пазим и нађем посао.

158

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Док сам седео у Бироу за запошљавање и очекивао да ме неко запосли, нисам могао одолети а да не посматрам моје другове исељенике који су, као и ја, седели и чекали да буду запослени. Чинило ми се да су бар за класу испод мене, а ипак нису имали тешкоћа са усељавањем. Њима није била потребна интервенција или нечија наклоност да би их примили. Мени је то требало и по томе сам закључио да су они ипак изгледали чиновницима као пожељнији и траженији. „Истина је”, говорио сам у себи, „да они имају неке занате, да имају вероватно нешто новаца и да, судећи по одећи, изгледају боље од мене.” Али откуд то да човек који има неки занат, има новаца и одело, у Америци много више вреди него у Идвору, мом родном селу? У Идвору смо имали ковача, колара и берберина; то су биле наше занатлије; имали смо и једног Грка трговца који је имао много новаца и носио скупа варошка одела, али није било ниједног угледнијег српског сељака у Идвору, без обзира колико је био сиромашан, који себе није сматрао важнијим од ових људи чија је улога пролазна. Сазнање о нашим традицијама и наша дубока вера у њих, стварала је у нама осећање надмоћности над оним људима који су лутали унаоколо без традиције и без ичега што би их чврсто везало за једно одређено место. Сваки новајлија је код нас морао да прође кроз строги испит и о њему се није судило по његовој вештини у неком занату, по новцу који има, нити по његовом одевању, већ по његовим личним особинама, угледу његове породице и традицијама света коме је припадао. Очигледно у Касл Гардену нису овоме придавали никакву пажњу, јер ми нису поставили ниједно питање о породици, историји мога села, историји Војне границе или о српском народу. У мислима сам се тешио да то објашњава чињеницу што сам чиновницима изгледао мање пожељан од толиких других исељеника који никад не би могли да се населе у Идвору и чије ме је друштво на исељеничком броду пре одбијало него привлачило и међу којима ми се чинило да има много душевно закржљалих. Тиштало ме је што су ме изузетно пропустили, а нисам ни схватио зашто су тако поступили. Ипак, то није убило моју веру да сам донео нешто Америци што ови чиновници – испитивачи или нису били у стању да открију или се нису ни трудили да истражују, а што сам ја, упркос свему, високо ценио, а то је била свест о дубоком поштовању и дивљењу за узвишене традиције мога народа. То су ме учили моја мајка и неписмени сељаци на суседским поселима у Идвору и никада ниједно друго учење није оставило дубљи утисак на мене. Превео са енглеског Александар Маринчић

РАЗГОВАРАМО О ... АУТОБИОГРАФИЈИ *** Коме пупин шаље писмо пре одласка на брод за Америку? *** Каква су његова осећања при напуштању европског тла? *** Уочи имовинско стање пупиново при путовању. Шта му је представљало тешкоћу? *** Чиме је убедио чиновнике да га пусте на тлo Америке? Ко му је помогао? *** Шта је узрок његовој нелагодности у Бироу за запошљавање? Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

159


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Уочи и објасни основни циљ Пупиновог одласка у Америку. *** Истражи у тексту и објасни Пупинова осећања и расположења током путовања. *** Означи у тексту део у којем се описује његов разговор са чиновницима. Уочи и издвој

разлоге који су допринели да му се дозволи улазак у земљу. *** Истражи део текста у којем Пупин говори о разликама између њега и других исељени-

O

R

TA

L

ка. Образложи како разумеш његово изненађење и чуђење што они немају проблема са усељавањем. *** Издвој делове који говоре о његовој породици, о сељацима и традицији у родном Идвору. Објасни које вредности будући научник поставља изнад свега. Како ти разумеш његова осећања и размишљања? *** Пронађи описе природе у Идвору и образложи осећања која их прате. Уочи разлику у доживљају Идвора и нове, њујоршке средине. Упореди описе којима су дочарани ти различити призори. *** Подвуци у тексту и образложи шта је то Пупин донео Америци. *** Протумачи шта је младом Пупину уливало самопоуздање, одакле је долазила његова непоколебљивост и вера у себе.

-P

ТРЕБА ДА ЗНАШ

U KA

Аутобиографија је књижевнонаучна врста у којој аутор описује сопствени живот, догађаје, појаве и људе који су га обележили.

А САДА ТИ...

Пупин је по доласку у Америку неколико година истовремено радио тешке физичке послове и школовао се припремајући се за студирање на Универзитету Колумбија. После три године припрема положио је пријемни испит и добио стипендију. Већ првих година студирања добијао је награде.

ED

*** Објасни како разумеш речи Пупинове мајке Олим-

пијаде, које је он често наводио:

Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију — очи за читање и писање. У свету има много чега о чему не можеш сазнати ако не умеш да читаш и пишеш. Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот и води нас у живот будућности пун вечне славе.

*** Протумачи народну пословицу – „Без муке нема науке”.

160

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

Олимпијада Пупин, мајка Михајла Пупина


САЗНАЈ ВИШЕ Кад год бих видео човека да ради плугом, сетио бих се оне историјске полуге која је у Архимедовој филозофији била прва основа науке о статици. Реч „сила” увек ме подсећа на призор како Галилеј баца тешке предмете са кривог торња у Пизи и посматра њихово једнако убрзано кретање, проузроковано привлачном силом земље... Михајло Пупин

Пулицерова награда

TA

L

Награду је установио Џозеф Пулицер, новинар мађарско-америчког порекла, и она се од 1917. године додељује за највеће доприносе из области новинарства, књижевности и музике. Додељује је Универзитет Колумбија из Њујорка сваке године, у двадесет једној категорији. Први добитник српског порекла јесте научник Михајло Пупин.

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Михајло Идворски Пупин

-P

O

R

У Америци сам нацртао један круг. Усред тог круга ставио једног дечака. Дечак држи чобански штап. Око њега је стадо. Изнад су звезде. Издавачу своје аутобиографије сам рекао – овај дечак, то сам ја. Нека он буде на свим мојим књигама. Због тога, у славу тог дечака и свог народа, додао сам свом имену Идворски. Ја сам Михајло Идворски Пупин.

*** прочитај аутобиографију Михајла пупина у целини, издвој делове који су на тебе

оставили најдубљи утисак и образложи своја запажања. *** Групни рад

ED

1. У корелацији са наставом физике истражите допринос и значај Михајла пупина као научника. посетите званични сајт Института „Михајло пупин” и прочитајте белешку о пупину и о историјату Института. 2. Истражите како је и чиме пупин помагао својој родној земљи – и то не само Идвору (родном Банату и Србији) него и тадашњој Југославији у целини; како је испољавао свој национални понос и љубав према својој земљи и народу, у време првог светског рата и касније. Сазнајте више о његовим задужбинама и о уметничком легату – вредној збирци уметничких дела која се чува у Народном музеју у Београду (погледајте на сајту Народног музеја. 3. Уколико имате могућности, посетите пупиново родно село Идвор, Меморијални комплекс, и напишите своје утиске с путовања.

w Званични сајт Института „Михајло Пупин” http://www.pupin.rs/

Званични сајт Народног музеја у Београду http://www.narodni muzej.rs/

Кључне речи: Михајло пупин, Са пашњака до научењака, аутобиографија. Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

161


Иван С. Тургењев

ШУМА И СТЕПА

TA

(одломци из приповетке)

L

ИВАН СЕРГЕЈЕВИЧ ТУРГЕЊЕВ (1818–1883) – руски писац који се у својим делима бавио тематиком живота руског села, племства и положајем образованих људи у Русији 19. века. Писао је песме, приповетке и драме. У најпопуларнијој својој књизи, збирци приповедака Ловчеви записи, приказао је лепоте руске земље и мноштво ликова сељака. Лик сувишног човека, карактеристичан за руску књижевност, представио је у приповеци „Дневник сувишног човека”. Значајна дела: Пролећне воде (приповетка) и романи Очеви и деца, Руђин, Уочи нових дана и друга.

O

ED

јака (нем.) – оковратник

-P

самовар (рус.) – метална посуда за кување чаја ркати (покр.) – дисати у сну уз храпав шум

Л

ов с пушком и псом диван је сам по себи, für sich како су говорили у старо време; али, рецимо, ви се нисте родили за ловца: ипак ви волите природу; ви, према томе, не можете не завидети нама ловцима... Слушајте. Знате ли ви, на пример, какво је то уживање кренути у пролеће пре зоре? Излазите на степенице... На угаситосивом небу, овде-онде, жмиркају звезде; влажан ветрић ретко налети као лаган талас; чује се уздржан, нејасан шапат ноћи; дрвеће слабо шуми, умотано у сенку. Ево мећу ћилим на кола, намештају поред ногу сандук са самоваром. Логови се јеже, фркћу и кицошки стају с ноге на ногу; пар гусака, које тек што су се пробудиле, ћутке и лагано прелази преко пута. За плотом у башти, мирно рче стражар; сваки звук просто као да стоји у стиснутом ваздуху, стоји и не пролази. Ево сте сели; коњи се одмах крену, громко затандрчу кола... Возите се – возите се поред цркве, низбрдо надесно, преко бране... Рибњак тек почиње да се пуши. Мало вам је хладно, ви покривате лице јаком од шињела; дрема вам се. Коњи оштро шљапкају ногама по барама; кочијаш звиждуће. Али, ево сте прошли једно четири врсте... крај неба се румени; у брезама се буде, неспретно пролећу чавке; врапци цвркућу око тамних стогова. Ваздух постаје светлији, пут виднији, небо јасније, облаци постају бели, поља зелена. У сеоским кућама гори луч црвеним сјајем, иза врата се чују дремљиви гласови. А за то време се јутарње руменило разгорева; ено се већ златне пруге протегле по небу, по јаругама се пуши испарење; шеве звонко певају, јутарњи ветар подухује и тихо испливава пурпурно сунце. Светлост покуља као река; срце вам се прене као птица. Свеже, весело, мило! Далеко се види свуд унаоколо. Ено иза шумице села; ено мало даље другог, с белом црквом, ено брезика на брду, иза њега је рит, куд ви идете... Живље, коњи, живље! Крупним касом напред!... Остало је једно три врсте, не више. Сунце се брзо диже; небо је ведро... Време ће бити дивно. Стадо се отегло из села вама на сусрет. Попели сте се на брдо... Какав видик! Река се вијуга једно десет врста, плавећи се нејасно кроз маглу; иза ње водњикаво-зелене ливаде; иза ливада положити брежуљци; у даљини се вивци с

U KA

für sich (нем.) – по себи

R

► Писац се обраћа читаоцу у другом лицу и позива га на узбудљиво трагање кроз шуму, ка степи, кроз три годишња доба (пролеће, лето и јесен). Путање су му познате јер је као страсни ловац често њима ходио.

162

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


L TA

Иван Шишкин и Константин Савицки, Јутро у боровој шуми (1889)

дрошке (рус.) – врста ниских кочија или лаких кола различак – једногодишња биљка тамноплавог цвета грмуша – мала птица певачица

шљука – барска и шумска птица

ED

U KA

-P

O

R

дреком вију над ритом; кроз влажни сјај, разливен у ваздуху, јасно се истиче даљина... а не као лети. Како слободно дишу груди, како се брзо покрећу удови, како очвршћава сав човек, захваћен свежим дахом пролећа! [...] Или наредиш да ти упрегну лаке дрошке и пођеш у шуму на дивље коке. Пријатно је провлачити се уском стазом, између два зида високе ражи. Класје вас тихо бије по лицу, различак вам се хвата за ноге, препелице пућпуричу око вас, коњ лењо каса. Ево и шуме. Хладовина и тишина. Стасите јасике високо шуме над вама; дуге, обешене, брезове гране једва се мичу; снажни храст стоји, као борац, поред лепе липе. Возите се зеленом стазом, ишараном сенкама; велике жуте мухе непомично лебде у златастом ваздуху и наједанпут одлећу; комарци се вију као стуб, светлећи се у сенци, тамнећи се на сунцу; птице мирно певају. Златан гласић грмуше звучи као невина, брбљива радост: он се слаже с мирисом ђурђевка. Даље, даље, дубље у шуму... Шума све гушћа... Неисказана тишина обузима вам душу; а и унаоколо је тако дремљиво тихо. Али, ево, налете ветар и зашушташе врхови дрвећа, као таласи кад се ломе. Кроз лањско мрко лишће, овде-онде, расте висока трава; печурке стоје раштркане под својим капицама. Зец наједаред искочи, пас звонко лајући појури за њим. [...] И како је та иста шума лепа у позну јесен, када долећу шљуке! Оне се не налазе у средини шуме: њих треба тражити дуж окрајака. Ветра нема, а нема ни сунца, ни светлости, ни сенке, ни кретања, ни шума; у меком ваздуху разливен јесењи мирис, налик на мирис вина; танка магла стоји у даљини над жутим пољима. Кроз оголеле, мрке гране дрвећа мирно се бели непомично небо; ту и тамо на липама виси последње златно лишће. Влажна земља се угиба под ногама; високе, суве стабљичице се не мичу; дугачке нити се блистају на избледелој трави. Спокојно дишу груди, а на душу пада чудноват немир. Идеш дуж шумског окрајка, пазиш на пса, а међутим ти долазе на памет миле слике, драга лица, мртва и жива; давно и давно заспале успомене неочекивано се буде; уобразиља лебди у висини и лети као птица, и све се тако јасно креће и стоји пред очима. Срце, час, наједанпут задрхти и закуца, страсно полети напред, час неповратно потоне у успомене. Сав живот се размотава лако и брзо, као свитак хартије; свом својом прошлошћу, свима осећањима, силама, свом својом душом влада човек. И ништа му унаоколо не смета – нема ни сунца, ни ветра, ни шума... Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

163


L

TA

R

O

-P

U KA

ED

пелен (пелин) – биљка горког укуса и јаког мириса врста (рус.) – стара руска мера за дужину, износи 1066,7 метара нанкинг – памучна тканина обично жуте боје конопљиште – место где је посејана конопља кафтан (тур.) – врста дугог капута без поставе спахија (тур.) – велепоседник каруце (итал.) – врсте кола на четири точка, с кровом и високим седиштем за кочијаша, кочија рогожина (рогозина) – покривач од рогоза, врсте барске траве дропља – врста степске птице гумно – место на коме се врше или млати жито

А јесењи дан, ведар, мало хладан, изјутра мразан, кад се бреза, као дрво из бајки, сва златна, дивно оцртава на бледоплавом небу, кад ниско сунце више не греје, већ блиста јасније него лети, омања јасикова шумица се сва светлуца, као да јој је весело и лако стајати голој, слана се још бели на дну долине, а свеж ветар поистиха покреће и гони опало, скорушено лишће – кад се реком радосно ваљају плави таласи, равномерно издижући раштркане гуске и пловке; у даљини воденица клопара, упола скривена врбама, и голубови брзо круже над њом шаренећи се у светлом ваздуху... Лепи су и летњи магловити дани, мада их ловци и не воле. У такве се дане не може ловити: птица, прнувши вам испод ногу, очас се изгуби у беличастом застору непомичне магле. Али како је мирно, како је неисказано мирно све унаоколо! Све се пробудило и све ћути. Пролазите поред дрвета – оно се не миче: оно се мази. Кроз танко испарење, подједнако разливено у ваздуху, црни се пред вама дугачка пруга. Ви је држите за блиску шуму; приближујете се – шума се претвара у високу леју пелена на међи... Над вама, око вас – свуда магла... Али, ево се ветар мало покреће – комадић бледоплавог неба нејасно се помаља кроз све ређе, чисто као димљиво испарење, златастожут зрак продире наједаред, заструји дугим млазом, удари преко поља, упре у шуму – и ево се опет све превуче маглом. Дуго траје та борба; али како неисказано величанствен и ведар постаје дан кад светлост најзад победи и последњи таласи загрејане магле час падају и разастиру се као чаршави, час се вију и губе у далекој, нежно-сјајној висини... Али, ево сте се кренули у даљни лов, у степу. Једно десет врста ломили сте се сеоским путем – ево, напослетку, друма. Покрај бескрајне поворке натоварених кола, покрај механа с врућим самоварима под стрехом, с широким отвореним капијама и бунарима, од једног села до другог, кроз непрегледна поља, дуж зелених конопљишта, дуго, дуго се возите. Свраке прелећу с врбе на врбу; сељанке, с дугачким грабљама у рукама, измичу у поље; путник у изношеном кафтану од нанкинга, с торбом на леђима, вуче се уморним кораком; тешке спахијске каруце, у које је упрегнуто шест крупних и израђених коња, плове вам у сусрет. Кроз прозор вири крај јастука, а позади, на рогожини, држећи се за узицу, седи постранце лакеј у шињелу, упрскан блатом чак до обрва. Ево среске вароши, с дрвеним, кривим кућицама, бескрајним тарабама, трговачким зиданим здањима, у којима нико не станује, са старинским мостом над дубоком јаругом... Даље, даље!... Настаје степни крај. Погледаш с брда – какав изглед! Округли, ниски брежуљци, узорани и засејани до врха, нижу се таласасто на све стране; јаруге зарасле у жбуње вијугају се између њих; као врло дугачка острва разбацани су омањи шумарци; од села до села воде уске путање; цркве се беле; међу врбацима светлуца се речица, на четири места пресечена бранама; далеко у пољу штрче једна за другом дропље; врло стар спахијски дом са својим зградама, воћњаком, и гумном прибио се уз омален рибњак. Али ви идете све даље и даље. Брежуљци су све нижи и нижи, дрвета скоро и нема. Ево је најзад – бескрајне, непрегледне степе!...

164

Превео Милош С. Московљевић

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

Иван Шишкин, Степа (1887)


РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ *** Опиши најупечатљивије слике које су ти остале у памћењу после првог читања. *** Опиши како на тебе делује приповедачево обраћање читаоцу. Колико те подстиче

да боље замислиш свет о ком се у приповеци говори? *** Како приповедач дочарава кретање кроз природу?

L

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Куда приповедач позива оне који воле природу? У каквом расположењу креће у лов? *** Нижу се слике природе грађене мноштвом призора које приповедач уочава. Подвуци

TA

најупечатљивије детаље. *** Приповедач не уочава само оком. Он

БОГАТИМО РЕЧНИК потражи значење речи степа, рит и јаруга. Служећи се уџбеником географије и другим изворима, сачини кратак технички опис поменутих појава.

ED

U KA

-P

O

R

ослушкује. У тексту подвуци звуке које он бележи. *** Наведи неке од боја које чине спектар у пролећно јутро. *** Шта на крају слике јутарњег буђења „покуља као река”? *** Слика шуме у јесен грађена је низањем описа различитих чулних утисака. Призори су дочарани бојама, мирисима, звуцима, визуелним ефектима (детаљима). Осим што је задивљено лепотом јесењег дана, приповедачево срце задрхти новом емоцијом. Куда га јесењи дан враћа? Иља Рјепин, Козак у степи (1890) *** Како приповедач доживљава шуму у летњи магловити дан? Ко води борбу са маглом? Шта ће разбистрити пејзаж? Ко у тој борби побеђује? *** Какво расположење обузима приповедача при погледу на степу? *** Испитај шта је у описима природе динамичко, а шта статичко. Шта доприноси читаочевом доживљају кретања у приказаним пејзажима? *** Упореди описе природе из Тургењевљевог текста са описима Јелене Димитријевић и Пеђе Милосављевића. Запази како свако од њих изражава сопствено узбуђење, радост, усхићеност – у чему се састоје заједничке карактеристике а у чему разлике.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Форме приповедања могу бити различите, а једна од одлика је и та да се користе сва три лица. Приповедање у другом лицу (једнине или множине) – најчешће се користи у епистоларном тексту, односно тексту који је у облику писама (сети се приче „Дечак и пас” Данила Киша); осим тога, писац се користи другим лицем и када хоће да постигне нарочиту сугестивност казивања, када жели да „подели” искуство осећања, доживљаје, расположења са читаоцем (било у поезији, било у прози). Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

165


А САДА ТИ...

L

Какав је твој однос према природи? Какве пејзаже волиш? Како реагујеш на описе природе у књижевном делу (у песми, приповеци, роману)? Од појаве фотографије, а после и телевизије, отвориле су се и умножиле могућности визуелног упознавања са појавама и пределима из свих крајева света. До тада, такве призоре дочаравали су само сликарство и књижевност. Замисли да је Тургењевљева приповетка текст једне телевизијске емисије о шуми и степи. Шта би било снимљено, а шта испричано?

TA

САЗНАЈ ВИШЕ Уметност је неопходна, са њом је добро боље, а зло лакше. Иван Тургењев

R

Диван друг, добар човек... који личи на узвишени дах планине или шуме. Браћа Гонкур о Тургењеву

U KA

-P

O

Иван Сергејевич Тургењев је био први руски писац који се прославио и у својој земљи и у иностранству. Прославила га је књига Ловчеви записи: још за његова живота имала је 120 издања. Ниједно друго дело тога времена није доживело Иља Рјепин, Портрет толику популарност. писца Ивана Сергејевича Осим што је добро сликао природу, Тургењев је изврсно Тургењева (1874) сликао мале обојене цртеже који подсећају на оне из енглеских клубова... Поред тога, Тургењев је био једини руски писац који је уочио преламање сунчеве светлости или особени спој светлости и сенке при појави неких људи... Владимир Набоков, у есеју о Тургењеву

ИЗАБЕРИ ЗАДАТКЕ

*** У последњем одељку подвуци све епитете. Издвој неколико епитета који по твом

ED

мишљењу имају најјачу стилску вредност (доприносе сликовитости, уверљивости, лиричности). *** Једном цртом подвуци сва поређења у тексту и објасни њихову сликовитост. *** Двема цртама подвуци узвичне и заповедне реченице. Истражи која су осећања њима исказана. *** Користи искуство сликовитих описа у тексту „Шума и степа” па опиши буђење дана у своме дворишту или улици. послужи се формом приповедања у другом лицу и потруди се да твој текст делује сугестивно на читаоца.

Кључне речи: приповетка, сугестивни опис, приповедање у другом лицу. 166

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


МИЛОШ ЦРЊАНСКИ (1893–1977) – уз Иву Андрића, сматра се највећим писцем у српској књижевности 20. века. Бавио се новинарством, службовао у дипломатији, за време Другог светског рата живео у Енглеској. по повратку у земљу живео је у Београду. писао је поезију и прозу (приповетке, романе, драме), путописе, есеје, бавио се и превођењем. Збирка песама: Лирика Итаке; поеме: „Стражилово”, „Ламент над Београдом”; збирка приповедака: Приче о мушком; романи: Дневник о Чарнојевићу, Сеобе, Друга књига Сеоба, Роман о Лондону.

ХАЏИлУК НА КРФ, ДО ПлАВЕ ГРОБНИЦЕ

„Хаџилук на Крф, до Плаве гробнице” је новински чланак – репортажа, коју је Милош Црњански објавио у листу Време у јулу 1925. године. Милош Црњански је, истовремено са књижевним радом, годинама писао за многе листове и часописе чланке различите тематике и намене. За десетак година путовања по Краљевини Југославији (од 1923. до 1933. године), али и изван ње, редовно је објављивао чланке у Политици и Времену, значајним листовима тога доба. Од преко сто и педесет текстова, већина се може сврстати у репортаже, са израженим елементима путописне прозе, писане стилом који се, по основним карактеристикама, препознаје као књижевноуметнички стил Милоша Црњанског. Сви ти текстови, као и „Хаџилук на Крф, до Плаве гробнице” уврштени су у књиге Путописа (1 и 2), које је у оквиру сабраних дела објавила Задужбина Милоша Црњанског.

U KA

-P

O

R

хаџилук – ходочашће

TA

(одломци)

L

Милош Црњански

ВИДО, ОСТРВО СМРТИ!

О

ED

д свих наших гробаља на Крфу, оно на острву Виду, остаће најчувеније. То је био пакао нашег народа, после повлачења кроз Албанију. Хиљаде мртваца однесене су са тог острва да се сахране, голи и боси или у мору, или у стењу, тако да се многима данас више ни имена не зна. У мору сасвим крај Крфа, има Васа Ешкићевић, Излазак српске војске на море пусто острво, на коме је свега једна кућа, хапсана грчка. Крај ње још се виде порушене зграде, купатила и болнице, коју Енглези беху дигли, за време рата. Мало винограда, неколико борова и ципреса, иначе сам крш, зарастао дивљим чкаљем. На источној страни, као неки далматински виноград, али страшно запуштен, лежи наше гробље. Све лађе које пролазе туда, свих народа, виде га изблиза, сваки дан. Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

ципрес – чемпрес чкаљ – врстa бодљикавог корова

167


арбанашки – албански

O

R

TA

L

бастион – кула тврђаве; грудобран

Преко мора виде се румени Епир и планине арбанашке. Као авети, помодреле од глади и кише, сасушене до црева, тим путем се спуштаху наше избегле масе, одрпане, у дроњцима. Сви кажу да су нас спасли, могуће, али видна је само самоћа Србије. Острво смрти. Умрли су и сад је тишина. Увече острво Видо плива као велика хумка у плавој пучини мора. Песак на дну, обасјан месечином, пун је костију младића. Војска се повукла из Албаније на дно мора. Над Крфом се плави врх Аја Дека, а варош се жути са својим бастионима. Кубе једно румени се као наранџа. Одоше и ласте. Сад се у Београду свира, пева, једе, пије. Они који нису погинули кажу „смрт наших хероја имала је величанствени смисао”. На Виду је тада час, кад се море сасвим стиша и кад цео свет изгледа течан и пролазан. Не чује се ни гласа, нити виде жива бића. Мртви се не чују. Србија је далеко, уосталом да ли и постоји? Море је бескрајно и ови мртви неће се вратити никада. А кад би се и вратили, ко зна, не би ли пролазили са тавним очима и пожутелим лицем, крај својих села, кућа, па и породица? Тако изгледа сада острво смрти наше војске. Остала гробља наша, расута по Крфу, још горе.

-P

РАЗГОВАРAМО О... НОВИНСКОМ ЧЛАНКУ

U KA

*** Каква је историјска улога острва Вида? *** Зашто је, по ауторовом мишљењу, то острво смрти? *** Како изгледају гробља српских војника на Крфу? *** Због чега, у том контексту, Милош Црњански говори о животу у послератном Бео-

граду? Шта жели да сугерише тим контрастом? *** Објасни како разумеш реченицу: „Они који нису погинули кажу ’смрт наших хероја имала је величанствени смисао’.” Објасни критичку оштрицу у овом иронијском исказу. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Подвуци у тексту чињенице које Милош Црњански наводи о српским гробљима на

ED

острвима Крф и Видо. Издвој описе који се односе на острво Видо.

