Page 1

Весна Милетић • Душица Комановић

TA

L

БИОЛОГИЈА

ED

U KA

-P

O

R

УЏБЕНИК ЗА 7 РА ЗРЕ Д ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


Весна Милетић Душица Комановић БИОЛОГИЈА Уџбеник за седми разред основне школе

L

ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић

TA

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Доц. др Наташа Филиповић

O

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Наталија Ласица

R

РЕЦЕНЗЕНТИ Бојана Срдановић, наставник биологије, ОШ Јанко Веселиновић, Шабац Маријана Радаковић,наставик биологије, ОШ Лаза К. Лазаревић, Шабац Александра Поповић, дипл. биолог

U KA

-P

ДИЗАЈН Студио „Omnibooks” Београд Иван Јоцић

ED

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА Издање бр. Тираж:


TA

L

Шема лекције

Биолози истраживачи

Биолози креативци

-P

O

R

Вежбе, активности, пројекти – самостално, у пару или групно.

U KA

Занимљиве идеје за цртање, прављење, веза са српским језиком, математиком, ликовном културом. Међупредметно повезивање са српским језиком, математиком, ликовном културом и осталим предметима.

Биолози паметнице

Биолошке мозгалице

Задаци су на три нивоа знања: * основни ниво ** средњи ниво *** напредни ниво.

ED

Укратко лекција.

Разумеш ли?

Занимљива биологија Занимљивости које помажу у лакшем схватању градива, филмићи, ИТ адресе до сајтова.

Питања за разумевање градива. Брзо и кратко учи се лако Шема лекције.


Садржај

TA

L

6 Наслеђивање и еволуција 7 Улога и значај једра у метаболизму ћелије, деоба ћелије 14 ДНК и гени, наслеђивање пола и особина 19 Начини наслеђивања, наследне болести 27 Значај и улога полног размножавања, Животни циклуси организама

ED

U KA

-P

O

R

38 Јединство грађе и функције као основа живота 39 Основни принципи организације живих бића. Појам симетрије 45 Симетрија, цефализација и сегментација код животиња 50 Симетрија и сегментација код биљака 55 Једноћелијски еукариоти 63 гљивЕ 69 Биљке-грађа, разноврсност и значај 77 ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ БИЉАКА 88 Размножавање биљака 97 ЖИВОТИЊЕ, ГРАЂА И РАЗНОВРСНОСТ 106 ЗАШТИТА ТЕЛА ЖИВОТИЊА 112 ПОТПОРА И КРЕТАЊЕ ЖИВОТИЊА 120 Нервни систем 127 Чулни систем 133 Исхрана животиња 141 Дисање животиња 146 ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМ ЖИВОТИЊА 157 Излучивање код животиња 162 Размножавање код животиња


ED

U KA

-P

O

220 Човек и здравље 221 Особине и грађа вируса, имунитет и вакцине 228 Принципи уравнотежене исхране 234 Промене у адолесценији, наркоманија, здрави стилови живота

R

TA

190 Живот у екосистему 191 Састав и структура популације, популациона динамика 197 Абиотички и биотички фактори као чиниоци природне селекције, мреже исхране 203 Животне области-биоми 210 Конвергенције и дивергенције животних форми 213 Заштита природе и биодиверзитета

L

172 Порекло и разноврсност живог света 173 Основни принципи систематике 181 ДОКАЗИ ЕВОЛУЦИЈЕ


L

R

У овој области ћеш:

TA

Наслеђивање и еволуција

ED

U KA

-P

O

• разумети да се гени налазе на хромозомима; • одредити везу између гена и хромозома и основну улогу генетичког материјала у ћелији; • научити како се ћелије деле митозом и мејозом; • упознати разлике између митозе и мејозе и знати њихов биолошки значај; • шематски приказивати наслеђивање пола и особина организама према Менделовим правилима; • разумети како се наслеђују особине и колико услови животне средине утичу на испољавање неких особина; • упоређивати бесполно и полно размножавање; • прикупљати и анализирати податке о животним циклусима различитих организама.

6


Улога и значај једра у метаболизму ћелије, деоба ћелије

TA

капсула

митохондрија

наследни материјал

цитоплазма

Кључне речи једро хромозом митоза мејоза

L

Сва жива бића на планети Земљи су разврстана у три домена: aрхеје, bактерије и eукарије. У прва два домена се убрајају прокариотски организми који имају генетички материјал расут по цитоплазми. Домену еукарија припадају једноћелијски и вишећелијски организми чији се генетички материјал налази у једру.

једарце

ћелијска мембрана

R

цитоплазма

O

ћелијска мембрана

Хромозоми се састоје од око 15% ДНК и 83% протеина. Просечан хромозом садржи око 4цм и изграђен је од два ланца ДНК. У 46 хромозома налази се око 2м ДНК.

-P

бич

Занимљива биологија

Разлика у грађи ћелије прокариота и еукариота

ED

U KA

Једро је једна од најважнијих органела у еукариотској ћелији. Ћелије обично имају по једно једро, мада постоје оне које имају више једара. Такве су мишићне ћелије које граде скелетне мишиће. Неке ћелије као што су црвена крвна зрнца човека, немају једро. Једро се састоји из једрове мембране са порама и једрове плазме. У једровој плазми се налази ДНК и једно или више једараца.

једро

једрова мембрана једрова плазма хроматин

Улога једра је да управља животним процесима у ћелији који се називају ћелијски метаболизам. Како једро управља метаболизмом ћелије? Управо преко своје ДНК која садржи гене. Гени су шифра за стварање супстанци које су потребне ћелији да обави неки процес. Те супстанце се називају протеини (беланчевине) и о њима ћеш више научити на часовима хемије. Једро у ћелији

7


L

Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку биолошку врсту и назива се кариотип. У наредној табели дат је број хромозома у телесним ћелијама неких еукариотских организама: број хромозома у телесним ћелијама животиња

TA

Занимљива биологија

За сада је битно да разумеш да организам функционише захваљујући томе што његове ћелије стварају протеине који обављају различите функције у ћелијама. ДНК која се налази у једру је линеарна, и као таква знатно премашује величину ћелије. Па како онда стане у једро? Специјални лоптасти протеини спирално намотавају ДНК и граде хромозоме. Хромозоми су видљиви у једру само за време деобе, о којој ћеш научити мало касније. У периоду између деоба кад ћелија расте, хромозоми се не виде јер je ДНК размотана - деспирализована и тада се налази у облику хроматина. Када почне деоба ћелије, хромозоми могу да се виде у једру, јер је ДНК упакована и спирализована.

ДНК

R

протеини спирализују ДНК

-P

O

ген

хромозом

ED

U KA

Непозната реч Једарце је органела једра. Метатоболизам је процес изградње или разградње органских супстанци уз утрошак или ослобађање енергије. Протеини-органске супстанце које обављају разноврсне функције у ћелији. Деспирализована ДНК- није умотана и упакована помоћу протеина и не види се под микроскопом. Спирализована ДНК- упакована помоћу протеина који је умотају у спиралу. Хомологи хромозоми- се налазе у телесним ћелијама, потичу један од оца а један од мајке, исти су по облику, величини и положају центромере и генима које носе. Центромера –део хромозома који повезује хроматиде.

8

У ћелији се налази једро са хромозомима. Хромозом је изграђен од ДНК. Делови ДНК који носе информацију за неку особину, називају се гени.

Хромозоми су органеле једра, изграђени од спирално увијене ДНК са протеинима и мењају свој изглед зависно од стадијума деобе ћелије. Сваки хромозом се састоји од две половине. Те половине се називају хроматиде које се при деоби ћелије одвајају. Хроматиде се састоје од потпуно истих ДНК па самим тим имају и потпуно исте гене. Називају се сестринске хроматиде. Хроматиде су међусобно повезане повезане сужењем, центромером. Величина и број хромозома су карактеристични и стални за сваку врсту. У телесним ћелијама хромозоми се налазе у паровима, који се називају хомологи хроцентромера мозоми, где један води порекло од оца а други од мајке. Тако миш у телесним ћелијама има 20 парова хромозома, а човек 23 пара. хроматиде

Грађа хромозома


Занимљива биологија

TA

L

Телесне ћелије садрже диплоидан број хромозома 2n који код човека износи 46 хромозома или 23 пара. 22 пара су телесни хромозоми (аутозоми) а један пар су полни хромозоми (гонозоми). Ти полни хромозоми су код жене једнаки и обележавају се са XX а код мушкарца су различити и обележавају се са XY.

O

R

Хромозоми човека поређани у 23 пара хомологих хромозома. Приметићеш да су хромозоми у пару истог облика и величине али и да се разликују од осталих парова

Вежба – рад у пару

-P

Биолози истраживачи

U KA

Потребан материјал: сличице хромозома са краја књиге, маказе, лепак. Ток рада: са својим другом из клупе, исеци хромозоме са краја књиге. Пратећи шему сложи хромозоме према бројевима, и нађи им пара. Увек у хомологом пару мора постојати један хромозом од мајке(обележен црвеном бојом) и један од оца (обележен плавом бојом). Залепи хромозоме у свеску и направи кариограм човека.

ED

Полне ћелије или гамети садрже дупло мањи број хромозома него телесне ћелије. Тај број је хаплоидан n и код човека износи 23. Зашто је то тако? Оплођењем или спајањем мушке и женске полне ћелије са n хромозома, настаје зигот који је диплоидан 2n, а од њега нови организам који у телесним ћелијама има диплоидан број хромозома.

Томас Хант Морган (1866-1945.), амерички биолог и генетичар, оснивач савремене генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933 за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава. Израдио je прве мапе положаја гена у хромозомима и сматра се главним представником теорије наслеђа.

Биолози креативци Ако исечеш хромозоме са краја књиге и обележиш их бројевима од 1-23 можеш направити и играти друштвену игру „пронађи пара“.

Деоба ћелије Како се организам развија и расте? Како ране од повреде зацеле? Како уопште наш организам мења истрошене ћелије? Неке ћелије трају колико траје и век јединке, значи никад се не обнављају. А неке ћелије трају од неколико часова до неколико месеци. Вишећелијски организам расте тако што се његове ћелије деле.

Непозната реч Кариограм-хромозоми сложени по облику и величини.

9


Митоза Занимљива биологија

Тема за истраживање: Клонирање. 1. Пронађи на интернету што више 2. Одговори на питања: а) Што је клонирање? б) Како клонирање утиче на биоразноликост? таког генетичког поступка?

U KA

ц) Који су аргументи за, а који против д) Би ли желиш да имаш свог клона? Зашто?

3. Напиши кратак есеј на ту тему. Нека ти

у томе помогне проведено истраживање,

али и одговори на питања. У есеју свакако

ED

изнеси своје мишљење о теми.

Непозната реч Центриола-органела у животињским ћелијама која учествује у стварању деобног вретена.

10

-P

O

информација о клонирању.

R

Занимљива биологија

TA

L

Шему митозе можеш да пратиш на https:// www.youtube.com/watch?v=QH6Vqgc-Pls Нацртај и прикажи митозу у свесци.

Митозом се деле телесне ћелије са диплоидним бројем хромозома, при чему се количина ДНК правилно распореди новонасталим ћеркама ћелијама. Новонастале ћелије добијају једнак број хромозома као што је имала ћелија од које су настале. Оне су диплоидне али им је хромозом изграђен од једне хроматиде. Митозом се дели и оплођена јајна ћелија, на рачун чега се образује вишећелијски ембрион. У одраслом организму митоза омогућава раст, регенерацију ткива, органа и делова тела. Ако пратиш шему митозе можеш разумети како број хромозома у ћеркама ћелијама остаје ди1. 2. 3. плоидан. 1. Између две ћелијске деобе ћелија расте, а хромозоми се налазе у виду хроматина. У том периоду се не могу посматрати микроскопом. 2. Када 6. 5. 4. је ћелија спремна за Митоза у телесним ћелијама деобу, ДНК се спирализује и хромозоми су видљиви под микроскопом. Једног тренутка нестаје једрова мембрана, а од специјалних влакана у цитоплазми, уз помоћ органеле која се назива центриола, настају нити деобног вретена. 3. За те нити се центромером каче хромозоми и ређају на средину ћелије. 4. Ћелија почиње да се издужује, нити деобног вретена вуку хроматиде ка половима и хромозом се дели се на две хроматиде. Када се хромозом поделио на две хроматиде оне вучене нитима деобног вретена одлазе ка половима. 5. Када хроматиде стигну на полове, ћелија подели цитоплазму и органеле и настану ћерке две ћелије. Те ћелије имају диплоидан број хромозома, али су хромозоми изграђени од једне хроматиде. 6. У периоду који следи ћелија удвостручи свој генетски материјал тако што хроматида направи себи сестринску хроматиду. Може да се каже да се ДНК удваја и да једна ДНК направи, у посебном процесу који ћеш учити у старијим разредима, себи идентичну ДНК. Тада је ћелија спремна за деобу.

Мејоза Деоба којом се образују полне ћелије назива се мејоза. При томе се једна диплоидна ћелија два пута дели узастопно и настају четири хаплоидне ћелије. С обзиром на то да се број хромозома у ћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањи на пола, ова деоба се назива и редукциона деоба.


Непозната реч Редукциона деоба - деоба посебних телесних ћелија, при чему се број хромозома смањује на пола. (латински reductio - смањење)

L

Редукција броја хромозома одвија се у првој деоби, означеној као мејоза I, када се мајка ћелија (2n хромозома) подели на две ћерке ћелије које имају по n број хромозома. У мејози II, се обе ћерке ћелије са хаплоидним бројем хромозома поделе, тако да настаје укупно 4 ћелије. Ова друга мејоза је у суштини иста као митоза па новонастале ћерке ћелије имају хаплоидан број хромозома, а сваки хромозом је изграђен од једне хроматиде.

O

R

TA

хомологи хромозоми

-P

мејоза I

мејоза II

U KA

Процес ћелијске деобе мејозе. Да ли на овој шеми мејозе примећујеш нешто чудно? Покушај да објасниш шта се догодило. Обрати пажњу да су хромозоми другачије боје него на почетку мејозе.

ED

На почетку мејозе удружују се хомологи хромозоми у парове. Између хомологих хромозома долази до размене делова хромозома-гена. Тај процес се назива рекомбинација и он је један од узрока разноликости у оквиру сваке врсте. Захваљујући овом процесу сваки организам има, јединствену, непоновљиву комбинацију особина. Приметићеш да се свака од добијених ћелија разликује по хроматиди коју поседује. Која ће ћелија ући у процес оплодње је случајност, и то је још један разлог генетске варијабилности.

Непозната реч Рекомбинација-кросинг овер је размена делова хомологих хромозома

Процес рекомбинације између хомологих хромозома

11


R

TA

L

Вежба – рад у пару Прављење модела ћелијске деобе Потребан материјал: Колаж папир у две боје, вуница, лепак, маказе, пластелин. Ток рада: Направите од пластелина модел ћелије са једром а од колаж папира неколико хромозома. Нека вам хромозоми буду у пару, тако да један буде црвен а један плав. Они представљају хомологе хромозоме. Задатак 1. Представите процес митозе, нацртајте или фотографишите ваш рад 2. На исти начин представите и мејозу 3. Представите и процес рекомбинације хромозома Направите изложбу цртежа, фотографија или модела деоба ћелије. Модел деобе можете представити и на други начин. Погледајте на https://youtu.be/SdZfa5HyEUs

Разумеш ли?

јајна ћелија

U KA

-P

Улога једра је да управља животним процесима у ћелији који се називају ћелијски метаболизам. У једру се налазе хромозоми који су изграђени од ДНК, која садржи гене. Гени су шифра за стварање супстанци које су потребне ћелији да обави неки процес. У телесним ћелијама хромозоми се налазе у паровима који се називају хомологи хромозоми. Свака телесна ћелија садржи диплоидан број хромозома, и дели се ћелијском деобом митозом. Циљ митозе је да број хромозома у ћеркама ћелијама остане диплоидан. Полне ћелије настају ћелијском деобом мејозом и имају хаплоидан број хромозома. Спајањем полних ћелија ствара се зигот који има диплоидан број хромозома и наставља да се дели митозом.

Биолози истраживачи

O

Биолози паметнице

ED

1. З ашто је једро важна органела у еукариотским ћелијама? 2. Шта значи да телесна ћелија има диплоидан број хромозома? 3. Зашто полне ћелије имају хаплоидан број хромозома? 4. За које процесе у организму је важна митоза? 5. Објасни процес мејозе

зигот

ембрион

сперматозоид

Процесом мејозе се добијају полне ћелије или гамети, чијим спајањем се ствара зигот, који се даље дели митотичким деобама

Биолошке мозгалице Заокружи тачан одговор * Еукариотске ћелије: 1. увек имају једно једро 2. увек имају више једара 3. обично имају једно једро али могу да имају више или да га немају 4. никад немају једро

12

Мејозом се деле: 1. полне ћелије 2. телесне и полне ћелије 3. специјалне телесне ћелије од којих настају полне 4. не деле се ћелије


Биолошке мозгалице

број ћелија на почетку деобе

број хроматида

број хромозома у ћерки ћелији

број ћерки ћелија

број хроматида на крају деобе

TA

деоба

број хромозома на почетку деобе

L

Попуни табелу процеса ћелијских деоба

митоза

хромозом

једро

ED

ћелија

U KA

Брзо и кратко учи се лако

-P

O

R

мејоза

ДНК

ген

митоза

мејоза

телесна ћелија 2n

телесна ћелија 2n 2n 2n

n

n

n

n

13


ДНК И ГЕНИ, НАСЛЕЂИВАЊЕ ПОЛА И ОСОБИНА Знаш да је ген, део ДНК, основна јединица наслеђивања особина. ДНК изграђује хромозоме чији је број карактеристичан за врсту. Научићеш како се наслеђују неке особине, и зашто су јединке, које су у блиском сродству различите. Преко полних ћелија, гамета, у процесу оплођења јединка наслеђује један сет хромозома од оца а један од мајке. Сваки од тих хромозома носи гене. Делови ДНК, који носе информацију за развој неке особине,гени, имају тачно одређено место на хромозомима-генски локус. Хомологи хромозоми увек имају исте генске локусе и носе гене за неку особину. Међутим ти гени могу да се разликују у неком делу, и да дају другачију особину. Различити облици истог гена називају се алели.

TA

L

Кључне речи ДНК ген алел фенотип генотип

-P

U KA

Непозната реч Генски локус-место гена на хромозому. Доминантан алел испољава своју особину и у јомозиготном и хетерозиготном стању. Рецесиван алел-испољава своју особину само када се нађе у хомозиготном стању. Генотип-скуп свих гена у организму-у ширем смислу. У ужем смислу комбинација алела за неку особину.

O

R

алел за смеђу боју очију

локус гена за боју очију

пар хомологих хромозома

алел за плаву боју очију

ED

Алели за различиту боју очију који се налазе на хомологим хромозомима.

Алел може бити доминантан (А) ако испољава своју особину када се нађе у пару са истим доминантним алелом или ако се нађе са рецесивним алелом (а) у комбинацији на истом генском локусу. На једном локусу могу бити исти или различити алели. Комбинацијом родитељских алела добија се генотип за ту особину. Генотип може бити: - доминантни хомозигот АА (значи да је организам наследио исте доминантне алеле од оба родитеља); - хетерозигот Аа ( организам је од једног родитеља наследио доминантан алел а од једног рецесиван алел); - рецесивни хомозигот аа (организам је од оба родитеља наследио истоветне рецесивне алеле).

14


Фенотип: плаве очи

Непозната реч Фенотип-скуп особина неке јединке или њен изглед у ширем смислу. У ужем смислу особина испољена једним паром алела.

фенотип: смеђе очи

Занимљива биологија

генотип: АА или Аа

Генотип одређује особину, у овом случају боју очију

R

генотип: аа

TA

L

Јохан Грегор Мендел (1822-1884) био је свештеник, ботаничар, биолог и математичар. Сматра се зачетником класичне или трансмисионе генетике која се бави наслеђивањем особина кроз генерације. За свога живота неприхваћен и несхваћен поставио је законе наслеђивања који и данас важе. Мендела је веома занимала појава наслеђивања одређених особина код биљака, посебно када су се међусобно опрашивале биљке различитог изгледа. Укрштањем таквих биљака настају хибриди. Хибридни потомци обично показују особине оба родитеља, али не увек. Особине понекад изостану, али се зато појаве у каснијим генерацијама. Мендел се запитао шта је узрок томе и постоји ли препознатљив систем по којем се то догађа. За тест организам узео је обични, јестиви вртни грашак. Осим лаганог узгоја, грашак има низ особина семена и стабљике које је било лако идентификовати. Тако је Мендел изабрао седам различитих особина: висину биљке, положај цветова на стабљици, боју цвета, боју незрелих махуна, облик (изглед) зрелих махуна, облик семенке и боју семенке испод семеног омотача. Мендел је међусобно опрашивао биљке које су се разликовале по одређеним особинама. Након тога је пребројио потомке ове две биљке код којих се особина испољила на један начин те оне код којих се иста испољила на други начин. Потом је пустио ове потомке и потомке ових потомака да се самоопраше (мушка и женска полна ћелија потичу од истог родитеља). Овај процес наставио је кроз неколико генерација грашка, увек пребројавајући колико се пута поједини облик посматране особине појавио.

ED

U KA

-P

O

Особина или изглед јединке, која је у ствари испољавање генотипа, назива се фенотип. Фенотип или изражавање неке особине може да зависи и од фактора спољашње средине. Јединке истог генотипа могу да имају различит фенотип, ако живе у различитим животним условима.

Биљке исте врсте могу имати исти генотип, а различит облик листова ( фенотип) ако живе у различитим условима средине

Да ли сад разумеш како се наслеђују особине од предака? Зашто имаш плаве очи мада твоји родитељи имају смеђе? То је зато што један алел наслеђујеш од оца а други од мајке. Они су своје алеле наследили од својих родитеља који су рецесивне алеле за боју очију имали али се они нису испољили. Ти рецесивни алели које су твоји родитељи носили могу се испољити код тебе. Тако да различитим комбинацијама алела ти можеш да наследиш боју очију своје баке.

15


Рецесивне особине се испољавају када је генотип аа

смеђе очи

плаве очи

тамна коса

светла коса

слободна ушна ресица

срасла ушна ресица

способност увртања језика

неспособност увртања језика

деснорукост

леворукост

TA

L

Доминантне особине се испољавају када је генотип АА или Аа

Rh+ фактор

Rh- фактор

Спојене обрве

растављене обрве

-P

РОДИТЕЉ P:

O

R

Преношење особина може да се прати кроз генерације. Грегор Мендел је поставио темеље генетике која се бави преношењем особина из генерације у генерацију. Он је поставио и законе наслеђивања који важе већ више од 100 година. Укрштањем два различита хомозигота њихово потомство је једнако и генотипски и фенотипски.

U KA

ГАМЕТИ :

AA

A

Aa

AA

a

Aa

A

ГАМЕТИ :

ED

aa a

A

F:

F:

x

A

a

Aa

Aa

a

aa

3:1 75% : 25% Наслеђивање боје очију по Менделовим законима

Посматрајући шему закључујеш да су у првој генерацији све јединке смеђих очију али хетерозиготи. У другом укрштању спајају се две хетерозиготне јединке. Шта се дешава у мејози када се стварају полне ћелије? Алел А одлази у један гамету а алел а у други гамет. То се исто дешава и код другог родитеља који је такође хетерозигот. Ово је прво Менделово правило наслеђивања ил правило растављања алела у гамету. 16


Биолози истраживачи Пројекат - групни рад

Код већина двополних организама је пол одређен као код човека. Постоје и неки изузеци : • код тврдокрилаца, паукова и стонога: – женски пол има паран број хромозома: пар полних XX и аутозоме, – мушки пол је са непарним бројем хромозома: има један X хромозом . • код птица и лептира: – женски пол хетерогаметан (обележава се са ZW), – мушки пол је хомогаметан (ZZ) – обрнуто у односу на човека; • код пчела : – трутови се развијају из неоплођених јаја па су са хаплоидним бројем хромозома (n=16), женке се развијају из оплођених јаја и имају 2n број хромозома.

-P

O

R

TA

Доминантне и рецесивне особине ученика вашег одељења. Ток рада: Поделите се у групе и нека свака група изврши истраживања једне особине која се наслеђује по Менделовим правилима (деснорукост, ушна ресица, боја косе, боја очију, увртање језика). Избројте ученике код којих се ова особина испољава доминантно и оне код којих се испољава рецесивно. Направите табелу а резултате прикажите графички. Пронађите и начин наслеђивања и податке о тим особинама. Направите пано о наследним особинама.

Занимљива биологија

L

На принципу случајности, долази до спајања гамета приликом оплођења. Приметићеш да се укрштањем две хетерозиготне јединке у другој генерацији, поред родитељских особина, јављају и јединке које имају особине једног или другог прародитеља. Ово је правило слободног комбиновања на једном генском локусу које је поставио Мендел.

ED

U KA

Занимљиво је да сазнаш да се и наслеђивање пола може представити преко Менделовог правила наслеђивања. Знаш да жене имају полне хромозоме означене са XX a мушкарци хромозоме означене са XY. Правила растављања и слободног комбиновања може да се примени и на полне хромозоме, исто као и на гене, јер се гени у ствари налазе на хромозомима.

Наслеђивање пола ког човека. Примени своје до сада усвојено знање и објасни како се наслеђује пол

17


L

TA

R

Делови ДНК , који носе информацију за развој неке особине имају тачно одређено место на хромозомима-генски локус. На једном локусу могу бити исти или различити алели. Комбинацијом родитељских алела добија се генотип за ту особину. Особина или изглед јединке, која је у ствари испољавање генотипа, назива се фенотип. Фенотип или нека особина може да зависи и од фактора спољашње средине. Укрштањем две хетерозиготне јединке у другој генерацији, поред родитељских особина, јављају и јединке које имају особине једног или другог прародитеља. Ово је правило растављања и слободног комбиновања на једном генском локусу које је поставио Мендел.

O

Биолози паметнице

У ћелији човека налази се, поред 22 пара телесних, хомологих хромозома и пар полних хромозома. Ови хромозоми садрже гене за одређивање пола. Код жена су полни хромозоми слични и означавају се као XX, док мушкарци имају пар хромозома X и Y. Женски пол је хомогаметан (хомо значи истоветан, исти) јер ствара само један тип јајних ћелија, односно, све јајне ћелије имају X хромозомом. Мушки пол је хетерогаметан (хетеро значи различит) и ствара два типа гамета са подједнаком вероватноћом (по 50% сваки тип): X-сперматозоиде Y-сперматозоиде Вероватноћа спајања са јајном ћелијом је иста за оба типа сперматозоида па је због тога однос полова 1 : 1 (у популацији је једнак број мушкараца и жена) : П: XX * XY Г: Х, Х * Х, Y Ф1: XX, XX, XY, XY 50% : 50% Биолошке мозгалице

ED

U KA

-P

Реши задатке *** 1. Ако отац има смеђе очи и хетерозигот је за ту особину, а мајка има плаве очи, која је вероватноћа да добију дете смеђих очију. 2. Да ли два родитеља смеђих очију могу добити дете плавих очију? Да ли два родитеља плавих очију могу добити дете смеђих очију? Прикажите шематски начин наслеђивања. 3. Која је вероватноћа да две особе Rh- крвне групе добију дете које је Rh+? 4. Која је вероватноћа да две особе са слободном ушном ресицом, обе особе хетерозиготи, добију дете са сраслом ушном ресицом?

Разумеш ли?

1. Шта су алели? 2. Шта значи да је алел доминантан а шта да је рецесиван? 3. Објасни на примеру како исти генотип може да да различит фенотип. 4. Да ли исти фенотип може да има различит генотип? Наведи пример 5. Објасни наслеђивање пола код човека.

Брзо и кратко учи се лако фенотип

доминантни алел гени

генотип рецесивни алел доминантни хомозигот

18

рецесиван хомозигот

спољашња средина

хетерозигот


НАЧИНИ НАСЛЕЂИВАЊА ОСОБИНА, НАСЛЕДНЕ БОЛЕСТИ

ED

Занимљива биологија

Полидактилија (грч.поли = више и дактилос = прст; прекобројни прсти) или‚ шестопрстост‚ је појава већег броја прстију од нормалног на рукама и ногама човека. Болест може бити присутна и удружена са још неким аномалијама или се може јавити сама за себе. Када се јавља самостално онда је условљена доминантним алелом. Прекобројни прст може бити различито

Aa x Aa А,а х А,а AA, Aa, Aa, aa

U KA

П: Г: F:

-P

O

R

Неке особине људи које су споменуте у табели на предходним странама условљене су деловањем једног гена, и њихов фенотип не зависи од утицаја спољашње средине. Такве особине се називају кавалитативне особине. Треба да приметиш да се доминантне особине испољавају када је генотип АА и Аа, а рецесивне особине се испољавају када је генотип аа. Поред особина организама, постоје и неке болести код човека које се овако наслеђују. Доминантно се наслеђује једна врста патуљастог раста и деформитети прстију (срасли прсти, кратки прсти, шестопрстост).

A

L

Доминантно рецесивни тип наслеђивања

Кључне речи крвне групе наследне болести промене броја хромозома

TA

Генетика је млада наука, која се у последњих 100 година, од открића радова Грегора Мендела, убрзано развија. То је наука која даје одговоре на питања која су увек интересовала човека. Зашто се у неким породицама јављају одређене болести? Како наслеђујемо крвне групе? Одговор на њих добијамо тек после открића хромозома, 1910 године, и структуре ДНК, коју су 1954 године утврдила и описала два научника Вотсон и Крик.

оболели 75% :

здрави 25%

формиран. Ако се састоји само од меких ткива, онда може лако да се уклони. Понекад садржи и кости, без зглобова а веома ретко се јавља као целовит, функционалан прст. Најчешће се јавља на малом прсту шаке, ређе на палцу, а веома ретко у средини између прстију.

Вероватноћа да два болесна родитеља хетерозиготи за неку доминантну особину добију здраво дете је 25%.

Рецесивно се наслеђују болести које утичу на функционисање читавог организма и доста су тешке. Албинизам је болест код које се због утицаја рецесивних алела аа у кожи, коси и очима не ствара пигмент. Веома се ретко јавља а могућност да два родитеља нормалне боје коже, који су хетерозигити (значи да је некад у породици било оболелих од албинизма), добију болесно дете износи 25%.

Непозната реч Албинизам-недостатак пигмента у кожи, коси и очима

19


родитељи здрави хетерозиготни преносиоци

Албинизам се може јавити и код животиња

а А

А а

а а

O

R

А А

А а

TA

А а

L

Занимљива биологија

-P

здрави 25%

здрави, хетерозиготи 50%

болесни 25%

Наслеђивање рецесивних особина и болести

ED

U KA

Кодоминантни тип наслеђивања

20

Распитај се коју крвну групу имаш. Дешава се да родитељи имају различиту крвну групу од своје деце и то не ретко изазива питања, на која треба да знаш одговор. Знати своју крвну групу је битно и због могућности да неком помогнеш, или да неко теби да крв. Налеђивање крвних група је пример за кодоминантно наслеђивање. АБО систем крвних група одређује ген који има три алела : А, Б и О алел. Ова три алела могу да се искомбинују на 6 могућих начина образујући на тај начин 6 различитих генотипова и 4 фенотипа: фенотип (крвна група)

генотип

А

АА,АО

Б

ББ,БО

АБ

АБ

О

ОО


Алели А и Б су међусобно једнаки и истовремено су оба алела доминантна у односу на О алел који је рецесиван ( (А=Б)>О ). Када се алели А и Б нађу у пару на хомологим хромозомима (генотип АБ), испољиће се дејство оба ова алела. Таква особа има крвну групу АБ. Кодоминантно наслеђивање је појава када се у хетерозиготном стању потпуно изражавају оба доминантна алела.

У читавом свету око 45% људи има О крвну групу, 35% је А крвне групе, 25% Б, а само 5% људи има АБ крвну групу.

L

Биолози истраживачи

Занимљива биологија

TA

Активност - самосталан рад

мамин тата

татина мама

U KA

мамина мама

-P

O

R

Цртање породичног стабла за АБО систем крвних група Ток рада: Сазнај своју крвну групу и крвну групу чланова своје породице. Помоћу дате шеме одреди генотипове за крвну групу својих родитеља, браће и сестара и баке и деке. Немој да те буни ако ти и твоји родитељи или ти и твоја браћа и сестре имате различиту крвну групу. Размисли зашто је то тако и покушај да разрешиш дилему. Може да се деси и да сви у породици имате исту крвну групу. Ако не знаш, или не можеш да сазнаш крвну групу баке и деке, покушај да претпоставиш која су крвна група на основу досадашњег знања.

ED

мама

ja

татин тата

тата

браћа и сестре

Породично стабло можеш да допуниш са још података, да доцрташ празна поља и упишеш крвне групе, тетака, ујака и стричева. У празна поља упиши генотипове за крвне групе, биће ти лакше да схватиш како се оне наслеђују. Имај на уму да је врло слично као наслеђивање, које већ познајеш, са том разликом што алели А и Б, када се нађу заједно дају нову крвну групу. 21


Мултифакторски начин наслеђивања

ED

L

TA

R O

U KA

Као многа друга здравствена стања, и гојазност може бити проузрокована узајамним дејством генетских и фактора животне средине. Доказано је да различити фактори у различитим генима контролишу апетит и метаболизам особе која је склона за гојазност у присуству довољне енергије хране. До 2006. године више од 41 ових места је доведено у везу са развојем гојазности у повољном окружењу. Резултати финско-британског истраживања, објављени у америчком часопису „Сајенс“, показали су да на 16-том људском хромозому постоји ген (назван FTO, ген који је повезан са масним ткивом и гојазношћу) који утиче на гојазност. Истраживање спроведено на више од 40.000 људи показало је да су особе носиоци два гена FTO изложене за 70% већој опасности од појаве гојазности од особа без тог гена. Налази показују да су људи који имају две копије ФТО гена у просеку тежи 3–4 kg и имају 1,67-пута већи ризик за гојазност у поређењу са онима који су без тог ризика. У зависности од испитане популације, проценат гојазности који се може приписати генетици је од 6% до 85%.

Неке особине, поред гена који на њих утичу, зависе и од фактора спољашње средине. На њих могу да утичу фактори као што су: начин исхране, живот у стресним условима, или неки други спољашњи фактор. Овакво наслеђивање се назива полигенско, јер на њега утиче велики број гена, или мултифакторско зато што више фактора утиче на испољавање особине. Полигенски се наслеђују неке особине као што су висина, телесна маса, боја коже али и болести као што су дијабетес (шећерна болест) и шизофренија. Може да се каже да човек не наслеђује ове болести , већ наслеђује склоност ка склоност ка овим болестима које се могу испољити у одређеним условима средине. Ако су сви у твојој породици гојазни, велика је вероватноћа да поседујеш гене за гојазност. Али ако пазиш на своју исхрану, редовно вежбаш и слушаш савете лекара, највероватније нећеш патити од гојазности.

-P

Занимљива биологија

Непозната реч Шизоференија-је душевна болест која оболелој особи онемогућава разликовање стварних (реалних) од нестварних (нереалних) доживљаја или искустава, омета логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама, те нарушава њено друштвено функционисање.

22

Гојазност и дијабетес су две најчешће болести у свету, које зависе од наследних фактора али и од услова живота. Вероватноћа за појаву неке особине као што је боја коже или висина, могу да се израчунају помоћу Менделових правила. Неке особине као што су дијабетес, шизофренија или гојазност због великог броја гена који на њих утичу и фактора спољашње средине, не подлежу Менделовим правилима.

Полно везано наслеђивање На полним хромозомима се такође налазе гени који изазивају изазивају болести и одређују особине. X хромозом је већи и на њему има преко хиљаду гена. Неки од тих гена изазивају хемофилију (немогућност згрушавања крви) и далтонизам (неспособност разликовања боја). Ове болести се јављају код жена ако се алели који изазивају болест нађу на оба Х хромозома, а код мушкараца се болест испољава ако се нађе на једном X хромозому.


мушкарци

генотип

фенотип

генотип

фенотип

XX

здраве

XY

здрави

X*X

здрави преносиоци X*Y

XX

болесне

* *

Занимљива биологија Наслеђивање преко Y хромозома се назива холандрично наслеђивање. Овако се длакаве уши преносе са оца на сина, јер отац увек сину даје Y хромозом.

болесни

TA

Основна правила овог начина наслеђивања разумећеш на неколико примера укрштања.

L

жене

O

R

Пример бр. 1 – Брак оболеле жене и здравог мушкарца резултираће свим оболелим синовима и свим здравим кћеркама које су хетерозиготни преносиоци (имају један очев X и један мајчин X* хромозом): П: X*X* x XY Г: X*, X* x ХY Ф1: X*X, X*X, X*Y, X*Y ако је болесна мајка, онда су болесни синови

U KA

-P

Пример бр. 2 – Брак између здраве жене и болесног мушкарца – сва су деца здрава, кћерке су хетерозиготни преносиоци : П : XX x X*Y Г: X, X x Х*, Y Ф1: XX*, XX*, XY, XY ако је болестан отац, онда су деца здрава

ED

Пример бр. 3 – Брак између здраве мајке која је хетерозиготни преносилац и болесног мушкарца – јављају се оболела и здрава деца у односу 1:1; од тога је међу ћерке однос 1:1 (здраве : оболеле), а међу синовима је однос 1:1 (здрав: оболео). П: XX* х X*Y Г: X, X* х X* Y Ф1: XX*, XY, X*X*, X*Y ако је отац оболео, а мајка хетерозиготни преносилац онда је 50% оболеле деце. Из ових наведених примера може се закључити да : - синови од оца не могу наследити обољење условљено мутацијом гена на X хромозому, зато што од оца добијају Y хромозом; - болесна мајка своје X* хромозоме предаје како ћеркама тако и синовима при чему синови обољевају, а ћерке не јер имају још један X хромозом са нормалним геном; - да би женско дете оболело потребно је да оба родитеља имају X хромозом са геном који изазива болест.

Занимљива биологија Хемофилију називају „краљевском болешћу“, јер је крајем 19. и почетком 20. века њено јављање било масовно у европским краљевским породицама. У историји је најславнија породица са хемофилијом породица енглеске краљице Викторије (1819.-1901.). Краљица Викторија била је први спонтани преносилац гена, а како је у то време било правило да се принчеви и принцезе на европским дворовима жене међусобно, хемофилија се пренела у руску, немачку и шпанску краљевску породицу. Најпознатији дечак са хемофилијом био је руски царевић Алексеј, син Викторијине унуке Александре и руског цара Николаја Романова.На шеми можеш видети родословно стабло Краљице Викторије, црвеном бојом су узначени њени потомци који су имали хемофилију. Хемофилију је преко своје деце краљица Викторија пренела на немачки, шпански,и руски двор.

23


Промене у броју хромозома Занимљива биологија

ED

O -P

U KA

врсте је човек створио, јер су овакве биљке крупније, са већим садржајем хранљивих материја и др. (нпр. јагода, банана, шљива, крушка, пшеница и др.). Тако нпр, дивља хризантема има ситан и неугледан цвет, док је хризантема која има 10n врста лепог, крупног цвета. Код животиња је ова појава А ретка као нормална појава. Среће се код винске мушице, даждевњака, нижих рачића.

R

TA

L

Увећање диплоидног броја хромозома је врло честа и нормална појава код биљака. У току еволуције цветница сматра се да је око 1/3 врста овако настало. Многе културне

Биљке могу да имају више од диплоидног (2n) броја хромозома у свом једру. Тако вештачком оплодњом човек ствара различите сорте биљака или добија веће, сочније плодове и отпорније биљке.

24

Увећање целе гарнитуре хромозома се код јагоде, доводи до добијања већих, сочнијих и слађих плодова.

Код већине животиња и код човека увећање или смањење за појединачне хромозоме код животиња је могуће. Ако број хромозома у телесним ћелијама одступи од нормалног броја за један или више хромозома, долази до различитих болести човека. Често се вишак или мањак хромозома налази на полним хромозомима, о чему ћеш више учити наредних година. Код телесних хромозома се најчешће јавља вишак на 21 пару хромозома, где уместо два постоје три хромозома. Тада се рађају деца са Дауновим синдромом. Особе са Дауновим синдромом имају 47 хромозома. Без обзира на тешкоће у развоју и краћи животни век услед тешких симптома болести, особе са Дауновим синдромом могу да воде квалитетан живот уколико им се пружи подршка у породици и школи.


Биолошке мозгалице

Занимљива биологија

R O

Заокружи тачан одговор* 4. Хемофилија је болест која се наслеђује: а. преко телесних хромозома б. преко полних хромозома ц. доминантно рецесивно д. као вишак или мањак хромозома

U KA

-P

5. При полном размножавању Y хромозом од оца добијају: а. све његове ћерке б. сви његови синови ц. и ћерке и синови д. ни ћерке ни синови Попуни табелу ** 6. У табелу упиши начин наслеђивања дате болести болест

ED

далтонизам албинизам

кратки прсти дијабетес

патуљаст раст

L

TA

Реши задатке *** 1. Да ли родитељ АБ крвне групе може добити дете 0 крвне фрупе. Обрати пажњу да различити генотипи могу дати исти фенотип. 2. Да ли родитељ 0 крвне групе може добити дете АБ крвне групе? 3. Која је вероватноћа да родитељ А крвне групе хетерозигот и други родитељ Б крвне групе хетерозигот добију дете 0 крвне групе?

Најизразитије карактеристике Дауновог синдрома су низак раст, косо постављене очи, мали нос, широког корена, смањен обим главе и пљоснат потиљак. Уста су мала па нормално велики језик вири из њих, а сам језик је често увећан и избраздан. Ушне шкољке су скоро увек лоше формиране, мале и ниско су постављене, умна заосталост, срчане болести, смањена отпорност према инфекцијама. Показало се да образовање и правилна брига побољшавају квалитет живота. Нека деца са Дауновим синдромом се образују у типичним школским часовима, док друга захтевају специјализованије образовање. Неке особе са Дауновим синдромом завршавају средњу школу, а неколицина похађа и више школе.У одраслом добу, око 20% у Сједињеним Америчким Државама ради плаћени посао у неком капацитету, док је многима неопходна заштићена радна средина.Често је потребна подршка у финансијским и правним питањима. Очекивано трајање живота је око 50 до 60 година у развијеном свету уз одговарајућу здравствену заштиту.

начин наслеђивања

Дечак са Дауновим синдромом поправља полицу за књиге. Истражи на интернету и друге болести везане за поремећај броја хромозома и направи плакат. Податке можеш наћи у презентацији "Неће се то мени десити" на www.osmihajlopupin.edu.rs

шизофренија

25


7. Реши укрштеницу .** Биолози паметнице

L

2

TA

3

O

5

R

4

Водоравно: 1) Делови ДНК који носе наследне особине; 2) Разноврсност организама исте врсте; 3) Остављање потомства; 4) Размножавање при којем нема оплођења; 5) Ћелије које имају две гарнитуре ДНК. Усправно: 1) Полна ћелија.

Разумеш ли?

U KA

-P

Неке особине људи условљене су деловањем једног гена, и њихов фенотип не зависи од утицаја спољашње средине. Такве особине се називају доминантно рецесивне особине или квалитативне особине. Крвне групе се наслеђују кодоминантним начином наслеђивања. Неке особине као што су висина и телесна маса, или неке болести као што су дијабетес и шизофренија зависе од утицаја спољашње средине. Наслеђују се мултифакторски. Без обзира да ли зависе од једног или више гена испољиће се само ако су присутни фактори који их изазивају. За ове особине и болести може да се каже да човек наслеђује предиспозицију за болест, али да ли ће се она испољити зависи од различитих фактора.

1

ED

1. Како је могуће да два здрава родитеља добију дете које болује од албинизма? 2. Колико три алела код АБО система крвних група дају генотипова а колико фенотипова? 3. Ако у твојој породици постоје гени за гојазност, да ли и ти мораш патити од овог поремећаја? Објасни. 4. Зашто се код жена хемофилија ређе јавља него код мушкараца? 5. Шта је узрок Дауновог синдрома?

Брзо и кратко учи се лако кодоминантно

доминантно

мултифакторско начини наслеђивања

рецесивно

полно везано промене у броју хромозома

26


ЗНАЧАЈ И УЛОГА ПОЛНОГ РАЗМНОЖАВАЊА, ЖИВОТНИ ЦИКЛУСИ ОРГАНИЗАМА

подела цитоплазме подела једра

-P

мајка ћелија

O

R

Занимљива биологија

две ћерке ћелије

Шта се догодило са колонијом бактерија, на коју је деловао антибиотик? Да ли су све бактерије у колонији исте? Пажљиво посматрај слику и у свеску напиши своје запажање у кратком есеју.

Бесполна деоба код амебе

ED

U KA

Бесполно размножавање је карактеристично за мањи број врста и не укључује размену генетичког материјала. Организми који настају на тај начин, не разликују се од својих родитеља ни генотипски ни фенотипски и могу се сматрати клоновима. То значи да организам који има диплоидан број хромозома, бесполним размножавањем даје организме са диплоидним бројем хромозома. Бактерије се бесполно деле деобом која је врло слична митози телесних ћелија. Таква деоба се назива амитоза или фисиона деоба. Али бактерије, као и други организми, имају и могућност полног размножавања при чему размењују генетски материјал. Ово је неопходно због постојања варијабилности унутар једне врсте. Размисли и одговори, шта би се догодило ако не би постојала генетска разноликост организама унутар врсте, а дође до промене услова живота.

TA

Бесполно размножавање

Кључне речи бесполно размножавање полно размножавање једнополни организми двополни организми смена генерација

L

Репродукција или размножавање је биолошки процес у којем родитељске јединке стварају слично или идентично потомство. Размножавање је основна особина сваког живог бића. Жива бића тако преносе своје гене на своје потомке и разноликошћу својих особина доприносе опстанку своје врсте. Сваки појединачни организам постоји као резултат размножавања. Постоје два начина размножавања, бесполно и полно размножавање.

Амитоза код бактерија

Непозната реч Амитоза је тип бесполног размножавања бактерија и неких протиста као и митохондрија и хлоропласта у еукариотској ћелији.

Пупљење код хидре

27


ED

L

TA

U KA

Научница Анна Химлер са Универзитета у Аризони је заједно са колегама пет година у лабораторији пратила пет различитих колонија ове врсте мрава. У овом периоду се ниједан мужјак није излегао у колонијама, због чега су научници дошли до закључка да се ови мрави размножавају бесполно. Нови мрав који се излеже представља клон своје мајке и увек је женског пола, те су сви мрави у овим колонијама на најближи могући начин сродни међусобно јер су генетски идентични. Иначе се бесполно размножавање у природи сматра готово погубним за врсту, уколико се врста само на тај начин размножава, будући да не долази до генетског мешања, те јединке које су идентичне и своје гене само преносе на потомке без мешања са другачијим комбинацијама гена, на тај начин слабе своје потомке који из генерације у генерацију постају све осетљивији на разне болести. Због тога се већина живих бића и размножава сексуалним путем, што с друге стране захтева више времена и мање је практично. Разлог оваквом начину размножавања научници виде у решавању међусобних односа унутар гнезда. Наиме, што су краљица и мрави радници (женског пола) сроднији, то више радници подржавају краљице. У обрнутом случају, тј. што су мање сродни, чешће долази до неслагања.

R

Иако је такозвана асексуалност позната као лоше решење за развој врста, због слабљења имунитета долазећих генерација, једна врста мрава, веома је проширена, упркос томе што до сада ни у једном гнезду није пронађен мужјак.

O

Научници су открили да се једна врста мрава не размножава полно због чега код ове врсте уопште не постоје мужјаци.

-P

Занимљива биологија

Неки једноћелијски организми као што је квасац, или вишећелијски као што је хидра могу да се бесполно размножавају пупљењем. На једном делу тела јединке, деобом постојећих ћелија, формира се пупољак који израсте у нови организам. Нови организам може да се одвоји од мајке, као код хидре, а може да остане на телу мајке и гради колоније као код сунђера и корала. Већина биљака имају способност бесполног размножавања. О вегетативном начину размножавања биљака већ доста знаш. Допуни своје знање новим примерима. Најпознатији примери бесполног размножавања се примењују у воћарству и хортикултури, где се од појединих биљних ткива и органа добијају целовите нове јединке. Код биљака се овај тип размножавања заснива на њиховој великој моћи регенерације. Развиће нове јединке врши се из појединих делова тела на природан или вештачки начин. Цела нова јединке се развија из једног дела тела, регенерише се. Нове јединке које настају на овакав начин називају се клонови и имају истоветне гене (генотипове). Овакав начин размножавања је веома значајан за гајење биљака под непромењеним условима средине (стаклене баште, пластеници). У природи, бесполан начин размножавања може да доведе до пропадања целе популације, ако се промене абиотички фактори. Више о начинима размножавања биљака сазнаћеш касније.

28

столона нова биљка

Размножавање купине положницом

Код животиња и код животиња бесполно размножавање укључује партеногенезу, фрагментацију и формирање спора. Партеногенеза је раст и развој ембриона без оплодње јајета сперматозоидом. Природно се јавља код неких врста бескичмењака (нпр. даф, пчела и паразитских оса).


Полно размножавање

ED

U KA

-P

O

R

TA

Полно размножавање одликује већину биљних и животињских врста. У полним жлездама се стварају полне ћелије (гамети) мејотичком деобом. Ова деоба доводи до смањења броја хромозома на половину. Постоје две врсте гамета, мушки и женски гамет. Женски гамет-јајна ћелија настаје у јајницима, треба мушки гамет сперматозоиди настају у семеницима. Код већине организама јајници и треба семеници се развијају у различитим јединкама, женкама и мужјацима. Мужјаци и женке се разликују по спољашњим карактеристикама и понашању и то се назива полни диморфизам. Такви организми се називају једнополни организми. Хермафродити су организми који у једној јединки развијају две врсте полних жлезда, значи стварају две врсте полних ћелија. Такви организми су кишна глис та, ме тиљ, пантљичара и пуж. Оплођење код хермафродита је најчешће унакрсно, и обавља се између две јединке. Неки организми (пантљичара), због специфичних услова живота и немогућности да сретКод мужјака и женке пауна уочава се полни диморфизам ну партнере, врше самооплођење.

Непозната реч Хортикултура је грана пољопривреде која се бави узгојем украсних биљака. Столоне-дугачак витки изданак, који се пружа по површини земље и служи за вегетативно размножавање. Полни диморфизам-разлика у грађи и понашању мужјака и женки исте врсте.

L

Код пчела се из неоплођених јајних ћелија развијају мужјаци а из оплођених пчеле радилице које су женског пола.

Занимљива биологија Још је 1958.године на Кавказу руски зоолог Илија Доревскиј открио популацију гуштерица, у којој није могао уочити мужјака , а из неоплођених јаја развио се подмладак. У овом случају сперматозоиди нису били преко потребни. Све јединке су биле копије своје мајке. Овај гуштер је први, науци познат пример кичмењака који се не размножава полно већ партеногенезом. Касније је откривено још 74 врсте риба, гмизаваца и водоземаца који се овим начином размножавају .

Унакрсно оплођење код пужа

29


Животни циклус организма

L

TA

R

зигот

стадијум од 2 ћелије

ED

U KA

Уколико ствари сагледамо и са друге стране видећемо да полно размножавање има бројне предности и доста добра оправдања. Више врсте се једино сталним "мешањем" гена тј. стварњем њихових нових комбинација, могу одржати здравим и отпорним и успешно одржати корак са својим предаторима. Полна репродукција уводи нову генетску варијацију у врсту што може бити корисно на дуже стазе. Варијације или мутације могу бити штетне или корисне за животињу, што ће довести до раног угунућа или до репродукције. Репродукцијом се одржавају корисне мутације што води пречишћавању врсте и опстанку најбољих који ће се снаћи у тешким временима. Заправо природна селекција воли здраве гене. Ово изостаје код бесполног размножавања, где потомци имају идентичне гене са родитељима.

O

Какав је смисао полних односа обзиром да постоје организми који се размножавају деобром или пупљењем као што су нпр. дупљари. Они не само да штеде време јер не морају тражити партнера него и целокупан генетички материјал преносе својим потомцима. У овом случају свака је јединка способна дати потомство што у полном начину размножавања није случај. Ту привилегију има само један партнер.

Животни циклус је временски период који протекне од размножавања родитеља до полне зрелости тј. размножавања потомака. Дужина животног циклуса зависи од брзине размножавања, трајања ембрионалног развоја, брзине одрастања и достизања полне зрелости потомака, али и од услова у станишту. Нови организам настаје спајањем јајне ћелије и сперматозоида у зигот, који поново добија диплоидан број хромозома и и у себи (зигот) носи јединствену комбинацију гена. Зигот се дели митотичким деобама, тако да у овом периоду не расте, него сваком наредном деобом настају све мање ћелије. Једног тренутка ћелије врше покрете који доводе до образовања стадијума од три слоја, од којих касније настају ткива и органи. Органи настају савијањем, раздвајањем или повезивањем ћелија по тачно одређеном редоследу и начину. Нови организам се развија захваљујући упутствима која се налазе записана у генима јајне ћелије.

Непозната реч Постељица-ембрионални орган сисара у коме се развија ембрион. Ембион-стадијум у развићу организама, код човека траје до 8 недеље развоја. Фетус- стадијум у развићу сисара, у коме ембрион добија основне одлике датог организма у одраслом стању.

стадијум од 4 ћелије

-P

Занимљива биологија

ембрион од 4 недеље

стадијум од 8 ћелије

фетус од 10 недеља фетус од 16 недеља

фетус од 20 недеља

Стварање људског ембриона од оплођене јајне ћелије, митотичким деобама

Треће недеље након оплођења, код већине сисара па и човека, формира се постељица у којој се налази ембрион. Ембрион је преко пупчане врпце и постељице повезан са телом мајке и преко њих се врши размена материја између мајке и бебе. На крају четврте недеље ембрион је око 500 пута већи у односу на почетну величину. На ембриону доминира глава и уочавају Ембрион човека је преко пупчане врпце повезан са крвотоком мајке

30

стадијум од формирање слојева од 16 ћелије којих настају ткива а затим органи

пупчана врпца


Биолози истраживачи Активност - самосталан рад

-P

O

R

Твој изглед од рођења Потребан материјал: Tвоје фотографије из раног детињства, лепак, свеска, лењир Поступак: – Фотографије поређај по годинама и залепи их на лист. – Које су промене најуочљивије? Осим раста, приметићеш још неке промене. Наведи их.

U KA

Потражи фотографију из најранијих дана на којој стојиш и измери однос главе и тела. Исто то учини и сада, измери дужину главе (од браде до темена) и тела од ногу до врата. Измери дужину руку. Податке запиши у табелу. Дужина тела

Дужина руку

ED

Дужина главе

Занимљива биологија

L

Подсети се наученог о животним добима човека. После периода детињства човек улази у период пубертета. У животу сваког човека најбурнији је период кад има око 10 до 12 година, а може и мало касније, који називамо пубертет. Пубертет је процес полног сазревања кад одрасла јединка стиче полну зрелост и способност да обнавља врсту. У том узрасту жлезде у организму младих почињу да луче продукте који утичу на даљи раст и развој детета. Код дечака се у пубертету завршава раст и развој полних органа. Гркљан се повећава и образује се Адамова јабучица. Глас постаје грубљи, мења се, и та појава се зове мутирање. Дечаци постају маљави, расту им брада, бркови, длачице на грудима и полним органима. Расту им мишићи и кости па им рамена и грудни кош постају већи од карлице. Код девојчица у пубертету сазревају полне ћелије. Када прва полна ћелија сазре а не буде оплођена, она се путем менструалног крварења избацује у спољашњу средину. Та прва менструација се назива менарха*. Од тог тренутка, сваког месеца, под утицајем материја у телу које се зову хормони, сазрева по једна јајна ћелија. Када са заврши адолесценција, дете постаје и физички и психички зрео човек који може да заснује породицу или да живи самостално. Овај период одраслог човека траје до око педесете године када наступа климактеријум. У том периоду и мушкарци и жене пролазе кроз психичке промене, а жене додатно губе и менструацију јер њихови хормони слабије раде. Тада наступа период ране и касне старости која са собом носи како тешкоће тако и радости јер у том периоду човек као јединка сагледава шта је урадио у току живота.

TA

се зачеци екстремитета. Ембрионални период се завршава осме недеље након оплођења. У току феталног периода расту органи и цео организам. Крајем петог месеца се чује срце бебе. Око 28 недеље фетус је дугачак око 30 цм и тежак око 600 гр. Од 28 недеље до краја трудноће која траје 40 недеља, фетус се потпуно уобличава до људског облика. Након рођења новорођенче је потпуно формирано и за два месеца удвостручи своју тежину. Раст органа и тела је привидно пропорционалан, али неки органи расту брже, а неки спорије. Глава је и после рођења већа али расте спорије од осталих делова тела.

Ти у првој години

Ти у 13 години Да ли је однос главе и тела исти? Да ли је исти однос дужине руку и тела?

31


Биолози истраживачи

Занимљива биологија

Активност - рад у групи

R

Метаморфоза код жабе Потребан материјал: Вода из баре са јајима жабе или уловљени пуноглавац. Тегла са барском водом или акваријум.

-P

O

Посматрајте развиће жабе из оплођених јаја и бележите све промене које се дешавају. Немојте заборавити да нахраните пуноглавце који су се излегли из јаја. Препоручена температура воде је 15-20 степени. Жуманчана врећа, којом се хране, потроши се у првој фази живота и пуноглавац почиње да се активно храни. Пуноглавци већине жаба су биљоједи и хране се алгама. Алге им можете обезбедити тако што у акваријум ставите много биљака на којима се алге формирају или да им додајете мале количине куване салате, спанаћа и блитве. Кад приметите да пуноглавци добијају ноге, потребно је смањити ниво воде у акваријуму и поставити камење да жабице могу да изађу. Кад одрасту, пустите жабе у природу. Ако не можете пронаћи јаја жаба погледајте видео на https://youtu.be/wAcwjWi6I9Y.

ED

U KA

Човечје рибице су прилично друштвене, тако да се велики број јединки скрива на истом месту, приљубљене једна уз другу. Међутим, у време парења мања група мужјака заузима одређен простор и заједнички га брани од насртаја других мужјака. Парење ових животиња у вештачким условима описао је 1962. године биолог Волфганг Бриглеб из Минхена. Оно започиње свадбеним плесом мужјака, понекад и без присуства женке. Претпоставља се да мужјак може да осети феромоне женке, упркос чињеници што је она далеко од њега. Након „свадбених обреда” женка прилепљује уз своју клоаку пакетић са сперматозоидима који је избацио мужјак. Животиње се обично паре више пута у току неколико часова. Човечја рибица достиже полну зрелост након 14 година, без преображавања. Одрасла јединка задржава особине ларве рецимо, шкрге. Женке почињу да полажу јаја неколико дана након парења, а затим у више наврата током три недеље. Јаја лепе с доње стране пљоснатог камења. Женка пази јаја док се младунци не излегу. Развитак ембриона траје од 90 до 130 дана. Ларве које се излегу велике су око 22 милиметра, њихова леђа су прилично пигментисана, на предњим удовима имају три прста, док на задњим немају прсте.

L

Водоземци и инсекти имају другачији начин развића него човек. Они пролазе кроз посебне фазе (ступњеве) развића означене као преображај или метаморфоза. Код жабе преображај је праћен преласком из воденог на копнени начин живота. Развиће жабе траје око 7 недеља. Преображај од пуноглавца до одрасле жабе је брз и траје неколико дана а укључује осим промене облика тела и промену начина исхране дисања и кретања.

TA

Непозната реч Метаморфоза - преображај од јајета до одрасле јединке кроз ступњеве, код неких животиња.

На основу запажања попуните табелу. пуноглавац

одрасла жаба

начин кретања дисање положај очију величина главе боја коже Након истраживања направите пано о метаморфози водоземаца.

32


Биолози истраживачи

R

Активност - самосталан рад

U KA

-P

O

Смена генерација код биљака и животиња. Истражи у литератури и на интернету циклусе развића организама. Потражи како се размножавају метиљи а како панљичара. Да ли смена генерација постоји и код биљака? Резултате представи на паноу.

Биолошке мозгалице

Заокружи Т ако је одговор тачан а Н ако је нетачан.* 1. Једнополни организми су хермафродити. 2. Бесполним размножавањем настају клонови. 3. В  ећина организама поред бесполног има и неки вид полног размножавања. 4. Полно размножавање доприноси варијабилности врсте.

ED

L

Биолози паметнице

TA

У животном циклусу биљака и животиња често се смењују бесполно и полно размножавање. Такав циклус размножавања се назива смена генерација. Она подразумева да се један организам треба наизменично размножава и полно и бесполно у одређеним периодима. Хидра је дупљар који живи у води и размножава се бесполно пупљењем. У јесен хидре које су хермафродити, стварају полне ћелије. Хидре избацују сперматозоиде у воду, који се спајају са јајном ћелијом друге хидре. Мајка хидра у току зиме угине а око оплођене женске полне ћелије се ствара заштитни омотач који спречава смрзавање и својим телом заштити јаја од смрзавања. На пролеће се из јаја развијају младе хидре које се размножавају пупљењем и тако цео циклус наставља. Више о смени генерација, научићеш мало касније.

Т Т

Н Н

Т

Н

Т

Н

Бесполним размножавањем добијају се јединке које су генотипски и фенотипски исте као свој родитељ. Бесполно размножавање је пожељно у пољопривреди и хортикултури где се вегетативном размножавањем добијају истоветне јединке. При промени услова средине , може да дође до пропадања свих јединки. Полним размножавањем се повећава варијабилност јединки у оквиру врсте и то омогућава организмима да преживе у измењеним условима средине. Организми који се полно размножавају у зависности од тога да ли стварају једну или две врсте полних ћелија деле се на једнополне и двополне. Сваки организам има циклус развића који је карактеристичан за врсту и настао је у току еволуције. Смена генерација је смењивање бесполне и полне фазе у животу јединке.

У празна поља на слици упиши бројеве стадијума развоја код жабе. *** 1. јаја жабе 2. пуноглавац 3. п  уноглавцу почињу да расту ноге 4. нестаје реп 5. млада жаба 6. одрасла жаба 33


Брзо и кратко учи се лако партеногенеза

полно

пупљење бесполно

L

полне ћелије

деоба

размножавање

R

1. Које су предности бесполног размножавања? 2. Зашто већина организама бар у једном периоду живота прибегава полном размножавању? 3. Зашто организми избегавају самооплодњу? 4. Објасни преображај код жабе. 5. Шта занћи смена генерација и зашто је она значи?

TA

Разумеш ли?

