Page 1

Вера Матановић | Весна Милетић

TA

L

БИОЛОГИЈА

ED

U

KA -

PO

R

УЏБЕНИК ЗА ШЕС ТИ РАЗРЕ Д ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


Вера Матановић Весна Милетић БИОЛОГИЈА УЏБЕНИК ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко М. Влаховић ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА

L

Доц. др Наташа Филиповић

TA

РЕЦЕНЗЕНТИ

Ивана Вуков, професор биологије, ОШ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин Проф. др Раденко Круљ, педагог Душица Комановић, професор биологије-хемије,

PO

ОШ „Краљ Александар Карађорђевић” , Прњавор

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

ИЗДАВАЧ

U

Споменка Трипковић

KA -

ДИЗАЈН Марија Хајстер ИЛУСТРАЦИЈЕ Марко Карађиновић

ED

Едука д. о. о. Београд

Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел. /факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www. eduka. rs; имејл: eduka@eduka. rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко М. Влаховић, директор Штампа ___________ Издање ___________ Тираж ___________

R

Ивана Милошевић, педагог


L TA R PO

Здраво!

ED

U

KA -

Пред тобом је уџбеник који ће ти помоћи да упознаш живу природу преко наставног предмета – биологије. Поред основног текста, у њему ћеш наћи занимљивости, задатке које треба да радиш самостално као домаћи задатак, у пару или у групи, или као активност на часу. Ти задаци ће ти помоћи да закључиш и схватиш законитости природе и живог света. Ако си радознала особа и желиш више да сазнаш, погледај садржаје датих линкова и занимљивости. Тако ћеш сазнати још више о живој природи. Пре него што почнеш да учиш, погледај Водич кроз уџбеник, који ће ти помоћи у раду. Ми смо се потрудиле да припремимо занимљив уџбеник и надамо се да ћеш га користити не само за учење биологије већ и као основу за истраживање живе природе. Ауторке


САДРЖАЈ Водич кроз уџбеник_______________________________________________ 6

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА_____________________ 7

TA

L

ГРАЂА ЖИВИХ БИЋА – СПОЉАШЊА И УНУТРАШЊА ________________________________8 ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ ________________ 13 ОТКРИЋЕ ЋЕЛИЈЕ И МИКРОСКОПА_________________________________ 20 ЋЕЛИЈА_________________________________________________________ 26 26 28 30 31

Бактерије __________________________________________________________________ Модрозелене бактерије _____________________________________________________ Амебе _____________________________________________________________________ Квасци ____________________________________________________________________

42 43 44 45

R

Облик и величина ћелије ____________________________________________________ Грађа ћелије________________________________________________________________ Разлика између биљне, животињске и бактеријске ћелије _____________________ Бактеријске ћелије__________________________________________________________

PO

ФОТОСИНТЕЗА, ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ, СТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ___________ 37 ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ_____________________________________ 41

KA -

ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ ГЉИВЕ, БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ ____________________ 50 ГЉИВЕ __________________________________________________________ 53 Буђи _______________________________________________________________________ 54 Печурке ___________________________________________________________________ 56

БИЉКЕ _________________________________________________________ 59

U

Вегетативни органи биљака_________________________________________________ 60 Репродуктивни органи______________________________________________________ 62

ED

ЖИВОТИЊЕ_____________________________________________________ 70 ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА__________________________________________ 78 РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ БИЉAКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА __________________ 82

Живот у екосистему_____________________________ 89

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ___________________________________________ 90 ПОПУЛАЦИЈА____________________________________________________ 93 ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА ___________________________________________ 97 ЕКОЛОШКA НИШA______________________________________________ 102 АДАПТАЦИЈЕ И ЖИВОТНЕ ФОРМЕ________________________________ 106 ОДНОСИ ИСХРАНЕ – ЛАНЦИ ИСХРАНЕ ____________________________ 113 АБИОТИЧКИ И БИОТИЧКИ ФАКТОРИ______________________________ 118


Абиотички фактори (утицаји неживе природе)_______________________________ 118 Биотички фактори – међусобни утицаји живих бића__________________________ 122

АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР_________________________________________ 125

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА___________________________ 133

КАКО СЕ НАСЛЕЂУЈУ ОСОБИНЕ___________________________________ 134 134 136 136 136

L

Наследни материјал, ДНК, гени и особине ___________________________________ Како се преноси наследни материјал ________________________________________ Бесполно размножавање___________________________________________________ Полно размножавање______________________________________________________

TA

ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА__________________________________________ 139 ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА__________________________________________ 145

PO

R

Шта је вештачка селекција (одабирање)_____________________________________ 145 Значај култивисаних биљака и гајених животиња_____________________________ 147

Порекло и разноврсност живота на Земљи_____________________ 153

KA -

КАКО ЈЕ НАСТАО ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ ______________________________ 154 ДРВО ЖИВОТА (ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СРОДНОСТИ И СЛИЧНОСТИ) _____________________________________ 158

U

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ_______________________________ 161

ED

ОБОЉЕЊА КОЈА ИЗАЗИВАЈУ И ПРЕНОСЕ БАКТЕРИЈЕ И ЖИВОТИЊЕ __ 162

Узрочници заразних болести _______________________________________________ 163 Преносиоци узрочника заразних болести____________________________________ 164

БАКТЕРИЈЕ И АНТИБИОТИЦИ _______________________________________ ПУТЕВИ ПРЕНОШЕЊА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ ________________________ 167 ПОВРЕДЕ И ПРВА ПОМОЋ________________________________________ 171 Повреде коже_____________________________________________________________ 171 Тровање храном___________________________________________________________ 173 Сунчаница и топлотни удар_________________________________________________ 173

ПОНАШАЊЕ У СКЛАДУ СА КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА ____________ 175 ПОСЛЕДИЦЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ – АЛКОХОЛИЗАМ _____________ 179 Самостална годишња провера знања_____________________________ 181 Непознате речи_________________________________________________ 184 Решења тестова________________________________________________ 186


Водич кроз уџбеник

Брзо и кратко, учи се лако

Кључне речи: Oсновни појмови које ћеш научити у лекцији.

L

Шеме лекције које помажу ученицима да лакше уче помоћу мапе ума.

Непозната реч

TA

Биолози паметнице

Непознате речи.

R

Кратак преглед лекције.

Биолози креативци

Занимљива биологија

PO

Занимљиве идеје из биологије које помажу да испољиш своју креативност.

Разумеш ли...

Питања за проверу разумевања градива.

ED

U

KA -

Текстови, занимљивости, презентације везане за тему, које се не уче, али проширују твоје знање из биологије.

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Задаци које треба да урадиш самостално.

Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Вежбе које се раде у пару.

Биолошке мозгалице Провери знање

Задаци за размишљање и тестови за проверу знања.

* ** ***

6

Звездице поред питања у тесту означавају ниво тежине задатака.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

упознаћеш грађу живих бића;

врста живих бића одвијају исти животни процеси;

L

обновићеш и проширићеш своје знање о живом свету;

грађена од ћелија и да једноћелијски и вишећелијски организми обављају исте функције: једноћелијски у једној ћелији, а вишећелијски у групама ћелија (ткива, органи, системи органа, организам);

научићеш да користиш микроскоп и лабораторијски прибор за рад;

TA

У овом делу уџбеника:

допунићеш своје знање о ћелији;

знаћеш да правиш микроскопске препарате и, што је веома важно;

схватићеш да су сва жива бића

разумећеш да се у свим ћелијама различитих

уживаћеш у резултатима свога рада.

ED

U

KA -

PO

R

упоредићеш грађу различитих врста живих бића и наћи њихове заједничке одлике;

7


ГРАЂА ЖИВИХ БИЋА – СПОЉАШЊА И УНУТРАШЊА Кључне речи: организам, спољашња грађа, унутрашња грађа

L

Упознај спољашњу грађу кенгура и кљунара на интернет адреси:

Ове школске године проширићеш своје знање о живим бићима/живој природи стечено у млађим разредима и из личног искуства. Да те подсетимо

TA

Занимљива биологија

@@ Под природом се подразумева нежива природа (вода, камен, ваздух итд.) и жива природа (биљке, животиње, гљиве и микроорганизми).

https://youtu.be/wgMi3bXUP_0 Опиши у свесци њихову спољашњу грађу.

R

@@ За разлику од неживе природе, жива бића се рађају, расту, развијају се, хране се, дишу, размножавају се, старе и умиру.

PO

Научници су пронашли и описали велики број разноврсних врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама, а сматрају да их има много, много више.

KA -

Живи свет на Земљи веома је богат. Научници су досад описали око три милиона врста, а сматра се да инсеката има преко милион врста.

ED

U

Без обзира на толику разноликост, сва жива бића имају заједничке особине које их повезују. Наравно, сва жива бића имају и властите одлике. Ти већ познајеш многа жива бића и умеш да их сврсташ у царства према њиховом спољашњем изгледу.

бактерије

протисти

гљиве

биљке

животиње

Разноврстан свет биљака и животиња које можеш да разликујеш по спољашњем изгледу

8


Посматрај своје другове у учионици и уочи колико се поред сличности међусобно разликују. Није потребан велики труд да разликујеш поједине врсте биљака и животиња. Довољно је да посматраш њихову спољашњу грађу. Занимљива биологија

L

Пажљиво посматрај спољашњу грађу жабе на интернет адреси https://vesnamiletic.weebly.com/ и у свесци напиши кратак есеј о грађи жабе.

TA

Ако пажљивије посматраш јединке исте врсте, на пример чопор паса, уочићеш да се јединке паса у једном чопору разликују по неким особинама, као што су боја длаке, величина или облик ушију.

R

Спољашњу грађу биљака и животиња већ познајеш. Овом приликом обогатићеш своје знање о живим бићима тако што ћеш упознати и њихову унутрашњу грађу.

ED

U

KA -

PO

Биљке, било да су дрвенасте или зељасте и било да живе на копну или у води, обављају све животне функције као и животиње, али на нешто другачији начин. И оне дишу, хране се, расту и развијају се, размножавају се, старе и умиру.

Све животиње, било да су велике или мале, да живе у води или на копну, да ходају или лете... поседују све особине живих бића, које их сврставају у живу природу.

Занимљива биологија Унутрашњу грађу жабе погледај на интернет адреси https://vesnamiletic.weebly.com/ и са наставником препознај органе који су приказани.

Како тако различите врсте живих бића обављају своје животне функције? Животне процесе код биљака обављају органи, а код већине животиња системи органа. Системи органа су, на пример, систем органа за варење, за дисање, за кретање, за размножавање, за излучивање. У обављању животних функција код животиња учествује више органа, који заједно граде систем органа. Хајде да то потврдимо на примеру система органа за варење (разлагање) хране. 9


ED

Желудац човека и многих врста животиња није тако сложене грађе.

лист

семе

плод стабло корен

Организација биљака

10

TA

L

цвет

U

Птице имају желудац изграђен из два дела, мишићног желуца који се назива бубац и жлезданог желуца. Бубац је јак мишићав орган пун каменчића. Покретима мишића бупца каменчићи мељу прогутану храну. Тек када је довољно иситњена, храна наставља пут до жлезданог желуца у којем се вари/разлаже на простије састојке. Ако у домаћинству гајиш кокошке, лако можеш да видиш како кљуцају каменчиће. Шта мислиш зашто то раде?

Може се рећи да у систему органа постоји подела рада, сваки орган ради део посла, а сви заједно обављају заједничку функцију (дисања, кретања итд.).

И биљке имају органе: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе. Сви они имају различите функције, а сви заједно раде усклађено, што биљци омогућава живот.

R

Говеда су преживари. Хране се биљном храном. Када су на испаши, обухватају бусенчић траве, кидају га језиком и убацују у уста и одмах гутају и смештају у највећи део желуца, бураг. Када га напуне, престају да пасу и из бурага враћају траву у уста и полако је жваћу, преживају, па је поново гутају. Отуда им и потиче назив преживари. Шта мислиш колико би времена говеда морала да проведу на испаши када би одмах жвакала траву?

PO

Немају све животиње исту грађу желуца. Све зависи од начина исхране.

KA -

Занимљива биологија

У варењу/разлагању хране учествује више органа, као што су: зуби, уста са језиком и зубима, језик, желудац, црева уста са зубима и језиком (танко и дебело) и анални отвор. Иако су ти органи дебело црево различити, сви имају заједничку танко црево функцију, а то је разлагање хране на простије састојке. Зуби сецкају храну која се у устима почиње варити, желудац храну натапа пљувачним соком. Јетра и гуштерача су жлезде које луче супстанце за варење хране у танко црево. У танком цреву се завршава варење хране и анални отвор разложена храна улази у крв. У дебелом цреву се упија вода јетра желудац и минералне материје. Анални отвор служи за избацивање Систем органа за варење код мачке несварених остатака хране.

Жива бића су изграђена од система органа који имају место и функцију у организму. Систем органа представља групу органа који су повезани и заједно доприносе обaвљању одређене функције. Биљке немају системе органа, имају само органе. Захваљујући раду органа и система органа, свако живо биће се креће (или прави покрете), храни се, дише, размножава се и обавља све друге функције значајне за живот о којима ћеш више сазнати у старијим разредима. Може се рећи да је јединка здрава све док њени органи и системи органа складно функционишу. Живи свет је разноврстан, али и тако разноврстан има нека заједничка својства. Можеш ли да замислиш да лептир и крокодил имају нешто заједничко? Кроз следећу активност утврди да и друге, наизглед потпуно различите животиње, имају и заједничке особине.


Биолози истраживачи Aктивност – самосталан рад

Грађа живих бића, сличности и разлике

KA -

PO

R

TA

L

Можда ти се, на први поглед, учини да међу животињама на илустрацији има више разлика, а мање сличности.

ED

Поступак:

U

Треба да знаш да је свако живо биће (јединка) јединствено и непоновљиво по комбинацији особина које поседује

~ упореди спољашњу грађу животиња на илустрацији, ~ пронађи неке сличности и разлике у њиховој спољашњој грађи. Занимљива биологија

Спољашња грађа животиња приказаних на илустрацији

Да ли знаш:

Сличности су

~ да је плави кит највећа животиња и да достиже дужину до 33 м;

Разлике су

~ да је најмањи сисар једна врста ровчице која достиже дужину око 4 цм?

11


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Биолози паметнице Основне одлике живих бића јесу да се рађају, расту, развијају, хране, размножавају, дишу, старе и умиру. Без обзира на то којој врсти припадају, сва жива бића имају наведене одлике. Животне функције код животиња обављају системи органа: за варење (разлагање) хране, за дисање, за излучивање, за размножавање... Сваки систем органа грађен је од органа. Oргани својим радом доприносе функцији одређеног система органа. На пример, у варењу хране учествују: зуби, језик, једњак, желудац итд. И биљке имају органе: корен, стабло, лист, цвет, плод и семе. Сваки орган има одређену функцију и сви заједно омогућавају живот биљке.

Унутрашња грађа срца животиња Срце је орган који омогућава кретање крви кроз организам. Оно као пумпа потискује крв кроз крвне судове. Крв има улогу да преноси кисеоник и хранљиве материје до ћелија, а да односи штетне материје и угљен-диоксид из ћелија. Срце се састоји из шупљина: преткомора и комора. На илустрацији је приказано срце различитих животиња.

комора

PO

R

преткомора

TA

L

Пажљиво посматрај илустрацију и потражи неке сличности и разлике у унутрашњој грађи срца ових животиња.

риба

жаба

гуштер

птица

човек

KA -

Сличности Разлике

Разумеш ли...

U

Ове активности су ти показале:

ED

1. Како се хране биљке када немају органе за варење хране? 2. Да ли се зелене жабе хране као и зелене биљке? Објасни. 3. Које сличности имају комарац и ајкула? 4. Наведи сличности између паприке у башти и миша на њиви.

~ да сваки организам осим спољашње има и веома сложену унутрашњу грађу; ~ да поједини органи могу код различитих организама имати исту улогу, али различиту грађу; ~ да и поред многобројних мањих или већих разлика међу организмима постоје и многе сличности.

Брзо и кратко, учи се лако спољашња грађа жива бића унутрашња грађа

12


ГРАЂА ЉУДСКОГ ТЕЛА – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ

Човек је део природе и као такав поседује особине које имају сва жива бића. Спољашњу грађу тела човека познајеш одраније. Као и већина организама из царства животиња, човек је изграђен од система органа.

TA

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

L

Кључне речи: систем органа, орган, ткиво, ћелија

Провери колико познајеш спољашњу и унутрашњу грађу људског тела.

R

Спољашња грађа људског тела Поступак

ED

U

KA -

PO

Обележи спољашњу грађу људског организма. Ми смо ти помогли цртежом, а ти на празне линије упиши органе и делове тела.

Спољашња грађа људског тела

13


Унутрашња грађа људског тела Организам човека се састоји из система органа. Систем органа има своју улогу у организму и састоји се од органа.

систем за дисање

мишићни систем

крвни систем

систем за варење

нервни систем

PO

R

скелетни систем

TA

L

Сви органи који чине један систем органа имају одређене улоге које обављају у оквиру тог система. Органи својим радом доприносе заједнички улози коју неки систем има. Неки органи могу да обављају више функција, као на пример гуштерача која лучи супстанце које регулишу ниво шећера у крви, али и супстанце које се изливају у танко црево и помажу варење хране. Ако системи органа усклађено раде, организам је здрав.

Системи органа код човека. У свесци напиши функције система органа које познајеш. Наставник ће ти помоћи да листу допуниш преосталим информацијама.

кичмена мождина

KA -

мозак

Нервни систем усклађује рад организма. Он преко чулног система прима информације из спољашње и унутрашње средине, а затим те информације преноси до кичмене мождине и мозга, где се информације обрађују. Нервним системом управља мозак који преко кичмене мождине и мреже нерава прима и шаље информације у све делове тела. Чулни систем обавештава организам о стању у спољашњој и унутрашњој средини. Информације човек прима преко чула вида, слуха, додира, мириса и укуса. Чулни систем је тесно повезан са нервним системом тако што добијене информације преводи у електричне сигнале који су разумљиви нервном систему.

ED

U

нерви

Основна чула код човека

чуло вида

нервни систем човека

14

чуло слуха

чуло мириса

чуло укуса

кожа, чуло додира

Систем за дисање омогућава размену гасова између спољашње и унутрашње средине. Основни орган за размену гасова, кисеоника и угљен-диоксида, код човека су плућа. Ваздух улази кроз нос, а затим пролази кроз ждрело, душник и душнице које се гранају на најситније цевчице. Цевчице се завршавају алвеолама у којима се врши размена гасова.


У плућима се налазе кесице алвеоле омотане крвним капиларима. Из алвеола кисеоник одлази у крв. Kрв носи кисеоник до свих ћелија у организму. Угљен-диоксид, који је продукт разлагања у ћелијском дисању, излази из ћелија и путем крви долази до плућа. Из крви у алвеоле улази угљен-диоксид и издисајем у спољашњу средину.

Непознате речи алвеоле – плућни мехурићи у којима се врши размена гасова крвна плазма – течни део крви, састављен од воде, органских и неорганских супстанци

душник

душнице

алвеоле

Занимљива биологија

TA

L

како функционише срце, погледај на интернет адреси:

Плућа човека

https://youtu.be/C4xRWkzlU94 У свесци нацртај грађу срца човека и обележи преткоморе и коморе.

срце

крвни судови

ED

U

KA -

PO

R

Крвни систем преноси гасове и храну до сваке ћелије. Састоји се из срца, које је четворокоморно, изграђено од две преткоморе и две коморе. Кроз систем крвних судова, који чине артерије, вене и капилари, тече крв. Ако ставиш руку на своју надланицу, осетићеш пулсирање. То срце као пумпа гура крв кроз систем крвних судова. Крв се састоји из крвне плазме и крвних ћелија. Свака врста ћелија крви има своју улогу. Црвена крвна зрнца – еритроцити транспортују гасове. Бела крвна зрнца – леукоцити учествују у одбрани организма од инфекције. Тромбоцити су крвне плочице које имају улогу у згрушавању крви, приликом повреде. Скелетни систем даје чврстину и потпору организму. Граде га кости главе, трупа и екстремитета. За скелетни систем су везани мишићи.

Крвни систем човека

Скелетни систем човека Мишићни систем човека Мишићни систем покреће наше тело. Скелетни мишићи су везани за кости па тако учествују у кретању. Друга врста мишића учествује у раду унутрашњих органа.

15


Систем за излучивање којим се избацује вишак воде и штетне материје чине бубрези, мокраћни канали и мокраћна бешика и мокраћна цев. бубрези мокраћни канали мокраћна бешика мокраћна цев Репродуктивни систем служи за размножавање. Код човека се мушки и женски полни систем разликују. У тестисима (семеницима) мушкарца стварају се мушке полне ћелије сперматозоиди. Код мушкараца се семеводи (изводни канали) спајају са мокраћном цеви. У јајницима жене се ствара женска полна ћелија (јајна ћелија). Из јајника, јајна ћелија преко јајовода доспева до материце. Материца је орган у коме се развија плод за време трудноће. Кроз родницу пролази беба приликом рођења.

R

TA

L

Човеков систем за излучивање

јајовод

PO

jајник

KA -

материцa

Непознате речи

тестис (семеник)

родница

Женски и мушки полни систем

Ендокрини систем лучи хормоне и усклађује рад наших органа заједно са нервним системом. За твој улазак у пубертет одговорни су хормони које луче ендокрине жлезде.

U

ендокрини систем – систем жлезда са унутрашњим лучењем

мокраћна цев

семевод

ED

хормон – материја коју луче посебне, ендокрине, жлезде у крв семевод – канал који спаја семеник са мокраћном цеви

хипофиза

штитна жлезда

надбубрежна жлезда

гуштерача

тестис

јајник Ендокрини систем човека

16


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Биолози креативци

Органи човека Разврстај органе човека које видиш на слици у системе којима припадају, размисли и распитај се коју улогу имају у организму.

мозак

ED

плућа

Систем органа

U

Орган

KA -

PO

R

TA

L

Све што сазнаш запиши у свеску.

Поделите се у групе тако да обухватите све системе човека. Истражите на интернету од којих органа се састоје људски системи органа и које су им улоге. Нацртајте на хамеру тело човека и обележите органе и њихове улоге. Кад завршите радове у групи, направите постере на зиду. Постери могу да изгледају овако.

срце

јетра

бубрег црева

мокраћна бешика

Резултат активности @@ На завршетку активности треба да препознајеш неке органе човека и да разумеш повезаност органа у системе органа, а система органа у организам.

17


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Човекови органи за варење У доњем тексту су се изгубиле речи: танко црево, желудац, зуби, анални отвор, уста, језик, дебело црево, укус. Врати их на њихово место. Кад то завршиш, знаћеш више о варењу хране.

R

Означи органе за варење хране:

TA

L

Храна улази на ......................... а ту се налазе ......................... који сецкају и мељу храну, и ......................... орган који меша храну и служи као орган чула ......................... . Тако иситњена храна кроз једњак се преноси таласастим покретима до ......................... где се натапа соковима за варење и полако разлаже. Из желуца храна одлази у ......................... где се и даље вари и где се упијају сварене супстанце. Остаци хране одлазе у ......................... у којем се упија вода, а несварени остаци се преко ............................................... избацују у спољашњу средину.

ED

U

Биолози креативци Направи крпену лутку са органима.

KA -

PO

Биолози креативци У свесци направи задатак за свог друга/ своју другарицу тако што ћеш користећи интернет смислити питалицу, загонетку, мозгалицу или укрштеницу која помиње неки орган или систем органа. Да ти помогнемо, ово су старе народне загонетке, а у решењима смо измешали слова: Беле коке испод стрехе вире? (бузи) Кад се кућа прави, где се први ексер удари? (у лувга)

Сада када знаш шта су системи органа и шта су органи, подсети се шта су ткива (погледај у уџбенику за пети разред). систем органа организам орган

ћелија

ткиво

Органи су грађени од више различитих ткива која су међусобно повезана одређеном функцијом.

18


Шта је ткиво? Ткиво је скуп ћелија сличних по облику и величини које обављају исту функцију. На пример, покровно ткиво гради кожу и облаже унутрашње шупљине. Везивно ткиво повезује ткива и органе, даје им чврстину. Мишићно ткиво гради мишиће. Нервно ткиво гради нервни систем који омогућава организму да одговори на промене у спољашњој и у унутрашњој средини.

Занимљива биологија ~ Да ли знаш да је кожа највећи орган човека, има површину око 2 м2?

Ткива су грађена од ћелија. На следећим часовима ћеш проширити своје знање о ћелији. везивно ткиво мишићно ткиво

PO

R

TA

масно ткиво

Биолози паметнице Спољашњу грађу људског тела већ познајеш. Органи су повезани у системе органа. Сваки систем је грађен од више различитих органа повезаних заједничком функцијом. Органи су грађени од различитих ткива, а свако ткиво је грађено од више ћелија сличних по облику и величини. На пример, срце је орган који припада систему органа за крвоток. Срце је грађено од различитих ткива. Свако ткиво чине ћелије које су сличне по облику, величини и функцији. Значи, организам чине: системи органа, органи, ткива и ћелије.

L

хрскавица

нервно ткиво

коштано ткиво

KA -

покровно ткиво

крвно ткиво

U

Врсте ткива код човека. Обрати пажњу на облик ћелија од којих су изграђена различита ткива

ED

Брзо и кратко, учи се лако

систем органа орган

ткиво ћелија

организам

Разумеш ли... 1. Које системе органа познајеш? 2. Који органи граде систем органа за дисање? 3. Шта је сложеније грађе: ткиво или орган? Објасни. 4. Шта је ћелија?

19


ОТКРИЋЕ ЋЕЛИЈЕ И МИКРОСКОПА Кључне речи: микроскоп, ћелија, ћелијска теорија

TA

L

Иако је ћелија основна јединица грађе и функције свих живих бића, она је много сложенија него што замишљаш и знаш. Када боље упознаш тајну ћелије, открићеш како функционише живот на нашој планети, како жива бића дишу и хране се и како се ствара и троши енергија. На тај начин ти се отвара простор за истраживање живог света, али пре него што кренеш у истраживање, сазнај како је све почело. Када и како се сазнало да је свако живо биће грађено од ћелија?

R

PO

ED

U

KA -

Непозната реч Микроскоп је оптички инструмент који увеличава предмете и бића који су невидљиви голим оком.

Дешава се да се до великих научних открића дође сасвим случајно. Тако се десило и са открићем ћелије. У 17. веку је у Холандији живео брусач стакла Антони ван Левенхук. Правио је квалитетна увеличавајућа стакла за слабовиде људе. Он је и творац првог, веома једноставног, микроскопа.

Антони ван Левенхук и модели најстаријих микроскопа

20


У истом веку у Енглеској је живео научник Роберт Хук. Док је под микроскопом посматрао комад плуте, уочио је да се плута састоји од малих преграда, коморица које су га подсетиле на монашке ћелије. Због тога је ове коморице назвао ћелије (од латинске речи cellula).

Занимљива биологија

L TA R PO

Ћелије које је видео Роберт Хук нису биле живе јер је плута мртав део коре храста. Због тога је видео само ћелијски зид (који није живи део ћелије). Остале делове ћелије могао је да види само да је посматрао живу ћелију.

Плута коју је Роберт Хук посматрао под микроскопом део је стабла храста плутњака по коме је добила име. То је она иста плута од које се праве затварачи за флаше или ђонови летњих сандала. Ако желиш да видиш оно што је видео Роберт Хук, исеци танак лист плуте да буде прозиран и посматрај га под микроскопом.

Биљне ћелије онако како их је видео Роберт Хук

KA -

Али, то нису једина изненађења у вези са открићем ћелије. У почетку се мислило да се биљне и животињске ћелије међусобно веома разликују.

U

Два немачка научника, зоолог Теодор Шван и ботаничар Матијас Шлајден (19. век), разговарајући о резултатима својих истраживања закључили су да нема великих разлика између биљних и животињских ћелија и тако дали основу за формулисање ћелијске теорије по којој су сви живи организми изграђени од ћелија које представљају јединице живота на планети Земљи.

ED

Двадесетак година касније ову теорију је допунио немачки научник Рудолф Вирхов.

Матијас Шлајден и Теодор Шван

Занимљива биологија Пре тачно 350 година, 1665, Роберт Хук, енглески физичар и секретар Краљевског друштва у Лондону, користећи микроскоп од коже и злата, открио је ћелију, којој је дао име по монашкој соби. Израз је први пут употребљен у Хуковом раду „Микрографика“ (ситно цртање), у коме је описао своја микроскопска и телескопска посматрања, објаснио процес сагоревања, кристалну структуру пахуљица и дао студију о фосилима. Роберт Хук је усавршио барометар, телескоп и микроскоп, а у историју науке ушао је и као научник који је доказао гравитацију небеских тела, те да се Земља и Месец окрећу око Сунца по елипсастој путањи, и открио закон о истезању тела који је назван Хуков закон.

21


L

Сети се основне грађе ћелије коју сте у петом разреду посматрали лупом. Ручна лупа увеличава од два пута до двадесет, а бинокуларна лупа увеличава од двадесет до двеста пута. Ове школске године упознаћеш се са микроскопом, који има много веће увеличање па ћеш делове ћелије много лакше да уочиш. Микроскоп је оптички инструмент који увеличава од 50 до милион пута. Светлосни микроскопи увеличавају 400–2000 пута. За разлику од њих, електронски микроскопи увеличавају до милион пута и зато их користе научници у својим истраживањима. Детаљније упознавање ћелије увек је повезано са усавршавањем микроскопа.

ED

U

KA -

Правилно руковање микроскопом

R

Цитологија је наука о грађи и функционисању ћелије.

Временом су научници све боље упознавали грађу и функцију ћелије па се развила биолошка наука цитологија. Развијањем и употребом све савршенијих микроскопа, цитологија се врло брзо развијала тако да су научници открили чудесну грађу ћелије.

PO

Непозната реч

TA

Научник Вирхов је допунио ћелијску теорију закључком који гласи: Свака ћелија из ћелије, што значи да је свака ћелија настала деобом мајке ћелије

Од најједноставнијег до најпрецизнијег микроскопа – од светлосног до електронског микроскопа

Сада ћеш се упознати са микроскопом и научити да радиш са њим; најпре упознај његове основне делове и технику микроскопирања. Потребно ти је мало вештине и стрпљења да упознаш досад (за тебе) непознат и чудесан свет ћелија. 22


Биолози истраживачи Вежба – рад у пару/групи

Руковање микроскопом Најпре упознај основне делове микроскопа, а затим и рад са микроскопом. Сваки микроскоп има оптичке и механичке делове.

окулар

цев микроскопа

завртањ

објектив ручица микроскопа

TA

@@ окулар – увеличавајуће стакло кроз које се гледа;

L

Оптички делови су:

Механички делови су: @@ постоље;

постоље

огледало

PO

@@ огледало – прима и усмерава светлост на микроскопски препарат.

R

@@ објективи – увеличавајућа стакла која се постављају према микроскопском препарату;

сточић са држачима за микроскопски препарат

Делови микроскопа

@@ ручица;

KA -

@@ сточић са држачима за стављање микроскопских препарата;

АНАТОМСКА ИГЛА

@@ завртњи, велики и мали – њиховим померањем изоштрава се слика;

СТАКЛЕНИ ШТАПИЋ

U

НОЖИЋ

ED

ШТАПИЋ МЕНЗУРА

МАКАЗЕ

лабораторијски прибор

Сада када познајеш основну грађу микроскопа, сазнаћеш и како се с њим ради.

ПИПЕТА СТАКЛЕНА ЦЕВ

СКАЛПЕЛ

@@ тубус – цев микроскопа која носи окулар и објектив.

Овом приликом упознаћеш неколико инструмената и прибор који су потребни за рад са микроскопом: пинцета, скалпел, ножић, маказице, капаљка, микроскопско стакло, покровне љуспе и др.

ТЕРМОМЕТАР

ЛАНЦЕТА

ПИНЦЕТА

ЧАША

КАПАЛИЦА ТЕГЛА МИКРОСКОПСКЕ ПЛОЧЕ

БРИЗГАЛИЦА

ПОКРОВНЕ ЉУСПЕ

КАДИЦА ЗА ДИСЕКЦИЈУ БОЦА САХАТНО СТАКЛО

ПЕТРИЈЕВА ШОЉА

КАШИЧИЦА И СПАТУЛА ЧЕТКИЦА

ТЕГЛИЦА

ЛЕВАК

СТАЛАК СА ЕПРУВЕТАМА

Од ког материјала је изграђен лабораторијски прибор?

23


Биолози истраживачи Вежба – рад у пару /групи

Микроскопирање Потребан прибор и материјал: микроскоп, трајни препарат

Занимљива биологија

Припреми микроскоп за рад – пажљиво прати упутства:

Још мало о микроскопу.

~ постави микроскоп на радно место;

KA -

U

Можеш да провериш колико је увеличање микроскопа који користиш. Израчунаћеш га тако што ћеш помножити број који пише на окулару са бројем који пише на објективу.

PO

R

TA

L

Непозната реч трајни препарат – већ направљен (готов) препарат који је потребно само ставити под микроскоп и посматрати га

ED

Резултат показује увеличање микроскопа.

А шта ће се десити ако окренеш објектив? Хоће ли се променити и увеличање? Колико је сад увеличање микроскопа?

24

~ пронађи објектив са најмањим увеличањем и постави га изнад отвора на сточићу; ~ пронађи видно поље тако што ћеш једним оком гледати кроз окулар и померати огледало док не добијеш светао круг; ~ трајни препарат постави на сточић микроскопа; ~ помоћу завртња спусти цев микроскопа у најнижу тачку, али пази да не поломиш препарат јер тако можеш да се повредиш; ~ полако подижи цев микроскопа све док не угледаш слику, а затим малим завртњем изоштри слику; ~ приликом микроскопирања оба ока држи отворена; ~ оно што видиш нацртај у свеску без обележавања.


Биолошке мозгалице Провери знање

3. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н.**

Заокружи слово испред тачног одговора.* 1. Први микроскоп је конструисао: а. Роберт Хук, б. Антони ван Левенхук,

Свака ћелија настала је из ћелије деобом.

Т

Н

Ћелијску теорију су поставили Шлајден и Шван. Т

Н

Светлосни микроскоп увеличава до милион пута.

Н

Т

TA

в. Шлајден и Шван.

Н

L

Провери шта знаш о открићу ћелије .

Ћелија је основна јединица живих бића и неживе природе. Т

Одговори на питања.***

4. Објасни ћелијску теорију. ____________________________________

а. Роберт Хук,

____________________________________

б. Антони ван Левенхук,

____________________________________

PO

R

2. Ћелију је открио:

в. Шлајден и Шван.

5. Како се рачуна увеличање микроскопа?***

KA -

____________________________________ ____________________________________

U

____________________________________

ED

Брзо и кратко, учи се лако

микроскоп

откриће ћелије

електронски микроскоп

светлосни микроскоп

Биолози паметнице Проналазак увеличавајућих стакала и микроскопа омогућио је развој биолошке науке о ћелији, цитологије. Како су научници усавршавали грађу микроскопа, тако су се знања о ћелији проширивала. Грађу ћелије ћеш упознати тек када научиш да рукујеш микроскопом.

25


ЋЕЛИЈА

Кључне речи: једро, ДНК, митохондрије, хлоропласти, вакуоле

L

За почетак, подсети се грађе ћелије о којој сте учили у 5. разреду. Шта је ћелија? _______________________________________________

TA

Који су основни делови ћелије?__________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________

PO

R

Сада, када знаш како су откривене ћелије, умеш да рукујеш микроскопом и познајеш основне делове ћелије, хајде да се бавимо науком о ћелији, цитологијом. Почећемо од спољашњег облика и величине, а онда ћемо се бавити унутрашњом грађом, па на крају функцијама које се обављају у самој ћелији. Ћелија је обично лоптастог облика

KA -

Облик и величина ћелије

ED

U

Посматрајући микроскопске препарате, уочаваш различите облике ћелија. Најчешће су ћелије лоптастог облика, мада могу бити и коцкасте, плочасте или неправилног облика. Ћелија се не може замислити као круг или квадрат, она има три димензије које, када се сложе, дају комплетан вишећелијски организам.

Јајна ћелија

26

Познато ти је да величина ћелија може да се креће од микроскопски ситних па до баш крупних ћелија, као што је кокошије јаје. Најкрупније ћелије човека су јајна ћелија (око 1 мм) и нервне ћелије које могу бити дуге до 1 метра.

Нервна ћелија


Занимљива биологија

PO

R

TA

L

Најмање ћелије животиња су црвена крвна зрнца човека. на једном кубном милиметру има их око пет милиона. Ако човек има око пет литара крви, а у сваком милиметру око пет милиона ћелија, можеш само да замислиш колико су ситне.

ED

U

KA -

Да ли знаш да у једном кубном милиметру човекове крви има више од пет милиона ћелија?

Занимљива биологија Како изгледа унутрашњост ћелије, погледај на интернет адреси: https://youtu.be/CAUn7zAM7Ko

Можеш и да на интернету пронађеш садржај укуцавањем речи ћелија. Нацртај ћелију и обележи делове које познајеш од прошле године.

Ћелије коже

Значи, облик и величина ћелија зависе од улоге коју имају. На пример, ћелије коже имају заштитну улогу па су мање-више правилног облика. За разлику од њих, нервне ћелије преносе информације у телу вишећелијских организама па им је и облик издужен. Ћелије крви омогућавају процес дисања, одбрану организама, а имају и друге значајне функције. 27


Грађа ћелије Иако се ћелије разликују по облику и величини, све имају ћелијску мембрану, цитоплазму, једро и органеле.