*** Истражи како писац у тексту изражава лични доживљај страдања српских војника и

„плаве гробнице”. Подвуци реченице у којима запажаш осећања и субјективни став аутора. Опиши у чему се састоји његово саосећање. *** Издвој исказе који су критички интонирани. Коме су они упућени? Какав однос према страдању својих војника има Србија? *** Објасни како разумеш реченицу Црњанског: „Сви кажу да су нас спасли, могуће, али видна је само самоћа Србије.” *** Истражи лирске елементе у тексту. Обрати пажњу на средства којима је поетизовано излагање о историјској теми, односно извештавање о конкретном простору, обележју стварних догађаја. Анализирај избор речи, инверзије (ред речи и употребу запета), интонацију реченица, реторска питања. *** Образложи због чега Црњански своје путовање на Крф и острво Видо назива хаџилуком.

168

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ТРЕБА ДА ЗНАШ

L

Репортажа – врста новинарског изражавања сложенија од вести и извештаја. Аутор репортаже о актуелном (савременом), истинитом и занимљивом догађају (личности, појави), одговара на иста питања као и вест и извештај – али с намером да исприча узбудљиву причу, износећи притом субјективни доживљај и став(ове), лични коментар. Према тој намери да о неком догађају исприча причу, уз коришћење литерарних језичкостилских средстава, аутор репортаже се приближава позицији писца књижевноуметничког дела. Један од видова репортаже јесте и путописна репортажа.

А САДА ТИ...

TA

САЗНАЈ ВИШЕ Сви смо ми временом научили да пишемо, само је Црњански писац по рођењу.

-P

O

„Ослободили смо језик баналних окова и слушамо га како нам он сам, слободан, открива своје тајне”, пише Црњански о стваралаштву своје генерације у програмском чланку „Објашњење ’Суматре’”. У истом тексту он цитира и грчког филозофа Аристотела: „Кад смо будни, имамо исти свет, а кад сањамо, свако свој!”

R

Иво Андрић

Размисли о смислу путовања чија је сврха одавање почасти (о ходочашћу у ширем значењу) и искажи свој став према томе. Како би изгледало једно твоје ходочашће?

U KA

Хаџилук – изворно: ходочашће муслимана у Меку, на које сваки пунолетни припадник исламске религије треба да оде бар једном у животу. У ширем значењу, подразумева ходочашће уопште: путовање у света места, одавање почасти (верским светињама, местима, личностима). Чувена поема енглеског песника Џорџа Гордона Бајрона Путовање Чајлда Харолда (из 19. века) преведено је и као Хаџилук Чајлда Харолда – чиме се истиче права природа путовања јунака у древна знаменита места (и његове побуне против устројства света у којем живи). ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

*** Из историјских извора сазнај више о повлачењу српске војске преко Албаније, о

њеном боравку на острву Крфу, о Виду и плавој гробници. *** Групни рад погледајте документарни филм Где цвета лимун жут (2006) и упоредите га са путописном репортажом Милоша Црњанског. *** подсети се да се описивање објекта из околине онако како он изгледа зове технички опис, а да изражавањем сопствених утисака настаје сугестивни опис. Изабери један културноисторијски споменик и потруди се да га сугестивно опишеш.

w Документарни филм Где цвета лимун жут (2006) https://youtu.be/ 8iNk4q7liv4

Кључне речи: новински чланак, путописна репортажа, сугестивни опис. Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

169


ДАНИЛО КИШ (1935–1989) – песник, приповедач, драмски писац, преводилац. породична прича о Андреасу Саму састоји се из три дела: Рани јади, збирка приповедака (са елементима романа), Башта, пепео и Пешчаник (романи). Сам писац је своју трилогију назвао Породични циркус. Написао је и књиге: Гробница за Бориса Давидовича, Енциклопедија мртвих, многе есеје, полемичке текстове итд. преводио је са француског, руског и мађарског језика.

 Ја нисам у могућности да измишљам. Данило Киш

ЕОлСКА ХАРФА

Подсети се приче „Дечак и пас”, коју смо читали у петом разреду. Књига Данила Киша Рани јади, тематиком везана за одрастање јеврејског дечака Андреаса Сама у сиромаштву и у ратним условима (по чему има обележја романа), носи ознаке аутобиографског казивања. Сећања наратора на детињство усредсређена су на дечакову потребу за необичним и лепим, али у њему провејава и сета због свега онога што зна да се касније догодило, а некада је било само дечакова слутња. „Еолске харфе” нема у првом издању књиге – Данило Киш ју је, као неку врсту епилога, прикључио петнаест година касније.

Х

U KA

арфа је инструмент који више од било којег другог инструмента сједињује у себи средњовековну формулу лепог (perfеctio perfеctio prima) и сврсисходног (perfectio secunda); да буде дакле лепа на око, што ће рећи направљена по правилима формалне хармоније; али, изнад свега, да буде прилагођена својој основној сврси: да даје пријатан звук. У својој деветој години имао сам харфу. Она се састојала од електричне дрвене бандере и шест пари жица за порцеланске изолаторе налик на распарен комплет за чај. (Један сам изолатор окрњио праћком, пре него што сам открио, у оквиру мог еолског инструмента, музичку функцију тог комплета од кинеског порцелана.) Како је овим описан систем за штимовање, могу прећи на остале делове. Да би се, дакле, добила еолска харфа, потребно је још (поред поменутих порцеланских дугмади за штимовање жица) имати најмање две електричне бандере од обичног накатранисаног јеловог стабла. Идеална раздаљина између стабала износи педесет метара. Бандера треба да буде дуго изложена (од 5 до 10 година најмање) наизменично утицају киша, мраза и сунчане жеге, тако да се, под наглим променама температуре (између +36C и

ED

хармонија – усаглашеност, складност, склад

-P

O

R

TA

(приповетка)

L

Данило Киш

170

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

–22C) дрво распукне, уздуж. А распукнуће се, као жалосно срце, кад схвати да је коначно и неопозиво престало бити стабло, дрво, зелен-бор, и да је, коначно и неопозиво, постало електрична бандера. Тада, кад рањено, напукло стабло схвати да је заувек ту укопано до колена и изнад колена и да му, дакле, нема бекства, тада му не остаје ништа друго него да гледа у даљину, ка шумама које му машу главом. И да схвати да су му најближи пријатељи, пријатељи и другови, она друга два стабла на неких педесет метара од њега, лево и десно; исто тако ојађена и укопана до колена у црну земљу. Када се, дакле, бандере споје жицама и намести им се на главу, уместо зелених грана, тај кинески комплет за чај (шест пари преврнутих шоља из којих неће моћи пити ни птице), тада ће пропевати, тада ће почети да свирају у своје жице. Треба само наслонити уво на бандеру; но то није више никаква бандера, то је сад харфа. Неки неискусни читаоци (који никад нису наслањали уво на дрвену електричну бандеру) помислиће да је ту сад потребан ветар. Не. Идеално време за такву харфу је врели јулски дан, каникуле, када јара трепери у ваздуху а „баба тера козлиће”; кад је стабло суво и звонко као да је шупље. Умало не заборавих: идеално место за постављање такве харфе јесте уз обронке неког прастарог друма. Ова о којој причам била је постављена уз Поштански пут, изграђен још у доба када су Панонију насељавали Римљани. Захваљујући тој чињеници, стуб харфе, попут антене, хвата звуке и из давнина; мелодије допиру из прошлости и из будућности. Један комплет жица хвата целу октаву у молској скали и, преко доминанте, лако прелази у дур. Толико о самом инструменту. Сад се само треба осврнути да се уверите да нема никог на Царском друму, никог у житу, никог у јарку, никог на хоризонту. Уколико наилазе кола натоварена сеном, луцерком или житом, хитро се сакрити у одвојени канал испод друма и сачекати да кола прођу. Јасно вам је: ту је потребна самоћа. А и шта ће вам то да причају о вама да сте луди као ваш отац и да се питају што ли то наслањате главу на електричну бандеру. Неко ће још помислити да сте толико блесави да верујете да се у сувој, напуклој електричној бандери роје пчеле, па сте се полакомили на мед; неко ће можда рећи да ослушкујете долазак савезничких авиона и да о томе извештавате неког; а неки могу ићи у својим фантазијама тако далеко да ће помислити како примате неке тајанствене поруке из етера. Зато је (између осталог) најбоље проверити да нема никог на Царском друму, никог у житу, никог у јарку, никог на хоризонту. Признајем, када би неко неупућен у музику наслонио уво на бандеру, заиста би помислио да чује далеко брујање авиона и одмах би погледао с друма и сакрио се у јарак; или би потрчао главом без обзира да обавести село да наилази ескадрила бомбардера. Но то је само први (погрешан) утисак; то је само пратња, басови, у којој слух дечака

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

каникуле – јака врућина, „пасја врућина” јара – спарина, жега „баба тера козлиће” – бела паучина која с пролећа лети ваздухом октава – музички интервал (размак) од осам тонова молска скала – музичка лествица (као и дурска скала); састоји се од тонова доминанта – пети, главни тон на лествици дур – тонски род (тврђи од мола)

ескадрила – јато ратних авиона (или више јата)

171


L

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

TA

еолски – који се тиче ветра (према Еолу, богу и господару ветрова у грчкој митологији)

препознаје звук времена; јер из дубине времена и историје допиру звуци као са квазара, далеких звезда. (Мирис истопљене смоле ту је само надражај, као кад се у храму пале миришљаве траве, сандалово дрво или тамјан.) Ево, док држи склопљене очи, ево шта му пева харфа на уво: да ће ускоро престати да ради као слуга код господина Молнара; да се његов отац неће никад вратити; да ће напустити уџерицу са набијеном земљом уместо пода; да ће доспети најзад у Црну Гору код деде; да ће имати нове књиге; да ће имати 1500 оловака, 200 налив-пера, 5000 књига; да ће му мајка ускоро умрети; да ће срести девојку коју ће вечно волети; да ће путовати; да ће видети мора и градове; да ће – продирући у далеку историју и у библијска времена – истраживати своје мутно порекло; да ће написати причу о еолској харфи од електричних бандера и жица.

*** Каква је разлика између музичког инструмента харфе и еолске харфе коју наратор

описује?

R

*** Који значај она има у животу дечака Андреаса Сама? *** На основу чега се може закључити да је време радње ове приповетке Други

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

O

светски рат?

*** Обрати пажњу на то како је текст компонован. Због чега је, по твом мишљењу, толико

ED

U KA

-P

пажње посвећено описивању еолске харфе? Појам експозиције, као првог, уводног дела радње, јавља се и у драмским и у епским делима. Процени улогу дуже експозиције у тексту Данила Киша. *** Пронађи у тексту музичке термине и објасни их. Пронађи )технички опис” настајања еолске харфе. Да ли је реч о стварној или фиктивној појави? Образложи свој одговор. *** Истражи у тексту све детаље помоћу којих је дочарана необична харфа. Шта на основу тога можемо да закључимо о осећањима дечака, о његовој усамљености и преосетљивости? Од чега је сачињена његова „харфа”? Које је идеално место за хватање звука са те харфе? Шта је потребно да се избегну увредљива говоркања околине и да се неометано ослушкује брујање жица кроз бандере? *** Проучи приповедачке перспективе: како се смењују два слоја – слој који припада одраслом приповедачу и слој који кроз евоцирање доживљеног потиче из дечјег искуства. Истражи места у тексту на којима је очигледно да се приповеда из угла дечака (непоузданог приповедача). (Да ли би се, на пример, у доживљају одраслих људи помињао кинески порцелански прибор за чај и констатација но то није више никаква бандера, то је сад харфа?) У којим деловима предњачи глас одраслог? Објасни функционалност оваквог приповедачког поступка. *** Истражи преклапање прошлости, садашњости и будућности у тексту. Какву „судбину” харфа пева на уво дечаку? Подвуци делове текста у којима је реч о догађајима који ће у дечаковом животу тек уследити. Шта на основу тога закључујеш о Андреасу Саму и о времену у којем је живео? *** Истражи којим је средствима постигнута сугестивност у описивању еолске харфе. Када, и у којој мери, наратор користи форму обраћања, приповедање у другом лицу? *** Објасни како разумеш препознавање звука времена. Објасни смисао и функцију завршног пасуса. Објасни како се у тексту доводе у везу мотив (јеврејског) порекла, породична драма и ратни контекст (приповедано време).

172

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ТРЕБА ДА ЗНАШ И дела која су по неким својим особинама аутобиографска, заправо, припадају фикцији: она су плод имагинације и језичког обликовања њиховог аутора, ствараоца књижевног дела. Подсети се приче Данила Киша „Прва љубав” из књиге Рани јади. На једном месту наратор каже: „Да останемо при трећем лицу. После толико година Андреас Сам можда и нисам ја...”

А САДА ТИ...

TA

L

Пронађи у тексту пасус у којем наратор говори о самоћи дечака. Образложи разлоге због којих му је она потребна. Шта се може закључити о његовој усамљености?

САЗНАЈ ВИШЕ

-P

O

R

Данило Киш је своју збирку Рани јади окарактерисао као збирку прича која има елементе романа. Ти елементи се огледају кроз међусобну повезаност прича ликовима, па и самом темом. Последња прича у збирци је „Дечак и пас”, а „Еолска харфа”, настала касније, представља епилог емоционалног сећања наратора на сопствено детињство и трагања за ликом дечака какав је некада био. Прва прича, „Улица дивљих кестенова”, која уводи одраслог наратора и његову потрагу за сопственом прошлошћу, заједно са последњом причом чини о к в и р унутар којег су испричане приче о детињству главног јунака Андреаса Сама.

U KA

*** Ја до данас нисам у стању и још не долазим у искушење да пишем о било чему другом... осим о ономе што сам лично како се то каже доживео, што ће рећи видео, чуо, одболовао. Одатле у мојим књигама тзв. удео аутобиографског... Данило Киш, ПО-ЕТИКА, књига друга

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

*** пронађи у библиотеци или на интернету више података о животу Данила Киша и

закључи које му је аутобиографске податке „шаптала еолска харфа”. Шта се из будућности, наговештено у причи, догодило у животу њеног аутора? *** Испричај једну причу из свог детињства. покушај да се сетиш неког догађаја када си имао/имала девет година. *** Групни рад Организујте у одељењу разговор о самоћи и усамљености. Дефинишите те појмове, илуструјте примерима, искажите своје ставове о томе.

Кључне речи: приповетка, аутобиографске чињенице, сугестивни опис, технички опис. Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

173


Алфонс Доде

R

O

Прича једног малог Алзашанина

Т

-P

ог јутра много сам био задоцнио за школу и много сам се бојао грдње, утолико више што нам је г. Хамел рекао да ће нас пропитивати о глаголским прилозима, а ја о њима ништа нисам знао. У једном тренутку помислих да изостанем од часа и да се прошетам пољем. Време је било тако топло и тако лепо! На ивици шуме певали су косови, а на Риперовој ливади, иза пилане, вежбали су се Немци. Све ме је то мамило много више него употреба глаголских прилога; али имао сам снаге да одолим искушењу, те отрчах ка школи. Пролазећи поред општине, спазих доста света пред таблом за објаве. За последње две године ту су објављиване све рђаве вести, о изгубљеним биткама, о реквизицијама, наредбе командантуре; и не застајући помислих: „Шта ли је то сад?” Како сам трчао преко трга, ковач Вахтер, који је са својим шегртом стајао ту и читао објаву, довикну ми: – Не жури толико, мали; нећеш закаснити за школу ма кад стигао! Помислих да ми се руга, и сав задихан уђох у мало двориште г. Хамела. Обично је час почињао великом галамом која се чула чак на улици: фиоке се отварају и затварају, сви гласно понављају запушивши уши да би боље памтили, а учитељ великим лењиром ударао по столу: – Мир, мир! Имајући у виду сав тај метеж, рачунао сам да ћу моћи да се прикрадем непримећен до свог места; али баш тога дана све беше мирно као недељом ујутру. Кроз отворен прозор спазих другове који су већ седели на својим местима, и г. Хамела, који је ходао тамо-амо са својим страшним гвозденим лењиром под мишком. Требало је отворити врата и ући усред ове мртве тишине. Можете мислити како сам био зајапурен и колико сам се препао!

ED

шегрт – ученик у занатској радионици

► Алзас је подручје на граници између Француске и Немачке. Стицајем вековних историјских околности, он је мењао господаре. О проблему тих промена реч је и у следећој причи Алфонса Додеа.

U KA

Алзас – регион на крајњем истоку Француске; граничи се са Немачком и Швајцарском; после Француско-пруског рата (1870–1871) припојен је Немачкој и тек после Првог светског рата враћен Француској; Немачкој је припадао и за време Другог светског рата

TA

Последњи час

174

L

АЛФОНС ДОДЕ (1840–1897) – француски књижевник, рођен у граду Ниму. Радио је као учитељ и новинар; писао је приповетке, романе и драме. Најпознатија дела су му књига приповедака Писма из мога млина и трилогија о Тартарену Тарасконцу.

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Али без разлога! Г. Хамел ме погледа без гнева и рече ми веома благо: – Пожури на своје место, мали Франце; умало нисмо почели без тебе. Прекорачих клупу и одмах заузех своје место. Тек тада, када ме мало прође страх, видех да учитељ има на себи свој лепи зелени капут, фину набрану чипку на грудима и црну свилену везену капицу, рухо које је носио само онда кад надзорник обилази школу, или кад се деле награде. Уосталом, цео разред је био некако необичан и свечан. Али највише сам се зачудио кад сам у дну учионице, на клупама које су обично биле празне, видео неке наше сељаке како седе и ћуте као и ми, старог Хаузера с његовим тророгим шеширом, ранијег председника општине, бившег писмоношу и још неколико људи. Сви су они изгледали тужни; а Хаузер беше донео неки стари и упропашћен буквар, који је широм отворен држао на коленима, а преко чијих Алзашанка, разгледница из 1900. године страница лежаху његове велике наочари. Док сам се ја чудио свему томе, г. Хамел заузе своје место за катедром, и рече нам оним истим благим и озбиљним гласом којим је мене дочекао: – Драга децо, данас вам предајем последњи пут. Наредили су из Берлина да се по школама Алзаса и Лорена одсада учи само немачки језик... Сутра ће стићи ваш нови учитељ. Данас је ваш последњи час француског. Молим вас да будете веома пажљиви. Ове ме речи потресоше. Ах! Ниткови, то су дакле објавили пред општином. Мој последњи час француског!... А ја сам једва умео писати, нећу га никад научити! Мора се, дакле, остати на томе! Како сам сада приговарао себи што сам изгубио толико времена, што сам изостајао са часова тражећи гнезда и клизајући се по Сари! Књиге, које су ми малопре биле тако досадне, које сам једва носио, моја граматика, моја веронаука, изгледаху ми сада као давнашњи пријатељи са којима ћу се тужна срца растати. Тако исто и са г. Хамелом. При помисли да ће он отићи, да га више нећу видети, заборавио сам казне и ударце лењиром. Јадни човек! То је он у част овог последњег часа обукао своје лепо празнично одело, и сада сам појмио зашто су стари сељаци дошли и поседали у дну учионице. Изгледало је као да су жалили што нису чешће долазили у ову школу. А исто тако као да су хтели да захвале нашем учитељу на његовом четрдесетогодишњем и преданом службовању, и да укажу почаст отаџбини коју ће изгубити... Баш кад сам о томе размишљао, прозва ме учитељ. На мене је био дошао ред да говорим. Шта све не бих дао да сам о тој чудној употреби глаголских прилога могао све да Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

175


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

кажем гласно, јасно, без иједне грешке; али се збуних код првих речи и остах клатећи се у клупи, жалостан, не смејући да подигнем главу. Чуо сам г. Хамела како ми говори: – Нећу те грдити, мој мали Франце, ионако си доста кажњен... ето тако је то. Сваког дана говоримо: „Нека! Имам кад. Научићу сутра.” А видиш шта се десило. Ах! за наш Алзас велика је несрећа била што је своје просвећивање стално одлагао за сутра. Сада ти људи могу с правом да нам кажу: „Шта! Ви то тврдите да сте Французи а не знате ни говорити ни писати својим језиком!”... У целој тој ствари, јадни мој Франце, ниси ти највећи кривац. Сви ми заслужујемо добар укор. Вашим родитељима није било много стало да вас школују. Радије су вас слали да радите земљу или у продавницу да бисте зарадили коју пару. А зар и ја сам немам шта да пребацим себи? Зар вам нисам често наређивао да заливате моју башту уместо да учите? И зар вас нисам онако олако пуштао кући, кад сам хтео да ловим пастрмке?... Затим, прелазећи с једне ствари на другу, г. Хамел стаде да нам прича о француском језику говорећи да је то најлепши језик на свету, најјаснији, најсигурнији: да треба да га очувамо међу собом, да га никад не заборавимо, јер кад неки народ падне у ропство, све докле добро чува свој језик, то је као да чува кључ од своје тамнице... Затим дохвати једну граматику и прочита нам лекцију. Зачудио сам се како разумем. Све што нам је рекао изгледаше ми лако, лако. Али чини ми се да никад нисам био тако пажљив, али и да он никад није тако стрпљиво објашњавао. Као да је овај јадни човек хтео, пред свој одлазак, да нам преда све своје знање, да нам га одједном улије у главу. Кад свршисмо лекцију, пређосмо на писање. За тај дан беше нам г. Хамел спремио сасвим нове прегледнице на којима је било исписано лепим округлим словима: ФРАНЦУСКА, АЛЗАС, ФРАНЦУСКА, АЛЗАС. Оне су личиле на заставице које су лепршале по целој учионици, обешене о вешаљке на нашим клупама. Требало је видети како се сви труде, и каква је тишина владала! Само се чуло шкрипање пера по хартији. У једном тренутку улетеше гундељи; али нико не обрати пажњу на њих, чак ни малишани, који су брижљиво повлачили косе и усправне линије, с таквом љубављу и тако савесно као да је и то француски... На крову школе голуби су гукали тихо, и ја се упитах слушајући их: „Да неће и њих приморати да певају немачки?” С времена на време, кад бих подигао очи са вежбанке, видео бих г. Хамела како непомично седи за својом катедром и посматра предмете око себе, као да је хтео да понесе у својим очима целу своју малу школу... Помислите! Четрдесет година седи он ту, на истом месту, са двориштем пред очима и оваквим ђацима. Само се скамије беху углачале и излизале услед употребе; ораси у дворишту беху порасли, а хмељ који је он лично засадио, украшавао је сада прозоре венцима све Немачки војник и Алзашанка, разгледница из 1900. године до крова. Како ли је тешко морало бити овом

176

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


Света Дева – Богородица

R

TA

L

сиротом човеку што оставља све ово и слуша како његова сестра иде тамо-амо по соби изнад нас и затвара сандуке! Јер су они имали да отпутују сутрадан и да заувек напусте ову земљу. Ипак је имао снаге да нам до краја одржи час. После писања, имали смо лекцију из историје; затим, малишани отпеваше сви скупа ба-бе-би-бо-бу. Тамо, у дну учионице, стари Хаузер беше натакао наочари, и држећи буквар обема рукама, срицао је слова заједно с њима. Видело се да се и он трудио; глас му је дрхтао од узбуђења, и било је тако забавно слушати га да смо сви хтели и да се смејемо и да плачемо. Ах! увек ћу се сећати тог последњег часа... Одједном часовник на цркви објави подне а потом молитву Светој Деви. У истом тренутку, под нашим прозорима затрешташе трубе Пруса који су се враћали с обуке... Сав блед, г. Хамел устаде са свог седишта. Никад ми се није учинио тако велики. – Драги пријатељи – рече он – драги пријатељи, ја... ја... Али нешто га је давило. Није могао довршити реченицу. Тада се окрену ка табли, узе комад креде, па притискајући свом снагом, написа што је могао крупније: „ЖИВЕЛА ФРАНЦУСКА!” Затим остаде ту, наслонивши главу на зид, и не говорећи ништа, даваше нам знак руком: – Час је завршен... идите!

-P

O

Превео Душан Милачић

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ

U KA

*** Шта мали Франц није волео у школи? *** Шта га је бринуло док је мислио да је закаснио у школу? *** Шта им то саопштава стари учитељ? *** Зашто се стари учитељ тога дана понаша необично? *** Шта поручује својим исписивањем на табли? *** Које сазнање мења Францов однос према часу француског језика?

ED

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Проучи како је приповетка компонована. Истражи и обележи делове који чине увод,

разраду, врхунац догађаја и завршетак. Истражи како расте напетост у причи: од почетног јунаковог односа према часу француског језика и старом професору до преокрета на крају, од осећања досаде и страха због ненаучене лекције до слављења језика и слободе, осећања поноса и борбеног става. *** Анализирај лик професора француског језика. Обрати пажњу на то како наратор описује промене у његовом понашању. Због чега се његова строгост преобраћа у благост? Протумачи разлоге због којих он уздиже француски језик. *** Алзас је покрајина у Француској у којој је живело доста немачког становништва. Шта на основу дечаковог имена закључујеш о његовом пореклу? Како он доживљава пруске (немачке) војнике, а како своје земљаке, Алзашане? Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

177


А САДА ТИ...

w

Размисли о ситуацији у којој окупаторска власт намеће свој језик и културу на освојеној територији. Која се људска права тиме крше? Колико је језик неодвојив од традиције, културе и бића једног народа, његовог трајања и развитка? Образложи своје мишљење.

ПОДСЕТИ СЕ

L

Композиција – начин на који су одређена обележја књижевног дела: догађаји, ликови, теме, ситуације и мотиви повезани у јединствену уметничку целину. Посебан композициони значај у књижевном делу имају почетак и крај, који се могу назвати предњим и задњим оквиром дела.

TA

послушај радио-драму Писма из моје ветрењаче Алфонса Додеа из архиве Радио Београда https://youtu.be/ PDEV2RSWCCc

O

-P

Тартарен Тарасконац је главни јунак Додеове трилогије и један од најчувенијих ликова светске књижевности. Потражи је у библиотеци и уживај у урнебесним авантурама неодољивог јунака, који у себи сједињује Дон Кихота и Санча Пансу. Потом напиши кратку препоруку за читање и подели своје утиске с врњшацима у одељењу.