оплођење

регенерација

-P

O

развиће

U KA

Биолошке мозгалице на крају теме

ED

1. Прочитај пажљиво текст и на основу прочитаног текста одговори на питања.**

34

Људско тело се састоји од ћелија. Свака ћелија је мајушна фабрика која производи материјал потребан за раст и развој тела.Различити делови тела имају специјализоване ћелије са посебним задужењима, на пример ћелије мишића се разликују од нервних ћелија, ћелије срца од ћелија коже. Производња сваке ћелије се контролише генима. Гени су исти у свим ћелијама тела. Нису сви гени активни у свакој ћелији у свако време. Напротив, у одређеној ћелији су активни само они гени који одговарају њеној функцији и типу. Тело расте стварањем нових ћелија. Ово се постиже копирањем гена у свим ћелијама. Тада се ћелија дели у две, тако да свака поседује копију гена. Гени садрже инструкције тела за стварање нових делова и преживљавање. Због тога гени контролишу или утичу на следеће ствари: наше психичке карактеристике, начин раста и развоја беба и деце, чак и пре што се роде, старење и отпорност на болести. Гени се преносе са родитеља на децу. Људи имају две копије сваког гена, један примерак копије потиче од мајке, а други од оца.


А. Гени у организму имају улогу:( заокружи нетачан одговор) 1. да утичу на наше психичке особине 2. да преносе особине на потомство 3. да утичу на старење 4. утичу на заљубљивање

TA R O

-P

В. Све наше ћелије имају: 1. исте гене али они нису сви активни 2. различите гене који су сви активни 3. исте гене који су сви активни 4. различите гене који нису сви активни

L

Б. Свака  ћелија људског организма поседује: (заокружи тачан одговор) 1. једну копију гена 2. две копије гена 3. више копија гена 4. не поседује гене

U KA

2. У тексту пронађи погрешне тврдње прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.* Приликом оплођења долази до спајања телесних ћелија (мушке и женске) оба родитеља од којих свако носи исте варијанте гена. Комбиновањем гена оба родитеља развија се јединка која има исту комбинацију гена као и све друге јединке њене врсте.

ED

3. Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан.**  олним размножавањем добијају П се јединке које су међусобно исте. Бесполно се размножава већина биљака и животиња. Пупљење је начин бесполног размножавања. Деобом телесних ћелија настају ћерке ћелије са истом количином ДНК као мајка. Полне ћелије имају дупло мању количину ДНК у односу на телесне ћелије.

Т Т Т

Н Н Н

Т

Н

Т

Н

35


4. Повежи појмове тако да повежеш организам и његов начин размножавања* човек бактерија 1. полно размножавање

L

квасац

2. бесполно размножавање

TA

амеба сунцокрет

R

сунђер

5. Попуни табелу уписивањем знака + или – ***

O

митоза

мејоза

U KA

-P

број насталих ћелија број хромозома у ћерки ћелији број хроматида у ћерки ћелији

ED

6. Обележи слику ***

1. ћелија

36

2. хромозом

3. ДНК

4. Једро


8. Реши асоцијацију ** две гарнитуре ДНК

пупљење

полови

клон

оплођење

граде тело деобом расте организам

једна гарнитура ДНК полни хромозом јајна ћ. и сперматозоид

TA

варијабилност

O

R

деоба

L

7. Заокружи тачну реченицу* 1. Пупљење је начин полног размножавања. 2. Пупљењем се размножавају сунђери и бактерије. 3. П  упљењем се добијају јединке које су клонови својих родитеља. 4. Пупљењем се стварају јединке велике разноликости.

-P

9. Реши задатак ***

U KA

У једној прородици отац има хемофилију а његова супруга је здрава. Да ли ће неко од њихове деце имати хемофилију? Објасни и на шеми укрштања обележи обележи * хромозоме тако да добијеш тачан начин наслеђивања.

XX

ED

П. F1

XX XX

*

XY

XY

XY

Да ли ће женска деца имати хемофилију? Зашто мушка деца из овог брака не могу имати хемофилију?

Да ли је могућа појава хемофилије у наредној генерацији? Прикажи наслеђивање. У свесци прикажи наслеђивање код њихових потомака, ако предпоставиш да је њихова ћерка преносилац хемофилије удата за здравог мушкарца. 37


L

R

TA

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

O

У овој области ћеш:

ED

U KA

-P

• прикупљати податке о грађи и функцији различитих организама; • упоређивати организме и њихове животне функције; • обновити особине живих бића; • научити више о грађи и функцији организама; • проучавати различита ткива; • користити микроскоп за посматрање ткива.


ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА – ПОЈАМ СИМЕТРИЈЕ

L

Кључне речи асиметрија симетрија зрачна симетрија двобочна симетрија

Занимљива биологија

орган

O

U KA

органела

организам

-P

систем органа

R

TA

Сва жива бића изграђена су од ћелија. Ћелија је основна јединица грађе и функције живих бића. Организми могу бити једноћелијски и вишећелијски. Код једноћелијских организама,организам чини једна ћелија. Код вишећелијских организама више ћелија су груписане у ткива и органе. Подсети се које нивое биолошке организације живих бића знаш. Вишећелијски организми имају више нивоа организације. Граде их различити системи органа, чија улога и рад зависе од удружене активности органа одређеног облика, величине и положаја у организму. Системи органа не могу функционисати засебно већ заједно чине јединствену и складну целину, организам. Сваки орган у систему органа изграђен је од ткива. Постоје различите врсте ткива у зависности који орган изграђују. Tкиво је скуп ћелија заједничког порекла, сличне грађе, облика и величине а исте функције. Више о ткивима и ћелијама које их граде научићеш касније.

ED

ћелија

ткиво

Нивои биолошке организације

Биолошке мозгалице

О људском телу већ доста знаш... Aли да ли знаш и ове занимљиве чињенице: 1.Реч „орган" потиче од старе грчке речи organon, што значи „алат" или "инструмент". 2. У људском телу има толико ћелија, да би нам требало око 3.000 година да их пребројимо. 3.Кожа одраслог човека је тешка између 3,6 и 5 килограма, а прекрива површину од око 1,7 до 2 квадратна метра. 4. У људском телу се налази десет пута више ћелија бактерија него што има људских ћелија. 5. Сваког сата, са људског тела спадне око 600.000 ситних комадића коже, што је око 600 грама годишње. До периода када особа напуни 70 година, изгубила је око 47 килограма коже. 6. Највећа ћелија у људском телу је јајна ћелија а једва је видљива голим оком.

Самосталан рад Да би проверио да ли разумеш новое телесне организације живих бића попуни следећу табелу. Испод слике нивоа телесне организације представника људи, животиња, биљака и гљива, упиши понуђене бројеве слика који их представљају. Уочи и разговарај са другарима који нивои телесне организације недостају код неких представника и зашто? 39


L TA R O

U KA

Вероватно примећујеш да твоје тело није потпуно симетрично, а када се мало загледаш у људе око тебе приметићеш да нико није потпуно симетричан. Иако се симетрија узима као модел савршене лепоте још од антике, ситне несавршености стварају лепоту и чине да тела буду изражајнија. Заправо људско тело јесте симетрично у томе што се може повући вертикална линија и са обе стране те линије се налазе исти делови, оно што није исто су детаљи који човека чине лепим. Чак и унутрашњи органи имају своју симетрију и асиметрију, има оних који се налазе са обе стране тела и оних који се налазе само са једне. Ова уобичајена асиметрија тела може бити израженија или мање изражена у зависности од спољашњих фактора. Асиметрија може бити генетског или негенетског порекла. Негенетска асиметрија зависи од утицаја спољашње средине, на пример од онога чиме се особа бави (физички рад, професионални спористи...) или настаје због случајних развојних прилика у којима се налази човек. Генетска асиметрија није екстремна и већином је чак и неприметна. Претежно се односи на унутрашње органе.

Биолошке мозгалице

-P

Занимљива биологија

ED

1. ћелија 2. ткиво 3. орган 4. систем органа 5. организам

40

Да ли примећујеш да се неки организми или њихови органи могу замишљеним линијама поделити на једнаке делове? Погледај слике пажљиво! Да ли познајеш појам симетрије? Можда из математике или свакодневног живота? У математици симетрија је пресликавање фигура у геометрији. У свакодневном животу се симетрија примећује у архитектури, баштованству, уметности, географији. А у биологији? Симетричност представља правилан распоред делова тела организама који се добија када тај организам пресечемо са једном или више замишљених линија. Постоје и организми који немају симетрију. Такви организми се називају асиметрични.


Непозната реч Сферична симетрија-структура тела у коме је кроз центар тела могуће повући неограничен број оса симетрије и сваки пут добити две идентичне половине. Радијална симетрија-структура тела у коме било какав пресек, почевши од уста па дужином читавог тела, дели тело на две идентичне половине. Билатерална симетрија-структура тела са главеним и задњим делом, при чему су телесни органи тако распоређени, да би пресек кроз средину дао скоро идентичну десну и леву половину.

TA

L

Примери асиметричних организама:

Сунђер

Амеба

радиоларија

U KA

-P

O

R

Симетрија може бити сферична, радијалнa и билатерарна или двобочна симетрија. Сферично симетричне животиње имају лоптаст облик тела. Кроз центар њиховог тела је могуће повући неограничен број линија или оса симетрије и кроз њих поставити исто толико равни симетрије. Раван симетрије дели тело на две симетричне (једнаке) половине.

цвет беле раде

волвокс

цвет сунцокрета

Занимљива биологија Радиоларије су бројна група морских протиста са амебоидним телом које је заштићено кречњачком љуштурицом. Приказан је Хекелов цртеж радиоларија. Можеш ли да препознаш сферичну симетрију? Ови организми су се милионима година таложили на морском дну, а затим је судар тектонских плоча избацио морско дно на површину и створио кречњачке планине. Тако су настали Алпи и Хималаји.

ED

Радијално (зрачно) симетрични организми имају цилиндричан облик тела. Кроз њихово тело је могуће повући једну осу и кроз њу поставити безброј равни симетрије. Ова симетрија карактеристична је за сесилне (већина дупљара), и планктонске организме. Може се јавити и у нешто измењеном облику каква је нпр. петозрачна симетрија бодљокожаца.

хидра

морска звезда

41


ED 42

човек

L

лист биљке

зелена еуглена

TA

лептир

O

R

Леђно-трбушна раван, одређује леђну и трбушну страну тела. Попречна раван одређује предњи, главени и задњи, репни део тела. Приметићеш да ови делови тела нису једнаки. Раван која пролази по уздужној оси, дели тело на две симетричне половине – леву и десну. Највећи број животиња је билатерално симетрично при чему ту убрајамо и човека. Много више о симетрији и представницима који је поседују научићеш мало касније.

Биолози истраживачи Пројекат - групни рад Осна симетрија свуда око нас

U KA

Ако пратимо познате фосилне налазе, најстарију јединку са једнаком левом и десном страном наћи ћемо на источном краку суперконтинента Гондване, на територији данашње Аустралије, пре 555 милиона година. Та животиња се зове кимберела. За носиоца ласкаве титуле најстарије познате билатералне симетричне животиње, кимберела није посебно наочита. Овалним телом дужине 15 центиметара налик на мекушце којима по данашњим сазнањима припада, у зависности од подврсте, кретала се истезањем преко морског тла прастаре Земље. Хранила се тако што је „пасла“ микроорганизме са морског дна. Двобочна симетрија омогућавала јој је бољу оријентацију, лакше избегавање опасности, успешнији лов. Билатерално симетричне животиње могу брзо манипулисати укупним отпором воде тиме што окрећу своју страну са већом површином у смеру кретања. Таквим поступком се нагло заустављају и омогућују хитро окретање.

-P

Занимљива биологија

Билатерално (двоструко или двобочно) симетрични организми су они кроз чије тело је могуће повући три осе, али се само кроз једну од њих може поставити раван симетрије. Карактеристична је за организме који се активно крећу у једном правцу.

Ток рада: Поделите се у 5 група. Задатак: Претрагом Инетрнета и литературе или уз помоћ наставника пронаћи примере симетрије: 1. група – у математици 2. група – у географији 3. група – у ликовној култури 4. група – у српском језику 5. група – у биологији

Унутар групе направите паное. Након урађених паноа изложите своје радове на тематској радионици „Осна симетрија свуда око нас“.


Биолошке мозгалице

L

Самосталан рад 1. Напиши нивое биолошке организације живих бића од најсложенијег до најпростијег нивоа.*

R

TA

а. б. в. г. д.

U KA

-P

O

2. Нивое морфолошке организације обележи бројевима 1-5 сходно њиховој сложености (1 – најједноставнији, 5 – најсложенији ниво)** орган ћелија ткиво систем органа организам 3. Ткива чине ћелије које су:** а. б. в.

ED

4. Заокружи тачан одговор. Усложњавање морфолошке организације животиња је:** а. Довело до смањења димензија тела. б. Довело до повећања димензија тела. ц. Није утицало на димензије тела. 5. Повежи групу са одгорарајућим типом телесне симетрије:** асиметрична сферична симетрија радијална симетрија билатерална симетрија

1. дупљари 2. инсекти 3. волвокс 4. амебе 43


Разумеш ли?

Самосталан рад

R

TA

L

6. Одреди симетрију тела следећих организама***

O

7. Двобочна симетрија животиња најбоље је повезана са: Заокружи тачан одговор.* а. способношћу регистровања надражаја из свих праваца. б. присуством скелета в. покретљивошћу и активним тражењем хране г. адаптацијом на копнени начин живота

U KA

Организам већине вишећелијских живих бића изграђен је од органа. Органи су повезани у системе органа.Сваки систем је грађен од више различитих органа повезаних заједничком функцијом. Органи су грађени од различитих ткива, а свако ткиво је грађено од више ћелија сличних по облику и величини. Свако ткиво чине ћелије које су сличне по облику, величини и фуннкцији. Значи, организам чине:системи органа , органи, ткива и ћелије. Сваки организам без обзира да ли је једноћелијски или вишећелијски има неки тип симетрије или је асиметричан. Сферна симетрија се среће код лоптастих облика и кроз њихово тело повући неограничен број равни симетрије. Зрачну симетрију имају сесилни или планктонски организми са цилиндричним обликом тела. Двобочну симетрију имају покретни организми чије се тело може поделити на леву и десну половину.

Биолошке мозгалице

-P

Биолози паметнице

ED

1. Шта је ћелија а шта орган? 2. Шта је симетрија у биологији? Објасни. 3. Какви организми су радијално симетрични? 4. Објасни како двобочна симетрија има везе са кретањем? 5. Да ли један организам има само један тип симетрије? Погледај једну биљку у целини, а затим погледај њене органе.

Брзо и кратко учи се лако

симетрија организама

сферично симетрични организми

44

двобочно симетрични организми

асиметрични организми

радијално симетрични организми


СИМЕТРИЈА И СЕГМЕНТАЦИЈА КОД ЖИВОТИЊА, СТВАРАЊЕ ГЛАВЕНОГ РЕГИОНА

L

Кључне речи радијална симетрија двобочна симетрија асиметрија сегментација главени регион

Занимљива биологија Слика је дело биолога Ернеста Хекела и приказује различите врсте дупљара. Уочи зрачну симетрију.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Сви живи организми представљају саставни део своје животне средине средине, са којом чине јединствену целину и под чијим утицајем се развијају. Захваљујући тим утицајима животиње су развиле план грађе и симетрију која им омогућава опстанак. Знаш шта је симетрија и какви облици симетрије се појављују у природи. Сад примени своје знање и допуни га различитим примерима симетрије у животињском свету. Симетрија је један од основних принципа грађе живих бића који подразумева организацију делова тела у геометријском облику, односно план грађе према одређеним осама симетрије. Све животиње се према симетрији могу поделити на неколико група. Асиметричне животиње су тако грађене да кроз њихово тело није могуће повући ни једну осу симетрије. Њихово тело се не може поделити на два или више једнаких делова. Код животиња асиметрија постоји код сунђера. Зрачно тј. радијално симетричне животиње имају тело у облику краћег или дужег цилинСунђер је асиметрична животиња дра, на чијем се предњем крају налазе усни отвор. Свака раван која пролази кроз уздужну осу дели тело на две једнаке половине. Овакав тип симетрије постоји код неких сесилних и планктонских организама. Зрачну симетрију имају дупљари и бодљокошци.

Зрачна симетрија код хидре Око усног отвора корала налазе се пипци. Колико равни симетрије можеш повући кроз тело корала?

45


Занимљива биологија

U KA

-P

O

R

TA

L

Двобочна симетрија у животињском свету је најлепше изражена код лептира.

Кроз тело двобочно симетричних животиња, могуће је повући три равни, али само једна дели тело на две симетричне половине. Остале две равни одређују леђну и трбушну страну тела, односно предњи и задњи крај. Двобочном симетријом се одликују покретни организми који се крећу у једном правцу. Она је најзаступљенија симетрија у животињском свету. Симетричност животиња је у већини случајева само спољашња, а распоред унутрашњих органа је асиметричан. Неки системи органа, као што је систем за кретање или нервни систем, имају двобочну симетрију а неки системи као систем за варење су асиметрични.

Двобочна симетрија код мишићног система човека и асиметрија система органа за варење човека

Биолози креативци

ED

Биолози креативци Од шареног папира направи лептира који има двобочну симетрију. Идеју можеш пронаћи на https://youtu.be/RdNBjenf_EM

Биолози истраживачи

Активност - рад у пару Симетрија код животиња Задатак: На крају уџбеника налазе се картице различитих животиња. Исеците их и сложите према типу симетрије у три групе. 1. Животиње које су асиметричне 2. Животиње са зрачном симетријом 3. Животиње са двобочном симетријом У литератури или на Инернету нађите податке о томе како се те животиње крећу. Постоји ли веза између начина кретања и типа симетрије? Објасни

46


главени регион телесни сегменти

L

Сегментација код кишне глисте је најлакше уочљива. Сегментисаност захвата и унутрашње органе осим неких чланака у којима се налазе полни органи.

-P

O

R

репни регион

Занимљива биологија

TA

Сегментација је серијско понављање истих органа дуж уздужне осе тела. Делови тела који се понављају називају се сегменти. Сегменти дуж читавог тела могу бити мање више једнаки и садржати истоветне органе као код кишне глисте. Код инсеката су сегменти различити и груписани у телесне регионе, главени, грудни и трбушни регион. Сегментација може бити спољашња ако се уочава на спољашњој грађи. Унутрашња сегментација захвата само унутрашње органе. Јавља се код кичмењака, у трупном и репном региону, где се серијски понављају мишићи, ребра, кичмени пршљенови и нерви.

U KA

Сколопендра је стонога са спољашњом сегментацијом тела где су сви сегменти, осим главеног и репног, исти.

Сегментација је изузетно битна особина код животиња јер је током еволуције довела до стварања телесних региона а самим тим и усложњавања грађе животиња.

ED

груди

глава

трбух

Занимљива биологија Многе животиње немају тело подељено на јасне сегменте. За њих кажемо да су несегментисане животиње. Несегментисана животиња је хоботница.

Сегменти код инсеката су груписани у регионе, глава, груди и трбух

47


L

TA

-P

O

Симетрија је особина свих живих бића. Већина животиња које се крећу имају двобочну симетрију тела. Дупљари и бодљокожци који се не крећу или су слабо покретни имају зрачну симетрију. Асиметрични организми у животињском свету су сунђери. Сегментација је понављање истих органа дуж уздужне осе тела. Сегменти могу бити исти или груписани у регионе. Главени регион се први пут јавља код пљоснатих црва и повезан је са кретањем двобочних животиња. Приликом кретања у једном правцу, корисно је да се чулни органи групишу у предњем делу тела који ступа у контакт са спољашњом средином.

R

Биолози паметнице

Образовање главеног региона се десило код двобочно симетричних животиња услед активног начина кретања, увек предњим делом тела напред. На предњој страни тела долази до концентрације чулних органа и нервних ћелија. Зашто је то битно? Предња страна тела прва долази у додир са новом средином у коју се организам креће. Чулни органи концентрисани на предњем делу омогућавају најбоље опажање околине и брз одговор на стање у спољашњој средини. Обично се усни отвор налази на предњем делу тела, с обзиром главени регион на то да је кретање животиња повезано са потрагом за храном. На тај начин долази до формирања главеног региона на коме се налазе чулни органи. Током еволуције долази и до концентрисања нервних ћелија и стварања мозга, који је код кичмењака смештен у лобањи. Више о развоју нервног Главени регион се први пут у еволуцији јавља код система и чула сазнаћеш касније. пљоснатих црва као последица кретања

Биолошке мозгалице

ED

U KA

1. Заокружи тачну тврдњу * Кретање као појава код животиња омогућило је: а. двобочну симетрију б. стварање главеног региона в. сегментацију г. тачно је под а и б. Главени регион се први пут јавља код: а. кишне глисте б. пљоснатих црва в. пужева г. инсеката

2. Повежи појмове ** главени регион

48

1. тело издељено на сегменте

сегментација

2. концентрисање чулних органа на предњем делу тела

симетрија

3. план грађе према одређеним осама симетрије


морски сунђер

Б. Зрачна радијална В. Асиметрија

U KA

Брзо и кратко учи се лако

-P

O

А. Двобочна симетрија

крокодил

R

хидра

TA

L

3. Повежи организме и типове симетрије тако да испод сваког организма упишеш слово.***

сегменти једнаки

ED

план организације животиња

симетрија

асиметричне животиње

образовање главеног региона

зрачно симетричне животиње

сегментација

сегменти груписани у регионе

двобочно симетричне животиње 49


СИМЕТРИЈА И СЕГМЕНТАЦИЈА КОД БИЉАКА

L

Занимљива биологија

Са појмом симетрије се срећеш не само у математици већ и у осталим наукама. Ботаника је део биологије у коме се могу наћи чудесно лепи облици симетричности. Најчешће је код биљака цела јединка полисиметрична или асиметрична, али су њени органи организовани по различитим типовима симетрије. У природи постоји велики број биљних органа и биљака кроз који се не може повући ни једна оса симетрије. Такве биљке и биљни органи су асиметрични.

TA

Кључне речи симетрија листа симетрија цвета гранање

O

R

Покушај да одредиш тип симетрије корена неке теби познате биљке. Да ли је корен асиметричан? Ако погледаш са једне стране највероватније јесте. Погледај корен одгоре и приметићеш да је најчешће полисиметричан.

-P

Асиметрични листови бегоније и бреста

U KA

Поједини делови цвета могу бити различите симетрије, али се обично симетрија крунице узима као симетрија читавог цвета.

Занимљива биологија

ED

Алоја је диван пример полисиметричности код биљака.

Асиметричан цвет кане

Ако кроз осовину неке биљке или ма којег њеног дела можемо повући три или више равни симетрије кажемо да је биљка или орган полисиметричан што одговара зрачној симетрији код животиња. Код таквих биљака или органа, ткива и ћелије су распоређене зрачно око уздужне осе. 50


Биолози креативци

Анатомска грађа стабла на којој се уочава полисиметрија

TA

L

Утврди тип симетрије различитих гајених биљака које се користе у домаћинству. Нацртај их и направи изложбу са друговима из разреда. Овако изгледа црвени купус.

Попречан пресек плода јабуке на коме се уочава полисиметрија

R

Врло су честе биљке или биљни органи са полисиметричном грађом. Цветови неких биљака као што су јабука, љутић, дуња су полисиметрични.

ED

U KA

-P

O

Биљка или орган кроз који се може повући једна раван симетрије, означава се као моносиметрична биљка или орган. Такву грађу имају листови код којих је лиска тј. лисна плоча тако грађена да се пресечена дуж главног нерва дели на два једнака дела, односно десну и леву половину. Код ових Цвет јабуке је полисиметричан, а такав је и плод. листова се разликује лице и налиДа ли можеш да утврдиш зашто је то тако? чије листа. Ова симетрија може да се повеже са двобочном симетријом животиња.

Непозната реч Анатомија-наука о унутрашњој грађи организма

Занимљива биологија Хоја, познатија као воштани цвет, је пореклом из јужне Кине и Индонезије, а у Европи се узгаја већ више од 100 година. Лишће јој је јајолико, тамнозелено, меснато и кожaсто. Најлепши су мали цветови на њој, беле боје са светло ружичастим преливом, који изгледају као да су од воска.

Лист дуње и цвет љубичице као пример моносиметричних органа

Поред ових типова симетрије, код биљака постоје и многе прелазне форме. Један исти орган може бити различите симетрије код исте јединке. Стабло траве је у анатомском облику полисиметрично. Међутим на њему је лишће постављено у два низа те је оно посматрано у целини моносиметрично.

51


ED

L

TA

R

U KA

-P

Паразитске биљке разликују се према степену зависности од биљке-домаћина у погледу снабдевања водом и хранљивим материјама. Према томе да ли храну и воду узимају од биљке-домаћина у потпуности или само делимично, паразитске биљке могу се класификовати као: потпуни паразити и полупаразити. Колопаразити тј. потпуни паразити не производе хлорофил и у потпуности зависе од биљке-домаћина, без ког не могу постојати; Хемипаразити или полупаразити имају способност да самостално производе хлорофил и самим тим врше фотсинтезу макар у једном периоду свог живота, па њихова исхрана само делимично зависи од биљке-домаћина. Тако је, на пример, вилина косица потпуни паразити, док је имела полупаразит.

O

Занимљива биологија

Односи симетрије су у тесној вези са начином живота биљке, функцијом датог органа, а нарочито правцем растења органа. Листови који расту хоризонтално имају горњу и доњу страну, слично леђној и трбушној страни код животиња. Ако погледаш биљке око себе, можеш уочити огромну разноликост вегетативних органа, корена, стабла и листа. Живећи у различитим животним условима ови органи су преузели и неке додатне улоге. Самим тим оне мењају свој изглед, форму и симетрију. Зато се код биљака не може утврдити тачна сегментација тела, већ се говори о одсуству или присуству вегетативних органа. Одсуство неког органа код биљака назива се редукција. Код многих паразитских врста биљака, лишће је сведено само на ситне жућкасте љуспе или га уопште нема. Европска вилина косица, најчешћа паразитска биљка у Србији

Многе биљке имају потпуно закржљао тј. редукован корен нпр. водена ступица, који им због живота у воденој средини није потребан. Такво нестајање органа, примећује се и код цветова где може да се смањи број прашника, или круничних листића. На примеру водене ступице и раставића може да се види и сегментација која је код биљака ретко уочљива. Око стабла су на одређеним чворовима распоређени листови. Део између два чвора назива се чланак.

Водена ступица је биљка која живи у води и нема корен

Код већине биљака сегментација није тако уочљива. Ако погледаш дрво јабуке или бора уочићеш правилно гранање које је својствено за те врсте. Када се из пупољка појављују две гране скоро исте јачине, говори се о Биљка раставић са уочљивом сегментацијом

52


L

Непозната реч Цваст-скуп цветова на једној цветној дршци

-P

O

R

TA

дихотомом гранању. Оно се јавља код вишећелијских алги, маховина и палми. Други начин гранања тј. моноподијално гранање се јавља код већине четинара и заснива се на томе да главно стабло не прекида раст већ се стално развијају бочне гране. Код већине листопадног дрвећа као што су леска, липа или бреза главно стабло препушта раст првом бочном изданку које се даље грана. Код биљака постоји зависност у погледу развоја појединих органа и оне су у стању да путем хормона појачају или Врсте гранања код биљака смање развој појединих органа. Код сунцокрета вршни део биљке утиче на развијање органа који стоје испод њега. Иако се стабло сунцокрета нормално не грана, ако му се одсече вршни део, бочни пупољци почињу да расту и доносе цваст и плод. Ова чињеница је од великог значаја у пракси гајења биљака. Одстрањивањем вршног дела стабла, подстиче се раст и обликовање биљке. Овако се може подстаћи и раст корена.

U KA

Биолози паметнице

ED

Уклањањем вршног дела стабла подстиче се раст листова дувана. Отклањањем већег броја цветних пупољака потстиче се стварање крупнијих цвасти хризантеме .

Биолошке мозгалице

1. Ако је тврдња тачна заокружи Т а ако је нетачна Н.** Корен најчешће има полисиметричан облик. Цветови многих биљака су асиметрични. Код полисиметричних биљних органа могу се повући две равни симетрије. Код гранања четинара, главно стабло не прекида раст. Ако се откине вршни део биљке, она неће више расти.

Т Н Т Н

Симетрија постоји и код биљака али се најчешће уочава на биљним органима. Асиметричан је орган кроз који се не може повући ни једна раван симетрије тако да подели тело на једнаке делове. Полисиметрични органи су они кроз који се могу повући више од три равни симетрије. Оваква симетрија може да се упореди са зрачном симетријом животиња. Моносиметричне су биљке и органи кроз које може да се повуче једна раван симетрије. Сегментација биљака није лако уочљива као код животиња. Огледа се у сегментацији неких биљних органа, најчешће стабла и његовом гранању. Одсуство неких органа код биљака је последица животних услова.

Т Н Т Н Т Н 53


TA

L

2. Повежи биљне органе и типове њихове симетрије тако да испод сваког органа упишеш понуђен тип симетрије.***

цвет зеленике

R

Б. Полисиметрија

Разумеш ли?

В. Mоносиметрија

ED

U KA

-P

Брзо и кратко учи се лако

1. Наведи пример асиметричног цвета. 2. Дефиниши полисиметрију или зрачну симетрију код биљака. 3. Да ли различити органи на истој биљци могу бити исте симетрије? Објасни. 4. Да ли исти орган на биљци може бити различите симетрије? Објасни. 5. Опиши начине гранања код биљака.

гранање

план организације биљака

симетрија

сегментација

полисиметрични органи

асиметрични органи

54

жиличаст корен

O

А. Асиметрија

лист босиљка

моносиметрични органи


Једноћелијски еукариоти - царство протиста

L

Кључне речи протисти кретање амебе бичари трепљари

R

TA

У једноћелијске организме убрајамо оне организме чије се тело састоји из само једне ћелије која обавља све животне функције. Еукариоти су организми чија ћелија има органеле и наследни материјал сконцентрисан у једру. Кад барску воду посматраш под микроскопом уочићеш велики број ситних једноћелијских организама који се крећу. Ако пажљивије посматраш, уочићеш и да се разликују по величини, облику, начину кретања али су сви изграђени само од једне ћелије. Сви протисти, имају чврсту ћелијску мембрану која им даје облик и штити од утицаја спољашње средине, цитоплазму, једро и органеле. У царство протиста убрајамо: амебе, бичаре, трепљаре и једноћелијске алге.

Амебе

ED

U KA

-P

O

Амебе живе у воденим стаништима, на влажном земљишту а неке и паразитирају у човеку. Имају врло танку мембрану па им је облик тела несталан тј. промењив. Због танке и еластичне мембране, цитоплазма се прелива и гради испупчења-лажне ножице. Стално настају нове лажне ножице а нестају старе и тако се амеба креће.

Непозната реч Лажне ножице-израштаји цитоплазме којима се амеба креће Хранљива вакуола-органела у којој се вари храна код протиста Контрактилна вакуола-органела за која има улогу у избацивању вишка воде и штетних материја

Занимљива биологија Цртеж различитих врста протиста из 1910 године

Амеба се креће лажним ножицама

Хране се хетеротрофно тако што својим лажним ножицама обухвате неку бактерију или једноћелијску алгу и увуку је у своју цитоплазму. Око унете хране се формира један мешак – хранљива вакуола у којој се храна вари. Амебе могу имати више хранљивих вакуола. Пошто се лажне ножице могу створити на било ком делу ћелије, хранљива материја се може унети у ћелију на било ком месту. Несварене остатке хране избацују на било ком месту на мембрани. 55


лажне ножице

хранљива честица

Занимљива биологија

варење хране

ED

R

честица је увучена у хранљиву вакуолу

TA

L

хранљива вакуола са соковима за варење

Исхрана амебе

избацивање несварених делова

O

-P

хранљива вакуола

цитоплазма

мембрана

лажне ножице

контрактилна вакуола једро Грађа амебе

Размножавају се бесполно, деобом ћелије. Када амеба достигне одређену величину, она се подели, тако што се прво подели једро а после и цитоплазма и тако настају две кћерке ћелије. Раздвајају се и настављају да живе самостално. Они се одвајају и сваки део живи самостално. Када и оне достигну одређену величину опет се деле и тако повећавају број јединки.

Бесполно размножавање амебе

56

разложена храна коју амеба користи

Амебе дишу читавом површином с ћелије а вишак воде и штетне материје избацују преко контрактилне вакуоле.

U KA

Фораминифере су сродници амеба, имају љуштуру. Фосили фораминифера су, због њихове разноврсности, обиља и сложене морфологије, од виталног значаја за наше разумевање историје Земљине прошлости и промене климе. Иако су величине зрна песка, последњих деценија имају изузетно важну улогу у одређивању врло прецизне старости стена. Нарочито су корисни када се нађу у бушотинама при истраживању угља и нафте. Oдлике фораминифера су тако прецизне да се на основу њих може усмеравати и изводити бочно бушење кроз седименте богате корисном сировином. Седименти Србије различите старости садрже обиље фораминифера. На основу њих су наши научници одредили старост многих наших локалитета насталих у Панонском мору. Нарочито су се показали корисним у стенама које не садрже морске шкољке, пужеве, корале, јежеве или друге препознатљиве фосиле. На основу фораминифера је могуће утврдити и начин настанка неких стена или за човечанство корисних минералних сировина.


Бичари

Како се амеба храни погледај на https://youtu.be/4XlzCe5gDu0 Нацртај амебу и обележи делове који су битни за хватање плена и варење хране.

U KA

-P

O

R

TA

Бичари живе у воденим стаништима а неки су изазивачи опасних болести.

Занимљива биологија

L

Кад наступе неповољни животни услови (нпр. зима, суша...) амеба престаје да се храни и да се размножава, заокругљује се и ствара заштитну опну око себе, цисту, и прелази у фазу мировања. Када спољашњи услови поново буду повољни за са својим активностима циста пуца и амеба наставља да живи.

Зелена еуглена под микроскопом

ED

Имају сталан облик тела. Крећу се помоћу бича, дугачког израштаја цитоплазме који полази са предњег дела тела. Могу имати један или више бичева. Бич се таласасто помера и тако покреће тело. Најпознатији представник је Зелена еуглена. Правац кретања им одређује црвенкаста очна пега тј. мрља која препознаје присуство светлости и одређује правац одакле светлост долази. очна пега

контрактилна вакуола митохондрија

бич цитоплазму

једро

мембрана хлоропласт Грађа еуглене

57


L TA R

Трепљари

ED 58

O

Упореди начине размножавања амебе и бичара. Има ли разлике у правцу дељења, тј. деобе?

Трепљари су најкрупнији једноћелијски протисти. Имају сталан облик тела. Најпознатији представник је парамецијум или папучица који је добио назив по облику тела у који подсећа на папучу. Трепљари по површини тела имају многобројне цитоплазматичне израштаје, трепље. Оне се покрећу једна за другом као весла на галији, поређане у низу. Помоћу њих трепљари пливају. Дишу целом површином тела а воду и штетне супстанце избацују помоћу контрактилне вакуоле. Најчешће Папучица под микроскопом имају две контрактилне вакуоле које су сложеније грађе него код амеба и бичара. Хране се хетеротрофно, ситним бактеријама,алгама и другим једноћелијским организмима. Трепљама усмеравају храну ка ћелијским устима тј. одређеном месту на ћелијској мембрани. Храна улази у ћелијско ждрело које се наставља на ћелијска уста а одатле одлази у хранљиву вакуолу, где се врши варење хране.

U KA

Болест спавања је паразитско обољење људи и животиња. Њен узрочник је паразитски бичар, тј. врста Трипанозома. Обично се преноси уједом инфициране цеце муве и најчешће се јавља у сеоским подручијма Африке. На почетку, у првој фази болести, јавља се грозница, главобоља, свраб и бол у зглобовима. Ово почиње у периоду од једне до три недеље после уједа. После више недеља или месеци почиње друга фаза у којој долази до збуњености и слабе координације покрета. Поред опште конфузије оболелог и смањене координације, долази до поремећаја у циклусу спавања. Током дана оболели се осећа сломљено и веома поспано, док су ноћи праћене несаницом. Уколико лекови нису доступни болест је смртоносна. Неуролошка оштећења су неповратна, од укочености до проблема са спавањем. На слици се види бичар трипанозома у узорку крви.

-P

Занимљива биологија

Када има довољно светлости еуглена се храни аутотрофно јер поседују ћелијску органелу, хлоропласт. Када се нађе у мраку може прећи на хетеротрофан начин исхране. Комбинација ова два начина исхране се назива миксотрофна исхрана. Дишу као и амебе, целом површином ћелије. Избацују воду и вишак материја помоћу контрактилне вакуоле. Размножавају се бесполно, уздужном деобом ћелије.


трепље цитолазма

Занимљива биологија мало једро

Неке врсте трепљара као вортицела се не крећу. Вортицела изгледа као звонце прикачено за дршку. У додиру са неким предметом она се најпре згрчи, а потом полако опружа. Понекад, мада ретко, одвоји се од подлоге и плива користећи трепље.

велико једро

L

ћелијска мембрана

место за избацивање остатака хране

контрактилна вакуола

ћелијска уста

R

ћелијско ждрело

TA

хранљива вакуола

Грађа папучице

U KA

-P

O

Најчешће се размножавају бесполно, попречном деобом ћелије на два дела.

Занимљива биологија Истражите начин кретања и бесполну деобу папучице на https://youtu.be/bkgdBK2yWhY Нацртај у свеску папучицу и обележи делове тела.

ED

Попречна деоба папучице

Трепљари имају две врсте једара, велико и мало једро. Она се разликују по облику, величини и улози. Код неких врста трепљара, нпр. код парамецијума, повремено се две јединке, једна другој, приближе једна другој својим удубљеним странама. Између њих се ствара цитоплазматични мостић, преко којег се размењују делови малих једара. Овај процес се може сматрати као неки је вид полног размножавања и назива се коњугација. велико једро

размена делова малих једара

Занимљива биологија Коњугацију код папучице истражите на https://youtu.be/SXcsTNjKQyc Напишите кратак есеј на тему: Зашто је коњугација полно размножавање?

мало једро

Коњугација, вид полног размножавања код папучице

59


Једноћелијске алге

L TA

Алга хлорела

Хране се аутотрофно и јер имају ћелијску органелу хлоропласт. Неке живе и као паразити а неке се хране и миксотрофно. Једноћелијске алге често се удружују у колоније које могу бити различитог облика и величине. Размножавају се бесполно, деобом ћелије. У једноћелијске алге спадају и силикатне алге које су веома распрострањене у природи, како у води тако и на копну. Чврстину им даје ћелијски зид грађен од силицијума по чему су и добиле име.

U KA

-P

O

Хлорела је једноћелијска слатководна алга која одавно у свету носи епитет супер хране, због богатства витамина, минерала и велике концентрације хлорофила у свом саставу. Њено име потиче од грчке речи хронос што у преводу значи зелено, што самим тим описује њену боју која је таква услед великог садржаја хлорофила. Највећи извозници хлореле су Кина, Јапан, Кореја и Тајван.Хлорела је чувена по свом снажном дејству и чишћењу организма од токсина. Делује тако што ’’привлачи’’ и избацује тешке метале из тела као што је жива, алуминијум и радиоактивне материје.

Једноћелијске алге живе у сланим и слатким водама и улазе у састав планктона. Главни су произвођачи кисеоника у води, а самим тим и на планети Земљи. Међу њима чести су представници зелених алги. Најпознатија је Хлорела.

R

Занимљива биологија

ED

Непозната реч Планктонски организмиорганизми који плутају у води

60

Силикатне алге

Биолози истраживачи

Вежба - самосталан рад Живот у капи воде Потребан материјал: барска вода или направљен инфузум. Микроскоп, лабораторијски прибор, нити вате. Поступак: Инфузум ћеш добити када сено ставиш у теглу и прелијеш водом из баре или реке. Теглу држи пар дана на сунчаном месту. Узми кап две воде из баре или инфузума и стави капалицом на предметно стакло. Покриј покровним стаклом и посматрај под микроскопом. Неке праживотиње се брзо крећу, зато пре покровног стакла на воду стави неколико нити вате. Они ће бити препрека праживотињама при кретању, па ћеш моћи да их лакше посматраш.


R

TA

L

Оно што видиш нацртај и покушај да одредиш којој групи протиста посматрани организам припада. Место за цртеж:

O

Биолошке мозгалице

кретање

бичар трепљар једноћелијска алга

дисање

U KA

амеба

исхрана

-P

1. Попуните табелу ***

излучивање размножавање

Протисти су једноћелијски еукариоти који се разликују међу собом по начину кретања, исхрани и начину размножавања. Амебе се крећу лажним ножицама и хетеротрофно се хране.Размножавају се деобом на било ком делу тела. Бичари се крећу са једним или више бичева, могу да се хране аутотрофно или хетеротрофно. Размножавају се уздужном деобом. Трепљари се крећу трепљама. Хране се хетеритрофно. Размножавају се бесполно деобом и полно коњугацијом. Једноћелијске алге су аутотрофни организми који се размножавају деобом.

ED

Када попуниш табелу, нађи сличности и разлике у животним процесима ових једноћелијских организама.

Биолози паметнице

Сличности

Разлике

61


Биолошке мозгалице 2. Реши укрштеницу.*** 1

1

L

2

TA

3 4

O

R

5

Разумеш ли?

U KA

-P

Водоравно: 1) Једноћелијски организам који се креће трепљама; 2) Особина живих бића; 3) Израштаји цитоплазме за кретање код амебе; 4) Органела за кретање неких праживотиња; 5) Део ћелије који врши неку улогу у ћелији. Усправно: 1) Једна праживотиња

ED

1. Шта су протисти? 2. Како се креће амеба? 3. Како се храни еуглена? 4. Објасни како се папучица размножава полно? 5. Зашто су значајне зелене алге?

Брзо и кратко учи се лако

трепљари

амебе

протисти

бичари једноћелијске алге

62


ГЉИВЕ

L

Кључне речи сапрофити паразити мицелијум хифа плодоносно тело споре

TA

Гљиве су широко распрострањено царство еукариота које обухвата преко сто хиљада врста. Без обзира на то да ли имају једноћелијско или вишећелијско тело, основна особина им је да се хране хетеротрофно, најчешће сапрофитски. Могу бити и паразити на биљкама и животињама где често изазивају болести. Већина припадника царства гљива насељава копно, а мањи број врста живи у води где су паразити водених организама. На копну се налазе у скоро свим областима са веома разноврсним условима живота. Гљиве су организми без хлорофила. Имају ћелијски зид изграђен од органске супстанце која се назива хитин. Најпознатије групе гљива су: квасци, плесни тј. буђи и печурке.

ED

U KA

-P

O

R

Квасци су једноћелијске гљиве лоптастог облика присутни свуда у природи. Хране се тако што у одсуству кисеоника, разлажу шећер на алкохол и угљен диоксид при чему изазивају алкохолно врење тј. ферментацију. Размножавају се бесполно пупљењем.

Биолози креативци

Мешење хлеба је обичај који потиче од времена када је човек почео да скупља а затим да гаји житарице. Сваки народ има другачији начин на који меси хлеб. Овај рецепт је са подручја Србије и уз помоћ одраслих можеш да научиш да месиш хлеб. Истражите како други народи месе хлеб и напрате изложбу радова или хлебова у школи. Како се меси хлеб Потребно: 1kg брашна Т-500 20gr соли 25-35gr квасца 500ml млаке воде Припрема: У чинију ставити брашно, шећер и квасац, па умутити. Затим се постепено додаје млака вода све док тесто не постане глатко и умерено мекано. Смеса затим треба да одстоји тако 15 минута, а онда да се поново мути још пет минута. Извадити тесто из чиније на сто. Раздвојити на две или три мање јуфкице теста које треба да одстоје још 15 минута. Затим обликовати мале векне, па пећи у рерни 20 минута на температури од 220 C.

Ћелије квасца под микроскопом

Користе се од давнина у традиционалној производњи вина, пива и пекарских производа. Често се квасци могу наћи на плодовима воћа, где изазивају алкохолно врење. Пекарски квасац има велику употребу у производњи хлеба јер ,разлагањем шећера, ослобађа угљен диоксид који подиже тесто од кога се прави хлеб и прави рупице на њему. Подсети се прошлогодишњег градива о квасцима. 63


Непозната реч Мицелијум-тело гљиве које се налази у подлози, изграђено од мреже хифа Хифе-кончасте ћелије које граде тело гљиве

Плесни или буђи се могу наћи на хлебу, сиру, лимуну и другим намирницама које стоје на топлом и влажном месту. Мицелијум изграђено је од кончастих ћелија које се називају хифе. Мицелијум се увек налази у подлози коју гљива прво супстанцама за варење разложи а затим упија хифама.

L

спорангије

ED

64

R

мицелијум

Мицелијум буђи изграђен из хифа

O

При повољним условима на мицелијуму се образују усправне хифе на чијем врху расту спорангије. У спорангијама се налазе споре којима се буђи размножавају, тако што спорангија пукне и споре падну на подлогу и из ње израсте нови мицелијум. Буђи изазивају кварење намирница, али се неке користе у индустрији хране или производњи антибиотика. Биолози истраживачи

U KA

Антибиотици су произвели револуционарне промене у медицини 20. века, и заједно са вакцинацијом су скоро довели до искорењивања болести као што је туберкулоза у развијеном свету. Њихова ефективност и доступност доводе до прекомерне употребе, посебно при узгоју животиња, што подстиче бактерије да развију отпорност. То је довело до широко распрострањених проблема са алергијама и отпорношћу на антибиотике до те мере да је Светска здравствена организација класификовала антимикробну отпорност као „озбиљну претњу која више није предвиђање за будућност, она се догађа у стварности у сваком региону света и има потенцијал да утиче на сваког, независно од узраста, у свакој земљи“

хифа

-P

Подсети се. Aнтибиотици представљају групу хемијских једињења коју произвиде плесни, која успоравају раст или уништавају микроорганизме, у првом реду бактерије, на начин који није штетан по домаћина. Антибиотици могу било да убију или да успоре раст бактерија. Неколико антибиотика је исто тако ефективно против гљивица и протиста, а неки су отровни за људе и животиње, чак и кад се користе у терапеутској дози. Антибиотици нису успешни против вируса као што су прехлада или грип, и могу да буду штетни ако се непримерено користе.

TA

Занимљива биологија

Вежба - самосталан рад Посматрање буђи под микроскопом Потребан прибор и материјал: микроскоп и прибор за рад са микроскопом, лупа, буђ са хлеба, лимуна или пекмеза. Мере опреза: Ако имаш алергију на гљиве и њихове споре, немој радити ову вежбу. Замоли друга из клупе да ти направи препарат. Поступак: Са намирница на којима се налази буђ, пинцетом лагано скини танак слој буђи. Потруди се да захватиш што мање подлоге. Пренеси буђ на предметно стакло, додај кап воде и покриј покровним стаклом. Буђ посматрана лупом Помоћу лупе пажљиво посматрај грађу буђи и уочи мицелијум и спорангије. Све што видиш нацртај и означите неколико хифа и мицелијум. Буђ посматрана под микроскопом Микроскопски препарат стави на сточић микроскопа, подеси увеличање микроскопа и посматрај хифе. Буђи пасматране лупом и буђи под микроскопома нацртај у свеску.


Занимљива биологија Рокфор је домаћи француски сир од овчијег млека, са племенитим плавим плеснима. Потиче са југа Француске и један је од најпознатијих сирева на свету. Легенда каже да је настао случајно, као и већина производа тог типа: пастир је јео ручак који се састојао од хлеба и овчијег сира. У даљини је видео девојку која му се јако допала, одложио сир у оближњу пећину и отишао да јој се удвара, потпуно заборављајући на оброк. Када се, после пар месеци, вратио у пећину, плесан пеницулијум је обичан сир од овчијег млека претворила у сир са плавим плеснима. Сир овог типа се помиње у списима још од 79. нове ере, када је познати римски историчар Плиније Старији у једном од текстова хвалио његову богату арому. У околини постоје археолошка налазишта у којима су пронађена сита за прављење сира која датирају још из праисторије.

O

R

TA

L

Печурке су веома разноврсна група гљива. Најчешће живе на трулим пањевима и земљишту одакле добијају хранљиве материје. Хране се сапрофитски, тако што разлажу угинулу органску супстанцу. Могу да живе као паразити на другим организмима.

Гљива на пању у шуми

-P

шешир

спорангије

споре

дршка

U KA

Вегетативно тело, мицелијум развија се у подлози, а при повољним условима из подлоге се издижу хифе које стварају плодоносно тело које се састоји од дршке и шешира.

Плесан која даје рокфору арому која представља његов заштитни знак се, оригинално, могла наћи у тлу локалних пећина.

мицелијум

Грађа печурке

ED

Са доње стране шешира налазе се спорангије са спорама. Када се шешир потпуно отвори, спорангије испадају и ветар их носи на нову подлогу. На подлози спора клија и даје нови мицелијум.

плодоносно тело-печурка споре мицелијум Спорангије са спорама

хифе

Начин размножавања печурки

65


L

Биолози истраживачи

TA

Вежба - самосталан рад Посматрање спора

O

R

Мере опреза: Ако имаш алергију на споре печурки немој радити ову вежбу. Ток рада: Први корак у посматрању спора је брање зреле печурке. Брањем недовољно зреле печурке ти се може десити да не пронађеш споре или да споре буду незреле. Такве споре не можеш користити у описивању печурки. Након што убереш печурку, одстрани дршку. Шешир стави на лист белог папира да преноћи. Следећег јутра ћеш наћи отисак спора на папиру. Боја отиска спора ти може послужити као битна карактеристика проучаване врсте. Врхом микроскопске игле или другим оштрим предметом можеш настругати малу количину спора и ставити на предметно стакло. Уколико посматраш обојене споре биће ти потребна само кап воде коју ставиш на споре. Покриј покровним стаклом и посматрај под микроскопом. Каквог облика су споре које посматраш?

ED

U KA

Најстарија гљива на свету је нађена у ћилибару и стара је око 90 милиона година то је једна врста кордицепс гљиве. Од разних гљива могу се направити предивне боје за тканине. Споре гљива (и ћелијски зид код гљива) се састоје од хитина – најтврђе природностворене материје на Земљи. Неки научници сматрају да су споре гљива способне за пут кроз свемир. Под одговарајућим условима, споре неких гљива могу да буду успаване чак вековима и да поново буду плодне после толико времена. Многе гљиве расту према сунчевој светлости, пратећи сунце исто као и биљке. За разлику од биљака, научници још нису открили како гљиве користе сунчеву светлост. Једна породица гљива садржи више од 70 врста гљива које светле у мраку. Ове гљиве производе светлост хемијском реакцијом која се зове биолуминисенција. У прошлости, људи су осветљавали пут кроз шуму користећи пањеве обрасле овим маленим светлећим гљивицама. Много пре него што је дрвеће населило Земљино тло, Земља је била прекривена џиновским гљивама. Доказ за то је фосил организма Прототаџитес (висок 8m и широк 1m), који је представљао праву енигму за научнике читавих 150 година, откада је откривен 1859. године.

-P

Занимљива биологија

У природи, сапрофитне гљиве разлажу органске супстанце до неорганских. Неорганске супстанце упијају биљке кореновим системом. На тај начин гљиве заједно са бактеријама, чисте природу од угинулих организама и као разлагачи помажу да материје круже у природи.

66

Шта мислиш како се разносе споре? Нацртај их у свеску.

Лишајеве можеш наћи на стенама, надгробним споменицима и стаблима дрвенастих биљака. Различите су боје од светложуте до мрке и светлоплаве. Подносе добро недостатак воде, високе и ниске температуре, али не могу да опстану на местима где је ваздух загађен. Због тога их нема у околини индустријских објеката из којих се ослобађају штетни гасови. Лишајеви су показатељи присуства загађујућих материја у ваздуху.

Лишај на дрвету


Лишај је заједница два организма, гљиве и едноћелијске зелене алге или модрозелене бактерије. У овој заједници, која се назива симбиоза, оба организма имају корист. Гљиве хифама упијају воду и неорганске супстанце, а алга обавља процес фотосинтезе и створену органску супстанцу тј. храну, прослеђује гљиви .

Непозната реч Симбиоза-узајмано корисна заједница две различите врсте, у којој обе имају корист

Занимљива биологија Према изгледу разликују се тгрупе лишајева: 1. Кораст, који је целом својом површином чврсто приљубљен за подлогу на којој расте. Око 80% лишајева има кораст изглед што представља најпростију грађу.

L

хифе гљива

Грађа лишаја

O

R

TA

једноћелијска алга

U KA

-P

Када населе на неку стену, лишајеви луче лишајну киселину која нагриза стену. У тим малим пукотинама се задржава вода. Зими се вода смрзне, а настали лед проширује пукотине. На тај начин, лишајеви дробе стену и утичу на стварање земљишта, што помаже насељавање других биљака и животиња. Због тога што први насељавају нека неплодна станишта, називају их пионирима живог света. Више о њима научићеш у старијим разредима.

2. Листаст лишај је лабаво причвршћен за подлогу и то само делом преко појединачних или хифа груписаних у снопиће. Има облик режењевите лисне плоче на којој се разликују две стране: горња и доња. По грађи је сложенији од корастог лишаја.

Биолошке мозгалице

ED

1. Заокружи тачну тврдњу*

a) Плодоносно тело гљиве се налази у подлози. б) Плодоносно тело гљиве се налази изнад подлоге. в) Печурке немају плодоносно тело. г) У плодоносном телу се налазе женске и мушке полне ћелије.

3. Жбунаст лишај је изграђен од делова који личе на жбунић и у односу на подлогу је усправан или висећи. За подлогу је лабаво причвршћен. По грађи је најсложенији тип лишаја.

2. Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан** Тело гљиве назива се хифа. Све гљиве су отровне. Гљиве се размножавају спорама. Гљиве и инсекти имају једну заједничку особину. Споре гљива се разносе водом.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н 67


3. Реши укрштеницу ** 1 2

L

3

TA

4 5

Водоравно: 1. Организам који гради лишај; 2. Отровна гљива; 3. Ћелија гљиве; 4. Организам изграђен од више ћелија; 5. Организам који разлаже органске супстанце; Усправно: 1. Један вишећелијски организам

Разумеш ли?

-P

O

Квасци су једноћелијске гљиве које у природи изазивају алкохолно врење, тако што приликом исхране , разлажу шећер на алкохол и угљен диоксид. Размножавају се пупљењем. Буђи имају тело мицелијум, који се налази у подлози и изграђен је од ћелија хифа. Изнад подлоге се сварају спорангије са спорама које разноси ветар. Печурке имају тело мицелијум у подлози а изнад подлоге се формира плодоносно тело које садржи спорангије са спорама. Лишај је симбиоза алге и гљиве у којој гљива упија воду и неорганске материје а алга врши фотосинтезу

1

R

Биолози паметнице

Брзо и кратко учи се лако

ED

U KA

1. Где живе лишајеви? Зашто се каже да су пионири у насељавању неког станишта? 2. Како се хране гљиве? 3. Зашто гљивама није потребан корен? 4. Зашто су стари народи на рану стављали буђ? 5. Како квасци изазивају подизање теста за хлеб?

68

печурке

квасци

гљиве

алга + гљива

плесни (буђи) лишај


БИЉКЕ – ГРАЂА, РАЗНОВРСНОСТ И ЗНАЧАЈ

L

Кључне речи алге маховине папрати голосеменице скривеносеменице

TA

Биљке су вишећелијски организми који се разликују по облику,изгледу и величини. Њихов организам чине биљни органи изграђени од различитих ткива. Биљни органи имају одређен облик, грађу, положај у биљном организму и обављају све животне процесе. Прилагођени су условима средине у којој биљке живе. Према улози коју врше, биљни органи се деле на вегетативне (корен, стабло и лист) и репродуктивне (цвет, плод и семе). У биљке убрајамо: вишећелијске алге, маховине, папратнице, голосеменице и скривеносеменице. Основна јединица грађе и функције биљака је биљна ћелија. Подсети се који су делови биљне ћелије и која им је улога у ћелији!

R

ћелијски зид

хлоропласт

O

ћелијска мембрана

Непозната реч Клица-зачетак нове биљке који настаје у семену Семе- репродуктивни орган у коме се налази клица

митохондрије

једро

-P

органеле

цитоплазма

U KA

вакуола

Грађа биљне ћелије

ED

Већина биљака развија се из семена. У семену се налази клица, зачетак нове биљке. На клици разликујемо: коренак, стабаоце са клициним листићима (котиледонима) и пупољчић и из њих се развијају биљни органи. Из ових делова клице се развијају биљни органи. Из коренка клице развија се корен, из стабаоцета стабло а из пупољчића листови.

проклијало семе

пупољчић млада биљка стабаоце

коренак

Раст клице из семена

69


Вишећелијске алге

L

Вишећелијске алге су организми који живе у воденој средини или на веома влажним стаништима. Неке лебде у горњим слојевима воде, неке су причвршћене за подлогу. Све алге имају тело састављено од већег броја ћелија али немају остале нивое телесне организације: немају ткива ни органе. Њихово тело се назива талус. Већина алги живи самостално а неке живе у заједници са гљивама, биљкама и животињама. Покушај да пронађеш на интернету или научној литератури неке од ових представника! Разликују се по изгледу, величини и боји тела. У зависности од пигмената које садрже и због којих имају и различите боје тела, у вишећелиjске алге убрајамо: зелене алге, црвене алге и мрке алге и харе тј. пршљенчице. Све алге имају зелени пигмент, хлорофил али је код мрких он прекривен мрким а код црвених црвеним пигментом. У слатким, споротекућим водама живе углавном вишећелијске кончасте зелене алге. Живе на дну или плутају по води. Ове aлге често можемо видети као масу која плута по површини воде током летњег периода. Чест представник ових зелених алги је Спирогира. У морима, близу обале, честа је алга која је листоликог облика тела и подсећа на поврће, зелену салату. То је зелена алга позната под сличним именом, морска салата. И она се, као и зелена салата, користи у исхрани људи.

Саргасум

ED

U KA

Црвене алге су вишећелијски организми који живе у топлим морима,на морском дну и на већим дубинама. Назив су добиле по боји тела, која потиче од црвеног пигмента који прекрива зелени пигмент, хлорофил. Представници су коралина (чије је тело чврсто и подсећа на корале) и порфира (алга велике храњиве вредности и користи се у људској исхрани).

-P

O

R

Мрке алге су вишећелијски организми који живе у хладним северним морима и граде велике подводне ливаде. Назив су добиле по боји тела, која потиче од мрког пигмента који прекрива зелени пигмент, хлорофил. То су најкрупније алге. Њихово тело најчешће личи на неке копнене биљке. Обично су причвршћене за подлогу. Представници ових алги су ламинарија (чије тело може бити дугачко и до 30 метара), јадрански брачић(живи у Јадранском мору и тело јој подсећа на жбун) и саргасум ( по којој је названо Саргаско море).

Неке биљке немају развијене све биљне органе. У овој лекцији ћеш их упознати.

TA

Занимљива биологија

Непозната реч Талус-тело алги изграђено од ћелија, без груписања у ткива и органе

70

Спирогира

Морска салата

Значај алги у природи је огроман. Оне су најважнији и највећи произвођачи кисеоника у воденој средини. Сети се којим животним процесом алге стварају кисеоник и зашто нам је кисеоник важан! Њихово тело може бити склониште многим воденим организмима али и храна онима који се хране биљкама. Такође се користе и у исхрани човека и животиња, а у новије време и као састојци ђубрива у пољопривреди. Примену су нашле у медицини, фармацији и у изради козметичких производа. Због повећања температуре и загађења вода њихов живот је угрожен.


Маховине

Разликујемо неколико група маховина. Једноставније грађене маховине имају тело у облику режњевите плоче (маховине јетрењаче).

R

TA

Маховине су вишегодишње зељасте биљке ниског раста. Живе на копну, али је за њихово развиће и размножавање потребна вода, тако да се најчешће налазе на влажним местима. Распрострањене су по читавој планети, од поларне до тропске области. Немају корен, цвет, плод ни семе. За подлогу су причвршћене кончастим израштајима, ризоидима, којима упијају воду и минералне материје. Упијају и целом површином тела.

Занимљива биологија

L

Неке врсте нестају великом брзином. Најугроженија група.су црвене алге. Када ово знаш, потруди се бар мало да допринесеш и смањиш загађење вода! Размисли како то можеш сам или са другарима да урадиш! Организуј неку акцију и покажи да „Твоје мало некоме значи много“!!!

спорангија

Код сложеније грађених маховина тело се састоји од танког стабла са листићима (лиснате маховине).

-P

O

споре

Маршанција

U KA

дршка спорангије

листићи

ED

стабаоце

ризоиди

Грађа маховина

Значај маховина је велики. Спречавају ерозију јер упијају велике количине воде. Станишта су за многе ситне организме. Неким животињама оне су основна храна, нпр. ирвасима на далеком северу. Користе се у медицини и фармацији. Од тресетница настаје тресет. Како се размножавају маховине, научићеш мало касније.

Лисната маховина Тресетнице су маховине које расту на влажним стаништима сиромашним кисеоником. Доњи делови тела им изумиру и таложе се тако да настаје тресет(врста угља) а горњи непрестано расту.

Папратнице Папратнице су биљке које су прилагођене животу на копну. Имају развијене вегетативне органе (корен, стабло и лист) али немају репродуктивне органе (цвет, плод и семе). Некада су биле распрострањене у скоро свим деловима Земље а данас их највише има у влажним и тамним шумама.

Тресетница Сфагнум

71


L

лист

O

R

Папратницама још припадају: Пречице живе најчешће у четинарским шумама. Стабло им пузи по земљи а са њега полазе гране које се рачвају. Прекривено је ситним листићима. На врховима стабла се образују посебни класови у којима сазревају споре које служе за бесполно размножавање. Са доње стране полеглог стабла се образују танки, жиличасти коренови.

TA

Занимљива биологија

Деле се на: папрати, пречице и раставиће. Грађу папрати ћеш упознати на представнику слаткој папрати. Она ма кратко зељасто надземно стабло а у земљишту се налази вишегодишњи ризом ризом тј. прображено подземно стабло. Са његове доње стране образује се жиличаст корен, који причвршћује биљку и упија воду и неорганске супстанце.

спорангије на наличју листа папрати

стабло

корен Грађа папрати

Папратнице имају проводне снопиће који проводе воду воду и минералне материје од корена до листова и хранљиве материје од листа до свих ћелија. Појава ових проводних снопића и корена им је омогућила да се лакше и боље прилагоде животу на копну. Изнад земље се образују крупни, перасто дељени листови. На наличију листа се налазе спорангије са спорама које имају улогу у рзмножавању. Значи, лист папрати, осим што врши фотосинтезу, носи и органе за размножавање.