TA

PO

R

ћелијска мембрана

супстанца која не може да прође кроз мембрану

L

Ћелијска мембрана је граница између ћелије и њене околине. Она је опна која ограничава ћелију, даје јој облик и штити је. Захваљујући мембрани ћелија чува своју унутрашњост. Ћелијска мембрана је селективно пропустљива, што значи да само неке супстанце пропушта из ћелије у ванћелијски простор, а друге прима из околине, задржава их и користи за своје потребе. Тако се кроз ћелијску мембрану обавља размена супстанци између ћелија.

супстанце које улазе у ћелију кроз мембрану

супстанце које излазе из ћелије

Непознате речи

KA -

Ћелијска мембрана је селективно пропустљива

Мембрана је веома сложене грађе и о њој ћеш више сазнати у старијим разредима. једро ћелијска мембрана

Једро је органела која управља радом ћелије и учествује у размножавању.

ED

U

Вакуоле су органеле ћелије у којима се чувају резервне материје.

вакуола

Митохондрије су органеле у ћелији у којима се врши ћелијско дисање.

митохондрије

цитоплазма органеле Грађа ћелије са означеним основним органелама

28


Занимљива биологија Уочи кретање цитоплазме у биљној ћелији на интернет адреси: https://youtu.be/fSIo3FsKILI У свесци нацртај биљну ћелију и обележи делове које познајеш.

L

Цитоплазма је безбојна течна супстанца налик беланцету јајета која испуњава ћелију. Сачињавају је вода и у њој растворене органске и неорганске супстанце. У цитоплазми се налазе и сићушни делови, органеле (једро, митохондрије, хлоропласти и други). Једро је органела која се издваја у цитоплазми. Обавијено је двема мембранама. У мембранама се налазе поре (ситни отвори) које омогућавају размену супстанци између једра и цитоплазме. Једро је испуњено једровом плазмом. У једровој плазми се налази супстанца ДНК која је наследни материјал ћелије. Делови ДНК називају се гени; они преносе особине са родитеља на потомке.

TA

Непознате речи

KA -

PO

R

Органска супстанца – изграђује тела живих организама. Неорганска супстанца – супстанца која потиче из неживе природе и изграђује неживу природу. ДНК је супстанца (молекул) чији делови, гени, преносе наследне особине кроз генерације.

Грађа једра у којој се види наследни материјал – ДНК

ED

U

Митохондрије су обавијене са двема мембранама, спољашњом и унутрашњом, између којих се налази међумембрански простор. Унутрашња мембрана образује наборе, гребене, чиме се повећава њена површина. Отуда карактеристичан изглед митохондрија на попречном пресеку.

Занимљива биологија У телу сисара црвена крвна зрнца су ћелије које немају једро. Од свих сисара једино црвена зрнца камиле и ламе имају једро, а то је највероватније прилагођеност условима живота у којима живе ове животиње. ДНК у свакој нашој ћелији има дужину два метра. Ако замислиш да у нашем телу има 10 14 ћелија, добије се дужина која је неколико пута већа од обима Земље. Можеш ли то да замислиш?

спољашња мембрана

унутрашња мембрана са наборима

Митохондрије су органеле у којима се ствара енергија

29


Разлика између биљне, животињске и бактеријске ћелије Већ знаш основне органеле ћелије, а сад ћеш проширити своје знање о грађи и функционисању ћелије.

Хлоропласти су органеле фотосинтетичких организама у којима се врши фотосинтеза.

Хлоропласти су обавијени са двема мембранама, спољашњом и унутрашњом, а између њих је међумембрански простор. У унутрашњости је строма (или матрикс) хлоропласта у којој се налазе мембранске структуре – тилакоиди. На тилакоидима се налазе пигменти зелене боје, хлоропласти.

TA

Непознате речи

L

Контрактилне вакуоле код једноћелијских праживотиња имају улогу да избацују вишак воде и штетних материја.

Вакуоле су органеле у ћелији у којима се налази ћелијски сок. Раније се мислило да вакуоле имају само биљке. Каснија истраживања су показала да и у животињским ћелијама постоје вакуоле, знатно мање од биљних, и у њима се налазе масне супстанце. У вакуолама ћелија чува ове супстанце и користи их када су јој потребне. Неке једноћелијске животиње имају хранљиве и контрактилне вакуоле (више о њима сазнаћеш нешто касније).

хлоропласт

R KA -

PO

строма

тилакоиди

ED

Занимљива биологија

У хлоропластима се налази зелени пигмент – хлорофил. У процесу фотосинтезе хлорофил везује енергију Сунца што омогућава одвијање најзначајнијег процеса у природи – фотосинтезе. Током фотосинтезе се стварају кисеоник и храну и ослобађа се енергија. Кисеоник сва жива бића користе за дисање. Храну жива бића користе за раст и развој, а енергију за обављање свих животних процеса.

У којим се органима дрвенастих и зељастих биљака налази пигмент хлорофил?

Нису хлоропласти једине органеле у којима се налазе пигменти. У биљним ћелијама се налазе и други пигменти: црвени, жути и безбојни. У којим се деловима биљке они налазе, сазнај за следећи час и то представи својим друговима.

Биљне ћелије испуњене хлоропластима

30

унутрашња мембрана

Грађа хлоропласта који се налазе у зеленим деловима биљке

U

Пигмент је материја у боји која се налази у биљним и животињским ћелијама. Строма (матрикс) је унутрашњи део хлоропласта. Тилакоиди су мембранске структуре хлоропласта које носе хлорофил. Хлорофил је зелени пигмент у хлоропластима.

спољашња мембрана


ћелијски зид

хлоропласт

вакуола

једро ћелијска мембрана органеле цитоплазма

биљна ћелија

TA

Сличности и разлике између животињске и биљне ћелије

R

Бактеријске ћелије

PO

Бактеријске ћелије се разликују од биљних и животињских ћелија.

KA -

Неке бактеријске ћелије штити слузави омотач – капсула. Испод капсуле се налази ћелијски зид. Ћелијски зид бактерија није исти као код биљне ћелије. Испод њега се налази ћелијска мембрана.

ED

U

ћелијска мембрана

ћелијски зид

L

животињска ћелија

ДНК

Занимљива биологија Сунчева енергија се веже у хлоропластима где се ствара храна – шећер. Тај процес се назива фотосинтеза, а шећер који биљке стварају овим процесом основна је храна за већину живих бића на Земљи. Тим шећером се хране биљоједи, који део хране уграде у своје тело, а део потроше. Тако шећер као основни извор енергије улази у ланце исхране и долази до сваке ћелије. Тај шећер се у митохондријама свих живих организама разлаже да би организам добио енергију, а тај процес се назива ћелијско дисање.

цитоплазма

Бактеријску ћелију испуњава цитоплазма и једров материјал, који није ограничен једровом мембраном. Наследни материјал ДНК бактерија налази се у цитоплазми.

31


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Бактеријске, биљне и животињске ћелије На основу свог знања и приложених илустрација биљне, животињске и бактеријске ћелије, нађи сличности и разлике међу њима тако што ћеш попунити табелу стављањем знака +/– Биљна ћелија

Животињска ћелија

Бактеријска ћелија

ћелијски зид

L

једро

TA

хлоропласти митохондрије вакуоле

Биљне ћелије под микроскопом

ED

U

KA -

Потребан прибор и материјал: микроскоп, предметно и покровно стакло, главица црног лука, скалпел, пинцета, игла, чаша са водом.

Поступак: ~ припремите микроскоп; ~ поставите микроскоп и припремите га за рад, и осветлите видно поље; ~ на предметно стакло ставите неколико капи воде;

32

~ уздужно исеците главицу црног лука;

PO

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару/групи

R

органеле

~ пинцетом скините покорицу која се налази између сочних листова црног лука; ~ део покорице маказицама исеците и уз помоћ пинцете ставите на предметно стакло;

~ изравнајте покорицу и ставите још неку кап воде, покријте покровним стаклом; ~ микроскопски препарат је припремљен; ~ поставите препарат на сточић мокроскопа; ~ препарат посматрајте најпре са најмањим увећањем, а затим са већим; ~ померањем завртња на тубусу микроскопа добићете јасну слику. Резултат Видећете основне делове ћелије, а ако микроскоп нема довољно увећање, видећете само ћелијске мембране. У сваком случају, видећете да је покорица лука грађена од ћелија.


Биолози истраживачи Вежба – рад у групи

Поступак:

Посматрање ћелија – стома

~ припремите материјал и микроскоп за рад;

Увод у активност

~ припремите микроскопски препарат: @@ наличје листа премажите безбојним лаком за нокте и преко тога ставите комадић лепљиве траке;

L

@@ после неколико минута повуците лепљиву траку са листа и ставите на микроскопско стакло – микроскопски препарат је припремљен;

TA

Стоме су ситни отвори на листовима кроз које у биљку улази кисеоник а ослобађа се угљен-диоксид процесом дисања.Такође процесом фотосинтезе улази угљен-диоксид а ослобађа се кисеоник. Вишак воде се у виду водене паре кроз стоме одаје процесом транспирације.

~ на микроскопу осветлите видно поље; ~ препарат поставите на сточић микроскопа;

R

~ објектив подесите тако да најбоље видите микроскопски препарат. Резултат

PO

Стоме

Уочићете ћелије и међу њима и по две ћелије пасуљастог облика. Ако ваш микроскоп има довољно увеличање, у тим ћелијама ћете уочити пасуљасте ћелије стоме и у њима зелена зрна – хлоропласте.

KA -

Стоме се по грађи разликују од осталих ћелија у спољашњем слоју ћелија листа. Сваку стому чине две ћелије пасуљастог облика између којих се налази стомин отвор.

Све што сте видели нацртајте у свесци.

ED

U

Потребан прибор и материјал: микроскоп, предметна стакла, безбојни лак, лепљива трака, пинцета и лист неке биљке.

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Мере опреза: хлорал користите пажљиво, уз помоћ наставника.

Како да видите органеле, хлоропласте, у ћелији?

Поступак:

Да вас подсетимо: у хлоропластима се налази пигмент хлорофил. Потребан прибор и материјал: стабљичица маховине, раствор хлорала (супстанца која се користи у различите сврхе, али и за припремање микроскопских препарата – потражите је у кабинету за хемију), микроскоп.

~ припремите микроскоп за рад; ~ листић маховине и кап хлорала ставите на микроскопско стакло, па покријте покровним стаклом; ~ припремљен препарат ставите на сточић, подесите објектив. Видећете ћелије са зрнцима хлоропласта.

33


Биолози истраживачи Вежба – рад у групи

Како из листа издвојити хлорофил?

~ затим их ставите у посуду са алкохолом и оставите их да стоје један дан; ~ процедите течност, листове коприве одстраните; ~ у флаши остаје зелена течност која на светлости има тамноцрвену нијансу. Шта даље?

R

Потребан прибор и материјал: листови свеже коприве, алкохол, петролејски етар, стаклена флаша, мала цедиљка (може и она мала за чај).

TA

L

~ У флашу налијте петролејски етар (или бензол) и издвојиће се два слоја: горњи – површински, зелен од хлорофила, и доњи, жутонаранџаст од других биљних пигмената.

PO

Тај зелени слој јесте слој хлорофила. хлорофил

Поступак:

Мере опреза: Са хемијским материјама радите опрезно, уз помоћ наставника.

KA -

Биолози паметнице Сва жива бића грађена су од ћелија. Основни делови ћелије јесу мембрана, цитоплазма и органеле (једро, митохондрије, хлоропласти, вакуоле). У једру се налази ДНК чији су делови, гени, носиоци наследних особина. И поред велике сличности, постоје разлике између биљних и животињских ћелија. Биљне ћелије поред мембране имају и ћелијски зид и хлоропласте у којима се налази зелени пигмент хлорофил.

ED

Разумеш ли...

U

~ листове коприве оставите да се мало просуше;

1. Који су основни делови сваке ћелије? 2. Зашто се ћелијска мембрана означава као селективно пропустљива? 3. Може ли ћелија да опстане без мембране? 4. У којим органелама је смештен наследни материјал? 5. Шта је заједничко у улози митохондрије и хлоропласта?

34

Брзо и кратко, учи се лако

ћелијска мембрана

цитоплазма Ћелија, основна јединица грађе и функције

једро

органеле


1. Пажљиво је посматрај и одреди да ли је то биљна или животињска ћелија.***

TA

Ћелија на слици је представљена као један град заштићен бедемом од поплава и непожељних посетилаца.

L

Биолошке мозгалице

R

Упореди неке делове града са ћелијским органелама и одговори на питања.

PO

Који део ћелије има заштитну улогу? ________________________ ______________________________________________________ У којој органели се ствара шећер? __________________________ ________________________________________________________ 2. Заокружи тачан одговор.*

a. једра,

KA -

Да би се човек кретао, неопходан је рад његових мишића. Овај рад се остварује захваљујући енергији која потиче из: б. митохондрија,

в. хлоропласта,

г. цитоплазме.

3. На сликама је представљена:**

U

а. биљна ћелија,

ED

б. животињска ћелија.

На црте испод слике упиши одговарајуће слово.

4. Обележи основне делове ћелије.***

Биолози креативци Направите од хартије, кутија и пластелина моделе биљне и животињске ћелије. Идеје можете наћи ако на интернету укуцате „модели ћелија“. Ученици једне школе задатак су решили овако:

35


5. Грађа ћелије***

МЕМБ Р АНА

1. Ћ Е Л И Ј С К А 2.

ЦИТОЛО Г И Ј А

3.

С Т ОМА

Х ЛО Р ОФИ Л

5.

Ц Е НТ РИОЛ Е

7.

ЋЕ ЛИ Ј СКИ

ЗИД

ЋЕ ЛИ Ј А

11.

ВАК УОЛЕ

PO

ХЛОРОПЛАС Т И

9.

R

ДНК

8.

12.

TA

Ј ЕДРО

6.

10.

L

ЦИ Т ОП Л А ЗМА

4.

KA -

Објасни шта значе наведени појмови.

1. _________________________________________________________________________ 2. _________________________________________________________________________ 3. _________________________________________________________________________

U

4. _________________________________________________________________________ 5. _________________________________________________________________________

ED

6. _________________________________________________________________________ 7. _________________________________________________________________________ 8. _________________________________________________________________________ 9. _________________________________________________________________________ 10. ________________________________________________________________________ 11. ________________________________________________________________________ 12. ________________________________________________________________________ 13. Шта значи појам означен црвеном бојом? ___________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

36


ФОТОСИНТЕЗА, ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ, СТВАРАЊЕ ЕНЕРГИЈЕ

TA

Ако у домаћинству имаш пса или мачку, чиме их храниш? А ако имаш цвеће у саксији, чиме ћеш га хранити? Биљке и животиње, иако се хране на различите начине, расту, развијају се и обављају све животне функције. Да би обављали све животне функције, организми морају имати енергију коју узимају храном.

Како се биљке хране

KA -

PO

R

Биљке процесом фотосинтезе везују енергију Сунца која им омогућава да од воде, минералних супстанци (из подлоге) и угљен-диоксида (из ваздуха) стварају органске супстанце – шећере. Фотосинтеза се врши у ћелијским органелама, хлоропластима, и при том процесу се ослобађа кисеоник. Модрозелене бактерије и алге имају хлоропласте па такође врше фотосинтезу.

сунчева светлост

ED

U

угљен-диоксид

L

Кључне речи: синтеза, проводни судови, дисање

кисеоник

шећер

вода

Шта је потребно биљци за процес фотосинтезе? Шта се ствара у процесу фотосинтезе?

Занимљива биологија Прва фотосинтеза Хемијска анализа древног камења са Гренланда показала је да је фотосинтеза на Земљи постојала и пре 3,7 милијарди година, приближно милијарду година пре него што се раније веровало. Анализу су спровели научници са Универзитета у Копенхагену у Данској. Највећи лист Највећи лист има биљка адам из Сабаха у Малезији. Један примерак пронађен 1966. био је дугачак 3,02 м, широк 1,92 м, а имао је површину од 3,17 м2.

Воду и минералне супстанце биљка упија кореном, а оне проводним судовима доспевају до зелених делова биљке. Преко стома до ћелија са хлорофилом доспева угљен-диоксид. Уз помоћ сунчеве енергије у хлоропластима биљка од воде и угљен-диоксида прави шећере и ослобађа гас кисеоник. Шећер који се добија фотосинтезом биљка проводним судовима преноси до својих делова где се користи за животне процесе. Шећере које не потроши складишти као резервну материју скроб, а кисеоник се отпушта у атмосферу. Ови шећери су храна коју користе сва остала жива бића за своју исхрану. Кисеоник је гас који је за дисање неопходан скоро свим живим бићима на планети.

37


Шта се дешава са храном коју животиње узимају?

https://vesnamiletic.weebly.com/

Осим хранљивих супстанци за све процесе у ћелијама потребан је кисеоник. Када хранљиве супстанце и кисеоник доспеју до ћелија, у митохондријама се одвија процес ћелијског дисања. Кисеоник служи као гориво које помаже да се шећер који је доспео до митохондрија разложи на саставне делове. Подсети се из чега биљка ствара шећер. Шећер се у митохондријама разлаже на воду, угљен-диоксид и енергију. Вода се избацује преко система за излучивање, коже и система за дисање, или се троши у организму. Угљен-диоксид је штетан и избацује се преко система за дисање. Енергија се троши за све животне процесе.

KA -

светлосна енергија

PO

R

Направи шему повезаности фотосинтезе и дисања.

Храна, коју жива бића узимају низом процеса, у посебним органима се разлаже на простије супстанце и она, као таква, доспева до сваке ћелије.

L

Истражите везу између фотосинтезе и ћелијског дисања укуцавањем у претраживач кључних речи фотосинтеза и ћелијско дисање. Можете погледати и анимацију о фотосинтези на интернет адреси:

Животиње се хране разноврсном храном и на различите начине долазе до ње. Кисеоник усвајају помоћу различитих органа (целом површином тела, шкргама, трахејама или плућима).

TA

Занимљива биологија

фотосинтеза

угљен-диоксид и вода

ED

U

шећер и кисеоник

ћелијско дисање митохондрија хемијска енергија

Повезаност процеса фотосинтезе и ћелијског дисања

38


Процесом фотосинтезе настаје органска супстанца – скроб, врста шећера. Увод у вежбу Скроб је органска супстанца која се обоји плаво када дође у додир са јодом. Као што знаш, скроб настаје процесом фотосинтезе.

~ скуван лист ставите у тањирић са алкохолом; ~ када извадите лист из тањирића са алкохолом, лист ће бити блед, а алкохол зелен; ~ сада преко белог листа ставите неколико капи јода. Резултат

Од понуђених речи направи тачну тврдњу:

Поступак:

R

има, нема

Лист је поплавео зато што

PO

~ биљку у саксији ставите на осунчано место, а један лист или више листова покријте тамним папиром као на илустрацији;

TA

Потребан прибор и материјал: биљка у саксији, тањирић, лонче, решо, парче тамног папира, алкохол, јод, дестилована вода.

~ сутрадан скините папир, откините лист, ставите га у лонче са водом и прокувајте;

L

Билози истраживачи Вежба – рад у пару

_________ скроба. Лист је остао бео зато што

KA -

_________ скроба.

ED

U

Дакле, када хранљиве супстанце доспеју до сваке ћелије, део хранљивих супстанци се троши за изградњу (синтезу) нових супстанци. Те новоизграђене супстанце су градивне супстанце и оне учествују у изградњи ћелије. Тако се синтеза градивних супстанци обавља у свакој ћелији, тако сваки организам расте и развија се. Процеси изградње или разградње супстанци у ћелији уз везивање или ослобађане енергије називају се ћелијски метаболизам. Енергија која је ослобођена у процесу ћелијског дисања користи се за обављање животних процеса, у свакој ћелији и у организму као целини. Део те енергије неке животиње користе за одржавање телесне температуре.

Непозната реч метаболизам – скуп процеса који се одигравају у ћелијама у току којих се врши изградња органске супстанце уз утрошак енергије, или разградња органске супстанце уз ослобађање енергије

Фотосинтеза и ћелијско дисање су два супротна, али међусобно повезана процеса, која одржавају живот на Земљи. Фотосинтезом биљке и микроорганизми са хлорофилом стварају шећер и ослобађају кисеоник. Ћелијским дисањем у митохондријама свако живо биће разлаже шећер који су створиле биљке и у том процесу се ослобађа енергија.

39


Биолози паметнице Жива бића се хране различитом храном и на различите начине долазе до ње. Када хранљиве супстанце доспеју у сваку ћелију, део тих супстанци се уграђује у супстанце ћелије, а део доспева до митохондрија где се троши за стварање енергије за животне процесе. За све ове процесе потребан је кисеоник, који преко листова (код биљака), коже или органа за дисање доспева до сваке ћелије. Процеси који се обављају у ћелији представљају ћелијско дисање.

Веза између животних процеса

TA

L

На илустрацији обрати пажњу на смер стрелица, од исхране (означене смеђом бојом) и дисања (означене љубичастом бојом) до ћелије и излучивања (означене сивом и плавом бојом). На основу илустрације објасни шта се догађа у ћелијама. @@ Шта долази у сваку ћелију (смеђа и љубичаста боја)?

R

@@ Шта се дешава у митохондријама?

PO

@@ Шта се дешава са угљен-диоксидом и другим штетним супстанцама насталим у току многобројних процеса у ћелији (плава и сива боја)?

Разумеш ли...

KA -

Процесе разградње шећера и ослобађања енергије у ћелијама живих бића зовемо ћелијско дисање.

1. Шта се дешава са храном коју користе животиње?

U

2. Како биљке долазе до хранљивих супстанци?

3. Како до сваке ћелије са хлорофилом доспева вода и минералне супстанце?

4. Шта се дешава са органским супстанцама које доспевају до сваке ћелије живих бића? 5. У којим се органелама ћелије ствара енергија? 6. Које материје се ослобађају из ћелија приликом ћелијског дисања?

ED

7. Шта је ћелијско дисање?

Брзо и кратко, учи се лако

ФОТОСИНТЕЗА У ХЛОРОПЛАСТИМА

вода и минералне супстанце

+

угљен-диоксид

+

шећер

сунчева енергија

= +

кисеоник ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ У МИТОХОНДРИЈАМА

шећер 40

+

кисеоник

=

вода

+

угљен-диоксид

+

енергија


TA

Кључне речи: колонијални организми, ћелијски зид, пигмент, хлорофил, разлагачи, хранљива вакуола, контрактилна вакуола, циста

L

ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ

PO

R

Сва жива бића су грађена од ћелија, а разликују се по броју ћелија. Код једноћелијских организама једна ћелија обавља све животне функције, од исхране, кретања до размножавања. Сунђери су једине вишећелијске животиње које немају ткива и органе.

ED

U

KA -

Овом приликом упознаћеш неколико врста једноћелијских организама и разумећеш како једна ћелија једноћелијског организма обавља све животне функције.

Модрозелене бактерије

Амеба

Једноћелијски организми се крећу, хране се, дишу, размножавају се као и сваки други организам, на пример велики слон! Како је то могуће?

Једноћелијски организми имају органеле, делове ћелије који обављају животне функције. Вишећелијски организми имају органе и системе органа за дисање, варење хране итд. Овом приликом упознаћеш неколико једноћелијских организама па ћеш разумети разлике између једне ћелије и једноћелијског организма. 41


Бактерије Чини се да у природи скоро и да нема места на којима нема бактерија. Има их у води, ваздуху, земљишту у живим бићима и на живим бићима. Бактерија не сме да буде у операционим салама и на инструментима којима се врше операције. Због тога што могу да изазову различите болести, уништавају се високим температурама и притиском. Тај процес се назива стерилизација. Бактерије су једноћелијски организми чија се величина мери микронима (један микрон је хиљадити део милиметра).

Непозната реч Ферментација је процес врења који врше бактерије.

L

У свакодневном животу бактерије се најчешће помињу када се неко разболи. Ипак, треба да знаш да бактерије обављају ферментацију, па су заслужне што на столу имамо кисело млеко или јогурт, а зими кисели купус и краставце.

TA

У условима који им не одговарају, бактерије се учауре и чекају за себе боља времена, што значи довољно топлоте, влаге и хране. У повољним условима, кад има довољно влаге, топлоте и хране, бактерије се размножавају деобом.

R

Занимљива биологија

PO

Занимљивости о бактеријама погледај на интернет адреси: https://youtu.be/OsVrSaSIZMQ Напиши кратак есеј о бактеријама.

KA -

Деоба бактерија се одвија веома брзо, тако да сваких 20 минута настају две нове бактерије. Израчунај колико бактерија настаје од једне бактерије за два сата. Можеш ли да замислиш колико се милиона бактерија развије у току 24 часа!

ED

U

Без обзира на то каквог су облика, бактерије су једноћелијски организми.

коке

бацили

остали спирале

Непозната реч сапрофитни организми – организми који разлажу угинуле делове биљака и животиња

вибриони

По облику бактерије могу бити лоптасте (коке), као штапићи (бацили), спиралне (спириле), у облику кифле (вибриони).

42


2. ћелијска мембрана 3. цитоплазма 4. кружна ДНК 5. капсула 6. бич

Занимљива биологија

R

TA

Као и све ћелије, и бактеријске ћелије имају цитоплазму, мембрану и ћелијски зид, као и једров садржај који нема своју мембрану.

L

7. трепље

PO

Многобројне врсте бактерија, паразити, живе на живим бићима и узрочници су многих болести.

1. ћелијски зид

KA -

Неке врсте бактерија (сапрофите) живе на угинулим животињама и биљкама и изазивају њихово разлагање/ труљење. Због тога у природи припадају разлагачима („чистачима природе”). Разложене супстанце са водом улазе у земљиште одакле их биљке усвајају и користе у процесу фотосинтезе. Најновија истраживања су показала да неке врсте бактерија разлажу пластичне материјале па и моторна уља.

Бактерије улазе у ћелију

Истражи како се добија каријес на зубима гледајући филм на интернет адреси: https://youtu.be/PHiPp9GrJAU Напиши кратак есеј о хигијени зуба.

Непозната реч паразити – организми који живе на рачун неког другог организма, од кога узимају органске материје (храну)

U

Модрозелене бактерије

Занимљива биологија

Као и код бактерија, њихове ћелије имају ћелијску мембрану и ћелијски зид и испуњене су цитоплазмом са супстанцом ДНК одговорном за наслеђивање особина Модрозелене бактерије са родитеља на потомство. У цитоплазми се су једноћелијски али и налази зелени пигмент хлорофил који им колонијални организми омогућава да обављају процес фотосинтезе.

https://youtu.be/A25oN9DACJM

ED

Модрозелене бактерије су становници водених станишта или влажних места. Оне су најстарији организми који су могли да обављају процес фотосинтезе.

У својим стаништима, процесом фотосинтезе, модрозелене бактерије ослобађају кисеоник. И не само то. Могу да везују гасовиту супстанцу азот из ваздуха и преводе га у облик који биљке могу да користе. Ако у води има превише хранљивих супстанци, модрозелене бактерије се превише размноже и тако угрозе остали живи свет у води. Та појава се назива цветање воде.

Истражи свет модрозелених бактерија на интернет адреси: Нацртај како ови организми изгледају и упореди их са правим бактеријама.

Непозната реч колонијални организми – једноћелијски организми који живе у заједници

43


Амебе Амебе су становници водених станишта, влажног земљишта, а могу се наћи и на плодовима воћа и поврћа. Припадају царству протиста, заједно са бичарима и трепљарима. Међу њима има и паразита који изазивају болести животиња и човека.

Занимљива биологија

PO

Како се крећу и хране амебе, истражи на интернет адреси:

U

Непознате речи

KA -

https://vesnamiletic.weebly.com/ Нацртај стрип о кретању и исхрани амебе.

L

TA

лажне ножице – израштаји цитоплазме за кретање код амебе

Амебе су једноћелијски организми са врло танком ћелијском мембраном, па немају сталан облик тела.

R

Непозната реч

Хране се хетеротрофно тако што лажним ножицама обухватају бактерије и друге ситније организме.

ED

хранљива вакуола – органела у којој једноћелијски организми варе храну

Амебе храну разлажу у органели – хранљивој вакуоли, једној или више њих. Разложене супстанце користе за изградњу и одржавање свог једноћелијског организма, а неразложене избацују из тела.

амебе дишу целом површином тела, а избацују вишак воде и штетне материје помоћу контрактилних вакуола.

контрактилне вакуоле – органеле једноћелијских организама за избацивање вишка воде и штетних материја

Размножавају се деобом свог једноћелијског тела на два дела. Новонастале амебе се раздвајају и свака од њих живи свој живот, храни се, дише, креће се и размножава. И када дође време, и оне се деле на два дела и тако се живот наставља.

циста – структура у коју се затвара организам када је у стадијуму мировања

Кад наступе неповољни услови, као што су високе и ниске температуре или недостатак воде, амеба прелази у фазу мировања, цисте (опна око амебе). Цисте су лаке и због тога их ветар разноси. Кад наступе повољни услови, циста пуца и амебе настављају живот. Као што видиш, амебе су грађене од једне ћелије, крећу се, хране, дишу, размножавају се, све као и вишећелијски организми.

44


Квасци Познато ти је да јабуке и други плодови воћа, ако дуго стоје, почињу да пропадају уз ослобађање киселог мириса. То је процес кисељења, а изазивају га гљивице квасца.

TA

L

Квасци су једноћелијски организми који припадају царству гљива. На плодовима воћа се налази воћни квасац.

Квасци се размножавају пупљењем. Потруди се да, на основу претходног знања и илустрације, објасниш размножавање квасаца.

Пекарски квасац када му се дода шећер и вода

KA -

PO

R

У домаћинству се користи пекарски квасац, набављен у продавници. Производи се у индустријским објектима. Пекарски квасац разлаже шећер на угљен-диоксид и алкохол. Користи се у домаћинству и у пекарској индустрији. У природи, квасци разлажу шећер у плодовима воћа на угљен-диоксид и алкохол. Отуда потиче мирис и укус ферментисаног воћа. Угљен-диоксид се ослобађа, а алкохол остаје. На тај начин се производи вино.

Биолошке мозгалице

ED

U

Прочитај текст и на основу прочитаног текста заокружи тачан одговор.*** Пекарски квасац се састоји од једноћелијских микроскопских гљивица. Најчешће се квасац користи за припрему хлеба и производа од теста. Квасац, који се ставља у тесто, основни је разлог што тесто нарасте. Ипак, просто мешање квасца са брашном, киселим или свежим млеком и другим намирницама неће довести до аутоматског нарастања теста. Ћелије квасца се хране пре свега шећером. У процесу исхране оне претварају шећер у угљен-диоксид и алкохол. Управо ослобођени угљен-диоксид је разлог што се формирају мехурићи у тесту, а то проузрокује његов раст. Ћелије квасца се размножавају пупљењем веома брзо и на тај начин тесто брзо расте и удвостручује запремину. Веома је важно за активирање квасца и да вода или млеко у којима се квасац раствара буду топли. Квасац који се користи у пекарству: Да би се тесто са квасцем подигло: 1. једноћелијски је организам, 1. треба додати шећер и држати тесто 2. вишећелијски је организам, на топлом месту, 3. није живо биће. 2. треба додати со и држати тесто на топлом месту, 3. треба додати шећер и тесто држати у фрижидеру. Квасац разлаже шећере на: Квасци се размножавају: 1. кисеоник и брашно, 1. деобом, 2. кисеоник и алкохол, 2. пупљењем, 3. угљен-диоксид и алкохол. 3. полним размножавањем. 45


Биолози истраживачи Вежба – групни рад

Посматрање амеба и ћелија квасца

Квасци

L

Амебе

Живот у капи воде

Потребан прибор и материјал: чаша са мало млаке воде, мало шећера и комадић пивског квасца, микроскоп и прибор за рад са микроскопом Поступак:

TA

Амебе и квасци су једноћелијски организми. Овом приликом треба да се потрудиш да оба једноћелијска организма боље упознаш док их посматраш под микроскопом. Пре него што почнеш да рукујеш микроскопом, запамти да се левим оком гледа препарат, а десним се гледа у свеску и црта се оно што се види.

R

~ у чашу са млаком водом ставите мало шећера и измрвљени комадић квасца;

KA -

Амеба

PO

~ после неколико минута, када квасац у чаши почне да бубри, капаљком узмите мало квасца и ставите на предметно стакло, па покријте покровним стаклом.

Потребан прибор и материјал: микроскоп и прибор за рад, мања тегла воде, сува трава (за посматрање амеба)

Све што видите нацртајте у свесци.

U

Припрема:

Овако припремљен препарат ставите на сточић микроскопа, подесите објектив и уживајте. Видећете ћелије квасца и пупољке на њима.

ED

~ у теглу ставите мало барске воде или воде у коју сте ставили мало суве траве; ~ затворену теглу оставите да стоји на осветљеном месту неколико дана; ~ припремите микроскоп за рад, на предметно стакло ставите кап воде из тегле, покријте покровним стаклом и препарат је готов; ~ препарат ставите на сточић и посматрајте садржај капи воде. Видећете неке ситне организме, а међу њима и амебе. Све што видите нацртајте у свесци.

46

Квасци под микроскопом


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Упоређивање Поступак: попуните табелу размножавање

тип ћелије: са једром/без једра

TA

L

бактерије

исхрана

U

квасци

KA -

амебе

PO

R

бактерије

модрозелене

кретање

Биолози паметнице Модрозелене бактерије су једноћелијски или колонијални организми. Имају ћелијску мембрану и ћелијски зид и испуњене су цитоплазмом са супстанцом ДНК. У цитоплазми се налази ДНК и зелени пигмент хлорофил. Бактерије су једноћелијски организми, без једра. На површини тела имају ћелијски зид. Хране се хетеротрофно, као сапрофити или паразити. Сапрофите бактерије у природи обављају улогу чистача јер разлажу угинулу органску материју. Амебе су једноћелијски организми са танком ћелијском мембраном. Храну хватају лажним ножицама, разлажу је у хранљивој вакуоли. дишу целом површином тела. Квасци су једноћелијски организми који разлажу шећер на гас угљен-диоксид и алкохол. За разлику од других једноћелијских организама који се размножавају деобом, квасци то чине пупљењем.

ED

Када попуните табелу, нађите шта је слично, а шта различито између ових једноћелијских организама у кретању, исхрани и размножавању. Сличности

_______________________________________________________

________________________________________________________ ________________________________________________________ Разлике _______________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________

47


Биолошке мозгалице Реши укрштеницу. Водоравно 1. Једноћелијски организам који се користи у производњи хлеба. 2. Процес врења који врше бактерије. 3. Омотач око ћелије који имају бактерије, гљиве и биљке.

L

4. Завојичасте бактерије.

TA

5. Део ћелије који врши неку улогу у ћелији. Хоризонтално

1.

2.

4.

ED

5.

U

3.

48

KA -

1.

PO

R

1. Једноћелијски организам који се креће лажним ножицама.


Биолошке мозгалице Заокружи ДА ако сматраш да је тврдња тачна или НЕ ако сматраш да је нетачна.* 1. Орган је исто што и органела.

ДА

НЕ

2. Контрактилна вакуола је орган.

ДА

НЕ

3. Желудац вишећелијских организама има исту функцију као и хранљива вакуола код једноћелијских. ДА НЕ

L

Размисли и одговори на питања.***

Разумеш ли... 1. Које једноћелијске организме познајеш? 2. Где живе једноћелијски организми које познајеш? 3. Шта су органеле? 4. Објасни значај сапрофитих бактерија у природи. 5. Да ли сви једноћелијски организми имају потпуно исту грађу? 6. Како се хране амебе? 7. Где можеш да нађеш квасце? 8. Објасни значај квасаца у природи.

2. Може ли да ускисне плод јабуке на дрвету? Објасни. 3. Како настаје „цветање“ стајаћих вода?

TA

1. Да ли је реп мачке орган или органела? Објасни.

R

4. Зашто се грожђе не пере приликом прераде за добијање вина?

PO

5. Како би природа изгледала када не би било сапрофитих бактерија?

Повежи појмове тако да повежеш организам са делом тела 1. ћелијски зид

KA -

________ бактерије

2. лажне ножице

_________ амеба

3. једро 4. бич

5. пупољак

ED

U

_________ квасац

Брзо и кратко, учи се лако бактерије модрозелене бактерије

једноћелијски организми

квасци амебе

49


ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ ГЉИВЕ, БИЉКЕ И ЖИВОТИЊЕ

Кључне речи: колонијални бичар, удруживање ћелија у колонију, епител

TA

L

Који су то вишећелијски организми? Све то сазнаћеш на овом часу. Код вишећелијских организама ћелије су специјализоване за обављање различитих функција.

R

О настанку вишећелијских организама постоји више мишљења. И поред разлика у мишљењу, научници се слажу да су вишећелијски организми настали од једноћелијских. Немачки биолог Ернест Хекел (19. век) дао је теорију о настанку вишећелијских организама.

Истражи живот колонијалног бичара волвокса на интернет адреси: https://youtu.be/US0zNI4dMxE

ED

U

Пронађи податке за још колонијалних организама сличних волвоксу.

Волвокс може да садржи и до 50.000 јединки бичара. У колонији бичара дошло је до груписања ћелија и до поделе рада међу њима. Поједине групе јединки бичара удруживале су се за обављање животних функција. Током дугог времена, од тих група ћелија развили су се ткива и органи и системи органа.