R

САЗНАЈ ВИШЕ

Винсент ван Гог, Ветрењача Алфонса Додеа, 1888.

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

ED

Групни рад *** Истражи, у корелацији с наставом историје, податке о историјским променама везаним за покрајину Алзас. Сазнај више о Француско-пруском, односно Немачко-француском рату (1870–1871), који су немачке државе на челу с пруском водиле против Француске. *** подсетите се приповетке „Десетица” Ивана Цанкара и словеначког дечака који учи у школи на немачком језику. Опишите његов социјални положај, атмосферу у школи и објасните у чему се састоји његова патња. *** Истражите у којим је периодима наше историје немачки језик био наметнут српским ђацима. Размислите о штети која је српској култури и језику начињена немачким бомбардовањем Народне библиотеке у Београду за време Другог светског рата. Наведите у чему се састоји право на матерњи језик (на његово слободно коришћење) и који су разлози оних који га крше за ускраћивање тог права. Које су последице забране и потискивања употребе матерњег језика?

Кључне речи: приповетка, однос према матерњем језику, композиција. 178

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса


ОСВРТ НА ВРСТЕ ДЕСКРИПЦИЈЕ И НА ВРСТЕ СТИЛСКИХ ИЗРАЖАЈНИХ СРЕДСТАВА 1. препознај стилске фигуре. 1 СТИЛСКЕ ФИГУРЕ (У неким примерима има више од једне стилске фигуре.)

ПРИМЕР 1. Колубара се крије између врба.

L

2. Младо, крупно сунце пржи….

TA

3. Ветрић ретко налети као лаган талас. 4. Јутарњи ветар, пурпурно сунце. 5. Травке снене очице бришу.

R

6. И гледам у морско дно посуто смарагдом.

O

7. површина шушти и целива стене.

-P

8. Нисам издржао до краја песме и побегао сам у своју празну преграду за спавање, где сам се у потоцима суза гушио. 2. Одреди врсту стиха, строфе и риме. 2

U KA

Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо, крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

.

Врста строфе:

.

Врста риме:

.

ED

Врста стиха:

3. повежи наслове дела са њиховим ауторима. Један наслов је сувишан. 3 „потера за пејзажима” „подне” „последњи час” Са пашњака до научењака „Шума и степа”

Милош Црњански пеђа Милосављевић Иван Тургењев Јован Дучић Алфонс Доде

„Хаџилук на Крф, до плаве гробнице” Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

179


4. препознај врсте описа у наведеним примерима (нпр.: опис лика, опис природе, опис 4 спољашњег простора, опис унутрашњег простора, као и сугестивне описе и технички опис) и аутора и дело у ком се јављају. ПРИМЕР

ВРСТА ОПИСА

O

R

Тек тада, када ме мало прође страх, видех да учитељ има на себи свој лепи зелени капут, фину набрану чипку на грудима и црну свилену везену капицу, рухо које је носио само онда кад надзорник обилази школу, или кад се деле награде.

TA

Ево среске вароши, с дрвеним, кривим кућицама, бескрајним тарабама, трговачким зиданим здањима, у којима нико не станује, са старинским мостом над дубоком јаругом...

L

Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода.

U KA

-P

Да би се дакле, добила еолска харфа, потребно је још (поред поменутих порцеланских дугмади за штимовање жица) имати најмање две електричне бандере од обичног накатранисаног јеловог стабла. Идеална раздаљина између стабала износи педесет метара. Бандера треба да буде дуго изложена (од 5 до 10 година најмање) наизменично утицају киша, мраза и сунчане жеге, тако да се, под наглим променама температуре (између +36C и –22C), дрво распукне, уздуж.

ED

Кроз прозор вири крај јастука, а позади, на рогожини, држећи се за узицу, седи постранце лакеј у шињелу, упрскан блатом чак до обрва. На супротној страни појављује се нови, узани залив, дубок и плав. На његовој глаткој површини, као љуске, леже бели чамци у пратњи верних сенки на самом дну. Око воза круже галебови. плаво бескрајно море као да је под самим точковима.

180

Читанка за 7. разред | Испод дубоких и бескрајних небеса

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ АУТОРА И НАСЛОВ ДЕЛА


О СУДБИНИ ЧОВЕКОВОЈ, БЕЗ КРАЈА...

TA

L

На хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живота, из века у век, од древних патријархалних причања у колибама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која излазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје...

ED

U KA

-P

O

R

Иво Андрић, одломак из беседе О причи и причању, изговорене на додели Нобелове награде

Скопски ђачки батаљон – батаљон 1300 каплара

181


Милан Ракић

Милан Ракић је, током своје дипломатске службе на Космету, написао лирски циклус „На Косову”, који чини осам песама: „Минаре” (1905), „На Газиместану”, „Симонида” и „Божур” (1907), „Јефимија” и „Кондир” (1910), „Напуштена црква” и „Наслеђе” (1911). Народ верује да је после Косовске битке на Косову изникнуо божур: црвен од српске, плав од турске крви (песникова напомена).

Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,

С тополе, раста, багрема, и дуда, У млазевима златокосим пада Несуштаствена месечина. Сада,

-P

раст – храст

O

R

TA

БОЖУР

L

МИЛАН РАКИЋ (1876–1938) – уз Алексу Шантића и Јована Дучића, најзначајнији песник своје епохе. Родио се у Београду. Школовао се у Београду и Паризу. Као дипломата дуго је живео у иностранству (у Софији, Риму, Букурешту, Стокхолму, Копенхагену). До балканских ратова, у којима је учествовао као добровољац, био је конзул у Приштини. Песме: родољубиве песме из циклуса На Косову („На Газиместану”, „Јефимија”, „Симонида”, „Наслеђе” и друге); мисаоне „Долап”, „Обична песма”, „Искрена песма”, „Јасика” и осталих педесетак, сврставају се у најбоље песме српске лирике прве половине 20. века.

Све мирно. Тајац. Ћути поље равно Где некад паде за четама чета... – Из многе крви изникнуо давно, Црвен и плав, Косовом божур цвета...

ED

поље равно – Косово поље

U KA

Над ливадама где трава мирише, У расцветаним гранама, сврх њива Које су црне после бујне кише, Велика душа месечева снива.

Надежда Петровић, Косовски божури, Грачаница (1913)

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

*** Опиши свој доживљај Ракићеве песме. Како на тебе делују атмосфера ноћи и

расположење лирског субјекта? *** Објасни значење узвичне реченице којом песма почиње (Како је лепа ова ноћ!). Шта чини ту лепоту? *** Објасни како разумеш повезаност мотива природе с родољубивим осећањима у песми. 182

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Истражи композицију песме. Издвој мотиве и уочи

U KA

-P

O

R

TA

L

како су распоређени у оквиру строфа. *** Протумачи функцију узвичне реченице и узвик гле из првог стиха песме. Какво дејство имају на читаоца, о каквим осећањима лирског субјекта говоре? *** Истражи елементе ноћног пејзажа: облике, боје, мирисе и звуке. Повежи их са поентом песме у последњој строфи. Протумачи атмосферу дочарану последњом строфом у којој доминира тишина (песник користи речи: мирно, тајац, ћути) и слика црвеног и плавог божура, изниклог „из многе крви”. Закључи у чему лирски субјекат налази лепоту. *** Какву функцију имају мотиви биља у песми? Зашто је тежиште песме померено на божуре? Процени како мотив месечине доприноси општој атмосфери Паја Јовановић, Српски витез овог (ноћног) пејзажа. *** Проучи какви су стих, строфа и рима. Објасни улогу риме, пауза (цезура), интерпункције и опкорачења у ритму и мелодији песме. *** Истражи улогу епитета и персонификације у грађењу песничких слика. Размисли и објасни сликовитост и значења песничких слика у којима доминира месец. Истражи везу која се успоставља између ноћног мира и тишине и бурне историјске и епске слике Косовског боја, на коју се симболички упућује. Шта чини лепоту те ноћи на Косову пољу? Објасни основно расположење лирског субјекта. *** Пронађи у песми стихове којима се алудира на митско-историјску прошлост и Косовски бој и повежи их са осећањем и расположењем лирског субјекта. Закључи које су естетске вредности Ракићеве родољубиве песме. ПОДСЕТИ СЕ

ED

Песма је испевана у катренима. Катрен је строфа од четири стиха. Проучи врсту риме коју користи песник. У првој строфи присутна је парна рима (свуда – дуда), а у следећим двема строфама примењена је укрштена рима. Римују се први и трећи, и други и четврти стих. Рима је подударање гласова на крају стиха, почев од акцентованог слога. Постоји још и обгрљена рима, коју овај пут песник није применио (подударање првог и четвртог и другог и трећег стиха). Симболичка слика – слика са пренесеним значењем; приказивање појава из реалног (стварног, објективног) света за означавање субјективних осећања, мисли, расположења и стања. Месец симболизује периодичност и обнову, преображај и раст, сâм ритам живота. Родољубива песма – у њој се исказују осећања припадности нацији, земљи, крају и осећање родољубља. А САДА ТИ... Изабери неки предмет или појаву за које мислиш да имају симболичко значење, а онда провери у Ларусовом Малом речнику симбола. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

183


САЗНАЈ ВИШЕ

Косовски божур На Газиместану Прочитај како је Милан Ракић описао свој долазак са српском ослободилачком војском на Косово поље 9. октобра 1912. године: – Дакле, избисмо на само место Косовске битке. С десне стране гудио је Лаб, пун нове снаге од јесење кише, и журио да однесе велику вест. С леве, на брежуљку, слегало се замишљено Муратово турбе... Постројише нас. У пратњи штаба појави се командант: – Јунаци моји, знате ли где се налазите? Знате ли како се зове ово место? У збијеном строју лупкарала је пушка о пушку, затезале се ремењаче. – Овде, где ми сада стојимо – настави командант – на Видовдан 1389. године, истог дана и истог сата, погинула су оба цара!... To je Газиместан, на коме је Обилић... – Око мене – cећao се Ракић – попадали војници. Погледам: љубе земљу! Ваљда сам се и ја био сагнуо, кад нисам приметио откуд изађе млад официр с исуканом сабљом. Стаде пред команданта, поздрави, рапортира нешто, па се окрете строју. Диже сабљу и поче громко: На Гази-Местану од Милана Ракићa! Прво ме издаде слух, па онда и вид. Испред мене се подиже брег – с турбетом, зави у црвено и остаде висећи као пламена застава... Исказа ме целог – планина!... Од узвика се ломило небо. Нова и млада Србија слави Васкрс, a ja? С муком сам се држао на ногама. Више осетих, но што видех, кад се неко одвоји од моје јединице и, у трку, стиже пред команданта: – Господине пуковниче, тај који је испевао ову песму овде je с нама... Ево га позади, с бомбама, у одреду војводе Вука! И одмах одјекну командантов глас: – Добровољац Ракић, напред! Чуо сам све, али нисам могао ни да коракнем. Чак ни да отворим уста. Рукавом од шињела заклонио сам лице и пустио сузе. Први и последњи пут тада. *** Називи строфа према броју стихова:

R

U KA

-P

O

Муратово турбе – споменик султану Мурату на Газиместану, обележје његове погибије

TA

L

ендемски – који је везан за одређено подручје

Косовски божур Према легенди, косовски божур је изникао из крви косовских јунака на Газиместану, после боја с Турцима, 28. јуна 1389. године. Верује се, такође, да је бели божур после Косовског боја постао тамноцрвен, обојивши се крвљу јунака. Цвета само на том месту током маја и јуна и представља ендемску врсту.

2 дистих

ED

1 моностих

3 терцет

4 катрен

5 квинта

6 7 сестина септима

8 октава

9 нона

10 децима

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да изражајно казујеш песму. *** Насликај плаве и црвене божуре у ноћном пејзажу, под месечином. *** Прочитај још две родољубиве песме Милана Ракића (нпр. „На Газиместану” и

„Наслеђе”) и упореди их са песмом „Божур”.

Кључне речи: родољубива песма, ноћни пејзаж, Косово, родољубиво осећање. 184

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ (1862–1905) – српски писац који је волео село и о њему често писао. Припада реализму као правцу у књижевности. Био је учитељ и коректор у Државној штампарији у Београду. Написао је збирке приповедака Слике из сеоског живота, Од срца срцу, Рајске душе, Зелени вајати, Мале приче; романе Борци (1889), Сељанка (1893) и Хајдук Станко (1896); позоришну игру с певањем Ђидо и позоришни комад Потера. У својим делима идеализује мачванско село и сеоски начин живота.

Јанко Веселиновић

L

ХАЈДУК СТАНКО

TA

(одломци из романа) ►

O

R

У овом историјском роману писац прати живот чувеног хајдука и јунака Првог српског устанка Станка Алексића. У три композиционе целине, исприповедана је повест о њему као одметнику, осветнику и бесмртнику: одметнику због личне повређености, осветнику због нанете неправде и бесмртнику због учешћа у херојским догађајима из Првог српског устанка. У основи романа је љубав Станка и Јелице и ружна сплетка коју око Станка плету Турчин Крушка, подлац Маринко и ривал у љубави Лазар.

С

-P

ГОРСКИ ЦАРЕВИ

ED

U KA

танко се упути лугом. Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли. Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко. Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао. Није био толико срдит колико зачуђен. „Најпосле”, рече, „ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору. Место једном ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се свима о једном трошку. Приче ће причати о моме хајдуковању и о мојој освети! И, зар није лепо бити хајдук! Господар си докле ти пушка носи! Сам судиш и опрашташ!” Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама. И дружина му се диви и бира га за харамбашу. „Станко харамбаша! Ала је то некако сличито! Баш би вредело да будем харамбаша! Ох, ала бих се светио!... Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка! Све би дрхтало само кад моје име чује. Све...” У тај мах као да се нешто проломи. Страшан неки глас загрме: – Стој!... То беше изненада. Станко се трже и стаде као укопан. – Ко си ти? – питао је глас громовито. Станко се збуни и промуца: – Ја сам... Ја сам-м... – Ко си? – Србин – одговори он првом мишљу која му на памет паде. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

харамбаша – хајдучки старешина

185


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Одакле си? – Из Црне Баре. – Кога тражиш овде? – Хајдуке! – рече Станко и већ се беше прибрао. – Шта ће ти? – Рад сам ступити у дружину. Иза грма појави се човек наоружан. – Ходи овамо. Приђи! – рече заповедајући. Станко приђе. Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. – Добро – рече. Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. Лавеж се одазва. Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грмова. – Водите овога харамбаши! – рече стражар. Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. – Полази! – рече стражар. Пођоше. Станко је био изненађен. Он није владао собом, него се кретао по заповести. Она двојица иђаху поред њега као сенке. Ишли су поприлично, све неким странпутицама, некуд су заобилазили. Он се вољно покоравао. Најзад види он у густој сенци шумској потуљену ватру, и помисли: „Ту смо...” Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини. Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. – Бог ти помогао! – рече један пискав глас. – Кога тражиш? – Срећка харамбашу – одговори Станко. – Ја сам. А шта ћу ти? – Тражио сам тебе и твоју дружину. Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите? – А каква те невоља гони у гору? – Освета. – Освета, а коме? – Има их који ме задужише. Реда је вратити! Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. – А како ти је име? – Станко Алексић. Харамбаша поћута мало. Затим промумла кроз зубе више за себе: – Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу. Па се окрете дружини: – Јоване! Јовице! Припазите на њега док не сване. Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. – Разјаглите ватру и седите. А ти, ако хоћеш, можеш и спавати – рече он Станку. Онда наста тајац. Само се чуло пуцкетање ватре коју Јовица спотаче. Плавичасторумени пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци. Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше.

разјаглити – добро наложити, распалити (ватру) марвинче – једно грло марве (стоке) чобања – дрвена посуда за воду

186

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


чутура – округла, пљосната посуда за ношење пића

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Беху то људи млади и здрави. Видиш како им здравље дија из сваког покрета. Он се онда загледа у ватру. Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. Ето, желео је да дође међу хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан. Осећао је неки терет на души и био тако осетљив, да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. [...] Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци па, као у каквом дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши. Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. Станко је стао уз један храст и посматрао све то. – Ходи-де овамо! – зовну га харамбаша. Он приђе. Анастас Јовановић, Хајдук Вељко Петровић (1852) – Ти рече да ти је име...? – Станко. – Ја, ја... Станко! Па велиш, рад си да будеш хајдук? – То ми је жеља! – рече Станко. – А знаш ли ти шта је хајдук? – Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају – одговори Станко слободно и одрешито. – Јесте, певају, али то је мучан живот. Видиш, ти си научио да ручаш, да вечераш, да спаваш, а хајдуку то није дато! Много пута не доједе, а шта пута пробденише, и не питај! – Све ја то могу! – рече Станко озбиљно и поуздано. – Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико. Харамбаши се допаде ово самопоуздање. – Али хајдук хајдука мора чувати и бранити. Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и птице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети. – Млад сам, снажан сам. То ми неће бити тешко. – Али хајдук више нема породице. Његова су браћа овде. Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким! Станко одмахну главом. – Тога сам се морао одрећи. Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави – рече он. – Чекај, чекај! А ухвате хајдука па га на сваке муке мећу... – Ја ћу трпети. – И траже да одаш дружину и јатаке. – Пре ћу умрети но пустити аваза од себе!... Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

пробденише – проведе без сна

ашик – љубав, заљубљен

аваз – глас

187


L

-P

ED

U KA

крутељаст – дебео, дебељкаст

O

R

TA

изатрке – трком, трчећи

– Хајдук је као запета пушка! – Штоно рекао Старина Новак: „Кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше. И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после, Станко је био личит – све се то допаде хајдуцима. – Мо’ш ли скочити? – упита харамбаша. – Могу – рече он поуздано. Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. – Деде! – рече. – Из места? – упита Станко. – Јок, изатрке. Станко се закаса. Кад дође до пања, као да крила доби. – Жестоко! – повикаше хајдуци, који то све гледаше нетремице. Станко се окуражи. Поносит као соко, погледа око себе, па рече: – Могу и из места! Хајдуци одмахнуше главом. Станко приђе пању. Махну двапут рукама и већ беше на другој страни... Хајдуци зинуше од чуда. Да нису видели својим очима, не би веровали. Пањ је био врло висок. – Заврзане! Заврзане! – заграјаше са свију страна. – Овај и теби одскочи! Младић један оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. – Јеси рвач? – упита га, а из ока се могло прочитати да му је понос увређен. – Јесам – одговори Станко. – Ходи! Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. Сви се чудом зачудише, чак и сам харамбаша. Али се Заврзан расрдио. Било му је криво што се нађе неко бољи до њега. – Оборио си ме признајем! Али, ако те је нана родила, успужи се уз овај грм!

188

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ејвалати – честитати; браво

цагрије – кожне корице у које се ставља нож

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Стабло је било право као стрела и врло високо. Све до саме круне нема ниједне гранчице. Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка. Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу. Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка. И сам му се Заврзан дивио. – Добро – рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу – то је све добро, ама како ти пушком гађаш? – Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! – рече Станко поносито. – Знам у Црној Бари. Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори! Станко узе своју шару, привуче је к себи, погледа у Заврзана. – Јастреба сам у лету гађао! Где хоћеш да бијем?... – Скини ми онај суварак! – рече Заврзан и показа му на врх дрвета, на које се малочас пео, суварак. – Али хоћу да га бијеш у саму петељку! Станко пружи пушку. Врисну шара и – суварак паде. Хајдуци скочише око њега. Наста тајац. – Ево, вала, скинуо га је баш у петељци! Заврзан загледа, па пружи Станку руку: – Е, ејвала ти! У свему си бољи од мене! Харамбаша му приђе па га потапша по плећима. Очи су му сијале од задовољства. – Реда је – рече он – да дружину упитам прима ли те. Али, ево, нећу питати! У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!... Јовице! Дај хлебац и со! Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу и пружи харамбаши. Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку. Десном руком одломи једно парченце, умочи у со па пружи Станку. Станко скиде капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. Харамбаша му пружи чутуру и он се напи. – Сад да се пољубимо – рече харамбаша. И пољубише се. Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: – Станко! Наш си! Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше. Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. И би му мило, па се рашћерета. Осећао се као да је међу својим друговима. А то су и били махом суседи његови: Ногић из Совљака, Чоњага из Алиагиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца, и тако даље и тако даље. За разговором дође шала, за шалом игра. Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо. Ко би их сад видео, заклео би се да ниједан од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

189


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Заврзане, Заврзане! – виче Јован. – Шта је, Клемпо? – одазва се Заврзан Латковићу. У Латковића су биле велике и клемпаве уши. – Дела, болан, причај што! – Шта ћу? – Шта знаш! – Причај, Заврзане, причај! – заграјаше са свих страна. – Не знам шта ћу. – Их, ти не знаш! Причај, болан! – Не може да ми падне ништа на памет. Ево Сурепа, нека прича – рече он. А смех се захори да се шума пролама. Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану. И опет га окупише молити. – Добро, да причам – рече он. – Били тако старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детенце. – Па онда?... – запита Латковић. – Ништа. – Како ништа? – Да је било веће дете, била би и већа приповетка! – рече он кратко. – Причај нам, болан! – окупише га опет. – Не може да ми падне ништа лепо на памет овако. – А ти отпевај једну! И у часу гусле су биле пред њим. – Богами, не могу! – Онда дајте мени гусле – рече Станко. – Зар умеш? – Понешто. Дадоше му гусле. Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче...

Ђорђе Лобачев, сцена из стрипа Хајдук Станко

190

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


РАЗГОВАРАМО О... РОМАНУ *** Укратко испричај о чему се говори у наведеним одломцима романа Хајдук Станко. *** Издвој особине главног јунака о којима сазнајеш на основу прочитаног одломка. *** Наведи особине хајдука из народних песама. Упореди их са особинама хајдука из

овог романа. *** Размисли о томе како би се описане сцене из хајдучког живота пренеле на филм.

Шта би, по твом мишљењу, било занимљиво гледаоцима?

L

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Објасни чиме је Станко мотивисан за одлазак у хајдуке? Које осећање преовлађује у

TA

њему? Како замишља себе као хајдука?

*** Опиши Станков сусрет са хајдуцима. На чијем се портрету задржава нараторова па-

U KA

-P

O

R

жња? У тексту подвуци део који то показује. *** Дијалог између Станка и хајдучког старешине открива њихове карактерне особине. Подвуци тај дијалог и образложи своја запажања о ликовима који га воде. *** Наведи својства којим Станко заслужује да буде примљен у чету. *** Наброј особине хајдука описане у тексту. *** Опиши гест хајдука Заврзана. По чему он заслужује дивљење? *** Протумачи симболику сцене Станковог примања у дружину оличену у хлебу и соли. *** У слободно време хајдуци знају да се забаве, да буду духовити, да запевају. Уочи и подвуци у тексту досетку. *** Зашто се хајдуци окупљају око гусала? Објасни улогу тог инструмента у подизању морала и борбености бораца. *** Просуди какав значај имају усмене епске песме и казивања о хајдуцима у обликовању представа о хајдуцима и хајдучкој етици из перспективе главног лика, харамбаше и осталих ликова романа. Објасни како приказивање хајдучке свакидашњице доприноси индивидуализацији ликова хајдука у већој мери него у епским песмама, које хајдуке махом представљају у типским ситуацијама.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Књига Јанка Веселиновића Хајдук Станко у основи је историјски роман, али је писац умногоме историјске чињенице надоградио сопственом имагинацијом, усменим предањима и епским песмама и казивањима о хајдуцима. Роман је објавио 1894. године, с намером да опише догађаје из Првог српског устанка, и то оне који су се у времену од 1804. до 1813. одиграли на подручју његовог завичаја – Мачве. У роману се преплићу историјске чињенице о догађајима и представе тог времена као херојског доба. Историјски роман – радња се дешава у ближој или даљој историјској прошлости у односу на време писања. У њему се појављују и личности познате историји и фиктивни ликови и догађаји. Творац историјског романа је енглески писац Валтер Скот. Најчувеније историјске романе у светској књижевности написали су Александар Дима Отац (Три мускетара), Николај Гогољ (Тарас Буљба), Лав Толстој (Рат и мир), Хенрик Сјенкјевич (Огњем и мачем) и други. У српској књижевности романе са историјском основицом писали су многи књижевници од 19. века до данас: Јован Стерија Поповић (Бој на Косову), Јаков Игњатовић (Ђурађ Бранковић), Симо Матавуљ (Ускок), Иво Андрић (На Дрини ћуприја, Травничка хроника), Милош Црњански (Сеобе), Добрица Ћосић (Време смрти) и други. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

191


А САДА ТИ... *** Замисли да си писац историјског романа. Који би се историјски догађај и које

личности нашли у средишту твоје списатељске пажње?

САЗНАЈ ВИШЕ

L

Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813. године ја зовем добом херојским... Оно нам је дало јунаке какве може имати само митологија.

TA

Јанко Веселиновић

U KA

-P

O

ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ Деветнаести век плете Tи венац славе. Допусти и мени дa у њу плетем jeдaн цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака. Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала. Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа Твој велики поштовалац ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ

R

Јанко Веселиновић је свој роман посветио Николи Тесли. На почетку романа стоји посвета „Јунаку нашег доба”:

Хајдук Станко, прво потпуно издање, 1896.

ED

Осим тога, роману претходи и кратак Веселиновићев текст посвећен стварним људима, јунацима Првог српског устанка, чијим се животима и страдањем послужио као историјском основицом за роман. У потресном повишеном тону писац им се обраћа с молбом да му опросте што им имена помиње, али и најављује како ће их помињати онако како су му синови и другови њихови приповедали, као што их гусле славе. Хајдук Станко има поднаслов историјски роман и састоји се из три дела: Одметник, Осветник и Бесмртник. Објављиван је прво у одломцима по разним листовима и часописима (Јавор, Дело, Звезда, Дневни лист, Зора), а прво потпуно издање штампано је у Београду 1896. Намера пишчева била је да овековечи јунаке Првог српског устанка, нарочито мачванске хајдуке, који су сви изгинули на Равњу 1813. године, бранећи српским трупама одступницу ка Шапцу. Понесен јаким родољубивим осећањем, познајући и осећајући дубоко свој завичај, родну Мачву, он је све знамените јунаке овог краја повезао, у свесној књижевној конструкцији, у којој је предање издигао изнад историјске хронике. Као прототип (модел, образац, узор) за лик Станка Алексића писцу је послужио Станко Црнобарац, харамбаша, јунак из Првог српског устанка, погинуо 1813. године на Равњу, помажући српским трупама да се повуку ка Шапцу.