ED

U KA

Раставићи живе најчешће у близини бара, извора и уз речне обале. Имају танко, зељасто стабло, стабло које је шупље и чланковито.Из пршљенова израстају танке зелене гранчице. Листови су пршљенасти и обавијају чворове на стаблу и гранама. На врху стабла развија се клас саспорама.

-P

ризом

Пречице

Раставић

72

Голосеменице Голосеменице су вишегодишље дрвенасте биљке, код којих се први пут током еволуције јавља репродуктивни орган, семе. Семе голосеменица нема плодов омотач. Оно је незаштићено, голо, па су по томе и добиле име, голосеменице. Живе искључиво на копну у облику дрвећа а ређе су жбунасте. Распрострањене су и у хладнијим и у топлим подручјима планете Земље. Имају развијене све вегетативне биљне органе. Корен им је веома развијен и продире дубоко у земљу. У стаблу се налазе посебна ткива која им дају чврстину и омогућавају усправан положај положај и достизање великих димензија код неких врста. Код голосеменица у хладним областима стабло садржи и смолу која спречава смрзавање воде у биљкама.


Занимљива биологија

Гинко

Бор

L

Цикас

TA

Различити облици листова код голосеменица

лист

O

R

крошња

стабло

U KA

корен

-P

пресек шишарке гране

семе

Грађа голосеменица

Листови су различитих величина и (игличасти, љуспасти, лепезасти или перасто дељени). Мушке и женске полне ћелије налазе се у мушким и женским шишаркама. У голосеменице убрајамо: цикасе, гинка и четинаре. Највећи број врста голосеменица има узане, игличасте листове, пресвучене воском који их штити од исушивања и ниских температура. Ти листови се зову четине а ова група голосеменица, четинари. Већина четинара су зимзелене биљке. Листови су зелени и остају на стаблу дужи низ година. То су највеће и најдуговечније биљке. На северу Европе, Азије и Северне Америке граде непрегледна шумска пространства-тајге. У четинаре убрајамо: црни бор, бели бор, јелу смрчу, тују, клеку, тису, Панчићеву оморику... Значај голосеменица је велики. Станиште су многим животињама. Њихово дрво људи најчешће користе као грађевински материјал.

ED

Цикаси су голосеменице које живе у тропским областима. Имају крупне, листове које подсећају на листове палме. Дуговечне су биљке које споро расту неки су стари и до 3000 година. Гинко припада групи голосеменица које су живеле на Земљи још пре око 170 милиона година. Једина преживела врста од тог доба је Гинко или Мандаринско дрво,па се каже да је оно живи фосил. То је листопадна голосеменица пореклом из Кине. Има прелепу крошњу и листове карактеристичног облика, као лепеза, и због тога је становник многих паркова. Семе има меснати семени омотач, који подсећа на плод. Зрело семе има веома непријатан мирис. Црни бор је најчешћи четинар, широке крошње, купастог облика и скоро црном кором дрвета у којем има пуно смоле. Листови су дугачки 8 до 18 центиметара, танки, узани, налазе се у пару распрострањени на гранама стабла. Шишарке су јајастог облика,сјајносмеђе боје. Живи на сувим и топлим местима. Сличан црном бору је и бели бор. Има црвенкастосмеђу кору и краће четине, до 8 центиметара. Крошња му је широко пирамидална. Расте на високим планинама,на изразито светлим местима. Јела је високо зимзелено дрво, уско пирамидалне крошње пљоснатих четина са две беле пруге на наличју листа. Шишарке су усправне и ваљкасте.

Биолози креативци Направите новогодишњу јелку од папира. Идеју можете пронаћи на https://youtu.be/ TZAsOQiZMEs

73


Занимљива биологија

Смрча и сибирска јела

TA

L

Скривеносеменице су дрвенасте, жбунасте и зељасте вишећелијске биљке најсложеније грађе. Могу бити једногодишње, двогодишње и вишегодишње. Имају све вегетативне и све репродуктивне органе развијене. Семе је заштићено, сакривено у плодовом омотачу, па су по томе и добиле име. Насељавају сва подручја на Земљи. Велика разноврсност величина, облика, боја и грађе цветова и плодова знатно је допринела њиховој великој распрострањености. Деле се на монокотиледоне и дикотиледоне биљке на основу разлика у грађи семене. Основна разлика им је у грађи семена. Монокотиледоне биљке имају један клицин листић-котиледон а дикотиледоне биљке имају два клицина листића. Клицини листићи служе за исхрану клице док не почне сама да врши фотосинтезу након развоја првих листова, када се клицини листићи суше и отпадају. Разлике у грађи биљака

-P

Код нас се овај цвет зове Зевалица. У свету су га називали цветом змаја због сличности између њега и змајеве главе. Иако изразито леп, када угине добија изглед људске лобање.

Монокотиледоне биљке Корен

U KA

Семе

ED

Име ове ретке врсте oрхидеје је Dracula Simia. Име је добила због црвене боје цвета и два дугачка дела која висе на доле и подсећају на очњаке. С друге стране, научно име “simia” се односи на лице мајмуна.Ова биљка расте само у шумама југоисточног Еквадора и Перуа.

O

R

Ради лакшег проучавања, научници су дикотиледоне и монокотиледоне биљке поделили у породице. У једну породицу су сврстане биљке на основу сличности у грађи цвета. Међу њима постоје неке баш занимљиве врсте. Упознај их: Летећа патка је веома мала орхидеја која расте у источној и јужној Аустралији. Њен необичан цвет подсећа на патку у лету па је тако и добила овај чудан назив.

Има један клицин листић Жиличаст - котиледон

Стабло

Лист

Цвет

Плод

Најчешће зељасто

Најчешће непотпун Најчешће трочлан или Најчешће сушан, са паралелном шесточлан, опрашује се пуцајући или нерватуром ветром или инсектима непуцајући

Стабло

Лист

Дикотиледоне биљке Семе

Корен

Има два клицина листића котиледона

Најчешће Најчешће потпун Осовински дрвенасто, ређе са мрежастом зељасто нерватуром

Цвет

Плод

Најчешће четворочлан или петочлан, опрашује Најчешће сочан или се инсектима, ређе сушан ветром

Значај скривеносеменица је огроман. Користе се у медицини, исхрани, дрвној, текстилној, козметичкој и индустрији папира. 74


Биолози истраживачи

Биолози паметнице

L

Вишећелијске алге су најпростије грађене биљке. Немају биљне органе ни ткива. Живе у води. Маховине су биљке које немају корен већ воду упијају целим телом и танким ризоидима. Папратнице су биљке које имају све вегетативне органе а немају репродуктивне органе. Размножавају се спорама које се налазе на наличију листа код папрати, а код пречица и раставића у спорангијама. Голосеменице имају семе које је незаштићено плодовим омотачем и налази се на оплодним љуспама, које граде шишарку. Већином су дрвенасте. Скривеносеменице имају све вегетативне и репродуктивне биљне органе. Према грађи се деле на монокотиледоне и дикотиледоне биљке.

Биолошке мозгалице

-P

O

R

TA

Семинарски рад - самосталан рад У скривеносеменице убрајамо многе врсте биљака. На основу стеченог знања, опиши једну дрвенасту или зељасту биљку у свом дворишту или оближњем парку. Да ти помогнемо: - опиши станиште (где живи), затим спољашњи изглед (како је препознајеш, облик листова, цветова и плодова ако је време цветања и плодоношења), како се храни, да ли је лековита или је људи користе за неке друге потребе. Посматрај биљку дужи временски период, прати промене које се дешавају у њеном изгледу, опиши их и фотографиши. Одабрану биљку нацртај или нађи њену слику. Све што сазнаш прикажи осталим ученицима на начин на који желиш: презентацијом или паноом.

Разумеш ли?

U KA

1. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и изнад њих напиши тачну тврдњу* Биљке имају вегетативне и репродуктивне органе. Репродуктивни органи су корен, стабло и лист. Вегетативни органи су цвет, плод и семе.

ED

Алге се размножавају спорама, које се налазе у спорангијама на наличју

1. Како се назива основна јединица грађе и функције биљака? 2. Којим процесом биљке стварају храну? Објасни. 3. Које групе организама убрајамо у биљке? 4. Шта су споре? 5. Наведи основне разлике у грађи монокотиледоних и дикотиледоних биљака.

листа. Голосеменице имају ризоиде уместо корена. Маховине расту у сушним пределима. Скривеносеменице имају семе у шишаркама. 2. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна** Кореном биљка упија воду и минералне супстанце. Фотосинтезу биљка врши у свим зеленим деловима. У семену се налази клица. Тучак је мушки полни орган који се налази у цвету. Алге имају биљне органе.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н 75


3. Повежи биљне органе и биљке које их поседују тако што ћеш поред имена биљке уписати бројеве испред органа које она поседује.*** 1. корен 2.стабло 3. лист 4. цвет 5. семе 6. плод спирогира бујад трава

L

ружа бор маршанција

ED

U KA

-P

O

R

TA

4. Помоћу дихотомог кључа, биљке са картица на крају књиге сврстај у одређену систематску категорију.

Брзо и кратко учи се лако папратнице

вишећелијске алге

биљке

маховине

76

голосеменице

скривеносеменице


ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ БИЉАКА

L

Кључне речи исхрана дисање транспорт материја раст покрети биљна ткива транспирација

TA

Од неживе природе жива бића се управо разликују по томе што се у њиховим органима током читавог живота одвијају бројни животни процеси.То су:исхрана, дисање, развиће, растење, размножавање... Они се не одвијају код свих биљака на исти начин.Неки се у једној биљци обављају непрекидно а неки повремено. Биљке непрекидно дишу али се повремено размножавају. Сви животни процеси су узајамно повезани у организму биљака и зависе један од другог.

Исхрана биљака

-P

ED

угљен диоксид

U KA

сунчева енергија

O

R

Подсетите се шта је исхрана и који типови исхране постоје! Биљке су аутотрофни организми. Помоћу шеме објасни процес настајања хране код биљака фотосинтезу.

кисеоник

шећер

Занимљива биологија Прва фотосинтеза Хемијска анализа древног камења са Гренланда показала је да је фотосинтеза на Земљи постојала и пре 3,7 милијарди година, приближно милијарду година пре него што се раније веровало. Анализу су спровели научници са Универзитета у Копенхагену у Данској, а објавили су је у часопису “Earth and Planetary Science Letters” децембра 2003. Направи шему фотосинтезе и ћелијског дисања, на плакату. Помоћи ће ти филм о фотосинтези који можеш погледати на https: //vesnamiletic.weebly. com

вода

неорганске супстанце

Шема фотосинтезе код биљака

Алге, било да су једноћелијске или вишећелијске, немају ткива, већ се у њиховим ћелијама налазе хлоропласти у којима се врши фотосинтеза. Фотосинтеза се врши у свим зеленим деловима биљке, а највише у листу. 77


На попречном пресеку листа скривеносеменица, између лица и наличја листа налази се ткиво покоричног ткива (епидермиса) налази се ткиво за фотосинтезу. Разликује се палисадно и сунђерасто ткиво. Ћелије палисадног ткива су издужехлоропласт ног облика, усправно постављене у односу површину листа и скоро да Ћелије алги са хлоропластима немају међућелијских простора. У ћелијама овог ткива се налази велики број хлоропласта, што показује да је то типично ткиво за фотосинтезу. Испод палисадног ткива се налази сунђерасто ткиво које се састоји од ћелија неправилног облика, са великим међућелијским просторима. И у овим ћелијама има хлоропласта, али знатно мање, па је његова функција везана за дисање и складиштење органске супстанце. Наличје листа је такође покривено ћелијама покорице (епидермиса). Између њих се налазе микроскопски ситни отвори. То су стоме. Оне су оивичене ћелијама које их отварају и затварају (стомине ћелије). На тај начин биљка регулише размену гасова и одавање воде. Ћелије за фотосинтезу код голосеменица су карактеристичне грађе. Под микроскопом се виде ћелије танких зидова, на појединим местима у виду набора. Сети се да је лист четинара игличаст и ово је начин да се повећа унутрашња површина листа и ткива за фотосинтезу.

фотосинтезу, транспирацију и размену гасова.

U KA

Лист је део изданка који обавља три веома важне функције :

-P

Занимљива биологија

O

R

TA

L

Непозната реч Епидермис-покорично ткиво

палисадно ткиво

покровно ткиво на наличју листа

ED

Транспирација је процес одавања воде из биљке у виду водене паре у спољашњу средину. Вода испарава највећим делом кроз стоме, а једним делом и преко кутикуле. Отварањем и затварањем стома регулише се јачина транспирације. Кисеоник неопходан за ћелијско дисање улази кроз стоме и лентицеле, али и директно кроз ћелијске зидове. Ћелијски зидови при томе морају бити влажни јер у ћелију може ући само растворен кисеоник. Према томе, биљке дишу и кад су стоме затворене, а дишу и органи који немају стома и лентицела.

покровно ткиво лица листа

проводни снопићи стома

сунђерасто ткиво

покровно ткиво лица палисадно ткиво

проводни снопић

сунђерасто ткиво покровно ткиво наличја листа стома Унутрашња грађа листа

78


Биолози истраживачи

Транспорт супстанци кроз биљку

O

R

TA

Потребан прибор и материјал: Парче стабла кукуруза или тврди стиропор, лист неке биљке, оштар жилет, микроскоп и лабораторијски прибор. Мере опреза: Пажљиво рукуј са жилетом, нека ти помогне наставник. Ток рада: Припреми микроскоп за рад. Између два стиропора или пресеченог стабла кукуруза, постави део листа и чврсто притисни. Танко одсеци део листа и постави га на предметно стакло. Накапај кап воде, покриј покровним стаклом и посматрај под микроскопом. Уочи палисадно и сунђерасто ткиво. Нацртај попречни пресек листа како видиш под микроскопом и обележи делове.

L

Вежба - самосталан рад Унутрашња грађа листа

ED

U KA

-P

Вишећелијске алге, пошто немају корен, воду и минералне материје упијају кроз поре, ситне отворе на телу. Маховине немају прави корен већ имају ризоиде. Ризоиди немају способност да упију довољну количину воде, па маховине упијају воду целом површином тела. Водене биљке примају воду читавом површином тела, док копнене то чине преко корена. Узимање воде се врши коренским длакама и то процесом осмозе који се врши кроз мембране ћелија коренских длака.

Непозната реч Осмоза- пролазак воде из средине са већом у средину са мањом концентрацијом растворене супстанце

Алге упијају воду целом површином тела

79


средишњи део

L

покорица

R

TA

кора ткиво за провођење органске супстанце ткиво за провођење воде

коренске длачице

зона коренских длачица проводни судови

ткиво за магационирање хране

O

кора

покорица

упијање воде

зона раста зона коренове капе

Грађа корена

Коренову капу граде ћелије које штите корен од повреда приликом пробијања кроз земљу. Зону издуживања граде ћелије које се издужују, настају деобом и тако корен расте. Зону коренских длачица граде ћелије које упијау воду и минералне супстанце и оне су битне за процес фотосинтезе.

U KA

Коренов систем представља скуп свих коренова једне биљке. Корен који настаје од коренка клице назива се главни корен (прави корен). На извесној удаљености од врха он се грана и образује бочне коренове, који су обично слабије развијени од главног корена. Сви бочни коренови заједно са главним граде коренов систем назван осовински. Овај тип кореновог система развијен је код голосеменица и дикотила. Када клицин коренак рано престане са растом, онда са развија жиличаст коренов систем изграђен од великог броја подједнако развијених коренова, а среће се најчешће код монокотила. Ако се уместо бочних коренова развију коренови из стабла, онда су то адвентивни коренови. Адвентивни коренови се код неких биљака образују и на листовима који су у додиру са подлогом. Осим главних улога, корен може да добије и неку другу функцију. Тада се облик и грађа корена мењају и он је метаморфозиран. Најчешћа додатна улога корена је магационирање хранљивих материја:

-P

Занимљива биологија

Биљке из земљишта упијају воду и минералне материје кореном тј. коренским длакама. Посматрајући корен уздужно, на њему разликујемо неколико зона: зона коренских длачица, зона издуживања, зона раста и коренова капа. На попречном пресеку корена разликујемо: покорицу, кору и средишњи део. Све зоне граде ћелије са различитим функцијама.

ED

- ако се храна нагомилава у главном корену, онда он задебљава и преображава се у репу (нпр. шаргарепа); - када се хранљиве материје негомилавају у бочним кореновима, онда постају кртоле (нпр. код георгине); - код неких тропских биљака које живе на муљевитој подлози развијају се коренови за дисање који избијају изнад површине и снабдевају подземне органе ваздухом;

покорица коренске длачице Ћелије покорице, тј. епидермис се издужују и граде коренске длачице којима се упија вода.

На попречном пресеку корена разликујемо покорицу са чијих ћелија полазе коренске длачице. У кори се налазе ћелије чија је улога спровођење воде до средишњег дела и чување хранљивих супстанци. 80


Дисање биљака

O

R

TA

Биљке као и сва жива бића, дишу. Подсети се шта је дисање! Вишећелијске алге дишу преко пора на ћелијском зиду, а остале биљке преко отвора на наличју листа који се називају стоме. Има их и на стаблима младих и зељастих биљака. Стому чине пора-отвор, две ћелије затварачице са задебљаним унутрашњим зидовима и две ћелије помоћнице. На отвореност стома утиче светлост, проценат угљен-диоксида, температура, влажност ваздуха. Размисли и објасни како?

Непозната реч Ксилем-ткиво биљке које омогућава провођење воде и неорганских супстанци кроз биљку Флоем-ткиво биљке које омогућава провођење органске супстанце кроз биљку. Стома-отвор на наличију листа Стомина ћелија-ћелије пасуљастог облика које окружују стому и учествију у отварању и затварању стоме

L

У средишњем делу се налазе ћелије које граде проводни снопић кроз који се проводе вода и минералне материја од корена ка стаблу. Значи,из корена,кроз проводне снопиће који пролазе даље кроз стабло, вода и минералне супстанце иду до листа и у хлоропластима се врши процес фотосинтезе. Проводни снопић за пренос проводни снопић за пренос воде назива се ксилем. Органске супстанце тј. храна створене фотосинтезом, преко посебних проводних снопића – флоема, преносе се од листа до свих делова биљке.

ED

U KA

-P

отворена стома

Стоме на листу

Занимљива биологија Погледај на адреси https://youtu.be/ bvPM6sfidY4 Погледај како се материје крећу кроз биљку. Нацртај шему кретања и повежи са фотосинтезом.

затворена стома

Лентицеле су отвори слични стомама. Налазе се на стаблима неких биљака. Имају улогу у проветравању ткива. За разлику од стома, ови отвори се не затварају.

Излучивање вишка воде Избацивање вишка воде и расхлађивање биљака се врши процесом транспирације. То је процес одавања воде у виду водене пареи врши се кроз стоме и лентицеле. Отварањем стома покреће се процес узимања воде и минералних материја из земљишта. Кретање воде кроз биљке могуће је једино док су стоме отворене. 81


Биолози истраживачи Вежба - рад у пару Посматрање стома под микроскопом

O

R

TA

L

Увод у активност: Стоме се разликују својом грађом од осталих ћелија у спољашњем слоју ћелија листа. Сваку стому чине две ћелије пасуљастог облика између којих се налази стомин отвори две ћелије помоћнице. Потребан прибор и материјал: трајни микроскопски препарат пресека листа, микроскоп, микроскопске плочице, безбојни лак, лепљива трака, пинцета и лист неке биљке, можда бегоније. Поступак: Припреми микроскоп за рад. На трајном микроскопском препарату листа посматрај сунђерасто и палисадно ткиво. Уочићеш и проводне судове и стоме. Нацртај попречни пресек листа како видиш под микроскопом и обележи делове.

ED

U KA

-P

– наличје листа премажите безбојним лаком за нокте и преко тога ставите комадић лепљиве траке; – после неколико минута повуците лепљиву траку и ставите на микроскопско стакло, – посматрајте ћелије стоме.

отвор стоме стомине ћелије

Стомине ћелије

Резултат Уочићете ћелије и међу њима и по две ћелије пасуљастог облика, а ако је ваш микроскоп има довољно увеличање, у тим ћелијама ћете уочићете ситна зелена зрна, хлоропласте. Те ћелије пасуљастог облика су стомине ћелије које отварају и затварају отвор стоме. Све што сте видели нацртајте усвеску. 82


Раст и развој биљака Занимљива биологија

L

Најстарије дрвеће Верује се да су најстарије живе биљке борови који расту у америчким стеновитим планинама. Неки су стари најмање 4600 година. Најшире живо дрво Mонтезумски чемпрес који расте у Mексику, има стабло обима 46 метара, што је највећи обим било које живе биљке. Пандо, Дрхтави џин Пандо је колонија од око 47.000 стабала јасике трепетљике у Јути. Ова невероватна колонија сматра се јединственим организмом, јер сва стабла деле један подземни систем коренова и свако стабло је генетски идентично. Нова стабла настају из изданака огромног система коренова. Процењује се да Пандо постоји најмање 80.000 година, што га чини једним од најстаријих облика живота на планети. Ова колонија је никла из земље чак 50.000 година пре него што су људи стигли у Северну Америку. На неким деловима планете неандерталци су живели још 30.000 година након што се оно појавило. Ова колонија која се простире на преко 4 хектара је видела незамисливе промене, опстала је током леденог доба и повремено су стабла бивала спаљена до земље, али је све преживљавала и поново из корена расла. Најшире дрво Крајем 18. века забележено је да је кестен на Етни имао обим 58 метара. Никад није пронађено дрво већег обима. Најдубљи корен Дрво смокве може имати врло дуг корен. Један примерак у Јужној Африци има корен дубок 120 метара. То је најдубљи икад пронађен корен. Највише живо дрво Велики мамутовац у калифорнијском државном резервату Монтгомери са висином од 112 метара највише је стабло на свету.

U KA

-P

O

R

TA

Раст и развој су заједничке особине свих биљака. Биљке расту на неколико начина. Повећањем броја ћелија (до кога долази ћелијском деобом митозом), растом ћелија, растом биљних ткива и органа. За ове процесе биљкама треба храна и повољни услови живота, довољно светлости, воде, минералних материја и повољна температура. Вишећелијске алге расту деобом свих ћелија талуса у различитим правцима. Тако настају вишеслојни, крупни талуси који по спољашњој грађи подсећају на биљне органе.

Талус алге

ED

Једна од битних карактеристика биљака, је да расту у току целог живота, и да се на њиховом телу налази велики број места са творним ткивима. Творна ткива су смештена на врховима изданака, корену, и доводе до издуживања биљке. Ова ткива се састоје од ситних ћелија обично коцкастог облика, пуних цитоплазме, са крупним једрима. Стално се деле и касније постају трајна ткива која имају одређену улогу у биљци. Непозната реч Творна ткива-биљна ткива која се деле митозом и дају остала ткива

Творно ткиво на врху корена

83


Занимљива биологија Осцилаторије су алге које могу слободно да се крећу.

До прекида растења долази када се биљка налази у стању мировања. Мировање најчешће настаје због неповољних временских услова ( хладноћа, суша), у зависности од станишта у коме се биљка налази.

Покрети биљака

R

TA

L

Шта мислиш да ли се биљке крећу? Како ако су причвршћене за подлогу? Њихови покрети су мало другачији. Могу бити покрети раста и привремени покрети. Покрети раста настају у току раста и развоја биљке. Корен увек расте у правцу силе земљине теже,дубоко у земљиште а стабло супротно, изнад земље у правцу светлости. Привремени покрети настају услед спољашњих утицаја (температуром, светлошћу, додиром...). Таксије су кретања као код алге осцилаторије, или кретања сперматозоида. Кретања појединих биљних делова одиграва се под утицајем светлости, земљине теже, додира, потреса, температуре или хемијских чинилаца.

O

Биолози истраживачи

-P

Активност - групни рад Покрети биљака

ED

U KA

Циљ вежбе: Уочавање покрета биљака под утицајем фактора спољашње средине Припрема активности: - ученици се деле у три групе; - свака група добија папир са задатком за рад: 1. група има задатак да испита утицај светлости као еколошког фактора на биљке 2. група има задатак да испита утицај воде на правац и развој корена биљака 3. група има задатак да испита утицај светлости на биљне органе Активност-истраживање: 1. група има задатак да посматра биљке у тами и на светлости и упоређује њихове цветове

84

Прибор и материјал: чаше са водом, цветови маслачка, невена и поклопац од кутије Активност-истраживање: Узмите две чаше и сипају у њих воду до пола. У чаше ставите исте биљке тако да им доњи део буде у води а горњи вири из чаше. Једну чашу поклопите већом кутијом, а другу оставите на светлости, при истој температури. Оставите их да стоје 24 сата и након тога упоредите изглед цветова


Биолози паметнице Фотосинтеза је процес стварања хране у зеленим деловима биљке. Све биљке имају аутотрофан начин исхране. Биљке дишу тако што преко стома и лентицела узимају кисеоник а отпуштају угљен диоксид. Он им је неопходан за процес ћелијског дисања, при коме се ослобађа енергија. Воду и неорганске супстанце биљка узима коренским длачицана и преко система цевчица и посебног ткива ксилема, транспортује до ћелија и којима се врши фотосинтеза. Органска материја створена фотосинтезом се до свих делова биљке транспортује ткивом које се назива флоем и које гради проводне снопиће. Вишак воде и кисеоник настао у процесу фотосинтезе избацују се преко стома у спољашњу средину. Биљка расте повћањем броја ћелија, растом ћелија и растом ркива и органа. Покрети биљака могу бити покрети раста и привремени покрети.

TA

Прибор и материјал: стаклена кадица, зрно пасуља, песак, земљана саксија Активност-истраживање: У стаклену кадицу ставите слој песка дебљине око 10 центиметара. У једну половину кадице укопајте у песак земљану саксију. Рупу на дну саксије зачепите каменчићем да вода не би сувише брзо отицала. У другу половину песка засејте семенку пасуља. У саксију сипајте воде до половине. Након десетак дана извадите биљку из песка, водећи рачуна да остане читава, оперите је и поставите на чист папир. Посматрајте облик и правац развоја корена.

L

2. г рупа има задатак да посматра правац и развој корена под утицајем воде

R

3. група има задатак да посматра утицај светлости на биљне органе

ED

U KA

-P

O

Прибор и материјал: тегла са водом, картон, зрно пасуља, вата, шоља, целофан Активност-истраживање: Семенку пасуља ставите у шоњу на чијем дну се налази вата натопљена водом. После неколико дана, када се развије клијанац (млада биљка пасуља која има прве листове и корен), пренесите га у теглу са водом преко чијег отвора ставите целофан.Оставите теглу у мраку један дан.сутрадан теглу обмотајте картоном али да са једне стране буде узан део тегле без картона. Ставите је на прозор. После пар дана посматрајте шта се десило. Резултате рада сликајте и презентујте другарима других група. Разговарајте о закључцима до којих сте дошли после извођења ових вежби. Закључак:Биљке показују карактеристично кретање,гибање и повијање својих делова под утицајем спољашњих општих фактора(светлост,температура,смена дана и ноћи).То су настије и видели сте их у вежби прве групе ученика. Код 2. групе могли сте уочити реакције корена на воду(хидротропизам). Код 3. групе ученика могли сте видети пример како биљка реагује на извесне врсте дражи. Оне то чине покретањем одређених делова или растењем. То је тропизам, који може бити: позитиван, тј. кретање ка дражи (окретање листова ка сунцу), или негативан, тј. кретање или растење насупрот дражи (раст корена у супротном смеру). Реакције биљака на Сунчеву светлост представљају хелиотропизам.

85


Биолошке мозгалице 1. Попуни табелу ** дисање

фотосинтеза

L

Када се дешава?

транспирација

TA

У којим деловима биљке? Шта је потребно за процес?

R

Шта се добија?

O

Шта се ослобађа?

н .д 14 ан .д а 16 н .д а 20 н .д а 24 н .д ан 26 .д а 28 н .д а 32 н .д ан 10

н

да

да

н

Дужина корена

7.

да

5.

3.

U KA

-P

2. На графику је приказана дужина и раст корена луковице црног лука када се дода мицелијум гљиве( сиви стубићи) или се не додају ( црни стубићи).***

ED

Који дан луковица црног лука почиње да клија када се у земљу дода мицелијум гљиве ? Када корен почиње да клија без додатка мицелијума? Да ли корен боље расте уз додатак мицелијума? Шта можеш да закључиш о дејству мицелијума на раст биљке из датог графика? 3. У празна поља упиши одговарајућа слова која одговарају путу кретања воде кроз биљку. А – стабло; Б – лист; В – стома; Г – корен.*** вода из земљишта

86


4. Реши укрштеницу.*** 1 2

L

3

TA

4

R

5

-P

O

Водоравно: 1. Зачетак нове биљке; 2. Репродуктивни орган биљке; 3. Четинарско дрво; 4. Орган који храни и чува клицу; 5. Мушки полни орган биљака цветница; Усправно: 1. Вегетативни биљни орган

U KA

Брзо и кратко учи се лако

фотосинтеза

1. Објасни процес фотосинтезе. 2. Повежи фотосинтезу и дисање 3. Како биљка упија воду? 4. Шта ће се десити ако биљку у саксији не залијеш? Зашто? 5. Шта су творна ткива?

покретљивост

ED

Разумеш ли?

раст и развој

животни процеси биљака

дисање

транспорт материја

транспирација

87


РАЗМНОЖАВАЊЕ БИЉАКА

Бесполно размножавање биљака

L

Размножавање је животни процес током ког жива бића, у овом случају биљке, стварају себи сличне или идентичне потомке. Биљке се могу размножавати бесполно и полно. Један од облика бесполног размножавања је и вегетативно размножавање.

TA

Бесполно размножавање је процес током кога настају потомци идентични биљци од које су настали.. Сети се које облике бесполног размножавања си до сада упознао! Алге, маховине и папратнице се бесполно размножавају спорама. Организми који стварају споре су спорофити. Ове биљке стварају споре у посебним органима, спорангијама. Споре код истих биљака могу бити исте или различите, покретљиве или непокретне, велике и мале. По месту настанка могу бити егзоспоре и ендоспоре. Један облик бесполног размножавања је вегетативно размножавање.

O

R

Кључне речи бесполно размножавање полно размножавање тучак јајна ћелија прашници сперматозоиди опрашивање оплођење цвет цвасти

-P

Вегетативно размножавање биљака

ED

U KA

Уз помоћ слике подсети се вегетативног размножавања које знаш из петог разреда и објасни како се биљке њима размножавају! Да ли у твојој околини има биљака које се размножавају овим начинима?

88

Вегетативно размножавање код купине

Вегетативни начин размножавања користи и човек, при гајењу биљака. Бокорење је размножавање дељењем корена (жбуна или бусена) на више делова. Овај начин је нашао примену код многих зељастих биљака. Размножавање положеницом се постиже савијањем грана биљке до земље,део се прекрије земљом само врх остаје изнад земље. Након неког времена на закопаном делу се развијају коренови и онда се биљка одвоји од родитељске. Овако се размножавају винова лоза, орас, леска, дуд, рибизла, шљива.


TA

Вишећелијске алге се размножавају фрагментацијом тј. кидањем талуса, органима за вегетативно размножавање (кртолицама, акинетима) или пузећим каулоидима. Многе алге а посебно мрке размножавају се тако што образују подземне или надземне кртоле из којих ће настати нове алге. Неке алге кончастог облика тела образују појединачне дебелозидне ћелије у којима се сакупља резервна храна и служе за вегетативно размножавање. Ове ћелије се називају акинети. Неке алге често образују и пузеће каулоиде са којих може да израсте нови талус тј. нова алга.

Непозната реч Акинети- споре за размножавање код кончастих алги Каулоид-део тела алге који подсећа на стабло

L

Вегетативно размножавање вишећелијских алги

-P

O

R

Кртолице код мрких алги

Акинети код кончастих алги

U KA

Полно размножавање биљака

Објасни шему и подсети се дефиниције полног размножавања!

ED

мушки гамет (сперматозоид)

женски гамет (јајна ћелија)

ЗИГОТ

Шема полног размножавања

При полном размножавању спајају се мушки и женски гамети који могу бити истог или различитог облика и величине. Код биљака се разликују: изогамија, хетерогамија и оогамија. Изогамија – укрштају се гамети који су истог облика и величине. Карактеристично је за кончасте алге и одвија се увек у воденој средини. 89


Хетерогамија – укрштају се гамети различити по величини а истог облика. Женски је обично крупнији а мушки ситнији гамет. Карактеристично за алге и водену средину. Оогамија – укрштају се гамети различити по облику и по величини. Постоји једна већа и непокретна полна ћелија (женски гамет) и мања, покретна (мушки гамет). Код виших биљака гамети настају у вишећелијским органима и то женски у архегонијама а мушки у антеридијама.

L

Смена генерација

Неке биљке се размножавају бесполно, неке полно а неке и бесполно и полно. У току развића биљака долази до правилног смењивања бесполне или спорофит и полне или гаметофит генерације (смена генерација). Однос између ових фаза је различит код различитих врста биљака. Код биљака на нижем ступњу развића доминира полна, хаплоидна фаза у односу на бесполну, диплоидну фазу. Током еволуције дошло је до преокрета па преовладава бесполна, диплоидна фаза.

O

R

TA

Непозната реч Хаплоидна фаза-ствара полне ћелије са n хромозома Диплоидна фаза-ствара ћелије са 2n хромозома Архегонија –женски полни орган маховина, папрати и неких биљка у коме се развија јајна ћелија Антеридија-мушки полни орган маховина, папрати и неких биљака у коме се развија мушка полна ћелија

митоза

-P

зигот 2n

спорофит 2n

спорофит фаза мејоза гаметофит фаза хаплоидне споре

гамети n митоза гаметофит 2n Шема смене генерација код биљака

спорофит

гаметофит

ED

U KA

оплођење

Смена генерација код биљака. Величине гаметофита и спорофита код различитих биљака

90


Биолози истраживачи Активност - самосталан рад Смена генерација код маховина

Женски полни орган

Женска јединка

O

Споре

Мушки полни оган

R

Мушка јединка

Оплођење

U KA

-P

Чахура са спорама

Биљка са спорама

Оплођена јајна ћелија

Смена генерација код маховина

Размножавање голосеменица

ED

Семени заметак са јајном ћелијом код четинара, се налазе у женским шишаркама на оплодним љуспама. У мушким шишаркама се налазе поленове кесице са поленовим зрнима а у њима се налазе сперматозоиди. Поленово зрно ношено ветром доспева до семеног заметка и то се назива опрашивање. Након тога младе женске шишарке долази до спајања сперматозоида и јајне ћелије тј. до оплођења. Низом процеса од оплођене јајне ћелије настаје семе, које ветар разноси. Када мушке шишарке семе падне на тло а услови су повољни, клија у старе женске шишарке нову биљку, клија у нову биљку.

Мушка и женска шишарка код бора

Смена генерација код папрати Папратнице се могу размножавати вегетативно, помоћу подземних изданака, када старији делови подземног изданка изумру, млади постану самостални и из њих се развијају нове биљке. Ипак, код већине папратница долази до смене генерација. После низа митотичких деоба од зигота настаје организам чије су све ћелије диплоидне. У одређеном делу живота код таквог организма долази до мејозe, при чему настају хаплоидне споре. Овакав организам ствара и носи споре и припада бесполној, спорофит генерацији. Спорангије са спорама се налазе на наличју листа. Споре се налазе у малим округлим црним кесицама. Када су зреле, споре испадају из кесица и ношене ветром доспевају на погодно место за раст. Из спора се развија хаплоидна генерација организама на којима се образују гаметангије и гамети. Организам ове, полне генерације је гаметофит и он ствара и носи гамете. Гаметофити живе на површини тла и они су зелени, ситни и могу бити срцолики, плочасти, нитасти итд. Гаметофит папратница се назива проталијум који је за тло причвршћен великим бројем ризоида (ћелија које су издужене као коренске длаке и које имају исту функцију) за оплођење код папратница неопходно је присуство слободне воде, како би ситни и покретни сперматозоиди стигли до јајне ћелије која је непокретна. Зигот настаје из оплођене јајне ћелије, а из њега се развија диплоидна клица из које настаје диплоидни спорофит, чиме се циклус понавља.

TA

На основу датих шема смене генерација, опиши како се размножавају маховине и папрати. Нека ти наставник помогне да утврдиш спорофит и гаметофит генерацију.

Занимљива биологија

L

О циклусима развића код појединих група биљака ћеш учити у наредним разредима.

спорангије са спорама

архегоније проталијум антеридије

оплођење биљка папрат

млада биљка

91


Полно размножавање скривеносеменица Који биљни орган служи за размножавање код биљака? Опиши га!

Подсети се грађе цвета на презентацији коју можеш погледати на https://vesnamiletic. weebly.com/ Нацртај цвет и обележи делове.

жиг тучак

стубић

L

Занимљива биологија

TA

плодник

Занимљива биологија

чашићни листићи

R

„Цвет-скелет“ је бели шумски цвет који има једну скривену особину која долази до изражаја само кад се покваси. Када пада киша, његове латице постају провидне.

прашни конац

цветна дршка

прашник

O

крунични листићи

прашне кесице

-P

Грађа цвета скривеносеменица

U KA

Чашични листићи су најчешће зелене боје и имају заштитну улогу. Штите цвет док је у пупољку. За разлику од њих крунични листићи су различитих облика, боја и величине. Разлике настају због прилагођеностима различитим начинима опрашивања. Најчешће су јарких боја и лепо миришу. Луче сладак сок (нектар) којим привлаче инсекте и друге животиње које су веома важне у процесу размножавања биљака. Шта мислиш зашто?

ED

Непозната реч Прашник – мушки полни орган биљака Тучак – женски полни орган биљака Једнополни цвет – цвет који има само тучак или прашнике Двополни цвет – цвет који има тучак и прашнике Једнодоме биљке – биљке које на истом стаблу имају мушке и женске цветове Дводоме биљке – биљке које на једним стаблима формирају женске а на другим мушке цветове Цваст – скуп цветова на заједничкој цветној дршци

92

Пчела на цвету скупља нектар

Цваст амброзије опрашује ветар

Код биљака код којих су крунични листићи ситни и неугледни у опрашивању не учествују животиње него ветар. У цвету постоје полни органи. Мушки полни органи биљака су прашници а женски полни орган је тучак. Делови прашника су прашнички конац или нит и прашнице са поленовим кесицама у којима се стварају поленова зрна, а у сваком од њих налази се мушка полна ћелија.


Тучак се састоји из: жига (врх тучка који је лепљив и на кога се лепе поленова зрна), стубића (средишњи, сужен део) и плодника (доњи, проширени део). У плоднику се развија семени заметак (један или више њих) у коме настаје женска полна ћелија.

жиг

R

TA

стубић

Потражите на Интернету податке о највећој цвасти на свету Титан арум написати латиницом. Како цвета у ботаничкој башти у Чикагу погледајте на https://youtu.be/PSMKcE5XbAQ

L

прашне кесице

Занимљива биологија

O

семени заметак са јајним ћелијама

плодник

U KA

-P

прашни конац

Грађа прашника и тучка

ED

Цветови у којима се развијају прашници и тучак су двополни цветови а они у којима су само прашници или само тучак су једнополни. Биљке са једнополни цветовима могу бити дводоме и једнодоме. Једнодоме биљке су оне које на истом стаблу образују и мушке и женске цветове, нпр. леска, орах, кукуруз. Дводоме биљке су оне које на једном стаблу образују мушке а на другом женске цветове, нпр. спанаћ, киви.

Двополан цвет

Биолози креативци Направите изложбу цветова од папира или материјала за рециклирање. Даровити ученици за поезију могу да напишу песму о цвету. Они који воле историју могу на интернету да пронађу податке о најстаријим цветовима. Ко воли географију нека пронађе најинтересантније цветове и њихове опрашиваче на различитим континентима. Математичари нека пронађу примере симетрије код цветова.

Једнополан, женски цвет, кивија

93


Занимљива биологија Погледај начине на које се опрашују цветови на презентаацији коју можеш наћи на https://vesnamiletic.weebly.com/ Напиши есеј на тему: Како опрашивач утиче на изглед цвета.

Неке биљке имају појединачне цветове (мак, трешња, шљива, лала...) а неке образују цвасти. Цваст је скуп цветова на заједничкој цветној дршци. Тако сакупљени, лакше буду опрашени и оплођени него да су појединачни.Биљке стварају различите облике цвасти, нпр. реса, грозд, штит, главица, клас и клип.

L

Грозд-пресличица

TA

Реса-леска

Гроња-бресква

Главица-маслачак

O

-P

Клас-попино прасе

R

Штит-мушкатл

Метлица-хоста

Типови цвасти

пчела прашник

жиг тучка

ED

U KA

Најважнија улога цвета је у размножавању биљака. Боје латица,мирис, облик и величина цвета доприносе успешнијем опрашивању. Опрашивање је процес преношења поленових зрна са прашника на жиг тучка цвета исте врсте биљке. Може бити: самоопрашивање или унакрсно опрашивање. Самоопрашивање је процес преношења поленових зрна са прашника на жиг тучка исте биљке (истог цвета или различитих цветова исте биљке).

семени заметак

жиг тучка прашник

Опрашивање цвета помоћу инсеката и самоопрашивање

94


Занимљива биологија

L

Смарагдна винова лоза, има цветове који су тиркизно до тамно зелене боје. Углавном расте у влажнијим подручијима и може да достигне висину и до 13 метара. Цветови су у гроздастим цвастима, окренути наопачке, како би слепи мишеви који висе такође наглавачке могли да пију њихов нектар. Не подноси хладно време и ниске температуре, а у мраку емитује веома лепу зелену боју. Лијана пореклом из Африке, а може се наћи

R

TA

Унакрсно опрашивање је процес преношења поленових зрна једне биљке на жиг тучка друге биљке. Код биљака опрашивање се може вршити најчешће помоћу животиња, ветра, воде и наравно човека (вештачко опрашивање). Размисли и објасни како пчела, ветар, вода или човек опрашују цвет! Оплођење је процес који настаје после опрашивања. То је процес спајања мушке и женске полне ћелије биљака исте врсте. Када процесом опрашивања поленови зрно доспе на жиг тучка који је лепљив и храпав да би га задржао, оно клија и формира у поленову цев. Поленова цев (која на врху носи мушку полну ћелију) се издужује, пролази кроз стубић тучка и стиже до плодника тучка у којем се налази семени заметак са женском полном ћелијом. Након спајања полних ћелија тј. оплођења формира се оплођена јајна ћелија тј. зигот. Из зигота се развија клица, зачетак, младе, нове биљке.Из семеног заметка се развија семе а из плодника тучка плод. Остали делови цвета, чашични и крунични листићи, прашници, жиг и стубић ће увенути и отпасти.

O

оплођење код биљака полен

жиг тучка

-P

полен

поленова цев

клица

U KA

једро сперматозоида

јајна ћелија

оплођење зигот

и у Јужној Америци и Азији. Цвет има веома специфичан облик, коме је за опрашивање потребно доста пчела или птице попут колибрија. Цвет се састоји од пет латица и пет листића, а у средини је нит у виду звездица. Беле и љубичасте боје. Сам облик подсећа на венац

ED

Оплођење код биљака цветница

Биолошке мозгалице

1. Прочитај текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор.** Рафлезија је биљка чији цвет има пречник око 1m и тежину око 10 кг. Паразитира на корењу лијана, па зато нема корен, стабло ни листове. У почетку је биљка скривена. Влакнима ураста у ткиво лијане, а када је накупила довољно хране, образује пупољак величине рукометне лопте. Расцветавајући се, отвара пет огромних, црвених, круничних листића, ишараних белим тачкама, који окружују пехар запремине седам литара. Тајна рафлезије је у томе што шири непријатан мирис труљења меса који привлачи муве. Мува улази у цвет и када излети,преноси полен на тучак другог цвета и тиме опрашује рефлезију. 95


Цветови рафлезије су: 1. најкрупнији на свету 2. лепог мириса 3. црвени са црним пегама

L

Мирис рафлезије подсећа на мирис: 1. јоргована 2. трулог меса 3. печеног меса 4. не мирише

TA

Рафлезију опрашују: 1. пчеле 2. осе 3. птице 4. муве

R

2. На основу слика цветова одреди њихову симетрију а на основу описа одреди опрашивача.*

-P

Биљке се размножавају бесполно и полно. Бесполно се размножавају деловима талуса као алге или чешће стварањем спора. Код папрати се спорангије са спорама налазе на наличју листа. Скривеносеменице се бесполно размножавају вегетативним органима.Обично се неких биљака се смењују бесполна и полна генерација. Полно се биљке размножавају опрашивањем и оплођењем. Орган који носи мушке и женске полне органе је цвет. Ако носи само једну врсту полних органа онда је цвет једнополан.Грађа, изглед и мирис цветова тесно су повезани са њиховим опрашивачима. Опрашивање је преношење полена на жиг цвета исте врсте. Оплођење је спајање мушле и женске полне ћелије, из које настаје клица, зачетак нове биљке.

O

Биолози паметнице

Ружа има мирисан цвет

Врбини непотпуни цветови груписани у цвасти

Цвет орхидеје подсећа на женку бумбара

Разумеш ли?

U KA

Опрашивач је:

ED

1. Како се размножавају алге? 2. Шта значи смена генерација? 3. Објасни смену генерација на примеру маховине. 4. Објасни како облик и особине цвета зависе од опрашивача. 5. Шта су цвасти?

Симетрија је:

Брзо и кратко учи се лако вегетативно

бесполно размножавање

смена генерација полно размножавање размножавање биљака опрашивање

делови талуса споре 96

оплођење


ЖИВОТИЊЕ, ГРАЂА И РАЗНОВРСНОСТ

TA

Бескичмењаци

O

R

Све вишећелијске животиње изграђене су од више ћелија, које су специјализоване за обављање одређене функције у организму. Код најједноставнијих животиња сунђера, постоји специјализација, односно подела рада међу ћелијама, али оне нису удружене у ткива. Сунђери су сесилне животиње које живе претежно у морима, а само неке врсте живе у слаткој води. Тело у облику бокалчића изграђено је од два слоја ћелија слоја између којих је пихтијаста маса. Хране се филтрирањем тј. издвајањем хранљивих материја из воде. Најчешће се размножавају бесполно - пупљењем. Дупљари (жарњаци) су већином сесилне животиње (осим медузе која се креће) радијалне симетрије. Име су добили то телесној дупљи у којој се вари храна, али која има улогу и разношења осталих материја. Друго своје име жарњаци, добили су због жарних ћелија којима паралишу плен. О животу хидре већ доста знаш, а на њеном примеру ћеш мало касније научити и основне животне процесе код дупљара. У дупљаре, поред хидре, спадају и корали, медузе и морске сасе.

-P U KA ED

Сунђер

Кључне речи хетеротрофна исхрана кретање

L

Царству животиња припадају вишећелијски, хетеротрофни организми који се најчешће крећу. Знаш да се кретање као особина јавило, због потребе животиње да нађе храну. То кретање је развило, двобочну симетрију код већине организама, сегментацију тела и главени регион у коме је смештен мозак. Царство животиња је веома разноврсно и богато. У зависности од тога да ли имају кичму, као осовински орган, делимо их на бескичмењаке и кичмењаке.

Занимљива биологија

Корали су дупљари. Обликом најчешће подсећају на разгранато дрво захваљујући чему су још у античком добу били познати као морско дрвеће. Осим тога и код њих се као и код дрвећа приликом раста образују годови. Стари народи, Грци и Египћани, су им приписивали магијске моћи па их посвећивали богињама љубави и лепоте, а даривали младенцима. Арапска и индијска народна медицина им даје још већи значај сматрајући их изузетно лековитим. У савраменој медицини се користе приликом пресађивања костију. Као прва асоцијација на ове животиње свакако је накит који се од њих прави невероватно дуго, сматра се 20.000 година. Једно море је по њима добило назив.

Медузa

97


Многе дубинске врсте главоножаца могу да светле.

L TA

Ваљкасти црви су двобочно симетрични, несегментисани црви који претежно воде паразитски начин живота или живе у земљишту и води. Тело им је обло, издужено и зашиљено на оба краја. Тешко се разликује главени од репног региона. Први пут се код ових црва јавља анални отвор. Одликују се малим бројем ћелија јер расту, не митотичким деобама већ растом Ваљкасти црв постојећих ћелија. Представници су човечија и дечија глиста и трихина. Мекушци су двобочно симетрични, несегментисани организми, чије је тело заштићено љуштуром код већине представника. Тело им се састоји од главе, трупа са утробном кесом у којој се налазе унутрашњи органи и стопала које служи за кретање. Живе у води и на копну. Представник мекушаца је пуж који је теби познат из претходног разреда. Поред пужева, овој групи припадају шкољке и главоношци (сипе, лигње, хоботнице и наутилус).

ED

U KA

Већина главоножаца не живи дуго. Лигње обично живе годину – две. Наутилус је дуговечнији. Може да живи и до 15 година.

Метиљ

R

У усној дупљи главоножаца налазе се снажне чељусти у облику кљуна папагаја. Помоћу њих главоношци откидају комаде хране које затим гутају. Неке врсте имају отровне жлезде којима убијају плен.

Морски пљоснати црв

O

Главоношци су животиње веома различите величине. Најмање су велике само 2 -3 цм. Највећи главоножац је гигантска лигња. Дужине је до 21 м, а може бити тешка и 450 кг. Ова лигња и џиновска шкољка су њавеће животиње међу бескичмењацима. Само глава џиновске лигње је велика 1 м. Она је животиња са њавећим очима. Њено око може имати и до 40 цм у пречнику. Храни се рибама и другим главоношцима, а сама је храна китовима. Живи на великим дубинама (преко 1000 м). Највећа хоботница има ручице дугачке 10 – 15 м.

-P

Занимљива биологија

Пљоснати црви су сложеније грађе од сунђера и дупљара. Они су покретни организми са двобочном симетријом, код којих се први пут у еволуцији појављује главени регион. Представник је трепљасти црв планарија. Пљоснатим црвима, поред слободноживећих трепљастих црва, припадају и паразитске врсте врсте, метиљи и пантљичаре.

Наутилус

Неки главоношци спадају међу најбрже пливаче међу бескичмењацима. Лигња може да достигне брзину и до 40 км/х.

Виноградарски пуж

98

Шкољка паластура


Занимљива биологија

L

Пауколике животиње припадају зглавкарима, а од осталих зглавкара се разликују двема посебним одликама: немају антене и први пар екстремитета се завршава канџом преко које се излива отровна жлезда.Тело им је подељено на два телесна региона: главеногрудни и трбушни. На грудном делу имају 4 пара ногу за ходање.

O

R

TA

Чланковити црви су двобочно симетричне, сегментисане животиње. Њихово тело се састоји од једнаких сегмената. Сегментација захвата како спољашњи, тако и унутрашњи део тела и огледа се у правилном распореду и понављању органа у сегментима. Оваква сегментација погодује заривању организма у земљу и кретању кроз њу. На предњем делу тела је глава, а на задњем сегменту анални отвор. Сваки сегмент, осим ова два, носи један до два пара чекиња које служе за кретање. Представник је, теби добро позната, кишна глиста. Осим кишне глисте која је малочекињасти црв, чланковитим црвима припадај, чланковитим црвима припадају и пијавице и многочекињасти црви.

Пијавица

-P

Многочекињасти црв

U KA

Зглавкари су најбројнија група бескичмењака, како по броју врста, тако и по броју јединки унутар врста. Њихови телесни сегменти груписани су у два или три региона. Основни телесни региони су су главени,грудни и трбушни, али су код појединих група зглавкара глава и груди спојени. За зглавкаре је карактеристична и сегментација ногу и антена ако их поседују. антене

ED

ноге

глава

груди

крила

трбух

Ракови су зглавкари за које је карактеристично да имају два пара антена, двогране екстремитете, да дишу на шкрге и да су, са малим изузецима, водене животиње. Овај подтип зглавкара обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које су сесилне и ретким паразитским врстама. Инсекти су најмногобројнија класа животиња. Врло су разнолики по облику и начину живота; већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха. На грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце... Стоноге су зглавкари којима припадају сувоземне врсте са израженом правилнм сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је јако болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама, којим упозоравају друге животиње да су опасне.

Спољашња грађа инсекта

Главени регион је код зглавкара много боље развијен него код претходно описаних животиња. На глави се налазе добро развијена чула. Зглавкарима припадају: ракови, пауколики зглавкари (паукови, шкорпије, крпељи и косци), стоноге и инсекти.

99


Бодљокошци су несегментисани организми, без диференциране главе, са радијалном, петозрачном симетријом. Сви бодљокошци су морски организми који већином живе на дну. Крећу се пузањем помоћу посебног система водених ножица, или живе заривени у подлогу. Бодљокошцима припадају: морске звезде, морске змијуљице, морски краставци, морски јежеви и морски кринови.

L

Непозната реч Хорда-осовински, потпорни орган код хордата Кичмена мождина-део цевастог нервног система који се налази у кочменом каналу

Морски јеж

R

Морски крин

ED

-P

водоземци

вратни пршљенови

грудни пршљенови

птице

рибе

сисари

леђни пршљенови тртични део репни део Кичменица изграђена од кичмених пршљена

гмизавци

Рибе су водени кичмењаци који се крећу пливањем помоћу пераја. Тело им је покривено крљуштима, а дишу уз помоћ шкрга.

Рибе живе у води

100

кичмени пршљен

O

Кичмењаци припадају групи хордата, организама који имају унутрашњи, потпорни, осовински орган хорду. Код кичмењака хорда још у ембрионалној фази развоја окоштава временом окоштава и постаје кичменица кроз коју пролази кичмена мождина, део нервног система. Кичмењаци имају двобочну симетрију тела и добро развијену главу са чулним органима. На неким деловима тела се уочава сегментација. Овој групи припадају организми који насељавају све животне области и све климатске зоне. У кичмењаке спадају: рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари.

U KA

Дубоко у водама крај калифорнијске централне обале живи необична врста рибе. У питању је риба са провидном лобањом која је у стању да гледа кроз сопствену главу, открили су научници. Научници Брус Робинсон и Ким Рајзенбихлер из Института за поморско истраживање „МБАРИ" у заливу Монтери у Калифорнији објавили су изненађујуће фотографије једне рибе која живи у великим дубинама океана. У питању је риба латинског назива „мацропинна мицростома" са провидном лобањом, која је у стању да гледа кроз сопствену главу. Њене очи развиле су се унутар главе како би се заштитиле од огромног притиска који влада на дубинама којима се креће од 600 до 800 метара испод површине океана. Како би могла да види шта се дешава испред, али пре свега изнад ње где сунчева светлост још увек допире, горњи део рибине лобање постао је транспарентан. „Мацропинна мицростома" је тако у стању да гледа изнад себе, кроз сопствену лобању. На објављеним фотографијама и видео снимку јасно се виде две зелене лопте које представљају рибине очи. Научите нешто о овој риби гледајући снимак на https://youtu. be/RM9o4VnfHJU

TA

Занимљива биологија


Занимљива биологија Можда сте некад чули да неко има "гладне очи", што би се за жабе и буквално могло рећи. Наиме, многи припадници ове врсте употребљавају очне јабучице за гутање. „Када им се плен нађе у усној дупљи, неке од њих гурају очне јабучице надоле како би га притисле низ грло", каже Кристофер Рексворти, херпетолог у америчком Природњачком музеју. Највећа жаба на свету живи у западној Африци, а може да порасте до 38 центиметара и да тежи и до 3,2 килограма. Аргентинска рогата жаба, позната је и као Пак-Ман жаба јер има велика уста и подједнако велики апетит. Једу све, од инсеката и глодара до змија, других жаба и гуштера. Па чак и мањих птица. Користећи свој моћни језик, ухватиће било шта и повућиће га у своју утробу. Истраживања су показала да њихов језик може да генерише силу која је 1,4 пута већа од њихове телесне тежине. Највећи примерци су у стању тако да повуку језиком животиње које су и три пута веће од њих.

R

TA

L

Водоземци живот и у води и на копну. Иста јединка, током животног циклуса, живи у води а затим на копну. Сети се метаморфозе жабе. У одраслом стадијуму, иако су копнене животиње, водоземци не могу без воде. Дишу уз помоћ плућа и коже која им увек мора бити влажна, а размножавају се у води. У ову групу кичмењака спадају безрепи водоземци-жабе и репати водоземци као што је даждевњак и човечја рибица.

Представници водоземаца, даждевњак и жаба

ED

U KA

-P

O

Гмизавци обједињују већи број група копнених кичмењака са мало заједничких особина. Једна од заједничких особина је да сви гмижу, без обзира да ли имају ноге или не. Кожа им је заштићена рожним крљуштима, као код змија и гуштера, или рожним плочама код крокодила. Гмизавцима припадају: корњаче, крокодили, гуштери и змије.

Представници гмизаваца корњача и гуштер

Птице су, поред слепих мишева који су сисари, једини кичмењаци који активно лете. Предњи удови птица преображени су у крила, а задњи удови служе за ходање. Тело прекрива рожна творевина - перје. Имају шупље кости и ваздушне кесе које им тело чине лакшим. Колибри у лету опрашују цвет

101


Ној је птица нелетачица

Орао је птица летачица

L

Ово су адаптације за летење. У птице убрајамо птице летачице и птице нелетачице, које се деле на велики број родова.

Пингвин је нелетачица која плива

O

R

TA

Сисари су група кичмењака, која је данас по разноликости станишта која насељавају, еколошких ниша које заузимају, овладала не само копном већ и водом и ваздухом. Препознатљива особина сисара су млечне жлезде и длака на телу. Млечне жлезде луче млеко, хранљиву материју којом женке хране своје младунце док не одрасту. Длака има важану улогу у одржавању сталне телесне температуре сисара. Сисарима припадају: сисари са клоаком (кљунар), торбарски сисари (кенгур и други) и сисари са постељицом.

Представници сисара: кенгур, крава, кљунар

U KA

Кљунар Тело му је покривено кратком и врло масном смеђом длаком и спљоштено. Кљунар је прекривен дебелим непропустљивим слојем длаке, осим по ногама и кљуну. Длака му је тамносмеђа по леђима, док је на трбуху светлија. Такође му је длака сложена у два слоја, унутрашњи који је финији и спољашњи грубљи. Горњи (спољашњи) слој задржава у себи ваздух и помаже кљунару да сачува топлоту у току зимских месеци и пливања у хладној води. На глави с кратким и неистакнутим вратом има широк пљоснат кљун попут патке, који је на рубу кожнат и има носне отворе на предњој трећини, очи се налазе одмах изнад кљуна. Уши су му без ушних шкољки и може да их затвори. Меснати језик покривен је рожнатим зубићима и потпуно испуњава усну шупљину. Петопрсте кратке ноге имају пловне кожице, које су приликом ходања пресавијене уназад. Мужјак на задњим ногама има рожнате оструге с отворима кроз који се излива садржај бедрених жлезда отрован попут змијског отрова. Није познато брани ли се животиња тиме. Расте око 50 (мужјаци, а женке око 43 cm) центиметара у дужину, од чега на реп отпада око 14 центиметара. У репу се чувају масноће које служе као резерва хране, које животиња може да искористи током оскудице, као на пример током зиме.

-P

Занимљива биологија

Биолошке мозгалице

1. Попуни табелу*** тако што ћеш уписати тачне појмове

ED

станиште

Биолози паметнице

Животиње су вишећелијски хетеротрофни организми који се у највећем броју случајева крећу. Кретање је током еволуције довело до организовања двобочне симетрије и стварања главеног региона. Концентрисање чула и нервних центара у глави је реакција на кретање, јер предњим делом тела животиња први пут ступа у контакт са спољашњом средином. У зависности да ли имају или немају осовински орган кичму све животиње се деле на бескичмењаке и кичмењаке. Подела унутар ове две групе изведена је на основу симетрије тела, сегментације и спољашње и унутрашње грађе.

сунђери дупљари пљоснати црви ваљкасти црви чланковити црви мекушци зглавкари бодљокошци рибе водоземци гмизавци птице сисари

кретање

симетрија

сегментација

главени регион


U KA

-P

O

R

TA

L

2. Помоћу датих особина животиња сврстај животиње са картица на крају уџбеника у одређене систематске категорије.***

3. На основу слике одговори на питања.*** На слици се налази кобра

ED

Да ли на основу слике можеш да уочиш да ли је кобра кичмењак или бескичмењак?

По којим особинама знаш где треба да сврсташ кобру?

Којој групи кичмењака припада кобра ?

На основу чега то закључујеш?


4. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.* Т

Н

Сунђери су најпростије грађене животиње

Т

Н

Кичмењаци имају спољашњи скелет кичму

Т

Н

Бескичмењаци су сложеније грађе од кичмењака

Т

Н

Инсекти припадају кичмењацима

Т

Н

TA

L

 ко бескичмењаци имају три пара чланковитих А ногу припадају инсектима

5. Заокружи појам који не припада другим појмовима.** Рибе

гмизавци

R

птице ракови

сисари водоземци

O

не припада скупу зато што је

-P

6. Прочитај пажљиво текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор.***

U KA

Инсекти су најмногобројнија класа животиња.Врло су разнолики по облику и начину живота; већином су малих размера. Тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха. На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса. Усне ножице граде, у зависности од начина исхране, различите типове усних апарата: • за грицкање (скакавац),

ED

• бодење и сисање (комарац), • сисање (лептир), • лизање (мува) и • сркање (пчела).

Очи инсеката су сложене и одликују се мозаичким видом. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју. На грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих.

104


Тело инсеката је изграђено из: 1. главеногрудног и трбушног дела 2. главе и трбуха 3. главе, груди и трбуха

На грудима инсеката се налазе:

R

1. три пара ногу за ходање 2. три пара ногу за ходање и два ређе један пар крила 3. четири пара ногу за ходање и крила

TA

1. уста и просте очи 2. један пар антена, уста са усним ножицама и сложене очи 3. два пара антена , усне ножице и просте очи

L

На глави се налазе:

O

Лептир има усни апарат за:

U KA

-P

1. лизање 2. сркање 3. грицкање

Брзо и кратко учи се лако

ED

сунђери

бескичмењаци

Разумеш ли?

рибе

дупљари

водоземци

црви

животиње

гмизавци

1. Шта су животиње? 2. Како је начин кретања утицао на стварање главеног региона? 3. Како су повезани начин кретања и симетрија животиња? 4. Како објашњаваш назив водоземци? Да ли може да се каже да живе и на копну и води? Или имаш неко тачније објашњење? 5. Како су птице прилагођене летењу?