KA -

Занимљива биологија

PO

По Хекеловом мишљењу, једноћелијски бичари се нису раздвојили деобом (како се иначе једноћелијски организми деле), већ је временом дошло до њихових удруживања у колонијалне бичаре. Доказ је постојање становника слатких вода, волвокса.

Колонијални организам волвокс

Тако су се, од тих најстаријих колонијалних бичара, развили вишећелијски организми. Више о настанку вишећелијских организама сазнаћеш у старијим разредима. 50


Зелена еуглена – једноћелиски организам

Занимљива биологија Сунђери припадају вишећелијским бескичмењачким животињама, али нису прави вишећелијски организми јер немају ткива и органе. Састоје се од ћелија које су у високом степену независне, што се може доказати врло једноставним експериментом. Тело сунђера се пропусти кроз најфиније сито од свиле чиме се буквално раздвоји на појединачне ћелије. Ако се тако исецкани сунђер врати у природну средину, појединачне ћелије ће се након око три седмице поново удружити у целовиту јединку. Управо је доказано да ћелије могу опстати потпуно независно једна од друге. Ниједна друга животиња не би преживела овакво сурово комадање.

PO

Слон – вишећелијски организам

R

TA

L

Да поновимо: једноћелијски организми обављају све животне функције као и вишећелијски. Они то чине помоћу органела, делова ћелија које обављају функције дисања, исхране и друге.

систем органа

органела

KA -

орган

ED

U

ћелија

организам

ткиво

Подсети се грађе и организације вишећелијских организама на примеру човека

За разлику од једноћелијских, код којих је једна ћелија читав организам, вишећелијски организми су много сложеније грађе. Код њих ћелије исте по облику и функцији граде ткива. Различита ткива која обављају неку функцију граде орган (нпр. зуб, језик, срце...). Различити органи који су својим функцијама удружени чине систем органа (нпр. систем органа за варење хране, систем органа за дисање...). Сви системи органа који су својим функцијама повезани и зависни граде организам – јединку. Па која је онда разлика између ћелија удружених у колонију и вишећелијских организама? Код једноћелијских облика, свака ћелија може самостално да обавља

51


Непозната реч

Сада, када разумеш сличности и разлике између једноћелијских и вишећелијских организама, време је да упознаш врсте вишећелијских организама.

PO

R

TA

L

епител – спољашњи слој ћелија који обично прекрива површину тела, унутрашњих органа и телесних шупљина

све животне функције, као и да самостално опстане у животној средини. Код вишећелијских организама, постоје ћелије које су специјализоване за неки посао и током еволуције су изгубиле способност да самостално живе. Али има још нешто! Неке ћелије које се налазе у спољашњем слоју преузимају заштитну улогу и одвајају вишећелијски организам од спољашње средине. Те ћелије су заправо епител који је омогућио вишећелијским организмима да брже напредују и да освајају друга станишта.

KA -

Вишећелијски организми су гљиве, биљке и животиње

ED

U

Можда ти се, на први поглед, учини да између биљака, гљива и животиња нема много сличности, осим што су грађене од више ћелија. Ко би рекао да печурке, жирафе и липе имају нешто заједничко? Када упознаш неке гљиве, биљке и животиње, моћи ћеш да одговориш на претходно питање.

Брзо и кратко, учи се лако гљиве вишећелијски организми ИМАЈУ ЕПИТЕЛ

биљке

животиње

52


ГЉИВЕ

Немој ни да помислиш да су гљиве само печурке зато што их најчешће виђаш. Гљива има много више и, до сада, научници су пронашли и описали око 100.000 врста. Без гљива живи свет на Земљи не би био овакав какав је данас.

Упознај гљиве у нашим шумама на интернет адреси: https://youtu.be/GhjuUNGJHNc и научи које гљиве су јестиве а које отровне.

R

TA

Гљиве су велика група једноћелијских и вишећелијских организама који имају неке одлике биљака, а неке животиња. Због тога су сврстане у посебно царство гљива (подсети се класификације живих бића из 5. разреда).

Занимљива биологија

L

Кључне речи: хитин, мицелијум, плодоносно тело, хифе, симбиоза, споре

PO

По чему се гљиве разликују од биљака и животиња?

KA -

Најпознатије гљиве су печурке И на први поглед, по спољашњем изгледу, гљиве се разликују од других вишећелијских организама, биљака и животиња. Тешко је поверовати да печурке имају нешто заједничко са мачком, крокодилом или крушком.

U

Оно по чему су гљиве сличне са другим вишећелијским организмима јесу ћелијска грађа и размножавање спорама.

Занимљива биологија У Орегону, у Северној Америци, постоји џиновска гљива медењача, која је стара 2400 година. Њен мицелијум прекрива површину од око 890 хектара, полако убијајући дрвеће у тој шуми. То је највећи живи организам на Земљи.

гљива на стаблу живог дрвета

ED

гљива на гљиви гљива на животињи

гљива на земљишту

гљива на корену дрвета

гљива на цвету

гљива на угинулом дрвету

Једноћелијске и вишећелијске гљиве живе на различитим организмима, а по начину исхране могу бити паразити и сапрофити

53


Разлике су:

Хитин – органска материја од које је изграђен ћелијски зид гљива и оклоп инсеката Паразити – организми који узимају храну или друге супстанце од организма у коме или на коме живе. Сапрофити – организми који разлажу угинулу органску супстанцу и претварају је у неорганску

~Ћелијски зид гљива није грађен од целулозе (као код биљака) него од супстанце хитина који им даје чврстину. Хитин имају и животиње од којих познајеш ракове и инсекте.

споре хифа

L

Непознате речи

TA

Занимљива биологија

R

Можеш ли да замислиш да неке врсте гљива на тржишту имају незамисливо високу цену? То су тартуфи.

мицелијум

KA -

~ У својим ћелијама гљиве немају хлорофил па им је исхрана хетеротрофна. ~ Могу се наћи на угинулим организмима (сапрофити) и на живим организмима (паразити).

Буђи

У домаћинствима буђ није пожељна. Знаш из искуства да се хлеб убуђа ако није осушен, а дешава се и да пекмез у тегли покрије буђ. Буђи су грађене од издужених ћелија хифа које заједно граде паучинасту творевину мицелијум.

U

Тартуфи, црни и бели, расту најчешће на корену храста. Производе јак мирис, а имају веома пријатан укус. Због тога су веома цењени у кулинарству. Сакупљачи тартуфа користе свиње и псе за проналажење ових гљива. Њих привлачи мирис тартуфа.

PO

Грађа гљиве Ћелије гљива, хифе, издужене су, кончасте. Више хифа гради мицелијум. Мицелијум гљива се налази у земљи или у подлози у којој гљива живи.

ED

~ Знаш ли шта је вилино коло?

Када спора неке врсте печурака доспе на погодно место, проклија и шири свој мицелијум у свим правцима. Током времена старије хифе изумиру, а млађе опстају, па се и оне шире. Тако настаје спољашњи круг печурака који личи на коло.

54

Буђ на воћу и сиру И поред тога што у домаћинству буђи нису пожељне, рецимо буђ на јагодама, неке буђи се користе у индустрији у производњи неких врста сирева.


спорангије са спорама

Непознате речи хифа – кончаста ћелија која изграђује тело гљива

мицелијум

спорангије – плодоносно тело у коме се формира већи број спора

R

TA

Mицелијум се развија у подлози и по површини подлоге. На појединим деловима мицелијума издижу се усправне хифе на чијем се врху налазе спорангије са спорама. Споре служе за бесполно размножавање. Црна, зелена или жута боја буђи потиче од њихових спора.

L

мицелијум – тело гљиве изграђено од хифа

Изглед буђи са органима за размножавање

Можеш ли да замислиш да се од буђи која се развија на лимуну или кукурузној каши добио први антибитик пеницилин?

Упознајте буђи

KA -

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

PO

Буђи можеш да упознаш самостално или са паром из клупе.

Буђи ћеш наћи на хлебу, сиру, лимуну и другим намирницама које стоје на топлом и влажном месту.

ED

Поступак:

U

Потребан прибор и материјал: микроскоп и прибор за рад са микроскопом, лупа, хлеб или лимун, вода ~ у посуду ставите парче хлеба; ~ добро га поквасите и оставите на топло место. После неколико дана приметићете да је хлеб почела да покрива буђ.

Буђ посматрана лупом Помоћу лупе пажљиво посматрајте грађу буђи и пратите како се шири по хлебу. Све што видите нацртајте и означите неколико хифа и мицелијум. Буђ под микроскопом: ~ направите микроскопски препарат од неколико хифа или малог дела мицелијума буђи; ~ препарат ставите на сточић, подесите објектив микроскопа и посматрајте.

55


Нацртајте и упоредите буђи посматране лупом и буђи под микроскопом. Разумећете због чега је микроскоп толико важан у биолошким истраживањима.

KA -

Опишите грађу буђи.

PO

R

TA

L

Простор за цртеж

___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________

ED

U

Печурке

Печурке су гљиве богате хранљивим супстанцама и у исхрани људи могу да замене месо. Због тога их људи сакупљају у природи или узгајају у домаћинствима. Ако одеш у шуму, шумицу или на пашњак, печурке можеш видети на опалом лишћу, сломљеним гранама, пањевима посечених стабала или на земљи. Ако не познајеш печурке, само их гледај, уживај у њиховој лепоти и разноврсности, али их не дирај. Зашто? Сазнаћеш мало касније.

Печурке на пању

56


Оно што видиш изнад земље, дршку и шешир, представља плодоносно тело печурке. У подлози се налази више хифа које граде мицелијум.

Занимљива биологија

ED

U

KA -

Спорангије са спорама код печурака

PO

R

TA

На доњој страни шешира развијају се споре којима се печурке размножавају. Споре су лаке и разноси их ветар. Из спора, које доспеју на одговарајућу подлогу (неки пањ, сломљене гране...), развијају се нова плодоносна тела.

L

Изнад подлоге се налази плодоносно тело гљиве – печурка

Најотровнија гљива на свету, зелена пупавка, има леп и безазлен изглед као јестиве гљиве. И укус јој је веома пријатан (никако се не препоручује испробавање), а симптоми тровања се јављају веома касно, тек кад је уништила јетру и бубреге. Довољан је само један малени шеширић ове гљиве да убије одраслог човека. Будите врло опрезни и, ако желите да берете гљиве у природи за јело, прво научите све о отровним гљивама!!!

Својом активношћу печурке разграђују подлогу и тако изазивају њено труљење. Те разложене супстанце са водом улазе у земљу одакле их биљке усвајају и користе за процес фотосинтезе.

57


Код сакупљања печурака има само један проблем, мора да их сакупља само особа која их добро познаје.

Биолози паметнице Гљиве представљају посебно царство живих бића. Ћелијски зид им је грађен од хитина, а не од целулозе као код биљака. Хране се хетеротрофно као сапрофити или паразити. Њихов значај у природи је велики. Сапрофите изазивају труљење биљака и њихових делова, при чему их разлажу на минералне супстанце. Ове супстанце са водом улазе у земљиште одакле их биљке усвајају и користе за процес фотосинтезе.

смрчак

лисичарка

вргањ

рудњача

R

TA

Јестиве печурке

L

Тешко је разликовати неотровне од отровних печурака.

бљувара

зелена пупавка

лудара

мухара

Отровне печурке

KA -

Не постоји потпуно сигуран начин за разликовање отровних од неотровних печурака. Ако се ипак догоди да неко у твојој близини поједе отровну печурку, треба да препознаш знаке тровања и да пружиш прву помоћ. Знаци тровања су: мучнина, главобоља, тешкоће при дисању, болови у стомаку и нагон за повраћањем. Има и других показатеља тровања: успорени рад срца, сужавање или ширење зеница, лучење слузи из носа. Запамти барем неке од ових показатеља и потруди се да, у случају потребе, пружиш прву помоћ. Пре него што дође лекар, отрованој особи дај да пије млеко и пробај да изазовеш повраћање.

ED

U

1. По чему се гљиве разликују од биљака и животиња? 2. Како се хране гљиве? 3. Објасни везу између печурки и фотосинтезе. 4. Све печурке су јестиве, само неке могу да се користе сваки дан, а неке само једном. Како то разумеш? 5. Како би Земља изгледала да нема сапрофитих гљива?

PO

Разумеш ли...

Брзо и кратко, учи се лако

једноћелијске квасци

хифе

мицелијум

гљиве буђи вишећелијске печурке

58


БИЉКЕ

Кључне речи: вегетативни органи, репродуктивни органи, опрашивање, оплођење, пелцер, вегетативно размножавање

ED

U

KA -

PO

R

TA

Ако се осврнеш око себе и обратиш пажњу на биљни свет, изненадиће те његова разноврсност. Неке биљке су ситне, неке високе, има и оних које имају лепе цветове, а и оних чији цветови нису баш за украс.

Занимљива биологија У Русији је, у 19. веку, живео научник, биолог, Климент Тимирјазев. Он је предлагао да, када човек наиђе на биљку (пре свега дрвенасту), треба да скине шешир (у то време шешир је био обавезан део гардеробе) и поклони се Господину Хлорофилу. Ти не мораш да се клањаш биљкама, довољно је да их не уништаваш. Шта мислиш зашто?

L

Да су биљке у данашње време услов опстанка живота на Земљи, познато је сваком човеку.

Ма како биле различите, биљке се од осталог живог света разликују по многим одликама, пре свега по томе што не мењају место, али праве покрете. Најзначајнија разлика између биљака и осталих организама ипак је у томе што обављају процес фотосинтезе и тако себи стварају храну (аутотрофна исхрана). Захваљујући процесу фотосинтезе, биљке обезбеђују храну и кисеоник, који су неопходни свим живим бићима.

Непознате речи

Из млађих разреда знаш основне делове биљке. Овом приликом ћеш се подсетити и проширити своје знање о биљкама. Биљкама припадају неки организми једноставније грађе, као што су маховине, и неке са сложенијом грађом, као што су папрати, које немају цвет. У биљке спадају голосеменице које имају семени заметак на оплодним љуспама. Најпознатије голосеменице су четинари. Скривеносеменице или цветнице имају све репродуктивне органе.

скривеносеменице – класа биљака код којих се семени заметак налази унутар плодника

голосеменице – биљке чији семени заметак није затворен у плодник, већ се налази на оплодним љуспама

59


Занимљива биологија Најчудније биљке на свету

Већина биљака (осим маховина) има вегетативне органе (корен, стабло и лист), а биљке цветнице имају и репродуктивне органе (цвет, плод и семе). Сваки орган има своју улогу.

Дрво кобасица

цвет

TA

L

Ово дрво је добило назив по дугим плодовима који подсећају на кобасице које се суше.

стабло плод Вегетативни и репродуктивни органи биљака

Занимљива биологија

KA -

Вегетативни органи биљака Вегетативни органи (назив потиче од латинске речи vegetus – који има способност растења) развијају се из клице која се налази у семену.

ED

U

Грађу цвета можете упознати гледајући презентацију на http://www.osmihajlopupin. edu.rs/cvet.html Потребно је да инсталирате програм Multimedia builder и да преузмете рад.

Непозната реч Клица је нова биљка која се развија у семену. Грађена је из коренка, стабаоцета и пупољчића.

лист

PO

R

семе

сунч ева свет лост

д си к о -ди н е угљ

кисеоник хлоропласти

вода Корен упија воду и минералне супстанце из подлоге. Оне проводним судовима стабла доспевају до листова, а у листовима се обавља процес фотосинтезе. Значи, вегетативни органи омогућавају живот биљке (исхрана, дисање, растење... ).

60


Корен је орган биљке који се развија из коренка клице. Расте увек у правцу силе Земљине теже. Улога корена је да причвршћује биљку за подлогу и да упија воду и минералне супстанце из земљишта. Код неких биљака као што су шаргарепа и цвекла служи за магационирање резерви хране.

Занимљива биологија Делове биљака можете да упознате на интернет адреси: https://youtu.be/f8LVwNhy60k

L

Нацртај једну биљку и обележи њене делове.

Занимљива биологија

TA

Венерина мухоловка је биљка која врши фотосинтезу, али лови и инсекте. Како то ради, погледај на интернет адреси:

Различити облици корена: жиличаст облик код лука, репаст код цвекле и ротквице, вретенаст код шаргарепе и осовински код кромпира

PO

R

Стабло је вегетативни орган који се развија из стабаоцета клице. Улога стабла је да проводи воду и минералне супстанце из корена до листа и органске супстанце од листа до свих делова биљке. Стабло носи пупољке, листове и цветове. Оно даје чврстину биљци.

https://youtu.be/yWd_PxtoSTo Истражи зашто венерина мухоловка хвата инсекте.

ПРЕМА ГРАЂИ

U

∙ мекана ∙ савитљива ∙ зелене боје ∙ ограниченог раста ∙ у средини шупља

ДРВЕНАСТА

KA -

ЗЕЉАСТА

∙ чврста ∙ често мрке боје ∙ вишегодишња ∙ расте неограничено

ЛИЈАНЕ ∙ танке ∙ зељасте ∙ могу да одрвене ∙ расту у потрази за светлом

ED

према грађи стабла се деле на зељаста, дрвенаста и лијане

Лист је вегетативни орган зелене боје. Развија се на стаблу из лисних пупољака. Улога листа је да у процесу фотосинтезе ствара шећер. Преко стома на листу усваја се угљен-диоксид а ослобађа кисеоник. У процесу транспирације (испаравања) ослобађа се вишак воде у виду водене паре.

Непозната реч Лисни пупољак је део на стаблу биљке из кога расте лист.

облик листова је различит, али сви имају исту улогу

61


Репродуктивни органи биљака

L

Биљке које имају цветове називамо цветнице. Многе врсте цветница имају потпуне цветове. То значи да имају чашицу (штити цвет док је у пупољку), круницу (бојом и мирисом привлачи инсекте), прашнике (мушки полни органи) и тучак (женски полни орган). За разлику од њих, има и биљака чији цветови немају чашицу и круницу, имају само прашнике и тучак. То су непотпуни цветови. тучак круницa

KA -

Анђеоска труба садржи отровне састојке, познате као алкалоиди. Неке врсте лептира једу анђеоску трубу и чувају алкалоиде у телу да би повећали своје шансе за преживљавање у дивљини. Висок ниво алкалоида у телу лептира чини их горким за већину грабљиваца.

Цвет је репродуктивни орган биљака цветница који се развија из цветног пупољка. Већина биљака које нас окружују има крупне или ситне, лепе или мање лепе цветове. Иако се наизглед разликују, цветови имају сличну грађу.

TA

Ова врста цвећа у пуном цвату има облик трубе и изузетно је лепа. Цветови висе и могу да достигну дужину од 30 цм. Могу бити различитих боја: розе, жути, наранџасти, црвени, зелени или бели. Нектар је смештен на дну дугог, закривљеног цвета. Труба воли сува и сунчана места. Цветови имају пријатан мирис, који је нарочито јак ноћу.

Репродуктивни органи биљака (назив потиче од латинске речи reproductivus – онај који поново производи) служе за размножавање биљака цветница. Као и сва друга жива бића, и биљке се размножавају и остављају потомство. Органи који омогућавају те процесе су цвет, плод и семе.

R

АНЂЕОСКА ТРУБА

PO

Занимљива биологија

прашник плодник са семеним заметком

чашица

цветна ложа

цветна дршка Грађа цвета

U

Иако су цветови по спољашњем изгледу различити, сви имају нешто заједничко. У њима се налазе женски и мушки органи, тучак и прашници.

ED

Посматрај слику цвета, размисли о тексту који си прочитао/прочитала, па одговори:

тучак са јајном ћелијом

Да ли на цвету постоји место на које се опрашивач може спустити и по коме се може кретати?

Која животиња ће лакше доћи до нектара из овог цвета: колибри, ноћни лептир или пчела? Образложи зашто тако мислиш.

прашник са поленом

У тучку се налази женска полна ћелија (јајна ћелија), а у прашницима полен са мушком полном ћелијом

62


Занимљива биологија Причу о опрашивању и оплођењу код биљака погледај на https://vesnamiletic.weebly.com/ Направи пано на тему начини опрашивања биљака.

делови и разноврсност разноврсност елови и

Људи користе плодове и семена у свакодневној исхрани и за прераду. се после после оплођења оплођења развија из плодника плодника тучка. тучка. се развија из ЗАНИМЉИВОСТИ О Да би дошло до оплођења (спајања женске и мушке полне ћелије), ЦВЕТОВИМА Плод је орган биљке: је орган потребно је да поленов прах доспе наПлод жиг тучка. Процесбиљке: преношењаорган биљке који Плод је репродуктивни „Савршени цветови“ полена са цвета на цвет назива опрашивање. Опрашивање којем се развија развија семе; најчешће •• уусекојем се семе; се после оплођења развија из плодника тучка. који се срећу код обављају инсекти или ветар. Поред њих опрашивање биљака врше • који омогућава разношење семена. трешњиног и јаворовог • који омогућава разношење семена. животиње, птице или човек. Биљке које живеје у води опрашују се тако Плод орган биљке:

R

TA

Плод је репродуктивни репродуктивни орган биљке биљке који биологија Плод је орган који Занимљива Плод ће се развити само од опрашеног цвета

што вода носи њихов полен до жига тучка друге биљке. • у којем се развија семе; Плод настаје после оплођења из плодника тучка. У плоду се ракоји омогућава звија семе. Плод омогућава •разношење семена. разношење семена.

PO

да да

свакодневној исхрани исхрани ии за за прераду. прераду. свакодневној

L

елови и разноврсностЉуди Људи користе користе плодове плодове ии семена семена уу

има плодов плодов омотач омотач ии семе. семе. дд има да

Плодник код маслачка ствара плодно семе које не мора да се опрашује због чега се биљка брзо шири по околини. Многи цветови имају шаре које привлаче медоносне пчеле. Ми их не можемо приметити јер се виде само под ултраљубичастим светлом.

ED

U

KA -

д има плодов омотач и семе.

дрвета имају и мушке и женске делове.

семе семе плодов омотач омотач плодов

Цвет биљке титан арум, довом омотачу, омотачу, плодови плодови се се групишу групишу на сочне сочне (меснате) (меснате) ии сушне. сушне. семе на довом која расте у тропским одови имају дебео дебео меснат меснат омотач, сушни тврд тврд ии сув. сув. Сочни Сочни плодови плодови су: дови имају омотач, аа сушни су: шумама Суматре, може плодов омотач да достигне од грожђа), грожђа), коштунице коштунице (шљива, (шљива, бресква, бресква, кајсија), кајсија), јабучасти јабучасти (јабука, (јабука, крушка). крушка). висину од 2,5 од довом омотачу, плодови се групишу на сочне (меснате) и сушне. метара. Титан арум има специфичан облик који дови имају дебео меснат омотач, а сушни тврд и сув. Сочни плодови су: му омогућава да помоћу од грожђа), коштунице (шљива, бресква, кајсија), јабучасти (јабука, крушка). коморе смештене на дну хвата муве.

Сваки плод је грађен од плодовог омотача и семена. Плодов омотач може бити сочан (јабука, бресква...) или сушан (грашак, кестен...).

бобица бобица

коштуница коштуница

јабучаст јабучаст

63


Која семена људи користе? _____________________________________

Непознате речи семени заметак – део плодника из кога се након оплодње развија семе; у себи садржи јајну ћелију котиледон – клицин листић, део семена у коме се налазе хранљиве супстанце потребне за развој клице

Семе спада у репродуктивни орган биљке. Развија се из семеног заметка, после оплођења.Семе У семенима је смештена мала је репродуктивни биљни орган који се развија из семеног биљчица, клица*, зачетак биљке. У семену се налази клица која је зачетак заметка посленове оплођења.

биљке. Како јенове грађено семе?

Клица се храни из котиледона док не почне да врши Семе ијепажљиво заштићено опном семењачом. На сто фотосинтезу. стави семенке пасуља их раздвој на–делове. семењача

котиледон У семену се

налази клица, мала „успавана“ биљка.

клица

Занимљива биологија

TA

R

PO

Како Нова се распростиру и семена? биљка ће се плодови развити само из клице када семе на неки од начина доспе на влажно, топло земљиште. Тада се клица „пробуди“ и живот нове Да би се почиње. из семена развила нова биљка, оно мора на неки биљке начин да доспе на довољно влажно и топло место. Мало семена ће доспети то таквог места. Процес разношења плодова и семена назива се расејавање.

Биолози истраживачи

Како се преносе плодови и– семена? Активност рад у пару

Птице се хране сочним омотач сваре, Примени својеплодовима. знање оПлодов биљкама а семена избацују из тела. За то време птица је прелетела неки простор и пренела семе. основне органе биљака па се потруди да, уз помоћ Познајеш

илустрација, на неколико зељастих и дрвенастих биљака примениш своје познавање биљног света.

ED

U

Тајна рафлезије је у томе што шири непријатан мирис труљења меса који привлачи муве. Инсект упада у један јендек начичкан бодљама, а одатле у још дубљи прстенасти левак. Усмерена финим длачицама, зунзара доспева до прашника. Ту јој леђа прекрије лепљиви поленов прах. Када излети, мува преноси полен на тучак другог цвета и тиме опрашује рефлезију. Након оплодње она развија од два до четири милиона семенки, а огроман цвет увене.

– Чврст омотач беле или неке друге боје је семењача*. Она има заштитну улогу. – Два велика бубрежаста дела пуна резервне хране су котиледони – клицини листови. – Између котиледона се налази клица. – На клици се јасно уочавају коренак, стабаоце и пупољчић. Нацртај делове семена и обележи их.

KA -

Овај цвет има пречник око 1 м и тежину око 10 кг. Паразитира на корењу лијана, па зато нема корен, стабло ни листове. У почетку је биљка скривена. Влакнима ураста у ткиво лијане, а када је накупила довољно хране, образује пупољак величине рукометне лопте. Расцветавајући се, отвара пет огромних, црвених, круничних листића, ишараних белим тачкама, који окружују пехар запремине седам литара.

L

Да ти помогнемо

Рафлезија – најкрупнији цвет на свету

64

коприва

маслачак

малина

бреза

јабука

На илустрацији имаш неколико зељастих и дрвенастих биљака. Изабери неке од њих и опиши их. Опис биљке треба да садржи одговоре на следећа питања: ~ Коју биљку описујеш? ~ Да ли је биљка коју описујеш зељаста или дрвенаста? ~ Пронађи на интернету или у литератури облик листа који има биљка коју описујеш. ~ Како се биљка храни; на основу чега то можеш да закључиш? ~ Ако има цвет или плод, опиши их или нацртај. ~ Распитај се или потражи податке у енциклопедијама о природи лековитости или јестивости биљака које описујеш.

77


Први корак – истраживање:

1. Шта је заједничко посматраним цветовима? 2. Које су разлике између тих цветова? 3. Постоје ли сличности између тих цветова? 4. На слици обележи делове цвета. 5. Шта има потпун цвет а нема непотпун?

ED

U

KA -

~ у школском дворишту или оближњем парку потражи биљку која има потпун цвет (кестен) и једну која има непотпун цвет (топола, бреза); ~ потпуни цвет пинцетом растави на основне делове; ~ помоћу лупе посматрај делове цвета;

Други корак – провери своје знање о цвету

Непотпун цвет перунике

Занимљива биологија Канадски фестивал лала Фестивал је настао у част 100.000 лала које је 1945. године холандска краљевска династија послала у Отаву као знак захвалности за то што је Канада понудила холандској принцези Јулијани и њеним ћеркама сигурно уточиште током Другог светског рата.

L

Ток рада

~ нацртај делове непотпуног цвета и обележи их.

TA

Потребан прибор и материјал: пинцета, лупа, свеска за биологију, цветови

R

Грађа цвета

~ нацртај делове потпуног цвета и обележи их; ~ потражи непотпуне цветове, њихову грађу посматрај помоћу лупе; ~ нацртај их и обележи;

PO

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Потпун цвет јабуке

Вегетативно размножавање Биљке могу да се размножавају без семена, помоћу вегетативних органа, корена, стабла или листа. Такав начин размножавања назива се вегетативно размножавање. Неке повртарске и украсне биљке (кромпир, лук, парадајз, мушкатла, бегонија...) размножавају се вегетативно.

Током боравка у Канади, принцеза Јулијана је родила девојчицу Маргриет. Принцеза је због свега била толико захвална да је послала додатних 20.500 лала, замоливши да буду засађене испред болнице у којој се породила. Холанђани и даље, сваке године, шаљу своју захвалницу у виду неколико милиона лала за годишњи фестивал. Принцеза Маргриет је 2002. године дошла у Отаву како би прославила 50 година овог фестивала. Пронађи на интернету податак о томе која европска замља је највећи произвођач и извозник цвећа. Објасни у презентацији ПП како се производи цвеће у тој земљи. Направите изложбу слика најлепшег гајеног цвећа.

Проучи и научи вегетативно размножавање из листа и стабла. 65


Биолози истраживачи Вежба – рад у пару

Непозната реч

Вегетативно размножавање

пелцер – део биљке (изданак, гранчица или лист) који служи за вегетативно размножавање

Као што знаш, биљке се размножавају семеном, али постоји и вегетативно размножавања.

Кроз неколико дана појавиће Размножавање се ситни корени. помоћу листа Оставите их још неколико дана да се развију. Потребан прибор и материјал: оштар нож или За то време припремите маказе, чаша са водом и лист саксију. На дно ставите љубичице или бегоније неколико каменчића па тек тада земљу. Поступак: У тако припремљену саксију посадите пелцер (лист који је ~ припремите чашу са водом; пустио ситне корене). ~ оштрим ножем или маказама Имате нову биљку. На исти исеците лист љубичице коју начин од једне љубичице у већ имате у саксији и ставите саксији можете да допуните га у чашу са водом; и остале саксије и тако украсите учионицу или своје ~ тако припремљен пелцер домаћинство. поставите на осунчано место.

KA -

PO

R

TA

L

Биолози креативци Направите цвет од папира техником оригами или на неки други начин и од другог материјала. Направите изложбу у школи, а најбољи рад нека буде награђен... наравно цветом. Укуцавањем речи како да направим цвет, добићете мноштво идеја.

Резултат:

ED

U

Размножавање резницама (гранчицама стабла)

66

Око скоро сваке школе налази се жива ограда од биљке калине. Дешава се да на неким местима биљке калине буду уништене. На тим местима можете посадити нову ограду на следећи начин. Ископајте канал довољне дубине да корен ожиљених резница буде у земљи. Посадите биљке, затрпајте корен земљом и добро утабајте земљу око корена. Редовно заливајте и резнице ће за врло кратко време почети да расту.


Биолози истраживачи Активност – групни рад

@@ Које разлике сте уочили између листопадног и четинарског дрвета?

Биљке у нашем школском дворишту

@@ Које сличности уочавате између листопадног и четинарскиг дрвећа?

Потребан прибор и материјал: свеска, оловке у боји, лупе

@@ Шта је заједничко свим биљкама које сте изучавали?

Поступак: поделите се у три групе

@@ Да ли сматрате да су биљке услов опстанка живота на Земљи? Образложите.

L

Прва група – упознаје и описује дрвенасту листопадну биљку.

TA

Друга група – упознаје и описује дрвенасту четинарску биљку. Трећа група – упознаје и описује зељасту биљку.

Посматрајте и одговорите на питања: 1. Коју биљку посматрате (назив биљке)? 2. Да ли је биљка дрвенаста или зељаста?

KA -

~ Које делове разликујете на биљци? Нацртајте (означите) делове биљке.

PO

Све што уочава, свака група бележи у свеску, текстом и цртежом.

R

Поступак

Платан

~ Ако је дрвенаста, да ли је дрво листопадно или четинарско? Нацртајте лист биљке коју истражујете.

ED

U

Податке о биљци које сте прикупили прикажите презентацијом ПП или плакатом. Резултат

После овог истраживања и излагања сваке групе одговорите на следећа питања.

Бели бор

@@ Које органе биљака сте упознали? @@ У којим органима се врши фотосинтеза? @@ Које разлике сте уочили између зељастих и дрвенастих биљака? @@ По чеми су сличне зељасте и дрвенасте биљке?

Црни слез

67


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Упознајте четинарске биљке у школском дворишту или у оближњем парку. Увод у активност Четинари су дрвенасте, а ређе жбунасте биљке. Занимљива биологија

Како да их разликујеш?

Постоје дрвенасте биљке високе неколико центиметара. На просторима крајњег севера наше планете, скоро приљубљене уз земљу, те биљке могу да поднесу јаке ветрове који тамо дувају. За разлику од овако малих дрвенастих биљака, постоје и оне много, много више. У Северној Америци научници су пронашли биљку високу 115,72 м, а та висина одговара 25. спрату солитера.

Бор

Смрча

Време отварања цветова

Време затварања цветова

ED

4–5 сати дивља ружа пре подне 5 сати мак пре подне 5–6 сати маслачак пре подне 6–7 сати кромпир пре подне 7–8 сати локвањ пре подне

7–8 сати после подне 2–3 сата после подне 2–3 сата после подне 2–3 сата после подне 5 сати после подне

Биљка

68

L

R

@@ крошња има облик купе,

TA

@@ шишарке су троугласте.

@@ доње гране су сабљасто савијене нагоре,

PO

@@ листићи (четине) су кратки и на врху зашиљени и спирално распоређени, @@ шишарке су висеће и целе опадају. Јела

@@ крошња стабла као пирамида,

U

Шта да радиш ако се нађеш у природи, немаш сат а желиш да знаш колико је сати? Ако се у близини налазе неке зељасте биљке, обрати пажњу на њих.

@@ листићи су игличасти и дуги и до 15 цм у пару,

KA -

Отварање и затварање цветова показује време (колико је сати).

@@ крошња подсећа на кишобран,

@@ листићи (четине) су кратки и на врху мало усечени и на наличју имају две беле пруге, @@ четине су распоређене у два реда, @@ шишарке стоје усправно и никада не опадају.

Тиса @@ расте као дрво или као жбун, @@ листићи (четине) су рашчешљани и на врху зашиљени, @@ немају шишарке већ плод са семеном, који подсећа на црвену бобицу. Клека @@ жбун, крошња, у облику је јајета, @@ листићи, четине, бодљикави, по три заједно, @@ плодови су тамноплави. Потребан материјал: илустрација четинара из уџбеника, оловка, свеска и лупа


Поступак: ~ прошетајте школским двориштем или крајем и потражите неку четинарску биљку; ~ обратите пажњу на облик круне и положај грана; ~ затим погледајте листиће, њихов облик и распоред; ~ на крају обратите пажњу на шишарке, на њихов облик и положај (из даљине по положају шишарки можеш да разликујеш смрчу и јелу);

U

KA -

PO

R

TA

L

~ када нађеш неку четинарску биљку, нацртај је и укратко опиши.

Биолози паметнице Биљке се по спољашњем изгледу на први поглед разликују: неке су дрвенасте, неке зељасте, неке су високе, друге нису... И поред тих разлика, већина има вегетативне и репродуктивне органе. Вегетативни органи су корен, стабло и лист. Репродуктивни органи су цвет, плод и семе. Они омогућавају размножавање биљака. У цвету се налазе мушки и женски органи (прашници и тучак). Постоје цветови који имају само тучак или само прашнике. Плод ће се развити из цвета на који је доспео поленов прах. Процес спајања мушке и женске полне ћелије назива се оплођење. Сваки плод има плодов омотач и семе, а у семену малу биљку, клицу. Биљке могу да се размножавају и помоћу неког вегетативног органа, корена, стабла или листа.

ED

Брзо и кратко, учи се лако вегетативни биљни органи

биљке

корен

стабло

лист

цвет репродуктивни биљни органи

плод

семе

Разумеш ли... 1. Који су основни органи биљака? 2. По чему разликујеш дрвенасте и зељасте биљке? 3. Која је улога корена? 4. Коју улогу умају зелени листови биљака? 5. Којим путем вода из корена стиже до листова? 6. Зашто су биљке услов опстанка живог света на планети Земљи? 7. Која је улога репродуктивних органа?

69


ЖИВОТИЊЕ Кључне речи: животиње, бескичмењаци, кичмењаци

L

У природи живи велики број различитих врста животиња. Насељавају копно, ваздух, воду и земљиште. Разликују се по величини, спољашњем изгледу, начину исхране, дисању и размножавању. Животиње, за разлику од биљака, имају хетеротрофан начин исхране и већина се креће.

KA -

PO

R

TA

Животињско царство је веома богато и разноврсно. У свакодневном животу срећеш се са многим животињама, од кућних љубимаца па до гајених животиња и животиња у зоолошким вртовима. Многе од њих познајеш, а за многе ћеш тек сазнати. Ако за њих и не знаш, можеш да одредиш којој групи животиња припадају на основу њихових особина.

Вук

ED

U

Ако им је тело покривено длаком, припадају сисарима.

Слон Да ли је и слон сисар? Има ли он длаку? Слон је сисар иако му цело тело није покривено длаком.

Ној Ако имају перје, летеле или не летеле, припадају птицама.

70

Пингвини А пингвин? Има ли перје? Без обзира на то што не лети, пингвин је птица јер има перје.


Занимљива биологија Причу о пауцима можеш погледати на https: //vesnamiletic. weebly. com/, само пре него што преузмеш рад, инсталирај Мultimedia builder.

L

TA

Крпељ Крпељ који ти је познат као преносилац лајмске болести има четири пара ногу. Онда је и он пауколика животиња? Крпељ је пауколика животиња јер има четири пара ногу.