192

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК *** Присети се епских песама о хајдуцима, као и лекција из историје које о њима говоре. Са-

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

стави кратак попис њихових најважнијих особина, као и разлога за одметање у хајдуке (Рашта Новак оде у хајдуке, нпр.). Упореди епску представу хајдука са историјском, а онда и са сликом какву налазиш у роману Хајдук Станко. *** Прочитај шта је историја забележила о Првом српском устанку. Погледај географски положај Мачве, уочи историјску улогу њеног положаја између Дунава и Дрине. Анализирај реченицу из романа: „Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас има побуњено робље што јарам скида!” Упореди је са записом Вука Караџића у делу Живот и обичаји народа српског о хајдуцима: „Турско владање и суд и њихово поступање са рајом, највећи је узрок што у Србији има млого хајдука.” *** Анализирај лик Јелице. Обрати пажњу на њено име: оно је често у народној поезији, приписује се племенитим женама (подсети се Пријездине љубе). *** Упореди физичку спретност и надметање у хајдучким дисциплинама хајдука са витешким подвизима у епској поезији (нпр. у „Женидби Душановој”) и с витешким понашањем (Заврзан без зависти признаје да је Станко бољи као што чини и Марко Краљевић у песми „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”.). *** Истражи језичке особине романа на основу наведених одломака: уочи да је Јанко Веселиновић добар познавалац народног језика (нпр.: заврзан – неспретан човек; „ја ћу трима главама окитити Црну Бару, наплатићу се свима о једном трошку”; пословични говор: Старије је јутро од вечери. Само зла друга зајма не врати; турцизми: јаран, ашик и др). ► Прочитајте роман Хајдук Станко у целини. Припремите се за разговор на тему Како Хајдук Станко од осветника постаје бранитељ српског народа. Аргументујте своје ставове. Задаци за дневник читања *** Анализирај ликове: издвој главне и споредне, позитивне и негативне ликове. *** Пронађи елементе драмског, лирског и епског у делу. *** Истражи форме казивања којима се писац користи: нарацију, дескрипцију, дијалог, монолог, унутрашњи монолог, и њихову заступљеност и улогу у роману. Посебно испитај функцију дескрипције у делу: пејзаж, портрет, екстеријер, ентеријер. *** Анализирај идеје добра и зла у роману; посебно опиши хајдучку етику и начин на који је писац приказује. *** Обрати пажњу на Веселиновићев језик и стил. Забележи специфичности речника овог писца: српске народне речи, турцизме, архаизме (застареле речи), историзме (речи карактеристичне само за одређено историјско време). ► Предлог за дискусију (дебату, проблемски приступ) *** Организујте у одељењу расправу о вредности и значају романа Хајдук Станко Јанка Веселиновића. Послужите се изводима из негативних критика које су о овом роману написане, па покушајте да та тврђења потврдите или оповргнете. ► Предлог за пројектну наставу *** Пронађите примере утицаја народне (усмене) књижевности – народне бајке, предања, анегдоте и покушајте да откријете шта је митско, а шта историјско у роману. Историчар књижевности и књижевни критичар Јован Скерлић био је потпуно сагласан са упоређивањем Јанка Веселиновића и Вука Караџића. Вук је чак и у Српском рјечнику дао описе веровања и обичаја Срба, а писац Хајдук Станка то исто чини када описује Мачву, Мачване, њихове куће, навике, страхове и веровања. Сетите се када писац каже да за време попа Милоја и његовог поповања „није било ниједног вукодлака у Црној Бари”. Саставите сопствени етнографски запис о Мачванима служећи се описима и подацима које је писац дао у роману.

Кључне речи: историјски роман, Први српски устанак, хајдуци, хајдучка етика, историјско, митско. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

193


СТЕФАН МИТРОВ ЉУБИША (1824–1878) – српски писац из Паштровића (Црна Гора), који се сам образовао (био је самоук); присталица идеја Вука Караџића. Прикупљао је и обрађивао предања свога краја као приказ народног живота и обичаја. Објавио је збирке приповедака: Приповијести црногорске и приморске и Причање Вука Дојчевића (недовршена збирка).

КАЊОШ МАЦЕДОНОВИЋ

У Млецима није било јунака који би изашли на двобој са одметником Фурланом. Млетачки дужд замоли Црногорце да пошаљу једног од њих. Они одаберу Кањоша Мацедоновића, који је и раније одлазио у Млетке и добро упознао Млечане.

R

П

-P

O

риспје Кањош у Млетке на Цвијети, у најљепше доба године. Гдје ће, гдје неће, те он код оне тројице гдје је пио кафу. Не пусти га стража од прве уљести, него му викну: „Не можеш амо; но ако ћеш да се судиш, хајде код Четрдесетине.” Видје Кањош да су га почели опет слати од Вука до Новака, пак одговори стражи срдито: – Баш нијесу то посли за које ја идем Четрдесетине, него Тројице. Ја сам, ако ти је драго знати, заточник дуждев. Јошт то лијепо не изусти, а стражар дигне капу с главе, и проведе га из одаје у одају, док дођу пред Тројицу. Кад видје Тројица Кањоша, намрде се, јер помисле да Паштровићи неће слати замјеницу дужду. Кањош им се поклони и преда писмо; сва се три пригну да виде што пише, док рече један од њих, пошто се нешто међу се поразговоре: – Ми се надали да ће нам доћи бољи и виши јунак нег си ти. Наједи се Кањош да пукне: – Моја господо! Бољи и виши пођоше бољијема и вишијема, а ја једва вас допадох. Ја сам најприје дошао до вас, јер нећу да излазим пред дужда него славодобитан, а ви мене лијепо дочекасте! – А да – рекну сва три – кад нећеш пред дужда излазити, а ти хајде сутра на погибију. Је ли ти мач оштар? – На ове ваше јунаке – одврати Кањош – не требује га оштрити него да лиња гвожђе. Кажите ми гдје је мегдан и мегданџија, па ко кому што да. Дадоше му пратиоца и рекоше да иде с њим, да ће га он провести до Фурлана и казати му гдје ће га закопати. Бијаше сунце по неба превалило кад приспију на обалу. – Тамо ти је – рече вођа – на тој острвици мегданџија, а ево ти чуњ па се превези сам. А Кањош њему:

ED

U KA

Млеци – Млетачка република; средњовековна венецијанска држава; назив и за град Венецију из тог времена дужд – војвода четрдесетина – суд од четрдесет људи тројица – суд од три човека

TA

(одломак из приповетке)

194

L

Стефан Митров Љубиша

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ђевер – дјевер: сведок на двобоју бестрв – далеко, бестрага

палошина (мађ.) – врста мача вучетина – вучја кожа

U KA

-P

O

R

TA

L

– Хајде, болан, са мном, завези и превези ме, даћу ти плату, пак ми буди и ђевер. – Нијесам се ја помамио, нити ми је, богу да је за славу, живот омрзнуо! – одговори вођа, пак побјегне у бестрв. Остаде Кањош сам. „Сад што ћу да радим! Могло ми је бити да сједим дома као господин. Нанесе ме неки гријех да овдје лудо погинем; пак да је за кога, ни по јада, но за ове страшиве и надуте ниткове. Идем баш на конак, пак ћу сутра опет пред судије нека ми даду пратиоца да ме ђеверује, ако погинем, да ми се бар зна гроба; овако могу лудо пропасти прије мегдана...” У томе се одвезе од острвице чуњ и допре к обали. Кадли збиља Фурлан палошином о пасу, а одио вучетину. Вика Кањошу: – Што си ту, зла ти срећа! Који си? – Ја сам – рече Кањош – заточник дуждев; него кажи гдје ћемо се сјећи. – Не шали се, него кажи ко си! – викну Фурлан. – Знаћеш брзо који сам – одговори Кањош – него хајде да се сијечемо, није мени дангубити. – Пак се до’вати за мач, а зашкрипи зубима. Укрцају се свак у свој чуњ и завезу по крми. Кад допру к острвици, скоче оба једанак на крај, а Кањош отисне свој чуњ од краја. – Што чиниш – викне Фурлан – што отури чуњ, јеси ли при себи? – Не требају нам два – одговори Кањош – ја ћу се твојим вратити, а теби већ не требује ни чуња ни коња: ти си своју чашу испио. Препаде се Фурлан, пак му стаде причати колико је јунака посјекао и убио. А Кањош њему: – Мучи, рђо, ти нијеси јунака ни видио, камоли убио; него баци ту палошину да ти вежем руке наопако, да те водим дужду, еда му се смилује и да ти опрости кад те таква види. – Прођи се белаја и боја – додаде Фурлан – него хајде под мој шатор да ручамо, а вјеруј ми, незнана делијо, тај дужд, за кога ћеш ти гинути, једнаки је душманин и мени и теби, пак те жалим гдје те ђаво нанио да ти попијем ту праву крв.

ED

Каналето, Обала робова (Riva degli schiavoni,1724–1730)

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

195


тилут (покр.) – страна мача која је тупа

O

ED

U KA

-P

зубља – бакља дублијер (покр.) – свећа обидовати (покр.) – пробати

R

TA

L

кужањ (покр.) – млаз

– Ништа ме не жали – викне Кањош, пошто тргне из корица мач и насрне на Фурлана. А овај одбије палошем мач, и на тилуту му направи зубац, би палац утонуо. Поврне Кањош и другом и трећом, но Фурлан вјешто одбија махове, док га Кањош, обигравајући, окрене сунцу у очи. Потегне Фурлан једном, и чисто, да се Кањош некако хитро не усука, шћаше га раскројити. Док Фурлан махну другом, Кањош га уграби и проби мачем с лијеве сисе на десну лопатицу. Паде Фурлан, а удари му из ране кужањ крви као да си вола заклао. Допаде Кањош, дигне му с руке прстен, а распаше палош, па га остави да диха. Укрца се у чуњ и доприје обали. Кадли се ту накупило све што је жена у Млецима. На девет јада док је себи пут прокрчио и на конак приспио, а оне жене за њим у пратњу појањем и весељем. – Теже ми бијаху оне жене – казивао је послије Кањош – него Фурлан и његов палош. Пуче по граду глас као муња да је Фурлан погинуо. Неко прича да му је видио главу, неко срце, неко описива бој, као да је све очима гледао, а стотина га опколила да чују. Зазвоне звона у свијем црквама, позатварају дућане прије мрака, ударе свирале и бубњи, расвијетле град да се види као усред подна, а народ врви одсвукуд на чопоре к великој цркви да богу захвали и завјете прилаже што се град ослободио тако страшне биједе. У првом мраку око триста људи одјевени у једнакој ношњи, а за њима свијета на гомиле, са зубљама, дублијерима и свијетњацима, дођу пред кућу Кањошеву и пренесу га у златна носила у дуждев двор, гдје му сву ноћ пошта и весеље трајало. Пропитују дужд и господа о сјеки и о Фурлану, гледају му и обидују мач, а он донио са собом прстен и палош Фурланов на поклон дужду: – Ево ти, честити дужде, обиљежја која сам дигао са мртва одметника. Овако ти сваки непријатељ обршио и на мору и на суху, као што је данас овај Фурлан. – То Кањош изусти, а дужде га објеручке загрли и пољуби посред чела.

Франческо Гварди, Дуждева палата у Венецији (друга половина 18. века)

196

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


тушта – мноштво благодарност – захвалност урешена – украшена

тоболац – кожна кеса

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Сутра у подне пође дужде са свом господом у Светога Марка на благодарност, а за њим непрегледна пука, као тушта. Бијаше црква урешена као што бива у највишим светковинама. Кањошу опредијелише мјесто одвојено и узвишено според дужда, а црква се напунила господе и набило једно на друго да не могу хрнут. Иза службе божје пође дужде с Кањошем о десној, господом и с пратњом у велику одају гдје се дужди круне и цари примају. Свод јој је позлатом извезен, ступови мраморни златном жицом опточени, столи од кадифе с бисерним уреСала Сената у Дуждевој палати (Венеција) сом, а дуждево престоље од слонове кости окићено ловорјем. Сједе дужде, пак са престоља поче говорити талијански. Кад прекиде, један од оне господе преведе Кањошу нашки дуждеве ријечи, пуне меда и захвалности њему и опћини која га је послала. – Сад – рече тумач – ево смо отворили благо Светога Марка; приступи и узми колико те воља, и што сам заповиједаш. Приступи Кањош гвозденој су три браве скрињи, кадли скриња пуна удушена златнијех дуката. Погледа Кањош благо, пак се посмијехну, извади из тобоца својега дукат и баци га у скрињу. – Што чиниш? – викне зачуђени тумач. А Кањош њему: – Да се из ове скриње диже а не меће, то би благо брзо нестало; брзо бисте јој дно видјели. Мало затијем рече Кањошу онај исти господин да би било дужду веома драго да се с њим освати, и да би му рад поклонити кћер једину за жену. – Благодарим – рече Кањош – на такву племениту понуду. У нашој је опћини обичај непрекидни да се сваки жени у своме јату, и тако чувамо поштење нашијем сестрама. – А ти тражи – вели дужде – какви дар! – Питам – викне Кањош – да нам не узимате царине ни мрнара, да стојите поштено на погодби коју смо утврдили при предаји, и за боље јамство да се зове именом нашега народа она обала у Млецима при мору гдје искрцава наша трговина. Другога дара и обиљежја нити тражим нити примам. Нареди сенат да се то мјесто за довијека назива Славенскијем тргом, La riva degli Slavoni, и прописа да се на њем искрцавају и распродају славенске трговине довозне, без царине и ђумрука. Но су те наредбе и ти прописи трајали колико мачки муж. Име тога трга Млечићи преокрену у ниско и подло – Riva degli schiavoni; а мало-помало уведу царину и почну узимати мрнаре, не пазећи ни на погодбу ни на ријеч Кањошу задану. Зато и остаде у народу пословица, која се и данас спонаша: Како су чинили, тако су и обршили. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

La riva degli Slavoni – Словенска обала Riva degli schiavoni – Обала робова ђумрук (тур.) – такса, порез

197


РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ *** Сажето представи радњу одломка из приповетке. *** Издвој главне карактеристике књижевног јунака Кањоша Мацедоновића. *** Наведи елементе који су заједнички овој приповеци и бајци.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Објасни зашто су Млечани при првом сусрету са Кањошем затечени и нељубазни.

U KA

-P

O

Паштровићи – племе у Црној Гори

R

TA

L

Подвуци део текста који садржи Кањошев одговор Млечанима. Запази начин на који им се он подсмева. Објасни шта то говори о њему. *** Пронађи и подвуци у тексту Кањошев унутрашњи монолог пред двобој са Фурланом. О чему он размишља? *** Опиши разлику у физичком изгледу између Кањоша и Фурлана. У каквом су односу Кањошев физички изглед и његов хероизам? Које особине су на Кањошевој страни? Чиме је победио Фурлана? *** На који начин дужд жели да захвали Кањошу? Кањош изненађује Млечане одбијањем понуђеног блага, али и својим захтевима. Неугледни човек из Паштровића даје лекцију богатим Млечанима. Шта му је важније од личне добити? *** Колико дуго су Млечани поштовали обећање дато Кањошу? Издвој реченицу која то објашњава. *** Кањош поседује смисао за хумор. Означи духовите поступке и разговоре у тексту и образложи своја запажања. Пронађи и објасне афористички формулисану сентенцу: „Да се из ове скриње диже а не меће, то би благо брзо нестало; брзо бисте јој дно видјели.” *** Закључи којим речима и поступцима Кањош Мацедоновић потврђује своју јуначку, моралну и интелектуалну супериорност у односу на Млечане. ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Стјепан Митров Љубиша је своје приповетке заснивао на народним предањима. Како сам истиче, у предговору прве збирке, Приповијести црногорске и приморске (1875), у којој је и објављена приповетка Кањош Мацедоновић: „Моја је намјера била да овом радњом очувам неколико знаменитијих догађаја своје отаџбине, а узгред да опишем начин живљења, мишљења, разговора, напокон врлине и пороке својијех земљака, пак све то да предам потомству онако како сам чуо и упамтио од старијих људи, јер видим да се сваки дан те ствари преображују и гину све што је напреднији дотицај и поплавица туђинства.” Приповетку „Кањош Мацедоновић” написао је на основу паштровске легенде. У основи, легенда или легендарна прича представља причу (или усмено предање) из живота светаца која описује фантастичне догађаје, пуне чуда и поуке, а настаје и шири се захваљујући фолклору. Као једноставни облик невеликог обима који приказује углавном један догађај или једног јунака, са обавезном поентом на крају, легенда показује композиционе сличности са новелом или приповетком, али за разлику од њих описује необјашњива збивања и појаве. [...] У њој се најчешће представља биографија неког изузетног хероја (свеца), или се предочава прича о пореклу неког града, места, здања, имена и сл. [...] Иако се претежно везује за фолклор и средњовековну књижевност, легенда и у познијим временима исказује своју виталност, тако да се њене прераде или пак њене имитације примећују и у остварењима модерне литературе [...]. (Тања Поповић, из Речника књижевних термина, прилагођено)

198

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


А САДА ТИ... *** Објасни значење пословице „Не мјере се људи пеђу, но памећу”. *** Упореди Кањошеву самоувереност пред Фурланом са препоруком:

L

„Оштро гледај, а оштро беседи, Оштро агу на мејдан зазивај!” Подсети се из које су песме цитирани стихови.

Кањош Мацедоновић легенда је коју скоро сваки Паштровић зна. Сâм сам пак допунио историчну страну, како сам најбоље могао и умео.

R

Стефан Митров Љубиша

TA

САЗНАЈ ВИШЕ

пед – педаљ; стара мера за дужину; износи од 18 до 25 центиметара; одређује се најдужим распоном између палца и средњег прста, па зависи од величине шаке онога који мери

Фотографија из листа Српска зора, свеска шеста, јун 1878.

U KA

-P

O

Иако самоук, Стефан Митров Љубиша био је веома образован, те је обављао озбиљне и важне друштвене и политичке функције, између осталог и посланика у Далматинском сабору и Бечком парламенту. У царевинском већу (аустријском парламенту) залагао се за равноправност српског језика, а својим деловањем успео је да издејствује и равноправност српског језика у далматинским судовима и право на школовање православних ђака.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Скицирај сцену Кањошевог и Фурлановог двобоја. Размисли о томе како би изгле-

ED

дао стрип рађен према овој приповеци. Подвуци у тексту реченице које би морале да буду у сценарију за стрип. *** Проучи композицију приповетке. Означи у тексту увод, заплет, врхунац заплета и расплет и смисли наслов који би одговарао свакој од етапа радње. *** Напиши састав о лику Кањоша Мацедоновића из ове приповетке. Подсети се јунака бајки и епских песама са којима се он може поредити и истакни сличности и разлике. Налазиш ли мотиве из ове приповетке у библијској причи о Давиду и Голијату? Образложи своје мишљење. *** Погледај на интернету део представе Кањош Мацедоновић и искажи своје утиске и размишљања. Имаћеш прилику да читаш одломак из драмског текста Виде Огњеновић, која је представу и режирала, па ћеш тако стећи потпунији увид у савремену сценску обраду приповетке.

Кључне речи: Кањош Мацедоновић, приповетка, легендарна прича, предање, хумор. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

199


РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ (1873–1908) – приповедач и сатиричар. Почео је реалистичким приповеткама из сеоског живота, да би убрзо, оштро и иронично сликајући власт огрезлу у корупцији и безакоњу, постао творац сатиричне приповетке у српској књижевности. Приповетке: „Вођа”, „Мртво море”, „Данга”, „Страдија” и друге.

Радоје Домановић

Радоје Домановић описује друштвене прилике у Србији с краја XIX века на алегорично-сатирични начин. У неком неплодном крају људи одлуче да се иселе и потраже боље услове за живот. Треба изабрати вођу, али никако да се договоре...

O

R

TA

(одломци)

L

ВОЂА

Б

ED

U KA

-P

раћо! – истиче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле тупе гласове. – Ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу! Па кога би то између нас и могли изабрати? Ко је између нас путовао да зна путове? Ми се сви добро знамо, и ја први не бих се смео са својом децом поверити ниједноме овде на овом збору. Него, кажите ви мени који познаје онога путника тамо, што још од јутрос седи у хладу крај пута?... Настаде тишина, сви се окретоше непознатоме и узеше га мерити од главе до пете. Човек онај, средњих година, мрка лица, које се готово и не види од дуге косе и браде, седи, ћути као и дотле, и некако замишљено лупка дебелим штапом по земљи. – Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечаком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а овај сам остао. – Остави, брате, те ситнице и лудорије, да не губимо времена. Ко је, да је, он је путник из далека, чим га нико од нас не зна, те сигурно зна добро најпречи и најбољи пут да нас поведе. Како га ја ценим, изгледа да је врло паметан човек, јер непрестано ћути и мисли. Други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути. – Дабоме, ћути човек и мисли нешто. То не може бити друге, него је врло паметан – закључише и остали, па узеше опет загледати странца и сваки на њему и његову изгледу откри понеку сјајну особину, понеки доказ његове необично јаке памети. Не проведе се много разговора, и сви се сагласише да би најбоље било да умоле овог путника, кога им је, како веле, сам бог послао, да их поведе у свет, да траже бољи крај и плоднију земљу, да им буде вођ, а они да га безусловно слушају и покоравају му се. Изабраше из своје средине десеторицу који ће отићи странцу те му изнети побуде збора и своје бедне прилике и умолити га да се прими за вођа.

200

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Отидоше она десеторица, поклонише се смерно пред мудрим странцем и један од њих узе говорити о неплодном земљишту њихова краја, о сушним годинама, о бедном стању у коме се налазе, и заврши овако: – То нас нагони да оставимо свој крај и своје куће, па да пођемо у свет тражити бољи завичај. И баш сад, када падосмо на тако срећну мисао, као да се и бог смиловао на нас, те нам послао тебе, мудри и врли странче, да нас поведеш и спасеш беде. Ми те у име свих становника молимо да нам будеш вођ, па куд год ти, ми за тобом. Ти знаш путове, ти си свакако и рођен у срећнијем и бољем завичају. Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој. Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасеш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа? Мудри странац за све време тог дирљивог говора не подиже ни главу. Остаде до краја у истом положају како га и затекоше: оборио главу, намрштен, ћути, лупка батином по земљи и – мисли. Кад се говор заврши, он, не мењајући положај, кратко и ладно процеди кроз зубе: – Хоћу! – Можемо ли, дакле, поћи с тобом тражити бољи крај? – Можете! – продужи мудри странац не дижући главе. Сад настаде одушевљење и изјаве захвалности, али на то мудрац не рече ни речи. Саопштише збору срећан успех, додајући како тек сад виде каква велика памет лежи у том човеку. – Није се ни макао с места, нити главе подиже бар да види ко му говори. Само ћути и мисли; на све наше говоре и захвалности свега је две речи проговорио. – Прави мудрац!... Ретка памет!... – повикаше весело са свију стране тврдећи како га је сам бог као анђела с неба послао да их спасе. Сваки бејаше тврдо уверен у успех поред таквог вође, да га ништа на свету не би могло разуверити. И тако на збору би сад утврђено да се крену још сутра зором. [...] Дође време поласку. Чекали су мало не би ли се још ко присетио да пође са њима, али како никог не беше, није се могло даље оклевати. – Хоћемо ли се кренути? – питају вођу. Он устаде без речи. Уз вођу се одмах груписаше најодважнији људи да му се нађу у несрећну случају и да га чувају да му се не би десила каква опасност. Вођа својски намрштен, оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута: „Живео!” Вођа коракну још неколико корака и удари у плот од општинске зграде. Ту, наравно, стаде он, стаде маса. Вођ се измаче мало, и лупи два-три пут штапом по плоту. – Шта ћемо? – питају. Он ћути. – Шта: шта ћемо? Обаљуј плот! То ћемо! Видиш да човек даје штапом знак шта треба радити! – викнуше они што су уз вођу. – Ено врата, ено врата! – вичу деца и показују врата која су остала на противној страни. – Пссст, мир, децо! – Будите бог с нама, шта се чини! – крсте се неке жене. – Ни речи, он зна шта треба. Обаљујмо плот. За тили часак пуче плот, као да га није ни било. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

обалити – повалити, оборити, срушити противан – супротан

201


L

TA

ED

U KA

-P

врљика – одсечен и окресан танки део стабла који служи за прављење ограда, тањи колац, мотка; ограда

R

оструга – купина

O

трњак – земљиште зарасло у трње

Прођоше. Нису одмакли ни сто корака, а вођа западе у неки велики трњак и застаде. С муком се ишчупа натраг и узе штапом ударати то лево, то десно. Стоје сви. – Па шта је сад опет? – вичу они позади. – Да се пробија трњак! – викнуше опет они уз вођа. – Ево пута иза трњака! Ево пута иза трњака! – вичу деца, па и многи људи из позадине. – Ето пута, ето пута! – ругају се гневно они уз вођа. – А ко ли зна куд он води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боље и прече! Проваљујемо трњак. Навалише проваљивати. – А јаој! – завапи понеко, коме се забије трн у руку или га шине оструга по лицу. – Нема, брајко, ништа без муке. Ваља се и промучити ако мислимо успети – одговарају на то најодважнији. Пробише после многих напора трњак, и пођоше даље. Ишли су неко кратко време и наиђоше на неке врљике. Обалише и њих, па пођоше даље. Мало су прешли тог дана, јер су још неколико мањих, сличних препона морали савлађивати, а уз мршаву храну, јер неко је понео сува хлеба и нешто мало смока уз ’леб, понеко само ’леба да бар овда-онда залаже глад, а понеки ни ’леба није имао. Дао бог још летње време, те се бар где-где нађе која воћка. Први дан, тако, прођоше мало, а осећаху много умора. Опасности велике не указаше се, па и несрећних случајева не беше. Наравно да се при тако великом предузећу ово мора рачунати у ситнице: једну жену ошинуо трн по левом оку, те је привила

Питер Бројгел Старији, Слепац води слепца (1568)

202

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


рамље – храмље (од храмати)