мекушци птице зглавкари кичмењаци

сисари

бодљокошци

105


ЗАШТИТА ТЕЛА ЖИВОТИЊА Да ли знаш колико је битна кожа за нормално функционисање твог организма? Она је највећи чулни орган, учествује у излучивању вишка воде и штетних материја, чува тело од исушивања. Код неких животиња учествује у дисању, исхрани, кретању или одржавању температуре тела. Кожа бескичмењака, покожица или епидермис, је грађена од једнослојног епителног ткива, а кожа кичмењака од вишеслојног епитела. Епително ткиво покрива површину тела бескичмењака, а код кичмењака облаже површину унутрашњих органа и учествује у грађи жлезда. У епителна ткива никад не залазе крвни судови, па храна и кисеоник до ових ткива доспевају из ткива која се налазе испод њих. Ово ткиво је грађено од густо збијених ћелија који граде континуирани слој. Епителне ћелије горњих слојева често не добијају храну и кисеоник, па се одбацују у виду перутања или као кошуљица код змија. Према грађи и функцији епителна ткива се деле на: • трепљасти епител који облаже дисајне путеве, • чулни епител који улази у састав чулних органа, прима надражаје и преноси их на нерве, • жлездани епител који улази у састав жлезда и • ендотел који покрива површину унутршњих телесних шупљина и крвних судова

ED

U KA

Непозната реч Епител –најмање диференцирано животињско ткиво које покрива површину тела и облаже површину унутрашњих органа. Епидермис-горњи површински слој коже Рецептор-чулна ћелија која прима надражај из спољашње или унутрашње средине Крзно-слој коже у коме се налазе органи коже Хроматофоре-пигментне ћелије у кожи

-P

O

R

TA

L

Кључне речи епидермис кожа крзно хитин рожне творевине

106

ендотел

чулни епител

трепљасти епител

жлездани епител Врсте епитела

Епидермис или покожица првенствено има улогу да ограничи тј. одвоји тело животиње од спољашње средине заптити је од спољашњих утицаја. У спољашњем епидермису дупљара налазе се жарне ћелије које су високо специјализоване. Њима дупљари паралишу плен. Жарна ћелија је грађена као мали бокалчић који у себи носи жарни конац.

унурашњи слој ћелија

жарна ћелија


Занимљива биологија Грађа жарне ћелије хидре бич бодља

отвор жарне ћелије

R

TA

L

Када дупљар ухвати плен испаљује из бокалчића жарни конац којим се у тело жртве убризга отров. Код пљоснатих црва и пужева, осим обичних епителних ћелија, у покожици постоје и многобројне жлездане ћелије. Ове ћелије обично луче слузав секрет који служи као нека врста подлоге преко које организам клизи, потискиван пливајућим покретима код пужа, или радом трепљи пљоснатог црва - планарије.

O

Траг слузи коју оставља пуж на листу

-P

Паразитски облици ваљкастих црва на површини имају дебео слој кутикуле која их штити од механичких и хемијских повреда, али и губитка воде.

ED

U KA

кутикула

кожа

мишићи

црево

Попречни пресек ваљкастог црва

На површини тела зглавкара налази се вишеслојна кутикула (грађена од хитина) која у ствари представља њихов спољашњи скелет. Спољашњи скелет је организован у виду већег броја плоча које покривају тело и ноге. Плоче су међусобно покретно зглобљене, што им омогућава покретљивост. Код многих врста преко кутикуле се налази воштани слој који спречава испаравање воде из тела и представља значајну адаптацију на копнени начин живота. Овакав скелет представља ограничавајући фактор за раст организма, тако да зглавкари морају повремено одбацивати стару кутикулу, а затим образовати нову. Овај процес се назива пресвлачење и одиграва се у одређеним временским периодима који су карактеристични за врсту.

једро

капсула

Непозната реч Кутикула – танак заштитни слој који ствара епидермис биљака и животиња

Занимљива биологија Захваљујући дебелој кутикули ваљкасти црви могу да живе у сирћету или да се као човечија глиста крећу кроз тело човека. Јаја овог паразита заштићена су дебелом опном. Путем измета доспевају у спољашњу животну. Човек се може заразити једући неопраним рукама или једући недовољно опрано воће и поврће. Овај паразит је веома опасан јер се креће и може доћи до душника, што може изазвати гушење. То се најчешће дешава код деце. Јединке врше врло сложена кретања. Код деце врло често ови паразити активно из желудца пењу се уз једњак до ждрела и излазе кроз нос и уста детета или се спуштају у душник.

107


O

U KA

-P

Непозната реч Хроматофоре-ћелије у кожи или покожици у којима се налази пигмент који даје боју кожи.

R

TA

1 cm2 коже има око 3 милиона ћелија, 5000 рецептора за додир и 4 m нервних влакана. Ту се налази 12 рецептора за топлоту и 10 за регистровање хладноће. У оволиком делу коже се налази и 25 рецептора за притисак и 42 која региструју бол. 100 знојних, 12 лојних жлезда, 5 длака и 1m крвних судова стану на ову површину коже.

L

Занимљива биологија

Кожа кичмењака грађена је од вишеслојног епитела испод кога се налази слој везивног ткива-крзно и поткожног слоја. Код водених кичмењака и ларви водоземаца, кожа лучи један танак слој сличан кутикули бескичмењака који има заштитну улогу. Код копнених кичмењака, спољашњи слојеви покожице орожавају, стварајући карактеристичан рожни слој, који се повремено делимично или у целости одбацују перутањем или пресвлачењем. Нови слојеви расту на рачун митотичких деоба живих ћелија испод њих. У покожици се налази пигментне ћелије-хроматофоре које дају боју кожи. Крзно је Пресвлачење инсекта изграђено од везивног ткива које је са своје доње стране везано поткожним ткивом за остатак тела (за мишиће). У поткожном ткиву се налазе масне ћелије које имају улогу да чувају хранљиве материје, а уједно су и заштита од хладноће. У крзну се налазе: • чулне ћелије-рецептори за бол, притисак, топло и хладно, па је кожа захваљујући овим рецепторима највећи чулни орган, • нервни завршеци који се налазе као слободни или су везани за рецепторе, • крвни судови који исхрањују кожу и учествују у одржавању телесне температуре, • знојне жлезде које код неких сисара учествују у избацивању вишка воде и штетних материја и одржавању телесне температуре, • лојне ж лезде које епидермис имају улогу у подмазивању коже, перја или длаке и • рожне творевине крзно знојна крљушти, плоче, перје, длажлезда ке, нокти, копита, канџе.

Занимљива биологија

ED

Код кичмењака риба, кожне жлезде су, као и код бескичмењака, једноћелијске и производе слуз која смањује трење при кретању кроз воду. Код осталих кичмењака кожне жлезде су вишећелијске. Код водоземаца оне излучују слуз која влажи кожу што омогућава дисање које се код њих у знатној мери обавља преко коже. Неке слузне жлезде водоземаца могу да стварају отрове који служе за заштиту. Код гмизаваца кожне жлезде немају улогу у излучивању, већ углавном служе за привлачење партнера као нпр. мошусне жлезде крокодила. Најчешћа и најпознатија жлезда у кожи птица је тртична жлезда која лучи мастан секрет којим се премазује перје и која је нарочито развијена код водених птица.

поткожно ткиво длака

крвни судови

мишић длаке

нервни завршетци

Грађа коже човека

108


Биолози истраживачи

Занимљива биологија

-P

O

R

TA

Потребан материјал: микроскоп, трајни микроскопски препарати коже неког бескичмењака, рибе, жабе, гмизавца, човека. Начин рада: Посматрај, под микроскопом, трајне препарате пресека коже који постоје убиолошком кабинету. Уочи разлике у грађи коже код различитих животиња: - Да ли је покожица једнослојна или вишеслојна? - Да ли има орожавања? - Да ли у кожи има неких жлезда? - Које органе уочаваш? Кожа човека под микроскопом Сваки препарат нацртај како видиш и уз помоћ наставника обележи. Ако у кабинету не постоје трајни микроскопски препарати, покушај да их пронађеш на Интернету.

Длаке су обележје сисара. Сви сисари имају длаку на својој кожи, чак и морски сисари као што су китови, делфини, који изгледају као да су бездлаки. Длаку имају и сви остали сисари који живе на копну а чини ти се да немају длаку. Сети се трепавица, обрва или длака на репу слона. И то су длаке, зар не.

L

Вежба - самосталан рад Посматрање пресека коже под микроскопом

ED

U KA

Кожа је у контакту са окружењем и представља прву линију одбране од спољашњих фактора. Основне улоге коже су: • заштитна – штити тело од механичких повреда, патогених микроорганизама (кожа је непропустљива за вирусе и бактерије кад је неоштећена), и од УВ Сунчевих зрака • одржава стални састав унутрашње телесне средине (хомеостаза) тако што, код копнених кичмењака, спречава губитак воде и соли, а код водених кичмењака, превелики улазак воде у тело; • учествује у размени материја – размена гасова, што је од посебног значаја за дисање водених организама и водоземаца ; • ствара витамин Д • учествује у процесима излучивања који се врше кожним жлездама; • прима спољашње надражаје помоћу бројних чулних органа који су у њој смештени; • учествује у терморегулацији код топлокрвних организама (имају сталну телесну температуру и припадају им птице и сисари) тако што регулише одавање топлоте из тела.

Длаке на кожи слона Већина сисара имају за време читавог живота готово цело тело прекривено длакама. Крзно код животиња има више функција: Крзно служи као добар регулатор топлоте, изолује од хладноће, а понекад штити и од врућине. То изоловање је важан предуслов одржавања сталне телесне температуре (хомеотермија). Боје и шаре крзна служе за оптичку заштиту, визуално стапање с околином (маскирање) како плену тако и ловцу (на пример поларни зец, поларна лисица). Упадљива шара на крзну може служити и као знак упозорења непријатељима (као на пример творови). Длаке могу служити и као средство споразумевања, на пример, накострешена длака на врату и леђима вука значи агресивност, или усправљени реп белорепог јелена као знак повлачења, бега. Длаке играју важну улогу и за чуло додира. Та је улога посебно изражена код бркова, који се покрећу посебним мишићима и опремљени су осетљивим чулним ћелијама. Код читавог неких сисара, као на пример јежева, бодљикавих прасади и мравињих јежева део длака се развио у бодље које служе као додатна одбрана од непријатеља. Крзно може означавати и разлику између полова (грива код лавова). 109


Биолошке мозгалице

Занимљива биологија

1. Допуни реченицу *

TA

L

Кожа има улогу : а. б. в. г. д.

1. Покожица 2. Жарне ћелије 3. Вишеслојна кутикула од хитина 4. Крзно

-P

O

Хидра Инсект Кишна глиста Кичмењаци

R

2. Уз понуђене организаме упиши бројеве којима су обележене структуре присутне у њиховој грађи:**

3. Уз понуђене групе животиња наведи по једну особину специфичну за њихову покожицу:** Дупљари Ваљкасти црви

ED

U KA

Код сисара су развијене знојне, лојне и млечне жлезде. Течним секретом знојних жлезда се избацују производи размене материја, а имају улогу и у терморегулацији (снижавање телесне температуре). У облику су цевчица чији је доњи крај увијен у клупко и смештен у крзну, а горњи се излива на површину коже. Могу да буду распоређене по целој површини тела или само на одређеним местима (код пса се налазе на њушци). Код китова нема ових жлезда. Код човека се налази око 2,5 милиона знојних жлезда које су најгушће распоређене на длановима, табанима, под пазухом и на челу. Знојне жлезде су смештене дубоко у крзну. Са површинским слојем коже повезане су вијугавом цевчицом и излучују зној. Зној је течност жућкасте боје и посебног мириса. Знојењем се одстрањују непотребне материје из организма. То је значајан механизам регулисања телесне температуре, јер је вода веома битан састојак зноја. Зној, такође, има и заштитну улогу, јер је кисео и тако спречава развој бактерија на површини коже. Лојне жлезде производе мастан секрет који се излучује при корену длаке и служи за њихово подмазивање и спречава исушивање и перутање коже. Нема их на голим деловима тела, осим на очним капцима и уснама. Млечне жлезде су добро развијене само код женки и њихов секрет служи за исхрану младунаца. Осим наведених, код сисара постоји читав низ других жлезда чији је секрет миришљав и служи за међусобно препознавање или као средство за одбрану.

110

4. Наведи две групе организама који имају кутикулу.* а. б.

5. Наведи орган у кожи која има улогу:*** Механичке заштите Регулисања телесне температуре Примања надражаја


6. Заокружи тачну тврдњу .* а. Кожа је тања на местима на којима долази до трења. б. Кожа је тања на местима на којима не долази до трења. в. Кожа је тања на местима која су изложенија спољашњим утицајима. 7. Заокружи тачан одговор.*

На површини тела животиња налази се једнослојна покожица или вишеслојна кожа која првенствено има заштитну улогу. Код неких животиња у кожи се налазе ћелије или органи са различитим улогама. Епител је изграђен од густо збијених ћелија које немају међућелијске просторе и хране се и примају кисеоник од ћелија доњег слоја. Због тога се кожа неких животиња перута или пресвлачи и комада. Поред заштитне улоге, кожа има улогу у излучивању, терморегулацији и размени материја и гасова. Кожа је и највећи чулни орган.

TA

L

Код бескичмењака кожа је: а. једнослојна б. вишеслојна

Биолози паметнице

O

R

Код кичмењака је кожа а. једнослојна б. вишеслојна

U KA

кожа

-P

Брзо и кратко учи се лако

ED

једнослојни епител код бескичмењака

вишеслојна кожа код кичмењака

вишеслојни епидермис

улога

поткожно ткиво крзно са органима

Разумеш ли? заштита излучивање терморегулација чулни орган дисање

1. Наведи улоге коже. 2. Какву улогу имају жарне ћелије у епидермису хидре? 3. Како се пуж креће? 4. Зашто слепи људи могу да читају помоћу додира? 5. Која је улога рожних творевина код кичмењака? 111


ПОТПОРА И КРЕТАЊЕ ЖИВОТИЊА Зашто се животиње крећу? Првенствено у потрази за храном, која им је неопходна за стварање енергије. Током еволуције, животиње су створиле различите начине кретања, али увек за кретање користе мишићне ћелије или мишиће. Врло мали број животиња се не креће активно. Међу њима су сунђери који воде сесилан начин живота. На први поглед, и дупљари су организми који се не крећу. Ако се почнеш бавити истраживањем дупљара, схватићеш да неки од њих пливају као нпр. медузе, неки као корали покрећу пипке, а неки као хидра могу да направе колут напред или да се стопалом клижу по подлози. Како им то успева? У унутрашњем слоју ћелија дупљари имају мишићне ћелије којима издужују тело, а у спољашњем слоју мишићне ћелије којима савијају тело. Мишићне ћелије се покрећу под утицајем нервног система о коме ћеш учити мали касније.

R

TA

L

Кључне речи кретање потпора скелет мишићи пераја крила удови

ED

112

-P

Кретање хидре

Код бескичмењака који се активно крећу, почев од пљоснатих црва, формира се главени регион у коме су сконцентрисана чула. Мишићи су груписани у снопове који омогућавају животињи пливање, пужење и летење. Да би се једна животиња могла кретати потребна јој је чврстина. Код различитих врста црва чврстину тј. потпору организму даје телесна течност- хидроскелет. Инсекти имају хитински спољашњи скелет који периодично мењају.

U KA

Кретање медуза Оба слоја ћелија (спољашњи и унутрашњи), од којих се састоји њихово тело, изграђена су у основи од епитело-мишићних ћелија. Оне нису ни праве епителне ни праве мишићне, већ имају улогу и једних и других. Састоје се од једног проширеног дела који има улогу епителијалне ћелије и на њега се наставља издужен део – мишићно влакно. Контракцијама мишићних влакана у спољашњем слоју долази до издуживања и скраћивања тела и пипака. Контракције мишићних влакана унутрашњег слоја изазивају скупљање и ширење тела. Ови једнолични покрети су довољни да се читавог живота неуморно крећу лебдећи и пливајући испупченом страном кишобрана окренутом у правцу кретања.

O

Занимљива биологија


L TA

Пужев кречњачки скелет се не може скинути са животиње, а да она не угине.

U KA

-P

O

R

Већина мекушаца и зглавкара на површини тела има спољашњи слелет. Основна улога му је да даје потпору телу. Осим тога, скелет пружа заштиту унутрашњим органима, обједињује делове тела у дефинисани облик и заједно са мишићним системом обезбеђује покретљивост појединих делова тела или читавог организма. Неке врсте спољашњег скелета не расту заједно са организмом већ се периодично мењају мењају (пресвлаче). Код мекушаца кречњачки скелет расте заједно са животињом. Бодљокошци су једини бескичмењаци који имају унутрашњи скелет. Скелет је изграђен од плочица са којима су покретно зглобљене бодље. Са плочица, осим бодљи, полазе и израштаји у облику штипаљки који служе за одбрану и напад. С обзиром на то да су слабије покретни организми, мишићи су им слабо развијени.

ED

кружни канал

кружни канал отвор са пијавком

водене ножице крак

Систем водених ножица код морске звезде

113


Занимљива биологија Грађа чврстог коштаног ткива под микроскопом

Зато бодљокошци имају посебан начин кретања, воденим ножицама. То су канали испуњени течношћу, у кракове а даље наставити реченицу. Када се под притиском вода потисне кроз ножице, оне се издуже и пијавком причврсте за подлогу. Затим се ножице контрахују и за собом повлаче тело животиње.

TA

Активност - самосталан рад Начини кретања бескичмењака

L

Биолози истраживачи

сунђери дупљари

ED

114

занимљиве чињенице о кретању

пљоснати црви ваљкасти црви

чланковити црви

U KA

Кожни скелет, развијен је код водених организама, крљушти риба и коштане плоче корњаче. Оклоп корњача се састоји од кожног скелета који је покривен рожним плочама, тј. изграђен од изграђен од снажних коштаних плоча које су спојене у јединствен оклоп. Срастао је са кичменицом и ребрима па само оставља отворе за протурање и увлачење главе, репа и удова. Спољашна површина оклопа покривена је снажно орожналим површинским слојем покожице који гради рожне плоче. Снажно орожњавање присутно је и на вилицама које су пресвучене рожним навлакама оштрих ивица пошто корњаче немају зубе. Многе врсте могу потпуно да увлаче главу и удове у оклоп, док облици који живе у морској води ту способност немају.

ноге и крила

-P

Занимљива биологија

скелет

O

кретање

R

Потражи податке у литератури или на Интернету о начинима кретања, скелету, броју ногу и крила датих организама. Када скупиш податке, попуни табелу. Ако пронађеш неку занимљивост о њиховом кретању, упиши и то у табелу.

мекушци

зглавкари

бодљокошци

Кичмењаци су организми са унутрашњим скелетом. Код већине кичмењака скелет се може поделити на кости главе, трупа и екстремитета. Кости имају чврстину али и одређену еластичност специфичној грађи коштаног ткива. Коштано ткиво чине међусобно повезане звездасте ћелије и међућелијска маса. У међућелијској маси се налазе органска супстанца која костима даје еластичност и неорганске супстанце које јој дају чврстину. На површини костију се налази покосница која је битна за раст и зарастање костију, а испод ње чврста коштана маса испресецана каналима кроз које пролазе нерви и крвни судови неорганске супстанце (калцијумкарбонат и калцијум-фосфат). У зглобовима се налази сунђерасто коштано ткиво. Кроз средину дугих костију пролази коштани канал у коме се налази коштана срж. Касније ћеш сазнати како се у њој стварају крвне ћелије.


горња вилица

доња вилица

кључна кост

грудна кост

надлактица ребра две кости подлактице

карлица

шака

прсти шаке

колено голењача

лисњача скочни зглоб прсти стопала

R

стопало

Скелетни систем човека

O

Грађа кости покосница

-P

јабучицa

чврсто коштано ткиво

U KA

сунђерасто коштано ткиво тело кости

сунђерасто коштано ткиво чврсто коштано ткиво покосница

чашица

крвни суд

ED

Грађа дугих костију

срчано мишићно ткиво Врсте мишићног ткива

попречно пругасто мишићно ткиво

Занимљива биологија Преласком на копнени начин живота долази до промена у мишићима: -за кретање по подлози највећи значај добијају удови па су њихови мишићи снажно развијени; у вези са тим, сегментисаност телесних мишића у знатној мери ишчезава и долази до формирања појединих мишића; (сегментација се и даље може уочити на трбушном правом мишићу; -у вези са развићем грудног коша, развили су се међуребарни мишићи. - код сисара је трбушна мускулатура написати су трупни мишићи подељена на грудне и трбушне услед издвајања грудне дупље од трбушне појавом дијафрагме. Дијафрагма је мишић који учествује у дисању; -код птица је нарочито јако развијен грудни мишић који има улогу у летењу; -од мишића шкржног апарата риба, код копнених кичмењака су се задржали мишићи који покрећу доњу вилицу, мишићи ждрела и гркљана и мишићи који се распоређују око очију, уста, ушију, на образима. Ови мишићи врше покрете лица и дају му израз.

TA

бутна кост

Кости су по облику подељене на дуге (цевасте) кости, пљоснате кости и кратке кости. Дуге кости су кости удова и међусобно су повезане зглобовима (покретном везом). Пљоснате кости граде лобању, ребра и грудну кост и карлични појас. Везане су шавовима (непокретна веза) на глави, а хрскавицом (полупокретна веза) се везују ребра за грудну кост, међусобно су повезане зглобовима или полупокретном хрскавицом. Неки кичмењаци, као што су хрскавичаве рибе, немају окоштао скелет, већ је њихов скелет изграђен од хрскавичавог ткива. Скелет даје потпору органима, штити их, а заједно са мишића има улогу у кретању. За кости су везани скелетни мишићи који учествују у кретању, одржавању тела у простору, у унутрашњем транспорту различитих супстанци, а код птица и сисара и у терморегулацији. Постоје три врсте мишића који су изграђени од различитих мишићних ткива.Свако мишићно ткиво се састоји од издужених ћелија које имају способност контракције. Ћелије садрже миофибриле, посебне протеине који учествују у

L

глава

глатко мишићно ткиво

Код сисара је испод коже развијен један мишићни слој који образује поткожну мускулатуру чија је улога покретање коже. Код човека и примата су посебно добро развијени поткожни мишићи врата и главе који учествују у покретима мимике лица. Веома добро развијену поткожну мускулатуру има нпр. јеж који се, захваљујући њој, може савити у клупче.

115


O

R

TA

L

грчењу и опружању мишића. Скелетни мишићи су везани за кости и покрећу тело. Глатки мишићи граде зидове унутрашњих органа и срчани мишић који гради срце. Више о њима сазнаћеш у наредним лекцијама. Скелетни мишићи, који су везани за кости и учествују у кретању, изграђени су од попречно-пругастог мишићног ткива. Попречно-пругасто мишићно ткиво изграђено је од издужених цилиндричних ћелија са више једара. Називају се попречно-пругасте због специфичне грађе која се може видети под микроскопом као светле и тамне пруге. Више мишићних ћелија обмо- Попречно пругасто мишићно ткиво таних везивним ткивом граде мишићне сно- посматрано под микроскопом пиће првог реда, а више снопића првог реда обавијених заједничком везивном опном гради мишићни снопић другог реда. Више снопића другог реда обавијених заједничком опном гради мишић. снопић другог реда

U KA

ED

кост

-P

Биолози креативци Од различитих облика тестенине, стиропора и мало жице можеш направити скелет неке животиње. Ученици једне школе су направили мишић од папира и најлонске фолије. На њему се види мишићни снопић првог, другог реда, тетиве и цео мишић. Мишићне ћелије можеш да урадиш и од папира у боји. Црвена и плава вуница може да послужи за крвне судове а зелена за нерве. Покушај није тешко.

мишић

снопић првог реда

миофибрили

везивно ткиво крвни судови

тетива

Грађа скелетног мишића

Биолози истраживачи Вежба - самосталан рад Посматрање коштаног и мишићног ткива под микроскопом Потребан материјал: микроскоп и трајни препарати коштаног ткива и попречно пругастог ткива. Начин рада: Постави препарат под микроскоп када нађеш видно поље. Нацтрај и обележи у свеску ова ткива.

116


Занимљива биологија

L

Већина птица и све врсте слепих мишева имају развијена крила за кретање кроз ваздух. Током лета, крила морају бити довољно снажна да би издржала тежину тела, дала довољну брзину и стабилност током лета. Стога су крила такве грађе да током лета ваздух пролази испод њих и одиже тело од земље, док сам покрет крила тело покреће унапред. Остале животиње без крила које се крећу кроз ваздух, као на пример летећа веверица, користе ваздушне струје како би превалиле одређене кратке раздаљине, али оне заправо не лете.

R

TA

Више снопића другог реда гради мишић. На крајевима мишића налази се везивно ткиво које образује тетиве. Њима су поједини мишићи причвршћени за кости. Неки мишићи су директно везани за кости. Мишићи се везују за кости еластичним везама-тетивама. Снажни скелетни мишићи грче се веома брзо и под утицајем наше воље, па се називају и вољни мишићи. Њима припада већина мишића нашег тела. Облик скелетних мишића зависи од њиховог положаја и улоге и може да буде различит. Вретенасти мишићи налазе се претежно на на рукама и ногама и омогућавају кретање. Плочасти мишићи су стомачни мишићи, дијафрагма и међуребарни мишићи, који омогућавају дисајне процесе. Тракасти мишићи присутни су у пределу врата и Облик мишића задужени за покретање главе. Лепезастог облика су мишићи лица и грудног коша. Прстенасти мишићи смештени су око отвора на телу (очију, уста, аналног отвора...) Различите групе кичмењака су се током еволуције начином кретања прилагођавале, животној средини у којој живе. Из претходних разреда знаш доста о кретању животиња. Уради следећу активност и допуни своје знање о кретању кичмењака. У литератури и на Интернету пронађи и неке занимљивости о кретањима кичмењака.

U KA

-P

O

Дуго перије на крилима је због лакшег одизања од земље и постизања брзине

Биолози истраживачи Активност - самосталан рад Начини кретања бескичмењака

ED

Начин рада: Потражи податке у литератури или на Интернету о начинима кретања, скелету и броју ногу и крила датих организама. Када скупиш податке попуни табелу. Ако пронађеш неку занимљивост о њиховом кретању упиши и то у табелу. начин кретања

рибе

удови за кретање

занимљиве чињенице о кретању (прилагођености)

Јаки грудни мишићи Реп помаже да се контролише лет

Већина животиња које живе у води имају вретенасто тело глатког облика које им омогућава да се лако крећу у води, односно да вода клизи преко њиховог тела. Риба плива покретањем репног пераја из једне у другу страну (лево-десно) што је покреће унапред. Пераја користи како би одржала равнотежу и правац у води, као и да би се покретала навише или наниже.

Мала пераја на леђима обезбеђење стабилност

Реп се помера из једне у другу страну

Пераја која се користе за промену правца

водоземци гмизавци птице сисари 117


Биолошке мозгалице

Биолози паметнице

1. Наведи три функције скелета:*

L

а. б. в.

TA

2. Скелет може бити:** По саставу: По положају:

R

По чврстини:

O

3. Повежи организме са типом скелета који поседују***

-P

хрскавичаве рибе змија шкољка корњача рак морски јеж кишна глиста

U KA

Скелет даје потпору и чврстину животињама. Код медуза и црва унутрашња течност даје одређену чврстину организмима и назива се хидроскелет. Мекушци имају спољашњи скелет изграђен од кречњачке материје. Код ових животиња скелет расте читавог живота. Зглавкари имају спољашњи скелет изграђен од хитина, који луче ћелије њихове кутикуле. Када животиња нарасте мора да одбаци стари скелет и створи нови. То се назива пресвлачење. Бодљокошци имају унутрашњи скелет од плочица са бодљама. Кичмењаци имају унутрашњи скелет који је окоштао или је хрскавичав. Животиње се крећу покретима мишића. Ако животиња има неку врсту скелета за њега су везани мишићи који га покрећу. Мишићи су изграђени од мишићног ткива. Животиње се крећу на различите начине: пливањем, летењем, пузањем, скакањем, ходањем...

1. хидроскелет 2. кречњачки скелет 3. коштани унутрашњи скелет 4. хрскавичав скелет 5. коштани спољашњи скелет 6. унутрашњи скелет са бодљама 7. хитински спољашњи скелет

ED

4. Обележи слику грађе мишића.***

118


R

TA

Преласком на копнени начин живота код животиња долази до промена у мускулатури: • за кретање по подлози највећи значај добијају удови па су њихови мишићи снажно развијени; • код код птица је нарочито јако развијен грудни мишић који има значаја за летење. • код сисара је испод коже развијен један мишићни слој који образује поткожну мускулатуру чија је улога покретање коже. Код човека и примата су посебно добро развијени поткожни мишићи врата и главе који учествују у покретима мимике лица. Веома добро развијену поткожну мускулатуру има јеж који се, захваљујући њој, може савити у клупче.

L

5. Пажљиво прочитај текст па на основу текста одговори на питања.***

O

а. Зашто су код копнених кичмењака развијени мишићи удова?

-P

б. Због чега је птицама важан добро развијен грудни мишић?

U KA

ц. Којим мишићима покрећемо лице ?

ED

д. Како се јеж савија у клупко?

Брзо и кратко учи се лако

потпора тела

спољашњи скелет

унутрашњи скелет

Разумеш ли?

кретање

1. Која је улога скелета? 2. Како је грађено коштано ткиво? 3. Како је грађен један скелетни мишић? 4. Шта је потребно да би се покренуо скелетни мишић? Подигни своју руку, и размисли! Како ти је то успело? 5. Наведи облике мишића.

мишићи и скелет

119


НЕРВНИ СИСТЕМ ЖИВОТИЊА Како животиње реагују на услове спољашње средине када је топло или хладно? Како знају да се склоне од опасности или да улове плен? Како покрећу своје мишиће и читаво тело? Све информације из спољашње средине животиње добијају преко чула. Звук се чује чулом слуха, а слика се види чулом вида. Чулима животиње осећају природу, али како знају да протумаче све оно што се догађа у спољашњој средини? Зашто се каже, оком гледамо, мозгом видимо? Реаговање на дражи тј. утицаје из спољашње и унутрашње средине омогућава посебан систем органа животиња, нервни систем. Једине животиње које немају нервни систем су сунђери који живе у морима и слатким водама, али и они осећају промене у води пошто имају врло примитивне (једноставне) нервне ћелије.

ED

R O

U KA

Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма животиње са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. Нервни систем обухвата нервне и потпорне ћелије у једном организму, њихов распоред и међусобне везе. Нервне ћелије (неурони) могу пратити промене у спољашњој средини (дражи, стимулуси) и као одговор на њих стварати и преносити информацију у виду брзог биоелектричног таласа (нервни импулс) до мишићних или жлезданих ћелија. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености. Нервни систем, дакле, учествује у пријему, провођењу и обради прикупљених информација о спољашњој и унутрашњој средини и одговору оргнизма на примљене импулсе. Уз систем жлезда са унутрашњим лучењем, нервни систем је основа за одржавање целовитости и саморегулације живих бића, односно одржавања хомеостазе. Његова улога почива на једној од основних особина живих бића осетљивости. Величина нервног система варира од неколико хиљада ћелија код најједноставнијих црва, до 300 милијарди ћелија код Афричког слона.

-P

Занимљива биологија

TA

L

Кључне речи нервни систем нервно ткиво нервна ћелија ганглије мозак кичмена мождина

Сунђери немају развијен нервни систем

Најпростији нервни систем имају дупљари (медузе, корали, морске сасе и хидре). Њихов нервни систем је као мрежа, јер га чине нервне ћелије у спољашњем слоју тела тела које су повезане повезане у мрежу. Овакав нервни систем омогућава дупљарима да осете плен који плива. Медуза има мрежаст нервни систем

120


Код пљоснатих црва, нервне ћелије су груписане у ганглије (скупове нервних ћелија) од којих се пружају две нервне врпце, па се такав нервни систем зове врпчаст. Код пљоснатих црва се, због могућности кретања, јавља двобочна симетрија, али и ганглије које се концентришу у главеном региону. Занимљива биологија

мрежаст

O

R

TA

L

Нервни систем зглавкара чини низ нервних чворова (ганглија), који су лествичасто повезани. Ганглија главе сложене је структуре. Најразвијенија је код опнокрилаца кoји живе у колонијама, и то јаче у радилица него код полних животиња. Код различитих се инсеката опажа повезаност између величине мозга и ступња активности. Мозак пчеле је 1/174 део тела, а гундеља 1/3290. Са нервним системом повезана су чула и поједини органи, код неких инсекта су видни нерви већи од остатка мозга.

врпчаст

лествичаст

-P

Врсте нервног система

Непозната реч Неурон-нервна ћелија Ганглија-скуп тела нервних ћелија

ED

U KA

Нервни систем чланковитих црва (нпр. кишне глисте) је лествичастог типа. У главеном региону кишне глисте налази се мождана ганглија, а у сваком наредном сегменту по пар телесних ганглија. Ганглије два суседна сегмента повезане су уздужним нервима, док су ганглије једног сегмента међусобно повезане попречним нервима. Када се погледа нервни систем кишне глисте, он личи на лествице па је тако добио име. Зглавкари имају такође лествичаст нервни систем. Главена ганглија преузима главну улогу у односу на остале, ниже постављене ганглије, тако да се први пут јавља једноставан мозак.

главена ганглија

нервни систем на трбушној страни тела

телесна ганглија

Нервни систем инсеката

121


главене ганглије

TA

L

телесне ганглије

R

Ганглијски нервни систем пужа

O

Нервни систем кичмењака је централизован и цевастог типа. Увек се налази на леђној страни тела, за разлику од бескичмењака којима се нервни систем налази на трбушној страни тела. Нервне ћелије у ембрионалном периоду стварају нервну цев која се у предњем делу проширује и гради мозак. Од нервне цеви настаје кичмена мождина која се налази у кичменом каналу.Мозак и кичмена мождина чине централни нервни систем. Периферни нервни систем граде нерви који полазе од мозга (мождани нерви) и нерви који полазе од кичмене мождине (мождински нерви) и ганглије. Поред ова два тесно везана дела нервног система, постоји и аутономни нервни систем тј. вегетативни нервни систем (сачињен од нерава и ганглија) који није под утицајем воље, и контролише рад унутрашњих органа.

U KA

Периферни нервни систем чине нерви и ганглије које се налазе у телу. Састоји се од сензитивних, моторних и мешовитих нерава. Сви неурони имају ћелијско тело, као и више влакана која из њега излазе. Моторна и сензитивна влакна периферог нервног система су само најдужа влакна одговарајућих неурона. Ћелијска тела сензитивних влакана налазе се изван мозга у његовој непосредној близини или у кичменој мождини, док се ћелијска тела моторних неурона налазе унутар мозга или кичмене мождине. Моторна и сензитивна влакна, која преносе поруке до и од одређеног органа или области, налазе се груписана у нерву. Различити нерви "опскрбљују" одређене области или органе. Укупно 43 пара нерава излази из централног нервног система: 12 парова главених нерава из мозга и преостали 31 пар са обе стране кичмене мождине. Главени нерви углавном снабдевају органе чула и мишића на глави, мада један веома важан лобањски нерв - вагус - инервише органе за варење, срце и ваздушне путеве у плућима. Стога, периферни нерви систем служи за преношење сензорских и моторичких порука између централног нервног система, с једне стране, и мишића, жлезда и органа чула, с друге стране. Нема никаву улогу у анализи дражи, као ни у иницирању моторних сигнала. Разлог томе је што се обе ове активности дешавају у централном нервном систему.

-P

Занимљива биологија

Мекушци имају ганглијски (ганглионаран) нервни систем који се састоји од ганглија у сваком сегменту међусобно повезаних.

ED

мозак

кичмена мождина (на леђној страни тела)

нерви

Нервни систем човека

122


Нервни систем је изграђен од нервног ткива које се састоји од нервних и потпорних ћелија. Нервне ћелије немају способност деобе. Потпорне ћелије имају улогу у исхрани нервних ћелија. завршни дугмићи дендрит

тело нервне ћелије

мијелински омотач

Нервна ћелија

TA

једро

L

аксон

ED

U KA

-P

O

R

Нервна ћелија тј. неурон се састоји из тела са кратким наставцима-дендритима и дугачког наставка-аксона. Дугачак наставак-аксон обавијен је беличастим омотачем, мијелинским омотачем, који убрзава провођење информација. Аксон се на свом крају грана градећи нервне завршетке. Тела нервних ћелија формирају сиву масу нервног система и ганглије. Аксони могу бити јако дуги. Они граде нерве и белу масу нервног система. Нерв је скуп више аксона обавијених заједничким омотачем. На основу улоге сви нерви се могу поделити у три групе. Нерви који преносе информацију са чулних ћелија и органа до мозга или кичмене мождине називају се осећајни или сензитивни нерви. Нерви који преносе нервне импулсе од мозга и кичмене мождине до ефектора тј. органа који врсти радњу (неког мишића или жлезде) називају се покретачки или моторни нерви. Мешовити нерви се састоје и од осећајних и покретачких влакана. Да ли се некад запиташ како нервни систем зна шта се догађа у његовој спољашњој и унутрашњој средини. Како зна да је нешто опасност, а нешто није? Како организам реагује на слике, звуке, температуру и тачно зна да их разликује? То је због тога што нервни систем реагује на посебан начин. Различите промене у спољашњој средини или организму називају се дражи. Нервне ћелије имају способност да на дражи реагују надражајем и та особина се зове надражљивост. Проводљивост је особина нервне ћелије да надражај проводи на другу нервну ћелију или орган у виду нервног импулса (акционог потенцијала). Нервне ћелије су међусобно повезане али се не додирују. Њихова веза је физиолошка и назива се синапса. Између 3Д илустрација повезаности нервних ћелија аксона једне нервне ћелије и

Непозната реч Дендрит-кратак наставак нервне ћелије. Аксон-дугачак наставак нервне ћелије. Мешовити нерв-нерв који садржи и сензитивна и моторна влакна. Сензитивни нерв-нерв који носи информације од чулне ћелије(органа) до одговарајућег центра у мозгу или кичменој мождини. Моторни нерв-нерв који носи информације од моторног центра до мишића или жлезде која ће извршити радњу. Синапса-место преласка нервног импуласа са једне нервне ћелије на другу. Рефлекс-реакција организма (без утицаја воље) на одређену драж.

123


Занимљива биологија

ED

Грађа мозга чеони режањ

124

мали мозак кичмена мождина

L

TA

R

сензитивни центар у мозгу

центар рефлрксне радње

моторни нерв ефекторни орган Рефлексни лук

Грађа

Улога -центар је рефлексних покрета -регулише активност мишића који покрећу главу, врат, труп, екстремитете. -регулише покрете мишића за дисање Регулише активност унутрашњих органа

мождано стабло и продужена мождина

Налази се у кичменом каналу. Споља је бела маса. Унутра је сива маса у облику лептира раширених крила. Од ње полазе мешовити мождински нерви. Споља бела а унутра сива маса без изгледа лептира. Укрштају се нервна влакна из мозга.

-чвор живота: центар за дисање, рад срца и крвни притисак -центри за гутање повраћање,лучење пљувачке, кијање, кашљање

мали мозак

Код сисара и човека се састоји из две половине(хемисфере). Сива маса се налази споља. Најразвијенији код електричних риба, птица летачица и сисара тркача.

-регулише одржавање равнотеже -регулише тонус мишића, аутоматске покрете и став тела Контролише и координише покрете екстремитета

темени режањ

продужена мождина

сензитивни нерв

Како су распоређене бела и сива маса зависи од дела мозга. Мозак свих данашњих и изумрлих кичмењака у основи је петоделан. Из табеле научи делове нервног система кичмењака и њихове улоге.

потиљачни режањ

слепоочни режањ

рецептор у кожи

O

драж

U KA

Занимљивости о људском мозгу 1. У нашем мозгу постоји преко 100 милијарди нервних ћелија. 2. Има више нервних ћелија у људском мозгу него звезда у Млечном путу. 3. Када бисмо повезали све неуроне у нашем телу добили бисмо низ дугачак 965 километара. 4. Лева страна људског мозга контролише десну страну тела, а десна страна мозга контролише леву страну тела. 5. Новорођене бебе изгубе половину укупног броја неурона у првој години живота. 6. У кичменој мождини има око 13,3 милијарди неурона. 7. Нервни систем може да преноси нервни импулс брже од 100 метара у секунди, а у неким случајевима је брзина преко 400 километара на час.

-P

Занимљива биологија

дендрита друге налази се простор који се назива синаптичка пукотина. У тој пукотини се ослобађају посебне супстанце, неуротрансмитери, помоћу којих се нервни импулс преноси. Акциони потенцијал се ствара само ако је драж тј. утицај довољне јачине. Та драж се назива праг дражи или пражни стимулус. Када се акциони потенцијал створи, он је увек исте брзине и трајања. Па како онда нервни систем разликује јачину неке промене? Јачина промене се одређује фреквенцијом акционог потенцијала. Ако је звук јачи, фреквенција ће бити бржа и обрнуто. Акциони потенцијал са одређеног чула стиже у одређени део мозга или центар. Тај центар је сензитивни, прима и обрађује информације. Моторни центри затим шаљу команде у виду акционог потенцијала моторним нервним влакнима до ефектора, мишића или жлезда који ће извршити радњу. Ово провођење нервног импулса је најуочљивије на простом рефлексном луку. У овом случају центар рефлекса налази у кичменој мождини.

кичмена мождина


Састављен из две хемисфере- на површини се налази сива маса, која гради кору а унутра је бела маса. Анатомски се дели на чеони, слепоочни, темени и потиљачни режањ.

Моторна зона регулише покрете тела супротне стране тела. Сензитивна зона прима информације са чулних ћелија и органа, супротне стране тела. Асоцијативна зона тумачи надражај(звук, предмет који се види...захваљујући овој зони човек може да ствара и ужива у уметности, учи, осећа емоције .

Занимљива биологија Потрес мозга Потрес мозга настаје као последица удара у главу или пада. Последица тога је губитак свести и памћења тј. особа се не сећа једног периода пре, током и након повреде. Овај период може трајати од дела минута до једног дана. Тегобе трају од неколико дана до неколико месеци. Манифестују се у виду: главобоља, вртоглавице, зујања у ушима, мучнине, повраћања и осећаја да је, час топло час хладно, сметње концентрације, страхова, нервозе. Углавном ако тегобе трају дуже треба смисла урадити снимак мозга магнетном резонанцом и можда доказати да постоје и структуралне повреде мозга. Лечење је мировање, лекови против болова и против мучнине.

TA

предњи мозак тј. велики мозак

-регулише телесну температуру -регулише активност жлезда са унутрашњим лучењем -регулише потребу за храном и водом -регулише понашање, емоције, инстиктивно понашање

L

међумозак

Налази се између леве и десне половине предњег мозга. Његов део је хипоталамус се налази хипоталамус преко кога је нервни систем повезан са ендокриним системом.

O

R

Аутономни тј. вегетативни нервни систем нервни систем је посебан део нервног система састављен из два дела: симпатичког и парасимпатичког чији утицај на органе је различит. У унутрашњим органима налазе се огранци оба система. Њихово дејство је супротно. Дејство симпатикуса преовлађује у стресним ситуацијама, када је организам уплашен или узбуђен. Парасимпатикус је активнији када се организам одмара, у току спавања или после јела. симпатикус

-P

парасимпатикус

успорава дисање

успорава рад срца

ED

појачава рад црева

U KA

сува зеница

спречава отуштање шећера из јетре

шири зенице

убрзава дисање

убрзава рад срца успорава варење

стимулише отпуштање шечћера из јетре

Утицај аутономног нервног система на различите органе

Нервни систем прима информације о променама у спољашњој средини и различитим деловима тела, преко чулних ћелија. Све примљене информације које су у облику биоелектричног импулса-акционог потенцијала, доводи у везу, комбинује и обезбеђује адекватан одговор. На тај начин нервни систем регулише однос организма према спољашњој и унутрашњој средини. Нервни систем, повезујући остале системе, обезбеђује јединство организма као целине. 125


Биолошке мозгалице

Биолози паметнице

1. Поред групе животиња упишите број којим је означен тип нервног система који поседују:** 1. Цеваст 2. Лествичаст 3. Ганглионаран 4. Мрежаст 5. Врпчаст

TA

L

Дупљари Пљостани црви Чланковити црви Зглавкари Мекушци Кичмењаци

R

2. Реши укрштеницу*** 1

1

O

2

3

-P

Нервни систем прима информације о променама у спољашњој средини и различитим деловима тела, преко чулних ћелија. Све примљене информације које су у облику електричног импулса-акционог потенцијала, доводи у везу , комбинује и обезбеђује активан одговор. На тај начин нервни систем регулише однос организма према спољашњој и унутрашњој средини. Нервни систем повезујући остале системе обезбеђује јединство организма као целине. Према сложености грађе може бити мрежаст који се јавља код дупљара зрачне симетрије. Код покретних организама са процесом стварања главеног региона усложњава се грађа нервног система од врпчастог, лествичастог , ганглијског до цевастог.

4

Разумеш ли?

U KA

5

ED

1. Зашто вам срце брже куца, а зенице се шире, када сте уплашени? 2. Зашто баш кад изведете девојку у шетњу, црева почну да вам крче? Пронађите решења у литератури за децу и на Интернету. 3. Да ли организми који немају развијен нервни систем нешто осећају? Објасни. 4. Који органи учествују у писању домаћег задатка? 5. Шта је акциони потенцијал? Како се преноси кроз нервни систем?

Водоравно: 1. Скуп нервних ћелија; 2. Потенцијал у ћелији; 3. Нервни систем дупљара; 4. Врста нервног система кичмењака; 5. Место контакта две надражљиве ћелије. Усправно: 1. Дугачки наставак нервне ћелије.

Брзо и кратко учи се лако мрежаст нервни систем

ганглијски нервни систем

врпчаст нервни систем

нервни систем

аутономни -симпатикус парасимпатикус

126

лествичаст нервни систем

цеваст нервни систем

централни -мозак и кичмена мождина

перифернимождани нерви мождински нерви


ЧУЛНИ ОРГАНИ

L

Кључне речи драж надражај рецептори

Непозната реч Рецептори-чулне ћелије за пријем дражи

ED

U KA

-P

O

R

TA

Зашто су животиње развиле чула? Да ли чуло укуса помаже животињи да открије која храна је добра за јело? Да ли чуло вида и слуха помаже да грабљивица пронађе плен, а плену да побегне? Чулни органи обавештавају организам о променама у спољашњој средини и сопственом телу. Промене средине чулни органи примају као дражи, преводе их у нервне импулсе, надражаје, и преносе нервним ћелијама. Чулни органи су специјализовани да примају само једну врсту дражи. Састоје се од чулних ћелија-рецептора тј. пријемника дражи. Свака чулна ћелија из које су изграђени чулни органи има тачно одређену јачину дражи на коју реагује. Та минимална јачина дражи која може да изазове одговор чулне ћелије, зове се праг дражи. Према врсти дражи коју примају рецептори се деле на: • механорецепторе - примају механичке дражи. Ове рецепторе имају чуло додира, притиска и слуха. • терморецепторе - реагују на промену температуре (рецептори за топло и хладно). • хеморецепторе - реагују на хемијске дражи. Ове рецепторе имају чуло укуса и мириса. • фоторецепторе - реагују на светлосне дражи и улазе у састав чула вида. Рецептори могу бити појединачни и расути по телу или сконцентрисани на одређеним местима. Концентрисање рецептора је последица стварања главеног региона, услед кретања. Најчешће су рецептори сконцентрисани тако да граде чулне органе на глави.

чуло вида

чуло слуха

чуло мириса

чуло укуса

чуло додира

Чулни органи код човека

Чуло вида

Од постанка Земље сунчева светлост је важан фактор у еволуцији живих бића. Жива бића су развила разноврсне органе који су у стању да реагују на светлосне сигнале. Светлосну енергију животиње примају фоторецепторима. На основу тих сигнала, мозак је у стању да одреди или региструје правац и удаљеност посматраног предмета. Многи бескичмењаци имају примитивне очне мрље (пеге) изграђене од фоторецептора које могу да региструју правац светлости и разликују светло од таме.

Занимљива биологија Како животиње виде Квалитет вида код различитих припадника животињског царства се веома разликује. Истраживања су показала да се те разлике огледају у видном пољу, што је директно повезано са начином исхране. Наиме, животиње које се у ланцу исхране налазе у улози плена имају више растављене очи, постављене више са стране, што им омогућава да гледају сваким оком посебно. Ово им омогућава далеко шире видно поље у односу на њихове ловце, чије очи су постављене фронтално тј. више напред. Како би лакше уочиле нектар који крије цвет, природа је пчелама подарила могућност да виде ултраљубичасту светлост (па чак и више боја ове светлости). Мачке су кратковиде, што значи да не могу добро видети превише удаљене објекте. Могу видети нијансе плаве и зелене боје. Дању им је вид помало замагљен па виде и до шест пута мутније него људи, док у мраку виде готово савршено. Видно поље им је нешто шире од људског и износи 200°.

127


U KA

-P

O

R

За разлику од људи, птице имају четири типа фоторецептора који им омогућује да виде црвену, зелену, плаву и ултраљубичасту светлост у исто време. Неке птице имају оштрији вид од људи, тако да орао види чак 2.5 пута оштрије од човека.

L

Занимљива биологија

Сложеније очи имају неки мекушци и зглавкари. Оне омогућавају стварање слике посматраног предмета и њихово разликовање. Инсекти имају добро развијене очи и чуло мириса. Зато су цветови које инсекти опрашују обојени и мирисни. Очи су им сложене и грађене из већег броја простих јединица. Инсекти су мозаичним очима у стању очна пега да разликују облик, боју, удаљеност предмета, а нарочито добро региструју покрете. Свака јединица или просто око региструје део предмета који се осликава у мозгу у виду мозаика. Осим сложених очију, неки зглавкари имају и просте очи. Очне пеге код планарије Парне очи кичмењака изграђене су по типу затвореног очног мехура (очна јабучица). Очна јабучица обавијена је са три опне: - Беоњача је спољашња опна која пропушта светлост. - Судовњача је средишњи слој богат крвним судовима. на свом предњем крају образује дужицу , различито обојену, која на средини има Мозаичне очи инсеката отвор зеницу. Иза дужице се налази предња очна комора. - Мрежњача је унутрашња опна која је најсложенији део ока. У њој се налазе чулне ћелије: штапићи и чепићи. Штапићи су одговорни за разликовање светлости и таме. Чепићи су одговорни за уочавање боја и детаља предмета. Kод сисара су штапићи бројнији од чепића. Чепића највише има у средини мрежњаче (на линији која пролази центар за вид у потиљачном делу кроз центар ока) мозга на месту које се зове жута мрља, место најоштријег вида.

TA

Непозната реч Мозаичне очи-очи изграђене од много простих очију

Занимљива биологија

ED

Супротно устаљеном мишљењу, слепи мишеви нису слепи. Међутим, то не значи да они могу уочити инсекта на другој страни пећине без проблема, у ствари, вид слепог миша је толико лош да морају користити тзв. ехолокацију да би уловили плен. Смитсониан Институт је објаснио да, како би лоцирали инсекте и осталу храну у ваздуху, слепи мишеви емитују низ високофреквентних звукова који се одбијају од „мете“ и враћају натраг до слепог миша. Зависно од угла таласа који се вратио, могу усмерити своје летење у правом смеру.

128

око Како видимо? Можеш ли на основу слике, уз помоћ наставника да објасниш шта значи изрека „ Оком гледамо, мозгом видимо“?

очни нерв


Чуло слуха Занимљива биологија

L

Инсекти се најчешће оглашавају зрикањем као зрикавци и скакавци. Чуло слуха се састоји од два тврда, назубљена, хитинска дела тела (зрикала) која се брзим покретима међусобно тару. Зрикање или чегртање зависи од структуре зупчаника, брзине превлачења и од придодатих резонатора. Положај зрикала може бити на предњим крилима, на ногама, прсима или стомаку. Зрикало често имају само мужјаци који се на тај начин јављају женкама.

U KA

ушна шкољка

полукружни канали

-P

узенгија наковањ чекић

O

R

TA

Животиње имају различито развијено чуло слуха. Помоћу њега комуницирају. Органи чула слуха поседују механорецепторе који обавештавају нервни систем о треперењима ваздуха или воде. Представници бескичмењака који имају добро развијено чуло слуха оно им омогућава међусобну комуникацију и проналажење партнера. Чулни орган кичмењака је ухо. Грађа и положај ушију су различити од врсте до врсте. Код највећег броја врста смештено је на глави. Само код сисара је развијена спољашња ушна шкољка која има улогу сабирања звучних таласа. У грађи уха човека разликујемо: спољашње ухо, средње и унутрашње ухо.Спољашње ухо чине ушна шкољка и спољашњи ушни канал, на чијем се крају налази бубна опна. средње ухо чине слушне кошчице: чекић, наковањ и узенгија и унутрашњи ушни канал, који повезује средње ухо са ждрелом. То је Еустахијева туба. Унутрашње ухо је испуњено течношћу (лимфом). Део унутрашњег уха је спирално увијен и назива се пуж. у њему се налазе рецептори за слух тј. механорецептори. Чулне ћелије су повезане са слушним нервом.

пуж

слушни нерв

спољашњи слушни канал бубна опна

унутрашња опна еустахијева туба

ED

Ухо човека

Како животиње чују? Звучни опне која завибрира таласи, преко спољашњег слушног канала, долазе до бубне опне коју померају. Бубна опна је везана за три слушне кошчице (чекић, наковањ и узенгија) у средњем уху које су међусобно зглобљене. Једна од њих затвара улаз у унутрашње ухо у коме је смештен пуж, коштана структура испуњена течношћу. У њој се налази Кортијев орган са механорецепторима изнад којих је мембрана. Када кошчице из средњег уха завибрирају, вибрације се преносе на течност у пужу и померају мембрану која додирује чулне ћелије тј. механорецепторе. У њима се ствара акциони потенцијал који се, преко слушног нерва (сензитивни нерв), преноси у слепоочни део коре предњег мозга, где се налази центар за слух. Код већине кичмењака је чуло слуха повезано са чулом равнотеже у полукружним каналићима.

Биолози креативци У литератури и Интернету пронађи информације како животиње виде свет око себе. Нацртај слику како свет ти видиш и како животиња коју истражујеш. Направите изложбу у одељењу. Нека наставник ликовне културе одлучи чији рад је најбољи.

129


L

мирисни нерв

TA

мирисни део мирисне ћелије

носна шупљина

R

нос

Чуло мириса код човека

Код ова два чула, чулне ћелије су хеморецептори који распознају различите хемијске материје растворене у ваздуху, пљувачци или води. У слузокожи носа се налазе хеморецептори који реагују на различите мирисе, информација се преноси мирисним (сензитивним) нервом до одговарајућег центра у мозгу који тумачи мирисе. Чуло укуса смештено је у близини усног отвора или у самим устима. Код кичмењака чуло укуса је смештено у слузокожи језика и ждрела a нарочито је добро развијено код копнених кичмењака. Зашто је битно животињама да разликују укусе? Рецептори разликују 4 основна укуса: слатко, слано, кисело и горко. Сматра се да су се ова четири укуса еволутивно развила захваљујући томе што су животиње током времена научиле да је слатко храна богата енергијом (сети се фотосинтезе). Слано представља со која је неопходна организму за нормално функционисање. Кисело је укус који одбија, јер може да представља опасност (многи организми својом бојом показују да су киселог, непријатног укуса). Горко је опасно по живот, јер су отровне материје најчешће и горке.

ED

U KA

-P

На врху расцепљеног језика змија смештени су рецептори за укус и додир, а влажном површином прима и мирисне дражи те тако знатно помаже овом чулу. Мирисне дражи се проводе до Јакобсоновог органа, смештеног на крову усне дупље и обложеног мирисним епителом. Дакле, језик се не користи као код других сисара као помоћ приликом гутања већ као помоћни орган чулу мириса. Неке змије, као нпр. питони и звечарке, су осетљиве на топлоту (инфрацрвени зраци). На њиховој глави, између очију и ноздрва, се налази једна или неколико јамица до којих се пружају многобројни нервни завршеци. Помоћу њих могу да открију топлокрвну животињу, свој плен. Тај систем је тако прецизан да могу детектовати температурну промену мању од 0,002 0C.

Чула укуса и мириса се током еволуције врло рано развило код животиња, зато што им је главна улога тражење хране. Све животиње, које активно траже храну, имају добро развијено чуло мириса. Код бескичмењака то су мирисне јамице удружене са чулом укуса. Једино су код инсеката ова два чула раздвојена.

O

Занимљива биологија

потпорна ћелија горко

чулна квржица

нерв

рецепторна ћелија за укус кисело

слано слатко Делови језика који осећају различите укусе и грађа чулне квржице на језику

130


O

додир

-P

бол

U KA

додир

бол

R

Грађа коже хладно, топло

Занимљива биологија

L

Чуло мириса код пса је врло развијено. Научници су открили да је код пса оно 100 000 пута јаче развијено него код човека! Подаци говоре да човек има око 5 милиона мирисних ћелија у носу, док немачки овчар има чак 200 милиона ових ћелија, путем којих прима мирисе из околине. Зато пас може да разликује десет пута више различитих мириса од човека. Захваљући чулним длачицама на бради, образима, обрвама и њушци, пас се добро сналази у околини. Ове длачице су добро повезане са нервима који преносе различите осећаје у мозак. Тврде, сјајне, дебеле и глатке, дугачке од 3 до 10 cm, чулне длачице расту у групама од по 3 до 5 длака из једне брадавице. Неки пси су способни да их посебним мишићима активно померају и тако опипавају предмет, мере му топлину, испитују струјање ветра, крећу се ноћу...

TA

Кожa је, између осталог, значајна за комуникацију организма са спољашњом средином, како код најпримитивнијих животиња, тако и код човека. Дупљари, у свом спољашњем слоју, имају чулне ћелије којима осећају промене у спољашњој средини. С обзиром на то да имају мрежаст нервни систем, ове чулне ћелије им помажу да осете плен помоћу вибрација у води. Такве чулне ћелије у епидермису имају и планарије. Кичмењаци имају специфичне нервне ћелије, чији су нервни завршеци (разгранати крајеви аксона) смештени у кожи, осетљиве су на промене температуре и убрајају се у терморецепторе. У кожи су смештени и механорецептори за додир и бол. Орган који се зове бочна линија код водених кичмењака-риба, налазе се на глави и дуж бочних линија тела. Они примају надражаје изазване покретима и струјањем воде. Помоћу њих рибе се орјентишу у кретању кроз воду (заобилажење предмета).

притисак

притисак

Чулни органи коже

Биолошке мозгалице

ED

1. Пажљиво прочитај текст па на основу текста одговори на питања.*** Чуло мириса код змија је добро развијено. Чуло вида и слуха су слабо осетљиви, што важи нарочито за чуло вида у доба пресвлачења. Немају бубну опну и слушни канал, слушне кошчице је развијена и завршава непосредно испод коже. Последица тога је да не могу примати звучне таласе који се преносе кроз ваздух, али су зато осетљиве на вибрације које се преносе кроз тло. Змије, делом тела који је у директном додиру са тлом, могу да осете треперење тла које друге животиње не могу.

Једно истраживање је показало шта се дешава уколико се псима одсеку ове длаке. Пси су се понашали изгубљено и уплашено, а неки су и јели предмете који нису били за јело. Међутим, ове појаве нису дуго потрајале јер су друга чула преузела контролу. Сазнај нешто више о чулима твог кућног љубимца на Интернету и напиши есеј.

131


Како змије осећају звук? Биолози паметнице

L TA

O

R

Да ли змије боље виде у доба пресвлачења?

Брзо и кратко учи се лако

U KA

Разумеш ли?

Које чуло је добро развијено код змија?

-P

Чула животиња представљају систем за упозоравање. Она упозорају животињу на промене у окружењу - промене које могу да указују на прилике за исхрану или парење, или на потребу да побегну од непосредне опасности. Способност брзог и одговарајућег реаговања могућа је због тога што су чула повезана с мозгом мрежом нерава који шаљу поруке у облику електричних импулса. Када мозак добије информацију од чула он координира свој одговор.Чулне ћелије могу бити, у зависности какву драж су способне да приме:терморецептори, механорецептори, хеморецептори и фоторецептори. Код животиња чулне ћелије могу бити самосталне или груписане у чулне пргане.

примање дражи чулни систем чуло вида фоторецептори

кожа терморецептори механорецептори

132

чуло мириса хеморецептори

чуло укуса хеморецептори

ED

1. Зашто су животиње током еволуције развиле чула? 2. Наброј врсте фоторецептора. 3. Како је грађено око зглавкара? 4. Како сисари чују? 5. Зашто је кожа највећи чулни орган?

чуло слуха механорецептори


ИСХРАНА ЖИВОТИЊА

L

Кључне речи исхрана енергија варење

Непозната реч Хоаноците-ћелије са крагном и бичем које се налазе у унутрашњем слоју сунђера

вода која излази

оскулум телесни зид

O

централна шупљина

вода улази кроз поре

R

TA

Већ знаш да се организми хране јер им је за обављање животних процеса потребна енергија коју, у процесу ћелијског дисања, добијају из хране. Део хране животиње троше за метаболичке процесе, а део уграђују у своје тело и тако расту и развијају се. Животиње су хетеротрофни организми. У исхрани користе готову органску супстанцу коју су створиле биљке у процесу фотосинтезе. Према врсти хране коју једу, животиње се деле на биљоједе, месоједе и сваштоједе. Сунђери се одликују филтрационим начином исхране. Вода стално циркулише кроз тело, а ћелије унутрашњег слоја, хоаноците, хватају хранљиве честице бичевима и увлаче у своје ћелије. Тамо се храна вари или се предаје амебоидним ћелијама (које се налазе у пихтијастој маси између сунутрашњег и спољашњег слоја) које варе храну.

амебоидне ћелије

-P

поре

епидермалне ћелије

U KA

централна шупљина

крагна

бич

хоаноците

Грађа сунђера где се виде ћелије хоаноците

ED

Код дупљара постоји усни отвор окружен пипцима који води у централну дупљу. ТУ централној дупљи се само делимично вари храна, а затим храна бива захваћена лажним ножицама ћелија епително-мишићног слоја, које довршавају варење хране. Несварена храна се избацује поново у дупљу а затим кроз усни отвор у спољашњу средину.