KA -

PO

R

Паук Ако имају четири пара чланковитих ногу, припадају пауцима.

Kад научиш нешто о пауцима, моћи ћеш да одиграш едукативну игрицу, којом ћеш употпунити своје знање о грађи и разноврсности паука.

Инсект јеленак

ED

U

Ако имају три пара чланковитих ногу, припадају инсектима.

Ако гмижу, а имају унутрашњи скелет и кичму, без обзира на то да ли имају ноге или их немају, то су гмизавци.

Лептир

Бува

Да ли и јеленка и лептира и буву можемо сврстати у групу инсеката ако знамо да се крећу на различите начине? Бува и лептир, без обзира на то што различито изгледају и различито се крећу, припадају инсектима јер имају три пара ногу.

Кобра

Занимљива биологија Ако те интересује како изгледају гмизавци, погледај на интернет адреси: https: //vesnamiletic. weebly. com/.

Корњача

Напиши кратак есеј о разноврсности гмизаваца.

Представници гмизаваца су кобра и корњача

71


Основна подела животиња јесте на бескичмењаке и хордате, међу којима су најпознатији кичмењаци.

Непознате речи бескичмењаци – група животиња које немају кичму

Бескичмењаци су врло бројна група животиња и обухватају 97 одсто свих врста на нашој планети. Сунђере већ познајеш, знаш да воде сесилан начин живота, причвршћени су за подлогу и немају ткива ни органа. Заједно са сунђерима у морима живе дупљари или жарњаци, врло занимљива група животиња која има дупљу у којој се вари храна, али имају и жарне ћелије којима паралишу плен. Дупљари имају нервни систем којим осете вибрације воде и плен који долази.

хордати – организми који имају унутрашњи скелет, хорду; овој групи припадају кичмењаци

L

кичмењаци – животиње које имају унутрашњи скелетни орган, кичму

KA -

PO

R

TA

сесилан – причвршћен за подлогу, не креће се

Занимљива биологија У дупљаре спадају корали, медузе, морске сасе и хидре. Причу о њима погледајте на https: //vesnamiletic. weebly. com/. Потребно је само да инсталирате програм Multimedia builder.

ED

U

Да ли знаш да неке врсте дупљара граде коралне гребене? Велики корални гребен у Аустралији види се чак из свемира.

На крају приче о дупљарима постоје задаци које можеш да урадиш и провериш своје знање.

Црви (глисте) врло су разнолика група организама међу којима има врста које живе у води (планарија) или у земљи (кишна глиста), али и много врста које су паразити биљака, животиња и човека. Већ знаш шта је пантљичара, али постоје још неке, као што су дечије глисте и метиљи.

планарија

дечија глиста

кишна глиста

Пљоснати црви којима припада планарија, ваљкасти црви са представником дечијом глистом и кишна глиста која је представник чланковитих црва

72


Мекушци су водене, ређе копнене животиње, са меким телом и љуштуром која их штити. Свака група мекушаца има посебан план грађе и изгледају врло разнолико јер овој групи припадају пужеви, шкољке и главоношци.

Биолози креативци Пројекат – групни рад, Дигитални инсектаријум

TA

L

Проучите инсекте и њихову разноврсност. Поделите се на онолико група колико пронађете група инсеката. Одредите вођу групе и поделите послове. Ваш задатак је да направите инсектаријум у дигиталном облику тако што ћете проучити литературу и пронаћи слике и најзанимљивије инсекте у области коју истражујете. Неко међу вама се боље сналази у књигама, неко спретније налази слике на интернету, а неко све то уме да уреди и организује. Кад скупите радове свих група, имаћете инсектаријум.

Услови живота су код различитих мекушаца довели до прилагођавања грађе тела тим условима. Зато пуж на копну и сипа у мору другачије изгледају, а припадају мекушцима.

Помоћи ће вам рад на https://vesnamiletic. weebly.com/, само пре него што преузмете рад, инсталирајте Мultimedia builder.

U

KA -

PO

R

Зглавкари су организми чије тело је изграђено од чланака (сегмената). Имају чланковите ноге и спољашњи скелет изграђен од хитина. Ове животиње већ познајеш јер овој групи припадају ракови, инсекти, пауколики зглавкари и стоноге.

ED

Ракови живе у води и спољашњом грађом су прилагођени воденом станишту, а лептири живе на копну

Бодљокошци су животиње које живе искључиво у морској води, углавном на дну, где се крећу пузањем или су заривени у подлогу, а има и сесилних врста. На скелетним плочама бодљокожаца формирају се квржице и бодље, а код неких од њих (морске звезде и јежеви) бодље се могу завршавати као мала клешта, и тиме добити улогу у чишћењу оклопа, у исхрани или се чак на њима могу налазити одбрамбене отровне жлезде. Овој групи припадају: морске звезде, морски јежеви, морски кринови, морски краставци и морске змијуљице.

Морска звезда на коралном гребену

73


Биолози креативци Направите квиз на тему животиња и смислите пословице, мозгалице, ребусе, загонетке и асоцијације. Поделите се у групе и такмичите се. Ми ћемо вам помоћи неким старим народним загонеткама, а ви покушајте да нађете одговор тако што ћете сложити слова испод загонетке.

Да ли је јединка са ногама

без ногу

без љуштуре

без чланака

пуж

Шта без ногу бежи, а без руку граби? И б ра _ _ _ _ пуж голаћ

ларва или лутка инсекта

ларва – стадијум у развићу неких животиња лутка – стадијум у развићу инсеката

Занимљива биологија

преко 14 ногу

кишна глиста

два пара ногу по сегменту

стонога

паук

двојенога стонога

Као што видиш, разноликост света бескичмењака је огромна. Како ћеш се снаћи и препознати којој групи припада неки организам? Помоћи ће ти ова слика.

ED

U

Двојеноге стоноге се разликују од обичних стонога јер на сваком чланку имају по два пара ногу. Једну врсту ових стонога неки још зову и „аутобус“ који се, када га дирнемо, скупи у куглицу како би се заштитио. Ове стоноге се хране трулим лишћем и биљним остацима.

KA -

Непознате речи

преко 11 сегмената

PO

У нашега солдата сва кошуља од злата. Р а з ун з а _ _ _ _ _ _ _

један пар ногу по сегменту

инсект

до 11 сегмената

Шта на зиду без ексера виси? У ч ип а ун _ _ _ _ _ _ _

14 ногу

мокрица

R

Ко поцрвени кад умре? Арк ___

8 ногу

L

са чланцима

6 ногу

TA

Танко нева иза брда пева: Не дајте ме кокошима, а паса се не бојим. Ијзма _____

са љуштуром

Мокрица је врста копнених ракова која спада у зглавкаре. Мокрица живи на копну, на мрачним местима где има много влаге која им је потребна за опстанак. Могу се наћи испод камења,балвана на ђубриштима, а понекад, мада ретко, могу се наћи у кућама или другим објектима, ако има повољних услова за живот и хране.

74

Животиње са кичмом и унутрашњим скелетом јесу кичмењаци. Неки од њих су ти већ познати. Кичмењацима припадају рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари. Више о кичмењацима учићеш у старијим разредима. Кроз наредну активност пронађи неке сличности и разлике у њиховој грађи.

Биолози истраживачи Пројекат – групни рад Одаберите један организам који припада бескичмењацима и одредите којој групи припада на основу горње илустрације. Опишите ту животињу и њен начин живота. Представите своје резултате истраживања плакатом или презентацијом ПП.


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Занимљива биологија

Грађа тела животиња

L

1. Пажљиво посматрај спољашњу грађу тела мачке и кокошке, а можеш да се одлучиш и за неку другу животињу.

Захваљујући кишним глистама многи предмети из старих времена су сачувани. Сталним копањем земље оне су омогућиле да предмети које су користили људи давних времена (посуде, накит...) упадају све дубље, где их археолози налазе мање-више очуване.

TA

Малена бува може да скочи 30 цм увис, а скакавац 100 цм.

~ Шта је заједничко мачки и кокошки?

R

________________________________________________________ ________________________________________________________

~ По чему се разликују?

PO

________________________________________________________

________________________________________________________

KA -

________________________________________________________

ED

U

________________________________________________________

2. Обратите пажњу на костуре (скелете) ових животиња. ~ Шта им је заједничко? ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________

Мрав може да носи терет 30 пута тежи од сопствене тежине. Пужеви су коришћени за чајеве који су ублажавали болове у грудима и стомаку и астматичне нападе. Данас се зна да би пужеви могли да се користе у медицини за побољшавање имунитета, лечење тетануса па чак и рака. Тропска бубашваба може да достигне брзину и до 60 км на сат. Пас дахће не зато што се уморио већ се тако расхлађује. На његовом језику налазе се знојне жлезде и исплаженим језиком он се зноји и тако се хлади.

Занимљива биологија Причу о сисарима можете да погледате на https: //vesnamiletic. weebly. com/, само пре него што преузмете рад, инсталирајте Мultimedia builder. На крају одиграј игрицу о разноврсности сисара.

75


~ По чему се разликују? Биолози паметнице Животињски свет је богат и разноврстан. Насељава земљиште, копно и воду, а многе врсте су освојиле ваздух. Тако велики број различитих врста има и многобројне сличности које их сврставају у посебно царство. То је пре свега хетеротрофна исхрана. Према пореклу и грађи групишу се у бескичмењаке и хордате, од којих су најпознатији кичмењаци, организми са кичмом и унутрашњим скелетом.

________________________________________________________ ________________________________________________________

TA

L

Изабери једну врсту кичмењака и опиши је. Можеш да направиш презентацију ПП, плакат или семинарски рад.

Брзо и кратко, учи се лако

PO

R

животиње

бескичмењаци

сунђери

ED

U

1. По којим особинама организме сврставамо у животиње? 2. Можеш ли да направиш по некој особини класификацију животиња? 3. По којој особини делимо животиње на бескичмењаке и кичмењаке? 4. Шта су бескичмењаци? 5. Шта су кичмењаци?

KA -

Разумеш ли...

дупљари црви

рибе водоземци гмизавци

мекушци

птице

зглавкари

сисари

бодљокошци

76

кичмењаци


Биолошке мозгалице Активност – самосталан рад

1. Пажљиво посматрај ноге и кљунове птица ~ Кљунове и ноге повежи линијама.

2.

3.

4.

5.

PO

R

1.

TA

L

~ Када повежеш кљунове и ноге, моћи ћеш да утврдиш чиме се хране ове птице и како долазе до плена.

2. Чији су зуби?

KA -

Кад то завршиш, чека те још један задатак. Дата је илустрација зуба и различитих животиња. Повежи грађу зуба са животињом којој зуби припадају, а онда сазнај, користећи интернет и литературу, како се та животиња храни. Препознај чији су зуби. 5.

3.

ED

2.

U

1.

6.

7.

4.

77


ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА Досад већ знаш које особине поседују жива бића.

L

Исхрана. Храна је неопходна живим бићима јер су им за раст и развој ћелија и целог организма потребне градивне супстанце. Осим тога, свако живо биће за обављање животних активности користи енергију коју добија из хране. Без хране нема ни енергије, а самим тим ни основних животних активности. Организми се хране различитом храном и на различите начине долазе до ње. Тако су у природи сва жива бића повезана у ланце исхране. Дисање је процес при коме жива бића узимају кисеоник, а испуштају угљен-диоксид. Ако жива бића живе на копну, онда из ваздуха издвајају кисеоник, ако живе у води, тада користе кисеоник растворен у води. Зашто уопште жива бића дишу? Кисеоник који удишу омогућава да се из хране ослободи енергија неопходна за све животне процесе у организму. Угљен-диоксид, који том приликом настаје, жива бића избацују у спољашњу средину преко органа за дисање.

Занимљива биологија Пуж може да спава 3–4 године и за то време му није потребна храна.

U

Жирафа може живети без воде дуже него камила.

KA -

PO

R

Крпељ је сићушна пауколика животиња величине 1 мм која се храни крвљу сисара. Када се закачи за неког сисара и почне да му сише крв, уме да буде веома прождрљив. Толико се наједе да може да повећа дужину 10 пута а запремину и до 100 пута.

TA

Занимљива биологија

ED

Остриге су врста шкољки које могу мењати пол. Слон је једини сисар који не може да скочи. Кад се опосуми праве мртви, они у ствари не глуме него се онесвесте од страха.

У тропским шумама живе лењивци, врста која се креће тако споро да им алге нарасту по крзну. Веверице често забораве где су сакриле жиреве, зато у шуми сваке године израсте много стабала.

Риба дише шкргама, а човек плућима

78


Избацивање штетних материја Током многобројних процеса у ћелији, производе се и штетне супстанце које морају да се избаце у спољашњу средину. Биљке се ослобађају вишка воде и штетних супстанци транспирацијом, преко отвора на наличију листа који се називају стоме. Једноћелијски организми се ослобађају вишка воде преко контрактилних вакуола.

Транспорт супстанци

TA

У телу већине живих бића постоји систем којим се транспортују гасови, хранљиве супстанце, али и штетне супстанце, различити хормони и минерали.

Знојењем се организам брани од прегревања

L

Животиње на разне начине регулишу избацивање вишка воде и штетних супстанци. Код сисара крвни систем доноси крв у бубреге, где се она филтрира и преко мокраће се штетне материје избацују у спољашњу средину. Велики део воде и штетних супстанци човек избацује знојењем и дисањем.

PO

R

Једноћелијски организми транспорт материја врше помоћу цитоплазме. Биљке имају проводне судове који прожимају тело биљке од корена, преко стабла до свих делова биљке. Једном врстом проводних судова вода и неорганске супстанце одлазе до листова, а другим проводним судовима хранљиве супстанце стижу до свих делова биљке.

KA -

Код већине животиња постоји транспортни систем који се назива крвни систем. Кроз њега тече крв којом се хранљиве супстанце и кисеоник доносе до сваке ћелије, а од ћелије се односи угљен-диоксид и штетне супстанце.

проводни снопићи код биљака, којима се вода и неорганске супстанце спроводе до листа

Биолози истраживачи Вежба – самосталан рад

Пролазак воде кроз биљку

ED

Поступак:

U

Потребан прибор и материјал: бели каранфил, две стаклене чаше, вода, две различите боје.

~ у сваку чашу сипај воду; ~ у једну стави неколико капи црвене, а у другу плаве боје; ~ цветну дршку уздужно исеци, као на илустрацији; ~ један део цветне дршке стави у чашу са црвеном бојом, а другу са плавом. Резултат Убрзо ћеш приметити обојене танке линије на цветној дршци. То су проводни судови, а нешто касније део цвета постаје црвен, а део плав. Обојене мале линије на дршци и цвету су проводни судови.

79


Надражљивост

чуло укуса

чуло додира

R

Којим органима осећаш промене у спољашњој средини? У наредним годинама ћеш научити да постоје ћелије, рецептори, које примају информације из спољашње средине и обавештавају организам о променама у спољашњој и унутрашњој средини. Значи да сва жива бића реагују на промену температуре, на влажност ваздуха и подлоге, на додир и на друге утицаје из спољашње средине, и ту способност означавамо као надражљивост.

Размножавање је особина живих бића да после сазревања и одрастања дају потомке сличне себи. Овом особином продужава се врста, али и целокупан живот на Земљи. Циљ размножавања, без обзира на то како се оно догађа, јесте остављање потомства јер тако свака јединка преноси потомству свој наследни материјал, своје особине. Неке врсте само положе јаја, а има и оних које се старају о свом потомству, хране га, чувају и уче вештинама преживљавања.

ED

U

KA -

Биолози паметнице Исхрана омогућава сваком живом бићу да обавља све животне функције, да расте и развија се. За обављање животних функција потребна је енергија, а организам је добија из хране. Храна није довољна за опстанак. Свако живо биће мора да усваја и кисеоник за дисање. Дисањем се ослобађа гас угљен-диоксид. Осим хране и кисеоника неопходна је вода, без воде нема живота. Вишак воде и штетне супстанце од ћелија стижу транспортним системом до органа за излучивање који те супстанце избацују у спољашњу средину. Сва жива бића реагују на утицаје средине и одговарају на њих. Животиње се крећу, а има и оних које то не чине већ имају седећи, сесилни, начин живота. Биљке не мењају место, али на утицаје средине одговарају покретима. Размножавање живих бића јесте способност да оставе потомство.

чуло мириса

PO

Животиње имају добро развијена чула којима осећају промене у спољашњој средини

чуло слуха

TA

чуло вида

L

Како жива бића осећају промене у спољашњој средини и како реагују на промене у тој средини? Ти осећаш да ли ти је топло или хладно. Реагујеш на мајчин додир и тумачиш га као љубав према теби. Размисли о томе како чујеш звук, осећаш мирисе, бол или поветарац на кожи. Животиње на сличан начин реагују на промене у спољашњој средини. Оне мазе своје младунце, али исто тако осећају и опасност, страх и неспокојство пред опасност.

80

Мужјаци на различите начине покушавају да привуку пажњу женки: неки праве гнезда, неки певају, имају лепе боје перја или показују своју снагу у међусобним борбама


Биолози истраживачи Активност – рад у пару Разумеш ли... 1. Зашто се жива бића хране? 2. Објасни како су дисање и исхрана повезани процеси. 3. Како су повезани транспортни систем и излучивање вишка воде и штетних материја? 4. Шта је надражљивост? 5. Шта је циљ размножавања живих бића?

Једноћелијски организам назив:

кретање исхрана

KA -

дисање

Вишећелијски организам назив:

PO

Животне функције

R

TA

Познајете неколико једноћелијских организама и много више вишећелијских. Изаберите по две врсте, опишите их и објасните како једноћелијски и вишећелијски организми имају све одлике живих бића (исхрана, дисање, размножавање и друге), а на први поглед немају ништа заједничко. Припрема Одлучите се за врсте које ћете упоређивати, на пример крокодил и амеба, или бактерија и жирафа или друго. У природи има много једноћелијских организама. Можете да се одлучите за неке који нису описани у уџбенику, као што су парамецијум, бичари... Потребан материјал: енциклопедије, телевизија, интернет Поступак: ~ нађите сличице одабраних животиња и залепите их у свеску; ~ упоредите како обављају животне функције: како се крећу, како се хране, како долазе до хране, како дишу, како се размножавају. Све што сте сазнали упишите у табелу.

L

Једноћелијски и вишећелијски организми

размножавање излучивање

U

~ Објасните како једноћелијски организми успевају да обављају све ове функције као и вишећелијски.

ED

Брзо и кратко, учи се лако

ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА

исхрана дисање покретљивост транспорт материја надражљивост излучивање размножавање

81


РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ГЉИВА На крају ове теме, провери шта знаш.

L

Сигурно ћеш све око себе задивити када кажеш да су печурка и слон по нечему слични иако су разлике између њих велике. А тек крушка и вук, ко би рекао да они имају макар и нешто заједничко! Када урадиш следећу активност, схватићеш да су биљке, гљиве и животиње, и поред великих разлика, ипак по нечему сличне. Подсети се!

TA

Знаш да живи свет чине једноћелијски и вишећелијски организми који су сврстани у царства.

R

Царству бактерија припадају једноћелијски организми без једра. Царство протиста обухвата једноћелијске организме са једром. Царству биљака и животиња припадају вишећелијски организми. У царство гљива су сврстани неки једноћелијски и неки вишећелијски организми.

PO

Ако попуниш ову табелу, моћи ћеш да упоредиш како различите групе организама обављају своје животне процесе.

љубичица

ED

бактерија

амеба

вук

печурка

квасац

82

Исхрана

U

Организам

KA -

Потруди се, користећи књиге, претходно знање и лично искуство, да попуниш ову табелу. Упиши како различити организми обављају животне функције.

Дисање

Транспорт материја

Излучивање

Размножавање


Биолози истраживачи Активност – рад пару

KA -

PO

R

TA

L

Пред вама је илустрација становника листопадне шуме. Ваш задатак је да у табелу разврстате организме са слике и да напишете одлике биљака, гљива и животиња.

Биљке

Гљиве

U

врста

Животиње

грађа ћелије

ED

спољашња грађа (органи) покретљивост

надражљивост

исхрана дисање излучивање размножавање

83


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

R

Риђи шумски мрав

TA

L

Биолози паметнице Биљке су организми са аутотрофном исхраном и главни су произвођачи хране и кисеоника на Земљи. Животиње се хране другим организмима, тј. имају хетеротрофан начин исхране. Гљиве упијају готове хранљиве супстанце из подлоге. Већина животиња је покретна, док су биљке и гљиве непокретне. Животиње имају нервни систем којим реагују на промене спољашње средине.

PO

Хипотеза (претпоставка) о значају риђих шумских мрава у природи Кратак увод у активност

KA -

Мраве често можете да видите како се у великом броју скупљају око неке хране. У природи има више врста мрава. Овом приликом упознаћете риђег шумског мрава. Хипотезе о риђим шумских мравима

Разумеш ли...

Овом приликом ти нудимо две хипотезе (претпоставке):

ED

U

1. Чиме се хране једноћелијски организми? 2. Наведи укратко сличности између биљака и гљива. 3. Наведи разлике између биљака и животиња.

1. Риђи шумски мрави су ситни становници четинарских шума без неког већег значаја за остали живи свет у шуми. 2. Опстанак риђих шумских мрава у шумама толико је значајан да су њихови мравињаци законом заштићени. Истраживање, потврђивање једне од хипотеза. Упознајте живот риђих мрава. У томе ће вам помоћи интернет, литература за децу, а посебно енциклопедије о природи. Обратите пажњу на њихово станиште, начин кретања и исхране. Резултат Све што сте сазнали прикажите презентацијом ПП или плакатом. Важно је да том приликом потврдите прву или другу хипотезу и да објасните због чега сте потврдили баш ту хипотезу. Исто тако, објасните због чега она друга хипотеза, по вашем мишљењу, није тачна.

84


Брзо и кратко, учи се лако

Вишећелијски организми упијају готову храну

споре гљиве

L

непокретне

TA

ћелијски зид од хитина ћелијски зид од целулозе

биљке

PO

непокретне

R

аутотрофи

KA -

хетеротрофи

опрашивање

без ћелијског зида

животиње

крећу се

U

јаја, младунци

ED

Припрема за тему

Живот у екосистему ~ Потражи илустрације, сличице биљака и животиња. ~ Питај одрасле да ли у окружењу постоји неко заштићено природно добро или нека заштићена врста биљака и животиња. ~ Обрати пажњу на бројност малих птица, врабаца, ласти, сеница... ~ Потруди се и пажљиво гледај да ли на оџацима или на високим стаблима има гнезда рода, или неких других птица, на пример птица грабљивица. ~ Обрати пажњу на то како становници твог места, или краја, одржавају своје окружење, дворишта, паркове итд. Све што сазнаш запиши у свеску и стави наслов Живи свет око мене.

85


Биолошке мозгалице

На крају теме Јединство грађе и функције живих бића Самостална провера Понудили смо ти неколики начина на које можеш да провериш колико познајеш садржаје теме Јединство грађе и функције живих бића. Питања су разноврсна, груписана у пет целина. Пажљиво прочитај питања, размисли и одговори. Сваки тачан одговор вреди 1 бод.

Т

Н

~ Бактерије могу бити корисне за човека.

Т

Н

Т

Н

Т

Н

~ Желудац је део органа за варење амеба.

PO

Колико имаш тачних одговора? _____

R

~ Волвокс је колонијални бичар.

TA

~ Биљке имају системе органа.

L

1. Заокружи Т ако сматраш да је тврдња тачна и Н ако сматраш да је нетачна.*

ED

U

KA -

2. Препознај системе органа код човека и напиши њихову улогу.**

Колико имаш тачних одговора? _____

86


3. Заврши започету мапу ума која приказује разноврсност животиња. Твој задатак је да допишеш групе бескичмењака и кичмењака.** Ако тачно довршиш мапу ума, имаш 1 бод. животиње бескичмењаци

L

кичмењаци

TA

4. Допуни реченице.***

Системом за дисање из ваздуха се усваја ____________ који стиже до _____________,

ћелијских органела. У њима се обавља процес __________________________________. У том

R

процесу се ослобађа енергија и _________________________ који се преко система за дисање избацује у спољашњу средину.

PO

Ако сваку реченицу допуниш тачним одговорима, добијаш 3 бода. Ако три реченице завршиш, добијаш 2 бода.

KA -

Ако имаш само једну тачну реченицу, добијаш 1 бод.

5. Повежи појмове – ко где припада.** ~ бактерије

~ хифе

~ биљке

~ вегетативни органи

ED

~ гљиве

~ органеле

U

~ животиње

~ системи органа ~ лажне ножице

6. Своје знање вреднуј и на овај начин. Питања су груписана у три нивоа, корака. Распоређена су у нивое по тежини. У првом кораку су најлакша, а у трећем најтежа. Најпре одговори на најлакша питања, а затим пређи на она све тежа. Сваки тачан одговор даје ти 1 бод. Први корак* 1. Која је основна јединица грађе и функције сваког живог бића? 2. Наведи једноћелијске организме које познајеш. 3. Које групе вишећелијских организама познајеш?

87


4. Који су основни процеси које обавља свако живо биће? 5. Како хранљиве супстанце доспевају до сваке ћелије? 6. Наведи вегетативне и репродуктивне органе биљака. Други корак** 1. Наведи органе за варење и објасни њихову улогу. 2. Наведи нивое организације живих бића почев од најсложенијег.

L

3. Објасни процес фотосинтезе.

TA

4. Како се биљке а како животиње ослобађају сувишне течности и других штетних супстанци? 5. Који су репродуктивни органи биљака?

R

Трећи корак***

PO

1. Објасни како то да једноћелијски организми могу да обављају све животне функције као и они коју су грађени од више ћелија. 2. Које су то особине које биљке, животиње и гљиве сврставају у једну систематску групу?

KA -

3. Шта се дешава са хранљивим супстанцама које доспевају до сваке ћелије? 4. Повежи процес фотосинтезе и дисања. 5. У којим органелама се ослобађа енергија?

U

6. Шта је опрашивање, а шта оплођење? Самовредновање

ED

Ако имаш 18 или 17 тачних одговора, твоје знање је одлично. Ако имаш 16, 15, 14 или 13 тачних одговора, твоје знање је врло добро. Ако имаш 12, 11, 10 или 9 тачних одговора, твоје знање би могло да буде мало боље. Ако имаш 8, 7, 6 или 5, потруди се мало више. Али то није све, ако овим бодовима додаш и оне из претходних група питања, добићеш коначан број бодова. И, на крају, резултате своје самосталне провере упореди са паром из клупе и исправи грешке ако их имаш.

88


Живот у екосистему

подсетићеш се онога што знаш о животним заједницама и проширићеш знање о њима;

TA

L

обновићеш своје знање из млађих разреда о односима исхране у животној заједници; разумећеш утицај фактора спољашње средине на живи свет и међусобни утицај живих бића, посебно све већи утицај човека.

ED

U

KA -

схватићеш разлику између животне заједнице, екосистема и животне средине;

R

научићеш основне еколошке појмове (животна средина, станиште, популација, еколошка ниша и еколошка форма);

разумећеш повезаност и међусобну условљеност живих бића и станишта, као и адаптације;

PO

У овом делу уџбеника:

89


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Кључне речи: екологија, екосистем

PO

R

TA

L

У природи се издвајају две животне средине: вода и копно. Услови живота у слаткој и сланој води и на копну (у земљишту, на земљишту и у ваздуху) нису исти, па се разликује и живи свет који их насељава. Али, то није све. Услови живота у слатким водама, рекама, потоцима, барама и језерима слични су, али нису потпуно исти. Слично је и са копном, разликују се услови живота на планинама и у равницама, на мањим и већим просторима. Како се разликују услови живота, тако се разликује и живи свет.

Занимљива биологија Истражи како су настали океани на интернет адреси:

KA -

https://youtu.be/cE7qSw2kYu8

Око 7 одсто планете Земље чине мора и океани повезани у Светско море

Напиши кратак есеј и знање из географије примени у биологији.

Ако пажљивије посматраш географску карту света или глобус, уочићеш различите географске облике на копну (равнице, брда, планине...).

U

животна средина

ED

вода

слана

мора океани

копно слатка подземна

стајаћа

баре

потоци

мочваре

реке

језера 90

текућа

земљишна надземна


L

TA

Разноврстан рељеф и географски положај на копну пружа различите услове за живот

ED

U

KA -

PO

R

У природи, на различитим местима, владају различити услови неопходни за живот: температура, влажност, сунчева светлост и састав земљишта. Сви ти услови чине једно станиште. Може се рећи да је станиште простор на којем опстају и развијају се жива бића.

Нека станишта су богата водом, друга је немају довољно, а има и оних код којих је температура висока, на другима ниска итд. Ипак, на сваком станишту опстају жива бића прилагођена условима које та станишта пружају.

91


почећемо од станишта као места на коме се развија живи свет. После тога упознаћеш жива бића која живе на станишту, њихове прилагођености условима живота и међусобне односе.

станиште

рода

вилин коњиц локвањ

TA

L

лептир

корњача

Станиште и живи свет на том станишту граде нераскидиву целину – екосистем. Може се рећи да екосистем представља јединство неживе и живе природе.

животна заједница

је

ЕКОСИСТЕМ

Наука која изучава међусобне односе живих бића и односе живих бића и средине јесте екологија. Назив потиче од грчких речи oikos – дом и logos – наука. Треба да разумеш и прихватиш чињеницу да екологија није само наука, већ начин мишљења и понашања, укратко, екологија мора да буде начин живота. Ако је већ тако, потруди се да освојена еколошка знања примењујеш у свакодневном животу зато што у природи постоје законитости које морамо да поштујемо да бисмо опстали.

KA -

ED

1. Постоји ли разлика између животне средине и станишта? Објасни. 2. Да ли су екосистем и животна заједница исто? Објасни. 3. Шта је предмет изучавања екологије?

Више о основним појмовима екологије сазнаћеш у следећим разредима.

Брзо и кратко, учи се лако жива бића екосистем

станиште

92

жаба

сом

U

Разумеш ли...

дивља патка

чапља

R

и

трска

PO

Биолози паметнице Жива бића су прилагођена условима станишта. Станиште и животна заједница која се развија на станишту граде екосистем. Екологија је наука која проучава међусобне односе живих бића и односе живих бића и средине.

Станиште је мањи или већи простор на којем владају одређени услови за живот. На сваком станишту опстају и развијају се жива бића која су прилагођена условима живота које станиште пружа. Који живи свет ће живети на одређеном станишту, зависи пре свега од услова живота на том станишту. Живи свет који живи на једном станишту назива се животна заједница, биоценоза.


ПОПУЛАЦИЈА

Ако одеш на излет у неку шуму или у оближњи парк и пажљивије погледаш биљке и животиње, изненадиће те њихова велика разноврсност. Видећеш различите врсте дрвенастих и зељастих биљака, врапце, а можда и славује, а ако детлиће и не видиш, чућеш како својим кљуном лупају по кори стабала. Пажљивијим посматрањем уочићеш да су јединке једне врсте на станишту повезане међусобно.

Занимљива биологија Истражи како пингвини подижу своје младе у суровим условима Јужног пола, на интернет адреси: https://youtu.be/_MYy7WwYpgw

U

KA -

PO

R

TA

Треба да знаш да јединке било које врсте у животној заједници не живе саме. Чак се и јединке врста које иначе воде усамљенички живот придружују групи у време размножавања.

L

Кључне речи: популација

Популација пингвина

ED

Јелени углавном живе усамљени, али се ипак за време парења придружују женкама своје врсте, кошутама

Група јединки исте врсте које у исто време живе на истом станишту, и међусобно се размножавају, чине популацију. Ако на излету или у парку обратиш пажњу на број јединки појединих популација, видећеш да су неке популације бројније од других. На пример, у шуми зечева има више од птица грабљивица, или инсеката више од свих других животиња. И није значајна само разлика у броју јединки у популацији. За опстанак популације значајан је и однос броја мужјака и броја женки, као и млађих и старијих јединки. Јелен са кошутама

93


Занимљива биологија Истражи популације слепих мишева у Србији на интернет адреси: https://youtu.be/CvbdJEjgf6k

L

Научи да се не бојиш ових дивних летећих сисара.

TA

Неке јединке у популацији су брже од других, неке имају гушћу длаку или перје, неке боље виде, а неке боље чују итд. Значи да организми, и када припадају истој популацији, нису потпуно исти.

PO

R

Засад је важно да разумеш да, на пример, чопор дивљих свиња у ритским шумама поред Дунава јесте иста врста као чопор дивљих свиња на Вршачким планинама, али нису иста популација.

ED

U

KA -

Слепи мишеви живе у јатима

Популација дивљих свиња

94

Исто тако, врапци на Авали и врапци на Копаонику јесу иста врста, али нису иста популација. Шта мислиш зашто?

Као што је наведено, на неком станишту живе популације различитих врста. Све популације на једном станишту, на различите начине повезане и међусобно условљене, граде животну заједницу.


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Датум истраживања __________________

3. мерење ______ број јединки _____ м2 итд. Активност – истраживање ~ На означеној површини неколико пута баците квадрат и избројте јединке биљки, једне врсте или више врста.

TA

У пролеће, жути цветови маслачка представљају украс сваке ливаде, а поред путева и на другим местима уочљиви су крупни листови боквице.

2. мерење ________ број јединки _____ м2

L

Популације маслачка/боквице у школском парку или у парку близу школе

1. мерење ________ број јединки _____ м2

R

~ Запишите, у табелу број јединки на 1м2.

PO

~ Бројање поновите више пута на различитим местима и резултате упишите у свеску. Све добијене вредности саберите и поделите бројем мерења и добићете средњу вредност, број јединки популације једне или две врсте _______ _______ по 1м2 у околини школе.

KA -

Можете да се одлучите да истражујете популације неких других врста, као што су мртва коприва, трава попино прасе и друге. Поделите се у групе па нека свака група истражује бројност једне врсте. Потребан прибор и материјал: квадрат чије су странице 1 м (као на слици), свеска, оловка

ED

Поступак

U

Квадрат направите уз помоћ наставника технике и технологије.

Припрема активности: ~ одредите популацију једне или две врсте које ћете истраживати; ~ одредите површину на којој ћете истраживати број јединки у популацији; ~ у свесци направите табелу за једну врсту биљака чији број јединки истражујете. Направите колону за уписивање бројности, место и датум и број јединки по квадратном метру. Назив биљке _________________________ Место истраживања __________________

Резултат: број јединки у популацији ________ (навести врсту) У школским парку популација _________________ није/јесте бројна (подвуците шта је тачно). Мерење можете поновити неколико пута у размацима од две недеље, можда и дуже. Таквим мерењем сазнаћете како се број јединки у популацији временом мења. Упоредите број различитих врста и резултате представите табеларно и графички дијаграмом. Ако у школском или оближњем парку видите гнезда птица, можете да их избројите на већој површини, али их не дирајте и не узнемиравајте њихове становнике. Размислите о чињеници да већи број гнезда малих птица има везе са бројношћу популација инсеката. 95


Биолошке мозгалице Кратке биолошке мозгалице – самосталан рад

Биолози паметнице Популацију чине јединке исте врсте које у истом времену живе на истом станишту. Бројност јединки у популацији је различита. Величина популације зависи од услова живота на станишту, али и од других фактора о којима ћеш више сазнати у старијим разредима.

Зашто животиње живе у мањим или већим групама? Размисли и одговори. ~ Шта би јелени и кошуте у некој шуми без других јелена (свог крда)? ~ Шта би једна ласта без свог јата?

TA

L

~ Шта би једна пчела на ливади без свог роја, а шта дивља свиња у шуми сама, а не у чопору? Допуни реченице тако што ћеш написати назив групе у којој дата животиња живи. Популације

R

вукова живе у ___________________________________________ Разумеш ли...

PO

кошута живе у ___________________________________________ скакаваца живе у ________________________________________

KA -

дивљих гусака живе у _____________________________________

ED

U

1. Размисли и одговори. Подвуци тачне тврдње и објасни зашто тако мислиш. Популација ће се развијати ако има: ~ више мужјака него женки, ~ више женки него мужјака, ~ исти број мужјака и женки, ~ више старијих јединки него младих, ~ више младих него старијих, ~ исти број младих и старијих једники. 2. Припадају ли истој популацији шаран и смуђ зато што су рибе и што живе на истом станишту? Објасни.

чопор вукова крдо јелена Живи свет на ливади чини животну заједницу ливаде

рој скакаваца

96

јато гусака


ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА

Кључне речи: биоценоза, спратовност

TA R PO

KA -

Мање или веће групе различитих популација биљака, животиња, гљива и микроорганизама (зечеви, врапци, висибабе и многи други) на станишту су, на неки начин, повезане у животну заједницу.

L

На неком станишту живе популације различитих врста живих бића. Неке популације су бројније од других. И поред разлика у бројности, у свакој популацији има старијих и млађих јединки, мужјака и женки, боље или слабије прилагођених условима живота.

ED

U

Значи: животну заједницу (биоценозу) граде популације различитих врста биљака, животиња, гљива, бактерија и других микроорганизама које живе на истом станишту. Назив биоценоза потиче од грчких речи bios – жив i koinos – заједница. Ма колико се животне заједнице разликовале, постоје неке заједничке одлике. То су, пре свега, структура животне заједнице и промене у току времена.

Живи свет на ливади чини животну заједницу ливаде

97


L TA R

Колико спратова можеш да издвојиш на овој илустрацији шуме?