конак – ноћење

предузеће – посао (активност) који неко остварује

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

влажну крпу; једно дете ударила врљика преко ножице па рамље и јауче; један старац се саплео на остругу, пао и угануо ногу, превили су му туцан црни лук, а он јуначки трпи бол и иде даље одважно за вођом, ослањајући се на штап. (Многи су, додуше, говорили да чича лаже како је угануо ногу, већ се само претвара, јер је рад да се врати натраг.) Најзад, мало ко да нема трн у руци или да није огребан по лицу. Људи јуначки трпе, жене проклињу час кад су пошле, а деца као деца, наравно, плачу, јер не појме како ће се богато наградити та мука и бол. На превелику срећу и радост свију, вођи се ништа није десило. Оно, ако ћемо право, њега највише и чувају, али тек, тек – има човек и среће. На првом конаку се помолише и захвалише богу што су први дан срећно путовали и што им се вођи није никако, па и најмање зло догодило. Затим ће узети реч један из оне групе најодважнијих. Преко лица му стоји масница од оструге, али се он на то не осврће: – Браћо! – поче он. – Ево смо, хвала богу, већ један дан превалили срећно. Пут није лак, али морамо савладати јуначки све препоне кад знамо да нас овај мучни пут води срећи нашој. Нека нам бог милостиви сачува вођу од сваког зла да би нас и даље овако успешно водио... – Сутра ћу изгубити, ако је тако, и ово друго око!... – прогунђа љутито она жена. – А јаој нога! – продера се чича, ослобођен том примедбом женином. Деца већ стално кењкају и плачу, и једва их мајке утишавају да би се чуле речи говорникове. – Јест, изгубићеш друго око – плану говорник – па нека оба изгубиш. Ништа то није да једна жена изгуби очи за овако велику ствар. То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце? Нека половина нас пропадне за ову ствар, па ништа. Чудна ми чуда једно око. Шта ће ти очи кад има ко за нас гледа и води нас срећи? Ваљда ћемо због твога ока и чичине ноге напустити ово племенито предузеће. – Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати! – чуше се гласови са свију страна. – Коме се, браћо, не иде – опет ће говорник – нека се врати, а не да кука и буни друге људе. Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје. – Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођ је ћутао. Људи га опет узеше загледати и шапутати: – Само ћути и мисли! – Мудар човек! – Гле како је њему чело! – И намрштен једнако. – Озбиљан! – Куражан је, види се по свему. – Куражан, мани га: плот, врљике, трњаке, све то скрши. Само тек намрштен онако лупи штапом и не говори ништа, а ти онда гледај шта ћеш. [...] Тако прође први дан, а са истим успехом прође још неколико дана. Ништа од веће важности, саме ситни препоне: стропоштају се у јендек, у јаругу, ударе на врзину, на остругу, на боцу, сломије по неколико њих ногу или руку, разбије понеко главу, али се све те муке подносе. Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!” – рекао је онај говорник, те охрабрио свет Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

203


ED

дваестак – двадесетак

U KA

-P

O

R

амбис – провалија, понор, бездан

TA

L

да иде даље. Неколико мање деце од године-две дана пропало је, али стегли су срце родитељи, јер тако је бог хтео, а и жалост је мања: „То је мања жалост, а не дао бог да родитељи дочекају да губе децу кад приспеју за удају и женидбу. Кад је тако суђено, боље што пре, јер мање и жалости!” – тешио је опет онај говорник. Многи рамљу и гегају, неки завили мараме преко главе и ’ладне облоге метнули на чворуге, неки носе руку о марами: сви се подрпали и поцепали, па им висе дроњци с одела, али ипак се иде срећно даље и даље. Све би то лакше подносили, али их је глад често мучила. Али, напред се мора. Једног дана се деси нешто важније. Вођа иде напред, уз њега најодважнији (мање двојица. За њих се не зна где су. Опште је мишљење да су издали и побегли. Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству. Мало их је који држе да су пропали у путу, али ћуте и мишљење не казују, да се свет не плаши), па онда редом остали. Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга – прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу. Он, оборене главе, намрштен и замишљен ћути и одважно корача напред, лупкајући штапом пред собом то лево, то десно, по свом познатом обичају, а то га је, како многи веле, правило још достојанственијим. Никога он не погледа, ништа не рече, на његовом лицу никакве промене, ни трага од страха. Све ближе амбису. Чак и они најхрабрији од најхрабријих дошли у лицу бледи као крпа, а нико не сме ни речи да примети паметном, оштром и одважном вођи. Још два корака, па је вођа до амбиса. У смртном страху, разрогачених очију, стукоше сви, а најодважнији таман да задрже вођу, па макар се огрешили о дисциплину, а он утом коракну једанпут, други пут, и стрмекну у јаругу. Настаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати. – Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч? Ми морамо напред за овим мудрим човеком, јер он зна шта ради; није ваљда луд да себе упропасти. Напред за њим! Ово је највећа, али можда и последња опасност и препона. Ко зна да још ту, иза те јаруге, није каква дивна плодна земља, коју је бог нама наменио. Напред само, јер без жртава нема ничега! – Тако изговори онај говорник и коракну два корака напред, те га нестаде у јарузи. За њим они најодважнији, а за овима јурнуше сви. [...] Прошло је још времена. Број путника све мањи и мањи. Сваки дан однесе по неког; неки су напуштали такав пут и враћали се натраг. Од великог броја путника заостаде још дваестак. Сваком се очајање и сумња огледа на мршаву, изнемоглу лицу од напора и глади, али нико ништа више не говори. Ћуте као и вођа и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом. Тежак је то пут био. Из дана у дан се и од ових поче број смањивати, и остаде десетак друга. Лица још очајнија, а целим путем се, место разговора, чује кукање и јечање. Сад више беху наказе него људи. Иду на штакама, обесили руке о мараме што су везане око врата. На глави сила од превоја, облога, тифтика. И ако би баш и хтели приносити нове жртве, нису могли, јер на телу готово и не беше места за нове ране и убој. Изгубили су већ и веру и надање и они најодважнији и најчвршћи, али иду ипак даље, то јест мичу се на неки начин са тешким напорима уз кукање и стењање од бола. Па и шта би, кад се натраг не може. Зар толике жртве, па сад напустити пут?! Сумрачило се. Гегају тако на штакама, док тек погледаше, а вође нема пред њима. Још по један корак, па сви опет у јаругу.

тифтик – чисто памучно платно убој – повреда, убијено, нагњечено место на телу

204

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– А јаој, нога!... А јаој, мајко моја, рука!.. А јаој! – разлеже се кукњава, а затим само кркљање, јечање и стењање. Један је потмуо глас псовао чак и дичног вођу, па умуче. [...] Кад се свануло, а вођа седи онако исто као и онога дана кад га изабраше за вођу. На њему се не опажају никакве промене. Из јаруге избауља онај говорник, а за њим још двојица. Обазреше се око себе онако нагрђени и крвави да виде колико их је остало, али само је још њих тројица. Смртни страх и очајање испуни њихову душу. Предео непознат, брдовит, го камен, а пута нигде. Још пре два дана су прешли преко пута и оставили га. Вођа је тако водио. Помислише на толике другове и пријатеље, на толику родбину, која пропаде у том чудотворном путу, па их обузе туга, јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст. Онај говорник приђе вођи и поче говорити изнемоглим, устрепталим гласом, пуним бола, очајања и горчине: – Куда ћемо? Вођа ћути. – Куда нас водиш и где си нас довео? Ми се теби поверисмо заједно са својим породицама, и пођосмо за тобом, оставивши куће своје и гробове наших предака, не би ли се спасли пропасти у оном неплодном крају, а ти нас горе упропасти. Две стотине породица поведосмо за собом, а сада преброј колико нас је још остало. – Па зар нисте сви на броју? – процеди вођа, не дижући главе. – Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. – Не могу да погледам!... – Зашто?! – Слеп сам! Настаде тајац. – Јеси ли у путу вид изгубио? – Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе. Јесењи ветар страховито хучи планином и носи увело лишће; по брдима се повила магла, а кроз хладан, влажан ваздух шуште гавранова крила и разлеже се злослутно грактање. Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. – Куда ћемо сад? – процеди један гробним гласом. – Не знамо! 1901.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ *** Изнеси своје прве утиске и размишљања о приповеци: шта ти је у њој занимљиво,

необично, неочекивано или очекивано, трагично или комично. *** На основу чега током читања закључујеш да је у приповеци заступљено пренесено

казивање? *** Објасни шта је у приповеци исприповедано из иронијске перспективе. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

205


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ *** Уочи разлоге због којих народ бира вођу. Одреди тему ове приповетке. *** Објасни потребе и жеље народа. *** Издвој критеријуме по којима народ за вођу бира странца. Које су његове особине

одлучујуће у таквом избору? *** Анализирај понашање народа и његових истакнутих појединаца. Издвој карактерне

особине најватренијег и најоданијег вођиног пратиоца и поштоваоца. *** Објасни крај приповетке. Пронађи поенту приповетке и образложи њено значење. *** Образложи карактеристике хронолошког, линеарног приповедања у приповеци. Уо-

TA

L

чи узрочно-последичне везе у фабули и протумачи на чему је заснована напетост у приказивању догађаја. *** Размисли о метафоричко-симболичком значењу вођиног слепила. Како се оно преноси на тематски ниво – раван духовног слепила народа? Ко сноси већу одговорност: слепи вођа или народ који га слепо следи? Образложи свој одговор. *** Обрати пажњу на то како писац користи хиперболу, иронију и алегорију у писању друштвено-политичке сатире. Издвој и објасни негативне појаве на које тиме указује.

R

ТРЕБА ДА ЗНАШ

O

Радоје Домановић је творац сатиричне приповетке у српској књижевности.

-P

ПОДСЕТИ СЕ

U KA

Подсети се значења књижевнотеоријских појмова, стилских средстава карактеристичних за Домановићеву сатиру и за сатиру уопште: ироније, метафоре, алегорије, симбола. *** Домановићева сатира је била утук тренутним политичким околностима, а задовољила је принципе дјела универзалне вриједности. Душан Иванић

А САДА ТИ...

*** Иво Андрић је у једној приповеци истакао девизу: „У ћутању је сигурност.” Може

ED

ли се, на примеру Домановићеве приче, ћутање и другачије протумачити? Образложи своје мишљење. *** Један од ликова у „Вођи” објашњава намеру окупљеног народа да остави свој крај и своје куће, па да пође у свет тражити бољи завичај. Шта се подразумева под завичајем? Може ли се тражити бољи завичај? Које стилско средство је писац употребио? *** Представници народа обећавају вођи: „Ми ћемо те слушати и покоравати се свакој наредби твојој.” Које су могуће последице такве одлуке? САЗНАЈ ВИШЕ

Радоје Домановић је радио као професор српског језика и књижевности по селима и у гимназији (у Лесковцу, Пироту, Врању), али је због својих сатиричних текстова (приповедака или чланака у листу Страдија, који је покренуо) био често прогањан и отпуштан с посла. Када је једном приликом био у опасности да због оштре критике друштва буде ухапшен, Домановић 206

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


је рекао о властодршцима: „Помињали би се по злу као што сад помињемо дахије, а нас би народ славио као борце за народна права.” Анегдота о писцу Поручио Радоје Домановић код неког кројача одело. Кад је одело било готово, Домановић га је обукао, а кројач му рече: – Ово вам одело дивно стоји! Ви сте у њему други човек! – Па лепо, пошаљите рачун том другом човеку! – одговори Домановић.

R

TA

L

Сатирична карикатура је ликовно-графички израз којим се критикују негативне друштвене појаве и мане истакнутих, често и владајућих личности. Карикатура Милоша Вучковића као парафраза слике Паје Јовановића Час мачевања (Игра јатаганима) сатирични је коментар на однос ратоборног фашистичког вође Мусолинија и мирољубивог Друштва народа (потоњих Уједињених нација).

O

Политикин забавник, бр. 3101, 2011.

-P

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Радоје Домановић је приповетком „Вођа” критиковао политички рад Николе Па-

ED

U KA

шића и Радикалне странке. У корелацији са наставом историје сазнај шта је карактеристично за рад овог политичара и упореди историјске чињенице о судбини Радикалне странке под вођством Николе Пашића с Домановићевим виђењем. Искажи своје мишљење о умећу писца да такве појаве уочи и сатирично их прикаже. *** Размисли о дословном и пренесеном значењу, о актуелној и универзалној (свевременој) критици негативних појава у деловању појединаца, али и читавог друштва. На основу свог знања о историјским личностима и догађајима закључи којима од њих одговара слика вође и народа из Домановићеве приповетке. *** Предлог за групни рад / пројектну наставу Искажите свој став о сатири као облику уметничког изражавања и друштвеног ангажовања (у књижевности, у ликовној и филмској уметности). Погледајте филм Чарлија Чаплина Велики диктатор (1940) и анализирајте његову уметничку вредност. Обратите пажњу на хуманистичку поруку. Истражите по чему се уметнички вредна сатира разликује од памфлета. *** Окушај се у писању сатире: у форми афоризма, песме, кратке приче, једночинке, по избору, прикажи на уметнички начин оно што сматраш негативним у савременом свету.

Кључне речи: сатирична приповетка, линеарно (хронолошко) приповедање, тема духовног слепила народа, актуелна друштвенополитичка критика, универзално значење.

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

207


АНТОН ПАВЛОВИЧ ЧЕХОВ (1860–1904) – велики руски приповедач и драмски писац. Мајстор кратке приче. У драмама је приказао живот виших слојева руског друштва. Познате драме: Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњев сад. Чехов је извршио велики утицај на развој приповетке и драме у светској књижевности.

(новела)

Ј

TA

ЧИНОВНИКОВА СМРТ

U KA

-P

O

R

едне прекрасне вечери, не мање прекрасни чиновник Иван Дмитрич Червјаков седео је у другом реду фотеља и гледао кроз доглед „Корневиљска звона”. Гледао је и осећао се на врхунцу блаженства. Али одједном... У приповеткама често наилазимо на то „одједном”. Писци су у праву: живот је тако пун изненађења! Одједном – његово се лице намршти, очи се упола заклопише, дисање се заустави... он скиде доглед с очију, наже се и... а-пћи!!! Кинуо, као што видите. Кијати није забрањено никоме и нигде. Кијају и прости људи, и шефови полиције, а понекад чак и тајни саветници. Сви кијају, Червјаков се нимало не збуни, него се убриса марамицом и као васпитан човек погледа око себе: да случајно није кога узнемирио својим кијањем! Али тада се већ збуни, јер виде како старчић који је седео испред њега, у првом реду фотеља, брижљиво отире рукавицом своју ћелу и врат и нешто гунђа. А у старчићу препознаде цивилног генерала Брижалова, који је служио у министарству саобраћаја. „Попрскао сам га!” – помисли Червјаков. „Није мој старешина, туђ је, али ипак није згодно. Треба се извинити.” Червјаков се накашља, наже се горњим делом тела напред и шану генералу на уво: – Извините, ваше превасходство, ја сам вас испрскао... ја сам нехотично... – Ништа, ништа. – Тако вам бога, опростите. Ја... ја нисам хтео. – Ах, седите, молим вас. Пустите ме да слушам! Червјаков се збуни, глупо се осмехну и поче гледати на позорницу. Гледа, али блаженства више не осећа. Поче га мучити неспокојство. За време одмора он се приближи Брижалову, пође упоредо с њим и савладавши плашљивост, промрмља: – Ја сам вас испрскао, ваше превасходство... Опростите... Ја... нисам намерно... – Ах, којешта... Ја сам већ заборавио, а ви све о томе! – рече генерал, а доња му усна задрхта од нестрпљења. „Заборавио, а у очима му пизма” – помисли Червјаков и подозриво погледа на генерала. „Неће ни да говори. Требало би му објаснити да ја то никако нисам хтео... да је то природни закон, иначе ће помислити да сам хтео пљунути. Сад не мисли, али ће после помислити.” Дошавши кући, Червјаков исприча жени о својој незгоди. Жена је, како му се учинило, сувише лакомислено гледала на тај догађај; она се прво уплаши, али се, чувши да Брижалов „није наш”, умири.

ED

превасходство (рус.) – висост екселенција – титула угледним личностима

пизма (грч.) – мржња, пакост

208

L

Антон Павлович Чехов

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


мундир (фр.) – горњи део униформе

рапортирати (фр.) – подносити извештај

фанфарон (фр.) – разметљивац

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

– Па ипак отиди и извини се... – рече она. – Мислиће како не умеш да се понашаш у друштву! – У том баш и јесте ствар! Ја сам се извињавао, а он некако чудно... ниједне честите речи да каже. Али није било ни времена за разговор. Сутрадан Червјаков обуче нов мундир, подшиша се и пође Брижалову да се објасни. Ушавши у генералову собу за примање, он угледа много молилаца, а међу молиоцима и самог генерала, који је већ примио молбе. Саслушавши неколицину, генерал управи поглед на Червјакова. – Синоћ у „Аркадији”, ако се ваше превасходство сећа – поче рапортирати чиновник – ја сам кинуо и... нехотице вас попрскао... Опрос... – Којешта... Важна ствар! Шта сте ви желели? – обрати се генерал следећем молиоцу. „Неће да говори!” – помисли Червјаков, А. Д. Базилевич, илустрација Чеховљеве новеле пребледевши. „Дакле, љути се... Не, то не мо„Чиновникова смрт” (1955) же тако остати... Објаснићу му...” Кад генерал заврши разговор с последњим молиоцем и пође у унутрашња одељења, Червјаков коракну за њим и замрмља: – Ваше превасходство! То што се усуђујем да узнемирим ваше превасходство, ја чиним, могу рећи, једино из осећања кајања! Није намерно, сами изволите видети! Генерал направи кисело лице и одмахну руком. – Па ви се просто подсмевате, милостиви господине – рече он и ишчезне иза врата. „Какво подсмевање?” – помисли Червјаков. „Нема ту баш никаквог подсмевања! Генерал, а не може да разуме! Кад је тако, нећу се више ни извињавати таквом фанфарону. Нека га ђаво носи. Написаћу му писмо, али нећу ићи. Богами, нећу ићи!” Тако је мислио Червјаков идући кући. Али писмо генералу није написао. Мислио је, мислио, али никако није могао да смисли то писмо. И сутрадан се опет морао потрудити лично, да ствар објасни. – Ја сам долазио јуче да узнемирим ваше превасходство – замуцао је он, кад је генерал управио на њега упитан поглед – али не зато да се исмевам, како сте ви изволели рећи. Ја сам се извињавао зато што сам вас кијајући попрскао... а нисам ни мислио да се подсмевам. Смем ли се ја подсмевати? Кад бисмо се ми подсмевали, онда, значи, никаквог поштовања према личностима... не би било... – Напоље! – дрекну генерал, одједном помодревши и задрхтавши целим телом. – Шта-а?... – запита шапатом Червјаков и сав клону од ужаса. – Напоље! – понови генерал, лупајући ногама. У утроби Червјакова нешто се прекиде. Ништа не видећи, ништа не чујући, он устукну према вратима, изиђе на улицу и отиде посрћући... Дошавши несвесно кући, не скидајући мундир, леже на диван и... умре. С руског превео Драгослав Илић Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

диван (тур.) – кауч, врста лежаја

209


РАЗГОВАРАМО О... НОВЕЛИ *** Опиши свој први утисак о Чеховљевој новели. Како разумеш понашање чиновника

Червјакова? *** Због чега се Червјаков престрашио иако је свестан да „сви људи кијају”? Објасни како

TA

L

разумеш приповедачев коментар: „Кијају и прости људи, и шефови полиције, а понекад чак и тајни саветници.” Објасни како је у тој реченици писац истовремено нагласио положај и перспективу свог јунака, постигао хуморни ефекат и наговестио заплет. *** Како су на тебе деловали поступци генерала Брижалова? *** На какав однос између потчињених и повлашћених упућује понашање актера радње? *** Које карактерне особине главног јунака уочаваш на основу његових поступака? *** Каква је, по твом мишљењу, судбина чиновника Червјакова: комична, трагична или трагикомична? Образложи свој одговор. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Издели текст на етапе у развоју радње. Обрати пажњу на новелистички поступак каракте-

ED

U KA

-P

O

R

ристичан за Чехова: приповедање „у средишту ствари” (in medias res), дакле без нарочитог увода, психолошко сликање ликова, нагли обрт и крај. Наведи градацијски поређане драматичне тренутке збијене у два дана живота красног чиновника Червјакова (од првог до петог, рецимо). Откриј елементе драмског у новели. *** Повежи са понашањем главног јунака симболику презимена Червјаков, пошавши од руске речи черв, червјак (црв). На које карактерне особине симболично указује презиме књижевног јунака? *** Које особине Червјаков показује седећи у позоришту, држећи до добрих манира и културног понашања? Прати како његова узнемиреност израста у страх и панику и пронађи узроке за та његова осећања. Чега се плаши чиновник Червјаков? Зашто одустаје од писања писма генералу Брижалову? *** Анализирај лик цивилног генерала Брижалова. Потруди се да протумачиш његово понашање према Червјакову од почетка до краја. *** Истражи како се смењују нарација, дескрипција, дијалог и унутрашњи монолог. Чему писац даје предност? Шта се постиже смењивањем личних форми (другог и трећег лица)? Обрати пажњу на три тачке у реченицама које изговара Червјаков и закључи од каквог су значаја за психолошку карактеризацију лика. Означи у тексту монолог и наведена размишљања главног јунака. Закључи у чему се састоји његова унутарња борба. *** Протумачи крај приче о Червјакову. Шта је по твом мишљењу у његовој наглој смрти потресно и трагично, а шта анегдотски хуморно? Шта у твом осећању преовладава: саосећање и туга или смех? Образложи свој одговор. ТРЕБА ДА ЗНАШ

Новела је краће прозно дело, с фабулом сведеном на један догађај из живота главног јунака, са мало ликова; радња се одвија у краћем временском исечку, а нагласак је на психолошком развоју лика и на сукобу (својственом драми); дијалог је обично основно средство карактеризације лика. Карактеризација књижевног лика Червјакова је социјална и психолошка. Социјалном карактеризацијом назначен је положај ситног чиновника у друштвеној хијерархији царске Русије 19. века. Писац користи симболичку карактеризацију јунака презименом (црв), указујући тиме на његову бескичменост и полтронство: иза углађености и инсистирања на лепим манирима

210

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


TA

L

– постоји дубоко лицемерна потреба да се приближи и додворава ономе који је на друштвеној хијерархијској лествици изнад њега. Психолошком карактеризацијом писац уверљиво дочарава стање чиновникове свести и подсвести. Приповедачев коментар – коментар наратора (онога ко приповеда у делу, а не писца) који се односи на оно о чему се приповеда, али се може концентрисати и на само приповедање; карактеристичан је за позицију свезнајућег приповедача, који извештава и о спољашњем и о унутарњем свету својих јунака. Ти коментари представљају додатне информације, мисли и ставове наратора, а јављају се као дигресије (некад и у форми обраћања читаоцу) које наоко немају директне везе са ликовима и догађајима, али су за њихово тумачење веома важни. Упореди: У приповеткама често наилазимо на то „одједном”. Писци су у праву: живот је тако пун изненађења! Кинуо, као што видите. Кијати није забрањено никоме и нигде. Кијају и прости људи, и шефови полиције, а понекад чак и тајни саветници. А САДА ТИ...

*** Осмисли дијалог између цивилног генерала Брижалова и себе, онако како би се ти

R

понашао/понашала у датој ситуацији.

O

САЗНАЈ ВИШЕ

-P

Чехов као уметник не може се чак ни поредити са ранијим руским писцима: Тургењевим, Достојевским или чак са мном. Чехов има свој облик као импресиониста. Гледаш, увек као да без икаквог реда маже бојама како му која дође до руке, али кад се одмакнеш и погледаш – добија се у целини задивљујући утисак: пред нама је јасна и незаборавна слика. Лав Николајевич Толстој

U KA

Ми једино сликамо живот онакав какав је, и никада не идемо корак даље од тога. Чехов о писцима свога доба

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Анализирај илустрацију „Чиновникове смрти” руског сликара Базилевича. Закључи

ED

који тренутак из новеле приказује, какво је расположење ликова и шта у њиховом изгледу упућује на њихов карактер. *** Групни рад: драматизујте новелу и поставите је на сцену школског позоришта. *** Откријте Чеховљево приповедачко умеће. Присетите се приповедака „Шала” и „Вањка”, а прочитајте и неколико приповедака на препоруку наставника или по свом избору (нпр. „Дебели и мршави”, „Камелеон”, „Коњско презиме”). Откривајте слојевитост и дубину значења у приказивању наоко једноставних и свакодневних ситуација, њихову комичну и трагичну страну, као и Чеховљев дар да пажљиво распоређеним уметничким детаљима „с мало речи каже много”. Резултате истраживања представите у оквиру додатне или пројектне наставе.

импресиониста – у сликарству и књижевности: уметник који нагласак ставља на осећање и расположење, а не на прецизно, објективно, сликање стварности (карактеристично за реализам); импресија – утисак

Кључне речи: новела, форме приповедања, социјална и психолошка карактеризација лика, приповедачев коментар. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

211


Владислав Петковић Дис

У време настанка песме, Дис се налази у избеглиштву у Француској. Са југа Француске прелази у Париз, затим у Нормандију, у српску колонију у Пти Далу. Учествовао је на добротворној представи Црвеног крста Србије и Француске организованој 24. августа 1916. Као „нејаки син свог народа који је загрљен славом и несрећом”, у свом говору описао је епопеју српског страдања до момента када су Срби остали без отаџбине. Све до јесени 1916. не успева да се јави породици. Одвојен од жене и деце, патио је и непрестано мислио на њих. У Марсеју, на Ђурђевдан, настала је једна од његових најлепших песама, „Међу својима”.

-P

O

R

TA

МЕЂУ СВОЈИМА

L

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС (1880–1917) – рођен је у Заблаћу код Чачка. Обављао је учитељски и друге послове по разним местима у Србији. Повлачи се са српском војском преко Албаније 1915. до Крфа, а затим прелази у Француску. Брод којим се враћао торпедовала је немачка подморница, те се утопио у Јонском мору. Збирке песама: Утопљене душе, Ми чекамо цара.

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња

U KA

Мисô да још живиш, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже! шта ли данас у Србији ради?

ED

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља, која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже. Једно твоје вече. Идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: „Нека живе деца.”

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше. А два наша цвета из четири рата У твоме су крилу, образе ти суше: „Мама, зашто плачеш? Је л’ писао тата?”