Занимљива биологија Како хидра лови и вари свој плен погледај на https://youtu.be/MpSPdeTN74I а затим повежи варење, нервни систем и жарне ћелије и направи стрип на тему“ Како хидра лови плен“

усни отвор Цревни систем планарије централна дупља Хидра се храни планктонским рачићима

133


L

TA

R

U KA

-P

Како се хране пауци Према начину живота, односно, углавном начину хватањаплена, пауке је могуће сврстати у два основна типа: • скитнице, који хватају плен у трку или скоку и • мрежаре, који у те сврхе плету мреже од паучине. Паучинасте жлезде стварају еластичну беланчевину, паучину, која је у облику лепљивих нити и служи за плетење мреже у коју упада плен. Већина паукова су месоједи облици и хране се углавном различитим инсектима које хватају у мреже исплетене од паучине. На трбушном региону имају додатке који су преображени у брадавице које истискују паучину из жлезда.

O

Занимљива биологија

Пљоснати црви (планарија) имају усни отвор на трбушној страни тела. Усни отвор води у разгранато црево без аналног отвора. Кроз усни отвор избацују ждрело и заривају га у тело плена. Започињу варење хране изван тела. Делимично сварену храну затим усисавају и настављају да варе, као дупљари, делом у цреву а делом у посебним ћелијама. Паразитски облици пљоснатих црва (пантљичаре) немају систем за варење, већ храну из црева домаћина упијају целом површином тела. За црево домаћина су причвршћене пијавкама и кукицама. Код ваљкастих црва се, први пут у току еволуције, јавља анални отвор. Њихов систем за варење је у облику праве цеви, која започиње усним отвором који се наставља у црево и завршава аналним отвором. На глави се налази усни отвор. Усни органи су прилагођени врсти хране. У ждрелу мекушаца (пужева) се налази треница или радула, назубљени орган који има улогу стругања хране. Код инсеката, усне ножице формирају различите усне апарате за грицкање (термити), бодење (комарци), лизање (муве) и сисање (лептири). Начин исхране у уској је вези с начином кретања. Обично су месоједи добри ловци, тркачи или брзим реакцијама лове плен из заседе. Биљоједи су стално у потрази за свежом испашом или зрелим плодовима.

ED

Систем за варење почиње устима која су прилагођена узимању течне хране па тако варење започиње ван тела. Паук у плен убризгава отров који га паралише, а затим на његово тело излучује секрет из пљувачних жлезди. Секрет претвара тело плена у полутечну храну која се, затим, тзв. желуцем за сисање усисава. Желудац за сисање је у ствари део предњег црева специфичне грађе прилагођен за усисавање течне хране. Усна дупља и ждрело образују цев за спровођење течне хране до једњака који је такође цеваст и протеже се до желудца. На горњем делу ждрела налазе се длачице које спречавају да чврсте честице хране доспеју у једњак.

134

усне ножице

горња вилица

грицкање

лизање

сисање

бодење

Усни апарати код инсеката

Храна се у цревном каналу креће увек у једном правцу, од усног према аналном отвору, што омогућава специјализацију појединих делова цревног система. Тако се, у предњем делу одвија уношење и ситњење хране, у средишњем њено варење и упијање, а у задњем делу се несварени остаци скупљају и избацују. Храна се вари помоћу сокова цревних жлезда које су смештене у устима, желуцу и танком цреву. Улогу разношења сварене хране до свих ћелија преузима транспортни систем.


Занимљива биологија

L

Истражи Интернет,пронађи податке о грађи зуба различитих животиња и направи изложбу цртежа зуба. Повежи грађу зуба са исхраном одређеном врстом хране. Лав има велике очњаке којима кида месо. А какве зубе има носорог, или зец?

Непозната реч Ензими -хемијске супстанце које разлажу одређене врсте хране

-P

O

R

TA

Грађа цревног система код кичмењака зависи од начина исхране животиње. Сви кичмењаци имају усну дупљу и органе који се у њој налазе, цревни канал и цревне жлезде. У устима се храна механички обрађује, и почиње разлагати помоћу хемијских супстанци, ензима. У желуцу и танком цреву се храна натапа ензимима за варење који је разлажу до најситнијих делова. У усној дупљи кичмењака, поред језика и зуба, налазе се жлезде које су код риба једноћелијске а код копнених кичмењака вишећелијске, пљувачне жлезде. Ове жлезде стварају пљувачку супстанцу која помаже пролажење хране кроз усну дупљу, а код неких врста започиње и разлагање хране. Код змија од ових жлезда настају отровне жлезде. Већ знаш да су зуби коштане творевине у устима које помажу у сецкању, кидању или дробљењу хране. У зависности од начина исхране, развијени су и зуби различитих облика и величине. Неке рибе (ајкуле) имају праве зубе, а неке имају ждрелне зубе (шаран).

Зуби лава

Зуби зеца

Исхрана риба

Биолози креативци Направи моделе система за варење различитих кичмењака од пластелина.

ED

U KA

Рибе храну уносе кроз усни отвор уз помоћ чељусти. Већина риба има зубе и непокретан језик. Кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, затим у једњак, па у црево. Ту се одвија делимично варење уз треба желудачним соковима (који садрже киселине и супстанце за варење), а храна се потом креће у црева на даље варење. У цревима се завршава варење хране и врши усвајање хранљивих супстанци, тако што оне прелазе у крв која ће их разнети свуда по телу. Код неких риба не разликује се танко и дебело црево. Рибе које су претежно месоједи обично имају краћа црева од биљоједа. Несварене супстанце излазе у спољашњу средину кроз анални отвор.

усни отвор

ждрело

желудац јетра

црево

анални отвор

Систем органа за варење риба

135


језик

Истражи Интернет, па повежи кљунове птица и њихову исхрану. Нацртај различите кљунове и пореди оно чиме се хране. Кад направиш изложбу схватићеш да се кљун грабљивице разикује од кљуна бубоједне птице.

уста

јетра танко црево

исхрана зрневљем

исхрана семенкама ћетинара

исхрана воћем

Систем органа за варење жабе

Исхрана гмизаваца

Већина гмизаваца су месоједи и имају једноставан и кратак систем за варење, будући да су разлагање и варење меса релативно једноставни. Варење се одвија спорије него код сисара, због споријег метаболизма и немогућности да се храна лепо сажваће и уситни, па се она дуже вари. Њихов поикилотермни организам (температура тела зависи од температуре спољашње средине) захтева врло мало енергије, што великим гмизавцима попут крокодила омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га варећи.

U KA

исхрана нектаром

желудац

-P

исхрана инсектима

гуштерача

O

дебело црево сваштојед

L

Многи водоземци лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и вилицама. Већина водоземаца свој плен гута цео, без много жвакања (јер немају праве зубе), па стога поседују врло велике стомаке. На усни отвор се наставља ждрело, а затим једњак са много трепљи. Слуз из жлезда у устима и ждрелу, потпомаже кретање хране. Неки водоземци (репати даждевљак) могу вишак масти да складиште у репу.

TA

Занимљива биологија

Исхрана водоземаца

R

Непозната реч Клоака- завршни део црева водоземаца, гмизаваца и птица у који се изливају продукти варења, полног система и система за излучивање

скупљање рибе са дна

лов рибе у лету

кошење инсеката

ED

исхрана инсектима под кором

исхрана вађењем инсеката филтрирање воде из склоништа

лов инсеката у ваздуху

исхрана рибом

исхрана лешинама

исхрана месом Крокодил гута комаде хране

136


Исхрана птица

кљун

жлездани желудац мишићни желудац

L

Исхрана хијена Премда се за хијене генерално мисли да су лешимари, то није тачно за све хијене. Док су пругаста и смеђа хијена заиста пре свега лешинари, пегава хијена активно лови плен, а земни вук врстом исхране потпуно одступа и од једних и од других и храни се термитима. Негативне асоцијације у вези са хијенама су делимично настале због једења лешева, што је за њих сасвим природно због јаког органа за варење (желудца) који може да свари широку лепезу различитих ткива, укључујући и кости. Томе помажу и јаки зуби за мрвљење костију, као и снажни и оштри зуби за кидање и сечење меса. Све врсте хијена одлажу фекалије далеко од главног пребивалишта.

-P

вољка

U KA

клоака

O

црево

R

једњак

Занимљива биологија

TA

Пошто птице немају зубе, кљуном (који облаже усни отвор) откидају комаде хране, или храну гутају целу, а она одатле одлази у ждрело а затим у једњак. Проширење једњка тј. вољка има улогу да додатно натапа храну пљувачком. Код птица се желудац састоји из жлезданог желуца који лучи сокове за варење, и мишићног желуца (бубац). Бубац је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Често се у бупцу птица нађу каменчићи који помажу да се храна дроби. Одатле храна одлази у црева где се завршава варење. Осим тога, птице имају два слепа црева. Несварена храна као и код водоземаца и гмизаваца, долази до клоаке, а затим кроз анални отвор у спољашњу средину. Исхрана птица врло је разнолика, те укључује нектар, воће, биљке, семенке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.

Систем за варење птице

Исхрана сисара

Пругаста хијена

ED

Како је грађен цревни систем сисара првенствено зависи од начина њихове исхране. План грађе је сличан, од уста у којима се налазе зуби и пљувачне жлезде до аналног отвора. У зависности од начина исхране разликују се зуби, величина и грађа желуца, дужина црева. Усна дупља месоједа има велик отвор. При лову развијају велику снагу и кидају месо ловине. Кутњаци имају оштрице и служе за кидање меса. Зуби месождера су раздвојени, тако да се на њима не задржавају комадићи меса. Секутићи су ситни и зашиљени. Служе за хватање жртве и за ситњење хране. Очњаци су прилично издужени. Њима животиња рањава, и убија свој улов. Храну не жваћу већ гутају читаве комаде. Запремина желуца чини 60-70% укупног капацитета система за варење. Будући да те животиње често остану без улова на дуже периоде, потребан им је велики желудац који им омогућава да се преједу, трпајући у себе што је могуће више хране одједном. Ова храна се вари док се животиња одмара. Танко црево је релативно кратко јер се месо лако вари. У дебелом цреву нема варења хране, већ се вода и корисне неорганске супстанце упијају тј. враћају назад у крв. Слепо црево им је кратко.

137


Занимљива биологија

систем органа за варење биљоједа

систем органа за варење месоједа

желудац

L

једњак

TA

Како се храни лењивац Лењивци су биљоједи. Претежно се хране пупољцима и лишћем дрвета цекропија, али неке врсте двопрстих лењиваца се хране и инсектима, гуштерима и лешевима животиња. Лишће им пружа мало енергије, због чега се крећу веома споро и само кад је то неопходно. Варење лишћа може да траје и месец дана. Лењивци имају специјализовани желудац, који има више одељака у којима симбиотске бактерије разлажу лишће. Језик, када желе да њиме дохвате лишће, могу да избаце 25 до 30 cm.

танко црево

слепо црево

R

дебело црево

O

Разлика у грађи цревног система биљоједа и месоједа

ED

U KA

-P

За разлику од месоједа, код сисара биљоједа добро су развијени мишићи лица мишићи лица на коме се уочавају дебеле меснате усне који се састоје од дебелих меснатих усни, релативно малог усног отвора и задебљалог мишићавог језика. Усне помажу при довођењу хране у уста. Мишићима лица и језиком се потпомаже обрада хране. Секутићи су широки, спљоштени и ромбоидни. Очњаци могу бити ситни, истакнути или потпуно одсутни. Кутњаци су четвртасти и спљоштени с горње стране да би пружили површину за млевење хране. Површина кутњака се разликује међу врстама зависно од биљака којима се хране. Зуби су им уско груписани. Тако секутићи стварају механизам помоћу којег гризу, брсте делове биљака, а горњи и доњи кутњаци чине плато за дробљење и млевење хране. Процес варења хране код биљоједа траје доста дуже. Преживари су биљоједи са вишекоморним желуцем. Он се састоји из следећих делова: • бураг – највећи део који може да прими велику количину хране; ту се налазе бактерије које варе целулозу; • капура (мрежавац) – са мрежасто набораном слузокожом. Ту се храна меша са соковима за варење, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживање); • листавац – део у који се храна враћа после преживања; • сириште – део у коме се врши варење хране.

Биљоједима који се хране меком вегетацијом није неопходан вишекоморни желудац, већ им је довољно једноставно дуго танко црево. Те животиње варе своје тешко сварљиве влакнасте оброке делом и у дебелом цреву. 138


Многи од тих биљоједа усавршили су своју варење помоћу супстанци за разградњу целулозе које се налазе у њиховој пљувачци. Танко црево биљоједа је прилично дуго (преко 10 дужина тела) да би се осигурало довољно времена и простора за апсорпцију тј. усвајање хранљивих материја. Дебело црево и слепо црево су врло дуги.

L

Биолози истраживачи

TA

Активност - самосталан рад Цревни систем сваштоједа

O

R

На основу грађе система за варење месоједа и биљоједа, литературе и података на Интернету, опиши и нацртај у свеску цревни систем једног сваштоједа.

Биолошке мозгалице

U KA

-P

1. Обележите која слика представља централну дупљу, а која црево.*

ED

2. Наведите три адаптације цревног система биљоједа:**

Биолози паметнице Све животиње су хетеротрофни организми који се хране већ готовом храном. У зависности од хране коју користе могу бити биљоједи, месоједи и сваштоједи. Храна се вари у систему органа за варење и путем транспортног система доспева до сваке ћелије. У митохондријама сваке ћелије се шећер уз помоћ кисеоника који је у ћелију доспео дисањем, разлаже на енергију, воду и угљен диоксид. Тај процес се назива ћелијско дисање. Храна која је доспела у организам се троши за стварање енергије или као градивна материја за раст и развој.

3. Наведите три адаптације цревног система месоједа :**

139


4. Поред назива фазе у варењу хране уписати бројеве од 1 до 7 по редоследу како се одвијају (1 – почетак варења, 7 – крај процеса варења):**

TA

L

Механичко разлагање Упијање сварене хране Уношење хране Привремено складиштење Хемијско разлагање Ресорпција (упијање) назад воде Одстрањивање несварених продуката

O

-P

филтрациона исхрана сунђери

U KA

1. Шта значи да је организам хетеротрофан? 2. Зашто животиње узимају храну? 3. Повежи исхрану и процес дисања? 4. У којим детаљима се разликује цревни систем месоједа и биљоједа? 5. По грађи система за варење да ли је човек месојед , биљојед или сваштојед? Истражи литературу и образложи одговор у свеску.

R

Брзо и кратко учи се лако

Разумеш ли?

централна дупља дупљари

исхрана анални отвор ваљкасти црви

ED

усни отвор пљоснати црви комплетан цревни систем, зуби кичмењаци

развијени очњаци,велики желудац, кратко танко црево, кратко слепо црево, месоједи

сви зуби подједнако развијени, танко црево умерено дуго, слепо и дебело црево краће сваштоједи развијени кутњаци, танко, дебело и слепо црево дуго биљоједи

140


ДИСАЊЕ ЖИВОТИЊА

L

Кључне речи размена гасова ћелијско дисање трахеје шкрге плућа

O

R

TA

Све животиње у процесу дисања узимају кисеоник. Он је неопходан да би се шећер у процесу ћелијског дисања, у митохондријама, разлажио на енергију која се троши за метаболичке процесе, воду која се избацује из организма и угљен диоксид који је штетан и избацује се преко органа за дисање. У организму се дешавају два процеса, респирација, процес размене гасова између организма и средине, и ћелијско дисање. На које све начине животиње врше респирацију? Животиње усвајају кисеоник из ваздуха али и из воде. У ту сврху користе танке и одлично прокрвљене респораторне површине коже, шкрге, трахеје и плућа, кроз које кисеоник лако пролази, а затим се транспортним системом разноси до сваке ћелије. Већина бескичмењака, као што су сунђери, дупљари и црви, дишу преко коже. Код неких морских црва, мекушаца, бодљокожаца и ракова, постоје спољашње шкрге у виду листоликих перастих продужетака коже. Такве шкрге се зову кожне шкрге.

U KA

-P

Инсекти размењују гасове преко разгранатих цевчица - трахеја, којима ваздух из спољашње средине веома брзо долази до свих ћелија. Трахеје имају отворе на боковима трбушног региона, гранају се кроз цело тело, и гранајући се, смањују се у пречнику. Овде је битно да схватиш да кисеоник до ћелија допремају трахеје а не транспортни систем.

Кожне шкрге код морског црва

трахеје

ED

ћелије

Непозната реч Респирација-дисање је размена гасова између респираторних површина и спољашње средине Трахеје-разгранате цевчице које пролазе кроз тело инсеката

Занимљива биологија Пауци дишу помоћу две врсте органа, а ретко која врста има само једну врсту респираторних органа: Листолика плућа су кесастог облика и представљају уврате телесног зида, плућне кесе, који се ка спољашњој средини отварају пукотинастим отворима. Са зида плућне кесе полази низ листоликих израштаја који су у ствари јако спљоштени кесасти набори телесног зид. Примитивни пауци, као нпр. тарантуле, имају два пара ових плућа док друге врсте поседују само један пар. Трахеје су систем разгранатих цевчица које прожимају читаво тело и обложене су кутикулом која је спирално задебљала. Почињу отворима-стигмама. Сматра се да су настале преображајем листоликих плућа.

отвори трахеја

Трахеје код скакавца

141


L

U KA

-P

O

R

Рибе дводихалице или плућашице, су се појавиле још у давним временима и имале су способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски ваздух. Самим тим и њихов организам а нарочито срце су другачији него код обичних риба, јер срце мора пумпати крв и у плућа. Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као једноставна плућа.

TA

Занимљива биологија

Начин дисања код кичмењака зависи од животне средине у којој живе. Рибе дишу шкргама које се налазе на глави. Нежан шкржни апарат састоји се од шкржних лукова и шкржних листића и најчешће је заштићен шкржним поклопцем. Риба гута воду која кроз ждрелне прорезе доспева у шкрге где кроз танке зидове кисеоник, улази у крв, а угљен диоксид излази из крви у воду. Тада се отварају шкржни поклопци (или прорези код оних које немају поклопце) и вода излази напоље. Проток воде кроз шкрге, код брзих пливача као што је ајкула, мора бити велики јер јој је потребно много енергије, па самим тим и кисеоника. Зато ајкула плива Шкржни листићи рибе су црвени од крви која отворених уста. Спорије рибе наитранспортује гасове зменично отварају уста, а затварају шкржне поклопце, и обратно.

ED

Занимљива биологија

1900. године у Габону је пронађена длакава или крзната жаба, која на боковима тела и ногама има ситне длачице. Научници су установили да су длачице кожне шкрге којима ова жаба дише. Код корњаче су плућа везана за оклоп и шире се извлачењем екстремитета из оклопа, што доводи до удисаја. Увлачењем екстремитета, тело скупља плућа и долази до издисаја.

142

шкржни поклопац

вода

шкржни отвори шкрге

Дисање рибе

Водоземци су први кичмењаци који су током еволуције напустили воду и настанили копно. Задржали су начин живота којим су везани за воду, од размножавања до дисања. Ларве жаба (пуноглавци) живе у води и дишу спољашњим шкргама, а одрасле жабе дишу плућима. Плућа су слабо развијена па жабе дишу и влажном кожом. Жабе гутају ваздух и у плућа га убацују подизањем пода усне дупље, а избацују грчењем миЖаба дише плућима и кожом шића телесног зида.


Занимљива биологија Китови као морски сисари уместо шкргама, дишу плућима и уносе ваздух помоћу две ноздрве на горњем делу главе. Када се спуштају под воду, ноздрве се затварају помоћу два капка, па вода не може да уђе унутра. Сваких 5-10 минута кит излази на површину како би удахнуо ваздух. Како је њихов респираторни систем савршено прилагођен животу у води, дуго времена могу провести испод површине воде. Удисање кисеоника знатно је економичније од његовог преузимања из воде. Неке врсте китова могу с једним удисајем ронити и до два сата. Код издисања се влага садржана у издахнутом ваздуху кондензује и ствара тзв. млаз.

L

Плућа су орган за дисање свих правих копнених кичмењака, гмизаваца и сисара и сисара који живе у води. Птице, поред плућа која су мала и срасла са ребрима, имају и ваздушне кесе које функционишу као мехови који увлаче и извлаче ваздух из плућа.

TA

плућа

ваздушне кесе

R

Плућа са ваздушним кесама код птица

ваздух улази

ED

међуребарни мишићи повлаче плућа према напоље

U KA

-P

O

Плућа сисара се састоје из два плућна крила сунђерасте грађе. Свако плућно крило обавијено је са два листа плућне марамице. Унутрашњи лист-поплућница, обавија плућа а спољашњи лист-поребрица, облаже грудни кош и дијафрагму. Између њих се налази вакум. Када импулс из центра за дисање у продуженој мождини стигне до међуребарних мишића, они се грче и шире грудни кош, а дијафрагма се повлачи на доле.. Грудни кош вуче поребрицу а она преко поплућницеповлачи плућа. Тако се плућа шире а ваздух преко носа, ждрела, гркљана, душника и душница,улази у плућа. То је удисај. Када, после тога, продужена мождина прекине слање нервног импулса на три секунде, настаје издисај. тако што се међуребарни мишићи и дијафрагма враћају у свој првобитан положај, смањујући запремину грудног коша. Када тело мирује,покрети дисања се догађају 12 - 15 пута у минути. међуребарни мишићи се опуштају и гурају ребра према унутра

ваздух излази

плућа дијафрагма

дијафрагма се контрахује према стомак удисај

дијафрагма иде према горе издисај

Удисај и издисај код човека

143


L

Плућа немају мишиће већ се састоје из плућних мехурића-алвеола које су обмотане мрежом капилара. Површина алвеола одраслог човека износи око 70m2. Преко танке мембране алвеола, кисеоник из ваздуха у алвеоли пролази крвне капиларе где се веже за беланчевину хемоглобин (која се налази у црвеним крвним зрнцима) и који се тада назива оксихемоглобин оксихемоглобин. Као такав се преноси крвљу до сваке ћелије, где се врши ћелијско дисање. Из ћелије у крв улази угљен диоксид који се опет веже за хемоглобин и, који се тада назива карбоксихемоглобин, путем крви доспева до плућа. У плућима, из крвних капилара који облажу алвеоле, угљен диоксид прелази у алвеоле а затим издисајем одлази у спољашњу средину.

TA

Непозната реч Хемоглобин-протинска супстанца која има способност да веже и транспортује гасове. Дифузија је процес размене супстанци или гасова из средине са већом у средину са мањом концентрацијом, све док се концентрације не изједначе. Концентрација-је количина супстанци у јединици запремине

алвеола обмотана капиларима

U KA

-P

душнице

O

R

душник

ED

Биолози паметнице

Путем транспортног тј. крвног система, храна из система органа за варење доспева у ћелије. Да би се та храна, шећер разградио у процесу ћелијског дисања неопходан је кисеоник. У процесу респирације животиње узимају кисеоник из спољашње средине, путем коже, спољашњих и унутрашњих шкрга, трахеја или плућа.

144

алвеоле

артеријски капилари

алвеоле

Биолошке мозгалице

1. Поред имена наведених група животиња упишите број којим је означен тип респираторног органа који поседују:* Планарија Скакавац Речни рак Зец Шаран Хидра

1. Површина тела 2. Спољашње шкрге 3. Трахеје 4. Плућа 5. Шкрге


ТН ТН ТН ТН

R

TA

У митохондријама се шећер разлаже на воду, угљен диоксид и енергију. Организми узимају у процесу дисања угљен диоксид. За ћелијско дисање је неопходан кисеоник. Сви водени организми дишу шкргама.

L

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна**

-P

кожне шкрге

U KA

кожа

O

Брзо и кратко учи се лако

ED

дисање

трахеје

плућа

шкрге

Разумеш ли? 1. Зашто животиње дишу? 2. Шта је ћелијско дисање? 3. Шта је респирација? 4. Као дишу животиње у води? 5. Како дишу животиње на копну?

145


ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМ ЖИВОТИЊА Како храна и кисеоник доспевају до сваке ћелије и како се од ћелије односе штетне материје настале у процесима ћелијског метаболизма? Током еволуције, животиње су развиле механизме за пренос супстанци. Стави руку на своје срце и запитај се како оно куца и коју улогу има у твом организму. Сунђери и дупљари у свом телу имају телесну течност - хидролимфу. То је течност спољашње средине у којој животиња живи. Код сунђера хидролимфа улази кроз поре на спољашњем делу тела и носи кисеоник и хранљиве материје. Те материје и кисеоник улазе у ћелије, а у унутрашњу дупљу се избацују штетне материје и гасови. Они заједно са водом излазе напоље кроз централни отвор оскулум. Код животиња на вишем кроз оскулум вода излази ступњу организације развија се систем судова којим телесне течности циркулишу кроз организам. За мекушце, зглавкаре и кроз поре улази вода неке црве, карактеристичан је централна отворен систем за циркулацију. шупљина Њиме телесна течност - хемолимфа, протиче делом кроз систем судова, а делом се излива у просторе међу ткивима - лакуне и код црва даје чврстину организму. У лакунама се обавља размена супстанци и гасова. Овакав транспортни систем је спор и мање ефикасан, па су животиње које га поседују малих димензија и спорог метаболизма. Хемолимфу кроз судове потискује срце, а кроз лакуне телесни мишићи. Затворен крвни систем имају чланковити црви, главоношци (група мекушаца) и орган кичмењаци. Потреба за затвореним крвним системом међућелијски срце простор јавила се код организама којима треба већа количина орган енергије. То значи да кисеоник и шећер морају брзо да стигну до сваке ћелије. Услед тога се развија систем крвних судова кроз које протиче крв богата кисеоником, оксигенисана крв, и систем других крвних судова кроз које протиче крв богата угљен диоксидом, дезоксигенисана крв.

ED

O

-P

U KA

Непозната реч Хидролимфа-течност спољашње средине која циркулише кроз тело сунђера и дупљара. Оскулум-централни отвор на дупљи сунђера. Хемолимфа-телесна течност неких бескичмењака која циркулише у отвореном систему за циркулацију.

R

TA

L

Кључне речи хидролимфа хемолимфа крв срце

146


Занимљива биологија

L

Морске животиње главоношци у које спадају октопод, лигња и сипа и наутилус, имају три срца по јединки. Два срца смештена бочно у телу главоножаца допремају кисеоник у крв тако што је испумпавају кроз крвне судове, а срце у центру организма испумпава оксигенисану крв од шкрга до осталих органа, каже Мишел Векион, директорка једне од лабораторија у "Смитсонијану" и кустос у Националном природњачком музеју. Главоношци буквално имају плаву крв, што је последица високе концентрације бакра у њој. Људска крв је црвена због гвожђа у хемоглобину.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Затвореним системом цирк улише крв захваљујући пулсирањима срца. орган Срце се код бескичмењака увек налази на леђној страсрце ни тела. Код кичмењака орган срце је увек смештено са трбушне стране. Међу кичм ењ аци ма најпростији затворен сисЗатворен систем за циркулацију тем за циркулацију имају рибе чије срце се састоји из једне преткоморе и једне коморе. Кроз срце протиче искључиво дезоксимрежа ткивних капилара шкрге са капиларима генисана крв која из срца одлази у шкрге где се врши размена гасова. Оксигенисана крв из шкрга разноси се до свих ћелија. срце из једне преткоморе Водоземци имају трои једне коморе делно срце, које се сасКрвни систем рибе тоји од две преткоморе и једну комору. Иако постоји само једна комора, њена специфична грађа не дозвољава потпуно мешање мешана крв оксигенисане и дезоксигенисане крви у комори. У леву половину коморе дезоксигенисана крв одлази оксигенисана крв, а одатле у све ћелије. Десоксигенисана крв на половина коморе се срце пуни дезоксигенисаном крвљу и одлази у кожу и плућа где се врши размеКрвни систем жабе на гасова. Код свих гмизаваца, осим крокодила, срце је такође троделно (две преткоморе и једна комора). Комора је непотпуно преграђена тако да се оксигенисана и дезоксигенисана крв скоро уопште не мешају. Срце је изграђено од срчаног мишићног ткива које по грађи подсећа на попречно пругасто мишићно ткиво По функцији ово ткиво је слично глатком мишићном ткиву. Ћелије су међусобно повезане, што омогућава ширење нервног импулса (који условљава контракције тј. откуцаје) кроз ћелије комора и преткомора, скоро тренутно.

147


плућа мешовита крв

оксигенисана крв лева преткомора

десна преткомора

срце

L

мешовита крв

срце

дезоксигенисана крв

TA

Непозната реч Трансфузија крви-поступак давање крви из крвног система једне особе у крвни систем друге особе Трансплантација-преношење дела организма са једне на другу особу(хетеротрансплантација). Може бити аутотрансплантација(када се преноси део органа са једног на други део истог организма)

Крвни систем гмизаваца

U KA

-P

O

R

Код крокодила, птица и сисара срце је четвороделно. Изграђено је од две преткоморе и две коморе. Између преткомора и комора се налазе залисци који не дозвољавају враћање крви из комора у преткомору. Кроз леву страну срца пролази оксигенисана крв а кроз десну дезоксигенисана крв. Срце ради као пумпа која потискује крв кроз систем крвних судова. Из леве коморе излази највећи артеријски крвни суд - аорта. Оксигенисану крв преко артерија и артеријских капилара доноси до сваке ћелије. У ћелије улази кисеоник и шећери који су потребни за ћелијско дисање. Као продукт ћелијског дисања из ћелије се ослобађа угљен диоксид који се преко венских капилара и вена преноси у горњу и доњу шупљу вену које се уливају у десну преткомору срца. Овај пут крви назива се велики крвоток (телесни крвоток). Ово је велики крвоток.

ED

У ћелије улази кисеоник а у капиларе излази угљен диоксид.

дезоксигенисана крв из тела горњом и доњом шупљом веном се улива у десну преткомору

У плућима из каполара у алвеоле излази угљендиоксид а у капиларе из алвеола улази кисеоник.

дезоксигенисана крв оксигенисана крв Oксигенисана крв из леве коморе преко аорте и артерија доспева капиларима до сваке ћелије.

Дезоксигенисана крв плућним артеријама долази до плућа.

лева преткомора десна преткомора десна комора

Оксигенисана крв се из плућа враћа у леву преткомору преко плућних вена

лева комора

Дезоксигенисана крв из десне коморе одлази у плућа где се врши размена гасова. Крвни судови који излазе из десне коморе су плућне арте148


рије и једине су артерије које носе дезоксигенисану крв. Након обављене размене гасова у плућима, оксигенисана крв се плућним венама из плућа доводи до леве преткоморе срца. Плућне вене су једине вене које носе оксигенисану крв. Оксигенисан крв из леве преткоморе прелази у леву комору. Овај пут крви од срца до плућа и назад у срце назива се мали крвоток (плућни крвоток). крвни капилари у глави

плућне вене десна лева страна страна срца срца

-P

крвни капилари

O

артерије

R

TA

вене

Људско срце откуца, у просеку, 72 пута у минуту, срце мрмота у хибернацији куца само 5 пута, док срце колибрија током лета откуца чак 1.260 откуцаја у минуту. Тежина људског срца износи 0,3 килограма, док је срце жирафе тешко 12 килограма. Неопходно је да срце буде довољно јако како би испумпало крв кроз веома дугачак жирафин врат. Ево још неких створења са необичним срцима. Срце кита „Оно је величине мањег аутомобила и тежине око 430 килограма," каже Џејмс Мед, професор емеритус који изучава морске сисаре на Институту „Смитсонијан".

L

аорта артерије

Занимљива биологија

Велики и мали крвоток сисара

ED

U KA

Артерије су крвни судови који излазе из срца и имају дебеле, еластичне зидове, који се истегну сваки пут кад срце при грчењу истисне око 70ml крви. Број откуцаја срца је око 70 пута у минути. Израчунај колико кроз твоје срце прође крви у току једног минута. Пошто су зидови еластични, они теже да се врате у првобитно стање и ту крв потискују у следећи сегмент крвног суда. Тиме се континуирано крв гура ка ткивима, а истезање зидова артерија се региструје као пулс региструје се као пулс. Током протока крв врши одређени притисак на зидове крвних судова што се назива крвни притисак и он се може измерити. Притисак је највиши у аорти и код човека износи 120mmHg. Када се коморе опусте, притисак у аорти износи 80mmHg. капилари

артерије вене

Непозната реч Пулс-таласасте вибрације еластичних зидова артерија, које настају током сваког грчења комора. Артерије-крвни судови који излазе из срца и транспортују оксигенисану крв, осим плућних артерија које тренспортују дезоксигенисану крв. Вене-крвни судови који се уливају у срце и транспортују дезоксигенисану крв, осим плућних вена које транспортују оксигенисану крв. Капилари- најмањи крвни судови који повезују артерије и вене.

Крвни судови

149


Биолози истраживачи Вежба - самосталан рад Посматрање трајних микроскопских препарата транспортног система

L

Потребан материјал: микроскоп, трајни препарат срчаног мишићног ткива, пресек вене, пресек артерије и крвне ћелије. Начин рада: нађи видно поље на микроскопу, постави препарат и посматрај: - грађу срчаног мишића и нацртај; - грађу артерије, уочи дебеле еластичне зидове, нацртај и обележи слику; - грађу вене, уочи танке зидове без еластичног ткива и нацртај; - посматрај крвно ткиво и уочи ћелије, нацртај. - ако у школи постоји препарат крви жабе, посматрај га, нацртај и упореди са крвним ткивом сисара. Ако преапарати не постоје у школи, уз помоћ наставника пронађи на Интернету слике микроскопских препарата и уради задатак. Ако се, приликом трансплантације органа или трансфузије крви, да погрешна крвна група, долази до реакције антиген-антитело и до слепљивања еритроцита. То може да доведе до смрти. Бела крвна зрнца- леукоцити, имају једро које може бити овално или режњевито. Доста су крупнији од еритроцита, али их има много мање. Улога им је одбрана организма од различитих антигена.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Непозната реч Еритроцити-црвена крвна зрнца Леукоцити-бела крвна зрнца Тромбоцити-крвне плочице Антиген-страна материја у организму која може да доведе до реакције организма Антитело-супстанца која се налази у крви и реагује са антигеном

150

Кроз затворени крвни систем циркулише телесна течност - крв. Крв се састоји од течног дела тј. крвне плазме (коју изграђују вода и у њој растворене органске и неорганске супстанце) и од крвних зрнаца тј. крвних ћелија. Крвне ћелије су црвена крвна зрнца- еритроцити, и бела крвна зрнца- леукоцити. Стварају се у коштаној сржи и јетри. Поред њих постоје и крвне плочице - тромбоцити који нису ћелије,већ високо специјализовнани делови ћелије. Еритроцити већине кичмењака имају једро. Код сисара у еритроцитима једро не постоји (изузетак су камиле и ламе). У састав еритроцита улази хемоглобин, беланчевина која садржи гвожђе, и захваљујући томе има способност да за себе веже гасове, кисеоник и угљен-диоксид. Сети се транспорта гасова из лекције о дисању. На површини еритроцита налази се мембрана на којој су распоређени фактори којима се одређују крвне групе. Сети се како се наслеђују крвне групе. Ти фактори, када се нађу у туђем организму, могу да изазову реакцију и тада се називају антигени. Антигени у крви реагују са антителима које ствара организам као неку врсту одбране од антигена. Како реагују антиген и антитело погледај у у следећој табели.


антиген А

антиген A и B

антиген B

нема антигена

Занимљива биологија

антиген на еритроциту

антитело анти Б

антитело анти А

нема антитела

антитело анти А антитело анти Б

крвна група А Не може да прими крв од Б и АБ крвне групе Може да прими крв од А и О крвне групе

крвна група Б Не може да прими крв од А и АБ крвне групе Mоже да прими крв од Б и О крвне групе

крвна група АБ Може да прими крв било које крвне групе јер нема антитела

Крвна група 0 Mоже да да крв свим крвним групама јер нема антиген Може да прими крв само О крвне групе

TA

R

O

крвна група

L

антитело у плазми

Крвне групе Година је 1492. Папа Иноћентије VIII био је тешко је болестан. Његов доктор предложио је да као терапију узме крв од друге, здраве особе, а како још не постоји знање о икрвном систему, једино решење је да крв – попије. Терапија ипак не пролази успешно, јер папа недуго затим умире. Међутим, овај догађај остаје забележен као први познати покушај трансфузије крви. Из данашње перспективе наивних метода за трансфузију, придодати су и вишевековни покушаји уношења крви животиња у организам човека. Колико год неуспешни, они су ипак давали свој допринос науци, макар и тако што су указивали на погрешан приступ, да би у 19. веку енглески лекар Џејмс Бландел коначно схватио да човек може примити само човечју крв. Крајем тог века научници су приметили да при мешању крви здраве и болесне особе долази до њеног згрушавања у грудвице, чиме су већ дошли надомак самог решења ове вековне мистерије. Недостајала је још само последња карика. Године 1900. аустријски биолог Карл Ландштајнер у својим истраживањима одлази корак даље и жели да се увери да ли ће до згрушавања доћи и ако се помеша крв две здраве особе. Он узима примерке своје и крви својих сарадника, меша их сваку са сваком, уочава законитости под којима се неке крви згрушавају, а неке не и, коначно, долази до закључка да постоје три групе које именује A, B и C. Ово епохално откриће, вредно Нобелове награде, означило је крај вишевековних неизвесности и страхова лекара у ситуацији кад неком пацијенту треба дати крв. У почетку подухват високог ризика, сада је постао рутинска процедура.

ED

U KA

-P

Крвне плочице- тромбоцити имају улогу у згрушавању крви. Ако дође до поремећаја у згрушавању крви, јединка не може да заустави крварење при повреди. Једна од болести која се испољава немогућношћу згрушавања крви је и хемофилија и наслеђује се преко X хромозома. Поред крви, у организму кичмењака, постоји и лимфа која тече кроз лимфне судове. Лимфа је посредник између крви и ткива. Лимфа је безбојна течност слична крвној плазми и садржи бела крвна зрнца. Систем лимфних судова се назива лимфоток и већином се улива у шупље вене. Лимфни судови пролазе кроз лимфне чворове који имају важну улогу у одбрани организма од бактерија и вируса.

Биолози истраживачи

Вежба - рад у пару Мерење пулса и притиска Потребан материјал: апарат за мерење притиска, стетоскоп, штоперица. Поступак: Измери свом другу из клупе притисак помоћу апарата за мерење притиска. Притисак можеш да мериш док друг лежи, седи и стоји. Када седи рука треба да је савијена у лакту, а издигнута до нивоа срца. Уколико особа лежи или стоји, рука може слободно да пада.Око надлактице леве руке обмотај манжетну апарата тако да буде око 2 cm изнад јаме на унутрашњој страни лакта.

151


L

TA

R

O

U KA

Прва помоћ код унутрашњег крварења Знакови унутрашњег крварења су : бледа кожа и видљиве слузнице, осећај слабости, вртоглавица, шум у ушима, искрење пред очима, поспаност, жеђ, хладноћа, мучнина, повраћање, убрзан једва видљив пулс, убрзано и површно дисање, страх од смрти. У оквиру поступака прве помоћи унутрашње крварење се не може зауставити. Стога је важно што раније препознати знакове крварења и што пре позвати хитну медицинску помоћ или организовати хитан транспорт у болницу у одговарајућем положају. Док се чека долазак хитне медицинске помоћи повређеног треба: поставити у одговарајући положај (тзв. аутотрансфузијски положај са благо подигнутим ногама, утоплити га, ублажити осећај жеђи (влажити усне, бодрити га, разговарати с њиме и пратити знакове животних функција (свест, дисање, крвни притисак) и у случају погоршања стања применити потребне поступке прве помоћи.

-P

Занимљива биологија

Лева рука се користи јер се на њој брже примећују осцилације крвног притиска уколико мериш неколико пута заредом. „Звоно“ стетоскопа постави на јаму, испод доње ивице манжетне, тако да један делић звона буде прекривен. Стави стетоскоп у уши и пумпицом брзо напумпај до 180. Точкићем на пумпици полако попуштај ваздух, ослушкуј и пратите казаљку. Када први пут чујеш откуцаје срца, то је вредност горњег притиска, а када чујеш последњи откуцај, то је доњи притисак. Битно је да ухватиш први откуцај срца и запамтиш на ком подеоку се налази скала апарата. Затим треба да чујеш и последњи откуцај и запамтиш на ком подеоку је била скала. Та два броја су притисак твог друга. Рецимо 120/80 mmHg. Мерење пулса је још лакше. Стави прсте на корен леве шаке свог друга, тако да му под прстима осетиш пулс. Покрени штоперицу и број откуцаје у времену од 15 секунди. Број који добијеш помножи са 4, зато што минут има 60 секунди. Добићеш откуцаје срца у минути. Израчунај, ако срце куца 70 пута у минути и сваким грчењем испумпа у артерије 70 ml крви , колико је то крви у минути? Ако знаш пулс свога друга израчунај колико његово срце испумпа крви у минути.

ED

Прва помоћ приликом повреде крвног суда Вежба - рад у пару

152

Потребан материјал: завој, компресивна газа. Начин рада: нека вам прво наставник демонс трира заустављање крварења приликом повреде крвног суда а затим покушајте. Крварење настаје повредом крвног суда. Спољашње крварење је видљиво јер крв истиче на површини тела.


TA

L

Унутрашње крварење се догађа у унутрашњости тела, скривено од погледа, па дуже време може остати неуочљиво. Јачина крварења зависи од величине повређеног крвног суда. При повреди већег крвног суда (артерије) крв ће истицати у млазу, па особа може врло брзо искрварити. Зато је заустављање крварења приоритетни поступак прве помоћи код сваке повреде.

Крварење при повреди артерије, вене и капилара на руци

ED

U KA

-P

O

R

Приликом повреде крвног суда, за заустављање крварења користе се следећи поступци:притисак на рану, компресивни завој, притисак на велику артерију, подвезивање екстремитета. Комадом газе или тканине чврсто притисните место крварења. Ако је рана на руци или нози, подигните повређени екстремитет и задржите га у издигнутом положају. Ако је у рану забодено страно тело (нож, дрво, стрела), не смете га вадити. Крварење ћете зауставити притиском на ивице ране око страног тела.

Пружање прве помоћи при крварењу

Притисак на рану може се остварити и компресивним завојем: на рану ставите стерилну газу, на газу ставите замотуљак завоја или тканине, тачно изнад места крварења. Може послужити и комадић дрвета или камен. Кружним завојем чврсто стегните замотуљак. Чвор направите изнад замотуљка. 153


L TA R

Заустављање крварења компресивним завојем

-P

O

Повређену руку или ногу треба држати у издигнутом положају.

Биолошке мозгалице

ED

U KA

1. Допуни следећу реченицу. Улогу транспортне течности може имати:** а. б. в. 2. Повежите тип транспортног система и транспортну течност која у њему циркулише:** отворени транспортни систем затворени транспортни систем 3. Заокружи тачан одговор * Судови који доводе крв до срца су: а. артерије б. вене в. капилари

154

1. крв 2. хемолимфа


Биолози паметнице

L

Транспортни систем има улогу транспорта хранљивих супстанци, гасова и других материја до ћелија и штетних материја и гасова од ћелија. Код сунђера и дупљара улогу транспортног система има хидролимфа, течност спољашње средине. Хемолимфа се налази у отвореном крвном систему и код црва даје и чврстину организмима. Отворен транспортни систем значи да се хемолимфа излива из судова у међућелијске просторе- лакуне. Затворен крвни систем имају неки бескичмењаци и сви кичмењаци. Крв у овом систему циркулише кроз затворен систем крвних судова. Грчењем срца се крв потискује кроз артерије. Срце се састоји из преткомора и комора. Изграђено је од срчаног мишићног ткива.

R

TA

4. Повежите тип транспортног система и његову функционалност:***  рецизна контрола дотока отворени транспортни систем 1. п супстанци затворени транспортни систем 2. доток супстанци се не може прецизно контролисати 3. омогућава стварање притиска одређених делова тела 4. омогућава функционисање са мањом количином транспортне течности 5. Заокружи тачан одговор* а. артерије

O

б. вене

6. Допуни реченице.**

-P

в. капилари

U KA

Транспортна течност која долази у респираторне органе је ,а транспортна течност која излази из респираторних органа је . 7. Повежите тип транспортног система са одликама које га карактеришу:** транспортни систем бескичмењака

ED

транспортни систем кичмењака

1. срце на леђној страни

2. срце на трбушној страни

8. Поред имена појединих група животиња упишите број којим је означен тип транспортног система који поседују:*** чланковити црви

1. Отворени

сисари

2. Затворени

рибе инсекти

155


9. Прочитај пажљиво текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор на постављена питања.***

L

Када дете приликом пада разбије нос, или му потече крв из носа, требало би му притиснути ноздрве и главу савити унапред како би испљунуло крв. Главу не треба забацивати у назад јер се тако крв слива у грло. На врат треба ставити хладне облоге. На тај начин се стежу крвни судови на лицу и смањује крварење. Свако теже крварење из носа захтева одлазак лекару. 1. Главу треба високо забацити 2. Главу треба савити унапред

2. Да се скупе крвни судови 3. Да се рашире крвни судови

O

4. Тачно је под 2 и 3

1. Да би се повређена особа расхладила

R

3. Ноздрве треба притиснути

TA

На врат се стављају хладни облози:

При крварењу из носа:

4. Тачно је 1 и 2

-P

10. У тексту пронађи погрешне тврдње прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.**

Брзо и кратко учи се лако

ED

Разумеш ли?

U KA

Код мањих посекотина потребно је да рану опрати водом. Било каквим платном обрисати рану, покретима од споља према рани. Код већих посекотина не треба заустављати крварење, рану треба завити неком крпом. Помоћ лекара није потребна.

1. Која је улога транспортног система? 2. Шта је отворен крвни систем? 3. Која течност циркулише кроз отворени транспорни систем? 4. Како је грађено срце сисара? 5. Објасни велики и мали крвоток.

хидролимфа отворен

транспортни систем

затворен крв

156

хемолимфа


ИЗЛУЧИВАЊЕ КОД ЖИВОТИЊА

L

Кључне речи излучивање нефридије кожа бубрег

разгранате цевчице

-P

O

R

TA

Кад једеш храну са више соли, организам ти тражи више воде. Касније та вода мора да се излучи из организма. Са њом се излучи и вишак соли који је унет у организам. Захваљујући излучивању регулише се вишак воде и неорганских супстанци у организму. Како се осећаш кад не пијеш воду? Твој организам дехидрира. Зашто је вода битна? Систем за излучивање има улогу избацивања вишка воде и штетних супстанци које су створене у ћелијском метаболизму. Из организма се излучују само оне супстанце које су створене унутар ћелија. Те супстанце се преко ћелијске мембране избацују у међућелијску течност а затим преко транспортног система доспевају до органа за излучивање. Сунђери и дупљари немају посебне органе за излучивање. Сунђери и дупљари вишак воде избацују у спољашњу средину преко површине тела. систем за излучивање се први пут јавља код пљоснатих црва. Код пљоснатих црва кроз читаво тело се протеже систем разгранатих цевчица са затвореним почетним делом. Разгранате цевчице се налазе дуж бокова тела и уливају у два главна канала. канали се отворима изливају у спољашњу средину. Овакви органи за излучивање су протонефридије.

Непозната реч Дехидратација-губитак воде из организма Протонефридије-разгранате цевчице са затвореним почетним делом Метанефридије-цевчице које почињу левком у једном чланку а завршавају се изводним каналом у другом чланку код чланковитих црва

U KA

главни канал

Протонефридије код планарије

ED

Код чланковитог црва, кишне глисте пар цевчица метанефридија почиње трепљастим левком у једном чланку, а завршава се отворима у спољашњу средину у другом чланку. Значи кишна глиста у сваком чланку има један пар метанефридија.

капиларна мрежа

сабирни каналић

трепљасти левак који сакупља течност

Непозната реч Малпигијеве цевчице-цевчице са затвореним почетним делом које се уливају у црева инсеката

отвор нефридије

Метанефридије кишне глисте

157


Малпигијеве цевчице

Малпигијеве цевчице код инсеката

L

црево

TA

Цевчице са затвореним почетним делом-Малпигијеве цевчице, код инсеката,к оје скупљају вишак воде и штетне материје се уливају у црево. Занимљива биологија

антенална жлезда

антенална жлезда

ED

U KA

-P

O

R

Истражи у литератури или на Интернету зашто бродоломци брзо умиру од дехидратације ако пију морску воду. Напиши кратак есеј. Ево мале помоћи. Ако бродоломац попије 1 литар морске воде он мора избацити две литре мокраће да би се ослободио унете соли.

158

Антеналне жлезде код ракова

Ракови имају зелене или антеналне жлезде којима излучују вишак воде и штетне материје. Кичмењаци имају бубреге као органе за излучивање. У зависности од тога да ли живе у слаткој или сланој води, сви водени организми имају проблем да сачувају соли или воду у организму. Речне рибе, жабе и слатководни ракови имају проблем да сачувају соли у организму и ограниче улазак воде у тело. Размисли и повежи са физиком. Шта ће се догодити ако морску рибу ставиш у речну воду? Вода ће продирати у тело рибе и она ће се надувати и угинути. Да се то не би догодило, рибе у слаткој води имају решења у виду слузи на површини коже, и мокраћу која је јако разблажена и избацује се преко бубрега у спољашњу средину. Губитак неорганских материја надокнађују храном. Рибе у морској води имају проблем да сачувају воду у организму и ослободе се велике количине соли. Шта ће се догодити са речном рибом у морској води? Она није прилагођена таквој средини и вода ће излазити из тела рибе у спољашњи средину. Риба ће се исушити и угинути. Морске рибе пију воду, а вишак соли избацују преко концентроване мокраће коју стварају у малим количинама (јер је концентрована). Крокодили и морске птице се вишка соли ослобађају преко соних жлезда.


L

Малпигијево телашце

R

бубрег

-P

O

бубрег

срж

крвни судови

мокраћовод

кора

нефрон бубрежна пирамида

U KA

мокраћна цев

Непозната реч Хенлеова петља-део нефрона сисара који омогућава враћање воде из мокраће у крв Нефрон-основна јединица грађе бубрега кичмењака Малпигијево телашце-почетни део нефрона

TA

Копнени кичмењаци узимају воду пијењем и храном а губе је мокраћом, фецесом (столицом), испаравањем преко коже и плућа. Све копнене животиње суочавају се са проблемом чувања воде у организму. Гмизавци и птице стварају малу количину концентроване мокраће која је получврста, јер се у клоаки вода враћа у крв. Сисари су у својим бубрезима развили Хенлеову петљу, која омогућава да се вода делимично враћа у крв (јер у урину ипак има преко 90% воде) у крв и доводи до избацивања мало концентрованије мокраће и чувања воде у телу. Бубрези сисара су главни органи за одржавање сталности унутрашње средине, хомеостазе. Осим тога имају улогу избацивања штетних материја које су крајњи производи метаболизма ћелије. Бубрези сисара су парни органи пасуљастог облика. Обложени су капсулом испод које се налазе кора и срж бубрега. У сржи се налази бубрежна карлица у коју се уливају бубрежне чашице.

Бубрег сисара

ED

Основна јединица бубрега је нефрон. Састоји се од Малпигијевог телашца и бубрежних цевчица. Малпигијево телашце је смештено у кори и чине га бубрежна чаура и гломерул или клупко крвних капилара. Бубрежна чаура функционише као сито кроз које се цеди крв из крвних капилара. Течност која се исцеди је примарна мокраћа која одлази у бубрежне цевчице. Из бубрежних цевчица, које изувијано пролазе кроз кору бубречаура бубрежна га,кроз капиларе се враћају корисне артерија супстанце, вода и различите соли у Малпигијево телашце крв. Бубрежна цевчица је дугачка и један њен део је хенлеова петља. Више бубрежних чевчица се групише тј. слива и гради сабирне каналиће који се спуштају у срж бубрега. Више сабирних каналића се групише тј. слива и гради бубрежну чашихенлеова петља цу (којих има 15-20 у сваком бубрегу). Нефрон сисара Све бубрежне чашице једног бубрега 159


U KA

-P

O

R

TA

Најдужу Хенлеову петљу има пустињски скочимиш и она му омогућава чување воде. Многе пустињске животиње имају специфично грађене носне шупљине у којима се ноћу кондензује водена пара из издахнутог топлог ваздуха, што додатно смањује губитак воде из организма.

L

Занимљива биологија

сливају се у заједничко проширење које се назива бубрежна карлица, преко које мокраћа напушта бубрег. Овако створена мокраћа назива се секундарна мокраћа. Човек у току дана у просеку створи око 1,5 литара секундарне мокраће. Оваква мокраћа не сме да садржи шећера, нити супстанци које су потребне организму. У мокраћи се налази највише воде (око 95%) и штетне супстанце, уреа и амонијак, који су крајњи производи разлагања протеина, различите штетне соли и мокраћна киселина. Код сисара дуге, парне цеви, назване мокраћоводи, воде мокраћу од бибрега до микраћне бешике, а код осталих кичмењака у клоаку. Преко мокраћне цеви која се наставља на бешику, се мокраћа избацује у спољашњу средину.

Биолози паметнице

ED

Систем за излучивање има улогу избацивања вишка воде и штетних материја који су створени при метаболизму ћелије. Из организма се излучују само оне супстанце које су створене унутар ћелија. Те супстанце преко ћелијске мембране се избацују у међућелијску течност а затим преко транспортног система доспевају до органа за излучивање. Органи за излучивање код пљоснатих црва су протонефридије а код чланковитих црва метанефридије. Инсекти имају малпигијеве цевчице а ракови антеналне жлезде. Код кичмењака органи за излучивање су парни бубрези. Поред бубрега вишак воде се избацује преко органа за варење, коже и органа за дисање. Бубрези су као сито које филтрира крв и штетне супстанце избацује у спољашњу средину а корисне враћа у крв. 160

бубрег мокраћоводи мокраћна бешика мокраћна цев

Систем за излучивање код човека

Биолошке мозгалице

1. Заокружи тачан одговор* Органи за излучивање који почињу трепљастим левком са називају се: а. Метанефридија. б. Протонефридија. в. Маплигијеви судови. Органи за излучивање који почињу затвореним крајем називају се: а. Метанефридија. б. Протонефридија. в. Маплигијеви судови.


Органи за излучивање који се изливају у задњи део црева називају се: а. Метанефридија. б. Протонефридија. в. Маплигијеви судови

R

3. Допуни празна поља.***

TA

1. малпигијеви судови 2. протонефридије 3. метанефридије 4. Бубрег

пљоснати црви чланковити црви инсекти миш

L

2. Повежите групу животиња са типом органа за излучивање који поседују:**

Губитак течности код копнених организама врши се преко:

-P

O

1. 2. 3. 1. 2. 3.

U KA

Наведите три адаптације које смањују губитак течности на копну:

Разумеш ли?

ED

Брзо и кратко учи се лако

метанефридије

протонефридије

излучивање

Малпигијеве цевчице

бубрези

1. Која је улога система за излучивање? 2. Шта су протонефридије? 3. Који проблем имају рибе које живе у слаткој води? 4. Како су проблем са вишком соли решили морски организми? 5. Како проблем чувања воде решавају копнени сисари?

антеналне жлезде

161


РАЗМНОЖАВАЊЕ ЖИВОТИЊА Да би једна врста опстала, неопходно је да се њене јединке размножавају и остављају плодно потомство. Остављање потомства је битно јер родитељи својим потомцима преносе своје гене и своје особине. Ти гени се преносе кроз генерације и једног тренутка у измењеним условима животне средине, могу да буду кључни за опстанак јединке. Сети се природног одабирања. Већ знаш да размножавање може бити бесполно и полно и које су разлике између ова два типа размножавања. За бесполно размножавање је потребна само једна јединка и оно води стварању потомака који су идентични родитељ. За полно размножавање су неопходне две јединке, осим у случају двополних организама. Полно размножавање формирање полних органа у којима се мејозом стварају полне ћелије-гамети (мушке или женске полне ћелије). Мушка полна ћелија се назива сперматозоид а женска јајна ћелија. Спајањем гамета двеју јединки различитих полова настаје зигот који после низа митотичких деоба даје нову јединку. Полни органи различитих група организама су, у зависности од начина размножавања и развића ембриона различити. За сунђере и дупљаре је углавном карактеристично бесполно размножавање пупљењем. Али, у једном одређеном тренутку у години, сунђери као двополни организми стварају милионе полних ћелија које се испуштају у воду у којој се врши оплођење. Код дупљара се смењује бесполни и полни начин размножавања. Размисли, зашто је ово битно? Зашто сви организми теже полном размножавању? Подсети се када је важно бесполно размножавање.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Кључне речи размножавање унутрашње оплођење спољашње оплођење овипарно развиће вивипарно развиће ововивипарно развиће

Сунђери избацују полне ћелије у воду

Код пљоснатих црва, који су хермафродити, занимљив полни систем има пантљичара која у сваком чланку има и мушке и женске полне органе. 162


Оплођење се врши међу различитим чланцима исте пантљичаре (самооплођење) јер у цреву домаћина обично живи по једна пантљичара. Када се чланак напуни оплођеним јајима, он отпада и преко црева домаћина јаја достевају у спољашњу средину. Опођена јаја може да поједе свиња и у њеним мишићима се развија ларва (бобица). Заражено свињско месо је бобичаво месо. Животни циклус свињске пантљичаре

TA

L

бобичаво месо

Непозната реч Ларва-стадијум у развићу неких животиња

бобица

оплођено јаје

-P

ларва са кукицама у мишићима свиње

O

зрео чланак

R

Занимљива биологија

Развиће пантљичаре

ED

U KA

У животињском свету се, према месту одвијања, разликују два основна типа оплођења. Спољашње оплођење, при коме се гамети избацују у спољашњу водену средину где се спајају. Да би се повећала успешност оплођења, животиње су развиле многе прилагођености: • сазревање и избацивање полних ћелија у исто време на исто место, • образује се велики број полних ћелија; • код многих се користе природна струјања воде да би гамети били однети до суседних јединки; • станиште насељава обично већи број јединки исте врсте, а јединке које живе усамљено у време размножавања напуштају склоништа и окупљају се у велике групе; • у време оплођења јединке долазе у близак међусобни контакт и истовремено испуштају полне ћелије.

Рибе се размножавају полно. Полови су раздвојени али није изражен полни диморфизам. Размножавање риба (мрест) одвија се често близу дна. Женка полаже неоплођена јаја (икру) а мужјак преко јаја избацује семену течност (млеч). Оплођење се врши у води. Јаја су најчешће ситна, али изузетно бројна. Многа поједу разни водени организми, присутан је и канибализам. Велики број положених јаја неопходан је да би свега неколико единки доживело полну зрелост. Приказан је приближан број положених јаја при једном мрешћењу код различитих врста риба. Бакалар 4 000 000 до 5 000 000 Шаран 200 000 до 700 000 Јегуља 500 000 Деверика 200 000 до 300 000 Липљан 3 000 до 6 000 Патуљасти грегорц 80 до 100 Ража каменица око 20 Брига о потомству код риба је врло слабо изражена. Постоје и изузеци од овог правила нпр. риба грегорац и морски коњић.

Спољашње оплођење код жаба и оплођена јаја жабе

163


Занимљива биологија

TA

L

Како се мужјаци жишка туку због женки погледај на https://youtu.be/CN-WjdA6uUo Проучи Интернет и напиши есеј на тему размножавање инсеката.

Приликом унутрашњег оплођења, спајање мушке и женске полне ћелије дешава се у полним каналима женке. Код бескичмењака, приликом парења, мужјак убацује у тело женке пакетиће полних ћелија, сперматофоре, који се у телу женке распадају и ослобађају сперматозоиде. Из оплођеног јајета се развија ларва која може да личи да одраслу јединку, или се развија ларва која по начину исхране, спољашњем и унутрашњем изгледу не личи на одраслу јединку. Развиће од оплођеног јајета до одрасле јединке се назива преображај или метаморфоза. Метаморфозом се развијају и инсекти. Преображај може бити непотпун као код скакавца. Потпун преображај подразумева да се из јаја развија ларва-гусеница (која не личи на одрасле јединке и храни се другачије од њих). јаја

O

ларва

-P

одрасла јединка

Развиће са непотпуним преображајем код скакавца

После неког времена ларва-гусеница се учаури и прелази у следећи стадијум који се назива лутка. Даље наставити написано Из лутке се развија одрасла јединка. Такав начин развоја има лептир.

U KA

Непозната реч Лутка-стадијум у развићу неких инсеката Ларва-стадијум у развићу инсеката. Сперматофоре-пакетићи мушких полних ћелије(сперматозоида) код бескичмењака.

R

ларва

инсект излази из чауре

ED

лутка

одрастао инсект ларва

јаја

Развиће са потпуним преображајем код лептира

Код напреднијих група кичмењака (гмизаваца, птица и сисара), приликом парења мужјак у тело женке уноси сперматозоиде са семеном течности. Семену течност код мушкараца лучи жлезда простата. 164


У зависности од тога где се одиграва развиће ембриона, развиће може бити овипарни, ововивипарно и вивипарно оа на крају реч развиће.. У том случају цело развиће ембриона одиграва у јајету, изван тела мајке. Исхрана ембриона се врши из жуманцетом јајета. Овакво развиће има већина бескичмењака и већина кичмењака, укључујући птице и гмизавце. Да се подсетимо. Рибе су одвојених полова и оплођење се врши у води. Женке избацују јајне ћелије-икру а мужјаци мушке полне ћелије-млеч. Ово се назива мрест риба, након чега настају оплођена јаја која слободно пливају у води. жуманце

L

беланце љуска јајета

ембрион

-P

O

R

депо ваздуха

TA

течност у којој је ембрион

кутикула

Непозната реч Непознате речи Овипарно развиће-развиће у ван тела мајке Ововивипарно развиће-развој ембриона из јаја која су задржана у телу мајке Вивипарно развић-развиће ембриона у телумајке при чему се исхрана ембриона врши преко постељице

Ембрион пилета у јајету

Занимљива биологија Можеш погледати филм о удварању птица на https://youtu.be/mgNPaZ5Qdq0 Нацртај стрип о удварању птица.

ED

U KA

Ововивипарно развиће је развој ембриона из јаја која су задржана у телу мајке, али се ембрион храни жуманцетом јајета. Код овог развића су јаја боље заштићена у телу мајке. Овако се развијају неке змије.

Змија шарка

Вивипарно развиће имају сисари. Ембрион се развија у телу мајке у посебном органу материци. Исхрана ембриона се врши преко постељице и пупчане врпце, које су веза између ембриона и мајке. 165


L

TA

R

Док покушавају да „заведу“ женку, кајмани употребљавају инфразвук – они прелазе у необичан положај у којем им је глава постављена укосо, а реп у облик лука, а инфразвучни таласи испод тела чине да површина воде подрхтава на величанствен начин. Ова занимљива појава назива се „водени плес“, а Национална Географија је овековечио како она изгледа у Еверглејдсу, мочвари на југу Флориде. Погледај видео video.nationalgeographic. com/video/00000144-0a20-d3cb-a96c7b2d1d2a0000 на страници Националне географије и истражи на интернету још података о размножавању гмизаваца. Направи пано када сакупиш податке.