PO

Једна од најуочљивијих структурних одлика јесте распоред врста по спратовима, спратовност. То значи да различите врсте биљака исте висине чине један спрат. Сваки спрат биљака има своје животињске становнике. На пример, орао насељава највише спратове, док кртице живе у земљишту, у „подруму“.

Ако у току једне године неколико пута одеш у шуму, изненадићеш се.

KA -

У пролеће и лето буја живот, у јесен опадају листови, а многе врсте животиња се спремају за сеобу или за зимски сан. Има врста које и преко зиме остају у својим стаништима. Промене у току године можеш да видиш и у бари, на ливади и у другим животним заједницама.

Птице грабљивице живе на највишим спратовима шуме

ED

U

Промене се дешавају у току дана (дан и ноћ), у току године (годишња доба) и у току дужег времена.

Промене изгледа шуме у току различитих годишњих доба

98


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

PO

R

TA

L

Препознај различите врсте биљака и животиња које живе у шуми и напиши по једну њихову адаптацију на средину у којој живе. То може бити боја, начин кретања или нека друга особина којом је организам прилагођен.

Прилагођеност

ED

U

KA -

Организам

У пролеће најпре цветају биљке најнижег спрата (кукурек, висибаба, јагорчевина...), затим нешто више биљке, а последње цветају и листају биљке највишег спрата. Љубичица у шуми цвета пре него што олиста дрвеће 99


Објасни како су промене у изгледу шуме, од раног пролећа до касног лета, повезане са променама услова живота.

L

Сада када знаш да су спратовност и временске промене заједничке одлике животних заједница, хајде да упознаш и међусобне односе популација различитих врста у животној заједници, од станишта до исхране.

TA

Биолошке мозгалице Рад у пару

PO

Последњих деценија опстанак пчела је угрожен. Нису забринути само пчелари.

R

Како популације зависе једне од других од других

KA -

Постоји ли веза између броја кишних глиста и плодности земљишта?

ED

U

Шта мислиш зашто је број пчела важан за опстанак човека? Да ли је само због меда?

Нова реч Еколошка ниша је место и функција коју једна популација заузима у биоценози.

100

На који начин је наш кућни љубимац повезан са разношењем плодова чичка?

Печурке и друге гљиве својим животним активностима разлажу пањ. Потруди се и објасни повезаност гљива и раста биљака.

Сличних примера има много. Потруди се да са паром из клупе нађеш још неке примере узајамне повезаности различитих популација у некој животној заједници. Иако у животној заједници различите популације живе на истом станишту, свака од њих заузима посебан простор. То је њихова еколошка ниша.


Биолошке мозгалице Кратка активност, а још краћа мозгалица – самосталан рад

___________________________

Одреди шта је станиште а шта животна заједница у следећим примерима.

Мале рибе и водене корњаче, водени пужеви и водене биљке у акваријуму су _____________ ___________________________ Значи акваријум је __________

TA

И у Дунаву и у акваријуму вода је станиште, а и живи свет је сличан. Па, у чему је онда разлика?

Део реке Дунав

R

У реци Дунав вода је _________

___________________________

Разумеш ли...

Још мозгалица

Парк у твом у школском дворишту по свему личи на шуму. Слични су, а опет нису једнаки. У чему је разлика?

KA -

Значи Дунав је ______________

PO

___________________________ Живи свет у Дунаву је ________

L

___________________________

___________________________ У акваријуму

ED

U

Вода у акваријуму је _________

Биолози паметнице Животна заједница је заједница биљака, животиња, гљива и микроорганизама на неком станишту. Сваку животну заједницу одликују структура и временске промене. Структура се огледа у спратовности, а временске промене у времену током дана и током године и током више година.

Брзо и кратко, учи се лако

1. Објасни разлику између животне заједнице и екосистема. 2. Које су одлике животне заједнице? 3. Да ли се спратовност односи само на биљке? Објасни. 4. Када ти се за одећу закачи плод чичка, а ти га скинеш и бациш, шта мислиш да ли тако уништаваш плод или омогућаваш да се биљка чичак прошири? Објасни.

БИОЦЕНОЗА

временска организација

спратовност

101


ЕКОЛОШКA НИШA

Кључне речи: еколошка ниша

L

Свака врста у животном станишту заузима одређен простор у којем обавља своје животне активности: гради скровишта, полаже јаја, рађа младе, тражи храну... И, као што знаш, никада нећеш видети кртицу на дрвету, а слепог миша како тражи храну на земљишту.

KA -

PO

R

TA

Места у животном станишту која заузимају јединке популација представљају њихову еколошку нишу. Али није то све. Поред простора који заузимају јединке различитих популација, еколошка ниша подразумева и улогу коју јединке те популације имају у животној заједници. Како то?

Роде своја гнезда граде на високим стаблима или на оџацима

ED

U

То је њихов простор (стан) или еколошка ниша. У том екосистему роде лове рибе, жабе, змије, значи регулишу њихову бројност. То је њихова улога у екосистему. Може се рећи да је станиште „адреса“ (место на коме живе) јединке популације, а „занимање“ јој је улога (начин исхране) у животној заједници.

Роде храну траже у води

Према томе, део простора који, у станишту, користе јединке популација и улога коју имају у животној заједници представљају њихову еколошку нишу.

Која је „адреса“ орлова, а које је њихово „занимање“?

102


Исту „адресу“ могу да имају популације различитих врста. На пример, исту „адресу“ (земљиште) имају кртице (сисари), ровци (инсекти) и кишне глисте (црви). Различите врсте могу да имају исту „адресу“ али различито „занимање“. У једном станишту никад не могу да живе две популације које имају потпуно исто „занимање“ јер би међу њима дошло до борбе за исту храну и једна популација би нестала.

Која је „адреса“ веверице, а које јој је „занимање“ у екосистему?

PO

R

TA

Размисли или се распитај о томе зашто за веверицу кажу да је њена улога у животној заједници као и улога „младих горана“ или чланова еколошке секције у школи.

L

За разлику од биљака, које не мењају место (адресу), животиње су покретне па у потрази за храном или за другим потребама напуштају своју еколошку нишу (свој стан), али не за стално. На пример, веверице у шупљинама стабла рађају и чувају младе, а плодове којима се хране траже по читавој шуми.

Објасни „адресу“ и „занимање“ лисице у животној заједници.

ED

U

KA -

Као што видиш, свака врста заузима одређен простор и има одређену улогу у животној заједници. Значи нико није вишак, свака врста је важна макар била мала као мрав или велика као слон; свако има своју „адресу” и „занимање”. И то човек мора да поштује.

Замисли да неко дође на твоју адресу и сруши кућу у којој живиш

Сад знаш да свака популација у екосистему заузима одређену еколошку нишу, што значи да се она разликује од друге популације по простору који заузима, али и по начину исхране и времену активности. Начин на који једна популација користи простор, какви су њени односи са другим популацијама, такође представља еколошку нишу. Да би једна врста могла да заузме једну еколошку нишу, потребно је да буде прилагођена условима на станишту низом особина које се називају адаптације. 103


Биолози истраживачи Активност – рад пару

Еколошке нише – вратите наведене врсте живих бића на њихову „адресу“ и формирајте екосистем. Увод у активност У станишту јединке различитих врста заузимају одређен простор. Та места представљају њихове еколошке нише. На илустрацијама су приказана два станишта: вода (бара) и копно (шума). Живи свет тих станишта само је наведен и означен бројевима.

TA

L

Задатак: вратите биљке и животиње, означене бројевима, у њихове еколошке нише. Тако ћете формирати животну заједницу, а као што знаш: станиште и животна заједница граде екосистем. Живи свет у бари

ED

U

Биолози паметнице У животној заједници популације различитих врста заузимају одређен простор и имају одређену улогу. Може се рећи да имају своју „адресу” (део станишта у животној заједници) и своје „занимање” (улога у животној заједници). На тај начин су јединке различитих популација у животној заједници међусобно повезане и узајамно зависне. Неке популације заузимају највиши спрат у животној заједници, а неке нешто ниже спратове или најнижи спрат. Ипак, иако заузимају различите спратове, не могу да опстану једни без других.

KA -

PO

R

У празна поља на илустрацији упиши број под којим се налазе следећи организми: трска (1), локвањ (2), врба (3), барска змија белоушка (4), барска корњача (5), барска шкољка (6), инсект гњурац (7), рода (8), чапља (9), риба гргеч (10).

104


Живи свет у шуми У празна поља на илустрацији упиши број под којим се налазе следећи организми: зец (1), дивља свиња (2), веверица (3), детлић (4), кртица (5), славуј (6), храст (7), јастреб (8), змија (9).

L

Када сте све наведене биљке и животиње вратили у њихове еколошке нише, допуните следећу реченицу:

R

KA -

Биолошке мозгалице Самосталан рад

PO

На крају уџбеника налазе се три екосистема и картице које треба да исечете. Са својим другом у клупи смести организме на картицама у одређене екосистеме и њихове еколошке нише.

TA

Животна заједница и станиште на којем се развија граде ______________

~ Ако људи посеку шуму, птице грабљивице ће се одселити. Да ли ће приноси на њивама у близини бити богатији?

U

Како би преживели орлови без мишева а фазани без кишних глиста?

~ Постоји ли веза између пијаце у твом месту и кромпирове златице у повртњацима? ~ Које „занимање” имају жабе у некој бари?

~ Да ли је опстанак вукова у шуми повезан са биљкама? Објасни.

~ Како рода лови плен у води а не може да плива?

ED

Да ли багрем може да опстане без пчела?

~ Ако исушимо баре, жабе ће изгубити еколошку нишу. Да ли ће популације које не живе у води имати проблема? Објасни.

Брзо и кратко, учи се лако УЛОГА ПОПУЛАЦИЈЕ Еколошка ниша МЕСТО ПОПУЛАЦИЈЕ

Разумеш ли... 1. Наведи неколико популација и објасни њихову „адресу” и „занимање” у животној заједници. 2. Објасни еколошку нишу веверице у шуми.

105


АДАПТАЦИЈЕ И ЖИВОТНЕ ФОРМЕ Кључне речи: адаптација, прилагођеност, животна форма Занимљива биологија

L

TA

https://youtu.be/MRN2SM2WG-M

Како кишна глиста пролази кроз земљиште а да се не изгребе; зашто пуж голаћ излази само ноћу; како пингвин преживљава ниске температуре на Антарктику; како слепи миш лови инсекте у сумрак и ноћу а да се у мраку не повреди и не залута; како камила данима може да прелази пустињу без воде? Сличних примера и питања има много.

R

Истражи како је птица крстокљун прилагођена животу у четинарским шумама Копаоника, на интернет адреси:

Адаптације

PO

Из искуства знаш да се услови живота на станишту мењају у току дана и ноћи, у току године или у дужем временском периоду.

Занимљива биологија

Обрати пажњу на неколико примера прилагођавања живих бића па ћеш разумети како су жива бића прилагођена условима живота у станишту. Прилагођавање на дневне/ноћне и сезонске промене

ED

U

Како ноћна фрајла отвара цветове, можеш погледати на интернет адреси: https://youtu.be/5Pk8duQHWCo

KA -

Да би опстала, жива бића се прилагођавају, адаптирају на условe живота на станишту. Назив потиче од латинске речи adapto – прилагодити.

Ноћна фрајла

Шафран у сумрак затвара цветове

Ноћна фрајла тек у сумрак отвара цветове, онда када их шафран затвара. Ако ове биљке опрашују инсекти, зашто своје цветове затварају и отварају у различито доба дана? 106


Непозната реч

PO

L

R

TA

Зечија соца своје листове, а сунцокрет своје цветове, окрећу према сунчевој светлости

Подземно стабло је преображено стабло у коме биљка чува резервну храну. Служи и за вегетативно размножавање. Може бити кртола, луковица и ризом.

KA -

Неке врсте вишегодишњих зељастих биљака имају подземна стабла у облику луковице (лук, лала...) или кртоле (кромпир). У јесен, делови биљака изнад земље се осуше, а на пролеће следеће године из њих се развијају нови надземни делови биљке.

ED

U

Четинарске, зимзелене биљке прилагођене су ниским температурама. Њихови листови, четине, игличасти су, вишегодишњи. Оне, у јесен, не одбацују све листиће и биљке своје животне активности спуштају на најмању меру.

У јесен, како се температура ваздуха снижава, тако листопадне биљке одбацују своје листове и прелазе у фазу мировања. На пролеће, повећавањем температуре спољашње средине, биљке се буде, развијају се нови листови и цветови и живот се наставља.

Постоји ли веза између спољашњег изгледа надземних делова листопадних и четинарских биљака и услова живота станишта на којем живе? Да ти помогнемо, четинарске биљке расту на великим надморским висинама где током зиме пада много снега... Размисли па настави.

107


Биолошке мозгалице Самосталан рад

Адаптације животиња Истражи у литератури или на интернету како су животиње адаптиране на услове живота и одговори на питања испод слика.

PO

Како птице станарице преживљавају током зиме?

R

Шта мислиш које су предности нечујног лета и одличног слуха животиња које у лов полазе у сумрак или ноћу, по мраку?

ED

U

KA -

Знаш да постоје птице селице и птице станарице. У јесен птице станарице остају, а птице селице одлазе у топлије крајеве. На основу свог искуства и предзнања објасни да ли се селе у топлије крајеве због хладноће или због хране.

TA

L

Животиње које у лов одлазе током дана имају веома развијено чуло вида.

Тело медведа, било где да живе, покривено је густом длаком, белом или смеђом. Где живе мрки а где бели медведи? Објасни зашто је боја длаке адаптација на улове живота.

108

Птице у лету приближавају ноге телу, а тек при слетању их исправљају. Шта мислиш како су птице адаптиране на летење?

Сисари у пролеће одбацују вишак длака (лињају се), а птице одбацују вишак перја (митаре се). То су адаптације на ___________________________ (доврши реченицу).


Прилагођавање стаништима Сваком живом бићу је потребна вода. Ипак, чак и веома сува станишта имају своје биљне и животињске становнике. Како су се биљке и животиње прилагодиле недостатку воде у тим стаништима? Млечика нема трнове, али и она чува воду у сочним листовима па личи на кактусе. Размисли, повежи њихову спољашњу грађу и услове у станишту у којем живе.

Пустињска млечика

TA

L

Које су адаптације камила на живот у пустињи?

PO

R

Обрати пажњу на облик тела камиле, на грбу, дуге трепавице, па ћеш добити одговор. Објасни која је улога дугих трепавица камиле, најдужих у животињском свету.

Кактус се обликом и бојом стабла и листовима преображеним у трнове адаптирао на услове суше.

U

KA -

И водена станишта насељавају жива бића прилагођена условима живота у води.

ED

Локвањ је биљка која је кореном причвршћена за дно баре, а листови и цветови пливају по површини воде. Ако из воде извадиш лист локвања, видећеш да се лисна дршка савија, нема чврстину као док је била у води. Шта мислиш зашто?

Ово су само неки примери који показују како су ова бића прилагођена условима живота које станиште пружа. Погледај око себе па уочи још неке примере адаптација и објасни их.

Ако желиш да видиш пужа голаћа, мораћеш да га потражиш у сумрак или ноћу, на влажним местима. Шта мислиш због чега пуж голаћ тражи влажна места?

Надамо се да разумеш да су адаптације прилагођености, које омогућавају опстанак врсте на неком станишту. Сада када знаш шта су адаптације, хајде да твоје знање о адаптацији мало проширимо и упознамо те са животним формама. Животне форме Пре него што више сазнаш о животним формама, уради предложену активност. Када завршиш, биће ти много лакше да разумеш шта је адаптација, а шта животна форма. 109


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Занимљива биологија Можеш ли да замислиш да...

Животне форме

... постоје рибе селице. Међу њима су најзанимљивије јегуље.

Потребан прибор и материјал: дужи канап, оловке (може и у боји), свеска и хамер или већи бео папир Поступак: ~ уз помоћ наставника технике и технологије измерите и нацртајте (скицирајте) део површине у којој ћете истраживати животне форме у школском дворишту или у оближњем парку;

TA

~ све активности обављајте у том обележеном простору.

R

Сакупљање података и извештај

ED

Књигу о путовању јегуље написао је наш светски познат математичар Михаило Петровић Алас. Осим што је био математичар, Михаило Петровић је био познати рибар (алас). Отуда потиче његов надимак Мика Алас.

Михаило Петровић Алас живео је у Београду крајем 19. и у првој половини 20. века. За јегуљу је рекао: „Јегуља је створ коме нико не зна ни почетак ни крај.“ Тачно је тако, зар не?

110

PO

Животне форме биљака могу бити дрвенасте, жбунасте, зељасте и лијане. Најпре обратите пажњу на биљке: дрвенасте, жбунасте, зељасте и повијуше (лијане). Скицирајте у свескама дрвенасте и жбунасте биљке, зељасте и повијуше (лијане), ако их има. Резултат

U

Из оплођених јаја развијају се млади који се враћају у реке из којих су дошли њихови родитељи. Када стигну, мужјаци остају у близини ушћа, а женке се крећу узводно. У слаткој води проведу око пет година и онда крећу низводно. На ушћу реке у море дочекују их мужјаци са којима су и дошле и тада сви заједно крећу на путовање без повратка. Али, то није све.

~ одабрану површину означите канапом или на неки други начин;

KA -

Јегуље живе у рекама које се уливају у море. Сваке године у јесен женке јегуље крећу низводно према ушћу где их чекају мужјаци. Кретање женки низводно нико не може да заустави. Ако наиђу на препреке, прескачу их или излазе на копно и заобилазе их. Када пређу све препреке, заједно са мужјацима крећу на свој свадбени пут, пливају, без одмора, према Атлантском океану, тачније до места у близини Бермудских острва. Када стигну до циља, женке на дубини од око 1000 м положе јаја, мужјаци их оплоде и, вероватно од умора, нестају, угину.

L

Јегуља

Наведите које сте животне форме биљака нашли у школском дворишту или у оближњем парку. ________________________________________________________ ________________________________________________________ Животне форме животиња У школском дворишту обратите пажњу на различита кретања животиња. Разврстајте уз помоћ наставника уочене животиње на: ~ животиње које лете _____________________________________ ________________________________________________________ ~ животиње које трче _____________________________________ ________________________________________________________ ~ животиње које гмижу ___________________________________ ________________________________________________________ ~ животиње које скачу ____________________________________ ________________________________________________________ Резултате истраживања прикажите плакатом и нацртајте биљке и животиње које сте видели.


Примери животних форми

L

Различите врсте које живе у сличним условима средине могу развити слична решења. Животна форма настаје током дугог периода прилагођавања неке врсте условима средине. Током тог процеса дешавају се постепене промене наследних особина те врсте.

TA

Орао је птица, слепи миш је сисар, лептир је инсект, а сви имају исту животну форму. Објасни.

PO

R

Одлике врста које омогућавају прилагођавање (адаптацију) чине њихову животну форму.

KA -

Кртица (сисар) и ровац ( инсект) имају ријућу животну форму

ED

U

Иста врста може истовремено припадати већем броју животних форми. На пример, кртица припада ријућој животној форми јер живи у земљи. Такође припада и сисарима, а по начину исхране је месојед. Шта мислиш којим животним формама припада ровац?

Ајкула је риба, делфин је сисар, прилагођени су животу у води

Ајкула и делфин су брзи пливачи , па имају и сличне особине: вретенасто, снажно тело са зашиљеним предњим делом. По спољашњој грађи и кретању личе иако су различите врсте, имају исту животну форму. Код биљака се у односу на изглед организма јављају животне форме: дрвећа, жбунова, зељастих биљака и лијана. Као што видиш, различите врсте живих бића могу да имају исту животну форму иако нису у сродству. Према томе, животну форму чини скуп адаптација које омогућавају различитим врстама опстанак у условима живота на станишту.

Потруди се и опиши животне форме биљака на илустрацији.

111


Биолошке мозгалице Самосталан рад

Биолози паметнице Када се каже адаптација, мисли се на прилагођености које омогућавају живим бићима да опстану под условима које станиште пружа. У природи има различитих станишта па и различитих адаптација. Својим обликом тела, исхраном, кретањем и понашањем жива бића се адаптирају на услове станишта. Скуп адаптација које омогућавају врстама да преживе називамо животне форме. Исту или сличну животну форму могу имати различите врсте.

Кратке мозгалице о адаптацијама ~ Када вукови лове, које срне ће преживети? ~ Ако је зима дуга и веома хладна, које срне ће успети да преживе? ~ Које ће жабе, у животној заједници, успети да преживе, значи да ухвате плен и на време побегну од својих непријатеља (роде, водене змије)?

L

~ Објасни како то да у природи, на пример, жабе не угину од старости, а лавови природно умиру.

TA

~ Како медведи преживе зиму ако знамо да су им биљке основна храна?

Разумеш ли...

U

KA -

PO

R

Код нас, код Сремске Митровице зимују птице из северних крајева Европе, док се неке врсте наших птица, у јесен, селе на југ. То су: речни галебови, арктички гњурци, корморани и многе друге врсте. Оне налазе храну у незалеђеној води реке Саве. Како објашњаваш да птице северних крајева могу да опстану зими у нашим крајевима, а наше морају да се селе?

Корморани зимују у Србији на реци Дрини

ED

1. Шта су адаптације? 2. Да ли орао и врабац имају исту животну форму? Објасни. 3. Ако сипаш воду преко листа локвања, вода ће само склизнути и лист се неће поквасити. Објасни у чему је то адаптација на живот у води. 4. Наведи птице које немају исту животну форму.

Брзо и кратко, учи се лако АДАПТАЦИЈЕ

ЖИВОТНА ФОРМА

ОРГАНИЗАМ

112


ОДНОСИ ИСХРАНЕ – ЛАНЦИ ИСХРАНЕ Кључне речи: биљојед, месојед, произвођач, потрошач, аутотроф, хетеротроф, редуцент, сапротроф, ланци исхране, пирамида исхране Занимљива биологија

Фотосинтеза је _____________________________________________

Како биљке у процесу фотосинтезе стварају органску супстанцу, и како та супстанца пролази кроз ланце исхране, истражи на интернет адреси:

TA

____________________________________________________________

L

Подсети се знања стеченог у петом разреду. Допуни следеће реченице.

Аутотрофни организми су ____________________________________

____________________________________________________________

R

Хетеротрофни организми су __________________________________

____________________________________________________________

PO

Сапротрофни организми су ____________________________________ ____________________________________________________________

https://vesnamiletic.weebly.com/ Направи кратак есеј на тему „Исхрана живих бића”.

KA -

У животној заједници се између јединки различитих популација успостављају многобројни и различити односи који омогућавају да се животна заједница одржи и развија. Те односе ћеш још боље разумети помоћу односа исхране.

ED

U

У свакој животној заједници, с обзиром на односе исхране, постоје три групе организама. У односима исхране први чланови су биљке које процесом фотосинтезе стварају шећере, који су храна свим осталим живим бићима, и због тога се називају произвођачи. Биљке у процесу фотосинтезе из подлоге усвајају воду и неорганске супстанце, а из ваздуха угљен-диоксид и уз помоћ енергије Сунца стварају органске супстанце. Немој заборавити да енергију Сунца веже биљни пигмент, хлорофил. Сви остали чланови животне заједнице су потрошачи (хетеротрофи). произвођачи

биљојед

сваштојед

месојед

Непознате речи произвођачи – организми који у процесу фотосинтезе стварају органску супстанцу шећер потрошачи – организми који се хране готовом органском супстанцом

разлагачи

Начини исхране организама

113


Животиње које се хране биљкама јесу биљоједи. Биљоједима се хране месоједи. У ову групу спадају и паразити животиња. Сваштоједи не бирају, хране се и биљкама и животињама.

Занимљива биологија Како се хране панде, истражи на интернет адреси: https://youtu.be/y66QMbAmGpE

Као што видиш, произвођачи, потрошачи и разлагачи повезани су односима исхране.

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Направи презентацију ПП о исхрани панде.

У свакој животној заједници постоје и организми разлагачи (редуценти). То су бактерије и гљиве. Они као храну користе опало лишће и друге делове угинулих биљака и животиња, њихове излучевине и друге остатке. Разлажу их, и они са водом улазе у земљу одакле их биљке, опет заједно са водом, кореном усвајају и користе у процесу фотосинтезе.

Илустрација није довршена. Помози нам, стрелицама означи повезаност исхраном ове три групе организама у екосистему.

114


Ланац исхране увек почиње од произвођача који ствара органску супстанцу. Биљоједи су увек потрошачи првог реда. На крају ланца исхране налази се нека грабљивица или крупна животиња која нема природне непријатеље.

извор енергије

биљка

пуж

произвођачи биљоједи

птица

лисица

бактерија

сваштоједи

месождери

разлагачи

KA -

PO

R

Знаш фотосинтезу и ћелијско дисање. Објасни зашто се организми морају стално хранити. Шта се дешава са органском супстанцом која је створена фотосинтезом, а шта са енергијом која се добија ћелијским дисањем? Различите врсте могу да буду чланови више ланаца исхране јер се већина потрошача храни различитом храном. Зато се многи ланци исхране у једном екосистему међусобно преплићу и стварају мреже исхране.

сове

лисице

ED

U

змије

птице које једу бубе

биљке

биљке

жабе

пауци

зечеви веверице мишеви птице које једу семенке

биљке

Белоглави суп

TA

Сунце

Занимљива биологија Тужна прича са срећним крајем, о белоглавом супу, крупној птици грабљивици.

L

Јединке свих популација у животној заједници односима исхране су повезане у ланце исхране. Први члан ланца исхране су биљке (осим ретких изузетака о чему ћеш сазнати у старијим разредима). Биљкама се хране потрошачи биљоједи, а биљоједима месоједи.

бубе које једу биљке

бубе које једу месо

Као и све птице грабљивице, белоглави суп се храни животињама и њиховим лешевима и на тај начин чисти природу. Све мање гајених животиња па и њихових остатака, а и немаран однос становништва према овим птицама, угрозио је њихов опстанак. Да би се ова птица спасла, основана је Фондација белоглавог супа. Захваљујући Фондацији број јединки белоглавог супа се повећао. Као што видиш на илустрацији, врат ове птице обрастао је ситним перјем, па изгледа као да перја упште нема. Шта мислиш, има ли то везе са исхраном? Истражи живот белоглавог супа у кањону реке Увац на интернет адреси: https://youtu.be/tyAuIGXebto

биљке

На илустрацији је представљена мрежа исхране на једној ливади. У свесци издвој све ланце исхране у оквиру ове мреже. У животној заједници популације су повезане у ланце исхране а ланци у мреже исхране.

115


Односи исхране могу се приказати трофичком пирамидом. Занимљива биологија Ако мислиш да је кишна глиста нека безначајна животиња и да је можеш згазити када на њу наиђеш, прочитај и запамти ово.

TA

L

Прича се да су некада Кинези одређивали цену земљишта које су продавали према броју кишних глиста које су купци налазили у делу земљишта. Цена земљишта се мењала како су се мењали и временски услови. Како то разумеш?

PO

~ Шта би се десило са биљоједима и месоједима када би нестале све биљке? ~ Како би опстала животна заједнице када би пирамида исхране изгледала обрнуто?

U

~ У току године кишне глисте са једног хектара обрадивог земљишта на површину изнесу око 15 тона земље. Тако кроз неколико година читав површински слој земље прође кроз тело кишних глиста.

Основу пирамиде граде биљке и њих има највише. Биљоједа има мање, а још мање месоједа који се хране биљоједима и другим месоједима. На врху пирамиде су месоједи који се хране само другим месоједима. То су врсте који немају природних непријатеља (пре свега грабљивице).

KA -

~ Кишне глисте пролазе кроз земљу тако што „једу свој пут”, а каналићи, које праве, омогућавају да вода и ваздух улазе у земљиште и повећавају његову плодност.

R

Да ти помогнемо

ED

Зато, чувај кишне глисте, немој да их газиш!!!!

Говеда су биљоједи

116

~ Шта би се десило када би нестале животиње, пре свега биљоједи? Шта мислиш да ли би биљкама било боље?


Постоји ли веза између: ~ процеса фотосинтезе и опстанка крокодила у екосистему? ~ количине млека коју дају краве са неке фарме и броја лисица у околини? ~ уништавања шума и опстанка вукова? ~ Шта би било са животном заједницом када би, из неког разлога, нестала нека популација? Размисли о томе шта би животна заједница без птица грабљивица, па и малих птица.

TA

~ Повежи бројност чланова неке популације (нпр. мишева) и бројност њихових ловаца (нпр. птица грабљивица). Како то разумеш?

ED

U

KA -

PO

R

Са паром из клупе смисли још неколико мозгалица.

На пирамиди исхране означи где се налазе биљке (произвођачи), а где потрошачи (биљоједи, животиње које се хране биљном и животињском храном и прави месоједи).

Исхрана чланова биоценозе. Доврши започету табелу. ТИП ИСХРАНЕ БИЉКЕ ЖИВОТИЊЕ ГЉИВЕ И БАКТЕРИЈЕ

Биолози паметнице Међу члановима животне заједнице успостављају се различити односи, па и односи исхране који омогућавају да заједница опстане. У сваком ланцу исхране биљке су почетна карика. Биљкама се хране животиње биљоједи, а њима месоједи. Животна заједница опстаје и развија се када има највише биљака, нешто мање биљоједа, а најмање месоједа. Односи исхране могу се приказати мрежама исхране и пирамидама исхране.

L

Биолошке мозгалице Самосталан рад

МЕСТО У ЕКОСИСТЕМУ

Разумеш ли... 1. Објасни односе исхране у животној заједници. 2. Зашто су на почетку ланаца исхране биљке? 3. Да ли уништавање месоједа (на врху пирамиде) угрожава опстанак животне заједнице? Објасни. 4. Наведи неколико биљака и животиња на ливади и повежи их у ланце исхране. 5. Зашто се биолози труде да у природи сачувају тигрове па и друге велике грабљивице? 6. Замисли да у твом месту пољопривредницима сметају птице грабљивице па их, на неки начин, униште. Да ли ће се нешто у околини променити, на пример, да ли ће се повећати принос на њивама и у повртњацима? Објасни. 7. Постоји ли повезаност између исушивања бара и мочварних терена и опстанка рода и чапљи?

117


АБИОТИЧКИ И БИОТИЧКИ ФАКТОРИ Кључне речи: абиотички фактори, биотички фактори, еколошки фактори, фенологија

ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ

утицај неживе природе физички или хемијски утицаји неживе природе

На опстанак живих бића утичу фактори спољашње средине, као што су утицаји климе, састава земљишта, надморске висине, нагиба подлоге. Сви ти утицаји који долазе од неживе природе јесу абиотички фактори.

PO

узајамни односи свих живих бића која настањују исто станиште

L

утицај живе природе

На сваком станишту живе различите популације живих бића прилагођених условима живота станишта. И не само то, знаш и да су у животној заједници све популације, на неки начин, међусобно повезане. Без зечева нема ни вукова, као што ни без грабљивица нема довољно приноса на њивама.

TA

АБИОТИЧКИ

R

БИОТИЧКИ

Осим њих на популације утичу и све друге популације у животној заједници.

KA -

Утицаји који долазе од живе природе су биотички фактори. Посебан утицај на живи свет и на спољашњу средину има човек, антропогени фактор.

Абиотички фактори

Дакле, на сва жива бића заједно делују абиотички и биотички фактори и означавају се као еколошки фактори.

U

Абиотички фактори (утицаји неживе природе)

ED

Погледај табелу коју смо започели, па додај начине на које абиотички фактори могу да утичу на жива бића.

Значај неких абиотичких фактора Абиотички фактори клима (Сунчево зрачење, светлост, температура, ветрови)

Како утичу на жива бића Сунчево зрачење учествује у фотосинтези. Од температуре зависи распрострањеност живих бића.

земљиште

Земљиште је животна средина за неке организме.

рељеф

Другачије биљке расту на јужној него на северној страни планине.

Више о абиотичким факторима сазнаћеш у старијим разредима. 118


Биолози истраживачи Вежба – рад у групама

Утицај абиотичких фактора на раст и развој биљака Активност се припрема две недеље пре часа на којем ћете разговарати о утицају неживе природе на опстанак биљака, а без биљака нема ни животиња. Потребан прибор и материјал: двадесет семенки пасуља, шест мањих саксија или кутија од маргарина, мало земље, вода, центиметар, фломастер и цедуљице за обележавање саксија

L

Поступак: саксије/кутије означите бројевима 1, 2, 3, 4, 5, 6 и у сваку ставите земљу и посејте по три семенке пасуља.

TA

Шта даље?

Саксију означену бројем 1 ставите на осунчано, топло место и заливајте је. Саксију број 2 ставите на осунчано, топло место и не заливајте је.

R

Саксију бој 3 ставите на осунчано, хладно место и заливајте је.

Саксију број 4 ставите на осунчано, хладно место и не заливате је.

PO

Саксију број 5 ставите на мрачно, топло место и заливајте је.

Саксију број 6 ставите на мрачно, топло место и не заливајте је. Пажљиво их негујте и свака два дана мерите њихов раст.

KA -

После две недеље све саксије поставите на сто и упоредите њихов изглед. Измерите висину биљака у центиметрима и упишите поред броја саксије. Број 1 _____________ -- _________ Број 2 _____________

U

Број 3 _____________ Број 4 _____________

ED

Број 5 _____________ Број 6 _____________

На основу података о расту биљака и на основу спољашњег изгледа сваке биљке, закључите која се биљка најбоље развијала. Резултат активности. Објасните. 1. Који су услови живота омогућили најбољи раст и развој биљака? 2. У којим посудама су биљке биле највише, а у којим су биљке најбујније? 3. Које биљке су имале јаркозелену боју, а које су биле бледозелене? Запишите у свеску који су услови неопходни за раст и развој биљака.

119


Биолози истраживачи Активност – самосталан рад

Сезонске промене у твом или у школском дворишту, фенолошке промене Ова активност се одвија од јесени до пролећа. Циљ је да уочаваш и бележиш промене у току године у екосистемима у окружењу, у свом дворишту/својој башти, у школском или оближњем парку. Ако пажљиво пратиш промене, изненадићеш се. Обрати пажњу и на роде (ако их има у близини) и ласте или на неке друге птице селице.

TA

L

Одлучи на којој биљци ћеш пратити промене од јесени до касног пролећа. У јесен припреми табелу, сличну овој, а можеш да је смислиш и некако другачије. Током јесени птице селице одлазе на југ

Појавио се пупољак

Биљка је олистала

KA -

Датум

Опао последњи лист

PO

Почело опадање листова

R

Име биљке

Непозната реч

Док пратиш и бележиш промене, немој да узнемираваш птице, само посматрај и уживај.

фенолошке промене – периодичне промене изгледа и активности у живом свету

ED

U

Резултате својих фенолошких истраживања можеш да прикажеш и на други начин. Све зависи од твоје маште.

Промене изгледа дрвета током различитих годишњих доба

120

Биљка је процветала


Биолози истраживачи Активност – рад у пару/групи

Зашто у школском дворишту/парку на свим местима у исто време није иста температура ваздуха и земљишта? На питање из наслова добићете одговоре ако пажљиво урадите ову активност. Потребан прибор и материјал: мали ашов, метар, термометар, компас Поступак:

L

~ компасом одредите стране света, а ако немате компас, обратите пажњу на излазак и залазак сунца (сећате се: сунце излази на истоку, а залази на западу);

TA

~ одредите место на којем ћете мерити температуру земљишта и температуру ваздуха; ~ урадите четири мерења на истом месту и у различито време у размаку од неколико сати. На површини земље

На висини од 5 цм

На висини од 1 м

Добијене вредности упишите у табелу.

Резултати

Упоредите разлике у температурама земљишта и ваздуха. У које време мерења је мања разлика а у које већа? Због чега је значајно да се то зна?

KA -

Мерење температуре

PO

R

Место и време

Како време мерења утиче на резултате?

____________________________________ ____________________________________

U

Да ли страна света утиче на резултате?

____________________________________

ED

____________________________________ ____________________________________ ____________________________________

Постоје биљке које траже вишу температуру и оне који могу да опстану на нижој темератури. Исто тако, многе врсте биљака захтевају дужи сунчани дан за разлику од оних којима треба мање сунчеве светлости. Запамти: пре него што одлучиш да гајиш биљке у саксијама или у врту, мораш да знаш који су им услови за живот потребни.

Да ли се разликује температура ваздуха и земље у мерењима? __________________ На којој страни има више ситних зељастих биљака, на јужној или на северној? Зашто? Шта мислиш који је узрок разлике између ове две биљке мушкатле ако их држимо на истом месту?

121


Биотички фактори – међусобни утицаји живих бића Као што већ знаш, у животној заједници, према начину исхране, разликују се три групе живих бића: произвођачи, потрошачи и разлагачи. Међу популацијама у животној заједници неко је ловац, а неко плен. Није редак случај да су јединке многих популација и ловци и плен.

L

Као што видиш, у природи ништа није једноставно. Неке врсте су само ловци (лавови), или само плен (кишне глисте), а неке могу да буду и једно и друго. Ако ово разумеш, онда ћеш умети да објасниш зашто у природи има много више ситних животиња него њихових ловаца. У шуми има више зечева него вукова или више мишева него птица грабљивица итд.

TA

Те односе између живих бића називамо биотички фактори. Али то није све.

PO

R

Ту су и биљке, нисмо их заборавили. Оне су услов опстанка животне заједнице и екосистема. Прекомерна сеча или потпуно уништавање шума и ливада доводи до нестанка животиња, а самим тим доводи и до поремећаја у ланцима исхране у екосистему.