212

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

Коста Милићевић, Пролеће на Вождовцу (детаљ, 1913)


У велике патње, невино питање Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди... На пољу је видно, као пред свитање. Кô да ће се дићи гробови и људи.

L

Скупила си сузе у косе детиње. Све вас гледам сада крај гозбе сироте. Лице ти се ведри: то душа светиње Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

TA

Васа Поморишац, Чежња за отаџбином (1918)

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

O

R

*** Опиши свој доживљај Дисове песме, осећања и расположења које изазива у теби. *** Коме се лирски субјекат обраћа? *** Протумачи значење наслова „Међу својима”.

-P

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Именуј осећања којима је обузет лирски субјекат, који на почетку каже: У мом срцу

поноћ. Подвуци те стихове и објасни њихово значење. *** Истражи где се у песми говори у првом лицу, а где у другом лицу једнине и множине.

ED

U KA

Коме се лирски субјекат најчешће обраћа? Уочи којим се речима и синтагмама обраћа својој жени. *** Истражи стихове у којима лирски субјекат описује живот у окупираној Србији. Објасни значење метафоре два наша цвета (А два наша цвета из четири рата). Пронађи у песми поређења и закључи каква је њихова функција у грађењу песничке слике. Означи и протумачи стихове у којима се исказује патња због поробљене отаџбине. *** Чиме је постигнута илузија да је лирски субјекат „међу својима”? Уочи које заменице песник користи и објасни како оне доприносе дочаравању осећања лирског субјекта. Који је глаголски облик најприсутнији у песми? *** Истражи какви су стих, строфа и рима Дисове песме. Протумачи улогу цезуре (паузе), уметање кратких реченица, управног говора, интерпункцијских знакова.

ТРЕБА ДА ЗНАШ Године 1917, забринут за судбину породице и веома усамљен у Паризу, песник одлучује да се врати на Крф. Укрцава се на брод Италија, који је потом торпедовала немачка подморница. Када су морнари извукли Дисово тело из мора, у оделу су му нађене наочаре и драхма и по. То је, кажу, била сва земаљска имовина песникова. Врста лирске песме у којој се изражавају туга, бол и жаљење за нечим зове се елегија. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

213


А САДА ТИ... *** Искажи своја размишљања о значају породице и породичне љубави.

САЗНАЈ ВИШЕ

TA

L

Пошто је Дис открио да новац који је слао својој породици никада није стигао, одлучио је да крене на Крф и пронађе начин да се са њом поново споји. Последња песникова дописница, пред укрцавање на лађу за Крф, гласи: „Драга Тинка, ја путујем данас. Да се опростимо... ја бих себе казнио смрћу што сам у овим приликама поверовао другима.”

O

R

*** Он не само да је у малој, рањеној и ратовима измореној Србији, на језику који се тек ослобађао стега у трагању за сопственим стандардом и поетским могућностима, испевао можда најлепше стихове, и неколико песама, које су оставиле трајан, дисовски печат, истовремено отворивши језик и звук песме. Али, не само то. У праву је Миодраг Павловић, који у свом, до сада најбољем есеју о Дисовој поезији из давне 1956. године, Диса сматра за нашег првог урбаног (градског, београдског) песника, а по фрагментарности, распадању слике света, претечом наше песничке модерности.

U KA

-P

Никола Вујчић, на додели Награде „Владислав Петковић Дис”, 2009. године

Коста Миличевић, Острвца крај Крфа (детаљ,1918)

ED

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да изражајно казујеш песму. *** Издвој елегичне мотиве у песми „Међу својима” и објасни их. *** Напиши састав о значају породице и породичне љубави. *** Покушај да напишеш причу под насловом „Међу својима”, у којој ћеш користити

презент и друго лице једнине или множине; наратор треба да буде просторно одвојен од чланова породице којој се обраћа.

Кључне речи: мотиви туге због раздвојености од породице, љубави према жени и деци и чежње за вољенима, елегија. 214

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


МИЛУТИН БОЈИЋ (1892–1917) – песник и драмски писац који је учествовао у балканским ратовима и Првом светском рату. При повлачењу преко Албаније разболео се и умро у војној болници у Солуну, 1917. Збирке песама: Песме, Песме бола и поноса; драме: Краљева јесен, Урошева женидба и Госпођа Олга. Писао је књижевну и позоришну критику.

L

Милутин Бојић

Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне

-P

Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.

R

Песма „Плава гробница” има историјску основу. Пева о јединственом гробљу у дубинама Јонског мора, где је почетком 1916. године сахрањено скоро пет хиљада српских војника, умрлих на Крфу и Виду. Песник почиње своје свечано и емотивно казивање императивом: „Стојте, галије царске!”

O

TA

ПЛАВА ГРОБНИЦА

U KA

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада.

ED

Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута.

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

галија – старински брод на весла и на једра опело – православни обред над покојником пре сахране који се изводи ради спасења душе умрлог Прометеј – у грчкој митологији, син једног од титана (дивова) који је украо ватру боговима и донео је људима, због чега је сурово кажњен; (песн.) симбол непрестане борбе човекове против силе и неправде пантомима (грч.) – кретње тела и мимика без говора

215


Јер проћи ће многа столећа, ко пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.

Али ово гробље, где је погребена Огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје.

Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких.

Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ’ недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим какво не виде небо јоште Над овом светом водом.

R

O

Стојте, галије царске! буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно.

TA

L

Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе.

U KA

-P

корифеј (грч.) – вођа хора у старој Грчкој, вођа, првак апостол – Христов ученик, (песн.) поборник неког учења епопеја (грч.) – велико епско дело у стиху о неком важном догађају из историје народа или о неком великом националном јунаку повесница – историја

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави’те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

*** Опиши осећања која је песма изазвала у теби. Размисли о томе колико јој одговара

ED

наслов песничке збирке у којој је објављена 1917, Песме бола и поноса. У чему се бол и понос огледају у песми „Плава гробница”? *** Какву атмосферу постиже песник захтевом Стојте, галије царске! – који се четири пута понавља у песми? Припреми се да објасниш функцију ових понављања. *** Зашто песник Јонско море назива „светом водом”? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** Претпоставља се да је до краја марта 2016. године у мору код острва Крфа и Вида, у

„плавој гробници”, сахрањено близу пет хиљада српских војника – који су од глади, исцрпљености и тифуса умирали после преласка Албаније. Подсети се текста Милоша Црњанског „Хаџилук на Крф, до Плаве гробнице” из 1925. године. Милутин Бојић над „плавом гробницом” српских војника својом песмом „држи опело” – пишући је као сведок масовног умирања. Он тада има двадесет и пет година. Објасни значење речи хаџилук (ходочашће) и опело (обред на сахрани) и образложи личну (субјективну) потребу песника да поезијом одговоре на мученичко ратно страдање. 216

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


*** Пронађи у песми речи којима се описује опело над „светом водом”. Која осећања

према жртвама исказује Милутин Бојић својим песничким опелом? *** Објасни како разумеш метафоре „Прометеји наде, апостоли јада”. *** „Између недра земље и небеског свода” жртве ће, после опела, наћи мир. А мир им

TA

L

треба и да би чуле „хук борбене лаве”. Објасни ову мисао. Значењски је повежи са идејом исказаном у стиховима: „Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.” *** Подвуци рефренске стихове у песми. Протумачи њихову симболику. Анализирај значење и функцију апострофе Стојте, галије царске! *** Истражи како је песма компонована. Уочи број строфа, врсту строфа, дужину стиха, паузе (цезуре) и риму. Запази какву улогу у ритму и мелодији песме има смењивање стихова различите дужине: катрена у дванаестерцима и катрена у којима се смењују четрнаестерац и седмерац. *** Закључи по којим својствима Бојићева песма припада родољубивој лирици. Издвој елементе по којима се она карактерише као елегија. Уочи химнички тон песме и процени њену уметничку вредност.

R

А САДА ТИ...

*** Искажи своје мишљење о родољубивој поезији. Подсети се да су ову врсту умет-

U KA

-P

O

ничке лирике писали и Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Алекса Шантић, Милан Ракић, Десанка Максимовић и други. *** Протумачи следеће Бојићеве стихове: Јер проћи ће многа столећа, ко пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. • Чиме песник повезује херојску прошлост и будућност отаџбине? У које вредности верује?

ТРЕБА ДА ЗНАШ

ED

Апострофа – стилско средство, фигура говора из античке реторике (вештине беседништва) које означава директно обраћање предмету беседе. Током историје књижевности постала је карактеристична за лирску поезију. „Пошто је реч о обраћању, апострофа увек мора бити у вокативу, па је на њу стављен и акценат у реченици. […] Помоћу апострофе обично се истиче ауторов близак и топао однос према стварима о којима говори. Наглим прекидањем нормалног говора стиче се утисак изненадне провале снажних осећања […]” (Тања Поповић, из Речника књижевних термина) Ова песма, историјски тренутак и песник постали су синоними. [...] Она је сама по себи постала део легенде јер се Бојић нашао суочен са једном од најтрагичнијих ситуација у историји народа и тај трагични положај исказао је стихом изванредне сугестивности. Зоран Гавриловић

Сугестивност – способност да се уверљиво утиче на друге, да се изазову осећања, мисли, одређена душевна расположења. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

217


У тешким годинама, 1916. и 1917, Бојић је пун надахнућа, визија, творачке воље, знања и сазнања, и ради колико никоји писац онога доба... Онај, ко је мртвима у плавој гробници сада раван по ранама и смртним мукама. Бојићева ванредна песма о свечаном и гордом опелу над морем, остварила се још једаред. Остварила се опет једна грозота из једне јединствене историје, из епопеје великог и тако често несрећног нашег народа. Исидора Секулић

САЗНАЈ ВИШЕ

w

-P

U KA

трабакула – теретни једрењак дрвљаник – место за смештање дрва; гомила, хрпа наслаганих дрва

O

R

TA

L

Познато је да су, у знак почасти пострадалим јунацима, српски бродови застајали у Крфском каналу. *** Песник Иван В. Лалић истакао је Бојићево учешће у ратној кланици: Српска војска на Крфу (1916) „Познато нам је шта је Бојић морао видети, да би написао ову песму. Иза ње стоје колоне исцрпљених, живих костура, који су стизали на Крф, а одатле на Видо, на ’острво смрти’, где су масовно умирали. Знамо фотографије са Вида, призоре које је Бојић видео својим очима: то су костурасти лешеви слагани као цепанице, у очекивању једне огуљене трабакуле која ће их извести према пучини и са чије ће палубе бити побацани у море, ћутке и пословно. У нашој свести те се фотографије повезују са призорима које су сочива камере забележила неку годину касније, у следећем рату; ти живи костури и те хрпе мртваца, као на дрвљанику, познати су нам из логора уништења, из ветровитих предворја крематоријумских пећи. Масовна смрт је, тамо у Албанији и на Виду, већ показала, и већ наговестила своје касније лице, лице великог пораза људскости.”

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Научи да изражајно казујеш песму „Плава гробница”. *** Упореди осећања и расположење из „Плаве гробнице” и текста Милоша Црњан-

ског о острву Виду. Укажи на сличности и разлике. Упореди историјске чињенице и песнички одговор на њих. *** Предлог за пројектну наставу: погледајте документарни филм Срби на Крфу – сто година од Албанске голготе; прибележите историјске чињенице којима се филм бави; обратите пажњу на елементе документарног филма – на документарне снимке, излагања историчара; процените колико је филм успео да то време, људе и догађаје уверљиво дочара савременом гледаоцу. Анализирајте филм и дискутујте о његовим изражајним средствима. Упоредите свој доживљај песме са осећањима и расположењем после гледања документарног филма.

ED

Документарни филм Срби на Крфу – сто година од Албанске голготе, https://youtu.be/ -gMd758zbnY

Кључне речи: родољубива песма, апострофа, понављања, рефрен, елегија, химнички тон. 218

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


АНА ФРАНК (1929–1945) – јеврејска девојчица (Анели Мари Франк), која је, доласком Хитлера на власт, са породицом морала да побегне из Немачке у Холандију. У поткровљу једне куће у Амстердаму живела је скривена од јула 1942. до августа 1944. године. Ту пише дневник у облику писама измишљеној другарици, све до одвођења у концентрациони логор. Она и сви чланови њене породице побијени су. Само је отац успео да преживи. Дневник Ане Франк објављен је у Амстердаму 1947. године.

Ана Франк

L

ДНЕВНИК

TA

(одломак)

U KA

-P

O

R

► По доласку фашиста на власт Хитлер је са својим сарадницима створио план о уништавању Јевреја. Убијено је, угушено и спаљено око шест милиона Јевреја. Ана Франк умрла је од тифуса у концентрационом логору Берген-Белсен почетком 1945. године. Иако је имала немачко држављанство (рођена је у Франкфурту), изгубила га је 1941. Њен дневник, по ком је касније постала позната, забележио је искуства младе девојке која је била присиљена да се сакрива током немачке окупације Холандије. Пишући дневник, Ана се исповедала замишљеној другарици Кети. Описивала је страхоте рата, проживљене из малог скровишта. То је укључивало њене субјективне погледе на стање у којем су се налазили, али и односе у породици и међу члановима заједнице с којом је живела. Ана је записивала своја размишљања, сећања, бриге и страхове. Писала је о разним стварима које су је мучиле – од сасвим детињих размишљања и типичних проблема одрастања једне тинејџерке, па до ужаса рата које су чинили глад, уплашеност за сопствени живот, страховање од хапшења, депортације и боравка у логорима смрти. Одломак представља Анину белешку једног новембарског дана 1943. године. Понедељак увече, 8. новембра 1943. године Драга Кети,

ED

Кад би читала гомилу мојих писама једно за другим, морала би се зачудити тако различитим расположењима у којима су писана. Непријатно ми је што сам тако зависна од атмосфере овде, али сигурно да то није само са мном тако – већ са свима нама. Ако читам књигу која на мене оставља утисак, морам се прибрати пре но што се помешам са осталима; иначе ме могу сматрати чудном. Сада, како си већ вероватно приметила, пролазим кроз период депресије. Заиста, не бих ти знала рећи због чега, али верујем да је то само зато што сам кукавица, мада се против тога стално борим. Синоћ, док је Ели још била овде, зачуло се дуго, снажно звоњење на вратима. Пребледела сам намах, завило ме у стомаку и срце почело да туче – све из страха. Ноћу видим себе у тамници без маме и тате. Понекад лутам путевима или наше „Тајно скровиште” гори, или долазе и одводе нас ноћу. Видим све то као да се заиста дешава и зато ми се чини да се то уистину може десити врло брзо. Мип често каже да нам завиди што овде имамо такав Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

219


-P

O

R

TA

L

мир. То је, можда истина, али она не помишља на сва наша страховања. Ја једноставно никако не могу замислити да ће живот икад за нас бити опет нормалан. Ја говорим о „после рата”, али то су само куле у ваздуху, нешто што се неће никад у стварности догодити. Кад помислим на нашу некадашњу кућу, моје пријатељице и забаве у школи, управо ми је као да је нека друга личност то проживела, а не ја. Чини ми се, нас осморо у „ТајСтранице из Дневника Ане Франк, који је она писала на ном скровишту” смо комадић плахоландском језику вог неба окружен тешким, црним облацима. Место где се ми налазимо јасно је обележено кружном линијом, и сигурно је још, али се облаци све више скупљају око нас и круг, који нас дели од опасности која се приближава, све се више сужава. Сада смо тако заокружени опасношћу и тмином да ударамо једни о друге, очајнички тражећи начина да побегнемо. Сви гледамо доле испод нас, где се људи боре, гледамо горе, где је мирно и дивно, а у међувремену одсечени смо великом тамном масом, која нам не дозвољава да идемо навише, већ стоји пред нама као непремостиви зид; хоће да нас смрви, али још то не може. Ја сам у стању једино да плачем и преклињем: „Ох, да само хоће црни круг да се повуче и отвори нам пут.” Твоја Ана С холандског превела Загорка Лилић

U KA

РАЗГОВАРАМО О... ДНЕВНИЧКОМ ЗАПИСУ *** Сажето испричај о чему Ана говори у свом дневничком запису. *** Опиши како на основу дневничког записа замишљаш Ану, њена осећања и распо-

ложење.

*** Искажи своје мишљење о сугестивности Аниног записа. Какав је живот прогоњених

људи, принуђених да се скривају како би избегли смрт?

ED

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

*** На основу датума Аниног записа израчунај колико дуго се осморо људи налази у

„Тајном скровишту”. Опиши атмосферу у скровишту. Пронађи реченице у тексту које сугестивно описују оно што Ана директно саопштава на почетку: да је у депресији и да осећа страх. *** Издвој реченице у којима Ана говори о прошлости. Како она види то прошло време из позиције несигурне садашњице? Какву будућност наслућује? Како се она осећа док размишља о прошлости? Шта изазива у њој осећање подвојености? *** Запази како она доживљава опасност која се приближава. Подвуци реченицу у којој је дат контраст између жеље чланова „Тајног скровишта” и онога што их очекује. Опиши психичко стање у којем се налазе. *** Какву нам поруку шаље Анино описивање страха и ишчекивања смрти? Које се појаве тиме осуђују? Објасни сугестивност и смисао Аниног погледа, упереног ка небу.

220

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ТРЕБА ДА ЗНАШ Дневник – књижевнонаучна врста у којој се наводи хронолошки опис догађаја у којима је аутор учествовао у одређеном периоду живота. Најчешће обухвата судбоносна раздобља, ратна на пример, иако има дневника вођених из дана у дан и по неколико деценија. [...] Стил дневника је хроничарски, сведен на прецизно набрајање података; код даровитих аутора може бити приповедачки уобличен и може представљати занимљиву литературу. (Из Речника књижевних термина)

L

А САДА ТИ... *** На примеру Дневника Ане Франк објасни дневник као књижевнонаучну врсту. *** Да ли ти је познат неки филм о страдањима Јевреја у Другом светском рату? Опи-

TA

ши сцену која ти се урезала у сећање.

*** Истражи и прочитај најважније чињенице о судбини Јевреја кроз историју. *** У Речнику страних речи и израза пронађи појмове антисемитизам и холокауст и

R

њихово значење. Искажи своја размишљања о тим појавама.

O

САЗНАЈ ВИШЕ

-P

Надам се да ћу се теби моћи поверити као никоме до сада и надам се да ћеш ми ти бити велика потпора и утеха. Ана свом Дневнику

U KA

*** „Ох, драга, зар ти нисам рекла да не желим сувише да се надам?” – Ана Франк бележи 21. јула 1944. Четвртог августа нацисти их проналазе, хапсе и одводе у концентрациони логор. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Погледај неки од филмова са тематиком страдања Јевреја под Хитлером (Шиндлерова

ED

листа, Софијин избор, Пијаниста и др.) и у свом дневнику препричај сцене које су теби биле најпотресније. Опиши атмосферу која влада у филму у неколико реченица. Уколико се определиш за филм Пијаниста, обрати пажњу на сцену у којој се изгладнели и исцрпљени пијаниста, Јеврејин, који се током рата скрива од нациста, изненада нађе пред есесовцем, а овај од њега тражи да одсвира нешто на клавиру. Упореди ту сцену са Аскином игром пред „вековним непријатељем њеног народа” у приповеци „Аска и вук” Иве Андрића. Филм је снимљен 2002. години према аутобиографији пољског музичара јеврејског порекла Владислава Шпилмана. *** Размисли о томе шта је, и колико, Ани значило писање дневника. Образложи своја запажања. *** Запиши у свом дневнику неку сцену која те је (у животу, у књижевном делу, на филму) потресла а која указује на оно што је и Ана доживела: изгубљено детињство, осећање страха и атмосферу тескобе. Припреми се да о томе разговараш на следећем часу.

есесовац – припадник SS-трупа, елитних јединица, регрутован из Хитлерове нацистичке странке

Кључне речи: Ана Франк, дневник, страдање Јевреја у Другом светском рату, антисемитизам, холокауст, хуманистички и антиратни став. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

221


ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ (1898–1993) – српска песникиња која је својим вишедеценијским стваралаштвом и значајним песничким опусом обележила 20. век. Поезија јој је мотивски разнолика (дескриптивна, љубавна, родољубива, социјална). У њој је исказала велику љубав према завичајној Бранковини, али и према човеку и природи у најширем смислу. Писала је песме и прозу, ауторске бајке, а најзначајније су јој књиге поезије: Зелени витез, Песник и завичај, Тражим помиловање, Немам више времена, Слово о љубави и друге.

Мене су формирали људи у чијој сам близини расла. Десанка Максимовић

КРВАВА БАЈКА

TA

Било је то у некој земљи сељака

Мисли су им биле пуне истих бројки и по свескама у школској торби бесмислено лежало безброј петица и двојки. Прегршт истих снова и истих тајни родољубивих и љубавних стискали су у дну џепова. И чинило се сваком да ће дуго, да ће врло дуго трчати испод свода плава док све задатке на свету не посвршава.

-P

O

R

на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.

Исте су године сви били рођени, исто су им текли школски дани, на исте свечаности заједно су вођени, од истих болести сви пелцовани, и сви умрли у истом дану.

L

Десанка Максимовић

U KA

Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану.

ED

А педесет и пет минута пре смртног трена седела је у ђачкој клупи чета малена и исте задатке тешке решавала: колико може путник ако иде пешке... и тако редом.

Било је то у некој земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла је јуначком смрћу чета ђака у истом дану. Дечака редови цели узели се за руке и са школског задњег часа на стрељање пошли мирно као да смрт није ништа. Другова редови цели истог часа се узнели до вечног боравишта.

222

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ *** Изнеси своје утиске о песми „Крвава бајка”. Опиши осећања која је у теби изазва-

ла трагична погибија „чете ђака”. *** Објасни на који је историјски догађај песникиња одговорила „Крвавом бајком”. *** Образложи хуманистичку поруку песникиње. Због чега она у песми о страдању кра-

гујевачких ђака говори само о жртвама злочина, али не и о његовим виновницима?

L

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

TA

*** Објасни по чему почетни стих

подсећа на бајку. *** Издвој слике детињства и ђачког

U KA

-P

O

R

доба које су претходиле страдању. Шта им је у ђачком животу било заједничко пре стрељања? *** Објасни трагичност призора у којем чета ђака, држећи се за руке, гине у истом дану. *** Каква је улога рефрена у песми? *** Која је реч замењена у последњем рефрену? Какав је став лирског субјекта исказан том промеОдвођење на стрељање, 20. октобра 1941. године ном речи? *** Објасни како разумеш наслов песме. Упореди приказивање прошлости (свакидашњег живота) и садашњости у Дневнику Ане Франк и песми Десанке Максимовић. *** Процени смисао и вредност завршних стихова (симболичког узнесења крагујевачких ђака). *** Којим се стилским средствима постиже мелодичност и ритмичност песничког исказа? Запази дужину стиха, строфе, риму...

ED

ТРЕБА ДА ЗНАШ

Елегична мелодија стихова песме „Крвава бајка” постигнута је понављањем стихова и рефренском строфом, као и понављањем везника (и, да) и придева (исти), променом дужине стихова и строфа.

А САДА ТИ... Уколико знаш како изгледа споменик у Шумарицама, попришту страдања крагујевачких ђака и цивилног становништва, опиши његов изглед и симболику. Како се сваке године обележава 21. октобар 1941, дан њихове погибије? Испричај шта знаш о томе. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

223


САЗНАЈ ВИШЕ Како је песма настала

TA

L

Било је то једног јутра кад сам најмање очекивала да ћу написати песму, једног типично ратног позадинског јутра. Била сам пошла да видим има ли каквих објава и шта се ради пред мојом бившом школом, Првом женском гимназијом, одакле сам почетком рата пензионисањем уклоњена. У садашњој Улици Ло- Порука родитељима исписана на страници ђачке ле Рибара, недалеко од моје куће, зауставио књижице ме непознат, стар човек, пре сељак него грађанин, и рекао усплахирено, без икаква увода или поздрава: „Знате ли шта се догодило у Крагујевцу?” – „Ваљда каква хапшења, вешања?” Не помињући масовна стрељања одраслих, старац ми је саопштио како су Немци упали у гимназију и са часова одвели неколико разреда на стрељање. Затим се брзо удаљио не рекавши ми ни збогом, као да је изишао из једне собе у другу и као да ће се за који час вратити. И, што је врло чудновато, и мени је било природно што ме није поздравио, ни прилазећи, ни одлазећи. Чинило ми се да га давно знам, можда још од детињства, или да ми је најближи сусед, врата уз врата, па да је сасвим природно што ми се при сваком сусрету не јавља. Никад тако живо као у разговору с њим нисам осетила шта то значи припадати једном народу: пред судбоносним догађајем, пред немачким дивљаштвом, имали смо истоветна осећања, истоветне мисли ја и он, тај мени непознати човек, човек другог васпитања, друге средине, друге нарави, старости и пола. Често сад мислим како је тај човек сатворац песме која се, док је он још говорио, родила у мени.

-P

Десанка Максимовић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

*** Предлог за групни рад/пројектну наставу

Истражите историјске чињенице о стрељању ђака у Крагујевцу – о ратном злочину над цивилним становништвом у историји познатом као Крагујевачки октобар, односно Крагујевачки масакр, у ком је стрељано близу три хиљаде људи, међу њима и преко три стотине деце. Прочитајте сведочење Бранка Ђурковића, који је као ученик преживео стрељање „Како сам преживео стрељање” (први и други део). Погледајте и играни филм по сценарију и у режији Бранимира Торија Јанковића из 1969. године. Организујте разговор о том филму. Изнесите своје ставове о томе зашто је важно да се не заборављају жртве и њихово страдање. Разговарајте о антифашизму.

ED

http://www.politika.rs/ scc/clanak/5986/ Tema-nedelje/Dali-se-ponosimoantifasizmom/ Kako-sampreziveostreljanje-1

U KA

Бранко Ђурковић „Како сам преживео стрељање”

O

R

w

http://www.politika.rs/ scc/clanak/5988/ Tema-nedelje/Dali-se-ponosimoantifasizmom/ Kako-sampreziveostreljanje-2

Кључне речи: страдање крагујевачких ђака у Другом светском рату, родољубива песма, елегија, рефрен. 224

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ПЕТАР КОЧИЋ (1877–1916) – српски писац рођен у Стричићима крај Бањалуке, у БиХ; народни представник, борац за права српског народа у Аустроугарској, што је утицало и на његово стваралаштво. Значајна дела: Јазавац пред судом, књиге приповедака С планине и испод планине и Јауци са Змијања.