-P

мокраћна бешика

O

Занимљива биологија

Систем органа за размножавање сисара састоји се од полних жлезда, њихових изводних канала и копулаторних органа. Мушки репродуктивни систем чине семеници (тестиси), пасеменици, семеводи, простата, мокраћна цев и полни уд (пенис). Крмача са прасицима Семеници (тестиси) су парне полне жлезде смештене изван трбушне дупље, заштићене кожним кесицама (мошницама). У њима се ствара мушки полни хормон (тестостерон) под чијим дејством настају мушке полне ћелије-сперматозоиди. Сперматозоид је најмања ћелија у организму, величине око 0.05 mm, тако да се може видети само под микроскопом. Састоји се од главе са у којој се налази једро, врата и репа. У оба тестиса дневно сазри и до 250 милиона сперматозоида. У семеној течности сперматозоиди се крећу брзином од око 18 cm/h.

U KA

простата

семевод

ED

Непозната реч Копулаторни орган-орган код мужјака који има улогу у преношењу сперматозоида у полне канале женке

166

полни уд

пасеменик

мокраћна цев

семеник

Мушки полни органи

Женски полни органи се могу груписати у унутрашње и спољашње. У унутрашње женске полне органе спадају: вагина, материца, јајници и јајоводи Јајници су женске парне полне жлезде. Они стварају и ослобађају јајне ћелије. Јајоводи су парни мишићно-слузокожни органи који се настављају на јајнике, дужине од 14 до 16 cm. Основна функција јајовода је да прихвати и спроведе јајну ћелију од јајника до материце. У јајоводима се обавља оплођење јајне ћелије. Материца је непарни мишићно-слузокожни орган крушколиког облика, уметнут између јајовода и вагине. Материца је смештена у у карличној дупљи, а њен доњи део који се наставља на вагину је сужен и назива се грлић материце. Улога материце је да прихвати оплођену јајну ћелију тј. зигот из које ће се развити нова јединка.


У зависности од групе сисара, развиће се наставља и после порођаја као код кенгура. Родница или вагина има облик цеви. Зидови су јој веома еластични, што јој омогућава да се шири и прилагођава током проласка детета за време порођаја. Вагина се завршава стидницом. Стидница је спољашњи полни орган и налази се ван трбушне дупље.њени делови су велике усне, мале усне и дражица која садржи мноштво нервних завршетака.

L

материца

TA

јајовод јајник

материца

R

грлић

O

вагина

Биолошке мозгалице

-P

Женски полни органи

1. 2.

U KA

1. Допуни реченицу. Два основна начина размножавања су:

2. Поред начина размножавања упиши број којим је означена одлика која га описује:***

ED

Полно размножавање Бесполно размножавање

1. Митотичка деоба 2. Мејотичка деоба 3. Једноставније 4. Сложеније 5. Мање улагања енергије 6. Више улагања енергије 7. Потребне две јединке различитог пола 8. Потребна само једна јединка 9. Потомци идентични са родитељима

Биолози паметнице Сврха размножавања је продужење врсте и преношење гена следећим генерацијама. Основни типови размножавања су бесполно и полно размножавање. Неке животиње у току живота пролазе кроз циклусе развића где се смењују бесполно и полно размножавање. Код полног размножавања потребна су два пола и спајање мушке и женске полне ћелије, оплођење. У зависности где се одвија, оплођење може бити спољашње и унутрашње. После оплођења животиње се развијају на разне начине. Инсекти имају потпуно и непотпуно развиће или метаморфозу. У зависности од начина исхране и места развоја ембриона развиће може бити овипарно, вивипарно и ововивипарно.Сисари имају вивипаран начин развоја ембриона у посебном ограну женки, материци.

167


3. Поред типа развића упишите број којим су означени ступњеви који га одликују:** 1. Јаје 2. Ларва 3. Лутка 4. Одрасла јединка

Разумеш ли?

TA

L

Развиће са потпуним преображајем Развиће са непотпуним преображајем

Брзо и кратко учи се лако

спољашње

R

овипарно развиће

O

1. У чему је значај размножавања? 2. Које су предности бесполног размножавања? 3. Зашто се већина животиња размножава полно? 4. Зашто рибе полажу велики број јаја? 5. Где се развија ембрион сисара?

вивипарно развиће

унутрашње

ововивипарно развиће

U KA

-P

оплођење

ED

Биолошке мозгалице на крају теме

168

1. Прочитај текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор.*** Све кости у телу човека и њихове међусобне везе чине скелет. Он даје стабилност, облик, чврстину, и потпору нашем телу. Заједно са мишићима учествује у нашем кретању. Такође скелет служи као заштита унутрашњим органима. Кости су изграђене од коштаног ткива које је изграђено од коштаних ћелија са специјалним цитоплазматичним наставцима. Ови наставци служе за повезивање коштаних ћелија. Коштане ћелије луче коштану масу у међућелијски простор. Коштана маса садржи минералне соли, које костима дају чврстину, и материју осеин која костима даје еластичност .


1. орган 2. организам 3. ткиво 4. ћелија 5. систем органа

1. потпору телу 2. даје му облик, чврстину и стабилност 3. заштита је унутрашњим органима 4. све наведено је тачно

Коштано ткиво се састоји из:

Међућелијска маса костима даје:

R

1. само коштаних ћелија 1. чврстину 2. коштаних ћелија и међуће- 2. еластичност лијске масе 3. чврстину и еластичност 3. ткиво се не састоји од ћелија

L

Скелетни систем служи за:

TA

Скелетни систем је:

O

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна*

Т Н

Систем за варење доноси кисеоник до свих ћелија.

Т Н

-P

Мишићи покрећу тело човека.

Т Н

Систем органа чине органи који усклађено обављају неку функцију.

U KA

Ткиво је скуп ћелија које су сличне по облику, величини и фунцији.

Т Н

3. Повежи појмове ** Повежите органе система за варење сисара са њиховом улогом

ED

1. желудац

2. анални отвор

3. танко црево

4. дебело црево 5. зуби

дробљење и млевење хране натапање хране супстанцама за варење упијање воде и минерала

варење хране и упијање хранљивих материја избацивање несварених материја

169


4. Реши укрштеницу** 1. 2.

L

3.

TA

4. 5.

R

Водоравно: 1. Зачетак нове биљке, 2. Репродуктивни орган биљке, 3. Четинарско дрво, 4. Орган који храни и чува клицу, 5. Мушки полни орган биљака цветница; Вертикално: 1. Вегетативни биљни орган

крастава жаба

-P

лептир плавац

O

5. Попуни табелу уписивањем знака +/-* барска корњача

мајмун лемур

слон

паук крсташ

псећа бува

бескичмењаци

U KA

кичмењаци

6. Заокружи појам који не припада датом скупу.** рибе

гмизавци

сисари

птице

ракови

водоземци

ED

не припада скупу зато што је

170

7. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и изнад њих напиши тачан одговор.** Дисање је процес при коме жива бића узимају угљен диоксид, а испуштају кисеоник. Ако жива бића живе у води, онда из ваздуха издвајају кисеоник, ако живе на копну, тада користе кисеоник растворен у води. Кисеоник који удишу омогућава да се из воде ослободи енергија неопходна за све животне процесе у организму. Кисеоник, који том приликом настаје, жива бића избацују у спољашњу средину преко органа за излучивање.


8. Испред органеле протиста упиши број који означава њену функцију.** 1. Варење

контрактилна вакуола мембрана

2. Екскреција и осморегулације

хранљива вакуола

3. Пријем светлосних дражи 4. Даје облик телу

лажне ножице

-P

O

R

9. Обележи на сликама о ком се типу симетрије ради.*

L

5. Кретање

TA

очна пега

ED

U KA

Симетрија

Симетрија

171


L TA

R

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

O

У овој области ћеш:

ED

U KA

-P

• Сврставати организме на дрво живота; • пазврставати организме према задатим критеријумима помоћу дихотомог кључа; • повезивати принципе систематике са еволуцијом; • упознати фосиле и доказе еволуције; • применити до сада научене чињенице.


ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМАТИКЕ

L

Кључне речи систематика домени царства tаксони

ED

U KA

-P

O

R

TA

Упознавајући жива бића, једноћелијске и вишећелијске организме, уочаваш огромну разноликост. Човек је од давнина почео да проучава биљке и животиње и даје им имена. Прво је посматрао и истраживао жива бића свог окружења, а касније и врсте које живе у удаљеним крајевима. . Увидео је да се оне разликују али и да неке имају веће или мање сличности. Развојем науке схватио је да та сличност указује на већу или мању сродност међу њима. Знаш основну поделу живих бића на домене и царства. Уз помоћ шеме подсети се основних одлика и поделе живих бића.

Непозната реч Систематика-област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу сродности Филогенија – целокупна еволуциона историја врсте или друге таксономске групе Таксони-групе организама са заједничким карактеристикама

Пoдела живих бића на домене и царства

Област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу одлика и сродничких односа назива се систематика. Крајњи циљ систематике је да направи групе организама које су сврстане у систематске категорије. Стварањем таквог низа може се пратити историјски развој живог света, филогенија, односно његова еволуција. Групе организама, са карактеристикама које их одвајају од осталих група, означавају се као таксони. Део систематике је и наука која описује, именује и класификује организме а назива се таксономија. Било која одређена група у таксономском систему назива се таксономска категорија 173


Систематика човека врста

савремени човек

род

људи

ред

мајмуни

класа

сисари кичмењаци

царство

животиње

ED

U KA

-P

O

тип

TA

човеколики мајмуни

R

фамилија

L

Занимљива биологија

(група). Први који их је одредио био је грчки филозоф Аристотел. Код њега су постојале две таксономске категорије: биљке и животиње. Кад су научници описивали нове организме, схватили су да овај Аристотелов систем није довољан па су га проширивали. Први озбиљан покушај да се развије систем груписања организама у хијерархијски систем таксономских категорија урадио је шведски научник Карл Лине у 18. веку. Основни принцип његове класификације је била сличност у грађи тела и репродуктивних органа. Данас овај принцип није довољан и кључан, али се и даље користи. Лине је увео седам категорија груписањем од веће, општије категорије ка мањој, специфичнијој категорији. Систематске (таксономске) категорије од најмање ка највећој су врста, род, фамилија (породица), ред, класа, тип и царство и домен. Врсту чине сличне јединке које се размножавају и дају плодно потомство. Неколико сличних врста се групишу у род, више сличних родова у фамилију. Сличне фамилије се групишу у редове а слични редови у класе. Више сличних класа дају типове који су групишу у царства. Царства се по заједничким особинама групишу у домене. Поред класификације живих бића, Карл Лине је именовао врсте. Свака врста живих бића има јединствено име. Лине је увео биномну номенклатуру. То је систем у коме свака врста има име које се састоји од две речи које потичу из латинског језика. Прва реч у имену, по врсти речи именица, односи се на припадност роду и увек се пише великим словом. Друга реч је придев пише се малим словом и он ближе описује врсту указујући на неку њену карактеристику. домен еукарија царство животиња тип кичмењака класа сисара класа сисара фамилија вукова род лисице врста црвена лисица

Класфикација лисице у систему таксономских категорија

174


L TA R O -P U KA ED Развој и разноврсност живог света можемо представити филогенетских стаблом (дрветом) живота.

175


L

TA

Да ли је јединка

O

Кљунар или платипус, је овипаран сисар из Аустралије. Врста је једини представник породице кљунара. Заједно с још четири (према неким ауторима три) врсте мравињих јежева чине једине живе врсте поткласе прасисара и од свих других сисара разликује се тиме што не рађају живе младе, него легу јаја. Тело му је покривено кратком и врло масном смеђом длаком и спљоштено. Кљунар је прекривен дебелим непропустљивим слојем длаке, осим по ногама и кљуну. Длака му је тамносмеђа по леђима, док је на трбуху светлија. Сврстај кљунара на дрво живота. Која је најважнија одлика која ти говори да је кљунар сисар.

R

Занимљива биологија

Како можеш да нађеш место за неки организам на дрвету живота? Дихотоми кључеви су решење за то! Дихотоми кључеви служе за одређивање врсте организма и функционишу на принципу елиминације неке особине. Дат је пример једног дихотомог кључа за одређивање имена бескичмењака. Када урадиш ову вежбу, на следећој страни, о одређивању имена људи, биће ти јасан принцип рада дихотомог кључа. Кључеви могу бити посебна дела или се налазити у склопу стручних књига или радова. Пратећи карактеристике врсте коју је потребно одредити, врши се избор између датих случаја који се увек дају алтернативно. Дакле, један представља тачну тврдњу а други нетачну. Kада се изабере тачна твдња она поново отвара опис друге особине, која има тачну и нетачну тврдњу. На тај начин се стиже до одређене таксономске категорије, односно коначне детерминације (прво до породице преко кључева за одређивање породице, онда до рода преко кључева за одређивање родова, а онда и врсте преко кључева за одређивање врста.

са ногама

-P

без ногу

U KA

без љуштуре

без чланака

ED

Биолози креативци

Направи дихотоми кључ за тип кичмењака, тако да примениш знање које имаш о овим животињама и њиховим телесним покривачима, начину кретања, грађи срца, исхрани, дисању. Кључеве илуструј и направи изложбу у школи.

са чланцима

са љуштуром

6 ногу

8 ногу

пуж

14 ногу

преко 14 ногу

мокрица

један пар ногу по сегменту

пуж голаћ

два пара ногу по сегменту

инсект до 11 сегмената

преко 11 сегмената

стонога ларва или лутка инсекта

кишна глиста

двојенога стонога паук

дихотоми кључ за одређивање бескичмењака

176


Биолози истраживачи Б

ЖЕНЕ

СА НАОЧАРИМА

БЕЗ НАОЧАРА

МУШКАРЦИ

БЕЗ ШЕШИРА

БЕЗ КОСЕ

U KA

СА ШЕШИРОМ

-P

O

R

TA

L

На основу дихотомог кључа, одреди имена људи на сликама.

СА МИНЂУШАМА

БЕЗ МИНЂУША

СА БРАДОМ

ТИЈАНА

БЕЗ БРАДЕ

СА БРКОВИМА

БЕЗ БРКОВА

САРА

ED

МИЛИЦА

СА КОСОМ

ИМА ПЛЕТЕНИЦЕ

АНА

МИЛОШ

НЕМА ПЛЕТЕНИЦЕ СА НАОЧАРИМА

БЕЗ НАОЧАРА

СА ШЕШИРОМ

БЕЗ ШЕШИРА

ДРАГАН

ПЕТАР

УРОШ

ЛУКА

ИРЕНА

ДУГА КОСА

КРАТКА КОСА

СТЕФАН

МИЛОШ

177


Биолози истраживачи Б Активност - самосталан рад, Дихотоми кључ 1 На основу датог дихотомог кључа, одреди место организама на дрвету живота. Организми које треба да разврставаш налазе се на картицама на крају уџбеника.

TA

L

Организам

нема једро бактерија

R

има једро

O

има хлоропласте

-P

вишећелијски организми биљке

U KA

имају биљне органе

ED

вишећелијске алге

у семену два котиледона дикотиледоне биљке

семе голо на оплодним љуспама голосеменице

игличасти листови четинари

Пример дихотомог кључа

178

не крећу се једноћелијске алге

имају семе

семе у плоднику тучка скривеносеменице

у семену један котиледон монокотиледоне биљке

једноћелијски организми

имају ризоиде маховине

имају корен

немају семе папратнице

немају биљне органе

нема хлоропласте

погледај дихотоми кључ 2

листови перасто дељени цикаси

лист као лепеза гинко

крећу се зелена еуглена


Биолози истраживачи Б Активност - самосталан рад, Дихотоми кључ 2 На основу датог дихотомог кључа, одреди место организама на дрвету живота. тицама на кр Организми које можеш да разврставаш налазе се на картицама крају уџбеника. Организам

нема једро бактерија

TA

L

има једро

има хлоропласте погледај дихотоми кључ 1

нема хлоропласте

вишећелијски организам

трепље трепљари

O

лажне ножице амебе

хетеротофи

-P

сапрофити квасци

хетеротрофи

R

једноћелијски организам

U KA

ED

немају главу

радијално симетрични дупљари

нервни систем врпчаст црви

имају спољашњу сегментацију чланковити црви

немају ноге

дишу на шкрге рибе

дишу плућима

имају ноге зглавкари

нервни систем ганглионеран

немају спољашњу сегментацију мекушци

имају појединачне спорангије буђи

имају кичму

имају главу

петозрачно симетрични бодљокошци

имају плодоносно тело гљиве не крећу се сунђери

крећу се

немају кичму

сапрофити

оплођење спољашње водоземци

оплођење унутрашње

перје птице

рожне плоче гмизавци

длака сисари

Пример дихотомог кључа

179


1. листови су зимзелени листови су листопадни

4 2

2. лисна плоча цела лисна плоча дељена

3 5

3. лисни руб назубљен лисни руб гладак 4. листови игличасти дугачки листови игличасти краћи

бор смрча јасен јавор

липа буква

Разумеш ли?

U KA

-P

6. лист срцаст лист јајаст

6 5

O

5. перасто дељен лист прстасто дељен лист

L

1. Одреди на основу дихотомог кључа врсту биљке и испод слике упиши име биљке

TA

Област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу одлика и сродничких односа назива се систематика. Крајњи циљ систематике је да направи групе организама које су распоређене у систематске категорије.Стварањем таквог низа види се историјски развој живог света, филогенија, односно његова еволуција. Групе организама са карактеристикама које их одвајају од осталих група означавају се као таксони. Таксономске групе се могу идентификовати помоћу дихотомих кључева.

Биолошке мозгалице

R

Биолози паметнице

ED

1. Шта је систематика? 2. Наброј систематске категорије. 3. Шта је врста? 4. Како се користи дихотоми кључ? 5. Шта је филогенија?

180

Брзо и кратко учи се лако

врста

род

фамилија

ред

класа

тип

царство

домен


ДОКАЗИ ЕВОЛУЦИЈЕ

L

Кључне речи еволуција фосили палеонтолошки низ

Занимљива биологија

R

TA

Сва жива бића која данас постоје на Земљи настала су постепеним и дуготрајним променама врста које су живеле пре њих. Ове промене су биле великим делом под утицајем фактора спољашње средине. Другим речима, сва жива бића имају заједничке претке, који су живели у далекој прошлости. Биолошка еволуција је процес постепених и дуготрајних промена особина живих бића. На тај начин су од најједноставнијих настала сложенија жива бића. Промене које настају, међусобним размножавањем јединки у популацији, преносе се на следеће генерације и на тај начин се жива бића мењају тј. еволуирају. Процес еволутивних промена одвијао се од настанка планете Земље а тече и данас. Неке промене одвијале су се споро, а неке брзо. Еволуциона биологија је наука која даје одговор на то како је од једноставног почетка настао велики број најчудеснијих форми организама. Докази еволуције могу бити:

U KA

-P

O

1. Биохемијски докази a ) Сва жива бића имају генетички материјал тј. ДНК направљену од истих градивних јединица (нуклеотида), само се међусобно разликују по распореду тих градивних јединица унутар ДНК.Што су два организма сроднија то им је ДНК сличнија. Човек и шимпанза имају преко 98% сличну ДНК. б ) Сличности и разлике у грађи протеина показују колико су врсте сродне. Занимљиво је да човек може да користи инсулин свиње или говеда за лечење шећерне болести. в ) На ћелијском нивоу - сва жива бића изграђена су од ћелија. г ) Сви кичмењаци имају слично ембрионално развиће, иако као одрасле јединке изгледају врло различито,што указује на то да потичу од заједничког претка .

ED

2. Упоредно анатомске анализе а) Сличност по пореклу је појава да органи воде порекло од исте структуре заједничког претка нпр. сличности у грађи скелета руке човека, пераја кита, ноге животиња и крила птице. Различито изгледају, али су истог порекла. кит

жаба

коњ

лав

човек

Еволуција траје непрекидно. Неке од примера еволуције можеш да уочиш у природи. Доказ је поновни пораст туберкулозе. Инсекти и коровске биљке створили су отпорност према инсектицидима и хербицидима. Непозната реч Инсектициди су хемијске супстанце које се користе против штетних инсеката. Хербициди су хемијске супстанце које се користе против непожељних биљака,најчешће корова. Хемијске супстанце су видови материје. Материја је све што нас окружује, и што постоји у природи. Инсулин-хормон који смањује ниво шећера у крви.

птица

Занимљива биологија Различити облици ембриона код кичмењака рибе

водоземци гмизавци

птице

сисари

Облици грађе скелета код различитих врста кичмењака

181


L

Палеонтологија је наука која се бави развојем живота на Земљи, изучавањем фосила и других доказа еволуције. Палеонтолози су људи који се баве проучавањем фосила, биљака и животиња из ранијег времена.

TA

Занимљива биологија

Сличности облика и грађе тела живих бића указују на њихову сро-дност, али не мора увек да буде тако. Постоје организми који су веома слични а нису сродни такви организми су ајкуле и делфини. О томе ћеш учити мали касније. б) Сличност по функцији- је појава да органи имају исту функцију али су различитог порекла. Крила инсеката и крила птица служе за летење, али настају од различитих делова тела. Код биљака заштитну улогу имају бодље које настају од листова као код кактуса, и трнови који настају од стабла, као код трњине.

O -P

Различити облици крила инсеката и птица

в) Палеонтолошки подаци - фосили Фосили су окамењени остаци организама који су некада живели на Земљи. Фосили могу бити и само трагови постојања неке врсте као нпр. отисци стопала диносауруса. У Србији се често проналазе фосили различитих животиња. Најпознатији су фосили мамута. Један је откривен 1996. године у околини Кикинде и сматра се да је стар око 500 000 година. Други, још старији је откривен 2009. године у близини Костолца. Фосили сведоче о постојању и изгледу великог броја ишчезлих врста и дају увид у еволуциону историју живог света. Познати су још од античког века. Од 18. века па надаље забележен је огроман број пронађених фосила и постало је јасно да су то остаци врста које су некада живеле. Међу фосилима су више заступљене животиње које имају скелет. Код биљака су најбоље очуване дрвенасте врсте. Фосилизација је више изражена код водених него Примери фосила у стенама и ћилибару код копнених организама и почиње

ED

U KA

Мамут је последњи нестали рођак слона. Имао је дугачку, густу длаку по целом телу као адаптацију на сурове услове климе леденог доба.Био је висок око 4 метра са веома савијеним кљовама. Живео је у крдима на великим пространствима хладних и сушних области испод појаса вечитог снега и леда.

R

Занимљива биологија

Непозната реч Ћилибар је фосилизована смола. Најчешће се добијао из једне врсте четинарског дрвета,које је изумрло. Најпознатија налазишта ћилибара су у Пољској и Немачкој,а има га и у Швајцарској, Аустрији и на Сицилији, као и у Доминиканској Републици у Америци.

182


Биолози креативци

L

Направите изложбу диносауруса у својој школи од играчака диносауруса које сте донели од куће.

TA

када се организми нађу затрпани у меком слоју, обично у песку или муљу. До сада је откривено више од 250 000 фосилних врста,различите старости. Највећи број је пронађен у стенама, али их има и у леденим глечерима, наслагама муља и фосилизованој смоли дрвета (ћилибару). Диносауруси су били копнени гмизавци из периода који су живели у периоду од пре 250 милиона година па све до пре 65 милиона година. Били су распрострањени на свим континентима. Веома су били разноврсни, мали или велики, са дугачким или кратким репом или дугачким или кратким вратом. Било је и биљоједа и месоједа.

Биолози креативци

Биолози истраживачи Б

R

Активност - рад у пару Диносауруси

Покушај уз помоћ наставника ликовне културе а од пластелина у боји да направиш неког фосила за кабинет биологије.

U KA

-P

O

Задатак: Упознавање са диносаурусима, њиховим карактеристикама и областима у којима су живели. Активности за рад у пару: Пронађите на Интернету или у стручној литератури податке о диносаурусима. Своје истраживање представите другарима путем усменог излагања или ПП презентације.

ED

Најпознатије врсте изумрлих гмизаваца су тираносаурус, игуанодон, стегосаурус, сауропода, птеросаурус, ихтиосаурус. Многе врсте, нарочито оне меког тела нису „оставиле“ фосиле. Из тог разлога познајемо врло мали део живог света који је некада живео на планети Земљи. Живи фосили су врсте које се споро мењају и трају много дуже од осталих сродних врста из своје групе. Пример живих фосила су риба латимерија и дрво Гинко.

Занимљива биологија Шакоперке су биле рибе које су добиле назив по облику парних пераја које подсећају на шаку.Да би се спасле од бројних грабљивица и због недовољне количине кисеоника у води јер су воде биле плитке и топле,ове рибе су један део живота проводиле на копну.по копну су се кретале перајима у облику шака.у води су дисале помоћу шкрга а на копну помоћу рибљег мехура.током времена је дошло до промене пераја у органе за кретање по копну-удове.Шакоперке и њихови изумрли сродници имају кључну улогу у преласку кичмењака из водене средине на копно.

Изглед рибе латимерије

183


-P

O

R

TA

Листови и семе Гинка имају лековита својства.Препарати и производи направљени од њих користе се за побољшање меморије и код поремећаја циркулације,тј.кретања крви кроз организам

L

Занимљива биологија

Латимерија је једини живи представник риба шакоперки,па се због тога и назива живим фосилом. Примерци ове рибе су пронађени почетком прошлог века у водама Индијског океана и Пацифика. Гинко је листопадно дрво које је пре око 170 милиона година било широко распрострањено. Тада су врсте овог рода насељавале цело копно. Многе од њих су временом ишчезле. Неке врсте се успешно данас гаје у парковима и ботаничким баштама. Једну врсту овог дрвета, са густом крошњом пирамидалног облика, можеш видети у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду. Листови су врло интересантни, троугласто-округлог облика, налазе се на дугачкој дршци, на самом њеном врху, и урезани на два дела. г) Прелазне форме - То су организми који имају одлике одлике две

ED

U KA

Изглед биљке Гинко и њеног карактеристичног листа

Сејмурија је прелазна форма између водоземаца и гмизаваца

групе тј. класе животиња.. Они битни зато што нам указују како је текла еволуција. Они су веза између различитих група организама. Прелазна форма између водоземаца и гмизаваца је Сејмурија, између гмизаваца и птица је Археоптерикс а између гмизаваца и сисара Циногнатус. д ) Еволуциони низови - су фосилни остаци из различитих периода

Еволуциони низ мозга од риба до човека

184


Биолози истраживачи Б

U KA

Биолози истраживачи Б

-P

O

R

TA

Задатак: Упознавање са живим фосилима, њиховим карактеристикама и областима у којима живе Уводни текст: Научници и данас проналазе неке врсте организама за које су мислили да су давно изумрле. Чули сте за латимерију. Због своје старости јако се разликују од осталих савремених животиња, представљају живе фосиле, и дају нам драгоцене податке за објашњење развоја живог света. Активности за рад у пару: Пронађите на Интернету или у стручној литератури, сазнајте из разговора са радницима у археолошким музејима, информације о живим фосилима, животињама, таутари, кљунару и мравињем јежу. Своје истраживање представите другарима путем усменог излагања или ПП презентације.

L

Активност - рад у пару Живи фосили

Активност - рад у пару Прелазне форме

Занимљива биологија Археоптерикс или праптица је имала неке одлике гмизаваца а неке птица.

ED

Задатак: Упознавање са прелазним формама, њиховим карактеристикама и областима у којима су живеле Активности за рад у пару: Пронађите на Интернету или у стручној литератури, сазнајте из разговора са радницима у археолошким и природњачким музејима, информације о прелазним формама, сејмурији и циногнатусу. Своје истраживање представи другарима путем усменог излагања или ПП презентације.

Један од најзанимљивијих примера прелазних форми односи се на китове. Данашњи китови постали су од копнених предака. Предак китова је била, сада изумрла, група четвероножних копнених сисара са великом главом. Неки њихови потомци прилагодили су се пливању у плитким морима, али су и даље имали сва четири екстремитета и могли да се крећу по копну. Касније форме потпуно су се прилагодиле животу у океану, предњи удови су им били у облику пераја, а задњи закржљали. 185


Занимљива биологија

R

TA

L

Аустралија је држава на јужној хемисфери Земље која обухвата копно најмањег континента, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном,Индијском и Тихом океану. Око 85% биљних врста и врста сисара живи само ту, 50% птица и чак 90% риба.

O

Реконструкција мамута према фосилним остацима

ED

U KA

Торбари су сисари који између препонских костију имају разапету дуплу кожу која личи на торбу. У њој они носе своје младунце. Најпознатији торбари су кенгури.

-P

Занимљива биологија

развоја Земље који омогућавају да се прати настанак неког органа, дела тела или врсте организама. Ђ ) Биогеографија - је наука која се бави распрострањењем живих бића. Она може да одговори на питање зашто кенгури живе само у Аустралији иако има сличних услова живота и на другим континентима. Данашње распрострањење живог света на Земљи може се објаснити само еволуцијом. Врсте које насељавају удаљене области одвојене су препрекама које их спречавају да дођу у додир. Зато се развијају независно, па су међу областима које су врло дуго одвојене, и разлике у живом свету велике. То је уочио још и Чарлс Дарвин. Области које су дуго биле изоловане одликују се јединственим живим светом. Најбољи пример за то је Аустралија. Изолована милионима година од других континената, сачувала је разноврсне групе торбара, док су их на другим местима заменили прави сисари који су се касније појавили. На основу свега реченог можеш закључити да се живи свет мењао током милиона година а у складу са условима спољашње средине у којој је живео. Данашње врсте су резултат еволуције на планети Земљи. Исто тако живи свет, под утицајем средине у којој живи, ни за неколико десетина година неће бити исти као данас. Размисли зашто? Сведок си повећања угљен-диоксида у ваздуху, пораста температуре, природних катастрофа, великих промена осталих климатских фактора, управо то су разлози због којих ће се живи свет мењати да би опстао.

186


Биолози истраживачи Б

Биолози паметнице

мезохипус

мерохипус

плиохипус

коњ данас

-P

еохипус

O

R

TA

Задатак: Упознавање са еволутивним променама изгледа, грађе ногу и прстију данашњег коња и његових предака. Активности: Добро погледајте дате слике. На последњој слици је приказан данашњи коњ и грађа његове ноге. Прва слика је давни предак коња и грађа његове ноге. Између су прелазни облици коња са грађом њихових ногу.

Живи свет на планети Земљи мењао се дуги низ година. О томе сведоче многи докази еволуције.Најпознатији докази еволуције су фосили.Фосили су окамењени остаци живих бића. Докази да се живи свет мењао могу се добити и упоредном анализом делова тела или развоја организама. Прелазне форме су организми који имају одлике и једне и друге групе организама. Биогеографија је наука која се бави распрострањењем организама на земљи.

L

Активност - рад у пару Еволуциони низ коња

U KA

Објасните шта се десило током еволуције са изгледом коња, величином и грађом његових ногу и прстију. Шта мислиш зашто су настале те промене? Поразговарајте о томе са другарима на часу биологије.

Разумеш ли? 1. Зашто се мењао живи свет на Земљи? 2. Шта су докази еволуције? 3. Који докази еволуције постоје? 4. Који су живи фосили и шта они представљају? 5. Можеш ли да објасниш један еволуциони низ?

ED

Брзо и кратко учи се лако ДНК

протеини

ћелија

ембрион

биохемијски

докази eволуције упоредно анатомске анализе сличности по пореклу

сличности по функцији

фосили и живи фосили

прелазне форме

еволуциони низови

биогеографија


Биолошке мозгалице на крају теме

Биолози креативци

1. Премештањем слова у речи добија се нова реч. О којој речи се ради? ЛОФИСИ ЦЕИЛОВАЈУ

L

Покушајте са наставником биологије да организујете посету Виминацијуму или неком музеју који има поставку фосила. Можете посетити и Дино парк. После излета направите изложбу слика, или напишите чланак за школске новине.

НОТЛИГОЈАПЕЛАО

U KA

-P

O

R

TA

2. На слици археоптерикса црвеном оловком обележи и напиши три особине гмизаваца а плавом три особине птица.***

3. Реши укрштеницу** 1

1

ED

2

3 4 5

6 7 8 9

Водоравно: 1) Делови ДНК који носе наследне особине; 2) Особина живих бића да остављају потомство; 3) Пакована ДНК у једру; 4) Бирање, издвајање; 5) Промена генетског материјала; 6) Прилагођеност; 7) Скуп јединки исте врсте који живи на истом станишту и међусобно ступа у односе размножавања; 8) Различитост организама унутар популације; 9) Уколико се популација не прилагоди новим измењеним условима средине прети јој. Усправно: 1) Развој организама кроз дуг период.

188


4. Попуни табелу уписивањем знака + или –***

све зебре имају различите шаре

корњача снесе велики број јаја али неће сви млади преживети

јагуари са великом вилицом и јаким зубима могу да се хране и крокодилима

тамни лептири су у периоду индустријске револуције остављали више потомака од белих лептира

L

адаптација

TA

селекција борба за опстанак

R

варијабилност

O

5. У тексту пронађи погрешне тврдње прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.

-P

Сваки организам у популацији се по некој особини разликује од осталих јединки. Та oсобина не може да помогне јединки да преживи

U KA

измењене услове средине и омогући јој да остави мање потомака. Та појава се назива адаптација. Накупљењем тих особина кроз генерације јединке се прилагођавају условима своје животне средине.

ED

Те прилагођености зову се природна селекција. 6. Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан Јединке у популацији се не разликују по својим особинама У измењеним условима средине преживеће најбоље прилагођена јединка Селекција је процес при коме преживљавају најјачи Еволуција је процес постепених промена кроз дуги низ генерација Борба за опстанак се дешава и међу популацијама и унутар саме популације

Т

Н

Т Т

Н Н

Т

Н

Т

Н 189


L R

У овој области ћеш:

TA

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

ED

U KA

-P

O

• схватити основне односе у биоценози и умети да их препознаш; • илустровати примерима односе између еколошких фактора и природне селекције; • прикупљати податке о врстама; • упоређивати прикупљене податке; • повезивати утицај абиотичких чинилаца у одређеној животној области-биому; • учествовати у изради пројекта; • анализирати разлику између сличности и сродности организама на примерима конвергенције и дивергенције; • идентификовати трофички ниво организма у мрежи исхране; • предлагати акције за очување биодиверзитета; • учествовати у акцијама за очување природе.


САСТАВ И СТРУКТУРА ПОПУЛАЦИЈЕ, ПОПУЛАЦИОНА ДИНАМИКА

L

Непозната реч Наталитет-број рођених јединки у популацији Морталитет-број угинулих јединки у популацији Миграција-повремени, периодични, одласци јединки из популације и њихов повратак у популацију Емиграције-исељавање јединки из популације Имиграције-усељавање јединки у популацију

U KA

-P

O

R

TA

У природи јединке једне врсте никада не живе одвојене од јединки своје врсте. Иако у природи постоји мали број врста чије јединке већи део свог живота проводе усамљено, морају макар једном у животу морају да се сретну са јединкама супротног пола. Разлог овог сусрета је урођени нагон за размножавањем и продужетком врсте. Знаш из претходних разреда, да група јединки исте врсте, које у исто време живе на одређеном станишту и међусобно се размножавају и дају плодно потомство, чине популацију. У биологији постоји научна дисциплина која се зове популациона екологија а бави се проучавањем еколошких особина популације. Основне особине популације су бројност, густина, просторни распоред, узрасна и полна структура: Бројност популације представља укупан број јединки које у одређеном тренутку живе у једној бројност популације тих врста. Укупан број шарана у реци или храстова у некој шуми чини популацију. Бројност популације зависи од услова живота у станишту. Није иста бројност храстова у шуми и у парку. При сталним животним условима бројност популације остаје иста, а са променом животних услова мења се и бројност јединкиу популацији.

Кључне речи структура популације бројност густина наталитет морталитет миграција

Јединка јелена и популација јелена

ED

На бројност популације утичу: наталитет, морталитет и миграције. Наталитет је фактор повећања бројности популације и представља број новорођених јединки у одређеном временском периоду, у популацији. Супротно наталитету је морталитет. Морталитет је фактор смањења бројности популације и представља број угинулих јединки у одређеном временском периоду, у популацији. Mиграције су процеси кретања јединки у популацији у потрази за бољим уловима, више хране или због тражења партнера. Могу бити емиграције, које представљају исељавање јединки из популације и имиграције, које представљају досељавање јединки у популацију. Пример миграције је повремени, периодични одлазак птица селица у топлије крајеве и њихов повратак, сеобе птица.

Занимљива биологија Сеобом птица назива се лет птица с подручја где се гнезде у зимска боравишта и назад, које се одвија сваке године. Оне птице које уопште не одлазе у топлије крајеве називају се станарицама. Код нас су то врапци, голубови, сенице, зебе,сове. Познато је да се у топлије крајеве селе ласте, роде, славуји, кукавице и друге врсте. Неке врсте птица као што су кукавице и многе грабљивице лете појединачно док већина врста птица током сеобе лете у јатима, правилно распоређене. Распоред је карактеристичан за врсту. За неке врсте птица карактеристично је да јато води бригу о свакој птици појединачно. Код ждралова, нпр. ако нека птица заостаје,ако је изнемогла, не може више да лети и спушта се на земљу, цело јато се одмах спушта и чека да се птица опорави и настави свој лет.

Миграција птица

191


L

TA

Распоред јединки: равномеран

неравномеран

групни

O

Пример промене величине популације у једном дану можеш видети ако средином јуна одеш на реку Тису код места Кањижа. Ларва једног инсекта који се зове Тиски цвет живи на дну споротекућих река, а период ројења почиње средином јуна, када се на површини Тисе појављују ројеви са милионима јединки, па се каже да Тиса„цвета”. Након три године живота у муљевитом тлу ови инсекти излећу изнад површине воде и роје се. „Љубавна игра” се завршава до заласка сунца, када инсекти угину. Након парења, женке полажу до осам хиљада јаја на површину воде, да би се она потом постепено спустила на дно и пронашла погодно место за развој.

R

Занимљива биологија

Густина популације представља број јединки на изражено јединицу површине или запремине станишта, нпр. број јединки маслачака на 1m2 ливаде или број јединки водених рачића у 1m3 речне воде. Дакле, и бројност и густина одређују величину популације. Распоред јединки у популацији или просторни распоред показује на који начин су распоређене јединке на неком простору, и он зависи од услова на самом станишту. Може бити: равномеран (јединке правилно распоређене у простору нпр.распоред шљива у воћњаку), неравномеран (јединке су неправилно распоређене у простору нпр. распоред маслачака на ливади) и групни(јединке су распоређене у групама у простору нпр. распоред мајчине душице на ливади).

ED

U KA

-P

Узрасна структура популације је процентуална заступљеност појединих старосних група у популацији. Од ње зависи како ће се временом мењати бројност популације. Ако у популацији доминирају младе јединке, бројност популације ће се временом повећавати, јер ће те јединке постати репродуктивно способне и моћи ће да оставе велики број потомака. Ако у популацији доминирају старе јединке, бројност ће или остати иста или опадати.

Вук са младунцима

Полна структура популације представља процентуалну заступљеност јединки женског и мушког полa у популацији. Растење популације представља промену бројности, односно величине популације у одређеном временском периоду тј. њену популациону динамику. На популацију утичу многи фактори, а међу њима и абиотички и биотички фактори. Како абиотички фактори утичу на бројност и густину популације сазнај изводећи следеће вежбе. 192


Биолози истраживачи Б

Занимљива биологија

-P

O

R

TA

Задатак: Одређивање укупног броја јединки на одабраној ливадској површини методом квадрата Потребан прибор и материјал: Кочићи величине оловке, канап, чекић, метар, термометар, свеска, оловка. Поступак: Припрема активности: - одредите популацију једне или две врсте које ћете истраживати (нпр. маслачак, мртву коприву, траву попино прасе, боквицу); - поделите се у групе према броју врста које посматрате; - одредите површину на којој ћете истраживати број јединки у популацији; - у свесци направите табелу за једну врсту чији број јединки истражујете. Направите колону за уписивање бројности, место и датум и број јединки по квадратном метру.

Утицај абиотичких и биотичких фактора на популацију можеш уочити на примеру скакаваца. Изворне популације скакаваца опстају на ограниченим регионима где су погодни услови за њихов опстанак и репродукцију. Током периода када су клима и залихе хране веома повољни популција расте невероватном брзином, мења своју морфологију и понашање, јединке се скупљају у огромне ројеве и мигрирају у друга огромна подручја. Такве велике миграције обе афричке врсте скакаваца су се јављале два три пута током прошлог века, захватајући већи део јужне Африке, површине више милиона квадратних километара .

L

Активност - групни рад Испитивање бројности и густине популација јединки на ливади, шуми или парку

ED

U KA

Активност-истраживање: Заједно са својим другарима по групама одаберите три површине величине 1m2, водите рачуна о томе да те површине буду изложене различитим утицајима светлости, температуре и влажности станишта. Кочиће поставите на четири угла изабраних површина и затегните канап. Потом добијени квадрат изделите мањим квадратима како би олакшао поступак бројања јединки. Изброј јединке појединачно и податке упиши у табелу у свесци. Исте јединке пребројте по групама у сва три квадрата. Обавезно напишите колика је температура на том делу, колико је изложен светлости и каква је влажност станишта. Добијене вредности саберите и поделите са бројем мерења и добићете средњу вредност, број јединки популације одређене врсте по 1m2. Мерење можете поновити неколико пута у размацима од две недеље. Таквим мерењем сазнаћеш да се број јединки мења током времена, тј. да зависи од фактора средине у којој живе. Упоредите број различитих врста и резултате представите табеларно или дијаграмом. Можете представити и број јединки у зависности од количине светлости, температуре или влажности станишта такође табеларно или дијаграмом. 193


Вежба - групни рад Испитивање бројности и густине популација јединки у језеру или бари

R

TA

L

Организујте са наставником биологије и другарима из одељења излет на бару или језеро. Уочи карактеристике водених екосистема, присутност живог света и бројност јединки у популацији. Задатак: Одређивање укупног броја јединки на одабраној површини у језеру или бари. Потребан прибор и материјал: планктонске мрежице, најлон кесице, теглице, термометар, свеска и оловка. Поступак: Припрема активности: - одредите популацију једне или две врсте које ћете истраживати у бари или језеру; - поделите се у групе према броју врста које посматрате; - одредите површину на којој ћете истраживати број јединки у популацији; - у свесци направите табелу за једну врсту чији број јединки истражујете. Направите колону за уписивање бројности, место и датум.

-P

Однос мушког и женског пола зависи од саме врсте која чини популацију. Мрави формирају колоније које су у опсегу величина од неколико десетина јединки предатора које живе у малим природним шупљинама, до високо организованих колонија које могу да покривају велике територије и састоје се од милиона јединки. Веће колоније се углавном састоје од стерилних, безкрилних женки које формирају касте „радника“, „војника“, или других специјализованих група. Скоро све колоније мрава садрже неколико плодних мужјака који се називају „трутовима“, и једну или више плодних женки које се називају “краљицама”. Колоније су описиване као суперорганизми, зато што се чини да мрави делују као уједињена целина колективно радећи на одржавању колоније.

Биолози истраживачи Б

O

Занимљива биологија

ED

U KA

Активност-истраживање: Заједно са својим другарима посматрај и прикупљај различите врсте биљака и животиња, од обале до средишњег дела. Прикупите биљке и животињице помоћу кесица, планктонске мрежице или тегли за узорке. Прикупљене врсте опишите, препознајте уз помоћ наставника и пребројте. Измерите температуру воде одређеног дела који истражујете и одредите прозирност воде. Мерење можете поновити бар још једном у размаку од месец дана. Таквим мерењем сазнаћете да се број јединки мења током времена, тј. да зависи од фактора средине у којој живе.Упоредите број различитих врста и резултате представите табеларно или графички дијаграмом. Можете представити и број јединки у зависности од, температуре или прозирности воде такође табеларно или графички дијаграмом.

194


Биолошке мозгалице

Биолози паметнице

1. Реши задатак***









ΔΔΔ













ΔΔ

 Δ





 

 





 

TA



R

 Δ

L

Приказан је шематски приказ распореда биљака на једној ливади. Ливада је издељена на квадрате ширине и дужине 1 метар.

Популацију чине јединке исте врсте које истовремено живе на станишту , међусобно се укрштају и дају потомство. Популацију одликује бројност, густина, просторни распоред, узрасна структура. Бројност популације представља укупан број јединки у популацији. Густина популације показује просечан број јединки на јединицу површине или запремине. Просторни распоред односи се на распоред јединки популације у простору. Узрасна структура показује однос младих и старих јединки.

-P

O





U KA

 Ливадарка;  Бела рада;  Маслачак; Δ Детелина

Колико укупно има јединки беле раде на парцели? Колика је густина беле раде на датој парцели? 2. Попуни табелу уписивањем знака +/- тако да добијеш називе групе у којима животиње живе.** овце

вукови

ласте

јегуље

пси

пчеле

ED

антилопе крдо јато

стадо рој чопор

195


3. Реши укрштеницу.*** 1 2 3 4 5 6

TA

1. Који фактори утичу на бројност популације? 2. Шта се деси са животном заједницом у којој се уништи нека популација? Објасни свој одговор. 3. Наведи факторе који могу довести до емиграције јединки из једне популације ? 4. Наведи факторе који доводе до смањења бројности популације. 5. Какви еколошки фактори морају владати да би у популацији било више младих јединки?

1

L

Разумеш ли?

7 8

R

9 10

O

11

U KA

-P

Водоравно: 1) Особина популације; 2) Прилагођеност живих бића условима средине; 3) Гради горњи спрат у шуми; 4) Један екосистем; 5) Скуп више популација на једном станишту; 6) Скуп више популација на једном станишту; 7) Разлагачи у животној заједници; 8) Део простора са условима живота; 9) Наука која проучава односе живих бића; 10) Јединство живе и неживе природе; 11) Група птица Усправно: 1) Особина животне заједнице.

ED

Брзо и кратко учи се лако

полна структура

густина

узрасна структура

миграције

196

популација

бројност

наталитет

просторни распоред

морталитет


АБИОТИЧКИ И БИОТИЧКИ ФАКТОРИ КАО ЧИНИОЦИ ПРИРОДНЕ СЕЛЕКЦИЈЕ, МРЕЖЕ ИСХРАНЕ

L

Кључне речи борба за опстанак адаптација абиотички фактори биотички фактори мреже исхране

Биолози истраживачи Б

-P

O

R

TA

Свако станиште насељавају врсте којима погодују услови живота које оно пружа. Ти услови живота представљају еколошке факторе. Они могу бити абиотички фактори (клима, земљиште и рељеф), који потичу од неживе природе и биотички фактори, који потичу од живе природе. Биотички фактори су међусобни утицаји живих бића, утицаји живих бића на неживу природу и утицај човека. Још давно, научник Чарлс Дарвин је у свом делу „Постанак врста путем природног одабирања“ описао како се дешавају постепене промене врста током времена (еволуција) и како настаје различитост живог света. Кључни узрок постепених промена живог света је борба за опстанак. Он каже да се све јединке исте врсте међусобно разликују, сваки организам је јединствен и другачији од осталих. Ове јединке улазе у борбу за станиште, храну, партнера за размножавање (варијабилност јединки). Преживљавају оне јединке које су боље прилагођене условима који владају у датом станишту. Преко борбе за опстанак врши се природна селекција, тј. природно одабирање оних јединки које ће да преживе и оставе потомство.

U KA

Активност - самосталан рад Да би разумео, подсети се приче о биберастом мољцу, из 6. разреда, и са друговима на часу биологије одговори на постављена питања.

ED

Прича о биберастом мољцу У северној Енглеској живи врста лептира који се назива биберасти мољац због карактеристичних крила која су прошарана белим и црним пегама. Овај мољац често се одмара на стаблима дрвећа која имају светлу кору и лишајеве који живе на кори. Локалне птице воле укус ових мољаца и често се њима хране. Међутим, прошарана боја крила омогућава мољцима добру камуфлажу, тако да их птице тешко уочавају. Почетком 19. века већина ових мољаца имала је светлија крила и одмарала се на светлијим стаблима, а мањи број је имао тамнија крила и одмарао се на стаблима са мање лишајева. Биберасти мољац

Занимљива биологија

Када се помену острва Галапагос, најчешће помислимо на џиновску корњачу, која може да живи и до 200 година. За ово је, између осталог, заслужан Чарлс Дарвин, који је својим истраживањима заувек увео четрнаест вулканских острва у Тихом океану у енциклопедију великих научних открића. Чарлс Дарвин је управо у овом архипелагу поставио своју основну тезу о сличностима између појединих врста, која ће постати основ теорије еволуције. По завршетку студија, 1831. године, учествовао је у петогодишњој научној експедицији брода Бигл. Током боравка на Галапагосу Дарвин је својим истраживањима биљног и животињског света довео у питање дотадашње владајуће мишљење да су животињске врсте настајале независно једна од друге и да су непроменљиве.. Проучавајући разноврсне животињске врсте на Галапагосу, поготово птице, овај научник је схватио да на многим местима на малим и изолованим острвима обитавају популације јединствених врста.

197


TA

L

Како је напредовала индустријска револуција, ваздух је постајао све загађенији. Лишајеви су из тог разлога нестајали,те је на тај начин дошла до изражаја тамна боја коре стабла. Животна средина за биберастог мољца се променила. Мољци са светлијим крилима, слећући на тамну кору стабла, постали су уочљиви за птице и били су поједени. За разлику од њих, мољци са тамнијим крилима сада су били добро камуфлирани, преживели су и размножавали се. Њихово потомство је наследило особину тамних крила. Мало по мало, током времена број мољаца са тамнијих крилима је бивао све већи, јер су мољци са светлим крилима били поједени и нису остављали потомство.

-P

O

R

1. Да ли су све јединке мољца исте? 2. По чему се разликују јединке мољца? 3. Да ли те разлике утичу на преживљавање јединки мољаца? 4. Да ли су све јединке мољаца у борби за опстанак? Образложи одговор. 5. Које јединке мољаца преживљавају? 6. Шта у овој причи о биберастом мољцу значи „природно одабирање”? 7. Шта мислиш шта би се десило да су све јединке мољаца биле исте?

ED

U KA

Значи, фактори средине, односно абиотички и биотички фактори утичу на одабирање јединки које ће преживети. Ове јединке своје особине преносе на потомство. Да би опстале јединке се прилагођавају условима средине у којој живе, тј. еколошким факторима. Поларна лисица има веома мале уши, којима спречава одавање топлоте, за разлику од пустињске лисице које се преко великих ушију расхлађује.

Поларна и пустињска лисица

Да ли ће једна млечика имати нормално развијено стабло и листове, или ће они бити преображени у трнове а стабло у резервоаре воде, зависи првенствено од количине воде у станишту. Биљке приморја имају карактеристичан изглед крошње у облику заставе као прилагођеност на исти правац ветра који тамо дува. 198


оштрокљуна приземна зеба

детлић зеба

-P

тусом

кљу

U KA

н

исхрана семенкама

велика приземна зеба

исхрана воћем

ED

Различит облик кљуна Дарвинових зеба на Галапагосу зависи од начина исхране

ајкула-потрошач IV реда

туна-потрошач III реда

скуша-потрошач II реда

зоопланктон-потрошач I реда

биљни планктон-произвођач

L

ица

исхра на ка к

љи

бил

зеб е са кљун папагаја гра др бљи ви к већа љун

средња приземна зеба

ем

дро

аз

исхрана инсектима

ен

вегетаријанска зеба

кљун зеб

велика зеба

мала приземна зеба

ебе славуј з шиљати

Ако су две врсте у тако блиским односима да постају све више адаптиране једна на другу реч је о коеволуцији. Заједничка, међузависна еволуција две врсте које утичу једна на другу и мењају се у складу с тим. Термин коеволуција први пут је употребљен за опис односа биљака и биљоједих инсеката. - Биљке имају упадљиву круница, јак мирис, нектар. - Опрашивачи имају специјализовани делови тела (дуги кљунови, чекиње на телу). - Цветови које опрашују инсекти су жути и плави и миришу, а птице наранџасти и

O

мала зеба

R

кактус зеба

зеба певачица

Занимљива биологија

TA

Поред абиотичких фактора који утичу на јединке које живе на једном станишту, и биотички фактори имају утицаја на изглед и понашање организама. Подсети се да су биотички фактори, утицаји живих бића. У биотичке факторе убрајају се и односи исхране који су доминантан фактор у једној животној заједници. Свакој јединки за опстанак су потребне хранљиве материје и енергија коју добија из хране. Различите врсте јединки користе различиту храну и на различите начине долазе до ње. Сети се како су се животиње опрашивачи прилагодили грађи цвета. Да би опстале, многе птице морају изглед и грађу кљуна да прилагоде начину исхране. Колибри има танак дугачак кљун сразмеран дубини на којој се налази нектар у цвету,, пеликан има дугачак кљун са доње стране кесаст јер се храни рибама, ласте имају мали кљун јер се хране ситним инсектима и њиховим ларвама, а орао оштар и повијен кљун јер је грабљивица, храни се ситним сисарима, мишевима.

Борба јединки за храну такође је један од фактора природне селекције. Подсети се из претходних разреда шта су ланци исхране и који су чланови ланаца исхране. У природи су ланци исхране међусобно повезане у веома испреплетене мреже исхране. Разлог за то је појава да се једном биљком храни већи број различитих биљоједа, а један месојед се храни већим бројем животиња које се налазе на различитим нивоима ланаца исхране.

црвени и без мириса. Ловци поседују камуфлажу, сарадњу у групи и брзину. Плен поседује механичку одбрану (бодље, оклопе), заштитне боје и хемијске супстанце. Предатор врши еволуциони притисак на плен који развија одбрамбене мере које онда делују на предатора. Биљке–бодље, трнови, тврди листови, хемијска одбрана(алкалоиди).

Пример ланца исхране у мору

199


Занимљива биологија вук

дивља мачка

лисица

зелембаћ

орао

куна

O

R

вук

TA

L

планински лав

миш

жаба

лептир

веверица

јелен

-P

птица биљојед

U KA

Лешинар је животиња која се храни месом претходно умрле животиње. Притом, лешинар није усмртио ту животињу. Они су највеће птице грабљивице на Земљи. Постоји петнаестак врста лешинара. Највећи међу њима је смеђоглави суп. Распон крила му је скоро 3 метара, а тежак је око 8 килограма. Прави је шампион у лебдењу (лету без померања крила). У стању је да сатима лети на висини од 3500 метара користећи топле ваздушне струје које га одржавају у ваздуху. Захваљујући изузетно оштром виду, примећују и најмањи леш на километарским раздаљинама. Дугачак врат без перја омогућава му да са лакоћом кида изнутрице животињских лешина. Кида их повијеним и јаким кљуном који је често дужи од главе и кукасто је савијен. Сем у доба парења прелази велике удаљености у потрази за храном. Женка сноси само једно јаје. Младунче је у стању да полети тек пошто напуни четири месеца.

Шта ће се десити са осталим члановима мреже исхране ако нестане планински лав из екосистема?

ED

Биолози истраживачи Б

200

Активност - рад у пару Мрежа исхране Задатак: Састављање мреже исхране Поступак: Биоценозу неког станишта чине популације трава, зечева, инсеката, ровчице, јастреба, риса, медведа, волухарице, птица сврачака и голубова. Саставите од чланова ове биоценозе неколико различитих ланаца исхране. Све ланце исхране повежите у мрежу исхране водећи рачуна о заједничким члановима ланаца исхране. Различите ланце исхране обележите различитим бојама. Мрежу исхране можеш представити сликама или речима. На крају мрежу исхране представите другарима и проверите да ли сте добро урадили те продискутујте на часу. Од понуђених сличица животиња на крају уџбеника саставите мреже исхране. Водите се знањем које сте стекли о живим бићима.


Биолошке мозгалице

Биолози паметнице

1. Попуни табелу уписивањем знака +/- тако да одредиш који начин исхране има дата животиња. јазавац

кртица

вук

жаба

биљна ваш

L

медвед

На одређеном станишту владају услови спољашње средине, абиотички фактори. Од њих зависи распрострањење и бројност једне популације. У популацији нису све јединке исте, разликују се по некој особини. У промењеним условима живота та особина може бити пресудна за опстанак јединке. Врста која се својом особином прилагодила ће преживети и пренети гене наредним генерацијама. Сталним променама, организми се адаптирају на услове средине. То је борба за опстанак. Поред абиотичких фактора и биотички фктори, нарочито односи исхране имају важну улогу као чиниоци природне селекције.

TA

биљојед

R

месојед

2. Реши укрштеницу.**

2

U KA

1

-P

O

сваштојед

3

ED

4

5

6

7

Водоравно: 1) Више повезаних ланаца исхране у једној биоценози; 2) Организми који се хране готовом храном; 3) Особина живих бића; 4) Организми који сами стварају храну; 5) Хетеротроф који се храни и биљкама и животињама; 6) Организми који разлажу угинулу органску материју; 7) Начин представљања односа исхране у биоценози на коме се види бројност организама. Усправно: 1) Организам који се храни месом.

201


3. Обележи слику тако што ћеш обележити бројем:***

L

1. ПРОИЗВОЂАЧЕ, 2. ПОТРОШАЧЕ 1. РЕДА, 3. ПОТРОШАЧЕ 2. РЕДА, 4. ПОТРОШАЧЕ 3. РЕДА. Подсети се и напиши у свеску, какав систем за варење имају неки од датих организама.

TA

вилин коњиц

мрежа исхране

змија

O

буба мара

лептир

-P

биљна ваш

миш сеница

зец

зец

биљка

биљка

U KA

Разумеш ли?

ED

1. Зашто је битна разноликост јединки унутар врсте? 2. Шта се догађа са јединкама које се нађу у промењеним условима абиотичких фактора? 3. Шта значи борба за опстанак? 4. Да ли и биотички фактори могу да доведу до промене врсте током еволуције? 5. Шта ће се догодити са јединкама у једном екосистему ако једна врста изумре?

Брзо и кратко учи се лако абиотички фактори

биотички фактори

природна селекција

адаптација

202

лисица

R

жаба

мишар


ЖИВОТНЕ ОБЛАСТИ-БИОМИ

L

Кључне речи екосистем биом копнени биоми водени биоми

поларне пустиње тундра

U KA

-P

O

R

TA

Екосистем је сложен систем који функционише по одређеним законитостима. Огромна је разноликост процеса и односа који се одвијају у њему (односи исхране, кружење материје и протицање енергије). Екосистем чине две основне компоненте, жива и нежива природа, међусобно су условљене и нераскидиво повезане. Биоми представљају велике скупове екосистема сличног састава и особина. Деле се на копнене и водене биоме. Без обзира на велику разноликост, сви копнени екосистеми се према распрострањењу и основним карактеристикама групишу у неколико основних биома. Копненим биомима припадају: тундре, тајге, лишћарске листопадне шуме, медитеранске шуме и макије, тропске кишне шуме, саване, степе и пустиње.

тајга

монтана брисати

савана

медитеранска шума

листопадна шума

степа

тропска прашума

пустиња

Занимљива биологија

Биљоједи травнатих области, као што су бизони и антилопе, живе сасвим другачијим животом од животиња у тропским кишнимшумама, као што су мајмуни и тапири. Слично томе, морски ловци, као што су моћни китови убице, имају тело прилагођено пливању великом бризином. Предатори северних шума, као што су вукови, имају другачије тело да би брзо могли да савладују велике удаљености, обарајући животиње које су двоструко веће од њих.

Распоред биома на Земљи

ED

Биоми су распоређени у складу са климатским особинама на копну, температуром, влагом, количином светлости и другим факторима. У њиховом распореду постоји мања или већа правилност, како од екватора према половима, тако и од мањих ка већим надморским висинама.

ледена пустиња тундра

четинарска шума листопадна шума мешовита шума

прерија степа

пустиња полупустиња

Једна од главних сврха биологије јесте да схвати како су се развиле заједнице биљака и животиња да би опстале у различитим биомима света.

тропска шума савана

Распоред биома у зависности од температуре и количине воде

203


L TA

Сибирски леминг - врста маленог глодара распрострањен је на северној обали и приобаљу Сибира, по тундрама, као и на суседним острвима, и северу Канаде и Аљаске. Сибирски леминг живи по јазбинама у великим колонијама. Репродуктивне активности започињу у априлу и завршавају у октобру. Током лета женка има 4-5 легла са 5 до 6 младих у сваком леглу. Након првог зимовања живот завршавају након следеће сезоне парења. Леминзи су храна за неколико врста грабљивица, то су неке врста птица (сове) и арктичка лисица. Зими копа тунеле испод снега. Храни се корењем биљака.

R

Занимљива биологија

На северу Земље, у изузетно хладним пределима, простире се биом тундре. Тамо су лета кратка и хладна, а зиме оштре и трају чак и до осам месеци. Услови за живот су неповољни. Овај биом насељавају само врсте прилагођене ниским температурама и малој количини падавина.Биљни свет чине маховине, лишајеви и ниске зељасте биљке. Дрвенасте биљке су патуљастог раста а правог дрвећа нема јер је земљиште већ на пар центиметара дубине залеђено. Од животиња у биому тундре живе поларна лисица, поларни вук, поларна сова, поларни зец, ирвас.

Изглед биома тундре и карактеристична животиња ирвас

U KA

-P

O

Нешто јужније, одмах испод биома тундре, са нешто блажом климом и већом количином падавина, простире се биом тајге. Управо такви услови погодују развоју дрвенастих биљака и то четинара (јела, смрча, бор, ариш). Од животиња се срећу: лос, медвед гризли, рис, различите врсте птица и инсеката.

Занимљива биологија

ED

Црвени храст у јесен Црвени храст је лишћарско листопадно дрво. Веома брзо расте, а понекад може достићи и висину од 35-40 метара, што је углавном ретко. Има мркоцрвено лишће. Прилагодљив је и не сметају му различити терени и климе. Може да живи веома дуго. Црвени храст је можда најзаступљенија врста у шумама умереног појаса на истоку САД. Понегде у Европи се сади као украсно дрвеће, зато што му лишће у јесен поприма прелепу црвену боју.

Изглед биома тајге и карактеристична животиња медвед

Биом лишћарских листопадних шума простире се јужно од биома тајги, у области умерене континенталне климе где се разликују четири годишња доба. Од биљних врста доминирају дрвенасте врсте, буква, храст, јавор, граб. Поред дрвенастих, среће се велики број жбунастих и зељастих врста, па је због тога у овим шумама изражена спратовност.