KA -

Уочи и објасни која животиња може да буде и ловац и плен.

ED

U

Посебна група организама у животној заједници јесу паразити, врсте које храну узимају и од живих животиња и од биљака. На слици је 3Д приказ буве која паразитира на телу човека и других сисара.

Објасни како зечеви у шуми зависе од других зечева, затим од биљака којима се хране, као и од својих природних непријатеља (вукова, лисица). И не само од њих. Шта мислиш како зечеви зависе од светлости, температуре, влаге и других абиотичких фактора станишта на којем живе?

122


TA

L

Биолози паметнице На сва жива бића делују фактори спољашње средине (абиотички фактори) и друга жива бића (биотички фактори). Абиотички фактори се мењају током дана и ноћи, током године или у дужем временском периоду. Биотички фактори подразумевају међусобне утицаје живих бића. У тим односима неко је ловац, неко плен, а неко и једно и друго, а да не говоримо о онима који живе на рачун других (паразити).

PO

Значи, у екосистему свако живо биће зависи:

R

Организми у екосистемима зависе од других организама, али и од услова који владају у станишту

@@ од услова средине (значи абиотичких фактора);

@@ од других јединки исте врсте; имају исте потребе: сличну храну, склониште... (значи биотичких фактора);

ED

U

KA -

@@ од јединки других врста: неке врсте су ловци, друге плен, а неке су и ловци и плен (значи биотичких фактора).

Мали миш може да преживи само ако је способнији од других мишева па брже дође до хране и побегне од непријатеља. И не само то, мора да преживи и услове на станишту. Као што видиш, живот малих мишева (и других врста) није једноставан.

Разумеш ли... 1. Шта су биотички фактори? 2. Како фактори спољашње средине утичу на животну заједницу? 3. Објасни међусобне односе ловаца и плена и њихове адаптације. 4. На који начин жива природа мења услове станишта?

Нека жива бића као што су гљиве и бактерије разлажу угинуле организме и тако обогаћују земљиште минералним супстанцама. Значи сви организми у једном екосистему међусобно су повезани.

123


Биолози истраживачи Активност или вежба – самосталан рад Повежи животиње и екосистем којем припадају.

PO

R

TA

L

Задатак: линијама повежи животиње и екосистем у којем живе.

Биолошке мозгалице

ED

U

KA -

У следећем тексту има много грешака. Исправи их. Прецртај сваку грешку која се у њему налази и изнад погрешне речи напиши тачну. Реке, језера и баре убрајају се у слане воде. У средишњим деловима језера и бара расте трска и гнезде се патке. Шаран

је честа риба сланих вода. Жабе живе и на копну, а јаја полажу само на копну. Роде и друге птице налазе храну у близни бара. Ако човек исуши бару, све роде ће угинути, а жабе ће се одселити. Сви остали животињски становници остаће да живе у муљу.

Брзо и кратко, учи се лако АБИОТИЧКИ УТИЦАЈИ НЕЖИВЕ ПРИРОДЕ НА ОРГАНИЗМЕ ЕКОЛОШКИ ФАКТОРИ БИОТИЧКИ МЕЂУСОБНИ УТИЦАЈИ ЖИВИХ БИЋА

124


АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР Кључне речи: загађење природе, антропогени фактор, заштита природе Пажња, живи свет на планети Земљи је угрожен!

U

KA -

PO

R

TA

L

А човек? И он је део живе природе, што значи да је и он угрожен. Шта би било са више од осам милијарди људи на планети без осталог живог света? Мислиш да ће човек уживати?

Занимљива биологија Напиши есеј о загађењу краја у којем живиш. Идеје можеш наћи и на интернет адреси: https://youtu.be/eMDKmSCZXcc а цртани филм о загађењу ваздуха погледај на интернет адреси: https: //vesnamiletic.weebly.com/

ED

Да ли је ово место на којем желиш да живиш?

Последњих деценија утицај човека на природу, антропогени фактор (од грчке речи antropos – човек), и на животну средину се повећава. Све више становника на Земљи и све веће животне потребе неповољно су утицали и утичу на жива бића па и на човека.

Најчешћи узроци загађења су: загађивање ваздуха, загађивање копнених вода и Светског мора, загађивање земљишта и др.

125


Занимљива биологија Истражи живот рода у војвођанском селу Тараш на интернет адреси:

Ради својих потреба, изградње насеља, мостова, путева... човек уништава станишта живих бића: сече дрвеће, преорава ливаде и на том земљишту гаји култивисане биљке, загађује водене токове, укратко мења природу према својим потребама и не мисли о томе да планета не припада само човеку. Е сад, замисли птице које немају где да граде гнезда, рибе које у загађеној води немају ваздуха, корњаче када се заплету у пластичне кесе, гладне зечеве у опустошеној шуми и још много сличних тужних прича. Зашто се ове птице гнезде на електричном стубу, а не на дрвећу?

R

TA

L

https://youtu.be/XONg-5rVO18

Ове школске године ћеш само мало завирити у проблеме опстанка живих бића. Више о узроцима и последицама угрожавања животне средине и опстанка живих бића сазнаћеш у старијим разредима.

PO

Живи свет није угрожен само уништавањем станишта већ и неким другим променама. Понекад човек свесно унесе неке нове врсте, а често се то дешава и случајно.

KA -

Прекоокеански бродови, камиони, али и ветар могу да буду случајни преносиоци семена или ситнијих животиња. На тај начин они прелазе велике даљине и доспевају на станишта на којима немају природних непријатеља.

U

Понекад, човек намерно унесе неке нове биљке и животиње, можда и њихова семена или јаја. Приликом уношења семена црвене детелине и луцерке, из Америке је код нас доспело и семе амброзије.

ED

црвенa детелинa

луцеркa

126

За кратко време амброзија је угрозила опстанак других биљака и постала проблем. То је зељаста биљка која цвета у авугусту. Поленов прах ветар разноси и код људи изазива алергијске реакције. Сличних примера има много.


Како заштитити живи свет?

R

Лик џиновске панде знак је Светског фонда за заштиту природе. Када видиш овај амблем, знаћеш да је нека врста угрожена.

PO

IUCN (организација која помаже друштвима широм света да штите природу). Међународна унија за заштиту природе

TA

L

Научници истражују угроженост живог света и предлажу мере заштите. Одржавају се многобројни међународни и локални састанци на којима се доносе предлози и задаци који се односе на заштиту. Посебан део тих састанака односи се на припрему најмлађих за правилан однос према живој природи и животној средини у целини.

KA -

Угрожене врсте научници уписују у „црвене књиге“. Те врсте су строго заштићене па је њихово уништавање кажњиво. У свакој црвеној књизи налазе се илустрације угрожених врста, опис спољашње грађе и станиште као и шта их угрожава.

У Србији постоји Црвена књига ишчезлих и угрожених биљних врста и Црвена књига дневних лептира. Издате су и црвене књиге птица, водоземаца и гмизаваца Србије.

ED

U

Ако разумеш због чега се научници труде да обавесте, опомену и предложе промену односа становника Земље према живом свету и тако ублаже даље угрожавање, разумећеш зашто и ти у свом окружењу мораш да се потрудиш и допринесеш колико можеш. Шта можеш да урадиш?

Ако мислиш да ти, као дете, немаш одговорност према живом свету, грешиш. Ти си члан заједнице у којој живиш, имаш одређена права, али и одговорност. Постоје многе активности у којима можеш да учествујеш. Твоје обавезе могу бити: да не разараш гнезда птица, не ломиш млада стабла и гране биљака, не разбацујеш амбалажу од сокова и да на крају школске године поклониш своје књиге уместо да из цепаш. Треба да знаш да сва жива бића имају право да живе на планети Земљи и потруди се да не угрожаваш њихов опстанак. Уосталом, сва жива бића су настала много година пре човека. 127


Биолози истраживачи Активност – дебата (расправљање, разговор)

дебатом и представника сваке групе.

Често можеш чути у медијима или прочитати у штампи о еколошким проблемима у свом месту. Дешава се да уместо парка или шуме неко жели да направи паркинг за све већи број аутомобила. Некада се изгради фабрика која у воду испушта штетне материје или чврст отпад. Следећа активност ће те научити како у таквим ситуацијама треба да поступиш.

~ На табли направите табелу са три колоне.

Поступак

Зашто се слажемо, а зашто не? Може, уз услове

TA

~ Ток дебате

Не слажемо се

L

Слажемо се

R

Представник сваке групе износи ставове чланова своје групе и записује их у одговарајућу колону. ~ Договор и закључак

PO

Увек, после сваког пријатног или непријатног разговора мора да дође до договора.

KA -

Шта ће птице, инсекти и друге ситне животиње без дрвећа? А, замисли, шта ће рибе или корњаче ако се заплету у отпад у води?

Хајде да видимо шта ви мислите о односу човека према природи.

ED

U

Замислите да се поред школе, на вашем простору за игру, припрема изградња неког великог објекта. А то није ледина, већ пропланак или шумица богата живим светом и хладовином, баш одличан простор за игру и одмор. Шта ти и остали ученици можете да урадите и да одбраните овај простор за игру и спортске активности? Пре него што се обратите старијима, организујте дебату, разговор, да бисте сазнали шта ученици мисле. Припрема дебате

~ Поделите се на три групе: чланови једне групе се слажу да изгубе простор за игру, друга група се не слаже, а трећа се слаже уз неке услове. ~ Изаберите ученика који ће да руководи

128

~ Акција Имате став о могућем проблему и, уз помоћ наставника биологије и разредног старешине, обратите се директору школе и својим родитељима. Захтевајте да сачувају ваш простор за игру и живи свет (дрвеће, птице и друге животиње). То је ваше право. Када одбраните свој простор за игру, потрудите се да га средите, а ако је већ сређен, брините о њему. Сигурне смо да сте схватили да је свако стабло и свако друго живо биће значајно. Замолите одрасле да вам помогну да посадите још неколико стабала или жбунова и да направите и поставите кућице и хранилице за птице. Ускоро ће се ту населити птице, а можда и веверице. Ваша је обавеза да бринете о свом простору, тешко сте га спасли. И не заборављајте да свако право има и своје обавезе. Добили сте простор за игру (право), а морате да бринете о њему (обавеза). Запамтите: не можете имати само права без обавеза.


Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Има ли птица у твом месту и ближој околини? Помозите птицама. Птице нестају, мењају се климатски услови, људи им уништавају станишта и лове их. Припрема активности Упознајте неке птице у околини. Податке о њима потражите у енциклопедијама за децу. Потребан прибор и материјал: свеска, оловка, двоглед, мобилни телефон или фотографски апарат

TA

~ Поделите се у групе и одредите где ћете тражити гнезда птица.

L

Поступак Ако у близини постоји река или бара, потражите гнезда рода на околним стаблима, а ако нема водених станишта, обратите пажњу на гнезда ласта или врабаца.

Резултате својих истраживања запишите у табелу.

R

~ Када угледате гнездо, снимите га или нацртајте, а ако желите, пратите долазак и одлазак птица, али их немојте узнемиравати, уплашиће се.

Датум и време истраживања __________________________________________________

PO

Чланови групе ______________________________________________________________ Место истраживања _________________________________________________________ Упознали смо птицу/птице ___________________________________________________

KA -

Видели смо ____________________ птица.

ED

U

Нацртајте гнездо и птицу коју сте посматрали. Можете и да снимите фото-апаратом или мобилним телефоном а одштампану слику да залепите у свеску.

Све што сте сазнали из литературе и истраживања у свом месту и околини, прикажите. И још нешто: ако не видите ниједно гнездо, а ни птицу, забрините се. Помозите малим птицама. Направите и поставите кућице за птице и кутије са храном, ставите разне семенке, надамо се да ће се неке птице вратити. Размисли о томе зашто је присуство малих птица у екосистему значајно. 129


Биолози истраживачи Активност – рад пару

Занимљива биологија

Постоји ли веза између аутомобила и опстанка птица?

Можеш ли да замислиш:

Увод у активност

• да су простори око Средоземног мора, данашње Грчке, Италије и Египта, пре неколико хиљада година, били покривени шумом;

Ако не размишљајући одговориш на питање из наслова, одмах ћеш рећи да аутомобили и птице немају никакве везе, али... Замисли људе који перу аутомобиле поред реке, веће баре или језера. Успут оперу ауто или неке делове и промене уље, све што им више не треба баце у воду. Аутомобил је сређен, људи задовољни одлазе, а роде, дивље патке, чапље и друге птице остају да тугују. Шта ће се десити са овим птицама и њиховим перјем ако уђу у воду? Шта ће се десити са рибама и осталим живим светом у таквој води? Како ће то утицати на птице?

L

• да су путници кроз Шумадију од Београда до Крагујевца пролази само кроз храстову шуму;

TA

• да јака бука угрожава опстанак живих бића, а ни човек није поштеђен; • да сваког минута људи, у свету, посеку око 57.000 хектара тропских кишних шума;

R

Како им ви, деца, можете помоћи? Урадите предложену активност, а резултате покажите одраслима. Потребан прибор и материјал: два одбачена пера (може и више) неке птице, две мање посуде, уље (из домаћинства) и мање парче неке тканине (крпа) Поступак:

~ у сваку чашу ставите по jедно перо;

KA -

• да је идеје за многе производе које данас користи човек узимао и узима посматрајући и копирајући природу?

PO

• да је Београд једини град у Европи у којем се гнезди строго заштићена врста орла белорепана;

~ у једну сипајте чисту воду, а у другу пола чаше воде, а пола неког уља.

Разумеш ли...

U

Оставите их да стоје неколико сати.

ED

1. Зашто је последњих деценија утицај човека, антропогени фактор, постао тако значајан чинилац за опстанак живе природе и животне средине у целини? 2. Зашто у насељеним местима, посебно у великим градовима, има све мањe врабаца? 3. Како ти можеш да допринесеш заштити биљака и животиња у свом крају? 4. Осмислите акције уређења школе и околине школе.

130

Резултат Из чаша извадите пера и ставите их на тканину. Пажљиво их посматрајте, упоредите их. Е, сад замислите птицу која је била у чистој води (перо у чаши са водом), а другу птицу која се нашла у мешавини уља и воде (у другој чаши). После овог огледа одговорите на питањe: Која ће од ових птица моћи да настави живот, а којој је опстанак угрожен? Акција Покажите одраслима пера птица, оно које је било у чистој води и оно које је било у води загађеној уљем. Замолите одрасле да више брину о птицама, њихов опстанак је већ угрожен.


Биолози истраживачи Мозгалице – самосталан рад ~ зечева, орлова и броја ловаца; ~ преоравања ливада и броја зечева;

~ крчења шумарака (међа) између њива и коришћења хемијских средстава у пољопривреди; ~ површине шума и количине падавина у некој области;

~ исушивања бара и броја чапљи;

~ спанаћа и другог поврћа и успеха у спорту;

~ уништавања малих птица и приноса у пољопривреди;

~ одбацивања отпада у реке и потоке и поплава?

TA

~ змија, рода и жаба;

R

Брзо и кратко, учи се лако

PO

ЗАГАЂЕЊЕ ПРИРОДЕ АНТРОПОГЕНИ ФАКТОР

KA -

ЗАШТИТА ПРИРОДЕ

Провери своје знање Биолошке мозгалице

U

Самостално провери своје познавање садржаја теме Живот у екосистему на нешто другачији начин. 1. Линијама повежи производ и животињу од које су људи узели идеје.**

ED

ПРИРОДА

L

Постоји ли веза између:

Биолози паметнице Број становника на Земљи се повећава па се повећавају и њихове потребе. Свесно или из незнања човек искоришћава живу природу, уништава и загађује њихова станишта и изловљава их. Уништавањем макар само једне врсте у животној заједници мења се њен састав и ремети равнотежа између различитих популација. На пример, изловљањем малих птица и птица грабљивица, вукова, лисица... повећава се број биљоједа, а даље можеш да замислиш.

ПРОИЗВОДИ

вилин коњиц

чамац

риба

чамац са веслима

патка (ноге)

хеликоптер

131


Провери своје знање Биолошке мозгалице Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан

TA

L

Човек својим деловањем не уништава природу............................Т Човек је господар планете, може да ради шта жели.....................Т Антропогени фактор је биотички еколошки фактор....................Т Човек увозом нових врста у екосистем доводи до његовог пропадања.........................................................................................................Т Негативно деловање човека може довести и до пропадања људске популације.........................................................................................Т Реши укрштеницу

PO

R

Водоравно Фактори живе природе. Најважнија материја на Земљи. Књиге у којима су описане угрожене врсте једног подручја. Промена нормалног састава животне средине. Заштитни знак Светског фонда за заштиту природе.

ED

U

KA -

Хоризонтално Антропогени фактор.

132

Н Н Н Н Н


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

истраживаћеш утицај средине на испољавање особина;

L

TA

схватићеш како и зашто је човек током времена припитомљавао животиње и стварао нове сорте биљака и расе животиња па и нове врсте.

ED

U

KA -

научићеш да разликујеш наследне особине и особине које су резултат деловања средине;

разумећеш како настају нове врсте;

поштоваћеш принципе научног рада;

R

обновићеш и прoширићеш своје знање о наслеђивању особина;

увежбаћеш како се прикупљају подаци о варијабилности организама;

PO

У овом делу уџбеника:

133


КАКО СЕ НАСЛЕЂУЈУ ОСОБИНЕ

Кључне речи: ДНК, ген, зигот

L

Каква ти је боја очију и на кога личиш? Можда се питаш како то да имаш плаве очи, а твоји родитељи смеђе. Како је то могуће? Ако желиш да сазнаш, провери боју очију својих рођака, пре свега бака и дека.

TA

У овом делу уџбеника сазнаћеш како се преносе особине са родитеља на потомство и да није необично да боја твојих очију није као боја очију твојих родитеља.

R

Наследни материјал, ДНК, гени и особине

PO

ДНК изграђена од два ланца

ED

U

У свакој ћелији човека ДНК је дугачка око 2 м. Ако се зна да у организму човека има сто билиона ћелија, можеш ли да замислиш да, кад бисмо повезали ДНК свих ћелија у свом организму, могла би се обмотати око Земље неколико пута.

KA -

Занимљива биологија

Како се наслеђују особине са родитеља на потомство, разумећеш, али мораш најпре да се подсетиш да се у једру вишећелијских еукариотских организама налази наследни материјал изграђен од ДНК. Делови ДНК, гени, носиоци су наследних особина. Код прокариота се ДНК налази у цитоплазми.

ДНК се код еукариота налази у једру, а код прокариота у цитоплазми

Непозната реч Зигот је оплођена јајна ћелија која ће деобама дати нов организам.

134

Приликом полног размножавања долази до спајања мушке и женске полне ћелије при чему настаје зигот. У зиготу се налази једна гарнитура ДНК добијена од мајке и једна гарнитура ДНК од оца. Али зашто онда не личиш потпуно на своје родитеље?


Зашто сви чланови породице нису исти, сазнаћеш када мало боље упознаш процес наслеђивања особина. Али, пре тога треба да знаш нешто више о полним ћелијама и о процесу оплођења.

Занимљива биологија Како се наслеђује боја очију, истражи на интернет адреси: https://youtu.be/G_JhWDLRxOk

R

TA

L

Направи родословно стабло за боју очију у својој породици.

Телесне и полне ћелије

PO

Чланови породице личе по неким особинама, али нису исти

U

KA -

Свака телесна ћелија, свих организама, садржи ДНК, а делови ДНК су носиоци наследних особина – гени. Гени имају тачно одређено место и улогу и носе информацију о некој особини. Телесне ћелије имају две гарнитуре ДНК, од којих једна потиче од мајке а једна од оца. Деобом телесних ћелија настају „ћерке“ ћелије које су по садржини наследног материјала идентичне „мајци” ћелији од које су настале. Тако твој и сваки други вишећелијски организам расте и развија се. На тај начин обнављају се ткива и органи па организам може нормално да функционише.

ED

За разлику од телесних ћелија, свака полна ћелија (гамет), значи женска јајна ћелија и мушка – сперматозоид, има само половину наследног материјала. Оплођењем, спајањем јајне ћелије и сперматозоида, долази до спајања обе половине од једног и другог родитеља и настаје зигот (оплођена јајна ћелија).

женска полна ћелија

мушка полна ћелија

135


Како се преноси наследни материјал Познато ти је да се наследни материјал, ДНК, преноси на потомке бесполним и полним размножавањем.

Бесполно размножавање

R

TA

L

Постоји неколико начина бесполног размножавања, али хајде да се присетимо оног што знаш. Бесполно се размножавају бактерије, неки једноћелијски протисти и неки простији вишећелијских организми као што су сунђери и дупљари. Пошто нема комбиновања наследног материјала од родитеља, бесполним размножавањем настају идентичне копије родитеља. Да ли ти то личи на деобу телесних ћелија?

Бесполно размножавање једноћелијског организма

PO

Оплођење

Полно размножавање

ED

U

KA -

Код полног размножавања наследни материјал се преноси спајањем мушке полне ћелије (сперматозоида) и женске јајне ћелије при чему долази до спајања једара која свако у себи носи јединствену комбинацију гена. Ако знаш да ДНК носи јединствену комбинацију гена, неће ти бити тешко да замислиш колико је то много комбинација. Због тога, код полног размножавања (за разлику од бесполног) постоји огромна варијабилност (разноврсност) јединки у оквиру једне врсте. Та варијабилност је основ разноликости и начин да нека јединка преживи у измењеним условима средине.

Приликом бесполног размножавања добијају се јединке које су идентичне копије родитеља

Полним размножавањем у наредној генерацији јединке су различите

Особине јединке не зависе само од наслеђених гена већ и од утицаја спољашње средине. На неке особине, као што је боја очију, спољашња средина не може да утиче, а на неке особине може у већој или у мањој мери, на пример у телесној маси. Да наслеђивање особина зависи и од утицаја спољашње средине, можеш да провериш када урадиш предложене активности. 136


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Утицај спољашње средине на човека Треба да знате да наследни материјал и утицај спољашње средине од сваке јединке на овој планети стварају јединствену непоновљиву јединку. Зато се потомци донекле разликују од својих родитеља и своје породице, а због сличних комбинација наследног материјала и међусобно личе. Запамти: свако од вас у разреду (и шире) јединствена је особа на целом свету.

R

TA

L

Потребан прибор и материјал: вага за мерење тежине, центиметар за мерење висине, апарат за мерење крвног притиска. Потрудите се да уз помоћ одраслих научите како се мери крвни притисак.

PO

Мерење пулса и крвног притиска

Поступак

Наследне особине

Твоје наведене вредности

тежина

масна кожа

Утицај спољашње средине

U

висина боја коже

KA -

Попуните табелу тако што ћете уписати своје вредности а онда их упоредити са другом из клупе. Поразговарајте и уочите који утицаји спољашње средине делују на дате особине. Упишите их.

ED

срчани проблеми крвни притисак пулс

Резултат

Упоредите своје одговоре са паром из клупе и објасните на које ваше наследне особине (које су наведене) утиче и спољашња средина. Одговоре запишите у свеску. Питајте одрасле и размислите о томе можете ли својим поступцима да утичете на неке своје особине, на пример, на крвни притисак, тежину (телесну масу итд.). Измерите притисак и пулс у мировању а затим направите 10 чучњева па опет измерите. Да ли притисак и пулс зависе од спољашње средине?

137


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Утицај наследног материјала родитеља и средине на особине организама

PO

Потребан прибор и материјал: уџбеник географије, илустрације, енциклопедије о животињама, интернет, свеска Задатак: ако нисте сигурни у одговоре, питајте наставнике биологије и географије.

ED

U

KA -

Разумеш ли...

Пустињска лисица

~ Који услови живота владају у пустињским крајевима? ~ Који услови живота владају у

Брзо и кратко, учи се лако ДНК са генима једро

138

~ Пажљиво посматрајте спољашњу грађу пустињске и поларне лисице и упоредите особине ове две врсте. ~ Упоредите боју длаке, облик и величину ушију пустињске и поларне лисице.

R

Да је то тачно, уверићете се на примеру лисица приказаних на илустрацији.

Поларна лисица

L

Између јединки истих врста уочавају се разлике у боји длаке, перја или коже, као и у другим одликама по којима се могу разликовати. Али, не само то, многе разлике између јединки истих врста настале су као адаптација на услове живота.

TA

Биолози паметнице У једру се налази наследни материјал ДНК чији делови, гени, носе информације о особинама. Телесне ћелије имају дуплу количину наследног материјала 2 n коју наслеђују од родитеља. Полне ћелије имају једну гарнитуру наследног материјала н. Спајањем полних ћелија настаје зигот који опет има 2 n број хромозома. Да ли ће се нека особина испољити или не, зависи не само од гена већ и од утицаја спољашње средине.

1. Зашто полним размножавањем настају јединке које се разликују у неким особинама? 2. Зашто велика разноврсност не постоји код организама који се бесполно размножавају? 3. Наведи особине на које утиче спољашња средина.

северним крајевима, у близини Арктика?

наслеђивање особина

утицај спољашње средине

~ Објасните повезаност боје длаке, облика и величине ушију са условима станишта на којима лисице живе. ~ Мислиш ли, када бисмо поларну лисицу преселили у пустињу, да би јој порасле уши? Објасни. (Да ти помогнемо, сети се шта је адаптација.) ~ По којим особинама се још разликују ове две лисице или, боље, по којим особинама су прилагођене средини у којој живе? Поставили смо вам неколико задатака, а одговоре потражите у енциклопедијама и другим књигама о животињама, на интернету, или питајте одрасле. Све што сазнате, запишите у свеску, а могли бисте и да напишете кратку пручу о адаптацији лисица. Треба да знате да оне нису штеточине и да свако живо биће има своју улогу у природи и у средини у којој живи.


ПРИРОДНА СЕЛЕКЦИЈА

TA

Не треба да будеш научник па да видиш да биљке и животиње исте врсте нису потпуно исте. У ствари, у живој природи не постоји савршена сличност, чак ни јаја која снесе иста кока нису потпуно иста. Како настаје тако велика разноврсност (варијабилност), већ знаш из претходне наставне јединице, па ћеш овом приликом сазнати мало више.

L

Кључне речи: варијабилност, селекција

Откуда толика разноврсност живих бића?

R

Знаш да приликом оплођења долази до спајања полних ћелија (мушке и женске) оба родитеља од којих свако носи различите варијанте гена.

U

KA -

PO

Комбиновањем гена оба родитеља развија се јединка која има своју непоновљиву комбинацију гена и која је, бар по некој особини, другачија од осталих јединки исте врсте (боље види или чује, брже трчи, има другачије шаре по телу итд.).

ED

Зебре на илустрацији припадају истој врсти, а да ли су потпуно исте?

Та јединственост коју поседује свака јединка назива се индивидуална варијабилност. То је оно што јединка носи записано у генима и што преноси својим потомцима.

сваки тигар има карактеристичну шару крзна

Зашто је варијабилност значајна за опстанак популације? Различитост једники исте популације омогућава да у промењеним условима средине неке јединке преживе. На пример, у природи ће снажније, брже и спретније срне побећи грабљивицама. Остале, спорије, постаће плен. Ако је зима снежна са ниским температурама, преживеће оне срне које су боље ухрањене, које имају гушће крзно, јаче ноге и боље развијену способност за проналажење хране које у природи има мало. Остале ће постати плен. Слично је и са другим животињама.

Непозната реч варијабилност – разноликост између јединки у популацији, али и између родитеља и потомака

Јединке неких популација својим обликом тела или бојом имитирају друге опасније животиње или боју средине у којој живе, па се и на тај начин бране. Познат је пример инсекта богомољке. 139


Али, хоће ли баш свака срна побећи грабљивици и хоће ли свака богомољка ухватити плен? Наравно да неће, и ту се испољава варијабилност: само најспособније јединке (које имају најбољу комбинацију гена) преживеће и успети да пренесу своје гене у наредну генерацију.

Непозната реч Мутација је наследна промена изгледа или функције организма.

PO

R

TA

L

Зелена боја богомољки у зеленој трави омогућава им да лакше дођу до плена и да буду слабије видљиве.

Варијабилност

U

KA -

Јединке у популацији се разликују по својим особинама.

ED

Занимљива биологија

истражи живот творца теорије еволуције Чарлса Дарвина на интернет адреси:

Селекција Неке јединке ће живети дуже и оставити више потомака.

Адаптација Гени преживелих јединки постају чешћи у популацији.

Пажљиво посматрај илустрацију популације јелена и кошута, смеђе и тамносмеђе боје. Прати стрелице које показују кретање крда и објасни како је (на крају пута) дошло до промене броја светлијих и тамнијих јединки. Шта је утицало на ту промену? Да ти помогнемо, обрати пажњу на рељеф станишта преко којег прелазе.

https://youtu.be/JtKNATSP-ME Нацртај стрип о његовом путовању и истраживању.

140

Промене које се дешавају у популацији не настају намерно, већ се мутација случајно деси у генима родитеља и пренесе се на наредну генерацију. У зависности од услова средине, јединке са промењеним особинама ће или пропасти или преживети. Некада је промењена особина врло битна ако се деси у време када се промене и услови средине. У промењеним условима средине, преживеће оне јединке које су најбоље прилагођене, и оне ће бити носиоци нових промена у популацији. Када би све јединке биле исте, променом спољашњих услова пропала би цела популација.


Занимљива биологија Деловање природне селекције

L

На малим океанским острвима дувају јаки ветрови. Многе врсте инсеката које тамо живе, на пример муве и лептири, изгубили су способност летења. Деловањем селекције кроз дуги низ година од крилатих инсеката настали су бескрилни, јер су инсекти који су летели, ношени ветром, падали у море и умирали. Инсекти који су имали неку мутацију и нису могли да лете скривали су се у трави, били су боље заштићени од ветра и ту своју особину су преносили наредним генерацијама. Према томе, елиминацијом крилатих облика а ширењем наследне промене бескрилности селекција је деловала у правцу стварања нове врсте без крила.

TA

Неки зечеви ће преживети хладну зиму

PO

R

Замисли дугу снежну зиму, а у популацији зечева све јединке су исте, имају исто ретко крзно и све друге особине, као што су вид и слух. Хоће ли неки зец преживети? Е, сад замисли ту исту шуму и велику популацију зечева у њој. Неке јединке брже трче, неке имају гушће крзно, неке боље виде и чују, значи међу њима постоји разноврсност (варијабилност). У промењеним условима живота током дуге и снежне зиме или сушног лета хоће ли нека од њих преживети? Објасни. Ако мислиш да хоће, објасни.

ED

U

KA -

У природи се могу видети многобројни примери деловања природне селекције.

Бели медвед и гризли различитом бојом и грађом тела прилагођени су различитим стаништима и различитим условима живота. Због тога се нису ни укрштали. Међутим, због глобалног отопљавања ове две врсте се чешће срећу и могле би међусобно да се укрштају.

Шта мислиш шта ће се догодити ако се промене услови живота па глобално отопљавање доведе до тога се станиште белог медведа измени? Топљење леда на Арктику већ је почело! У својој свесци смисли причу о могућем нестанку белог медведа. За разлику од мутација, постоје и промене које се не наслеђују, али о њима ћеш сазнати нешто касније. 141


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Утицај услова спољашње средине на живи свет Ако пажљиво припремите предложену активност, сигурно ћете разумети негативне последице загађивања животне средине на живи свет и природну селекцију.

TA

Пре индустријске револуције у Енглеској (18. век) популација једне врсте лептира била је већином светле боје и живела је на белим лишајевима на кори дрвета. Међу њима је било и тамнијих јединки (варијабилност) које су биле уочљиве птицама и постајале су њихов плен.

L

Увод у активност

R

Који ће лептири са стабала преживети?

Биолози креативци Ако разумеш градиво, неће ти бити тешко да смислиш и нацрташ стрип о нестанку белог медведа.

PO

Временом, како се развијала индустрија (индустријска револуција), број светлих лептира у популацији се смањивао па су се на стаблима претежно могли видети тамни лептири. Како и зашто се то десило?

KA -

Ово је пример природне селекције/одабирања. У природи преживљавају јединке које су прилагођеније условима живота. На тамној кори стабла бели лептир нема будућност.

ED

U

Задатак: Објасните како и зашто се та промена лептира догодила. Потребан прибор и материјал: књиге о природи, интернет Поступак: ~ на интернету потражите податак о томе кад је пронађена парна машина и податке о утицају гасова (дима) из димњака на животну средину; ~ објасните насталу разлику у боји коре: можда се то дешава поред железничке пруге или неке фабрике, све оне испуштају црне, штетне гасове; ~ објасните како и зашто је дошло до нестајања лептира, најпре оних са црним крилима а затим оних са белим крилима. Замислите када би људи у овом веку смањили количину штетних гасова и индустријских објеката и саобраћаја. Који би се лептири населили на околна стабла, бели или тамни? Своја запажања представите презентацијом ПП или плакатом.

142


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

Примери природне селекције На илустрацијама су приказани неки примери адаптација насталих природном селекцијом.

R

Кртица живи у земљи. Како је прилагођена својој животној средини?

PO

Инсект паличњак имитира гранчицу. Откриј зашто.

TA

L

Објасните их.

Биолози паметнице Сваки организам у популацији по некој особини се разликује од осталих јединки. Та особина може да помогне јединки да преживи измењене услове средине и омогући јој да остави више потомака. Та појава се назива природна селекција. Накупљањем тих особина кроз генерације јединке се прилагођавају условима своје животне средине. Те прилагођености зову се адаптације.

ED

U

KA -

Објасни прилагођеност пастрмки брзим планинским водама са шљунковитим дном.

Разумеш ли... 1. Коју газелу може да ухвати лав? Ону која је млада и брза или ону која је стара, болесна или изнемогла? Како то има везе са селекцијом? 2. Зашто неке змије имају јарке боје? 3. Ако мишевима одсечемо реп, да ли ће и њихови потомци бити без репа? 4. Да ли ће потомци краве која даје много млека (око 50 литара дневно) давати исто толико млека ако их слабо хранимо?

Које су адаптације кактуса на живот са мало воде? Које особине су им то омогућиле?

143


Још неки примери природне селекције

R

TA

L

Можеш ли да замислиш да врат жирафе има исти број пршљенова (7) као и врат миша?

U

KA -

PO

На основу илустрације и претходног знања потруди се и објасни како се природним одабирањем код данашње жирафе развио овако дуг врат. Да ти помогнемо. Повежи раст врата са условима живота.

ED

Дивљи коњ, коњ за трке и коњ за вучу. Које су најуочљивије разлике међу њима?

Брзо и кратко, учи се лако адаптација

варијабилност организма

природна селекција изумирање

144

даља еволуција


ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА

вук

R

Шта је вештачка селекција (одабирање)

TA

Знаш шта је природна селекција, а сад ћеш сазнати шта је вештачка селекција и како су наши давни преци вршили вештачку селекцију. И данас, на пољопривредним добрима и у научним институцијама људи разноврсним методама добијају нове сорте биљака и расе животиња, па и врсте.

L

Кључне речи: вештачка селекција, оплемењивање

PO

Селекција се не дешава само у природи. Од давнина одгајивачи су за сетву или приплод одабирали семена биљака и младе животиње које су гајили а које су имале неке особине које су им биле корисне (нпр. количина млека, јаја итд.). Одабране јединке су укрштали и у свакој следећој генерацији чинили то исто, настављали су селекцију у истом правцу. Тако су кроз неколико генерација добили јединке са особинама које су одгајивачи желели.

ED

U

KA -

Одабирање које обавља човек представља вештачку селекцију. Дакле, вештачка селекција је најстарији начин који је човек користио у гајењу биљака и животиња, а обавља се и данас. Осим пољопривредника, вештачку селекцију обављају стручњаци у научним установама (Институт за пољопровредна истраживања, Институт за кукуруз и многе друге).

купус

прокељ

кељ

карфиол

броколи

Треба да знаш да данашње биљке и животиње имају свог дивљег претка. Вук је предак паса.

дивља горушица

келераба

Све ове биљке, купусњаче, имају заједничког дивљег претка

145


Одабирањем, укрштањем и другим научним методама од дивљих свиња људи су добили више раса домаћих свиња

Одгајивачи су од крава које су давале неколико литара млека дневно, вештачком селекцијом и другим методама, добили јединке које дневно дају око 50 литара.

PO

R

TA

L

Фарма кокошака

ED

U

KA -

Буша и сименталско говече

Упореди величину и тежину кокошака на илустрацији. Потруди се да објасниш како су, за неколико деценија, кокошке исте старости повећале тежину скоро пет пута.

(б)

Шта мислиш како је човек од дивље биљке успео да одгаји овако крупне плодове (самоникла и култивисана јабука)?

Да би једнике нове сорте или расе које је одгајивач добио дале очекиване особине, морају да имају одговарајућу негу, пре свега храну и смештај. Ниједна кокошка неће давати очекивани број јаја ако нема довољно квалитетне хране, воде и одговарајући смештај. То значи: да би биљке и животиње са најбољим особинама давале квалитетан производ, морају имати и квалитетну негу, заштиту од паразита, довољно хране и воде и надзор стручног лица. Као што видиш, гајење биљака и животиња (пољопривреда) јесте озбиљан посао и од одгајивача тражи много труда.