Петар Кочић

TA

(одломци из приповетке)

L

КРОЗ МЕЋАВУ

R

► Петар Кочић приповеда о судбини Реље Кнежевића, који је некад био познат по своме великом домаћинству и кући пуној чељади. Наиђе зла година, болештина однесе и људе и стоку. Рељи остаде само синовац Вујо. Кочић у приповедању користи симболичке поетске исказе да дочара суровост природе и немоћ човека пред њом.

В

ED

U KA

-P

O

ећ се поче и смрачивати, а они не могаше краве продати. Нико их честито и не погледа, а камоли да их упита за цијену. Нико ни да се нашали! Старцу се то грдно ражали и љуто га заболи, и да је имао суза, грко би и болно проплакао. Али, онако испаћен и сатрвен дугим јадом и чемером, само суво уздахну и крену с трга, водећи погружено на привузи стеону кравицу, чија се плава, свијетла длака, мркасти рошчићи и обло, пуно виме измеђ бјеличастих и меснатих кракова једва распознаваше у сувој и оштрој зимској вечери. За кравом се диже и пође и дијете – није му могло бити више од дванаест година – држећи чврсто у промрзлим рукама љескову мочицу. Старац је ступао погнуто, вукући тешко ногу за ногом. Сијед је сав, коштат и крупан као одваљен комад оних грђених и непрекидно мрачних и туробних планина, што се мукло уздижу поврх његова села. По разголићеним, руњавим и широким прсима нахватало му се отврднуто иње. Уздигао накостријешене, дебеле обрве, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморне и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла. Одасвуд бије, пржи и као уједа, гризе оштра и немила студен. Руштри се окорјели снијег и жалобитно цвилећи угиба се под ногама. – Баш нико ништа, Вујо! – трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило. Ситне, мале длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати. Љуто и као на силу одваљиваше се лепирица за лепирицом, испрва тешко, као да се мучи, натеже, па онда лакше, учесталије и гушће. – Баш нико да се нашали с цијеном, а ево нас и ноћ у чаршији стиже! – трже се опет старац из мисли, а у ријечима му, очима и лицу дрхташе нешто болно и очајно.

синовац – братовљев син, братанац привуза – узица

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

грђених – великих, страшних руњаво – длакаво љумати – гегуцати руштрити се – прштати чаршија – трг, пијаца; овде: главни део града где су трговачке радње лепирица – лептир, овде: пахуљица

225


L

TA

R

O

-P

U KA

ED

наредан – спреман, угледан згодан – (овде) богат Крајина – Босанска Крајина, крај северозападне Босне све до Врбаса блечати – блејати припашај – кожни појас, спреда широк, у којему су се носили мала пушка, ножићи и ситне, потребне ствари копоран – кратак горњи капут са рукавима (део народне ношње), војничка блуза касаба – градић, варошица хан – успутно преноћиште, успутна гостионица згода – богатство направа – алат благо – стока Змијање – област у Босни југоисточно од Бање Луке; под Турцима је Змијање било мала кнежина мал – имање токе – украс на прсима од крупних сребрних плоча илике – ситан стаклени или сребрни накит бугарити – тужно певати кљаст – кљакав опотребити – пасти у беду, осиромашити блентов – блесан, умно заостао

Све се више смрачава и као да се нешто издалека потајно и подмукло спрема и пригушено хуји. Снијежне лепирице укрштају се у лету, ломе се једна о другу и шуште у тананом и меком шуму поврх њихових глава, а њих троје, старац напријед, крава за њим, за кравом Вујо, промичу чаршијом лагано и уједначено, стопу за стопом. Старца су обрвале мисли, тешке и црне мисли, па потресају из темеља душом његовом. Некад је он био најнареднији и најзгоднији домаћин на цијелој Крајини. По далеким селима, касабама и градовима, по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања. [...] Све му је напредовало, расло, бујало, множило се и ширило у недоглед. И њега би често пута, кад би погледао на свој мал и имаће, обузимала некаква потајна, нејасна језа и слутња... „Ово се већ одавно пресипа... прелијева!” – прошапутао би дршћући и угушујући ону страшну кобну мисао која би му тада синула кроз главу. [...] И једног кобног дана – добро се он сјећа – ненадно се дигоше врући планински вјетрови, погнаше и завитлаше млаку прашину у ковитлац, расипљујући је по торовима, стајама и њивама његовим. Тих дана је обноћ у торовима блечало благо, торске су љесе болно, као да цвиле, шкрипјеле, чобани су снивали немиле и чудне снове, а пси су око торова некако тужно, претужно урликали и завијали као гладни курјаци усред зиме на планини. [...] И прва се носила кренуше из Рељине куће. Иза тога чељад се поче побољевaти и падати као снопље. Носе се носила, нижу се гробови и промукла женска грла бугаре сиње тужбалице. Мушкарци, гологлави и распојасани, без црвeних припашаја, без модрих чованих копорана, и без крупних тока и илика, убијени ненадном и подмуклом несрећом, тврдокорно шуте, без суза и јаука, али су жалостиви, сломљени, сатрвени... [...] Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: – Чудне ли среће и црна ли удеса мога!... Боже, боже, што си тако немилостан! Што расточи државину моју, што обори и разруши краљевину моју? Зар нијесам писô на намастире и цркве; зар нијесам давô кљасту и сакату; зар нијесам славио име твоје и прислуживô свијеће слави твојој? [...] И малог је Вују, синовца и једину мушку главу, кад му је мати умрла, повратио на старевину. Кад се све стадо измакло, кад је сасвим осиромашио и опотребио, кренуо би у доње крајеве, доље, гдје га нико не познаје, па би радио на надницу. Тако би преко љета зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади. То га је много стајало, али он је сваких задушница, и зимских и јесењих, палио свијеће и држао даће и прекаде. – Ама, виђе ли ти, Вујо, како је леден и немилостан данашњи свијет: нико ни да се нашали с цијеном, а шјутра су задушнице! – пренуо се опет Реља као иза сна кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда. – Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени. Немам чиме споменути мртве своје нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи’ови... Шта дочека Реља Кнежевићу! – с грким пријекором дубоко уздахну.

226

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


зиратити – обрађивати (земљу) скомрачан – нејасан, мали

U KA

-P

O

R

TA

L

Вујо га није чуо и разабрао, већ се сав тресао и цвокотао зубима од оштре студени која га обузимаше са свију страна и снажно продираше до сржи у костима. Поврх њихових глава шуштао је и меко лепршао снијег, који је пискаво шкрипао под ногама, а око њих је као болно чамила језиво бијела зимска ноћ, без гласа и даха. Кад у Добрињском Пољу скренуше са главног друма према селу, мјесец бијаше на заходу, а скомрачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на непрегледној, бескрајној бјелини. Снијег поче гушће лепршати кад уђоше у планину коју им је ваљало пријећи и спустити се у поље. Крава стаде нешто зазирати и застајкивати. – Идеш ли, роде? – окрену се старац и јаче привуче привузу. – Идем, идем – тешко мали растави вилице. – Је ли студено? – Да – једва чујно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, отресе снијег са њега и омота га чврсто малом Вуји око главе и ушију. – Утопли се мало, побогу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава... Ту мочицу баци, чоче, из руке, па руке метни у њедра... Ево ти ове моје ’аљине, па се добро умотај – рече старац, скиде хаљину, и остаде скоро упола го. – А ти, стриче? – Мени, дијете, не треба ништа. Ја се не бојим ништа, ни мећаве, ни вјетра, ни студени.... Силне су мене мећаве биле и гониле, па ми не могоше ништа... Високе оморике под тешким ињем стадоше се лагано њихати и повијати шкрипећи и збацујући са себе пуне прегршти снијега. Рељу нешто жигну кроз срце. Он само махну главом и пође шапћући, пун слутње: – Ово се спрема мећава. Знам ја Змијање, знам ја ћуд нашије’ планина и ове наше зле’уде, врлетне земље: све то потајно и подмукло режи!

ED

Џон Бауер, Снежна олуја (1904–1905)

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

227


L

TA

ED

U KA

-P

O

R

пометеник – онај који је завејан, кога је завејала мећава

Наједном се ненадно задрмаше у врховима јеле и оморике јаче, силније а јака се и бучна мећава диже као да се цијеле планина из темеља потресе. Њима се смрче пред очима. Снијег их све јаче засипао, мећава им је дисање зауставила, а они су грабили напријед посрћући и заносећи се. – Идеш ли, роде? – Идем, идем – једва је одговарало дијете дршћући више од страха него од студени. – ’Ајде, роде, ’ајде... О страшне ноћи и мећаве – ђе ће ми ово убого сироче моје главу изгубити! – шаптао је старац и пробијао се свом снагом кроз мећаву. [...] Пријеђоше планину и сиђоше у поље. Путеви су били заметени: нигдје пртине, ни знака, ни даха од живота, а бура непрекидно бјесни и урла. Ударише на пометеничке биљеге којих је много, премного на Змијању, и Реља осјети да су забасали па викну из све снаге: – Помагајте, помете нас мећава! Забасали смо... Забасали смо!.... Његов изнемогли глас дочекаше и зграбише вихори и, као осветнички, помамно га растргоше и разнијеше по узбјешњелој, лудој ноћи змијањској. Кад се мало, за часак један само стиша бура, он опет викну: – Помагајте, забасали смо... забасали смо! Помете нас мећава... Испред Накомичића кућа, чије је одвајкада било да спасавају залутале путнике и намјернике што у зиму прелазе преко Змијања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан, протегнут узвик: – Надесно, браћо, надесно! Реља напреже сву снагу и јурну преко сметова пламену који се високо у небо дизаше повијајући се под ударцима вјетрова сад на једну, сад на другу страну. И Вујо граби, и он се очајно отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламтјели пркос догорјева у њему, гаси се: – Идеш ли, роде? – Идем, идем – немоћно одговара дијете посрћући, падајући и устајући, док наједном звизну снажан вихор и дебео га смет удари у прса. Вујо јаукну и изнемогло паде. – Идеш ли, роде? – викнуо је Реља поиздалека. _ Идем, идем – чинило се старцу да чује дјетињи глас. – ’Ајде, ’роде, ’ајде! – мрмљао је потмуло Реља подмећући пркосно своја гола раздрљена прса немилосрдном и неодољивом шибању планинских љутих вихора. У њему се бијаше распламтјела дивска снага, сви су се живци напрегли. Посрће, пада, устаје, заноси се и језиво осјећа како се бори с нечим страшним, невидљивим, што га дави, гуши, зауставља му пару и дисање. – Идеш ли, роде? – викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује. Он држаше само комад привузе у руци. Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу, и посрћући преко сметова, потрча натраг. – Вујо! – очајно, силно јаукну и паде крај малог, с ког бијаху вјетрови снијег разнијели. Негдје у даљини, са планинских овршака, разлијегало се по узнемиреној зимској ноћи студено вијање гладних вукова, мијешајући се са урликом и ломљавом побјешњелих вјетрова који потресају земљом, носећи као невидљиви дивови на својим снажним плећима грдне сметове, и разбацујући их разљућено на све стране... Звижде вјетрови, звижде и урличу, а полумртва се уста љубе и издишу у слаткој смрти...

228

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


РАЗГОВАРАМО О... ПРИПОВЕЦИ *** Укратко испричај о чему се говори у приповеци. Опиши шта ти је у њој најпотре-

сније. Одреди тему приповетке.

*** Опиши како замишљаш Рељу Кнежевића и његовог синовца Вују. Колико су њихо-

ви ликови животни, уверљиви?

*** Опиши снежну мећаву из Кочићеве приповетке. Искажи своје мишљење о томе

како је писац представио борбу својих јунака са снежном стихијом.

*** Наведи особине Реље Кнежевића које он испољава у борби са стихијом.

L

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

TA

*** Шта се о јунацима сазнаје на почетку приповетке? Зашто се реч нико понавља у реченици

стеона крава – бременита, крава која носи теле у утроби Задушнице – дан за душе покојника, када их се породица сећа, обилази гробове, моли се и пали свеће

ED

U KA

-P

O

R

коју јунак упућује свом синовцу (Баш нико ништа, Вујо!)? Шта то говори о животној ситуацији у којој су се нашли? У којој мери се тиме наговештава и усамљеност и блиска несрећа која ће их потом задесити? Образложи свој одговор. *** На који начин читалац сазнаје о претходном животу Реље Кнежевића и његове породице? Како су живели док их несрећа није задесила? Шта је на плану фабуле и карактеризације лика постигнуто ретроспективним приповедањем? *** Уочи и подвуци Рељино обраћање Богу. Шта на основу тога закључујемо о његовом карактеру? По чему он у том тренутку подсећа на старозаветног праведника Јова*? *** Како је дошло до тога да старац брине о дечаку? Шта Реља све чини да би детету и себи обезбедио какав-такав живот? Шта значи „радити на надницу”? *** Због чега су коначно морали да продају стеону кравицу, и то пред зиму? Размисли о томе колико крава значи људима на селу, поготово у то доба, и поготову онима који су сиромашни. Да ли се олако продаје крава која треба да се отели? Образложи свој одговор. *** Шта су Задушнице? Зашто су Рељи важне Задушнице? *** Истражи појединости којима писац, постепено, гради слике невремена које се приближава и јача. Којим средствима визуелно и акустички дочарава снежну мећаву? Како постиже динамичност у описима природних појава током снежне олује? *** Истражи и протумачи расположења и стања јунака док прелазе планину борећи се са стихијом. Опиши и објасни Рељин однос према Вуји. Реља понавља: – Идеш ли, роде? – Како тумачиш то питање које с времена на време старац упућује дечаку? *** Која је најнапетија сцена у приповеци? Како писац постиже драмски набој у приповеци? *** Објасни како разумеш крај приповетке. У чему се огледа трагедија Кочићевих јунака: старца и дечака?

ПОДСЕТИ СЕ

Ретроспективно приповедање – о догађајима који су се одиграли пре тренутка саопштавања, у прошлости главног јунака. Хронолошко приповедање – по реду догађања. Психолошка карактеризација остварује се понирањем у осећања, расположења, стања и мисли (жеље, снове, сећања) књижевног лика. *

Праведни Јов – библијска личност, симбол трпљења свих мука које човека сналазе божјом вољом; да би доказао Сатани Јовову праведност (побожност), Бог искушава Јова тако што му одузима све што је имао: имање, породицу, здравље, и све му то враћа пошто се он покаже непоколебљив у вери; „Књига о Јову” део је Старог завета. Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

229


А САДА ТИ... Објасни како разумеш реченицу: „Звижде вјетрови, звижде и урличу, а полумртва се уста љубе и издишу у слаткој смрти...”

САЗНАЈ ВИШЕ Језик је као суза чист. Дијалог је неусиљен, лак, течан, врло реалистички. Не само да се види личност која говори, но и они који је слушају, средина у којој се креће.

L

Јован Скерлић

Иво Андрић

R

Када би могао језик једног човека постати књижевни језик, ја бих гласала за Кочићев језик. Која снага, који стил [...] Он је трибун и врста гуслара. [...] Он је волео народно предање и своју земљу и с политичком памећу и с романтичним срцем. Исидора Секулић

-P

O

трибун – народни вођа

TA

Петар Кочић ће остати као пример писца који је на најкраћи, најјаснији и најбољи могући начин успео да саопшти оно што је имао да каже људима свог језика.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

w

Кочићевих ликова”, „Природа као стихија пред којом је човек немоћан”. *** Подсети се Кочићеве приповетке „Јаблан” и упореди је с приповетком „Кроз мећаву”. *** Истражи како су у Кочићевој приповеци сједињени епски, лирски и драмски елементи. *** Анализирај језичкостилска средства којима се Петар Кочић користи у описивању природе у приповеци „Кроз мећаву”. Посебно обрати пажњу на глаголе кретања и на ономатопејске глаголе; закључи каква је њихова функција у динамичном визуелно-акустичком дочаравању мећаве. *** Истражи придеве и њихову епитетску улогу у приповеци.

ED

Снимак разговора са Милком Кочић, супругом Петра Кочића, https://youtu.be/ JPDvbsINn8c

U KA

*** Илуструј приповетку „Кроз мећаву” према свом доживљају и замисли. *** Напиши састав с једном од понуђених тема као насловом: „Потресла ме је судбина

*** Предлог за групни рад

Истражите основне чињенице о животу и књижевном раду Петра Кочића. Испитајте историјске, друштвенополитичке околности у којима се одвија Кочићев књижевни и политички рад. Погледајте снимак разговора са Милком Кочић, супругом Петра Кочића. Издвојте теме које су вам нарочито занимљиве, додатно их истражите и разговарајте о њима.

Кључне речи: приповетка, ретроспективно приповедање, епски, лирски и драмски елементи.

230

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


ОСВРТ НА ТЕМЕ И МОТИВЕ АУТОРСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1. Подвуци наслове дела тематиком везаних за Први светски рат. 1 „Божур”, „Кроз мећаву”, „Вођа”, „Међу својима”, „Плава гробница”, „Крвава бајка”. 2. Подвуци наслове дела тематиком везаних за Други светски рат. 2

L

„Кроз мећаву”, „Вођа”, „Чиновникова смрт”, Дневник Ане Франк, „Плава гробница”, „Крвава бајка”. културноисторијским предањима: 1)

;

2)

.

TA

3. Напиши наслове два књижевна дела која су у вези и са историјским чињеницама и са 3

Назив једног географског простора је сувишан.

-P

O

Бајина Башта Косово, Газиместан Француска/Чачак Босна и Херцеговина, Змијање Русија Венеција Крагујевац Јонско море Мачва Амстердам

U KA

1. „Божур” 2. „Кроз мећаву” 3. „Међу својима” 4. Хајдук Станко 5. „Кањош Мацедоновић” 6. „Чиновникова смрт” 7. „Плава гробница” 8. Дневник Ане Франк 9. „Крвава бајка”

R

4. Повежи наслове дела са местом/географским простором на којем се одвија радња. 4

ED

5 5. Повежи наслове дела са именима њихових аутора. Један наслов је сувишан. 1. Петар Кочић 2. Јанко Веселиновић 3. Стефан Митров Љубиша 4. Радоје Домановић 5. Антон Павловић Чехов 6. Милутин Бојић 7. Владислав Петковић Дис

„Чиновникова смрт” „Кроз мећаву” Хајдук Станко „Божур” „Вођа” „Кањош Мацедоновић ” „Плава гробница” „Међу својима”

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...

231


6. На основу одломка препознај књижевно дело, наведи наслов дела и књижевни род и 6 књижевну врсту. ПРИМЕР

НАСЛОВ ДЕЛА

КЊИЖЕВНИ КЊИЖЕВНА РОД ВРСТА

Другова редови цели истог часа се узнели до вечног боравишта.

L

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата / И на мртве алге тресетница пада, / Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, / Прометеји наде, апостоли јада.

-P

Звижде вјетрови, звижде и урличу, а полумртва се уста љубе и издишу у слаткој смрти...

U KA

Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама. И дружина му се диви и бира га за харамбашу.

ED

– Да се из ове скриње диже а не меће, то би благо брзо нестало; брзо бисте јој дно видјели.

232

R

Гегају тако на штакама, док тек погледаше, а вође нема пред њима.

O

Дошавши несвесно кући, не скидајући мундир, леже на диван и... умре.

TA

Чини ми се, нас осморо у „Тајном скровишту” смо комадић плавог неба окружен тешким, црним облацима.

Читанка за 7. разред | О судбини човековој, без краја...


У СВЕТУ ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ

L

Позориште је школа суза и смеха, слободна трибина са које се могу бранити стари или лажни морали и објаснити, на живим примерима, вечни закони срца и људских осећања.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Федерико Гарсија Лорка, шпански песник

233


ЈОВАН СТЕРИЈА ПОПОВИЋ (1806–1856) – први писац комедија у српској књижевности у којима се наругао манама својих савременика: рђавом васпитању, помодарству, похлепи, лажном патриотизму. Најпознатије комедије: Лажа и паралажа, Кир Јања, Покондирена тиква, Родољупци. Писао је и стихове, романе, историјске драме.

Јован Стерија Поповић (одломак из комедије)

L

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

TA

► Економско јачање занатлија допринело је њиховој жељи да пређу оквире свога сталежа и да се уздигну на друштвеној лествици. Фема, богата удовица Пере опанчара, недоучена и припроста жена, доводи себе у низ смешних ситуација, покушавајући тврдоглаво да буде оно што није и да се тиме приближи вишим друштвеним слојевима.

-P

O

R

ЛИЦА ФЕМА, богата удовица ЈОВАН, шегрт ЕВИЦА, њена кћи САРА, чанколиза код Феме МИТАР, Фемин брат СВЕТОЗАР РУЖИЧИћ АНЧИЦА, служавка ВАСИЛИЈЕ ЛИЦА

ФЕМА: Једанпут засвагда, ја нећу да си ми таква као што си досад била. Какве су ти

руке, какав ти је образ испуцан и изгрђен, канда си од најгоре паорске фамилије. Опет ти кажем, девојко, ја хоћу ноблес у мојој кући. ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме покојни отац учио да није срамота радити? ФЕМА: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумевао ни шта је шпанцир ни шта је журнал. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу. ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја... јес’ чула, како те није срамота тако што говорити! Какав уја? Немаш ти никаквог од рода чизмара. ЕВИЦА: Зар он није ваш брат? ФЕМА: девојко, ти ваљда ниси сасвим изгубила мозак. Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је још видео да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна... видиш, и сама се од њега гадиш. ЕВИЦА: Није тако, мајко. ФЕМА: Каква мајка, ваљда ми није седамдесет лета. Зар ти ниси чула да кћери кажу својој матери мамица? ЕВИЦА: Али кад сам се тако научила.

ED

позорје – призор, сцена паорски – сељачки ноблес (фр.) – отменост шпа(н)цир (нем.) – шетња пединтер (нем.) – слуга резон (фр.) – ред

U KA

дЕЈСТВО ПРВО позорје прво Фема и Евица

234

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности


ФЕМА: То те је научио тај твој уја

диринџити – напорно радити

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

и други њему подобни; но ја теби кажем, девојко, учи се по моди говорити ако мислиш да останеш моја кћи. ЕВИЦА: Мени је уја... ФЕМА: Опет она уја! Јесам ли ти казала једанпут да он нама не може бити род? Шта ћеш код њега, да му переш судове? Погледај какве су ти руке, кукавицо, канда си најгора паорентина... Нек најми слушкиње ако је рад имати послуге, а не да му ти диринџиш. ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу. ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради. Нити мари какве се хаљине носе нити како се господа унтерондлују. Иди, кукавицо, на огледало, погледај се каква си, стојиш као ступа, без мидера и неуСцена из представе покондирена тиква у извођењу тегнута. Народног позоришта у Београду у режији ЕВИЦА: Ја не могу мидер да трЈагоша Марковића пим, кад се заптијем у њему. ФЕМА: Така дрнда и не може, него које су добро воспитане (Затеже се.). Ја могу, видиш, а теби је тешко. ЕВИЦА: Кад се стегнем, морам да стојим као укочена, не могу да се сагнем, нити што да прихватим. ФЕМА: И не треба, зато ти стоје два пединтера за леђи, нек они раде. ЕВИЦА: А зашто ми је бог дао руке? ФЕМА: Видиш да си мућурла: да се белиш, да се китиш, да чешаљ намешташ како ти је воља, зато је бог ноблесима руке дао, а не да вуку плуг (Дува у прсте.). Не знам, не знам, не знам како ћу те воспитати: француски не знаш, не знаш правити компламенте, а колика си; сад те морам од азбуке репарирати. ЕВИЦА: О, мајко, сад је доцкан. ФЕМА: Ја знам, ал’ ко би смео споменути док ти је отац био жив? Он друго није знао него да тече, да седи код куће, као баба, не марећи ни шта је то пукет ни шта је кокет. Ево, новаца је оставио доста; али шта то помаже кад је оставио после себе краву. Бог зна шта би од мене било да нисам од натуре на господство створена. Но још није доцкан, моја лепа Евицкен, само се ти на мене угледај, па се можеш још колико-толико поправити. ЕВИЦА: (Ах, боже, шта ће још од мене бити?) Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

унтеродловати се (нем.) – (погрешно изговорена реч) забављати се мидер (нем.) – стезник, грудњак

мућурла – велика будала компламент (погрешно изговорена француска реч комплимент) – учтивост, ласкање репарирати – поправити кокет (фр.) – који воли да се другима допадне

235


позорје друго Василије, пређашње ВАСИЛИЈЕ: добро јутро желим, мајсторице. ФЕМА: Каква је ово свиња? (Чепећи се) драги мој, где си ти тај епикет научио да

L

TA

R

O

ED

U KA

кумте писли хер, вирфте грубијана хинауз (нем.) – дођи часак овамо и избаци овог грубијана

-P

рифтик (нем. рихтиг) – заиста, тачно фрајла (нем.) – госпођица мамзел – госпођица

у собу ноблеса уђеш без куцања, без компламента? Знаш ли ти да могу таки на пединтере повикати да те чак на сокак истерају? ВАСИЛИЈЕ: Ја не знам шта ви говорите, мајсторице. ФЕМА: Рифтик, рифтик, он неку мајсторицу тражи. ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? Евице, шта је твојој матери? ФЕМА: драги мој, оно није Евица, ово је фрајла мамзел. Код ноблеса се не говори ти, него милостива госпођа. ВАСИЛИЈЕ: Забога, где сам ја? ФЕМА: Ти си кућу помео, драги мој. Ти си може бити тражио просте људе, па си дошао код ноблеса. ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је још и покојни мајстор живео. ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је хтео за пединтера стати. ВАСИЛИЈЕ: Какав пединтер, кад сте ми обећали Евицу? ФЕМА: Шта, мамзел теби обећала? То је грубијанство. Јокан, Јокан, кумте писли хер, вирфте грубијана хинауз. ВАСИЛИЈЕ: Та немојте се шалити, мајсторице, него сам ја дошао да питам какве ћемо хаљине за Евицу. ФЕМА (подбочи се.): Молим те, кажи ми, с ким мислиш ти да говориш? ВАСИЛИЈЕ: Зар ви нисте Фема, покојног мајстор-Пере опанчара жена?