Изглед биома листопадних шума и карактеристична животиња вук

204


Непозната реч Макија је тип густе медитеранске жбунасте вегетације.

L

Непозната реч Прерије су ниске траве у Северној Америци.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Током зиме биљке улазе у период мировања. Најпознатије животиње које живе у листопадним шумама су вук, лисица, рис, медвед, дивља свиња, јелен, куна, птице, инсекти. Биом медитеранске шуме и макије простире се око Средоземног мора, западне обале Северне Америке, јужне Аустралије и југа Африке. Клима је блажа, са малим разликама у температурама између лета и зиме и периодима веће количине падавина током пролећа и јесени. Лета су сува и треба веома топла а зиме благе и влажне. Од дрвенастих биљака најзаступљенији су ловор и маслина, чемпрес и приморски бор а од жбунастих рузмаИзглед биома медитеранских шума и макија и карактеристична врста поскок рин и лаванда. Најпознатије животиње су пеликан, шакал, гуштери гекони. Биом степа заузима просторе јужног Сибира, Европе и Северне Америке где се ови биоми називају прерије. Лета су овде сува и топла а зиме дуге и хладне. Овакви услови онемогућавају раст дрвенастих биљака. Најразвијене биљне врсте су траве тј. зељаста вегетација па се због тога назива и биом ниских трава. Од животиња најраспрострањенији су амерички и европски бизон, различите врсте глодара као што је преријско куче и велика дропља. Биом савана простире се у Африци и Јужној Америци где се назива пампас. Лета су веома Биом степе и карактеристична врста топла и влажна а зиме топле и изразито суве. велика дропља Због тога ту расту високе траве са појединачним дрвећем као што је баобаб, акација и различите зељасте биљке. У савани живе биљоједи слон, жирафа, антилопе, зебре и носорози али и месоједи лав, хијене, леопард и гепард. Од птица ту можемо срести птицу тркачицу ноја.

Занимљива биологија

Мужјаци дропље су дугачки 90-110 cm, са распоном крила од 2,1 до 2,5 m. Обично су тешки 10-16 kg, мада је највећи забележени примерак тежио 21 kg. Одрасли мужјак има смеђи горњи део тела и бели доњи део, са сивом главом и вратом. За време сезоне парења, мужјаци имају дугачка танка бела пера која расту на врату, испод корена кљуна. Женке су мање од мужјака за 30%. Гнезда готово да и не праве- са нешто сламчица у мање удубљење снесе 2, врло ретко 3 јајета. Гнезди се једном годишње. Процењује се да у свету има између 31.000 и 37.000 јединки. У Европи је најбројнија у Шпанији и Португалу. Карактеристична је птица Панонске низије. Највише их је преостало у Мађарској (национални парк Кишкуншаг). У Србији је врло ретка гнездарица, тренутно броји свега неколико парова и код нас је угрожена. Одржала се само на северу Баната, у резервату Пашњаци велике дропље (околина села Јазово), где се може наћи око 30 јединки

Непозната реч Пампаси су високе траве са појединачним дрвећем у Јужној Америци. Изглед биома саване и карактеристична животиња жирафа

205


L

TA

Камила може да живи и до 12 дана без воде, ако се храни свежом травом и лишћем. Али уколико јој је вода доступна може попити и до 100 литара воде за само 10 минута. Занимљиво је да двогрба камила када дуго не пије воду, може да изгуби и до 30% своје масе, а да организам нормално функционише. То су њене адаптације на услове живота у пустињи. Ради поређења навешћемо пример човека, који већ код губитка 10% своје масе мора бити подвргнут медицинској интервенцији због мањка воде у организму.

R

Занимљива биологија

Пустињски биоми се могу срести на свим континентима, сем у Европи. Одликују га веома високе температуре током целе године које изузетно варирају током дана и ноћи. Дању температура може да буде и до 500 C, а ноћу се спушта и до 00 C. То онемогућава развој великог броја биљака. Од животиња се срећу камиле, пустињска лисица, скочимиш, шкорпије, пустињски гуштери (неке од адаптација су велике уши, бубрези стварају мимималне количине урина, активне су ноћу а дању скривене). Од живог света ту се налазе само врсте прилагођене тим условима живота, кактуси и млечике, камиле, глодари, гуштери и змије. Од биљака су заступљени кактуси и млечике.

O

Изглед биома пустиње и карактеристична животиња камила

ED

U KA

Златна жаба отровних стрелица живи у тропским шумама Колумбије. Једна од најотровнијих животиња на планети. Има довољно отрова да убије 10 људи или 22.000 одраслих мишева. Количина отрова величине главе чиоде може да убије човека. Отров чувају у кожи. Од њега може да оболи или угине свака животиња која их додирне или поједе. Храни се отровним инсектима.

-P

Занимљива биологија

У области око екватора распрострањен је биом тропских шума. Температуре су високе али без варирања у току године. Карактеристичан изглед овим шумама даје огромно дрвеће распоређено у велики број спратова, лијане и густе зељасте биљке. Од животиња овде се срећу различите врсте мајмуна, змија, папагаја, јагуар, тапир и лењивац.

Изглед биома тропских шума и карактеристична животиња мајмун

Водени биоми обухватају биом мора и океана и биом копнених вода. Биом мора и океана обухвата све екосистеме мора и океана. Живи свет се морао прилагодити условима веће количине соли у води а чине га организми који лебде у води-планктон (једноћелијске алге и рачићи). Активни пливачи-нектон (рибе, делфини, морске корњаче) а организми

Изглед биома океана и карактеристичне животиње коралног гребена

206


Занимљива биологија

L

Лијане представљају прелазни тип између дрвенасте и зељасте биљке. Имају дугачко и танко стабло које се пење уз дрвеће или неку другу подлогу. Овакве биљке се називају још пузавице,повијуше или пењачице. Лијане од свог домаћина не користе органске или неорганске супстанце, већ само простор како би достигле више нивое где је повољнији светлосни режим. Међутим, без обзира на то, лијане могу да направе велику штету свом домаћину, и у литератури се за њих среће назив „паразити простора“. Покривајући свог домаћина, оне ометају његов развој и животне активности и у појединим случајевима могу довести до ломљења грана, а неке постепено „угуше“ свог домаћина и такво дрво пропада. Саме лијане су за то време развиле потпорна стабла и коренове, и настављају свој живот самостално. Поједине биљке (бршљан, девичанска лоза) могу се користити и као украсне биљке, односно за украшавање стамбеног простора.

U KA

-P

O

R

TA

везани за морско дно су бентос (шкољке, морске звезде, ракови). Биом копнених вода чине водене површине које се налазе на копну. У зависности од положаја, оне могу бити подземне и површинске, а у зависности од начина и брзине кретања воде, деле се на текуће (реке и потоци) и стајаће (баре, језера и мочваре). Без обзира о ком типу копнене воде се ради, за воду у њима кажемо да је слатка, јер садржи мање соли од морске воде. Ове воде међусобно се разликују у зависности од дубине, разноврсности биљног и животињског света, количине светлости, температуре и других еколошких фактора. Животне заједнице у њима чине произвођаИзглед биома копнених вода (реке) и карактеристична риба сом чи (маховине, алге, цветнице), потрошачи (зоопланктон, зообентос, нектон,) и разлагачи (бактерије, гљиве, црви).

Биолози истраживачи Б

ED

Пројекат - Туристичка агенција „Чудесни биоми” Циљ пројекта: Упознавање са основним карактеристикама одређених биома, еколошким факторима и популацијама у њима. Очекивани резултати: очекује се да се из разних извора добије више информација о одликама одређених биома,еколошким факторима који владају у њима, биљним и животињским врстама и њиховим прилагођеностима животу у том биому. Актери: ученици, наставници, родитељи и стручна лица из окружења Потребан материјал: Фотографије, интернет, часописи, енциклопедије... Ток активности - рад у групама - формирајте 10 група и изаберите вођу екипе који ће на вашем изабраном путовању бити туристички водич; - изаберите путовање по жељи: Амазонија-плућа Земље, Ледено путовање-тундре, Врело путовање-пустиња, Пут у дубине-морско дно, Идемо у планине- тајге, Шумска идила-листопадне шуме, Чамац плови душо-реке, Непрегледно пространство-степе,

Биолози креативци Активност-рад у пару Упознајте различите биоме света Задатак: Прављење разгледница Потребан материјал за рад: картон, папир,лепак,фотографије и оловка и бојице Поступак: Изабери један биом који ти се највише свиђа. Направи разгледницу са фотографијама или насликај нешто што карактерише тај биом.Размени разгледнице са друговима у разреду или направите изложбу.

207


L

U KA

Како су ученици једне школе направили пројекат „Чудесни Биоми“ можете погледати на www.osmihajlopupin.edu.rs

-P

Занимљива биологија

O

R

Биоми су велике површине земље састављене из сличних екосистема. Распоред биома зависи од абиотичких фактора, нарочито климе. Полазећи од полова ка екватору копнени биоми су: тундра, тајга, листопадна шума, степа, тропска шума и пистиња. Водени биоми заузимају 71% површине земље и деле се на биом океана и мора и биом копнених вода.

TA

Биолози паметнице

Медитерано-медитеранске шуме и макије и Широка равница-саване; - у групама разрадите планове и представите путовање у одређене биоме света; - за свако путовање напишите, а после и представите време и план путовања, климу, положај и карактеристике биома,биљни и животињски свет,угроженост,становништво и обичаје, планиран смештај, предвиђена храна за оброке и посаветујте путнике шта да обуку, које лекове да понесу ако се разболе и какве их можда опасности очекују тамо; - представници група,тј.туристички водичи представљају своје путовање, причом, презентацијом, фотографијама, песмом... како група осмисли; - на крају представљања свих путовања ученици се изјашњавају о томе где би желели путовати и зашто. - Трајање истраживања-Свака група ради на предмету свог истраживања недељу дана. Очекивани исходи: Свака група треба да упозна чланове осталих група са резултатима истраживања,да ученици упознају различите биоме и њихове карактеристике. За крај: Направити презентацију резултата истраживања на рачунару или школском паноу и упознати остале ученике са различитим биомима и њиховим карактеристикама на 22.4. Дан планете Земље или некој Тематској радионици о биомима. Туристичка агенција „Чудесни биоми“



Биолози креативци

ED

Активност-рад у групи Упознајте различите биоме света Задатак: Прављење макете биома Потребан материјал за рад: картон, папир ,лепак,дашчице,песак,земља, различите играчке животиња, лишће , гранчице... Поступак: Изаберите један биом.Уз помоћ наставника ликовне културе и техничког образовања направите макету тог биома.Додајте карактеристичне врсте биљака и животиња у биом. Направљене биоме представите на изложби радова у вашој школи.









Предлог изгледа тематског сајта „Чудесни биоми“

208


Биолошке мозгалице

Разумеш ли?

TA

Степа је биом (велико подручије сличних екосистема), обрастао ниском травом. Углавном се употребљава за узгој биљака на плодном земљишту, црници или чернозему. Степе су распрострањене у областима ниже надморске висине. Највеће степе се налазе у Русији. Травне формације су без много дрвећа. Степе имају зељасту вегетацију, без дрвећа, прилагођену суши и мразу, већином из фамилије трава јер се налазе у областима у којима влада континентална клима, са релативно малим количинама воденог талога за време лета.

1. Од чега зависи распоред биома на Земљи? 2. Који абиотички фактори спречавају развој дрвећа у тундри? 3. Како је четинарско дрвеће прилагођено условима живота у тајги? 4. У каквој клими се развија степа? 5. Како су пустињске животиње прилагођене животу у пустињи?

L

1. Прочитај текст и на основу прочитаног текста одговори на питања.***

O

R

Који абиотички фактори условљавају појаву степе?

-P

Зашто у степи нема дрвећа?

U KA

На којим надморским висинама се развијају биоми степе?

ED

Брзо и кратко учи се лако пустиње

степе и саване

тундра

тајга

биоми

водени биоми

мора и океани

тропске шуме

лишћарске шуме

копнене воде

209


КОНВЕРГЕНЦИЈЕ И ДИВЕРГЕНЦИЈЕ ЖИВОТНИХ ФОРМИ

Животна форма или животни облик представља скуп свих адаптација или прилагођености, у грађи или функционисању неке врсте,а у складу са еколошким факторима средине у којој та врста живи. Будући да је разноврсност станишта велика, али и број различитих облика прилагођености, јасно је да данас постоји и велики број различитих животних форми. Жива бића се на различите начине прилагођавају условима животне средине развијајући посебне особине у погледу свог понашања, функционисања организма и грађе. Те особине се називају прилагођености или адаптације. На пример, биљне врсте које живе у сушним пределима имају добро развијена ткива за складиштење воде, дубок коренов систем и обично задебљале листове прекривене воском, како би што лакше преживеле у таквим условима средине. Животиње у сушним пределима су такође оствариле адаптације на услове недостатка воде и високу температуру. Живе под земљом, скупљају росу са биљака или кондензују водену пару на свом телу. Сети се сисара са дугачком хенлеовом петљом у бубрегу која омогућава враћање воде из бубрега.

R

Упоредни преглед грађе предњих удова различитих сисара. Примети да је план грађе у основи исти (имају исте кости) али се разликују због адаптације на услове живота.

O

Занимљива биологија

TA

L

Кључне речи животна форма конвергенције дивергенције

U KA

-P

делфин

човек

Пустињске животиње, размисли како су адаптиране на високе температуре које владају у пустињи

ED

коњ

слепи миш

210

Скуп свих прилагођености, односно адаптација једног организма, одређује њихов изглед и понашање и представља одређену животну форму (нпр. животна форма копача, летача, пливача итд.). Ако се два организма на сличан или исти начин прилагођавају условима средине, они чине исту животну форму. На пример, пустињска лисица и пустињски зец су на исти начин прилагођени истим условима животне средине. Адаптације могу бити особине које се не мењају током живота, али могу бити и променљиве током године у зависности од годишњег доба. Многи сисари мењају густину длаке током године у циљу прилагођавања на ниске односно високе температуре. Многи организми избегавају неповољне услове током године тако што напуштају станиште и селе се у крајеве са повољним условима. У току дугог периода еволуције јединке су се прилагођавале новим условима спољашње средине. Дешавало се често да сродни организми дођу до веома различитих адаптивних решења.


Непозната реч Еколошка конвергенција - морфолошка сличност између несродних врста услед прилагођавања на исте услове животне средине. Еколошка дивергенција - морфолошке разлике између сродних врста услед прилагођавања на различите услове животне средине.

Kоњ, слепи миш и делфин су сисари али због различитих услова спољашње средине изгледају различито

TA

L

Тако данас, иако су генетички веома блиске, сродне, неке јединке изгледају веома различито као последица живота у различитим условима. Овај процес одвајања сродних организама назива се еколошка дивергенција. Коњ, слепи миш и делфин су сисари који потпуно различито изгледају захваљујући различитим условима у којима живе. Због тога сродни организми имају различиту животну форму. Сродни организми а веома различити.

Делфин, ајкула и сипа су пример еколошке конвергенције. Живе у морима и крећу се пливањем.

ED

U KA

-P

O

R

Супротно томе, дешава се да две потпуно несродне врсте организама, које живе у сличним еколошким условима, имају готово иста адаптивна решења тако имају исту животну форму. Овај процес приближавања несродних организама назива се еколошка конвергенција. Пример су млечике и кактуси, несродне врсте организама, који живе у пустињама и имају готово идентичан изглед. Стабла су им сочна,пуна воде а листови претворени у трнове. Разликују се по томе што млечике имају по два трна, а кактуси већи број трнова груписаних у прстен.

Занимљива биологија

Пустињске биљке у Аризони

Слепи миш (сисар), лептир (инсект) и колибри (птица) су такође пример еколошке конвергенције јер имају исту животну форму- активних летача.

Слепи миш, лептир и колибри имају слична решења у погледу кретања

211


Биолози истраживачи Б

Биолози креативци

Активност - рад у пару Конвергетнте и дивергентне врсте организама Задатак: Разликовање конвергентних и дивергетнтних врста организама Поступак: Уз помоћ Интернета,енциклопедија и претходног знања о грађи живих бића и њиховим прилагођеностима средини у којој живе, пронађите и опишите примере конвергентних и дивергентних врста организама.Примере представите и прокоментаришите са друговима на следећем часу биологије.

Биолози паметнице

Биолошке мозгалице

O

1. Реши укрштеницу.** 1

1

3

-P

2

4

U KA

Организми су изгледом и функцијом адаптирани на еколошке факторе који владају у животној средини. Скуп свих адаптација једног организма чини животну форму. Услед сличних еколошких услова организми могу да развију слична решења иако нису сродни. То се назива еколошка конвергенција. Сродни организми имају сличан план грађе, али услед различитих еколошких услова у којима живе могу да изгледају потпуно различито. То је еколошка дивергенција.

R

TA

L

Поделите се у групе и направите лустер за учионицу са лептирима, птицама, слепим мишевима или неким другим организмима који лете. Идеје можете наћи на Интернету.

5

ED

6

Водоравно: 1) Адаптација живих бића или...; 2) Птице које се селе; 3) Скуп свих адаптација једног организма; 4) Птице које се зими не селе; 5) Животна форма организама који пливају; 6) Сисар који има ријућу животну форму; 7) Сисар који има ријућу животну форму. Усправно: 1) Животна форма организама који лете.

Разумеш ли?

1. Шта је животна форма? 2. Како су се на недостатак воде у пустињама прилагодиле биљке а како животиње? 3.Шта је еколошка конвергенција а шта дивергенција? 4. Наведи примере еколошке конвергенције. 5. Наведи примере еколошке дивергенције.

212

Брзо и кратко учи се лако конвергенција дивергенција

животна форма


ЗАШТИТА ПРИРОДЕ И БИОДИВЕРЗИТЕТА

L

Кључне речи биодиверзитет заштита акције

TA

У данашње време целокупан биодиверзитет планете Земље је веома угрожен.Сваког дана нестаје велики број врста организама, а огромна пространства екосистема се уништавају и замењују вештачким екосистемима. Због свега тога, у целом свету су покренуте многе акције како би се процес угрожавања биодиверзитета зауставио. Ако се сећаш, биодиверзитет представља свеукупну разноврсност живих бића, односно свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи.

Уништена шума

На часовима Технике и технологије и ликовне културе направи играчке или држаче за оловке од рециклираног материјала. Ученици једне школе су то урадили овако:

O

R

Биолози креативци

Од материјала за рециклажу можете направити и хаљине, па што да не и модну ревију у школи.

ED

U KA

-P

У оквиру пројекта о биомима говорило се и о угрожености животне средине и биљака и животиња у њима. Зар не мислиш да ти, као појединац, можеш нешто да урадиш и спасеш планету? Угаси сијалицу која ради, вози се аутобусом и бициклом а не аутом, не бацај пластику у реке и на улицу, засади дрво и већ је твој допринос огроман. А кад одрастеш, укључи се у акције спашавања планете Земље. Научи како се прави план акције и размисли шта још можеш да учиниш.

Акција за спасавање пчела

213


Занимљива биологија

Активност - рад у групи Крећемо у акцију,заштитимо биодиверзитет! Задатак: Прављење плана акције заштите биодиверзитета-Како успорити нестајања врста на Земљи? Потребан материјал за рад: Интернет,енциклопедије, новине, папир, лепак, фотографије и оловка и бојице. Припремна активност за рад: Ако се мало заинтересујете на научним телевизијским каналима често можете одгледати репортаже које говоре о угрожености биодиверзитета на Земљи. Неке врло битне теме су: „Нестају плућа Земље-како ћемо преживети?” - репортажа о Амазонији, „Нутела крем нам уништава лемуре! - репортажа о нестајању станишта лемура. „Пластичне кесе убијају китове” - репортажа о нестајању морских организама. „Дрина-пластична река” - репортажа о загађењу река пластичним флашама. „Има ли хране без пчела” - репортажа о угрожености инсеката. „Трговци највеће убице” - репортажа о трговини животињским органима. Сигурна сам да си застао и одгледао ово. Смеш ли да дозволиш ово? Уради нешто. Активност: -ученици се деле у групе према томе који наслов репортаже би их највише заинтересовао; -праве скицу репортаже; -праве план акције за заштиту биодиверзитета на основу претходних знања о позитивним примерима деловања човека на животну средину; -свој план акције свака група излаже на часу биологије, а остали ученици постављају питања око реализације плана; -ученици на основу свих излагања бирају акције које би могли спровести у својој околини а у вези са заштитом биодиверзитета; -изабране акције спроводе у дело на Светски дан заштите биодиверзитета 22.5. и Светски дан заштите животне средине 5.6.

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Шта ће се десити ако наставимо да користимо пластику. Опиши како ти доживљаваш ову фотографију.

Биолози истраживачи Б

Пластика је тренутно један од највећих загађивача планете

214


Биолози паметнице

L

Земља је угрожена деловањем активности човека. Покушавајући да себи олакша опстанак, човек је током историје угрожавао планету. Са почетком индустријализације то уништавање је повећано и планета се налази на ивици пропасти. Као појединац можеш много да урадиш. Одрасли који желе да помогну опстанак Земље могу да се укључе у организације и спроведи акције за заштиту земље. За почетак не користи пластику и твој допринос ће бити огроман.

ED

U KA

-P

O

R

TA

Посета једном заштићеном природном добру Потребан материјал: Фотоапарат, лупа, двоглед, карта подручја, публикације и брошуре о заштићеном природном добру, приручници за одређивање биљака и животиња. Поступак: Уз помоћ Интернета,енциклопедија и претходног знања о грађи живих бића и њиховим прилагођеностима средини у којој живе, пронађите и опишите примере конвергентних и дивергентних врста организама.Примере представите и прокоментаришите са друговима на следећем часу биологије. Припремна активност: Погледајте брошуре, карте и интернет презентацију о заштићеном природном добру. Са наставником биологије организујте посету том природном добру. Контактирајте управника заштићеног природног добра и договорите се о термину посете и организованом предавању локалног водича. Задаци: Упознајте основне природне карактеристике природног добра: географски положај, основне особине рељефа, климе и станишта, најзначајније врсте биљака и животиња које живе у заштићеном добру (ендемичне, угрожене и законом заштићене). Упознајте проблеме са којима се суочавају радници у заштићеном природном добру у вези загађења ваздуха, воде, земљишта, уништавањем природних екосистема и биодиверзитета. Упознајте начине којим се радници заштићеног природног добра супростављају проблемима и штите биодиверзитет. По повратку направите пано презентацију или ПП презентацију о посећеном заштићеном природном добру.

Брзо и кратко учи се лако

Разумеш ли?

угроженост

заштита

планета Земља

1. Како видиш утицај човека на Земљу? 2. Зашто је пластика опасна? 3. Како повезујеш изумирање лемура и Нутелу? 4. Зашто су морске животиње угрожене због пластике? 5. Шта можеш ти да урадиш да спасеш планету?

акције

215


Биолошке мозгалице 1. Уколико волиш математику примени је у биологији. Зачудићеш се овим застрашујућим подацима ако добро урадиш следеће задатке:***

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

А: Светска фондација за природу саопштила је забрињавајуће вести. Свака особа недељно поједе чак 2000 комадића пластике, што одговара количини пластике у једној кредитној картици. Прехрамбени производи који имају највише пластичних честица су шкољке,со и пиво. На месечном нивоу то је око 21 грам пластике у организму човека. Израчунај колико пластике поједе човек на годишњем нивоу и то упореди са тежином пластичне флаше.

Пластика на обали

Б. Према Уједињеним нацијама, сваке године гутање пластике убија око 1,1 милио н морских птица и око 100 000 морских животиња. Израчунај колико је убијено морских птица и животиња до твог 14. рођендана.

Ц. Аутомобили у просеку емитују око 120 грама угљен-диоксида по километру пређеног пута. Просечна емисија угљен-диоксида по становнику за годину дана у Србији износи 5 тона. Израчунајте колика је емисија угњен-диоксида у току једног сата ако се аутомобил са путником креће брзином од 130 километара на сат.

216


Биолошке мозгалице на крају теме

U KA

Миграције су:

-P

O

R

TA

Миграције или сеобе су начин да популација јединки повећа или смањи своју бројност. Можда су најпознатији пример миграција дуга путовања птица у јесен ка југу и њихов повратак у место рођења у пролеће. Птице селице, које се углавном хране инсектима, путују према подручјима са умереном климом пре свега због хране. Поред птица,миграције су присутне код сисара: зебре, гну антилопа, бизона, китова. У националном парку Серегенти, који се простире дуж северне границе Танзаније, долази до миграција зебри у потрази за травом. Тако кишну сезону (од марта до маја) проводе на пашњацима са ниском травом који се налазе у југоисточном делу Серегентија, док се почетком суше пресељавају у западни део националног парка у коме су пашњаци са нешто вишом травом. На крају сушног периода мигрирају у северни део у коме има највише падавина и трава је најдужа.

L

1. Прочитај текст и на основу прочитаног текста заокружи тачне одговоре***

1.

усељавања и исељавања јединки

2.

смрт или рађање јединки у популацији

3.

немају никакве везе са популацијом

Животиње се најчешће селе због: исхране

2.

размножавања

3.

одмора

4.

тачно је 1 и 2

ED

1.

Миграција може да утиче на бројност јединки у популацији: 1.

да

2.

не

3.

можда 217


2. Заокружи тачан одговор.* Бројност насталих јединки у популацији у јединици времена је: а) наталитет популације б) морталитет популације в) густина популације

TA

L

У коју групу од понуђених сврставамо организам са слике?

а) произвођаче б) потрошаче в) разлагаче

O

R

г) ланац исхране

-P

3. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и изнад њих напиши тачну тврдњу.**

U KA

Број становника на Земљи се повећава па се смањују и њихове потребе. Због тога утицај човека на природу опада. Свесно или из незнања човек обогаћује живу природу, одржава њихова станишта и изловљава их. Уништавањем само једне врсте у животној заједници не мења се њен састав и не ремети равнотежа између различитих популација.

ED

4. Повежи узроке и последице загађења тако што ћеш на црту испред узрока загађења уписати број испред последице коју изазива.** загађење воде загађење ваздуха пластичне материје изливање нафте

1. несташица воде за пиће 2. угинућа китова и корњача 3. помор риба 4. астма, бронхитис

5. Заокружи појам који не припада скупу појмова*** Дабар

Видра

Речни рак

Кртица

Шаран

не припада скупу појмова зато што има

218

животну форму.


Т

Н

Т Т

Н Н

Т

Н

TA

Иста врста може припадати већем броју животних форми. Ако су услови живота слични, јавиће се различите животне форме. Ајкуле и китови су пример конвергентних врста. Ајкула и кит припадају животној форми пливајућих риба. Услови средине утичу на прилагођавање организама током времена.

L

6. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.*

Т

Н

број вукова

U KA

-P

O

R

7. На основу графика одговори на питања.*** На графику је приказан међусобни однос бројности лоса и вукова у једном екосистему. Тамном линијом је приказан број лосова а црвеном линијом број вукова.

овде лос

Шта се дешава са популацијом вукова када порасте број лосова?

ED

Када је популација лоса порасла?

Да ли је тад порасла и популација вукова? Објасни зашто. Шта се десило 1980 године са популацијом лоса? Шта се те године догодило са популацијом вукова? Зашто је популација лоса порасла од 1985 године? Шта можеш да закључиш о узајамном утицају ове две популације? 219


L R

У овој области ћеш:

TA

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

ED

U KA

-P

O

• анализирати јеловник са аспекта здраве и уравнотежене исхране; • препознати поремећаје у исхрани на основу типичних симптома; • правити план дневних активности; • разумети шта је вакцинација; • доводити у везу измењено понашање људи са коришћењем дроге; • прихватити различитост људи.


ОСОБИНЕ И ГРАЂА ВИРУСА, ИМУНИТЕТ И ВАКЦИНЕ

L

Кључне речи вирус имунитет вакцина

U KA

-P

O

R

TA

Вируси су ситне честице невидљиви голим оком. Управо то отежава њихово испитивање и проучавање. До касног 19. века бактерије су биле најситнији изазивачи болести јер није била довољно развијена технологија за посматрање микроорганизама. Открићем електронског микроскопа њихово место заузимају вируси. Вирусе је врло тешко дефинисати. Зашто? Вируси се налазе на граници живе и неживе природе. Немају ћелијску грађу. Имају само капсид (омотач) и наследни материјал. Немају цитоплазму и органеле. Они се не хране, не дишу, не расту, само могу да се размножавају када доспеју у живу ћелију домаћина. Могу да паразитирају у еукариотској и прокариотској ћелији. То значи да и бактерије могу да се заразе вирусима. Управо због тога што немају све особине живих бића, вируси нису сврстани ни у једно од пет царстава. Као што смо рекли, веома су ситни и могу се видети само електронским микроскопом. Облик им је веома различит.

Први откривени вирус био је биљни вирус који изазива мозаичну болест листова дувана или скраћено ТМВ.Описао га је руски научник Ивановски. Назив вирус (лат. вирус-отров) први је употребио Луј Пастер, радећи на проналаску вакцине против беснила.

Вируси нападају бактерију

Да ли се некад запиташ, зашто од вируса грипа увек цури нос и боли грло. Зашто те не боли јетра или желудац? То је зато што сваки вирус напада само одређене ћелије. На површини капсида се налазе различите суспстанце које се као кључ и брава слажу са супстанцама на површини одређених ћелија. То значи да одређени вируси могу да нападају само одређене ћелије. Када уђу у ћелију, неки вируси програмирају ДНК ћелије домаћина, тако да она почне да производи нове вирусе. Вируси излазе из ћелије која се распада и тако заразе остале ћелије у околини. Неки вируси уграде свој наследни материјал у ДНК ћелија домаћина и и он у ћелијама домаћина остаје годинама, како се ћелија домаћин митотички дели и преноси ћеркама ћелијама. годинама могу да се умножавају како се ћелија домаћин митотички дели. Када организам домаћина после неког времена ослаби, вируси у ћелијама почињу да се умножавају и настају симптоми болести. Тако се размножава Хив вирус изазивач болести СИДЕ.

ED

Занимљива биологија

Непозната реч Капсид – омотач вируса изграђен од протеина

221


Занимљива биологија нови вирус излази из ћелије домаћина

L

вирус

ДНК је програмирана да умножава делове вируса

TA

вирус се веже за рецепторе на ћелији домаћину

умножавање ДНК

R

ДНК вируса се спаја са ДНК домаћина

органеле ћелије праве делове вируса

O

Сигурно мислиш да су сви вируси штетни. Најчешће је то случај,али научници су пронашли и корисну употребу вируса. Генска терапија је облик терапије генских, наследних, болести где се оштећени делови хромозома замењују нормалним.Нормални делови ДНК се спакују у вирус који се убацује у циљану ћелију.Када нови ДНК уђе у ћелију замењује функцију оштећених делова ћелије. Постоје честице још мање од вируса, изграђене само од нуклеинске киселине и називају се приони. Један облик приона изазива болест лудих крава.

Размножавање вируса

ED

U KA

-P

Осим СИДЕ, вируси изазивају грип, богиње, заушке, беснило, еболу и многе друге тешке болести као што су жутица и дечија парализа. Човек је свакодневно изложен различитим утицајима спољашње средине. Он има природну способност да их подноси или да им се супростави. У његовом организму постоје одбрамбени механизми заштите од заразних болести.

1. извор заразе

5. осетљивост (диспозиција)

2. путеви преношења и ширења

ЗАРАЗНА БОЛЕСТ

4. количина вируса и бактерија

3. улазно место

Вограликов ланац заразе

222


L Непозната реч Имунитет-отпорност организма према болестима Вакцине-ослабљени вируси или бактерије који унешени у организам изазивају стварање антитела

ED

U KA

-P

O

R

TA

Подсети се Вограликовог ланца и карика које су потребне да би дошло до развијања инфекције. Вируси, као и свако друго страно тело у организму, је антиген на које као одговор, организам ствара антитело. Антитела су специфичне супстанце које производе производе лимфоцити (посебна врста белих крвних зрнаца-леукоцита). Сваки антиген има карактеристичан облик којем по облику одговара само један тип антитела. Када човек дође у контакт са микроорганизмима, изазивачима болести, његов организам и његови лимфоцити, стварају посебне супстанце, антитела, која неутралишу дејство микроорганизама. Када неки вирус први пут нападне ћелије једног организма, потребно је 10 до 17 дана да лимфоцити створе довољну количину антитела. Док ове ћелије стварају антитела, особа је болесна. Болест нестаје када се створи довољан број специјалних лимфоцита и њихових антитела да очисте организам од вируса. Те ћелије специјалних лимфоцита не пропадају већ стално остају у организму. Приликом следећег уласка исте врсте вируса у организам, значи истог антигена, лимфоцити их препознају и одмах почињу да луче антитела, које убијају вирусе и не дозволе да се болест развије.. Тако се организам не може два пута разболети од исте вирусне болести. Отпорност организма према болестима представља имунитет човека. Имунитет може бити природни и вештачки, пасиван и активан. Активни природни имунитет настаје у организму пошто се прележе неке заразне болести. У крви човека се тада створе антитела, па он не може никада више да оболи од исте болести или је имун неко време. Трајни имунитет човека настаје кад прележи мале богиње, велики кашаљ или заушке, а привремени после прележане болести.

После прележаних малих богиња стичеш имунитет за мале богиње

Пасивни природни имунитет настаје када прималац добије готова антитела из природног извора. Новорођенче носи у свом организму готова антитела мајке која је добило током периода трудноће мајке или их добија преко мајчиног млека. Она га штите краће или дуже време од многих болести. 223


Непозната реч Епидемија-појављивање једне болести у једној популацији.

ИМУНИТЕТ активан антиген

пасиван мајчина антитела

TA

L

природни

вакцина

Врсте имунитета

ED

O

U KA

Ебола је тешко вирусно обољење људи, које се често завршава смртним исходом. Смртност се креће и до 90%. Епидемије еболе јављају се углавном у забаченим селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума. Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у људској популацији преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих или умрлих особа. Сматра се да су летеће лисице (слепи мишеви који се хране воћем) природни резервоар заразе. Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у људској популацији.

Активан вештачки имунитет се постиже вакцинацијом. Вакцином се у организам уносе ослабљени вируси који не могу да изазову болест, али могу да подстакну стварање антитела. Организам човека примањем вакцина ствара антитела на одређену болест. Када вирус уђе у организам, особа већ има антитела у својој крви и не може да оболи од те болести. Ово је битно јер неки вируси изазивају болести које могу имати смртни исход. Пасиван вештачки имунитет настаје давањем готових антитела. Ова врста заштите, серум, добија се када нема времена да организам сам ствара антитела јер је болест смртоносна. Пасиван вештачки имунитет се врши код инфекције беснилом или тетанусом.

-P

Занимљива биологија

R

вештачки

серум

вирус еболе на површини ћелије

224

Биолози истраживачи

Активност - рад у пару Вирусне болести Задатак: Упознавање са настанком вирусних болести, симптомима, лечењем и превенцијом. Поступак: - наставник на табли лепи картице са називима различитих вирусних болести: дечја парализа, велике богиње, дифтерија,велики кашаљ, ебола, жутица и грип. - поделите се у 7 група и изаберите болест коју желите да истражујете; - уз помоћ Интернета, енциклопедија, родитеља,педијатра, медицинске сестре или неког ко је прележао неку од тих болести урадите истраживање;


Календар вакцинације у Србији 1. На рођењу бебе примају BSG вакцину (против туберкулозе) и вакцину против жутице Б. Вакцина против жутице Б прима се у три дозе и то на дан рођења (нултог дана), са навршених месец дана и са шест месеци бебиног живота.На овај начин најбоље могу да се заштите и деца чије мајке већ носе у организму вирус жутице Б. 3. месец: Након два месеца живота, започиње се са вакцинацијом против дифтерије, тетануса и великог кашља (ДиТе-Пер). У размаку од по шест недеља се дају три дозе ове вакцине. Истовремено, беби се дају и по две капи оралне Полио вакцине против дечје парализе (то је вакцина која се пије) и Хиб – против обољења која изазива хемофилус инфлуенце тип б (прва доза). Док се друге дозе примају после навршена три и по месеца. Са навршеном годином, дете се вакцинише против малих богиња, заушака и рубеоле. Такође, до навршене 3. године, деца морају да приме и прву ревакцинацију ДиТе-Пер-а и прву ревакцинацију ОПВ- против дечије парализе. Деца пред полазак у школу примају ревакцину против малих богиња, заушака и рубеола (ММР) и 2. ревакцину против дечије парализе. То је, такође, доба у којем се поново обавља заштита од дифтерије и тетануса (ДТ Школска деца се вакцинишу и у 12. години, односно у шетом разреду.У овом узрасту се обавља вакцинисање деце против хепатитиса Б, која нису била вакцинисана. Пред крај основне школе, у 14. години и пред полазак у средњу, следује још једна ревакцина, и то трећа против дечије парализе (ОПВ), и трећа ревакцина против дифтерије и тетануса. Сем на дан рођења, када се вакцине примају у породилишту, све остале вакцине се добијају у Дому здравља. Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

U KA

-P

O

R

TA

Вакцине се дају и животињама. Беснило је болест коју изазива вирус од којег најчешће оболевају пси, мачке и лисице. Вирус од заражене животиње може да се пренесе у тело човека уједом или гребањем. Управо зато вакцинацијом животиња штитимо себе, друге људе а и саме кућне љубимце.

Занимљива биологија

L

- резултате истраживања представите ПП презентацијом и прокоментаришите са друговима на следећем часу биологије. У слободно време или на додатном часу биологије одгедајте наш домаћи филм „Вариола Вера” и тек онда ћете схватити колика опасност вреба од заразних болести и зашто је потребна вакцинација.

Поступак вакцинације

ED

Вакцине представљају мале количине ослабљених или угинулих микроорганизама, изазивача неке заразне болести. Вакцинација може да се обавља и против вирусних и бактеријских болести. Дају се деци или одраслим особама на разне начине: зарезивањем коже, убризгавањем под кожу или пијењем. Вакцине се дају против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, туберкулозе... BSG (бе-се-же) вакцина се даје деци одмах по рођењу, тј. у првом месецу живота. Вакцинација против одређених болести обавља се у одређеном старосном добу и обавезна је. Сваки родитељ жели само најбоље да уради за своју децу. Деца немају довољно развијене одбрамбене механизме да би се успешно бранила од многих заразних, тешких, болести и зато им треба вакцинација. Дете које није вакцинисано лако може да оболи од туберкулозе, дифтерије, тетануса... Свако дете има право да не оболи од болести које се могу спречити вакцинацијом. Откриће вакцина против заразних болести које су у прошлости однеле велики број људских животав и данашња вакцинација, дали су огроман допринос здрављу човека и човечанства, побољшању животног стандарда и продужетку живота. Може се рећи да је вакцинацијом спашено више живота него било којим медицинским интервенцијама.Тако не штитимо само себе већ и људе око нас а и будуће генерације.

225


TA

Активност - самосталан рад Анкета - Да ли сам вакцинисан/вакцинисана?

L

Биолози истраживачи Б

Задатак: Разговарај са родитељима, пронађи свој картон вакцинације и упореди га са календаром вакцинације који се налази у уџбенику. Активност: Искрено одговори на тврдње, а затим своје одговоре упореди са осталим другарима из одељења. Сваку тврдњу прочитај, размисли и заокружи ДА или НЕ. До сада сам примио/примила све вакцине према календару вакцинације. ДА НЕ Боловао/боловала сам од неких вирусних болести. ДА НЕ Сматраш ли да треба да будеш вакцинисан. ДА НЕ

U KA

-P

O

Вируси су честице које немају ћелијску грађу и особине живих бића. Од особина поседују само способност да се умножавају када уђу у живу ћелију домаћина. На површини вируса се налазе антигени , који изазивају стварање лимфоцита и антитела који се боре против вируса. Стварање антитела изазива стварање имунитета и доводи до отпорности организма на болест. Имунитет може бити природни и вештачки у зависности од тога да ли настаје природним или вештачким путем. Природни и вештачки имунитет могу бити активни и пасивни у зависности да ли се стичу или се примају готова антитела.

R

Биолози паметнице

Вакцине су безбедне, бесплатне и ефикасне. Ако Ви или Ваши родитељи иате било какве недоумице или питања обратите се изабраном педијатру. Неке одговоре и статистичке податке о вакцинама можете наћи и на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” или Удружења педијатара Србије.

Биолошке мозгалице

ED

1. Реши укрштеницу и понови болести које изазивају паразити.** 1

1

2 3 4 4 6 7 Водоравно: 1) Праживотиња која нема сталан облик тела, 2) Прокариотски организми који могу да изазову болести, 3) Организми на граници живе и неживе природе, 4) Болест коју изазива једна врста амебе у цревима, 5) Организми који живе на рачун свог домаћина, 6) Болест коју преноси једна врста комарца, 7) Болест коже коју изазива једна врста гљивице. Хоризонтално: 1) Болест животиња и људи коју изазива вирус

226


-P

O

R

TA

L

2. Обележи бројевима слике да добијеш тачан редослед Вограликовог ланца. На празне црте упиши назив шта та слика представља.**

U KA

Својим речима опиши како разумеш Вограликов ланац заразе.

ED

Брзо и кратко учи се лако

природни

активни

пасивни

Разумеш ли? имунитет

активни вештачки пасивни

1. Шта су вируси? 2. Зашто се вируси не убрајају у жива бића? 3. Шта је имунитет? 4. Шта су вакцине? 5. Да ли сматраш да деца треба да се вакцинишу?

227


ПРИНЦИПИ УРАВНОТЕЖЕНЕ ИСХРАНЕ

ED

L

TA

R

U KA

При стављању намирница у фрижидер, треба водити рачуна о следећем: Храну треба поклопити да би се заштитила од сувог ваздуха у фрижидеру. Тиме се, такође, спречава пренос бактерија и мириса и помаже чување хранљиве вредности намирница. Свеже и обрађено месо треба поклопити фолијом да би се потпомогло сушење површине која доприноси смањењу раста бактерија. Не треба користити пластичне кутије јер долази до „знојења“ меса, што је погодно за раст бактерија. Свеже месо ставити на последњу полицу - да не би капало на друге намирнице и да би се спречила узајамно загађење. Ако месо неће бити употребљено у следећих пар дана, треба да се замрзне. Одлеђено месо може да се држи у фрижидеру 48 сати пре спремања. Воће и поврће ставити у фиоку предвиђену за то. Млеко и сокови се држе у последњој прегради у вратима. Млечне производе ставити на средину највише полице. Никада не остављати храну у отвореним лименкама. Рибу, сокове и поврће никада не треба враћати у оригиналну металну амбалажу, јер храна реагује са металом и добија метални укус. Боље је ту храну преместити у добро затворену пластичну или стаклену посуду. Из истог разлога, храну не треба завијати у алуминијумску фолију. Боље је оставити јаја у оригиналном паковању, него у вратима, јер је у њима температура нижа.

O

Занимљива биологија

За нормалан раст и развој сваког организма је потребна храна коју у организам уносимо исхраном. Ако свакодневно уносимо исту храну и не пијемо довољно течности, тј. воде настаће многи здравствени проблеми. Зато треба да једемо разноврсну храну и уносимо довољно течности, што зависи од узраста, пола, старости, тежине и физичке активности. Већ знаш шта значи правилна исхрана. Подсети се принципа здраве исхране и уноса течности. Уравнотежена исхрана је она исхрана која садржи уравнотежен однос различитих врста намирница тј, њихових основних састојака (беланчевина,шећера и масти). У њој се препоручује комбинација која садржи: воће и поврће, млеко и млачне производе, месо и орашасте плодове, житарице. Јести треба само кад се осети глад а не из досаде. У току дана треба узимати доста свежег воћа и поврћа. Пожељно је избегавати заслађене и енергетске напитке, пецива из пекаре и брзу храну. Приликом избора намирница за исхрану, треба водити рачуна о њиховом пореклу, свежини, року трајања и начину чувања. На индустријски произведеним намирницама потребно је проверити њихов састав. У току припреме хране треба водити рачуна о хигијени и начину обраде намирница. Сети се које су то болести које настају као последица прљавих руку и и лоше хигијене а знаш их из претходних разреда! Како можемо проверити свежину намирница? Првенствено чулима. Изглед и боја свежег и здравог воћа и поврћа, црвена боја меса без местимичних промена боје, риба чије су шкрге јасно црвене боје, говоре да су те намирнице свеже. Рок трајања обавезно је уписан на свакој амбалажи и не треба користити намирнице чији је рок употребе истекао. Лако кварљиве манирнице чувају се у фрижидеру или на хладном месту. Састав намирница и енергетска вредност су увек утиснути на амбалажи. Нек ти не буде тешко да их прочиташ. Намирнице са пуно адитива, конзерванаса и вештачких заслађивача не треба користити. Пошто је увек боље спречити него лечити, поведи рачуна о исхрани.Разноврсна и уравнотежена исхрана, правилан број и распоред оброка у току дана,мање стреса, избегавање никотина, алкохола и дрога, су предуслов за правилан рад и здравље органа за варење. У супротном долази до болести и поремећаја органа за варење.

-P

Кључне речи исхрана уравнотежена исхрана чување намирница

228


Биолози истраживачи Б

Занимљива биологија

L

Брза храна или фаст-фуд (од енгл. fast food) храна је која се врло брзо спрема и сервира, и њена главна предност је то што је јефтина. То је такође храна која се у више случајева подгрева. Сматра се да је брза храна један од симбола модерног Запада и нужда брзог начина живота, који има све бржи и стресни ритам. Ова храна се у жаргону назива џанк фуд (енгл. junk food) што у преводу значи „храна смеће” због ниске хранљиве вредности. Конзумирање брзе хране је повезано, између осталог, са канцером, гојазношћу, високим холестеролом, и депресијом. Многи видови брзе хране су богати засићеним мастима, шећером, солима и калоријама. Традиционална породична вечера у све већој мери бива замењена конзумирањем брзе хране. Као резултат тога, време које се улаже у припрему хране се смањује, те просечни пар у Сједињеним Државама троши око 47 минута дневно на припрему хране према подацима из 2013. године.

U KA

-P

O

R

TA

Дебата: Брза храна ДА или НЕ? Задатак: Упознавање ученика са правилима здраве исхране, пирамидом исхране, уравнотеженом исхраном и последицама неправилне исхране. Циљ дебате: Упоређивање начина исхране и одређивање здравије методе исхране. Поступак: - ученици се деле у три групе; - свака група треба да се састоји од ученика који ће заступати мишљење своје групе; - једна група заступља мишљење да треба брза храна да се употребљава, друга група да не треба а трећа група да су оба мишљења тачна. - међу члановима прве групе обавезно треба да буду ученици који ће глумити ученика који воли и стално једе брзу храну (хамбургере, пице...), једну пословну жену која нема времена да се бави кувањем, власника и радника хамбургерије или пицерије; - међу члановима друге групе обавезно треба да буду ученици који ће глумити једног лекара, педијатра, наставника биологије, санитарног инспектора, родитеља гојазног детета и нутриционисту; - чланове треће групе чине ученици који имају став да су оба мишљења тачна. Ток дебате: После припремне активности за рад и излагање, учесници прве групе излажу своје ставове о брзој храни са аспекта појединаца које глуме у трајању од десетак минута. После тога излажу и учесници друге групе. Након излагања учесника обе групе отворите дебату о правилима исхране и начинима исхране људи данас. Водите рачуна о правилима понашања приликом дебате. Крај дебате: Дебата се завршава тако што ученици гласају и одлучују о томе која група је приказала здравији начин исхране.

ED

Биолози истраживачи Б

Активност - самосталан рад Моја исхрана Задатак: Ученици своју исхрану у току претходног дана пореде са пирамидом здраве исхране. Активност: Прати своју прате своју исхрану у току једног дана и уписују у табелу. Прецртај табелу у свеску. Оброци у току дана доручак преподневна ужина ручак поподневна ужина вечера између оброка

врсте намирница

вода и други напици

слаткиши и слане грицкалице

229


Занимљива биологија

O

R

TA

L

Пирамида здраве исхране

Анализом података у табели процени да ли си се правилно храниш у току дана и да ли је твоја исхрана била уравнотежена у току дана. Анализу сваки ученик може да уради сам за себе и не мора да је представља пред одељењем. Препоруке за здраву и уравнотежену исхрану: - доручкуј најкасније до 9 сати и за доручак поједи мусли,овсене пахуљице, јогурт, млеко, кришку двопека или интегралног хлеба, јаје; - за преподневну ужину, око 11 сати, узми воће у мањим количинама; - ручај око 13 часова и то оброк који садржи месо или рибу са бареним поврћем и разним салатама; - за поподневну ужину око 15 часова узми опет воће али у мањим количинама; - вечерај до 18 часова, може неки сендвич или риба са салатом, јогурт али дупло мању количину од ручка. Једи полако, уживај у храни и све залогаје добро сажваћи.

Биолози истраживачи Б

U KA

-P

Вежба - рад у пару Анализа дневног менија за децу од 13 година старости. У првој табели је дат оптималан дневни мени за децу од 13 година старости, који подразумева школске обавезе и тренинг од сат времена дневно. Упоредите вредности из прве табеле са вредностима из друге и закључке до којих сте дошли напишите на табли. Уочите разлике и продискутујте до чега доводи неадекватна исхрана. - дневни унос угљених хидрата 130 грама сварљивих и 38 грама несвраљивих; - дневни унос масти при дневном уносу енергије од 1800 kcal је 60 грама -1800 kcal je просек енргетске вредности која варира од старости, температуре, окружења.

ED

Непозната реч Калорија (cal)-мерна јединица за енергију. Џул (Ј)-стандардна јединица за енергију.

укупно масти печена јаја, пшенични 20,19g хлеб, јогурт

укупно шећера енргетска вредност 26g

431kcal/1803.3кЈ

ужина

јабука

-

30,44g

124kcal/519кЈ

ручак

гриловано бело месо пире кромпир свеж краставац

7,8g

20,42g

289kcal/1209.17кЈ

22,9g

100.2 kcal /419кЈ

18,17g

35,57g

563kcal/2355.59кЈ

46,16

135,33

1435 kcal/6004 kJ

доручак

ужина вечера УКУПНО 230

поморанџа млади сир пшенични хлеб рендани купус и шаргарепа


Шта деца узраста од 13 година обично једу укупно шећера енргетска вредност

бурек са месом јогурт 25,25g

50,25g

476kcal/1991kJ

ужина

чипс

14g

21,12g

214,4kcal/897kJ

ручак

хамбургер са прилозима кока кола

45,93g

105,67g

1005kcal/4204,93kJ

ужина

сникерс чоколада

12g

31,5 g

243,9lcal/1020,92kJ

вечера

шпагете болоњез

2,12g

30,38 g

180kcal/753,12kJ

99,3 g

239g

2119,3kcal/753,12kJ

Непозната реч Индекс телесне масе- мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима

R

УКУПНО

1 cal = 4,1868 J 1 kcal = 1000 cal = 4168,8 J

TA

доручак

Занимљива биологија

L

укупно масти

ED

U KA

-P

O

Гојазност је хронична болест која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне, означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе прекорачи 30 kg/m2, док се особе у размаку 25—30 kg/m2 дефинишу као претешке. Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима.

Занимљива биологија Израчунај свој индекс телесне масе тако што ћеш своје килограме поделити са својом висином. Оцена прехрамбеног стања по Светској Здравственој Организацији по вредности ИТМ ( индекса телесне масе) код одраслих особа. - мање од 18,5 = неухрањене особе. - од 18,5 до 24,9 = особе са пожељномнормалном тезином тј. идеалном масом. -од 25,0 до 29,9 = особе са повећаном тежином. - од 30,0 до 34,9 = особе са I. степеном гојазности – блага гојазност. -од 35,0до 39,9 = особе са II степеном гојазности- тешка гојазност. -преко 40 ИТМ су особе са III. степеном гојазности – екстремна гојазност.

Гојазност је начешћа болест данашњице

231


L

TA

R

U KA

Непозната реч Канцер-општи назив за групу од 100 обољења а манифестује се неконтролисаним растом ћелија које могу напасти и друга ткива и органе. Холестерол-маст која се налази у организму и представља извор енергије. Депресија-медицински поремећај расположења,праћен осећајем безвољности,беспомоћности,бе знађа,са успореним покретима и реакцијама, губитком мотивације, несаницом.

O

Знате ли шта је хроно исхрана? То је врста исхране у којој можете да једете колико хоћете, а опет мршавите. У овој исхрани нема тачно одређене количине хране по оброцима које треба и смете да унесете у организам. Једина ствар која је карактеристична је да се оброци спремају по тачно утврђеној сатници и са одређеном комбинацијом намирница. Која су основна правила хроно исхране можете потражити на Интернету.

-P

Занимљива биологија

Многе младе девојке, поведене рекламама, филмовима и модним трендовима имају жељу да постану глумице или манекенке. Да би то постигле, морају бити мршаве, јер се то сматра модним трендом у свету. Оне крећу на различите дијете и упадају у зачарани круг који води ка телесним и психичким поремећајима, анорексији и булимији. Анорексија је поремећај у исхрани који карактерише ниска телесна маса и поремећај доживљавања свог тела уз страх од гојења. Особе које пате од анорексије телесну масу че-сто контролишу вољним гладовањем, прекомерним вежбањем, таблетама за мршављење. Првенствено се јавља код младих адолесцентних девојака и има једну од највећих стопа смртности међу психијатријским поремећајима. Отприлике 10% особа којима је дијагнозиран Анорексична особа себе увек овај поремећај на крају умре. види као дебелу особу Булимија је прекомерна потреба за храном, неконтролисана прождрљивост, праћена осећањем незасите глади. То је поремећај у исхрани код кога се напади апетита смењују са епизодама пражњења – самоизазване мучнине, насилног повраћања и чишћења црева. Булимија обично почиње као врста дијете али се често јавља у депресији, или је изазвана депресијом. Булимија је права болест и особе оболеле од ње обично је не могу вољно контролисати без стручне помоћи.

Занимљива биологија

ED

Минерали у адолесцентном добу посебно су важни одређени минерали. Калцијум да би кости ојачале, због чега у јеловнику обавезно треба да се нађу млечни производи, сардине, бадеми, лосос и различито зелено поврће. Гвожђе је важно због заштите од анемије, умора, ослабљеног имуног система, а да би га довољно обезбедили најбоље је јести џигерицу и спанаћ. Цинком се треба снабдети да би се предупредили проблеми са кожом, у пасуљу и житарицама има овог минерала.

Булимија се често јавља код младих особа

232


Биолози паметнице

Биолошке мозгалице 1. Направи дневни јеловник за који сматраш да ће испунити критеријум здраве и уравнотежене исхране.*** Јеловник

L

оброк

Под здравом и уравнотеженом исхраном се подразумева балансиран унос намирница које доводе до нормалног функционисања организма. Више воћа , поврћа, рибе и здравих житарица довешће до здравог организма. Ако је унос намирница повећан или ако се особа храни тако да узима више масти и шећера долази до гојазности. Анорексија и булимија су поремећаји у исхрани.

TA

доручак

R

ужина

O

ручак

-P

ужина

U KA

вечера

Брзо и кратко учи се лако

Разумеш ли?

ED

гојазност

анорексија

1. Шта значи уравнотежена исхрана? 2. Зашто млади радије једу брзу храну него здраве намирнице? 3. Како ћеш израчунаити индекс телесне масе? 4. Зашто је гојазност опасна по здравље ? 5. Шта су анорексија и булимија?

Поремећај у исхрани

булимија

233


ПРОМЕНЕ У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ И ЗДРАВИ СТИЛОВИ ЖИВОТА

Адолсценција или младалачко доба је период у животу човека који траје отприлике од 12. до 20. године живота. Обележена је многим физичким и психичким променама које настају првенствено под утицајем полних хормона. У периоду адолесценције дечаци и девојчице имају многе проблеме које решавају на различите начине. Неки постају стидљиви, несигурни, сметени. Други у жељи да што пре одрасту, постају агресивни, почињу да пуше, пију, узимају и дроге, нападно се облаче и праве необичне фризуре. Овим поступцима траже свој идентитет и желе да буду оригинални. Различите забране које родитељи или наставници спроводе у овом периоду могу да изазову стање велике напетости. Млади се осећају непожељним или потцењеним. Пуни енергије а неупућени како да је правилно искористе, често се окрећу хулиганском понашању.

R

O емоције однос према ауторитету

мишљење

U KA

„Где ли му/јој је била памет?“ Ово је уобичајена реченица којом родитељи тинејџера исказују немоћ да разумеју неке од поступака свог детета. Уистину, како је могуће да осамнаестогодишњак, који зна све што је потребно знати о могућим последицама вожње у пијаном стању, буде приведен због исте? Зашто студенткиња прве године медицине себи дозволи нежељену трудноћу с младићем који јој се и не допада, иако веома одговорно може да говори о заштити од нежељене трудноће? Шта се то десило с гимназијским одликашем, па напусти факултет већ после прве године? Адолесценција је одувек била проблематична и неразумљива, али постоје објективни разлози због којих је та тема данас присутнија него раније. Услед фактора који нам нису до краја познати, пубертет наступа знатно раније него пре 50 година. Према једном од разумнијих објашњења, то је последица енергетског баланса: деца једу више, а крећу се мање. Истовремено, период адолесценције је продужен: улоге одраслих прузимају се касније него пре 50 година. Шта се догађа када се у пубертет уђе рано, а у одраслост касно? На социјалном плану и плану одрастања, продужава се период адолесценције и таква деца све теже прихватају обавезе и одговорности које живот пред њих ставља.

-P

Занимљива биологија

TA

L

Кључне речи адолесценција пубертет

зависност/независност

адолесцент

ED

сексуалност

234

слика о себи

однос према вршњацима Промене у пубертету

Протест против родитеља, наставника, школе и друштва у целини може да оде предалеко и да се заврши криминалним понашањем. Неприлагођено понашање адолесцента прераста у деликвенцију а тада је неопходна интервенција стручних лица. Благовремено препознавање проблема адолесцената и помоћ родитеља или стручних лица, помаже да се брже изађе из кризе, укључи у нормалне токове живота и окрене здравим стиловима живота.


Занимљива биологија

O

R

TA

L

Примере позитивне промене понашања можеш да сретнеш свуда око себе. Погледај епизоде Војне академије,добро познате и популарне наше,домаће серије и видећеш пример Стошића. Ако си и кренуо погрешним путем нека ти он буде узор! Не заборави,никад није касно!!!

U KA

-P

Основно питање сваког адолесцента је „ Ко сам ја?

Биолози истраживачи Б

Активност - рад у групи Радионица „Стил живота и промена у понашању”

ED

Увод: Познато је да свака особа има свој начин живота кога чине животне навике, а под утицајем је своје средине, веровања, норми, ставова, услова живота. Радионица се може искористити и као иницијатива за корекцију понашања. Циљ радионице: - Ученици треба да разјасне шта за њих значи стил живота; - да разјасне „Здрав начин живота”; - да разјасне „Ризике по здравље”; - да одлуче који од ризика желе да промене и разраде фазе кроз које ће то учинити. Потребан материјал: Папир и оловка, радни лист „Шта желим да променим у свом стилу живота”.

Занимљива биологија Паметне речи лекара: У савременој медицини смо, чини се, више заокупљени свим оним чиме можемо излечити пацијента, него самим пацијентом. Заборавили смо да је најбољи лек човеку сам човек, разговор са њим, посебно ако је болестан. Болест мења сваког човека и појачава осећај властите слабости. Суочен са тим пацијент тражи речи утехе и прихвата помоћ друге особе – здравственог радника. Сваки сусрет са здравственим особљем, сваки добронамерни гест и реч већ сама представља лек за болесника. За боље разумевање његових патњи и страхова у терапијском поступку, нужно је активирати властите емпатијске снаге које првенствено остварујемо квалитетном комуникацијом са пацијентом. Знање и умеће квалитетне комуникације предуслов су доброг лечења, као и поверења пацијента у здравственог радника и целокупан здравствени тим који брине о њему.

235


Радни лист „Шта желим да променим у свом стилу живота”

TA

L

1. Шта бих желео/ла да променим? - Нпр. смршам, укључим се у тренинг... 2. Шта добијам својим садашњим понашањем? - Шта ми се допада а шта не? 3. Шта очекујем да ћу добити променом понашања? - Шта ми се допада а шта не? 4. Да ли још увек мислим да је вредно потрудити се и изменити своје понашање? 5. Ако је одговор ДА, какав ми је план да то урадим? Активности: - поделите се у групе од 5-6 ученика; - групе добијају задатак да дефинишу шта за њих значи стил живота (5 минута); - одговори се излажу и пишу на табли; - групе даље имају задатак да поделе папир вертикално и пишу списак понашања везаних за здрав стил живота, а са друге стране понашања која представљају ризик по здравље (10 минута); - одговори се затим излажу и групишу на табли; - групе затим одлучују које од ризика сматрају вредним промене и попуњавају радни лист „Шта желим да променим у свом стилу живота”; - расправља се о радном листу и одлуци за промену понашања, vо предностима, као и о напору потребном за то.

U KA

-P

O

Адолсценција или младалачко доба је период у животу човека који траје отприлике од 12. до 20.године живота. Обележена је многим физичким и психичким променама које настају првенствено под утицајем полних хормона. У периоду адолесценције дечаци и девојчице имају многе проблеме које решавају на различите начине.Неки постају стидљиви,несигурни,сметени,. Други у жељи да што пре одрасту,постају агресивни,почињу да пуше,пију,узимају и дроге,нападно се облаче и праве необичне фризуре.Овим поступцима траже свој идентитет и желе да буду оригинални.

R

Биолози паметнице

ED

Напомена: Будите искрени, јер до промена у понашању долази само ако постоји искреност и донета одлука.

236

Биолошке мозгалице

1. „Здрав стил живота” за мене значи... Допуни започете активности:** Непушење Редовно бављење физичком активности


TA

Адолесценција (од лат. adolescere – „расти, сазревати“) представља прелазно и најобимније доба човековог развоја. Адолесценција преко полне зрелости води ка интелектуалној, емоционалној и социјалној зрелости.Адолесценција и пубертет представљају два процеса. Пубертет је анатомско – физиолошки тј.биолошки догађај, док адолесценција представља психо – социјални односно психолошки феномен. То је раздобље живота када раст добија нови подстицај и када се у организму одвијају велике промене које трансформишу дете у одраслу особу. Овај процес сазревања траје од 5 до 10 година.

L

2. Пажљиво прочитај текст , и одговори на питања, заокруживањем тачног одговора.