146


Значај култивисаних биљака и гајених животиња

KA -

PO

R

TA

Успеси које је човек постигао вештачким одабирањем (селекцијом) омогућили су опстанак све више људи. Треба да знаш да се број људи на Земљи повећава, па се повећавају и потребе за храном, водом, одећом, стаништима и многе друге потребе. Можеш ли да замислиш да је почетком 19. века на Земљи живело око милијарду људи, а већ почетком овог века око седам милијарди? Претпоставља се да ће крајем овог века око једанаест милијарди људи насељавати ову нашу, једну једину, планету Земљу.

L

Вештачким одабирањем, укрштањем и другим научним методама људи су добили нове сорте биљака и расе животиња, па и нове врсте, које су давале већи принос.

ED

U

Научници се и даље труде да добију нове сорте биљака и расе животиња које би давале још већи принос, а све с циљем да становништво на Земљи има довољно хране и да задовољи друге потребе.

Као што видиш, потребе се повећавају, па се повећава и труд научника да човечанству обезбеди потребну количину хране. Нажалост, немају сви становници на Земљи довољно хране, многи гладују, а да не говоримо о недостатку воде за пиће. Сети се ових чињеница када бациш комад хлеба или пустиш да вода у твом домаћинству беспотребно отиче.

У пољопривредним институтима, научници одгајају нове сорте биљака, вештачком селекцијом.

147


Последњих деценија све више се говори о генетички модификованој храни, ГМО. Неке државе су прихватиле ГМО храну, а многе нису због тога што се она добија деловањем на гене биљака. Више о ГМО сазнаћеш у старијим разредима. Како и зашто је почело припитомљавање самониклих биљака и дивљих животиња?

L

Пре него што добијеш одговор на претходно питање, да почнемо од данашњих дана.

TA

Различите сорте воћа и поврћа

PO

R

Ако одеш у продавницу или на пијацу, можеш да бираш јабуке, грожђе и друго воће и поврће. Неке сорте јабука су слатке, друге киселе, а има и оних по укусу између, ти само треба да одлучиш које ћеш да изабереш. А како је све почело?

Упознај домаће расе оваца у Србији на интернет адреси:

Прошло је много времена док нису схватили да биљке и животиње могу да имају у својој близини па не морају непрекидно да их сакупљају и лове. За сетву и приплод су остављали јединке које су имале најбоље особине за њихове потребе, значи више семена, више меса и млека итд. Може се рећи да су тако, постепено, настајали услови за развој и процват цивилизације.

ED

U

https://youtu.be/ZLW29km9C0Q

KA -

Занимљива биологија

Наши давни преци нису имали могућност избора. Узимали су све што су нашли ближе или даље од својих станишта. Мушкарци су свакодневно одлазили у лов, жене и деца су сакупљали семена и плодове. У случају непогоде остајали су без хране.

Сврљишка праменика

Жене су поред својих насеобина почеле да гаје биљке тек када су схватиле да семена која случајно остану на земљи дају нове биљке.

148


TA

Последњих година многе самоникле биљке човек гаји због лековитих својстава која имају

L

Најстарије животиње које је човек почео да бира и обавља селекцију били су пас и коњ. Припитомљени вук, пас, човеку је помагао у лову. Међу дивљим коњима човек је припитомљавао (вршио вештачко одабирање) најкрупније. Снажан коњ је морао да вуче, али и да носи ратника са свом његовом опремом. Тек касније је гајио коње за друге потребе, као што су орање земље, трке, вожња кола.

R

Прошле су године и године док људи нису од самониклих биљака одгајили култивисане биљке, а од дивљих животиња гајене животиње (домаће животиње и кућне љубимце).

Пчеле у кошници

Поступак

KA -

Биолози истраживачи Дебата

PO

Али, има животиња које човек гаји али својим деловањем не мења њихове особине, као што су пчеле. Па шта је пчела, дивља или гајена животиња или нешто треће?

Да ли је медоносна пчела домаћа или дивља животиња? Кратак увод у активност

ED

U

Домаће животиње човек гаји и одабирањем, укрштањем и другим методама мења њихове особине према својим потребама. Тако су од дивљих предака добијене нове сорте биљака и расе животиња. И не само то. Човек им обезбеђује довољно хране, воде, смештај и здравствену контролу. Због тога их називамо домаће животиње. Циљ дебате је да утврдите да ли је медоносна пчела домаћа или дивља животиња. Људи гаје пчеле, брину о њима, али ће оне ипак, бранећи своју кошницу, неопрезног пчелара убости својом жаоком.

Поделите се на три групе: ~ свака група треба да има ученика који ће заступати мишљење њених чланова; ~ једна група заступа мишљење да је медоносна пчела домаћа животиња, човек брине о њој, храни је, али...; ~ друга група тврди да је медоносна пчела дивља животиња иако човек брине о њој; ~ трећа група нема став: медоносна пчела могла би да буде и домаћа али и дивља животиња. Закључак Шта сте закључили: ДА (јесте домаћа животиња), НЕ (није домаћа него дивља животиња ), и ДА и НЕ (можда ће у будућности постати домаћа животиња).

149


Уз помоћ наставника биологије, историје и географије припремите пројекат и упознајте ученике у одељењу са животом људи у давна времена.

ED

150

~ чиме су се хранили, како су припремали храну; ~ од којег материјала су правили посуђе; ~ са којих континената су донесени кукуруз, кромпир, пасуљ, парадајз, дуван, свиња, мачка и кокош; ~ ако су наведене биљке и животиње донете у наше крајеве, чиме су се хранили становници у доба династије Немањић.

R

Не морају сви ученици да се укључе у припрему пројекта, пожељно је да сви учествују у разговору/дискусији приликом презентације.

~ какав је значај имала ватра у развоју цивилизације;

L

Чиме су ловили, како су припремали храну и чиме су се хранили?

~ каква су им била станишта;

TA

Како су живели људи у давна времена?

Шта треба да садржи пројекат:

Ако током истраживања сазнате још нешто занимљиво, запишите.

~ где се код нас налазе остаци насеобина наших давних предака;

Све што сте сазнали, прикажите по жељи презентацијом или плакатом.

PO

U

Разумеш ли... 1. Шта је вештачка селекција? 2. У чему је разлика између природне и вештачке селекције? 3. Како се врши вештачка селекција? 4. Наведи неколико примера вештачке селекције. 5. Да ли је миш дивља или домаћа животиња? Размисли: живи у кући, храни се у домаћинству, ту рађа младе. 6. Може ли домаћа животиња, нпр. крава, да преживи самостално у природи? Објасни. 7. Када и зашто је човек почео да врши вештачку селекцију? 8. У каквој вези су вештачка селекција и развој цивилизације?

Биолози истраживачи Пројекат – рад у две групе

KA -

Биолози паметнице Вештачком селекцијом добијене су сорте биљака и расе животиња које су имале и већи принос и биле отпорније на услове живота. Вештачку селекцију људи су почели неколико хиљада година пре нове ере тако што су дивље животиње доносили у своја станишта, а за размножавање су остављали јединке које су имале особине потребне човеку. Најпре су припитомили вука и добили пса, који је постао и остао човеков најбољи пријатељ. Касније су припитомили дивљег коња који им је помагао у ношењу терета и ратника са њиховом ратничком опремом. Многе данашње животиње су потомци оних најстаријих дивљих. Може се рећи да све сорте и расе биљака и животиња имају свог претка међу самониклим биљкама и дивљима животињама. Захваљујући вештачкој селекцији, обезбеђује се храна становништву планете, али та количина још није довољна.

Брзо и кратко, учи се лако

СОРТЕ БИЉАКА ВЕШТАЧКА СЕЛЕКЦИЈА

РАСЕ ЖИВОТИЊА


Биолошке мозалице Активност – провери научено 1. Заокружи слово испред тачног одговора.* Потомци настали бесполним размножавањем: А. идентични су својим родитељима, Б. међусобно се разликују, В. разликују се од својих родитеља.

L

Човек ствара нове врсте:

TA

А. случајно,

PO

В. зато што научници сматрају да је на Земљи мало врста биљака и животиња.

R

Б. да би се прехранио све већи број људи на планети,

2. Ако сматраш да је тврдња тачна, заокружи Т, а ако сматраш да је нетачна, заокружи Н. ** На неке особине осим наслеђа може да утиче и спољашња средина. Т Н

KA -

Вукови ће у крду јелена уловити најбржу јединку.

Т

Н

Адаптацијама се организми прилагођавају променама у спољашњој средини. Т Н

ED

U

Еволуција је постепена промена врсте кроз дуги низ година. Т Н

Еволуција човека

151


3. Наведите адаптације следећих оранизама на животну средину.***

Пастрмка ____________________________ _____________________________________ _____________________________________ _____________________________________

TA

Пустињска лисица

L

_____________________________________

_____________________________________ _____________________________________

R

_____________________________________

PO

_____________________________________

Жирафа__________

KA -

_____________________________________ _____________________________________ _____________________________________

U

_____________________________________

ED

4. Повежи појмове и објашњења тако што ћеш на линије уписати слово испред тачног појма. *** А. Свака популација тежи да произведе јединке које могу да преживе. Б. Јединке у популацији се разликују по својим особинама. В. Неке јединке ће живети дуже и оставити више потомака. Г. Гени преживелих јединки постају чешћи у популацији. _____ варијабилност _____ адаптација ______ природна селекција _____ борба за опстанак

152


Порекло и разноврсност живота на Земљи

научити шта је еволуција и како су настајали различити организми током тог процеса,

L

повезивати еволутивне промене са наследном варијабилношћу.

ED

U

KA -

PO

R

истраживати утицај средине на испољавање особина,

идентификовати примере природне и вештачке селекције,

TA

У овој теми ћеш:

153


КАКО ЈЕ НАСТАО ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ Кључне речи: теорија, хемија, еволуција

L

TA

Како је у топлим морима настала жива материја, а од ње једноћелијски и временом вишећелијски организми, па овако богат и разноврстан живи свет, сазнаћеш ове школске године.

PO

R

Постоје различита мишљења о пореклу живота на планети Земљи. По мишљењу неких научника, живот је настао сам од себе, други сматрају да је живот доспео са неке друге планете, а неки су присталице теорије да је живот на Земљи настао у топлим морима од различитих неорганских материја.

ED

U

Још у старој Грчкој, пре више хиљада година, филозофи су постављали питања о постанку живота на Земљи. Неки од њих су сматрали да је живот настао од воде, други од ватре, а Емпедокле да су основни елементи живота вечни, и то су вода, ваздух, земља и ватра. Порекло и разноврсност живота на Земљи лакше ћеш разумети ако, укратко, сазнаш како је настала планета Земља. Уз помоћ наставника географије направите плакат о настанку планете Земље. Такође, на интернету сазнајте зашто живот постоји баш на овој планети а не на Марсу.

KA -

Биолози креативци

Научна истраживања су показала да је наша планета Земља настала пре око четири и по милијарде година, док су се први облици живота појавили у топлим морима пре око 3,8 милијарди година.

Непозната реч Хемијски процеси су промене при којима настају нове супстанце.

Земља се пре 4 милијарде године разликовала од Земље данас

Пре око четири милијарде година, планета Земља се веома разликовала од данашње. Велике површине су биле под водом, која је у то време још увек била топла. Атмосфера се разликовала од данашње, била је пуна материја које су отровне за данашње организме.

У 20. веку, руски научник Александар Опарин дао је теорију о постанку живота на планети Земљи. У топлој води, у тим првим морима, налазиле су се различите хемијске супстанце, једноставније грађе. Од њих су, низом хемијских процеса, у веома дугом временском периоду 154


Неки од тих првих молекула (супстанци) око себе су изградили врећице са танким мембранама. Мембране су и тада биле изграђене од два слоја масти као и данашње мембране. Питаћеш се зашто од масти. Размисли о томе да ли се маст раствара у води и присети се која је улога ћелијске мембране. Тако је настала првобитна ћелија. Осим што су преносиле особине својим потомцима, ове ћелије су и размењивале генетски материјал са осталим ћелијама. Тако је настала разноликост или варијабилност међу њима.

Опаринову теорију су доказала експериментом два научника: Милер и Ури. Они су конструисали уређај у који су ставили различите неорганске супстанце. Затим су те супстанце загревали пошто је првобитна вода била топла. Али то није све, требала им је и атмосфера пуна различитих неорганских супстанци. Све то су прикључили на струју и тако добили муње јер су сматрали да их је у то време било много на Земљи. После недељу дана проверили су резултате свог експеримента. Оно што су добили потврдило је Опаринову теорију. Милер и Ури су добили саставне делове беланчевина, које су, као што знаш из петог разреда, градивне компоненте сваког живог организма, и нуклеинске киселине, из којих је изграђена ДНК. Без обзира на овај експеримент, нико још није успео да створи живи организам у лабораторији.

PO

R

TA

Прва органска супстанца окружена мембраном била је у облику капљица. Од таквих првобитних ћелија развила су се три домена живота на Земљи: археа, бактерије и еукарије.

Занимљива биологија

L

настајале све сложеније супстанце. Од тих сложених супстанци, пре око 3,8 милијарди година, опет многобројним хемијским процесима, формирала се прва органска супстанца. Сматра се да је прва органска супстанца морала да има способност да се мења и да даје себи сличне потомке (морала је да има способност еволуције и репродукције ).

ED

U

KA -

Најстарији оранизми били су слични данашњим бактеријама и њихови окамењени остаци, фосили, стари три и по милијарде година пронађени су у Аустралији. Као и археа, били су једноћелијски организми са ћелијским зидом, ДНК без једра и без органела. Бактерије су биле једини облик живота током две милијарде година и развиле су се у огроман број врста, облика и величина. У прво време, већина бактерија је користила за живот различите неорганске супстанце које би данашњим живим организмима биле отровне. Међу толиким мноштвом, појавиле су се модрозелене бактерије које су имале способност да од сунчевог светла, угљен-диоксида и воде створе шећере у процесу фотосинтезе. Вршећи фотосинтезу, ослобађале су гас кисеоник који се почео накупљати у атмосфери. Од првих најстаријих једноћелијских организама живи свет се развијао и мењао. Неке врсте су нестајале, а настајале су нове. Модрозелене бактерије које су вршиле фотосинтезу стварале су храну и кисеоник процесом фотосинтезе па су тако мењале и услове живота на Земљи.

Модрозелене бактерије

155


Научници сматрају да првобитне еукариотске ћелије нису имале ћелијски зид већ само танку мембрану. Еукариотске ћелије имају органеле и једро у коме се налази ДНК. Пошто нису имали ћелијски зид, први еукариотски организми су могли да се хране хетеротрофно, фагоцитозом. Најчешће су гутали различите бактерије и десило се да неке бактерије нису могли да сваре. Те бактерије су остале да живе у еукариотским ћелијама и развиле са њима узајамно користан однос који се назива симбиоза. У овом односу ћелија је снабдевала бактерије храном, а оне су ту храну (шећере) разлагале и из ње ослобађале енергију. Током времена бактерије су изгубиле способност да живе саме и постале су органеле ћелије, митохондрије, у којима се врши ћелијско дисање.

Непознате речи Фагоцитоза је процес уношења крупних молекула у ћелију кроз ћелијску мембрану.

TA

L

Друга група еукариотских ћелија створила је заједницу са модрозеленим бактеријама, које су постале хлоропласти у којима се врши фотосинтеза. Тако су настале биоенергетске органеле. Како научници знају да је то баш тако? Хлоропласти и митохондрије имају много сличности са бактеријама. Њихова ДНК је слична бактеријској, а могу да се деле независно од деобе ћелије у којој живе.

Фагоцитоза бактерија

R

Симбиоза је узајамно корисна заједница два жива бића.

U

KA -

PO

Биоенергетске органеле су органеле у којима се веже и ослобађа енергија неопходна свим живим бићима.

ED

Бактерије су фагоцитозом ушле у еукариотску ћелију и током времена постале биоенергетске органеле

унутрашња мембрана спољашња мембрана

унутрашња мембрана

Хлоропласти и митохондрије имају много сличности са бактеријама: две мембране, ДНК која се налази у цитоплазми и способност деобе

156


Како се ћелије удружују и граде ткива? Биолози паметнице Живот на Земљи је настао пре око 3,8 милијарди година у топлим морима из различитих неорганских супстанци. Првобитна ћелија није имала једро већ јој је генетски материјал био расут у цитоплазми. Од таквих ћелија еволуцијом су настала данашња три домена живих бића. Биоенергетске органеле – митохондрије и хлоропласти су настали од бактерија које су фагоцитозом ушле у еукариотску ћелију и ту наставиле да живе у симбиотском односу. Колоније прокариотских организама за разлику од вишећелијских немају епител.

KA -

PO

R

TA

L

Протекло је осамсто милиона година док су једноћелијски еукариотски организми почели да се удружују и да граде прве вишећелијске организме. Ти први вишећелијски организми били су слични данашњим сунђерима. По чему се примитивни вишећелијски организми разликују од колонија прокариотских организама? Спољашњи омотач епител омогућио je вишећелијским организмима да свој организам одвоје од спољашње средине. Прокариотске колоније могу да имају поделу посла између ћелија, али немају епител.

Сунђери су причвршћени за подлогу. Тело им је грађено од великог броја ћелија, али немају органе. Као такви, сунђери су најстарији вишећелијски организми.

ED

U

Вишећелијски организми имају довољно ћелија да поделе посао. Читаве групе ћелија преузимају специјализоване послове да би помогле организму да се ефикасније прилагоди спољашњој средини. Те повезане групе ћелија, исте по облику, величини и функцији, била су првобитна ткива чијим удруживањем су настали органи. Вишећелијски организми ће се развити у три велика домена и пет царстава о којима већ нешто знаш. Више о њима научићеш на следећем часу.

Брзо и кратко, учи се лако неорганска супстанца

органска супстанца

ћелија прокариотска ћелија

Разумеш ли... 1. Како је настала прва ћелија? 2. Шта су биоенергетске органеле? 3. У чему је разлика између колоније и вишећелијског организма?

еукариотска ћелија хлоропласти

симбиоза

митохондрије

157


ДРВО ЖИВОТА (ЗАЈЕДНИЧКО ПОРЕКЛО И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СРОДНОСТИ И СЛИЧНОСТИ) Непозната реч филогенија – развој живих бића кроз историју Земље

L

Кључне речи: филогенија, сродност

TA

R

Највећа систематска категорија јесте домен, па су сва жива бића на Земљи сврстана у три домена.

ED

U

Другу теорију је поставио зоолог Јован Хаџи и по њој су преци вишећелијских организама били изумрли вишеједарни трепљари.

Наука која се бави развојем живог света кроз историју назива се филогенија (наука о настанку сродности). Филогенија је наука која се стално допуњава, јер научници стичу нова знања развојем других биолошких дисциплина. Повезана са њом је систематика, наука која се бави сврставањем сродних организама у систематске групе. Познато ти је да је најмања систематска група врста, у коју се сврставају слични организми, који размножавањем дају плодно потомство.

PO

Према Хекеловом размишљању, вишећелијске животиње су настале од предака данашњих колонијалних бичара сличних волвоксу. То значи да су вишећелијски организми настали удруживањем једноћелијских бичара у колоније, унутар којих је дошло до поделе рада. И данас међу бичарима налазимо такве организме.

KA -

Занимљива биологија

Од постанка првих организама, живи свет се развијао, прилагођавао и мењао под утицајем спољашње средине. Као резултат овог процеса настала је велика биолошка разноврсност – биодиверзитет. Сва жива бића на Земљи по неким особинама се разликују, али сва имају ћелијску грађу и особине које познајеш.

Ти трепљари су слични данашњем организму папучици. Хаџи сматра да се међу трепљарима налазе једноћелијски организми са више једара и да се при деоби само цитоплазма, једро и органеле деле унутар мембране. Тако настају вишећелијски организми.

158

Бактерије су једноћелијски прокариотски организми (немају једро) са ћелијским зидом и ДНК која се налази у цитоплазми. Присети се да су неке бактерије уласком у еукариотску ћелију постале и органеле. То су биоенергетске органеле од којих зависи живот на овој планети.

Бактерије

Други домен су археје које су једноћелијски организми врло слични бактеријама. Занимљиво је да живе на врло чудним местима, као што су вулкани, дубине мора, кисели извори, јер подносе високе температуре и велику количину соли и киселина у подлози. Археје могу да живе у врућим изворима Националног парка Јелоустон у Северној Америци.


Домен еукарија се прилично разликује од бактерија и археја. Њихова ћелија има ДНК у једру, а све животне активности у ћелији обављају се на нивоу органела. Еукарије су веома разноврсна група којој припадају и једноћелијски и вишећелијски организми. Присети се једноћелијских организама из царства протиста. Амеба и папучица су ти познате. Оне су хетеротрофни организми. Али у овој групи једноћелијских организама има и оних који могу да врше фотосинтезу. То су једноћелијске алге и зелени бичар.

TA

L

Једноћелијска еукарија, алга хлорела и зелени бичар, које могу да врше фотосинтезу.

Биолози паметнице Сва жива бића на Земљи сврстана су према сродности у три домена: археја, бактерија и еукарија. Домени археја и бактерија немају једро а организми који припадају домену еукарија у својим ћелијама имају једро. Еукарије могу бити једноћелијске и вишећелијске.

R

Пре приближно милион и по година, неке групе еукариотских једноћелијских организама почеле су се удруживати и градити вишећелијске организме. У вези с тим како се то тачно десило научници се и данас споре. Постоје две теорије које су изнела два научника.

PO

Оно што већ знаш јесте да је епител (скуп ћелија које одвајају организам од спољашње средине) оно што разликује колонију прокариотских организама од вишећелијског организма. Вишећеличност и подела посла међу ткивима и органима омогућиле су невероватан степен прилагођавања и варијабилности живих бића. Како се вишећеличност појавила у више група еукариота, оне су се разделиле на три царства.

KA -

Биљке и вишећелијске алге имају хлоропласте и у њима пигмент хлорофил, па врше фотосинтезу, стварајући шећере који су основа сваког ланца исхране на Земљи. Познато ти је да се биљке не крећу, већ само покрећу неке делове.

U

Животиње су врло покретне и хране се другим организмима, хетеротрофне су. Животињски свет је као и биљни изузетно разноврстан.

ED

Гљиве су организми без хлорофила, тако да се хране разлагањем обично угинулих организама. Непокретне су и имају особине и биљака и животиња.

Брзо и кратко, учи се лако

једноћелијске еукариоте

вишећелијске еукариоте биљке

са хлорофилом без хлорофила

првобитна ћелија археје

Разумеш ли... 1. Шта проучава филогенија? 2. На које домене се деле жива бића? 3. На основу које особине су жива бића подељена на три домена? 4. Како су настали вишећелијски организми? 5. Које разлике постоје између биљака, животиња и гљива?

животиње гљиве

бактерије еукарије

159


Биолози истраживачи Активност – рад у пару

PO

R

TA

L

пред вама је „дрво живота“ или филогенетски приказ постанка живог света. На крају књиге се налазе картице, које сте користили за активност еколошке нише – вратите наведене врсте живих бића на њихову „адресу“ и формирајте екосистем. Разврстајте организме на картицама у домене и царства, према њиховим основним особинама.

Царство гљива

KA -

Царство животиња

Једноћелијске еукарије Царство протиста

ED

U

Вишећелијске еукарије

Царство биљака

Домен археја

Домен еукарија

Првобитна ћелија

160

Домен бактерија


У овом поглављу уџбеника: разумећеш зашто и како мораш да чуваш своје здравље;

упознаћеш вирусе и бактерије као узрочнике и преносиоце изазивача различитих болести;

научићеш како да пружиш прву помоћ код неких повреда у природи, школи или у свом домаћинству;

умећеш да се одупреш понуди да користиш алкохол и друге непожељне супстанце; схватићеш истинитост народне изреке да је „здравље највеће богатство“.

ED

U

KA -

PO

R

проверићеш колико познајеш и примењујеш правила личне хигијене;

TA

L

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

161


ОБОЉЕЊА КОЈА ИЗАЗИВАЈУ И ПРЕНОСЕ БАКТЕРИЈЕ И ЖИВОТИЊЕ Кључне речи: паразит, вирус, циста, праживотиња, косопасица, атлетско стопало, дизентерија

TA

L

Можеш ли да замислиш да су, пре проналаска микроскопа, становници читавих села умирали од заразних болести као што су куга, колера, богиње? Истини за вољу, хигијена становништва тих времена и није била на некој висини. Када би се у селу појавила нека заразна болест, становници су бежали у друга села. Нису знали да тако шире заразу.

PO

R

Овом приликом ћеш упознати неке узрочнике заразних болести (паразите) и њихове преносиоце. То су паразитске бактерије, једноћелијске гљиве, вируси као и амебе (једноћелијски организми из групе праживотиња).

ED

U

Проналазак микроскопа открио је разноврстан свет микроорганизама међу којима и узрочнике многобројних заразних болести. Тек тада су научници нашли начине да спрече настанак и ширење зараза. Али никад није крај. Куга, колера и друге заразне болести тог времена су сузбијене, али се јављају друге. И тако се трка човека и многобројних узрочника болести наставља.

KA -

Значи, жива бића могу да се заразе на два начина: у контакту са изазивачима болести или преко преносиоца.

Директно преношење инфекције

Индиректно преношење инфекције

Неки узрочници заразних болести преносе се директно, са оболелог на здравог. Зараза може да се преноси преко неких врста инсеката, паука, птица, сисара и других животиња. 162


Узрочници заразних болести Паразитске бактерије

Занимљива биологија

L

Истражи узроке и симптоме туберкулозе на инернет адреси:

TA

https://youtu.be/uniwC07UVYc

R

Када, на неки начин, паразитске бактерије доспеју у жив организам, почињу да се размножавају деобом и својим великим бројем „нападају“ неке органе, изазивају инфекције, запаљење плућа, шарлах, туберкулозу и многе друге болести.

Напиши есеј о овој болести.

ED

U

KA -

PO

Вируси су, до проналаска електронског микроскопа, били непознати. Захваљујући електронском микроскопу утврђено је да немају ћелијску грађу. Па, како су онда живи?

Вируси су „живи“ само када њихов садржај, ДНК, уђе у живу ћелију

Када вируси доспеју до живе ћелије, улазе у њу и почињу да се размножавају на рачун ћелије у коју су ушли. Вируси у организам могу да уђу преко слузокоже носа и грла, преко коже или полним путем. Последица је да се ћелије распадају и из њих излазе новостворени вируси, па и они траже нове ћелије и тако се циклус опстанка вируса наставља. Вируси изазивају кијавицу, грип, заразну жутицу, сиду и многе друге болести. И паразитскe гљивице изазивају болести биљака, животиња и човека. Једна врста гљивица паразитира на корену длака и код човека доводи до опадања косе, болести косопасице.

Често се гљивице развијају на стопалу човека, између прстију, и изазивају обољење атлетско стопало. Код такве инфекције, кожа између прстију стопала пуца, јавља се свраб. Атлетско стопало можеш да добијеш ако носиш обућу неког ко је заражен гљивицом која изазива ово обољење.

163


У усној дупљи, цревима, на ноктима и полним органима паразитира гљивица кандида. Паразитске амебе су једноћелијски организми, а неки од њих изазивају болести.

R

Преносиоци узрочника заразних болести Домаће животиње, кућни љубимци и друге животиње у окружењу, могу бити преносиоци неких паразита.

ED

U

KA -

PO

Кандида је гљивица која паразитира у систему за варење и другим органима.

TA

L

Дизентерична амеба је паразит у цревима човека. Човек се зарази амебом ако једе неопрано воће и поврће, или пије воду у којој се налазе цисте дизентеричне амебе. Оне се хране ткивом унутрашњег слоја ћелија црева на којима изазивају ранице. ЗараДизентерична амеба жена особа има крвави пролив, нема довољно снаге, а ни апетит. Ова болест се назива дизентерија. Све то исцрпљује организам оболеле особе. Последице су тешке, а могу бити и смртоносне.

Ако имаш пса којег волиш, своју љубав према њему треба да показујеш тако што ћеш га правилно неговати. То значи да пас мора да има своје посуђе и свој лежај, редовне шетње и посете ветеринару. Дешава се да се пас, на неки начин, зарази беснилом. Треба да знаш да бесан пас може да зарази човека беснилом, које је тешка, смртоносна болест.

Како да препознаш зараженог пса? Пса зараженог беснилом препознаћеш по томе што је уплашен, тешко се креће, из уста му цури пљувачка. Да се то не би десило и твом псу, редовно га води на вакцинацију и на преглед код ветеринара. Пас оболео од беснила

164

Пас код ветеринара


Пре неколико година се код нас појавио комарац западног Нила. Убод овог инсекта може да буде смртоносан, нарочито код старијих особа.

Маларични комарац

Маларичног комарца ћеш препознати по издигнутом трбуху. Док сиса крв, са пљувачком у крв човека убацује узрочнике болести маларије.

R

TA

Муве цеце су распрострањене у Африци. Преносе изазиваче болести спавања. Заражени људи, поред других проблема, имају неодољиву жељу за спавањем.

Биолози паметнице Осим врста живих бића које изазивају заразне болести, постоје и оне које их преносе. На пример, паразитске бактерије су узрочници заразних болести, а комарци су преносиоци узрочника болести. Инсекти и друге животиње (пацови, мишеви, птице, крпељи) такође су преносиоци и њих можеш да видиш и разним методама да се одбраниш. Али, микроорганизме узрочнике заразних болести (вируси, бактерије, амебе...) не видиш. Због тога треба да познајеш и најчешће узрочнике и преносиоце заразних болести и да научиш како да се од њих одбраниш.

L

Маларични комарац је инсект, преносилац изазивача болести маларије.

KA -

Беле ваши преносе узрочнике тешке болести пегавог тифуса. Живе у одећи човека, посебно нa местима на којима се комади одеће спајају (шавовима). Док се хране крвљу човека, у крв убацују узрочнике тешке болести, пегавог тифуса.

PO

Мувa цеце

Буве се хране крвљу човека. Преносе узрочнике болести запаљења мозга, тифус, кугу.

ED

U

Белa ваш

Бувa

Како да се сачуваш од непријатних сусрета са изазивачима и са преносиоцима изазивача болести, научићеш нешто касније. Пре тога треба да нешто сазнаш о научницима који су својим истраживањима упознали неке Мишеви и пацови су преносиоци узрочнике заразних болести и многих заразних болести тако помогли човечанству. Овог пута сазнаћеш ко су били научници др Едуард Џенер, Луј Пастер и др Роберт Кох. О другим, исто тако познатим научницима сазнаћеш у старијим разредима.

Разумеш ли... 1. Шта треба радити да би се избегле заразне болести? 2. Како вируси могу да изазову многе тешке болести? 3. Да ли је исушивање бара и мочвара повезано са обољевањем људи од маларије? Објасни. 4. Како ћеш препознати бесног пса и како при том сусрету треба да се понашаш? 5. Како ћеш се обући када пођеш на излет и зашто баш тако?

165


Биолози истраживачи Активност – рад у групама

Семинарски радови: Научници који су својим истраживањима допринели здрављу људи Овог пута упознаћете др Едуарда Џенера, шкотског научника који је спасао човечанство од често смртоносне болести, великих богиња, и Луја Пастера, француског микробиолога и хемичара, који је пронашао вакцину против беснила. И, на крају, али не по значају, др Роберта Коха, немачког научника који је пронашао узрочнике туберкулозе, што је смањило број оболелих.

L

Едуард Џенер

TA

Потребан материјал: интернет, енциклопедије Поступак: поделите се у групе и свака група упознаје живот и рад по једног научника, значи три научника, три групе.

Луј Пастер

R

Да вам помогнемо:

PO

~ у првом делу рада опишите живот научника, школовање и слично; ~ у другом делу рада објасните како су дошли до резултата својих истраживање и чиме су задужили човечанство.

KA -

Све што сте сазнали, прикажите плакатом или презентацијом ПП. Можете да направите изложбу у холу школе.

Роберт Кох

ED

U

Брзо и кратко, учи се лако

болести

изазивачи амебе

комарци

бактерије

буве

гљивице

муве

вируси

166

преносиоци


БАКТЕРИЈЕ И АНТИБИОТИЦИ, ПУТЕВИ ПРЕНОШЕЊА ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

TA

Познати су ти најчешћи изазивачи заразних болести, а данас ћеш сазнати и како се они преносе и како се лече, а пре свега како треба да се понашаш и да избегаваш заразу.

L

Кључне речи: инфекција, антибиотици, имунитет, вакцине

R

Путеви преношења изазивача заразних болести су разноврсни, па се чини као да се увек појављују нови. Можда се питаш шта да радиш, како да се понашаш да се заштитиш од инфекција. Хигијена је на првом месту. Знаш песмицу Чика Јове Змаја да „пре и после јела треба руке прати... “

PO

То је само почетак, разноврсна исхрана, пре свега поврће и воће, а мање слаткиша, основ је здравог живота.

инфекција – зараза или продор страних паразитских бактерија и вируса у тело домаћина при чему изазивају болест вакцине – ослабљени вируси или бактерије који се примају у малим дозама и у организму изазивају имунитет

ED

U

KA -

И, не заборави физичку активност. Не мораш да будеш врхунски спортиста, али и свакодневне физичке активности су довољне. Значи, мање времена проводи за компјутером, а више времена у дворишту у игри са друштвом из школе или из краја у којем живиш.

Непознате речи

Ако водиш здрав начин живота, постоји мања шанса да се разболиш. Можеш да се заразиш, али ћеш се својом снагом и имунитетом (отпорност организма), уз помоћ лекара и лекова, брзо опоравити. Свој имунитет ћеш појачати вакцинама.

167


TA

L

Вакцинама се у организам уносе ослабљени вируси и бактерије који не могу да изазову болест, али могу да изазову стварање имунитета.

Како се још преносе заразне болести?

KA -

ED

U

Инфекција се преноси са оболеле особе која кашље и кија, преко ваздуха.

PO

R

вакцина

Заразе најчешће настају због коришћења неисправне хране, преко предмета које је користила оболела особа, ваздухом (ако оболели кашље у твојој близини), неисправном водом за пиће, земљом (ако после игре у дворишту не опереш руке), здравствено непожељним понашањем према кућним љубимцима итд.

Да бисмо спречили могућност преношења заразних болести, неопходно је правилно прати руке.

Много више о заразним болестима сазнаћеш у старијим разредима, сад је довољно да знаш како можеш да се заштитиш и како да твоја евентуална болест прође у блажој форми. 168


Занимљива биологија

1. извор заразе

L

2. путеви преношења и ширења

3. улазно место

PO

R

4. количина вируса и бактерија

ЗАРАЗНА БОЛЕСТ

TA

5. осетљивост (диспозиција)

KA -

Вограликов ланац ти показује шта је све неопходно да би неко оболео од заразних болести

U

Ако ипак оболиш од болести коју изазивају бактерије, помоћи ће ти лекови, антибиотици. Назив антибиотик долази од две речи anti – против, bios – живот. Први антибиотик, пеницилин, пронашао је шкотски научник др Александар Флеминг у првој половини 20. века. Он је гајио гљивицу пеницилијум на плоду лимуна и установио да та гљивица убија бактерије.

ED

Васа Пелагић, народни учитељ, живео је и радио у Србији у 19. веку. Учио је становиштво како да се лечи природним лековима, пре свега биљкама. У једној од својих књига, Народни учитељ, давао је рецепте за лечење природним путем. Између осталог, предлагао је да ране на кожи које тешко зарастају оболели прекрије буђи са проје (хлеб од кукурузног брашна). Није знао за антибиотик који се налази у тој врсти буђи, али је из искуства знао да буђи помажу.

Како је пронађен антбиотик пеницилин, занимљива је прича, као и све остало о антибиотицима. Прочитај текст „Занимљива биологија” и упознај се са радом др Александра Флеминга, проналазача првог антибиотика.

Занимљива биологија Пионир свих антибиотских лекова, пеницилин, представља једно од највећих открића свих времена. За његов проналазак заслужан је шкотски микробиолог Александар Флеминг (1881– 1955). Одрастао је у скромној сеоској породици. Након завршених студија медицине, 1914. године учествује у Првом светском рату радећи у болницама на западном фронту у Француској.Током овог периода, Флеминг уочава да већи број војника умире од инфекције него од самих повреда. Два научника са Универзитета у Оксфорду, Ховард Флори и Ернест Борис Чејн, настављајући Флемингов рад, успели су 1939. године да издвоје лек у чистом облику чак милион пута активнији од Флемингове сирове супстанце. Лек су потврдили експериментално 1940. године, а већ 1942. изводе потпуно успешан тест на човеку. Затим је уследила масовна производња овог лека, прво за војне, а касније и за цивилне потребе. Нобелову награду за допринос медицини поделиће сва три научника 1945. године.

169


Биолози истраживачи Активност – групни рад

Семинарски рад – Антибиотици Потребан прибор и материјал: енциклопедије и интернет Припрема рада: формирајте три групе ученика. ~ Једна група упознаје ученике са животом и радом проналазача првог откривеног антибиотика, пеницилина.

Разумеш ли... 1. Шта је имунитет? 2. Како се стиче имунитет? 3. Због чега је важна вакцинација? 4. Шта су антибиотици? 5. Зашто антибиотике смеш да користиш само по препоруци лекара у одређеном времену? 6. Зашто млеко које куваш треба да оставиш да ври неколико минута?

L

~ Друга група упознаје антибиотике, зашто, када и како се користе.

TA

~ Трећа група истражује шта је Нобелова награда, ко добија ту награду, а пре свега када и где је живео Алфред Нобел. Све што сте сазнали, прикажите осталим ученицима у разреду презентацијом ПП или направите изложбу плаката у холу школе.