236

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

Сцена из представе покондирена тиква у извођењу Позоришта из Приједора у режији љиљане Ивановић


ФЕМА: Ја опанчарова жена, у ови ’аљина опанчарица? Ах, саме даске морају од

таки – одмах

марш (фр.) – напред, даље, излази покондирити се – постати уображен, погосподити се

чест (цсл.) – част

трага – род; пасмина у погрдном значењу

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

жалости плакати! ВАСИЛИЈЕ: Али забога, колико сте ме пута назвали вашим зетом? ФЕМА: Ти мој зет, с овим издртим лактовима? Сад ће ме сместа грозница ухватити. ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице... ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никака мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим ’аљинама. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице... ФЕМА (Ухвати га за руку.): Марш из моје куће, тражи мајсторице код твог оца, а не код ноблеса. Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух! Усмрадила сам руку! (Дува у руку, па је после брише марамом.) Сад је морам три дана прати, док је опет у ноблес доведем. ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас. ФЕМА (полети на њега, па се опет тргне.): Вуци се, кад ти кажем, из моје куће, или ћу таки пандуре дозвати. ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати. ФЕМА: С пандури, дакако, с пандури се терају они који чест ноблеса дирају. (Евици) Шта си стала, те га не тураш из собе. ЕВИЦА: Али, слатка мајко, ово је наш Васа. ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Хоћеш да се љубиш с њиме? (Василију) Напоље се вуци! ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе? ФЕМА (пође, па се тргне): Ух, што не смем да му се приближим, да га сама истерам. Али чекај, безобразник! (Узме лепезу, па га почне с њом гурати.) Напоље из моје куће! ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице, само још једну реч. ФЕМА: Кест машир, марш! (Истура га.) Безобразник један, опоганио ми лепезу. Сад је морам поклонити Анчици. ЕВИЦА: Ах! ФЕМА: А шта ти ту уздишеш? Паорентино, повела си се за којеким, па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре.

РАЗГОВАРАМО О... КОМЕДИЈИ

***Шта те је највише насмејало у овим сценама и због чега? ***О каквој појави говори Стеријина комедија? ***Шта је, по твом мишљењу, у њој универзално, свевремено?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ ***Фема је незадовољна, неће више да буде опанчарица. Жели да се укључи у отмено друштво. Наведи на које начине она то настоји да оствари. Шта ти покушаји говоре о Феми? Зашто изазивају смех код читалаца? Које Фемине особине уочаваш на основу њеног понашања и размишљања? Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

237


TA

L

***Истражи како су приказани споредни јунаци Евица и Василије. Шта Фема тражи од своје кћери Евице? Како се понаша према Василију? Како они одговарају на њене захтеве? Објасни због чега су њихови дијалози са Фемом извор комичног. ***Истражи и протумачи у чему се састоји сукоб у драми: како настаје, како се развија и како се разрешава. Испитај природу и слојевитост сукоба: протумачи ко је са ким у сукобу и због чега. ***На којим се све елементима заснивају хуморни ефекти (говор, радња, ситуације...)? Издвој најсмешнија места, по твом мишљењу, и припреми се да објасниш шта изазива смех. Истражи елементе сатире у комедији. ***Процени да ли је у овој комедији реч о исмевању мана појединца (комедија карактера) или о приказивању мана једног друштва (комедија нарави). Образложи свој одговор.

ТРЕБА ДА ЗНАШ

U KA

-P

O

R

покондирена тиква припада драми као књижевном роду. С обзиром на то да је у њој на духовит, хуморан начин приказан раскорак између могућности и жеља главне јунакиње, она припада књижевној врсти комедији. Кад хумор прерасте у подсмех и поругу, тај књижевни поступак назива се сатира. У комедији писац може да извргава подсмеху недостатке појединаца, као у Фемином случају. Таква врста комедије зове се комедија карактера. Кад су предмет подсмеха недостаци друштвене групе или целог друштва, настаје комедија нарави. драмски текст се најпотпуније остварује извођењем на позорници. Етапе драмске радње: експозиција – увод, заплет – почетак сукоба, кулминација – врхунац заплета, перипетија – обрт, преокрет и расплет – разрешење сукоба. А САДА ТИ...

ED

***Означи делове дијалога које сматраш посебно духовитим. Образложи свој избор. Шта мислиш која би улога теби највише одговарала при постављању драме на сцену? Зашто? ***Размисли о томе колико је тип „покондирене тикве” универзалан. да ли је Фема могућа у савременом свету? Образложи свој одговор.

САЗНАЈ ВИШЕ

Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити. добро упамтите од Феме какво је зло кад прост хоће да дигне нос нависоко. То баш тако личи као кад би крмача викала: „Молим вас, метните ми седло, мени то лепо стоји. Ја могу бити камила.” Јован Стерија Поповић

„Видла жаба ђе се коњи кују, па и она дигла ногу.” Народна пословица 238

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

„Нема ништа горе од попапученог опанка и од покондирене тикве.” Народна пословица


ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

TA

ПРЕЧАСТЊЕЈШЕМ ГОСПОДИНУ САМУИЛУ МАШИРЕВИЧУ АРХИМАНДРИТУ С. ГЕОРГИЈЕВСКОМ СВОМ ПРЕДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ ПОСВЕЋЕНО ПОСВЕТА [...] Што мом слогу недостаје, Нек попуни твоје име, Често крин и чичку даје Цену кад се дружи с њиме.

L

***Прочитај последњу строфу из посвете Јована Стерије Поповића којом он започиње комедију Покондирена тиква:

Размисли о вредности и значају посвета којима писци започињу своја дела. Образложи значење последње Стеријине строфе. Има ли у њој хумора? На чему је заснован?

-P

O

R

***Прочитај целу комедију. У свом „веселом позоришту у три дејства”, Стерија уважава свих пет елемената драмске композиције, односно етапе драмске радње. Истражи, обележи и образложи све наведене етапе: а) експозиција (увод); б) заплет; в) кулминација; г) преокрет (обрт, перипетија); д) расплет.

U KA

***Погледај једну позоришну представу, по могућности Покондирену тикву. Потражи афишу (обавештење, оглас, о позоришној представи) у позоришту. Прочитаћеш ко све учествује у стварању представе. Означи каква је улога: • режисера; • сценографа; • костимографа. ***Истражите податке о Стеријином позорју, које се, од 1956. године, редовно одржава у Новом Саду. Проучите програм Стеријиног позорја и разговарајте о значају позоришних фестивала.

ED

***Окушај се у писању комедије (једночинке) или бар краћег комичног дијалошког текста. Изабери један од наслова: Попапучени опанак и покондирена тиква, Фемкање, Фемијада, Фема 21. века, Шта је нобл, или смисли који би наслов најбоље одговарао твом тексту. Ако ти више одговара, напиши критику једне савремене појаве и прикажи је на примерима, уз аргументацију.

Кључне речи: хумор, сцена, етапе драмске радње, позорје, афиша. Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

239


БРАНИСЛАВ НУШИЋ (1864–1938) – драмски писац, приповедач. Био је драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду и управник Српског народног позоришта у Новом Саду. Значајне комедије: Сумњиво лице, Народни посланик, Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Покојник. Написао је роман за децу Хајдуци и Аутобиографију.

Бранислав Нушић

L

ВЛАСТ

TA

(одломци)

Тоза, министар Лепосава, његова жена Милоје, његов таст Арса, његов рођак Добросав, његов друг из школе Момак, из министарства Госпа Мица Кум Сава Кума

-P

O

R

ЛИЦА

III

U KA

МИЛОЈЕ (пошто је припалио цигарету и сркнуо кафу): Бадава, власт је власт, мора

ED

се поштовати, и кад му кажем Тоза, мени изгледа као да не поштујем власт. АРСА (срче кафу): Па јесте то, донекле! Не може се рећи да није. МИЛОЈЕ (срче и размишља): Баш нешто се мислим, пријатељу, лепа је то ствар. АРСА: Која? МИЛОЈЕ: Па власт. АРСА: Па лепа, дабогме! МИЛОЈЕ: Знаш, пре, док сам живео у унутрашњости, нисам никад ни мислио на то, био сам далеко од власти и, ако хоћеш, право да ти кажем, и избегавао сам је. Сад, кад сам овако близу власти, размишљам о томе. АРСА: А шта размишљаш? МИЛОЈЕ: Свашта; шта ти ми све не прође кроз главу! Па често пута и сањам, сањам тако лудорије, па се сам себи смејем. АРСА: А сањаш власт, ваљда? МИЛОЈЕ: Па јест. Сањам тако као боје ме се, а ја строг и... сањао сам једанпут и да сам цар. АРСА: Уха, где ти оде! МИЛОЈЕ: Па сан је, не можеш га обуздати. А не могу, видиш, да се опростим од лудорија. АРСА: Па кад једнако мислиш о том.

240

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности


МИЛОЈЕ: Јесте, и то је истина. Нећеш ми веровати

-P

V

O

R

TA

L

да ја сваки други, трећи дан одем у министарство код зета. Не одем њему; он и не зна да ја тамо долазим, него одем само у чекаоницу и седнем тамо па посматрам и размишљам. Гледам тако у министрова врата па се мислим: ено, тамо, иза оних врата је власт, а ови овде, што седе у чекаоници, то су све људи без власти. И гледам те људе: улазе и излазе од министра, гледам их и мислим се нешто: боже мој, да је мени судбина доделила власт, сад би’ ја седео тамо и примао ове људе. АРСА: Право да ти кажем, пријатељу, немаш ти шта на судбину да се пожалиш. Истина, провео си цео век за тезгом, и то тамо, у паланци, али, брате, ето дошао си сад да старост проживиш у Београду. Па ето и кћер си срећно удао за министра. Плакат за представу Власт у режији МИЛОЈЕ (Заусти нешто да каже.). душана Симића АРСА: Хоћеш да кажеш: није онда био министар. Па није, ал’ ето, видиш, био си срећне руке, постао је министар. МИЛОЈЕ: Не жалим се ја на судбину. Хвала богу на свему, не жалим се ја.

ED

U KA

........................................................................................................................................... АРСА: Па лепа је власт; не може се рећи да није лепа, само, знаш, није она за тебе. МИЛОЈЕ: Зашто као да није? АРСА: Па ето, немаш школе. Не пребацујем ти ја то и, не дај боже да те вређам! Камо среће да и ја нисам учио школе, него да сам отишао као и ти за тезгу. Не пребацујем ти, ал’ ниси школован и ето, то ти смета. МИЛОЈЕ: Па не мислим ја ваљда да будем министар? АРСА: Не мислиш, не кажем да мислиш, али тако, кад одеш тамо у чекаоницу, па гледаш у министрова врата кроз која једни улазе, а други излазе, а теби тек сене кроз памет: „Боже, кад би’ ја нешто био тамо!”... ........................................................................................................................................... МИЛОЈЕ: Ти си левокрилни. АРСА: Јесте, рецимо, левокрилни. И шта ја хоћу од власти? То, брате, да је искористим. МИЛОЈЕ: Ама како? Како се може искористити? АРСА: Може, него. Зар ти, богати, ниси никад музô краве? МИЛОЈЕ: Нисам, али сам гледао. АРСА: Е, а ја сам музô. МИЛОЈЕ: добро, за краву разумем, ал’ како власт да музем? АРСА: Ево како: ти хоћеш, рецимо, да се преместиш из унутрашњости у Београд, добро! Треба неко да проговори министру. Ко би боље до чика Арса, министров рођени стриц. „Молим вас, чика Арсо, проговорите то и то за мене!” МИЛОЈЕ: Ко то каже? Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

241


АРСА: Онај што хоће да се премести. „Хоћу, брате, како да нећу; само, мислиш ли

O

R

TA

L

да ми кажеш хвала ако ти свршим посао?” МИЛОЈЕ: То питаш ти њега. АРСА: Јес! „Па мислим, дабогме!” вели. „Знам ја да ти мислиш него колико?” (прстима одбројава новац.) Онај се чеше и домишља. „Нема шта да размишљаш, него спреми две-три хиљаде, а две-три хиљаде то ће рећи две хиљаде и пет стотина”. „Много!” – хуче онај. „Како много, зар то много? Ни брат брату не би јевтиније учинио. Зар да те извучем из паланке где чешљаш по цео дан карте и оговараш среског начелника, апотекарку, марвеног лекара и школског надзорника; да те извучем, је л’, отуда па да те бацим овде на плаже, на корзо, на филхармоније, на биоскопе – па много зар?” И напослетку онај пристане, и ја помузем две и по хиљаде. МИЛОЈЕ: А зна ли он то? АРСА: Који он? МИЛОЈЕ: Па господин Светозар? АРСА: Ах, таман бих ја смео њему тако нешто да поменем. Ти знаш какав је он карактер. Немој ти да слушаш онога што му је крао задатке. Кад сам му једанпут поменуо: „Синовче, има један посао на коме би се дала лепа пара зарадити!”, а он плану као рис, па ми рече: „То си сад рекао па никад више да ми не поменеш! драже је мени моје поштење и мој образ него не знам каква пара.” Такав је, шта ћеш, а такви смо сви ми у нашој породици у мушкој линији.

-P

XIII

Министар, праћен Лепосавом, надмена и крута држања, клања се одмерено. МИЦА (прилази му срдачно, пружајући му руку): добар дан, господин-Тозо, па како

ED

U KA

је, господин-Тозо?

242

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

Сцена из представе Власт Омладинског позоришта „Вожд” из Мишара у режији душана Симића


МИЛОЈЕ (за њом, вуче је за хаљину): Господин-Светозаре! МИЦА (наставља): Па не видим вас, госп’н Тозо, тако често као пре. Па јест, куд ћу

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

да вас видим; ви сте сад велики човек и на великом сте послу, а ја се још једнако заваравам, па тако ујутру кад пролазе чиновници за канцеларију, а ја све чекам, сад ће господин-Тоза па на мој прозор: куц, куц, куц! МИНИСТАР (показује досаду.): Молим вас, будите краћи! МИЛОЈЕ: Оставите, забога, једанпут то ваше куц, куц, куц! МИЦА: Па да оставим, зашто не. Ја нисам ни дошла да причам господин-Този оно што је било. Било па прошло, а да гледамо сад од чега живимо. Јер знате како је, свако у животу носи своју невољу... АРСА: Краће, краће! МИЦА: Па кад хоћете баш краће, ја ћу вам и краће казати. Боже мој, како се времена мењају; знам пре кад сам вам проводаџирала, па вам причам о девојци и хвалим је, а ви ме увек терате да вам што дуже говорим, а сад опет што краће. МИНИСТАР: Имате ли ви штогод да ме замолите? МИЦА: Па имам, дабогме! МИНИСТАР (врло суво): Молбе, дакле, не примам код куће. Извол’те у министарство и тамо ћу вас саслушати. (Окреће јој леђа и пружа руку куму и куми.) МИЦА (запрепасти се оваквим његовим понашањем, гледа све редом избезумљено као да би хтела рећи): „Шта је ово, побогу, људи!” МИНИСТАР (куму): И ви би хтели што? КУМ: Ја ништа, драги куме. Хтео сам само да те поздравим и да честитам велики положај. КУМА: Само толико. МИНИСТАР: Хвала! (Хоће да пође.) КУМ: И хтео сам да те замолим, куме, да ме примиш у канцеларији да ти честитам. МИНИСТАР: Па није потребно да се трудите, па ето већ сте ми честитали. КУМ: Хтео бих том приликом и да ти скренем пажњу на једну ствар која се тиче твог угледа. КУМА: А што је главно, куме, у руци ти је; можеш, ако хоћеш, учинити. МИНИСТАР: Извол’те дакле, господин-Саво, у канцеларију. (Окрене им леђа и пође. Лепосава и Мара прате га до врата, а Милоје се опет дубоко клања. На вратима он ће се задржавати тренутак-два, праштајући се с Лепосавом.) КУМ (куми): Чу ли ти, бога ти, он мени „господин-Саво”? МИЦА: Ју, ју, ју, не могу да дођем себи. (Арси): Шта ово би, пријатељ-Арсо, шта би од човека? Ни онај господин-Тоза, ни дај боже!

XIV

Мара и Лепосава враћају се од врата докле су испратиле министра.

МИЦА (прилазећи им у сусрет): Ју, ју, ју, госпа-Маро, шта је ово? (Лепосави): Ти

знаш, душо Лепосава, шта сам ја за тебе и за твога мужа, и што кажу за вашу срећу учинила; па он мени да окрене леђа и да ми каже: „Не примам код куће молбе!” КУМ: А мени да каже: „господине Саво”! ЛЕПОСАВА: Ништа ја не знам; не мешам се у послове свога мужа. Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

243


МИЦА: Па онда бар теби да кажем што сам хтела, па му ти реци. КУМ: Па јест, и то би могли. ЛЕПОСАВА: Нити је то мој посао, нити ме се тичу такве ствари. (Мари, полазећи у

своју собу): Богати, мама, прими ти на себе те разне тетке, куме и прије; ја за то немам времена; има данас у једанаест свечано отворење изложбе. (Оде.)

XVI

TA

L

МИЛОЈЕ (пошто сви оду): Виде ли? АРСА: Шта? МИЛОЈЕ: Њега. АРСА: Тозу? МИЛОЈЕ: Њега јест, виде ли шта је власт? АРСА: Видех, ал’ само нешто не разумем. Гледам те па не разумем, пријатељу, шта

ED

шамлица – ниска дрвена столица, клупица

U KA

-P

O

R

ти би, те се ти онолико клањаш твоме рођеном зету? МИЛОЈЕ: Не клањам се ја зету; шта имам зету да се клањам! Али, власт је, брате! И мислиш ти да ја хоћу да се клањам? Не, брате, него тако, кад наиђе власт, а мене нешто штрецне, и сама ми се леђа превију. Нећеш ми веровати, али, богами, сама ми се леђа превију. Свакога понешто штрецне. Тебе, на пример, штрецне кад ти неко помене сто хиљада динара, је ли? АРСА: Па, штрецне! МИЛОЈЕ: Е, видиш, тако мене штрецне у кичму чим се помене власт. АРСА: А јеси ли га видео, а, како уме да буде власт! Испрсио се као да је ђенерал, а не Тоза. Такви смо, видиш, сви ми у фамилији, по мушкој лози. МИЛОЈЕ: И како званично говори. АРСА: С висине. У томе се, видиш, и састоји власт: да умеш с висине говорити, да би ови доле осетили колико су нижи. МИЛОЈЕ: Како то с висине? То не разумем! АРСА (приђе му.): Ето видиш, нас смо двојица равни; не можеш ти мени ни ја теби с висине говорити, али... (Узме једну шамлицу и метне је пред Милоја.) Попни се, молим те! МИЛОЈЕ: Ама... АРСА: Попни се, кад ти кажем! (пошто се Милоје попео): Осећаш ли да си сад виши од мене? МИЛОЈЕ: Па, осећам. АРСА: Е, видиш, то је рецимо први степен власти: срески начелник, или председник општине у среској вароши или тако нешто. Ја што остајем доле, ја сам народ, а ти, ти си више мене, ти си, рецимо, државна власт. Видиш ли преко моје главе? МИЛОЈЕ: Видим! АРСА: Е, па то толико! Власт треба да гледа народ преко главе. То ти је, такорећи, први степен; а сад попни се на ову столицу. МИЛОЈЕ (брани се.): Ама, човече божји, где ћу ја...? АРСА: Пењи се, молим те, пењи се! МИЛОЈЕ (невољно, али се попне.) АРСА: А сад, је л’ осећаш да си још на већој висини? МИЛОЈЕ: Осећам.

244

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности


АРСА: То је, рецимо, висина, окружног начелника или народног посланика. Ја,

U KA

-P

O

R

TA

L

народ, гледам тебе у трбух, а ти мени? МИЛОЈЕ: У теме! АРСА: Тако је! Али сад, пријатељу мој, сад тек имаш да видиш... МИЛОЈЕ: Шта сад, побогу, брате?! АРСА: Сад ћеш тек да видиш шта значи то с висине говорити. ’Ајде, ’ајде, попни се на сто. МИЛОЈЕ: Ама немој, побогу човече! АРСА: Све ово досад ти не вреди без овог, јер то је, видиш министарска висина; треба да видиш како се с те висине гледа. МИЛОЈЕ: Не треба ми, што ће ми то? АРСА: Попни се кад ти кажем. Није то ништа, само закорачи, ако хоћеш правилно да схватиш. ’Ајде, ’ајде!... МИЛОЈЕ: О брате!... (пење се вртећи главом.) АРСА: Е, пријатељу, шта видиш сад? МИЛОЈЕ: Не видим ништа. АРСА: Тачно, тачно! Власт с те висине не види ништа. А видиш ли народ, односно мене? МИЛОЈЕ: Видим те онако испод ока, и, право да ти кажем, изгледаш ми мали. АРСА: И то овако кад усправно стојим, а кад ме оно што ти кажем, жацне у кичму, па се погрбим? (Сагне се.) Погледај! МИЛОЈЕ: Изгледаш ми још мањи! АРСА (Усправи се и стане уз њега.): А ја, видиш, кад погледам тебе, не видим ти главу, јер си на великој висини; зато, видиш, народу изгледа да власти немају главе, јер је не виде. МИЛОЈЕ: Море да сиђем ја, мени се врти у глави. АРСА: Хоће и то; на министарској висини хоће којипут да се врти у глави. МАРА (Наилази испред гостију из своје собе, и кад спази Милоја на столу, она цикне.): Ју! Ју! (Сви остали такође се запрепасте и пренеразе.)

ED

МАРА: Милоје, тешко мени, шта ћеш ту? МИЛОЈЕ: Ја сам на висини!

РАЗГОВАРАМО О... КОМЕДИЈИ

***Искажи своје ставове о феномену власти. Колико те је та тема интересовала пре читања одломака из Нушићеве комедије? Да ли те је комедиографски поглед додатно заинтересовао за различите односе људи према власти? Образложи свој одговор. ***На које појаве у вези са влашћу Нушић указује у својој комедији? ***Подсети се Нушићевих дела која су ти позната одраније: драмских, Кирије и Аналфабете, и романа Хајдуци и Аутобиографија. Шта је свима њима заједничко што их повезује са комедијом Власт?

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности

245


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

ТРЕБА ДА ЗНАШ

U KA

-P

O

Комедија Власт последње је, и недовршено, дело Бранислава Нушића. Написао је два чина, а одломци у Читанци преузети су из првог чина. Миле Станковић је дописао трећи и четврти чин 1953. Однедавно постоји критичко, нецензурисано (интегрално, целовито) издање два чина ове Нушићеве комедије, које је приредио Александар Пејчић.

R

TA

L

***Шта је тема разговора Милоја и Арсе? О чему сања Милоје? Због чега одлази у министарство? Како се понаша према министру? На који начин размишља о обичним људима? У какве сврхе би Арса употребио власт? ***Зашто су се рођаци и познаници окупили у Тозиној кући? На који начин их министар прима? да ли је њега изменила власт (образложи свој одговор)? Које особине испољава Тоза? Како разумеш промену његовог понашања? Како присутни реагују на ту промену? Ко му је сличан по понашању? ***Који је лик недирнут близином власти у овом одломку? Анализирај његов карактер. ***Пишчева сатира не критикује само једну страну него иде у два правца. Он се подсмева власти и обичним људима. Зашто? ***Којим реквизитима Арса упечатљиво представља Милоју степене власти? Сцена је пуна хумора и сатире. Покушај да уочиш сатиричне моменте и да их објасниш. ***Размисли о томе које су особине људи на власти актуелне у сваком времену. Наведи неколико особина и поткрепи их примерима.

Комедија Власт у Позоришту Славија

ПОДСЕТИ СЕ

ED

делови текста који чине упутства шта глумци треба да раде или упознају читаоца са изгледом сцене, амбијентом у коме се одвија радња, стављени су у заграду и штампани другим типом слова, зову се дидаскалије или ремарке. Одвијање драме постиже се изменом драмских ситуација, тј. односа између ликова и њиховим разговором (нпр. драмска ситуација је разговор Милоја и Арсе о власти). Комедија нарави – друштвена комедија; приказује мане друштва, негативне појаве, схватања и понашање који су карактеристични за читаво друштво или за његове слојеве; извргава подсмеху и критикује, као Нушић у својим комедијама, на пример: борбу за власт, бирократију, каријеризам, полтронство, незнање и заосталост. А САДА ТИ... Организујте разговор на часу о теми за коју може да послужи пословица: „Ако хоћеш некога да познаш какав је, подај му власт.”

246

Читанка за 7. разред | У свету паралелне стварности


САЗНАЈ ВИШЕ Ја знам само за један хумор, један једини, онај који изазивајући смех на уснама ублажава суровост живота. Бранислав Нушић

TA

Славко Леовац

L

У предговору комедије Сумњиво лице Б. Нушић ће казати да је политика, у то време кад је он почео да пише комедије, имала „један епидемичан карактер”, да је тада, поред других руских писаца, Гогољ „био писац целе дотадање омладине, која се њиме одушевљавала са његове оштре сатире, нарочито оне која се односила на руску бирократију”. Између 1880. и 1890. године Нушић је написао три комедије – Народни посланик, Сумњиво лице и протекција – све три политичке комедије, све три на неки начин „гогољијаде”.

R

Оштром сатиром је прожета и недовршена Власт (смрт га је предухитрила пре него што је довршио) у којој се, као што већ сам наслов говори, вратио својој омиљеној тематици из првих комедија, непосредном изобличавању власти и бирократије. Тако је још једном убедљиво потврђено да је Нушић пре свега и изнад свега комедиограф – блистави хумориста, али и сатиричар. Васо Милинчевић

O

Поратна српска сатира наслања се на нашу ранију, традиционалну сатиру (од Вука Караџића и његовог писма кнезу Милошу,, Змаја, Јакшића, Војислава Илића до Радоја домановића, Бранислава Нушића и диса).

U KA

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

-P

Мирослав Егерић, Антологија савремене српске сатире

бранислав Нушић, карикатура Пјера Крижанића

ED

*** Подвуци у тексту све дидаскалије. Уочи у чему се оне састоје и објасни њихову улогу у постављању комедије на сцену. *** Увежбајте изражајно читање одломака из комедије Власт. *** Ако добро црташ, покушај да скицираш ликове из Нушићеве комедије. Окушај се у цртању карикатура. *** На часу ликовне културе