в. физичко и психичко сазревање

б. период психичког сазревања

O

R

б. период психичког сазревања

Пубертет је: а. период полног и физичког сазревања

Адолесценција је: а. период полног сазревања

в. исто што и адолесценција

г. исто што и пубертет

U KA

-P

г. полно и психичко сазревање

ED

Брзо и кратко учи се лако

мишљење

Разумеш ли?

Физичке промене

Промене у адолесценцији

1. Шта је адолесценција? 2. Какве промене се дешавају у адолесценцији? 3. Шта су здрави стилови живота? 4. Шта је по теби највећа грешка коју родитељи праве у односу на тебе? 5. Шта је по теби највећа грешка у понашању наставника према ученицима који су у пубертету?

понашање

237


НАРКОМАНИЈА

О неким облицима зависности већ знаш из претходних разреда. Надамо се да ти све то није само „прошло” кроз главу и отишло у заборав, мислећи да се то догађа само тамо неком другом. Е ту грешиш, и то много. Врло близу је и тебе. Потребан је опрез и велико знање да се избегну ризици од употребе психоактивних супстанци (дрога). Наркоманија је најтежа и најопаснија болест зависности. У жељи да преброде све проблеме које носи пубертет или адолесценција млади људи најчешће посежу за нечим што ће им поправити расположење и одвести их из реалности. Желе да пробају нешто ново. На почетку велики утицај на њих имају и вршњаци којима не могу да се одупру или супротставе, па повуку један дим, или узму једну таблету. Не знају да је лажни осећај задовољства, свемоћи, способности, спокоја кратак а после тога настаје стање депресије и страха.

ED

R

O

U KA

ШТА ЈЕ ДРОГА? Дрога се као термин у ширем смислу, користи за материје биљног, хемијског, или животињског порекла које служе за израду лекова. Чешће је у употреби са значењем да је реч о супстанци која, кад је унета у организам, може да промени стање свести и друге психичке функције (опажање, мишљење, расположење, понашање и став према телу), може убрзо да доводе до стварања навике – психичке и физичке зависности и штетних последица по цео организам. Све више се уместо термина дрога користи термин психоактивна супстанца.

-P

Занимљива биологија

TA

L

Кључне речи дрога наркоманија зависност

Занимљива биологија

Погледај један од наших,домаћих филмова: „До коске“,“Апсолутних 100“ или „Ране“ и видећеш проблеме које доноси зависност од дроге.

238

Адолесценција је најризичнији период у одрастању

Тако се почиње. Зависност од дрога се ствара веома брзо и постаје се наркоман. Наркомани су особе које редовно узимају дрогу. Временом се и дозе узимања дрога морају повећавати. Постоје различите врсте дрога. Многе дроге су биљног порекла али има и оних које се производе вештачким (синтетичким) путем. Највећи број дрога изазива тешке поремећаје у организму човека и оштећења великог броја органа. Велике се промене дешавају и у понашању тих особа, повлаче се у себе, занемарују своје обавезе у кући, на послу или у школи, беже од куће и губе способност правилног размишљања. Доношење одлука је отежано, такви људи су неодговорни према себи и другима а често и веома опасни за околину.


Занимљива биологија

O

R

TA

L

КАКО СЕ РАЗВИЈА ЗАВИСНОСТ ОД ДРОГА? Злоупотреба дрога у адолесценцији обично пролази кроз 5 фаза: ФАЗА ПОСМАТРАЧА која почиње радозналошћу и која је праћена недовољном информисаношћу младе особе. ФАЗА ПРВОГ ОПРОБАВАЊА у којој млада особа стиче прва искуства са дрогама (или алкохолом) најчешће у друштву вршњака. Без довољно развијеног самопоуздања и из снажне жеље да се осети прихваћеном међу вршњацима који узимају дрогу, млада особа их све чешће имитира. Вероватно је фасцинирана вршњацима који пију или користе дрогу јер јој изгледа да се они много боље забављају. Лако прихвата митове који су уобичајени међу младима: да то сви раде, да то није ништа страшно, да се употреба дроге може контролисати, да се може користити без последица. ФАЗА ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊА са различитим психоактивним супстанцама, млада особа учи како да их користи и открива да помоћу њих може да мења своје расположење. Користи их повремено, обично само викендом и искључиво у друштву, на журкама, када неко други набави и донесе дрогу. У овој фази се обично користе такозване „уводне дроге“ (алкохол, дуван, марихуана и лекови за смирење). ПЕРИОД ЗАПОЧИЊАЊА РЕДОВНЕ УПОТРЕБЕ тј. ЗЛОУПОТРЕБЕ карактерише жудња за дрогом, односно њеним ефектима. Млада особа, на основу сопственог искуства, развија свој лични однос према дроги, налази своје изворе за набавку, има свој прибор. Коришћење дроге не везује више за групу вршњака, већ за одређене ситуације када жели да се „опусти“. Дрогу користи сваког викенда, а понекад и радним даном. Све се више удаљава од породичних, школских и друштвених обавеза и вредности. ПЕРИОД ЗАВИСНОСТИ карактерише преокупираност дрогом и њеним ефектима. Млада особа губи контролу над својим животом. Све њене мисли и активности усредсређене су на набавку и коришћење 239 дроге.

-P

Дрога је свака супстанца која изазива зависност

ED

U KA

Дроге су скупе, а због недостатка новца да их купе, зависници постају склони крађама, насилном понашању, проституцији. Најчешће дроге које узимају наркомани су марихуана,екстази,хероин и кокаин. Оне оштећују мозак, срце, крвне судове, бубреге и јетру. Неке су у облику таблета, а неке се у организам уносе убодом инјекција. Наркомани који дрогу узимају преко инјекција и користе заједничке игле, често оболевају од вирусних инфекција које се преносе путем крви (сиде или хепатитиса). Знаци по којима можете препознати особу зависну од дроге: - нагле промене понашања у односу на одласке у школу или на посао, чести изостанци; - лошије оцене или резултати рада него пре; - неуобичајни испади у понашању или напади беса, раздражљивост; - велика неодговорност према обавезама; - крупне промене ставова и система вредности; - запуштен изглед, не воде рачуна о личној хигијени; - стално ношење наочара за сунце па чак и у неодговарајуће време; - стално ношење одеће са дугим рукавима чак и кад је веома топло; - дружење са особама које користе дрогу; - честе позајмице новца од пријатеља, родитеља или рођака; - крађа новца у кући или на послу; - дружење са особама непознатим родитељима; - чести тајанствени разговори, - лажни изговори за изласке, посете и дружења.


L TA R

O

Свако коришћење психоактивних супстанци доводи до зависности

U KA

-P

Наркоманија се веома тешко лечи. Захтева много снаге, упорности и подршку целе породице. Читави тимови стручњака раде на лечењу и превенцији наркоманије. Не треба заборавити да је најбољи начин превенције наркоманије је дрогу уопште пробати! Треба да запамтиш да не постоје лаке и тешке дроге, како их неки људи деле. Све дроге изазивају зависност, исцрпљују организам и доводе до смрти. Забрињавајући подаци кажу да су преко 80% наркомана особе млађе од 30 година живота. Њихов животни век је кратак. Министарство унутрашњих послова дуги низ година припрема и реализује активности у сарадњи са школама како би се што више деце и родитеља упознало са проблемима који доводе до уласка деце у мрачни свет наркоманије из кога често нема повратка. Уколико имате сазнање да неко у вашем окружењу продаје дрогу, или се бави било каквим активностима које омогућавају уживање дрога, позовите полицију на број телефона 192. Веома важна чињеница, коју већина деце и младих не зна или не размишња о томе, је да свако држање,поседовање или коришћење дрога у било којој количини представља вршење кривичног дела. Деца већ од навршене 14. године живота постају кривично одговорна и морају бити и упозната са тим. Ова кривична дела су регулисана Кривичним законом Републике Србије.

Занимљива биологија

ED

Светска здравствена организација је дала следећу поделу психоактивних дрога: • алкохол (алкохолна пића, напици и коктели) • амфетамини • барбитурати, хипнотици, седативи (средства за смирење уопште) • халуциногени (ЛСД-25, мескалин.) • канабис (марихуана и хашиш) • кокаин (чиста материја и лишће биљке коке) • опијати (сирови опијум, хероин, морфијум, кодеин, синтетички препарат метадон и петантин) • испарљива средства и лекови богати органским растварачима (ацетон, гасолин, етар, хлороформ...) • дроге појединих регија или нове дроге (крек, екстази...)

240


Биолози истраживачи Б

Занимљива биологија

TA

1. Сваки ученик попуњава сам за себе анкету Ставови о дроги. 2. Када завршите попуњавање, поделите се у групе у групе од 4 до 6 учесника да продискутујете своје одговоре. (10 минута) 3. Дискусија у великој групи. Учесници треба да разговарају о сличностима и разликама у својим ставовима што ће им омогућити да их издвоје и идентификују заједничка уверења.

Едукативни филм „Моја прича" настао је као продукт тренинга са употребом драме и „Роле Плаy-а" у оквиру пројекта „Филмско-едукативни колаж здравља" који је реализовало удружење грађана Омладински креативни центар уз финасијску подршку Министарства Омладине и спорта, Република Србија. Филм „Моја прича" говори о пет различитих прича које се преплићу, о пет тинајџера/ки који се налазе у различитим ситуацијама ризичног понашања и покушавају да нам на неколико начина дочарају и приближе тежину своје ситуације , своје приче, када је у питању насиље у породици, алкохолизам, наркоманија, полно преносиве болести. Неки од ових младих људи успевају да одоле искушењима, неки им подлегну на крају. Шта бисте ви урадили да се нађете у једној таквој ситуацији? Да ли би ваша одлука била најбоља за вас и људе које волите? Погледајте филм и добро размислите !

L

Активност - групни рад Ставови о дрогама

Анкета слажем се

делимично се слажем

U KA

Марихуану треба законом дозволити.

не слажем се

-P

тврдња

O

R

Напомена Потребно је нагласити да се овде ради о ставовима и уверењима учесника и да нема тачних и погрешних одговора. Циљ је идентификовати и разјаснити поједине ставове у односу на употребу дрога.

Није опасно пробати дрогу.

Када ти пријатељ понуди дрогу треба је узети.

ED

Ако кажеш родитељима или наставнику да твој друг користи дрогу ти си издајник. Лаке дроге нису опасне.

Узимање марихуане не може да уништи живот. Дување лепка је само пролазна фаза у одрастању.

Направите паное на тему наркоманије и изложите их у школском ходнику. Можете да направите и поруке против наркоманије и окачите заједно са паноима.

241


1. Заокружи Т ако сматраш да је тврдња тачна или Н ако је нетачна.** Марихуана је дрога која не може Т

Млади људи теже узимају дрогу него старији. ако се обратиш родитељима. Младе људе нико не разуме. Дрога није опасна по живот.

TA

Сваки проблем може да се реши

Н

L

изазвати зависност.

Т

Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

ED

Разумеш ли?

U KA

-P

O

Наркоманија је најтежа и најопаснија болест зависности. У жељи да преброде све проблеме које носи пубертет или адолесценција млади људи најчешће посежу за нечим што ће им поправити расположење и одвести их из реалности. Желе да пробају нешто ново. На почетку велики утицај на њих имају и вршњаци којима не могу да се одупру или супроставе,па повуку један дим,или узму једну таблету. Не знају да је лажни осећај задовољства, свемоћи, способности,спокоја кратак а после тога настаје стање депресије и страха.

Биолошке мозгалице

R

Биолози паметнице

Брзо и кратко учи се лако

1. Шта је дрога? 2. Зашто је дрога опасна? 3. Шта је зависност? 4. Како се зависност од дроге лечи? 5. Да ли сматраш да ти је неко пријатељ ако ти понуди дрогу? Образложи одговор

Наркоманија Психичка зависност

242

Физичка зависност


Биолошке мозгалице на крају теме 1.У тексту пронађи погрешне тврдње прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.*

TA

Можеш да се заразиш, али ћеш се својом снагом и имунитетом (отпорност организма), уз помоћ лекара и лекова, теже оправити. Свој имунитет ћеш ослабити вакцинама.

L

Ако водиш здрав начин живота, постоји већа шанса да се разболиш.

2. Карактеристике школске зоне, које имају неповољан утицај на здравље деце и младих су: (заокружите два тачна одговора)**

R

а) близина великих саобраћајница в) недостатак сала за физичко вежбање

O

б) недостатак зелених површина и растиња

д) преобимни наставни програми

-P

г) неадекватна осветљеност и проветреност учионица

ED

U KA

Сваки од ових одговора може бити тачан. Образложи своје одговоре у виду кратког есеја.***

243


TA

L

Бактерије – једноћелијски организми без једра. Бентос – организми који живе на дну водених екосистема. Бескичмењаци – група животиња које немају орган кичму, који телу даје чврстину и потпору. Билатерална семетрија – структура тела са главеним и задњим делом,при чему су телесни органи тако распоређени, да би пресек кроз средину дао скоро идентичну леву и десну страну. Биодиверзитет – целокупна разноврсност живих бића и њихових заједница. Биогеографија – наука која се бави распрострањењем живих бића. Биотички фактори – међусобни утицаји живих бића,као и утицај живих бића на неживу природу. Биоценоза – животна заједница, скуп организама различитих врста које живе у истом станишту. Биотоп – животно станиште,мањи или већи простор на којем владају слични животни услови. Биом – слични, често повезани екосистеми. Борба за опстанак – борба између јединки истих или различитих врста за задовољавање основних животних потреба. Бројност популације – укупан број јединки које у одређеном тренутку живе у једној популацији. Булимија – преједање,а затим намерно повраћање унете хране.

ED

U KA

-P

O

Абиотички фактори – утицаји неживе природе (фактори климе, земљишта и рељефа) на жива бића. Адаптација – прилагођавање организама условима живота на станишту. Адолесценција – прелазни период из детињства у одрасло доба. Акинети – ћелије за размножавање код алги. Аксон – дугачак наставак нервне ћелије. Албинизам – недостатак пигмента у кожи, коси и очима. Алели – различити облици истог гена. Амитоза – тип бесполног размножавања бактерија и неких протиста као и митохондрија и хлоропласта у еукариотској ћелији. Анатомија – наука о унутрашњој грађи организама. Анорексија – свесно избегавање узимања хране. Антеридија – мушки полни орган маховина, папрати и неких биљака у коме се развија мушка полна ћелија. Aнтибиотици – лекови који спречавају раст бактерија и користе се у лечењу бактеријских болести. Антигени – вируси, бактерије или друга страна тела која у организму човека изазивају болести. Антитела – специфичне супстанце које производе беле крвне ћелије леукоцити. лимфоцити и реагују са антигеном. Антропогени фактор – утицај човека на живи свет и животну средину. Артерије – крвни судови који одводе крв из срца.

Архегонија – женски полни орган маховина, папрати и неких биљка у коме се развија јајна ћелија. Асиметрични – они који немају симетрију. Аутотрофни организми – организми који сами стварају храну (погледај фотосинтезу).

R

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

244


ED

U KA

L

TA

R

-P

Гамети – полне ћелије. Ганглије – скупови нервних ћелија. Гени – делови ДНК који носе наследне информације и преносе их са родитеља на потомке. Генотип – скуп свих гена у организму-у ширем смислу. У ужем смислу комбинација алела за неку особину. Генски локус – место гена на хромозому. Гљиве – једноћелијски и вишећелијски хетеротрофни организми. Густина популације – број јединки на јединици површине или запремине станишта.

ДеспирализованаДНК– није умотана и упакована помоћу протеина и не види се под микроскопом. Дехидратација – губитак воде из организма. Диплоидна фаза – ствара ћелије са 2n хромозома. ДНК – (дезоксирибонуклеинска киселина) – сложени молекул изграђен од два дуга , међусобно повезана, спирално увијена ланца. Дивергенција – морфолошке разлике између сродних врста услед прилагођавања на услове животне средине. Дијабетес (шећерна болест) – болест која настаје услед смањеног лучења инсулина. Диплоидан број хромозома – број хромозома телесних ћелија и обележава се са 2n. Дисање – процес при којем жива бића усвајају кисеоник, а ослобађају угљен-диоксид. Доминантан алел – испољава своју особину и у хомозиготном и хетерозиготном стању. Дрога – природна или синтетичка хемијска супстанца чијом употребом брзо долази до болести зависности,наркоманије.

O

Вакцине – ослабљени вируси или бактерије који унешени у организам изазивају стварање антитела. Варијабилност – разноликост јединки унутар исте врсте. Вене – крвни судови који доводе крв у срце. Вештачка селекција/одабирање –одабирање јединки биљака и животиња за приплод које врши човек. Вивипарно развиће – развиће ембриона у утроби мајке при чему се исхрана ембриона врши преко постељице. Вишећелијски организми – организми грађени из више ћелија. Врста – скуп јединки сличних по спољашњем изгледу које могу међусобно да се укрштају и дају плодно потомство.

Дводоме биљке – биљке које на једним стаблима имају женске а на другим мушке цветове. Двополан цвет – цвет који има тучак и прашнике. Дендрит – кратак наставак нервне ћелије. Депресија – медицински поремећај расположења, праћен осећајем безвољности, беспомоћности, безнађа, са успореним покретима и реакцијама, губитком мотивације, несаницом.

Ебола – тешка, често смртоносна болест изазвана Ебола вирусом, поремећај коагулације (згрушавања )крви. Еволуција – историјски развој организама од најједноставнијих до најсложенијих кроз дуг временски период. Процес постепеног развоја живог света. Еволуциони низови – фосилни остаци из различитих периода развоја Земље који омогућавају да се прати настанак неког органа, дела тела или врсте организама. Екологија – наука о међусобним односима живих бића и односима живих бића и спољашње средине. Еколошки фактори – услови живота који одликују неки биотоп. Екосистем – еколошки систем који обухвата жива бића и станиште које она насељавају. 245


L

TA

Калорија (cal) – мерна јединица за енергију. Канибализам – појава да неке животиње једу представнике сопствене врсте. Капсид – омотач вируса изграђен oд протеина. Кариограм – хромозоми сложени по облику и величини. Канцер – општи назив за групу од 100 обољења а манифестује се неконтролисаним растом ћелија које могу напасти и друга ткива и органе. Каулоид – део тела алге који подсећа на стабло. Кичмена мождина – део цевастог нервног система који се налази у кичменом каналу. Кичмењаци – животиње које имају чврст потпорни орган – кичму. Клица – зачетак нове биљке који настаје у семену. Клоака – завршни део црева водоземаца, гмизаваца и птица у који се изливају продукти полног система и система за излучивање. Конвергенција – морфолошка сличност између несродних врста услед прилагођавања на услове животне средине. Контрактилна вакуола – органела која код једноћелијских организама служи за избацивање вишка воде и штетних материја. Колонија – група блиско повезаних јединки које се заједно крећу, хране и размножавају. Копулаторни орган – орган који има улогу у преношењу сперматозоида у полне канале женке.

U KA

-P

O

Живи фосили – врсте које се споро мењају и трају много дуже од осталих чланова своје групе. Животна средина – насељени део Земље у којем је могућ опстанак живих бића. Животна форма – скуп адаптација које одликују врсту.

Јајна ћелија – женска полна ћелија. Једарце – oрганела једра. Једнодоме биљке – биљке које на истом стаблу имају мушке и женске цветове. Једнополни цвет – цвет који има само тучак или прашнике. Једноћелијски организам – организам који је грађен од једне ћелије. Једро – органела у еукариотској ћелији.

R

Ембион - стадијум у развићу организама, код човека траје до 8. недеље развоја. Емиграције – представљају исељавање јединки из популације. Епидермис – горњи површински слој коже,покровно ткиво. Епидемија – појављивање једне болести у једној популацији. Епител – најмање диференцирано животињско ткиво које покрива површину тела и облаже површину унутрашњих органа. Еритроцити – црвена крвна зрнца. Еукариоти – организми чија ћелија има све основне делове и једров материјал сконцентрисан у једру.

Зигот – оплођена јајна ћелија из које се развија нов организам.

ED

Имиграције – представљају досељавање јединки у популацију. Имунитет – отпорност организма према болестима Индекс телесне масе – мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима. Инсектициди – хемијске супстанце које се користе против штетних инсеката. Инсулин – хормон који смањује ниво шећера у крви. Инфекција – зараза или продор страних паразитских бактерија и вируса у тело домаћина при чему изазивају болест.

246


L

TA

Наркоманија – најтежа и најопаснија болест зависности изазвана уношењем дроге у организам човека. Наследни материјал – налази се у једру и наслеђује се преко полних ћелија родитеља. Наталитет – фактор повећања бројности популације и представља број новорођених јединки у одређеном временском периоду, у популацији. Нектон – организми који активно пливају у води. Нефрон – основна јединица грађе бубрега кичмењака.

ED

U KA

-P

Малпигијеве цевчице – цевчице са затвореним почетним делом које се уливају у црева инсеката. Малпигијево телашце – почетни део нефрона. Макија – тип густе медитеранске жбунасте вегетације. Материја – све што нас окружује, и што постоји у природи. Материца – орган сисара у којем се одвија развиће плода. Мејоза – деоба током које настају полне ћелије. Месојед – организам који се храни другим животињама. Метаболизам – процес изградње или разградње органских супстанци уз утрошак или ослобађање енергије. Метаморфоза – преображај од јајета до одрасле јединке кроз ступњеве,код неких животиња. Метанефридије – цевчице које почињу левком у једном чланку а завршавају се изводним каналом у другом чланку код чланковитих црва. Мешовити нерв – нерв који садржи и сензитивна и моторна влакна. Mиграције – процеси кретања јединки у популацији.

R

Лажне ножице – делови цитоплазме којим се амебе крећу и хватају плен. Ланац исхране – повезаност исхраном произвођача,потрошача и разлагача у биоценози. Ларва – стадијум у развићу неких животиња. Леукоцити – бела крвна зрнца. Лутка – стадијум у развићу неких инсеката.

Митоза – деоба телесних ћелија. Митохондрије – ћелијске органеле у којима се одвија процес ћелијског дисања. Мицелијум – тело гљиве које се налази у подлози, изграђено од хифа. Мозаичне очи - очи изграђене од много простих очију. Морталитет – фактор смањења бројности популације и представља број угинулих јединки у одређеном временском периоду, у популацији. Моторни нерв – нерв који носи информације од моторног центра до мишића или жлезде која ће извршити радњу. Мрежа исхране – међусобно повезани ланци исхране.

O

Крзно - слој коже у коме е налазе органи коже. Ксилем – ткиво биљке које омогућава провођење воде и неорганских супстанци кроз биљку. Кутикула – танак заштитни слој који излучује епидермис биљака и животиња.

Овипарно развиће – развиће у јајету. Ововивипарно развиће – развој ембриона из јаја која су задржана у телу мајке Опрашивање – преношење поленовог праха са прашника на жиг тучка. Оплођење – спајање женске и мушке полне ћелије. Органеле – делови ћелије који обављају неке животне функције. Орган – део организма који има своје место и улогу у организму, а изграђен је од више врста ткива 247


L

TA

Радијална симетрија – структура тела у коме било какав пресек,почевши од уста па читавом дужином тела,дели тело на две идентичне половине. Разлагач – организам који разлаже органске супстанце. Регенерација – обнављање оштећених или изгубљених делова ткива,органа или организма. Редукциона деоба – деоба посебних телесних ћелија , при чему се број хромозома смањује на пола. Рекомбинација – кросинг овер је размена делова хомологих хромозома. Респирација – дисање је размена гасова између респираторних површина и спољашње средине. Рефлекс – реакција организма на одређену драж. Рецептори – чулне ћелије за пријем дражи. Рецесиван алел – испољава своју особину само када се нађе у хомозиготном стању.

ED

U KA

-P

O

Палеонтологија – наука која се бави развојем живота на Земљи изучавањем фосила и других доказа еволуције. Пампаси – високе траве са појединачним дрвећем у Јужној Америци. Паразити – организми који живе на рачун свог домаћина и при томе му наноси штету. Партеногенеза – ембрионално развиће из неоплођене јајне ћелије. Пигмент – бојене материје у ћелији. Планктон – организми који лебде у води. Полни диморфизам – разлика у грађи и понашању мужјака и женки исте врсте. Популација – јединке исте врсте које у исто време насељавају исти простор,међусобно се укрштају и дају плодно потомство. Постељица – ембрионални орган сисара у коме се развија ембрион. Потрошач – организам који за исхрану користи органске супстанце. Прашник – мушки полни орган биљака. Прелазне форме - организми који имају одлике две класе. Прерије – ниске траве у Северној Америци. Природна селекција/одабирање – скуп природних фактора који неке организме елиминишу, док неки организми који им се прилагоде преживљавају (опстанак најспособнијих). Произвођач – организам који процесом фотосинтезе ствара храну. Прокариоти – организми код којих је једров материјал разбацан у цитоплазми ћелије. Протеини – органске супстанце које обављају разноврсне функције у ћелији.

Протонефридије – разгранате цевчице са затвореним почетним делом. Пубертет – период живота између детињства и младости који је праћен великим променама у телу и личности дечака и девојчица. Пулс – таласасте вибрације еластичних зидова артерија, које настају током сваког грчења комора.

R

Организам – више система органа који раде усклађено. Оскулум – централни отвор на дупљи сунђера. Осмоза – прелазак воде из средине са већом у средину са мањом концентрацијом.

248

Сапрофити – организми који добијају хранљиве материје из мртвих организама (разлажу органске супстанце до неорганских супстанци). Сегментација – појава да је орган или тело издељено на сегменте. Семе – репродуктивни орган у коме се налази клица. Сензитивни нерв – нерв који носи информације од чулне ћелије(органа) до центра у мозгу или кичменој мождини.


O

R

TA

L

Трансплантација – преношење дела организма са једне на другу особу (хетеротрансплантација). Може бити аутотрансплантација(када се преноси део органа са једног на други део истог организма). Трансфузија крви – поступак давање крви из крвног система једне особе у крвни систем друге особе. Трахеје – разгранате цевчице које пролазе кроз тело инсеката. Трепљар – праживотиња која се креће израштајима цитоплазме, трепљама. Тромбоцити – крвне плочице. Туберкулоза – заразна болест плућа коју изазива бактерија, Кохов бацил. Тучак – женски полни орган биљака. Ћелија – основна јединица грађе и функције свих живих бића. Ћелијско дисање – процес који се обављаја у ћелији при којем се у митохондријама разградњом шећера ослобађа енергија. Ћилибар – фосилна смола.

ED

U KA

-P

Сесилни организми – организми који живе причвршћени за подлогу. Сида (AIDS) – синдром стеченог губитка имунитета,болест изазвана вирусом ХИВ-а. Симбиоза – узајамно корисна заједница две различите врсте,у којој обе имају корист. Симетрија – правилан распоред делова тела организама који се добија када тај организам пресечемо са једном или више замишљених линија. Синапса – место функционалног контакта између две надражљиве ћелије. Систематика – област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу сродности. Смена генерација – смена бесполног и полног размножавања. Спирализована ДНК – упакована помоћу протеина који је умотавају у спиралу. Столоне – дугачак витки изданак, који се пружа по површини земље и служи за вегетативно размножавање. Стома – отвор пора на наличју листа. Стомина ћелија – ћелије пасуљастог облика које окружују стому и учествују у отварању и затварању стома. Сферична симетрија – структура тела у коме је кроз центар тела могуће повући неограничен број оса симетрије и сваки пут добити две идентичне половине. Таксони – групе организама са заједничким карактеристикама. Талус – тело алги изграђено од ћелија,без груписања у ткива и органе. Творна ткива – биљна ткива која се деле митозом и дају остала ткива. Ткиво – више ћелија истих по облику, грађи и функцији. Транспирација – испаравање сувишне воде, преко стома, код биљака.

Фенотип – скуп особина неке јединке или њен изглед у ширем смислу. У ужем смислу особина испољена једним паром алела. Фетус – стадијум у развићу сисара, у коме ембрион добија основне одлике датог организма у одраслом стању. Филогенија – целокупна еволуциона историја врсте или друге таксономске групе. Флоем – ткиво биљке које омогућава провођење органске супстанце кроз биљку. Фотосинтеза – процес при којем биљке од воде, минералних сусптанци и угљен-диоксида уз помоћ енергије Сунца стварају органске супстанце. У процесу фотосинтезе биљке ослобађају кисеоник. Фосил – окамењени остаци изумрлих живих бића. 249


TA

L

Цваст – скуп цветова на једној цветној дршци. Центриола – органела у животињској и људској ћелији која учествује у стварању деобног вретена. Центромера – део хромозома који повезује хроматиде. Циста – мешколика структура у коју се затвара организам у стадијуму мировања. Цитологија – наука о ћелији.

O

Хаплоидна фаза – ствара полне ћелије са n хромозома. Хемијске супстанце - основни видови материје. Хемофилија – немогућност згрушавања крви. Хенлеова петља – део нефрона сисара који омогућава враћање воде из мокраће у крв. Хербициди – хемијске супстанце које се користе против непожељних биљака, најчешће корова. Хермафродити (двополни организми) – организми који имају мушке и женске полне органе. Хидролимфа – течност спољашње средине која циркулише кроз тело сунђера и дупљара. Хитин – органска материја од које је изграђена кутикула инсеката и ћелијски зид гљива. Хифе – кончасте ћелије које граде тело гљива. Хлоропласти – органеле у биљним ћелијама у којима се врши процес фотосинтезе. Хоаноците – ћелије са крагном које се налазе у унутрашњем слоју сунђера. Холестерол – маст која се налази у организму и представља извор енергије. Хомологи хромозоми – налазе се у телесним ћелијама, потичу један од оца а један од мајке, исти су по облику, величини и положају центромере и генима које носе. Хомозигот (хомозиготност или хомозиготно стање) – присуство једнаких генских алела на пару хомологних хромозома. Хорда – осовински, потпорни орган код хордата. Хортикултура – грана пољопривреде која се бави узгојем украсних биљака. Хетерозигот (хетерозиготност или хетерозиготно стање) – присуство различитих генских алела на пару хомологних хромозома. Хранљива вакуола – ћелијска органела у којој се вари (разграђује) храна код једноћелијских организама.

Хроматиде – уздужна половина хромозома. Хроматофоре – ћелије у кожи или покожици у којима се налази пигмент који даје боју кожи. Хромозоми – органеле једра,изграђене од спирално увијене ДНК који мењају свој изглед зависно од стадијума деобе ћелије.

R

Фрагментација – распадање тела на ћелије из којих се развијају нове јединке.

Џул (Ј) – стандардна јединица за енергију.

ED

U KA

-P

Шизофренија – душевна болест која оболелој особи онемогућава разликовање стварних (реалних) од нестварних (нереалних) доживљаја или искустава, омета логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама, те нарушава њено друштвено функционисање.

250


2

3

6

7

8

4

5

R

10

12

13

14

15

16

ED

TA

L

1

17

18

19

20

21

22

23

11

U KA

-P

O

9


2

3

4

6

7

8

5

R

10

12

13

14

15

ED

TA

L

1

17

18

19

20

22

23

11

16

21

U KA

-P

O

9


еуглена

квасац

буђ

папучица – парамецујум

амеба

TA

L

бактерија

маховина

четинар

гинко

пиринач

перуника

храст

камилица

шкорпија

сунђер

медуза

планарија

кишна глиста

ED

папрат

U KA

-P

O

R

печурка


бубашваба

морска звезда

ајкула

виноградарски пуж

речни рак

TA

L

паук

жаба

гуштер

крокодил

корњача

ној

пингвин

орао

горила

кљунар

кенгур

вук

човек

ED

змија

U KA

-P

O

R

кит


број хроматида

број ћерки ћелија

1

46

92

2

мејоза

1

46

92

4

18. странa Аа (смеђе очи) А а

46

23

46

23

x

аа (плаве очи) а а

U KA

1. П:

број хроматида на крају деобе у ћерки ћелији

-P

митоза

број хромозома у ћерки ћелији

R

број хромозома на почетку деобе

O

13. странa број ћелија на почетку деоба деобе

TA

12. странa Еукариотске ћелије: 3. обично имају једно једро али могу да имају више или да га немају. Мејозом се деле: 3. специјалне телесне ћелије од којих настају полне

L

РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

Ф1: Аа, аа, Аа, аа Вероватноћа је 50%.

ED

2. Ако су оба родитеља смеђих очију они могу добити дете плавих очију. П: Аа (смеђе очи) x Аа (смеђе очи) А а А а

Ф1: АА, аа, Аа, Аа АА, Аа (смеђе очи); аа (плаве очи)

Ако су оба родитеља плавих очију они не могу добити дете смеђих очију. П: аа (плаве очи) x аа (плаве очи) а а а а

Ф1:

аа, аа, аа, аа аа (плаве очи)

255


3. Вероватноћа да две особе које су Rh - крвне групе добију дете које је Rh + крвне групе не постоји зато што рецесивна особина Rh - крвна група и испољава се када је генотип аа. У случају укрштања сви потомци су генотипа аа. 4. П: Аа (слободна ушна ресица) x Аа (слободна ушна ресица) А а А а

TA

L

Ф1: АА, аа, Аа, Аа АА,Аа (слободна ушна ресица); аа (срасла ушна ресица) Вероватноћа је 25%.

O

R

25. странa 1. Родитељ АБ крвне групе не може добити дете 0 крвне групе зато што се 0 крвна група испољава само у генотипу 00. 2. Родитељ 0 крвне групе не може добити дете АБ крвне групе јер се 0 крвна група испољава само у генотипу 00 а АБ крвна група у генотипу АБ. 3. П: А0 (крвна група А) x БО (крвна група Б) А 0 Б 0

U KA

-P

Ф1: АБ, А0, Б0, 00 АБ (крвна група АБ);А0 (крвна група А); Б0 (крвна група Б); 00 (крвна група 0) Вероватноћа је 25%.

ED

4. Хемофилија је болест која се наслеђује: б. преко полних хромозома 5. При полном размножавању Y хромозом од оца добијају: б. сви његови синови6. Болест

Начин наслеђивања

Далтонизам

Полно везано наслеђивање

Албинизам

Доминантно рецесивно наслеђивање

Кратки прсти

Доминантно рецесивно наслеђивање

Дијабетес

Полигенско наслеђивање

Патуљаст раст

Доминантно рецесивно наслеђивање

Шизофренија

Полигенско наслеђивање

33. странa 1. Једнополни организми су хермафродити. 2. Бесполним размножавањем настају клонови. 3. Већина организама поред бесполног има и неки вид полног размножавања. 4. Полно размножавање доприноси варијабилности врсте. 256

Т Т

Н Н

Т

Н

Т

Н


1. јаја жабе

2

3

2. пуноглавац 3. пуноглавцу почињу да расту ноге

1

4

4. нестаје реп 6. одрасла жаба

6

5

U KA

-P

O

R

TA

34. странa 1. Гени у организму имају улогу: ( заокружи нетачан одговор) 4. утичу на заљубљивање Свака ћелија људског организма поседује: (заокружи тачан одговор) 2. две копије гена Све наше ћелије имају: 1. исте гене али они нису сви активни 2. У првој реченици прецртати реч телесних, треба полних а у другој реченици прецртати реч исту, треба различиту. 3. Полним размножавањем све јединке су исте. Т Н Бесполно се размножава већина биљака и животиња. Т Н Пупљење је начин бесполног размножавања. Т Н Деобом телесних ћелија настају ћерке ћелије са истом количином ДНК као мајка. Т Н Полне ћелије имају дупло мању количину ДНК него телесне ћелије. Т Н 4. 1 човек, 2 бактерија, 2 квасац, 2 амеба, 1 сунцокрет, 2 сунђер 5.

L

5. млада жаба

Митоза

Мејоза

2

4

Број хромозома у ћерки ћелији

46

23

Број хроматида у ћерки ћелији

46

23

ED

Број насталих ћелија

6. 7. Тачна реченица 3. Пупљењем се добијају јединке које су клонови 4

1

2

3 257


својих родитеља. 8. Варијабилност Две гарнитуре ДНК Једна гарнитура ДНК

Пупљење

Полови

Граде тело

Полни хромозом

Клон

Оплођење

Деобом расте организам

Јајна ћелија и сперматозоид

БЕСПОЛНО

ПОЛНО

ТЕЛЕСНА ЋЕЛИЈА ГАМЕТ

TA

РАЗМНОЖАВАЊЕ

10.

X X (здрава) * X* Y (болестан) X X X* Y

R

П.

L

Деоба

U KA

-P

O

F1 XX X* XX* X Y X Y Нико од њихове деце неће имати хемофилију. Женска деца неће имати хемофилију, оне су здрави преносиоци јер су од оца наследиле један X* а од мајке један X. Мушка деца не могу имати хемофилију јер X хромозом наслеђују од мајке а Y хромозом од аца а они су здрави. У наредној генерацији је могућа појава хемофилије. П.

X X* (здрава) * X Y (здрав) X Y X X*

ED

F2 XX X X* X X Y X* Y Здрава деца XX, XY, здрави преносиоци X* X и болестан син X* Y.

258

43. странa 1. а. Организам; б. Систем органа; ц. Орган; д. Ткиво; е. Ћелија 2. 3 Орган; 1 Ћелија; 2 Ткиво; 4 Систем органа; 5 Организам 3. а. Исте или сличне грађе; б.сличног или истог облика; ц. Исте функције. 4. Усложњавање морфолошке организације животиња је: б. Довело до повећања димензија тела. 5. 4. асиметрични; 3. сферичне симетрије; 1. радијалне симетрије; 2. билатералне симетрије


6.

Асиметрија (зрачна)

Сферична

L

Моносиметрија

TA

Радијална

7. Двобочна симетрија животиња најбоље је повезана са: ц. покретљивошћу и активним тражењем хране

ED

Б

U KA

-P

O

R

48. странa 1. Кретање као појава код животиња омогућила је: б. стварање главеног региона Главени регион се први пут јавља код: б. пљоснатих црва 2. 2 главени регион; 1 сегментација: 3 симетрија 3.

В

53. странa 1. Корен најчешће има полисиметричан облик. Цветови многих биљака су асиметрични. Код полисиметричних биљних органа могу се повући две равни симетрије. Код гранања четинара, главно стабло не прекида раст. Ако се откине вршни део биљке, она неће више расти.

А

Т Т

Н Н

Т

Н

Т

Н

Т

Н

259


Лист босиљка В

R

61. странa Исхрана

Дисање

Aмеба

Помоћу лажних ножица

Бичар

Помоћу бића

Преко Хетеротрофна површине исхрана ћелије Хетеротрофна Преко и аутотрофна површине исхрана ћелије Преко Хетеротрофна површине исхрана ћелије

-P

O

Кретање

Помоћу трепљи

Трепљар

Жиличаст корен А,Б

TA

Цвет зеленике Б

L

2.

Једноћелијска алга Не крећу се Аутотрофна исхрана Преко површине ћелије

Излучивање

Размножавање

Помоћу контрактилне вакуоле Помоћу контрактилне вакуоле Помоћу контрактилне вакуоле

Бесполно размножавање Бесполно размножавање Бесполно и полно размножавање

U KA

Преко површине ћелије

Бесполно размножавање

Сличности-Сви исто дишу, већином се хране хетеротрофно, већином излучују помоћу контрактилне вакуоле и већином се размножавају бесполно. Разлике – Најизраженија разлика је у начину кретања.

ED

62. странa

Л

П

А

П

У

Ч

И

Ц

А

Р

А

З

М

Н

О

Ж

А

В

А

А

Ж

Н

Е

Н

О

Ж

И

Ц

Е

Б

И

Ч

А

Н

Е

Л

А

О

Р

Г

67. странa 1. б) Плодоносно тело гљиве се налази изнад подлоге. 2. 260

Њ

Е


Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

А

Б

Љ

У

В

Х

И

Ф

А

В

И

А

П

С

А

Р

А

Ш

Е

Ћ

Е

Л

Р

О

Ф

И

Т

И

Ј

С`

R

Г

К

O

Л

И

-P

А

TA

3. 75. странa 1. У другој реченици прецртати реч репродуктивни,треба вегетативни.У трећој реченици прецртати реч вегетативни треба репродуктивни.У

L

Тело гљиве назива се хифа Све гљиве су отровне Гљиве се размножавају спорама Гљиве и инсекти имају једну заједничку особину. Споре гљива се разносе водом

ED

U KA

четвртој реченици прецртати реч алге,треба папратнице.У петој реченици прецртати реч голосеменице, треба маховине. У шестој реченици прецртати реч маховине,треба голосеменице. У седмој реченици треба прецртати реч шишарка, треба у плоду. 2. Кореном биљка упија воду и минералне супстанце. Т Н Фотосинтезу биљка врши у свим зеленим деловима. Т Н У семену се налази клица. Т Н Тучак је мушки полни орган који се налази у цвету. Т Н Алге имају биљне органе. Т Н 3. 1,2,3,4,5,6 ружа нема ништа спирогира 1,2,3,4,5 бор 1,2,3 бујад 2, 3 маршанција 1,2,3,4,5,6 трава 86. странa 1.

261


Фотосинтеза

Транспирација

Када се дешава? У којим деловима биљке? Шта је потребно за процес? Шта се добија?

И дању и ноћу

Дању

И дању и ноћу

У свим деловима

У зеленим деловима

Највише на листу

Кисеоник

Угљен-диоксид

Вода

Енергија

Шећер

/

Шта се ослобађа?

Угљен-диоксид

Кисеоник

L

Дисање

TA

Водена пара

O

R

2. Када се у земљу дода мицелијум гљиве луковица почиње да клија 3. дан. Без додатка мицелијума корен почиње да клија 5. дан. Корен боље расте уз додатак мицелијума. Мицелијум помаже и убрзава раст биљака. 3.

-P

4. Реши укрштеницу вода из земљишта

ED

U KA

Г

П

Р

А

Б

К

Л

И

П

Л

О

Д

С

М

Р

Ч

А

С

Е

М

Е

Ш

Н

И

К

А

б

Ц

А

95. странa 1. Цветови рафлезије су: 1. најкрупнији на свету Рафлезију опрашују: 4. муве Мирис рафлезије подсећа на мирис: 2. трулог меса

262


Ветар

Бумбар

Асиметрија

TA

Опрашивач је: Инсект Симетрија је: Полисеметрија

L

2.

Моносиметрија

R

102. странa 1. Кретање

Симетрија

Сегментација

Сунђери

Вода

Не крећу се

Асиметрија

Вода

Не крећу се и пливају

O

Дупљари Пљоснати црви

-P

Главени регион

Станиште

Чланковити црви

Вода или Већином пливају Двобочна домаћин Вода, земљиште или Пузе Двобочна домаћин Земљиште, Пузе Двобочна вода

Мекушци

Копно, вода

Пливају у својој слузи

Двобочна

Несегментисани Има

Зглавкари

Копно, вода

Ходају и лете

Двобочна

Спољашња сегментација

Бодљокошци Вода

Лажне ножице

Петозрачна

Несегментисани Нема

Рибе

Вода

Пливају

Двобочна

Унутрашња сегментација

Има

Водоземци

Вода,копно

Ходају

Двобочна

Унутрашња сегментација

Има

Гмизавци

Копно

Гмижу

Двобочна

Унутрашња сегментација

Има

Птице

Копно,ваздух

Већином лете

Двобочна

Унутрашња сегментација

Има

Сисари

Копно

Ходају

Двобочна

Унутрашња сегментација

Има

U KA

ED

Ваљкасти црви

Зрачна

Несегментисани Нема Несегментисани Нема

Несегментисани Има Несегментисани Има Спољашња сегментација

Има

Има

263


ТН ТН ТН ТН ТН

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

3. На основу слике могу да закључим да је кобра кичмењак. Где да сврстам кобру знам по кретању. Кобра припада гмизавцима. На основу коже, положаја тела,гмиже. 4. Ако бескичмењаци имају три пара чланковитих ногу припадају инсектима Сунђери су најпростије грађене животиње Кичмењаци имају спољашњи скелет кичму Бескичмењаци су сложеније грађе од кичмењака Инсекти припадају кичмењацима. 5. Не припада реч Ракови. Ракови не припадају кичмењацима. 6. Тело инсеката је изграђено из: 1. главеногрудног и трбушног дела 2. главе и трбуха 3. главе, груди и трбуха На глави се налазе: 1. уста и просте очи 2. један пар антена, уста са усним ножицама и сложене очи 3. два пара антена , усне ножице и просте очи На грудима инсеката се налазе: 1. три пара ногу за ходање 2. три пара ногу за ходање и два ређе један пар крила 3. четири пара ногу за ходање и крила Лептир има усни апарат за: 1. лизање 2. сркање 3. сисање

264

110. странa 1. а.Заштитну улогу; б.Учествује у процесима излучивања; ц.Чулна,прима надражаје из спољашње средине; д.Регулација температуре организма; е.У размени гасова 2. 2 Хидра; 3 Инсект; 1 Кишна глиста; 4 Кичмењаци 3. Дупљари-Жарна ћелија; Ваљкасти црви-Жлездана ћелија која лучи слуз. 4. а. Ваљкасти црви; б.Зглавкари 5. Механичке заштите-рожне творевине(крљушти,плоче,длаке,нокти,копита,канџе) Регулисања телесне температуре-Знојне и лојне жлезде Примања надражаја-Чулни органи (за бол,притисак,топло,хладно) 6. Заокружи тачну тврдњу .* а. Кожа је тања на местима на којима долази до трења. б. Кожа је тања на местима на којима не долази до трења.


-P

O

R

TA

118. страна 1. а. Даје потпору организму; б.Има заштитну улогу; ц.Учествује у кретању. 2. По саставу:Хидроскелет,кречњачки скелет, хитински скелет,хрскавичав скелет,коштани скелет. По положају: Унутрашњи и спољашњи. По чврстини: Мек и чврст. 3. 4 хрскавичаве рибе; 3 змија; 5 шкољка; 2 корњача; 7 рак; 6 морски јеж; 1 кишна глиста 4.

L

в. Кожа је тања на местима која су изложенија спољашњим утицајима. 7. Заокружи тачан одговор.* Код бескичмењака кожа је: а. једнослојна б. вишеслојна Код кичмењака је кожа а. једнослојна б. вишеслојна

кост

везивна опна

ED

тетива

U KA

мишићни сноп I реда мишићне ћелије

мишићни сноп II реда

5. а. Копненим кичмењацима су развијени мишићи удова због кретања. б. Птицама је важан добро развијен грудни мишић због летења. ц. Лице покрећемо поткожним мишићима врата и главе. д. Јеж се добро савија у клупко јер има веома добро развијену поткожну мускулатуру. 126. страна 1.Дупљари 4; Пљостани црви 5;Чланковити црви 2; Зглавкари 2; Мекушци 3; Кичмењаци 1

265


2. Н

Г

Л

И

Ј

А

К

Ц

И

О

Н

И

И

Е

Ж

А

С

Т

А

У

Т

О

Н

О

М

Н

С

И

Н

А

П

С

А

А

L

Р

А

TA

М

Г

ED

U KA

-P

139. страна 1.

O

R

131. страни 1. Путем вибрација које се преносе кроз тло. Чуло мириса. Не,слабије.

266

Централна дупља црево 2. Слепо црево, танко и дебело црево дугачко, вишекоморни желудац. 3. Слепо црево, танко и дебело црево кратки, велики желудац, оштри кутњаци. 4. Механичко разлагање 2; Упијање сварене хране 5; Уношење хране 1; Привремено складиштење 3; Хемијско разлагање 4; Ресорпција воде 6; Одстрањивање несварених продуката 7. 144. страна 1. Планарија 1; Скакавац 3; Речни рак 2; Зец 4; Шаран 5; Хидра 1. 2. У митохондријама се шећер разлаже на воду, угљен диоксид и енергију Организми узимају у процесу дисања угљен диоксид За ћелијско дисање је неопходан кисеоник Сви водени организми дишу шкргама

ТН ТН ТН ТН


L

-P

O

R

TA

154. страна 1. а. Хидролимфа; б.Хемолимфа; в.Крв 2. 2 отворени транспортни систем ; 1 затворени транспортни систем 3. б. вене 4. 2,3 отворени транспортни систем; 1,4 затворени транспортни систем 5. а. артерије 6. Транспортна течност која долази у респираторне органе је дезоксигенисана крв а транспортна течност која излази из респираторних органа је оксигенисана крв. 7. 1 транспортни систем бескичмењака; 2 транспортни систем кичмењака 8. 1 чланковити црви; 2 сисари; 2 рибе; 1 инсекти 9. 4. Тачно је под 2 и 3 2.Да се скупе крвни судови 10. У првом реченици прецртати опрати водом, треба обрисати дезинфекционим средством. У другој реченици прецртати било каквим платном, треба чистим платном, прецртати од споља према рани, треба од ране према споља. У трећој реченици прецртати не, затим прецртати неком крпом, треба чистим завојем. У четвртој реченици прецртати није.

ED

U KA

160. страни 1. а. Метанефридија. б. Протонефридија. в. Маплигијеви судови 2. 2 пљоснати црви; 3 чланковити црви; 1 инсекти; 4 миш 3. 1.Мокраће; 2.Фецеса; 3.Испаравањем преко коже и плућа. Три адаптације које смањују губитак течности на копнену: 1.Хенлеова петља, 2. Концентрована мокраћа, 3. Рожне крљушти код гмизаваца. 167. страна 1. 1.Полно; 2.Бесполно. 2. Полно размножавање 2,4,6,7 Бесполно размножавање 1,3,5,8,9 3. Развиће са потпуном преображајем 1,2,3,4 Развиће са непотпуном преображајем 1,2,4 168. страна 1. 5.Систем органа Би4. све наведено је тачно 2. Коштаних ћелија и међућелијске масе Ткиво се не састоји ....3. Ткиво се не састоји од ћелија 267


2. Мишићи покрећу тело човека. Систем за варење доноси кисеоник до свих ћелија. Систем органа чине органи који усклађено обављају неку функцију. Ткиво је скуп ћелија које су сличне по облику, величини и фунцији.

TA

R Л

O

К

О

U KA П

Р

А

И

Ц

А

Д

-P

Л

С

ТН

дробљење и млевење хране натапање хране киселином упијање воде и минерала варење хране и упијање хранљивих материја избацивање несварених материја

4.

П

ТН

L

3. 1. желудац 2. анални отвор 3. танко црево 4. дебело црево 5. зуби

ТН ТН

М

Р

Ч

А

С

Е

М

Е

Ш

Н

И

К

ED

5.

Лептир Крастава Барска плавац жаба корњача

Бескичмењаци

Кичмењаци

Мајмун Паук Псећа Слон лемур крсташ бува

+

+

+

+

+

+

+

6. Ракови - бескичмењаци 7. У првој реченици прецртати реч угљен диоксид,треба кисеоник и реч кисеоник,треба угљен диоксид.У другој реченици прецртати реч ваздуха,треба воде, прецртати растворен у води,треба из ваздуха. У трећој 268


реченици прецртати воде,треба шећера.У четвртој реченици прецртати кисеоник,треба угљен диоксид и излучивање,треба дисање.

Асиметрија

Сферична

TA

L

8. 2 Контрактилна вакуола; 4 мембрана; 1 хранљива вакуола; 5 лажне ножице; 3 oчна пега 9.

Зрачна

Билатерална

O

R

180. страни 1. Горњи ред: бор, смрча Средњи ред: јавор, липа Доњи ред: јасен, буква

З

М

П

Г

Е

Н

И

Ж

А

В

Њ

Е

Х

Р

О

М

О

З

О

М

С

Е

Л

Е

К

Ц

И

Ј

А

М

У

Т

А

Ц

И

Ј

А

А

Л

Н

О

U KA

А

Н

О

ED

Р

-P

188. страни 1. ФОСИЛИ, ЕВОЛУЦИЈА, ПАЛЕОНТОЛОГИЈА 2. Одлике гмизаваца: реп, канџе на прстима, оштри зуби. Одлике птица: крила, перја, кљун. 3.

А

Д

А

П

Т

А

Ц

И

Ј

О

П

У

Л

А

Ц

И

Ј

А

В

А

Р

И

Ј

А

Б

У

М

И

Р

А

Њ

Е

И

З

И

С

Т

269


4. Попуни табелу уписивањем знака + или – Корњача снесе велики број јаја али неће сви млади преживети

+

+

Борба за опстанак

-P

Варијабилност +

+

O

Селекција

R

TA

Адаптација

Тамни лептири су у периоду индустријске револуције остављали више потомака од белих лептира

L

Све зебре имају различите шаре

Јагуари са великом вилицом и јаким зубима могу да се хране и крокодилима

ED

U KA

5. У тексту пронађи погрешне тврдње прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење. Сваки организам у популацији се по некој особини разликује од осталих јединки. Та oсобина не може да помогне јединки да преживи измењене услове средине и омогући више природна селекција јој да остави мање потомака. Та појава се назива адаптација . Накупљењем тих особина кроз генерације јединке се прилагођавају условима своје животне средине. Те адаптације прилагођености зову се природна селекција. 6. Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан Јединке у популацији се не разликују по својим особинама У измењеним условима средине преживеће најбоље прилагођена јединка. Селекција је процес при коме преживљавају најјачи Еволуција је процес постепених промена кроз дуги низ генерација Борба за опстанак се дешава и међу популацијама и унутар саме популације

195. страна 1. 11 јединки, густина је 11 јединки/ 25m2 =0,44јединке/m2. 270

ТН ТН ТН ТН ТН


2. Антилопе

Вукови

Ласте

Јегуље

Пси

Пчеле

+

Јато

+

Стадо

+

+

Рој

+ +

+

TA

Чопор

Н

О

С

Т

А

Д

А

Д

А

П

Д

Р

В

О

Т

А

Ц

И

А

Ј

Е

А

Ц

И

Ш

У

М

А

И

В

О

Т

Н

А

З

П

О

П

У

Л

И

В

Е

Г

Љ

С

Т

А

Н

И

Ш

Т

Е

Е

К

О

Л

О

Г

И

Ј

К

О

С

И

С

Т

Е

М

Ј

А

Т

О

Е

ED

200. страна 1.

Медвед

Јазавац

Кртица

Ј

Д

Н

Ј

А

Вук

И

Ц

А

А

Жаба

Биљојед

Биљна ваш +

Месојед

Сваштојед +

А

O

Ж

Ј

-P

О

U KA

Р

R

196. страна Б

L

Крдо

Овце

+

+

+

+ 271


2.

TA

L

М 3. 1. ПРОИЗВОЂАЧИ: биљке 2. ПОТРОШАЧИ 1. РЕДА: биљна ваш, лептир, зец,сеница, миш, скакавац 3. ПОТРОШАЧИ 2. РЕДА: бубамара, жаба, змија, мишар, лисица 4. ПОТРОШАпотрошачи 3. РЕДА: мишар, змија, лисица Брзо и кратко учи се лако 209. страна 1. Нижа надморска висина,плодно земљиште,суша,мало падавина,у периодима ниске температуре. Због абиотичких фактора,суше,мраза,мала количина падавина. Нижим

Л

В

И К

ED

Л

А

Г

О

Ђ

И

С

Т

А

Н

А

В

А

Ч

И

Т

И

Ц

U KA

П

И

И

Р

Е

Н

О

А

С

Е

Л

Ц

Е

О

Т

Н

А

Ф

О

Р

М

Р

И

Ц

Е

-P

Ж

Р

O

П

R

212. страна

Т

А

216. страна 1. А 1месец=21 грам пластике; 1 године=12 месеци=12*21грам=252грама 1 пластична флаша од 2 литре=50 грама Тако да човек годишње поједе око 5 пластичних флаша од 2 литре. Б 1 година=1,1 милион морских птица + 100 000 морских животиња 14 година=14*1,1 милион морских птица + 14*100 000 морских животиња =15,4 милиона морских птица+1 000 000 морских животиња Ц 120 грама угљен диоксида/ 1 километар (аутомобил) 5 тона =5ооо килограма, 5 ООО ООО : 365 дана“= 13 698грама за 1 дан 1 дан = 24 сата 13 698: 24= 570,75 грама за 1 сат. 570,57 гтама + 120 грама = 690,57 грама 217. страна 1. Миграције су: 1. усељавања и исељавања јединки Животиње се најчешће селе због: 1. исхране

272

С


4. 1 загађење воде; 4 загађење ваздуха; 2 пластичне материје 3. помор риба

TA

5. Кртица не припада скупу појмова зато што има ријућу животну фор-

L

Миграција може да утиче на бројност јединки у популацији: 1. да 2. Бројност насталих јединки у популацији у јединици времена је: А. наталитет популације Зец је потрошач. 3. У првој реченици избрисати реч смањују, треба повећавају. У другој реченици избрисати опада,треба расте. У трећој реченици избрисати не .

му.

ED

U KA

-P

O

R

6. Иста врста може припадати већем броју животних форми ТН Ако су услови живота слични, јавиће се различите животне форме ТН Ајкуле и китови су пример конвергентних врста ТН Ајкула и кит припадају животној форми пливајућих риба ТН Услови средине утичу на прилагођавање организама током времена ТН 7. Расте и популација вукова. Порасла је 1965. године. Није порасла, она је опала, па је због тога популација лосова порасла. Популација лосова је смањила своју бројност. Популација вукова је нагло опала. Зато што од 1980. године вукова има све мање. Да је бројност обе популације међусобно условљена.

226. страна 1.

П

А

М

Е

Б

А

Б

А

К

Т

Е

Р

В

И

Р

У

С

И

Д

И

З

Е

Н

А

Р

А

З

М О

К

И

Ј

А

Т

Е

Р

И

Ј

И

Т

И

А

Л

А

Р

И

Ј

А

С

О

П

А

С

И

Ц

А

А

273


2 Путеви преношења

1 Извор заразе

O

R

TA

5 Осетљивост

L

227. страна

3 Улазно место

-P

4 Количина вируса

U KA

Вограликов ланац заразе нам показује шта је све неопходно да би неко оболео од заразне болести.

ED

233. страна Оброк

Јеловник

Доручак

2 печена јаја,кришка пшеничног хлеба и јогурт

Ужина

1 јабука

Ручак

Гриловано пилеће бело месо,пире кромпир и салата

Ужина

Поморанџа

Вечера

Млади сир,кришка пшеничног хлеба и салата

236. страна Разноврсна и правилна исхрана,боравак у природи,смањење стресних ситуација,не конзумирање алкохола и не коришћење психоактивних супстанци...

274


2. Адолесценција је: в.физичко и психичко сазревање Пубертет је: а. период полног и физичког сазревања 242. страна Марихуана је дрога која не може изазвати зависност. Млади људи теже узимају дрогу него старији. Сваки проблем може да се реши ако се обратиш родитељима. Младе људе нико не разуме. Дрога није опасна по живот.

TA

Т Н Т Н Т Н

L

Т Н Т Н

ED

U KA

-P

O

R

243. страна 1. У првој реченици прецртати реч већа,треба мања.У другој реченици прецртати реч теже,треба лакше.У трећој реченици прецртати реч ослабити,треба ојачати. 2. Тачни одговори могу бити: а) Близина великих саобраћајница б) Недостатак зелених површина и растиња г) Неадекватна осветљеност и проветреност учионица Образложење у виду есеја сваки ученик пише на основу свог личног става.

275


ЛИТЕРАТУРА

ED

U KA

-P

O

R

TA

L

Attenborough, D. (1986): Život na Zemlji.Prosvjeta, Zagreb. Attenborough, D. (1990): Živi planet. Prosvjeta, Zagreb. Бјегојевић, А.,Вуковић, Д,. Живковић, М., Лазановић, Д., Пауновић,П,. Рајин, Г. (1996): Здравствено васпитање у основним школама. Катедра социјане медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду. Брем, А. (1959): Живот животиња, друго издање.Народна књига, Београд. Grebner, K.E. (1971): Природа позната и непозната.››Вук Караџић’’ Београд. Dawkins, R. (2004): Приче наших предака. Лагуна, Београд Dawkins, R. (2014): Себични ген. Хеликс, Смедерево Jones. S. (2017): Jeзик гена.Наклада Јесенски и Турк, Загреб Maтановић, В., Милетић, В., (2017): Биологија за пети разред основне школе. Едука, Београд Матановић, В., Радоњић, С.(2005): Биологија за осми разред основне школе. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево Матановић, В., Станковић М. (2013): Биологија за осми разред основне школе. Герундијум, Београд Матановић, В., Игић, Р., Радоњић, С. (2012): Биологија за пет разред основне школе.Едука, Београд Маринковић, Д., Ћурчић, Д., Петровић, В., Пашић, М., Стефановић,Б. (1992): Биологија за трећи и четврти разред гимназије. Завод за уџбенике, Нови Сад Правилник о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћи, Службени гласник РС, бр. 109/2016, Београд Правилник о имунизацији и начину заштите лековима, Службени гласник, бр.104/2018, Београд Серргејев, Б. (1984): Занимљива физиологија.Нолит, Београд Симоновић Милошевић, Л. (2006): Занимљиви свет животиња. Просветни преглед, Београд. Симоновић Милошевић, Л. (2006): Занимљиви свет животиња. Просветни преглед, Београд. Симоновић Милошевић, Л. (1996): Настава биологије у основној школи. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Станисављевић Ј., Радоњић,С. (2009): Методика наставе биологије. Биолошки факултет, Београд Спасић, М., Слепчевић, Д., Вујовић,С. (2003): Водич кроз зависност. Завод

276


L

ED

U KA

-P

O

R

TA

за уџбенике и наставна средства, Београд. Стојковић, Б., Туцић, Н. (2009): Дарвинијана. Службени гласник, Београд Туцић, Н. (2003): Еволуциона биологија. ННК Интернациолал,Београд. Цветковић, Д., Лакушић Д., Матић Г., Кораћ, А., Јовановић,С. (2005): Биологија за четврти разред гимназије природно-математичког смера.Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Hale, W.G., Morgham, J.P. (1998): Школска енциклопедија биологије. Књига комерц, Београд Hosler, J. (2011): Еволуција, Прича о животу на Земљи. Наклада Јесенски и Турк, Загреб Школски природњачки атлас (2003): Креативни центар, Београд. https://www.nationalgeographic.rs/ https://www.animalplanet.com/ http://www.torlakinstitut.com http://www.zdravlje.org.rs/index.php/savetovaliste/imunizacija https://vesnamiletic.weebly.com/ http://zbornikradova.mtt.gov.rs/ http://www.osmihajlopupin.edu.rs/vesnamiletic.html https://sr.wikipedia.org/wiki/

277

Profile for ivana.milosevic

Биологија, уџбеник за седми разред основне школе  

Уџбеник за седми разред основне школе Аутор: Весна Милетић, Душица Комановић

Биологија, уџбеник за седми разред основне школе  

Уџбеник за седми разред основне школе Аутор: Весна Милетић, Душица Комановић

Advertisement