KA -

PO

R

Важно је да сви ученици сазнају када и како је пронађен први антибиотик, пеницилин, да разумеју да се антибиотици не смеју користити без упута лекара и зашто је проналазач пеницилина 1945. за свој проналазак добио Нобелову награду. И не мање важно, ко је био Алфред Нобел. И још нешто веома важно. Треба да запамтиш да антибиотици делују само на бактерије, а не и на вирусе.

ED

U

Брзо и кратко, учи се лако

извор заразе

осетљивост организма

количина бактерија

170

путеви преношења

улазно место


ПОВРЕДЕ И ПРВА ПОМОЋ Кључне речи: повреде коже, тровање храном, сунчаница

L

Знаш све о мобилном телефону, инернету, фејсбуку... Па зар није важно и да знаш како себи да помогнеш када си у невољи?

R PO

Прва помоћ представља скуп поступака којима се помаже повређеној или оболелој особи до доласка хитне помоћи, лекара или обучених спасилаца Црвеног крста или неке друге организације.

TA

Најпре ћеш научити како долази до повреда коже и тровања храном, а затим и како да помогнеш себи и другима у таквим ситуацијама.

Материјал за прву помоћ

Повреде коже

KA -

Кожа је спољашњи омотач па је, као таква, изложена многобројним повредама, убодима инсеката и ситнијих али и крупнијих животиња (нпр. паса, змија...).

U

Као спољашњи омотач тела, кожа је стално у непосредном додиру са спољашњом средином, и изложена је различитим повредама, као што су посекотине, опекотине или промрзлине.

ED

Код мањих посекотина потребно је очистити рану дезинфекционим средством. Стерилном газом треба обрисати део око ране, увек од ране према споља. Потом рану треба заштитити завојем или фластером од даљег повређивања и инфекција. Пажљиво посматрај илустрације прве помоћи код повреда коже.

Уколико је посекотина већа и дубља и крварење је јако, рану треба прекрити стерилном газом и увити завојем и што пре отићи лекару.

171


Код већих повреда треба прво зауставити крварење тако што се рана притисне чистом тканином или стерилном газом, бар 15 минута. Ако се у рани налази неки каменчић, не одстрањуј га, можда је покрио неки, макар и мали, крви суд. Преко ране стави чисту газу, остало ће да уради лекар или медицинска сестра.

L

TA

Опекотину за разлику од посекотина смеш испирати хладном водом.

PO

Ако у твом домаћинству већ имате кутију за прву помоћ, замоли одрасле да ти покажу како се користи садржај кутије. Повреде коже нису једине повреде којима је човек изложен. То могу бити тровања, сунчаница и топлотни удар. Са наставником биологије вежбај пружање прве помоћи код повреда коже.

Опекотине могу да настану услед дејства високе температуре, електричне струје, хемијских средстава или УВ зрачења. Ако је опекотина блага, довољно је ставити хладне облоге или лед. Код тежих опекотина долази до оштећења ткива и формирају се пликови. Опечени део треба мазати кремом против опекотина, прекрити стерилном газом и потражити помоћ лекара.

R

Биолози креативци

ED

KA -

U

Промрзлине на рукама

Промрзлине настају као последица дужег излагања коже ниској температури. Кожа постаје црвена, затегнута и сјајна а могу се појавити и пликови. Обично промрзну периферни делови тела: уши, нос, брада, прсти руку и ногу. промрзлу особу треба утоплити и дати јој топле напитке, а промрзла места постепено одмрзавати. повређене делове тела не треба масирати, већ их завити стерилном газом и потражити помоћ лекара. И још нешто. Треба да знаш како да поступиш ако доживиш непријатан сусрет са неким инсектима.

Убод инсекта

Симптоми

Лечење

комарац

оток од 1цм, свраб

хладне облоге од соде бикарбоне

пчела, оса

оток са рупицом, жарење

испирање топлом водом

стршљен

оток са рупицом у средини, свраб

кортикостероидна маст

црвени мрав

оток, свраб, бол

хладне облоге

бува

црвени оток, свраб, жарење

кортикостероидна маст

Место убода пчеле, осе или стршљена очисти сапуном и топлом водом. Уз помоћ тврдог предмета (може да буде нека картица) нежно загреби по кожи и извади жаоку. Не треба да притискаш и не покушавај да је ишчупаш. Након тога обавезно треба отићи лекару, јер убод пчеле и стршљена може да изазове јаку алергијску реакцију. Поред свих ствари у домаћинству, обавезно је да имате и кутију за прву помоћ. 172


Тровање храном Дешава се да поједеш хигијенски неисправну храну, најчешће лети. Намирнице којима је истекао рок трајања не смеју се користити. Врло је битно и правилно чување намирница. Покварена храна и храна којој је истекао рок трајања могу да изазову тровање.

R

TA

L

Први знаци тровања су: мучнина, повраћање, сува уста, болови у стомаку, дијареја (пролив).

PO

Приликом куповине обрати пажњу на рок трајања. На сваком производу мора да пише када је производ припремљен и време до којег је исправан за исхрану.

KA -

Како себи, или неком другом, можеш да пружиш прву помоћ?

U

Већ знаш како да пружиш прву помоћ код тровања печуркама. Код тровања храном је слично, потруди се да поједену храну повратиш колико можеш, да пијеш доста воде или припремљену супу из кесице, да једеш помало куваног пирича и двопека. За почетак је то довољно, остало ће да одреди лекар.

ED

Сунчаница и топлотни удар

На високим температурама ваздуха неопходно је узимати велике количине течности.

Шта мислиш да ли су људи свесни последица које могу имати после претераног излагања сунчевом зрачењу?

Зашто је претерано излагање сунчевом зрачењу штетно по организам, и какве последице може имати, препустићемо да откријеш истраживањем интернета или часописа. У летњем периоду дуготрајно излагање сунчевом зрачењу изазива сунчаницу и топлотни удар. 173


Биолози истраживачи Активност – рад у групи Сунчаница и топлотни удар Циљ активности је да научите (сви без изузетака) када и како да се сунчате и како да пружите прву помоћ у случају да неко доживи сунчаницу или топлотни удар. Потребан прибор и материјал: интернет, уџбеник прве помоћи

L

Предлажемо вам да проблем истражујете пратећи следећа питања:

TA

када долази до сунчанице и топлотног удара?

Како се препознаје да ли је у питању сунчаница или топлотни удар?

R

Како треба да поступите када неко добије сунчаницу, а како ако је у питању топлотни удар? Зашто дуго сунчање више није и не сме да буде „у моди“?

PO

Кога треба да обавестите и да тражите помоћ ако дође до сунчанице или топлотног удара? Шта одрасли у окружењу знају о овим проблемима? Проблем

KA -

Биолози паметнице У свакодневном животу човек је изложен разним повредама и проблемима. Због тога је важно да научиш како да пружиш прву помоћ себи и другима пре него што дођете до лекара или медицинске сестре. Најчешће су повреде коже, посекотине и опекотине. Код посекотина најпре очисти околину ране и покриј је газом. Код опекотина повређено место изложи текућој хладној води и правац лекару. И још нешто. Свако домаћинство треба да има кутију за прву помоћ а ти, иако си дете, треба да знаш шта све има у тој кутији и како се употребљава. О сунчаници и топлотном удару научили сте самостално. Важно је да запамтиш како да пружиш прву помоћ.

Знаци/симптоми

Прва помоћ

сунчаница

Разумеш ли...

U

топлотни удар

ED

1. Зашто код посекотина не смеш да дираш саму рану већ само да обришеш део око ране? 2. Како да препознаш ујед пчеле и како да пружиш прву помоћ? 3. Како ћеш разликовати сунчаницу од топлотног удара? 4. Како ћеш пружити прву помоћ код сунчанице и топлотног удара?

Припремите табелу на табли и у својој свесци. Са резултатима истраживања група упознаје ученике у одељењу. На табли у две колоне напишите симптоме и пружање прве помоћи. Пре тога ученици треба да изнесу своја искуства, добра или лоша, у вези са сунчањем. Можда неко од ученика има неку занимљиву а поучну причу из свог искуства.

посекотине Брзо и кратко, учи се лако

повреде 174

опекотине уједи инсеката


ПОНАШАЊЕ У СКЛАДУ СА КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА За почетак, знаш ли да је у Србији у 20. веку живео и радио научник др Милутин Миланковић? Запамти име тог великог научника.

Због свог доприноса изучавању климатских промена и других истраживања, проф. др Милутин Миланковић увршћен је међу 15 највећих научника 20. века!

ED

U

KA -

PO

R

TA

Знаш да на планети Земљи живи око осам милијарди људи, а по неким прогнозама тај број се стално повећава. За све те људе потребан је смештај, храна, чиста вода и незагађен ваздух. То је основно, а одећа и обућа, свеске, књиге и много тога још? Да би задовољио своје потребе, човек користи живу и неживу природу. Гасови из индустријских објеката, саобраћаја и других активности људи подижу се у атмосферу где стварају омотач који утиче на климатске промене на читавој планети.

L

Можда се питаш зашто се толико говори о климатским променама. Разлога за то има више, а све се може сажети у један велики разлог, а то је да промена климе угрожава опстанак биљака и животиња и човека.

Проблем загађивања ваздуха у вези са повећавањем температуре на Земљи (глобално загревање) лакше ћеш разумети ако са својим друштвом из одељења урадиш ове кратке активности. О узроцима и последицама климатских промена сазнаћеш више у старијим разредима, на часовима биологије, физике, хемије и географије. Ове школске године ћеш научити како да се понашаш у условима климатских промена, пре свега при повећавању температуре на Земљи, и како својим понашањем можеш да допринесеш њиховом ублажавању. Знаш шта су сунчаница и топлотни удар. Данас треба да научиш како да се ипак сунчаш, а да ти кожа не „изгори“ и да не добијеш сунчаницу. 175


Пред тобом је табела која показује јачину ултраљубичастог зрачења (УВ) Сунца. Пажљиво је прочитај и, када на радију или телевизији чујеш која је јачина УВ зрачења, знаћеш како треба да се заштитиш. Индекс УВ зрачења

11 и више

8–10

6–7

3–5

1и2

Категорија

екстремна

врло висока

висока

средња

ниска

екстремна заштита

екстремна заштита

потребна заштита

потребна заштита

слободно

TA

L

Излагање сунцу

Биолози истраживачи Активност – рад у групи

PO

Потребан прибор и материјал: две беле кратке спортске чарапе Мере опреза: вежба мора да се изводи у присуству одрасле особе.

~ захвалите одраслима, а ви упоредите обе чарапе пре и после огледа.

Поступак уз помоћ одраслих:

Постоји ли разлика на чарапама пре и после активности?

KA -

~ на ауспух возила (аутомобила или камиона) навуците белу чарапу;

U

~ замолите одрасле да вам помогну и да пусте у рад возило;

ED

Биолози истраживачи Активност – рад у групи

Постоји ли повезаност индустрије и саобраћаја и других активности људи с повећавањем температуре на Земљи?

Замислите колико има аутомобила и камиона, код нас и у свету, а колико угљен-диоксида и других гасова из њих одлази у атмосферу!

~ тамно платно симулира (имитира) загађену атмосферу, а бело платно незагађену атмосферу; ~ оставите их да стоје неколико сати; ~ по подне, пре него што сунце зађе, подигните оба платна.

Потребан прибор и материјал: парче тамног и парче светлог платна 1x1, два већа комада леда или две пластичне флаше са замрзнутом водом

Резултат

Поступак:

Потрудите се да објасните разлику и повежите то са глобалним повећавањем температуре на Земљи/глобалним загревањем.

~ на подлогу покривену ледом који сте раније замрзли поставите платна, једно у близини другог;

176

~ замолите одрасле да после неколико минута искључе мотор и да вам помогну да скинете чарапу;

R

Саобраћај и загађивање ваздуха

Обратите пажњу на лед испод платна: који се више отопио, а који мање.


Како да се заштитиш од прејаког УВ зрачења?

На сунцу је неопходна заштитна одећа и крема за сунчање

TA

Потражи хладовину и не сунчај се од 10 до 17 часова. За време сунчања обавезно користи крему за сунчање са високим заштитним фактором, шешир и наочаре за сунце.

Биолози паметнице Од свог настанка човек користи природу. Све више становника на Земљи има све веће потребе, а да би их задовољио, све што му треба човек узима од природе. Претерано коришћење живе и неживе природе (рудног богатства), развој индустрије и саобраћаја и друге активности људи имају за последицу климатске промене. Ти, као дете, можеш својим понашањем да допринесеш ублажавању тих промена. Распитај се како. Ако не расипаш воду, не разбацујеш храну, свеске, књиге, амбалажу од пића и слаткиша, тим поступцима доприносиш ублажавању климатских промена.

L

Приликом топлог сунчаног дана, мораш поштовати правила облачења и понашања. То је начин да заштитиш организам од прегревања и штетног деловања УВ зрака који изазивају рак коже. Потребна ти је широка памучна одећа са рукавима, шешир са ободом, наочари са тамним стаклима, заштитна крема за лице и шаке.

R

Како да се понашаш ван куће, у природи

KA -

PO

Када одлазиш у природу, мораш се придржавати неких правила облачења и понашања. Ево шта ти је потребно за одлазак у природу: широке панталоне, широка мајица са рукавима без цветних шара да не би привлачила инсекте. Капа је потребна да те заштити од УВ зрачења, а обућа од повреда стопала и уједа змија. Увек са собом носи флашицу воде и ташницу У природу мораш ићи правилно обучен са првом помоћи.

U

Биолози истраживачи Анкета – самосталан рад

ED

Да ли својим понашањем доприносиш климатским променама? Искрено одговори на тврдње, а затим своје одговоре упореди са одговорима свог пара из клупе. Сваку тврдњу прочитај, размисли и заокружи ДА или НЕ. Волиш када су ти све просторије у домаћинству осветљене иако у њима нико не борави. ДА НЕ Телевизор, компјутер и радио не искључујеш када излазиш из куће; ашто да их искључујеш када ћеш опет да их користиш. ДА НЕ Не волиш да пешачиш и најбоље се осећаш када те родитељи возе у школу, нема везе што је школа близу. ДА НЕ Највише волиш да се купаш у кади пуној топле воде, туширање није уживање, размишљаш да воде увек има. ДА НЕ

Разумеш ли... 1. Наведи узроке климатских промена које знаш. 2. Које последице климатских промена познајеш? 3. Постоји ли повезаност између понашања деце у школи или на излету и климатских промена? Објасни. 4. У неким крајевима света људи одлазе на плажу и купају се скоро одевени, посебно обраћају пажњу на рамена, руке и главу. Има ли такво понашање везе са климатским променама? 5. Ко је био др Милутин Миланковић и због чега треба да запамтиш његово име?

177


Књиге и свеске цепаш и бацаш када ти нису потребне. ДА

Занимљива биологија И на крају, а можда је могло да буде и на почетку, знаш ли да и твоје понашање у школи утиче на климатске промене?

Не волиш да своју одећу коју не носиш поклониш неком. ДА НЕ Много волиш нову одећу, нарочито ако је од природних материјала. ДА НЕ

~ Ако дозволиш да вода у ходницима и тоалетима отиче без потребе, троши се вода које нема довољно и која за сваку државу представља богатство.

ДА

НЕ

Сматраш да је нормално газити и уништавати биљке. ДА

НЕ

TA

L

Не одвајаш се никада од свог мобилног телефона.

Уништавање школског намештаја нема никакве везе са сечом шума. ДА НЕ

~ Ако разбацујеш ужину по ходницима и учионицама, опет утичеш на већу потрошњу воде, електричне енергије и хране. Немој да заборавиш да на свету има много људи који су полугладни или гладни.

R

Када размислиш, заокружи своје одговоре (ДА, НЕ). Колико тврдњи је означено са ДА а колико са НЕ?

PO

~ Ако бацаш и цепаш свеске и књиге, опет повећаваш потрошњу воде, електричне енергије и дрвета за израду папира.

ДА____,

НЕ____.

Шта даље?

KA -

Најпре, упореди своје одговоре са паром из клупе, а после организујте разговор дебату. Утврдите да ли и где грешите у свом односу према животној средини и потрудите се да одговорите на питање постоји ли повезаност између понашања најмлађих са климатским променама.

ED

U

~ Ако уништаваш гнезда малих птица, уништаваш и одрасле, па се повећава број инсеката који се хране биљкама, а без биљака нема фотосинтезе, и даље знаш.

Као што видиш, ако само мало-помало мењаш неке своје навике, много ћеш доприносити ублажавању климатских промена.

Брзо и кратко, учи се лако сунчаница понашање у складу са климатским променама

178

НЕ

топлотни удар


ПОСЛЕДИЦЕ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ – АЛКОХОЛИЗАМ

TA

Често ћеш чути да се каже да је алкохол штетан, али да једна чашица може да поправи здравље. Треба да знаш да је алкохол отров који мења човеково расположење, понашање и расуђивање. Под дејством алкохола човек често ради ствари које иначе не би радио, и којих се не сећа. Алкохол утиче на нервни систем и успорава реакције организма. Никад не седај у ауто са особом која је користила алкохол.

L

О неким облицима зависности већ знаш из петог разреда. Надамо се да ти све то није само прошло кроз главу и отишло у заборав, мислећи да се то догађа само тамо неком другом. Е, ту грешиш, и то много.

ED

U

KA -

PO

R

Осим на нервни систем, алкохол делује и на остале органе у телу, изазива пропадање јетре и подиже крвни притисак.

Алкохол је због посебне осетљивости младог организма изузетно опасан по здравље деце и омладине

Алкохолизам се данас сматра болешћу зависности. Он мења не само организам алкохоличара већ утиче на целу породицу. Алкохоличари имају промењену свест па су у породици честе свађе и насиље. Проблеми се јављају и на послу па алкохоличари често остају без посла и извора прихода за породицу. 179


Велики проблем представља алкохолизам међу тинејџерима, који из забаве, досаде или на наговор својих другова почињу да пију алкохол. Ако ти твоји другови понуде алкохол, одбиј их, јер постоје много лепши начини забаве.

KA -

Биолози истраживачи Радионица, рад у групи

PO

R

TA

L

Често ћеш видети и да родитељи дају алкохол деци јер сматрају да им не може нашкодити или им је то једноставно занимљиво. Не заборави: алкохол код младих људи често доводи до тровања, које се заврши лечењем у болници. Кад знаш нешто више о штетности алкохола, можеш да постанеш популаран међу друговима и без употребе алкохола и на тај начин усавршиш или побољшаш квалитет свог живота и живота особа око тебе.

Циљ радионице: ученици треба да разликују истине и заблуде које најчешће чују о употреби алкохола.

U

Потребан материјал: картице са истинама и заблудама о алкохолу

ED

Поделите се у групе, извуците једну картицу, истражите интернет и новинске чланке, направите плакат и докажите да ли је тврдња на вашој картици истина или заблуда. Откријте разлоге зашто заблуда постоји, и зашто многи људи верују да је истина. Тврдње које треба да докажете или оповргнете су:

@@ @@ @@ @@ @@ @@

Здраво је пити пиво. Лекари препоручују једну чашу алкохола на дан. Са алкохолом је боља забава. Људи који пију црно вино живе дуже и немају проблем са високим крвним притиском. Смеш возити ауто ако си попио малу количину алкохола. Ако не пијеш, ниси популаран.

После излагања група, схватићеш да постоји много заблуда везаних за алкохол. Кад разговарамо са неким ко позитивно прича о алкохолу, звучи нам да је свака реченица тачна. Међутим, кад мало размислимо, и кад проучимо шта каже наука, шта су чињенице, а шта заблуде, уочавамо да те тврдње нису тачне. Понекад људи који пију покушавају тиме себе и друге да утеше и оправдају. 180


Самостална годишња провера знања Провери своје знање из биологије стечено у шестом разреду. Пред собом имаш разноврсне задатке. Потруди се да одговориш на постављена питања и тако провериш колико познајеш биолошке садржаје који су обрађивани у шестом разреду.

L

А. Заокружи тачан одговор.*

TA

1. Ћелија је: а. основна јединица грађе живих бића, б. основна јединица функције живих бића.

2. Ћелијски зид имају: а. биљна и животињска ћелија, б. ћелија гљива и биљна ћелија,

3. У митохондријама се:

KA -

в. животињска ћелија и ћелија гљива.

PO

R

в. Оба одговора су тачна.

а. налази хлорофил за процес фотосинтезе,

ED

в. И једно и друго.

U

б. ослобађа енергија.

Б. Заокружи тачну тврдњу. ** 1. Биоценоза је исто што и животна заједница.

ДА

НЕ

2. Опстанак животиња грабљивица зависи од количине падавина.

ДА

НЕ

3. Претерана сеча биљака у џунглама Јужне Америке не утиче на живи свет код нас.

ДА

НЕ

4. Ако човек болује од грипа који изазивају вируси, треба да пије антибиотике.

ДА

НЕ

5. Гени су делови ДНК који носе шифру за неку особину.

ДА

НЕ

181


В. У сваком низу речи прецртај уљеза.* 1. цитоплазма, једро, бактерија, мембрана 2. печурке, амебе, квасци, модрозелене бактерије 3. археја, еукарија, бактерија, животиње 4. биљке, животиње, вируси, гљиве 5. маларични комарац, мува цеце, пацов, амеба

L

Г. Допуни следеће реченице. **

TA

1. Станиште и ___________________ граде _______________. 2. Јединке исте врсте које живе на _____________________ чине ______________________ те врсте.

PO

R

3. У једноћелијском организму животне функције обављају се у ___________, а код вишећелијских у ____________ и __________________. 4. Аутотрофни организми се хране тако што ______________________ ____________________________________________________________.

KA -

5. Екологија је наука која проучава ______________________________ ____________________________________________________________.

ED

U

Д. Одговори на следећа питања. *** 1. Какво потомство се може очекивати код бесполног размножавања? ____________________________________________________________ 2. Шта означава појам природна селекција?___________________________ 3. По чему се биљке издвајају од осталих вишећелијских организама? ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ 4. Ко је био др Александар Флеминг?_____________________________ 5. Зашто уништавање неких врста у животној заједници утиче на све остале врсте? ___________________________________________________________

182


Ђ. Где ко живи или само тражи храну?***

PO

R

TA

L

У једном реду се налазе животиње, а у другом њихова станишта. Линијама повежи животињу и станиште на којем живи или само долази да тражи плен. Црвеном оловком повежи животињу и место где живи, а плавом животињу и место на које долази по храну.

ED

U

KA -

Е. Повежи кљунове и ноге датих птица.***

183


Бактерије – једноћелијски организми без једра. Бескичмењаци – група животиња које немају орган кичму, који телу даје чврстину и потпору. Биоценоза – животна заједница, скуп организама различитих врста које живе у истом станишту. Борба за опстанак – борба између јединки истих или различитих врста за задовољавање основних животних потреба.

Имунитет – способност организма да се брани од инфекција бактеријама и вирусима. Инфекција – зараза или продор страних паразитских бактерија и вируса у тело домаћина при чему изазивају болест. Јајна ћелија – женска полна ћелија. Једарце – део једра.

Једноћелијски организам – организам који је грађен од једне ћелије. Капсула – омотач који се јавља на површини код бактерија.

PO

Вакцине – ослабљени узрочници заразних болести који код организма стварају отпорност/имунитет.

Зигот – оплођена јајна ћелија из које се развија нов организам.

L

Аутотрофни организми – организми који сами стварају храну (погледај фотосинтезу).

Животна средина – насељени део Земље у којем је могућ опстанак живих бића.

TA

Адаптација – прилагођавање организама условима живота на станишту.

Екосистем – еколошки систем који обухвата жива бића и станиште које она насељавају.

R

Непознате речи

Кичмењаци – животиње које имају чврст потпорни орган – кичму.

Вишећелијски организми – организми грађени из више ћелија.

Колонија – група блиско повезаних јединки које се заједно крећу, хране и размножавају.

KA -

Варијабилност – разноврсност јединки унутар исте врсте.

U

Вештачка селекција/одабирање – одабирање јединки биљака и животиња за приплод које врши човек.

ED

Врста – скуп јединки сличних по спољашњем изгледу које могу међусобно да се укрштају и дају плодно потомство.

Култивисане биљке – биљке које човек гаји.

Гљиве – једноћелијски и вишећелијски хетеротрофни организми.

Лажне ножице – делови цитоплазме којим се амебе крећу и хватају плен.

Дијареја – пролив због инфекције органа за варење хране.

Ларва – фаза у развићу неких животиња.

Дисање – процес при којем жива бића усвајају кисеоник, а ослобађају угљен-диоксид. Еволуција – процес постепеног развоја живог света. Екологија – наука о међусобним односима живих бића и односима живих бића и спољашње средине. 184

Контрактилна вакуола – органела која код једноћелијских организама служи за избацивање вишка воде.

Маларија – болест коју изазива маларични паразит. Малокрвност – смањен број црвених крвних зрнаца. Материца – орган сисара у којем се одвија развиће плода. Месојед – организам који се храни другим животињама.


Микроскоп – справа која увеличава посматране предмете или жива бића.

неорганских супстанци).

Мимикрија – појава у природи када нека врста имитира другу по облику, боји, изгледу и понашању, нпр. гуштер слепић имитира змију.

Стоме – по две ћелије пасуљастог облика кoje  на наличју листа граде отворе. Ткиво – више ћелија истих по облику, грађи и функцији.

Транспирација – испаравање сувишне Мутација – наследне промене код организама воде, преко стома, код биљака. које се дешавају на наследном материјалу. Трепљар – праживотиња која се креће Мицелијум – тело гљиве, изграђено од хифа.

Оплођење – спајање женске и мушке полне ћелије. Органеле – делови ћелије који обављају неке животне функције.

L

Фотосинтеза – процес при којем биљке од воде, минералних сусптанци и угљен-диоксида уз помоћ енергије Сунца стварају органске супстанце. У процесу фотосинтезе биљке ослобађају кисеоник. Фосил – окамењени остаци изумрлих живих бића.

KA -

Орган – више различитих ткива која обављају сличну функцију.

Ферментација – процес врења који обављају бактерије.

PO

Опрашивање – преношење поленовог праха са цвета на цвет, са прашника на жиг тучка, исте биљне врсте.

Ћелијско дисање – процес који се обављаја у ћелији при којем се у митохондријама разградњом шећера ослобађа енергија.

TA

Неорганске супстанце – супстанце које потичу из неживе природе.

израштајима цитоплазме, трепљама.

R

Наследни материјал – налази се у једру и наслеђује се преко полних ћелија родитеља.

Организам – више система органа који раде усклађено.

Органска супстанца – ако је из групе биолошких органских супстанци, улази у састав живих бића.

U

Паразит – организам који живи на рачун свог домаћина и при томе му наноси штету.

ED

Пигмент – бојене материје у ћелији. Пластиди – органеле у ћелији које у себи садрже бојене супстанце (зелене, жуте, црвене и безбојне). Природна селекција/одабирање – скуп природних фактора који неке организме елиминишу, док неки организми који им се прилагоде преживљавају (опстанак најспособнијих). Прашник – део цвета у којем се налазе поленова зрна.

Хитин – органска материја од које је изграђена кутикула инсеката и ћелијски зид гљива. Хифе – издужене ћелије гљива. Хлоропласти – органеле у биљним ћелијама у којима се врши процес фотосинтезе. Хормони – материје које се луче у организму и имају улогу да регулишу бројне животне  процесе. Хранљива вакуола – ћелијска органела у којој се вари (разграђује) храна код једноћелијских организама. Циста – мешколика структура у коју се затвара организам у стадијуму мировања.

Синтеза – спајање.

Цитологија – наука о ћелији.

Сапрофити – организми који добијају хранљиве материје из мртвих организама (разлажу органске супстанце до

Црвена књига – књига која садржи податке о угроженим и ретким врстама неког подручја. 185


Решења тестова

2. Заокружи тачан одговор.* Да би се човек кретао, неопходан је рад његових мишића. Овај рад се остварује захваљујући енергији која потиче из: a. једра, б. митохондрија, в. хлоропласта, г. цитоплазме.

Звездице означавају нивое постигнућа: * основни ниво ** средњи ниво *** напредни ниво Решења за Тест на 25. страни Провери шта знаш о открићу ћелије. Заокружи слово испред тачног одговора.* 1. Први микроскоп је конструисао а. Роберт Хук, б. Антони ван Левенхук, в. Шлајден и Шван. 2. Ћелију је открио: а. Роберт Хук, б. Антони ван Левенхук, в. Шлајден и Шван.

R

4. Обележи делове ћелије Одозго према доле ћелијска мембрана, једро, цитоплазма, митохондрије

PO

3. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н. ** Ћелија је основна јединица и Т Н живих и неживих бића. Свака ћелија настала је из ћелије Н деобом. Т Ћелијску теорију су поставили Шлајден и Шван. Т Н Светлосни микроскоп увеличава до милион пута. Т Н Одговори на питања .***

5. Објасни шта значе наведени појмови. ***

KA -

U

4. Објасни ћелијску теорију. Сва жива бића су изграђена од ћелија, без обзира на то да ли су биљни или животињски организми. Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића.

ED

5. Како се рачуна увеличање микроскопа? Увеличање микроскопа се рачуна као увеличање окулара *увеличање објектива. Страна 35.

1. Пажљиво је посматрај и одреди да ли је то биљна или животињска ћелија.*** Објасни на основу чега ћеш одредити да ли је на слици приказана биљна или животињска ћелија. Ако добро познајеш грађу ћелије и разумеш функције које обавља, неће ти бити тешко да решиш ову мозгалицу. Напиши називе: – органеле која „управља“ градом једро – органеле у којој се ослобађа енергија митохондрија – органела које стварају шећере хлоропласти

186

__________А__________

TA

__________Б_________

L

3. На сликама је представљена: а. биљна ћелија, б. животињска ћелија.

1. Ћелијска мембрана је граница између ћелије и њене околине. Штити ћелију и одређује које материје могу да уђу у ћелију или изађу из ње. 2. Цитологија је наука о ћелији. 3. Стоме су отвори на наличју листа, који су окружени са две ћелије затварачице. 4. Цитоплазма је течност која испуњава ћелију и у којој се налазе органеле. 5. Хлорофил је биљни пигмент. 6. Једро је органела која управља радом ћелије и учествује у размножавању. 7. Центриоле су органеле животињске ћелије које имају улогу у размножавању. 8. ДНК се налази у једру и њени делови су гени, којима се преносе наследне особине. 9. Хлоропласти су биљне органеле у којима се врши фотосинтеза. 10. Ћелијски зид је додатни омотач око биљне и бактеријске ћелије који има заштитну улогу. 11. Ћелија је основна јединица грађе и функције сваког живог бића. 12. Вакуоле су органеле у ћелији које могу бити испуњене резервним материјама. 13. Шта значи појам означен црвеном бојом Митохондрије су органеле у којима се из шећера ослобађа енергија, која се користи за све животне процесе.


Страна 40.

3. Повежи појмове тако да повежеш организам са делом тела 1, 4 ________бактерије

Заокружи тачну тврдњу У процесу фотосинтезе енергија се 1. веже 2. ствара 3. ослобађа У процесу ћелијског дисања енергија се 1. веже 2. ствара ослобађа 3. У процесу фотосинтезе шећер се 1. ствара 2. разлаже 3. ослобађа

2, 3 _________амеба 3, 5 _________квасац Страна 75. 1. задатак 4, 1, 5, 2, 3 2 задатак Чији су зуби 7, 5, 6, 1, 3, 4, 2 Страна 84.

На крају теме Јединство грађе и функције живих бића

R

TA

L

Самостална провера Понудили смо ти неколики начина на које можеш да провериш колико познајеш садржаје теме Јединство грађе и функције живих бића. Питања су разноврсна, груписана у пет целина. Пажљиво прочитај питања, размисли и одговори. Сваки тачан одговор вреди 1 бод.

PO

1. Заокружи Т ако сматраш да је тврдња тачна и Н ако сматраш да је нетачна. ~ Биљке имају системе органа. Т Н ~ Бактерије могу бити корисне за човека. Т Н ~ Желудац је део органа за варење амеба. Т Н ~ Волвокс је колонијални бичар. Т Н 2. Препознај системе органа код човека и напиши њихову улогу. Редом Скелетни систем – даје потпору организму и учествује у кретању. Систем за дисање – преко њега се врши размена гасова. Мишићни систем – учествује у кретању. Систем за циркулацију – преноси путем крви кисеоник и храну до свих ћелија, а од ћелија односи штетне материје. Систем за варење – вари храну до најситнијих супстанци које ћелија може да користи. Нервни систем – усклађује рад целог организма. 3. Заврши започету мапу ума која приказује разноврсност животиња. Твој задатак је да допишеш групе бескичмењака и кичмењака. Ако тачно довршиш мапу ума, имаш 1 бод.

KA -

Страна 45. Квасац који се користи у пекарству је: 1. једноћелијски организам 2. вишећелијски организам 3. није живо биће Да би се тесто са квасцем подигло: 1. треба додати шећер и држати тесто на топлом месту 2. треба додати со и држати тесто на топлом месту 3.треба додати шећер и тесто држати у фрижидеру Квасац разлаже шећере на: 1. кисеоник и брашно 2. кисеоник и алкохол 3. угљен-диоксид и алкохол Квасци се размножавају: 1. деобом 2. пупљењем 3. полним размножавањем Страна 48.

U

К В A С А Ц Ф Е Р М Е Н Т А Ц И Ј А Ћ Е Л И Ј С К И З И Д

ED

В И Б Р И О Н И О Р Г A Н Е Л А Страна 49.

1.* НЕ; НЕ, ДА 2. Мачка је вишећелијски организам, значи има органе. Плод јабуке може ускиснути на дрвету јер на себи има квасце који изазивају ферментацију. Цветање воде настаје када се у загађеној води развије велика количина модрозелених бактерија. грожђе се не пере да се не би спрали квасци који се налазе на плоду. Сапрофитске бактерије су организми који разлажу угинуле организме. Када њих не би било, угинула материја не би могла иструнути.

животиње бескичмењаци кичмењаци сунђери дупљари црви мекушци зглавкари бодљокошци

рибе водоземци гмизавци птице сисари

187


црева (танко и дебело) и анални отвор. Иако су ти органи различити, сви имају заједничку функцију, а то је разлагање хране на простије састојке. Зуби сецкају храну, желудац је натапа соковима за варење и започиње варење. У танком цреву се храна разлаже и улази у крв. У дебелом цреву се упија вода и минералне материје. Анални отвор служи за избацивање несварених остатака хране.

Ако сваку реченицу допуниш тачним одговорима, добијаш 3 бода. Ако три реченице завршиш, добијаш 2 бода. Ако имаш само једну тачну реченицу, добијаш 1 бод.

2. Наведи нивое организације живих бића почев од најсложенијег. Организам–систем органа–орган–ткиво– ћелија

Први корак*

KA -

TA

PO

6. Своје знање вреднуј и на овај начин. Питања су груписана у три нивоа, корака. Распоређена су у нивое по тежини. У првом кораку су најлакша, а у трећем најтежа. Најпре одговори на најлакша питања, а затим пређи на она све тежа. Сваки тачан одговор даје ти 1 бод.

3. Објасни процес фотосинтезе Биљке процесом фотосинтезе везују енергију Сунца која им омогућава да од воде, минералних супстанци (из подлоге) и угљен-диоксида (из ваздуха) стварају органске супстанце – шећере. Притом ослобађају кисеоник. Модрозелене бактерије и алге имају хлоропласте па такође врше фотосинтезу.

R

5. Повежи појмове – ко где припада. ~ бактерије хифе ~ биљке вегетативни органи ~ животиње органеле ~ гљиве системи органа ~ лажне ножице

L

4. Допуни реченице. Системом за дисање из ваздуха се издваја кисеоник који стиже до митохондрија, ћелијских органела. У њима се обавља процес ћелијског дисања. У том процесу се ослобађа енергија и угљен-диоксид који се преко система за дисање избацује у спољашњу средину.

U

1. Која је основна јединица грађе и функције сваког живог бића? Ћелија 2. Наведи једноћелијске организме које познајеш. Амеба, квасац, модрозелена бактерија, бактерија.

ED

3. Које групе вишећелијских организама познајеш? Биљке, животиње и гљиве. 1. Који су основни процеси које обавља свако живо биће? Дисање, излучивање, размножавање, рађање, исхрана. 2. Како хранљиве супстанце доспевају до сваке ћелије? Преко проводних судова код биљака или путем телесних течности код животиња. 3. Наведи вегетативне и репродуктивне органе биљака. Вегетативни су: корен, стабло, лист; репродуктивни органи су: цвет, плод и семе. Други корак** 1. Наведи органе за варење и објасни њихову улогу. У варењу/разлагању хране учествује више органа, као што су: зуби, језик, желудац,

188

4. Како се биљке а како животиње ослобађају сувишне течности и других штетних супстанци? Биљке се вишка воде ослобађају преко отвора на наличју листа који се називају стоме. Животиње се вишка воде и штетних материја ослобађају преко коже, дисањем и системом органа за излучивање. 5. Који су репродуктивни органи биљака? Репродуктивни органи биљке учествују у размножавању и то су цвет, плод и семе.

Трећи корак*** 1. Објасни како то да једноћелијски организми могу да обављају све животне функције као и они коју су грађени од више ћелија. Једноћелијски организми имају органеле, делове ћелије који обављају животне функције. 2. Које су то особине које биљке, животиње и гљиве сврставају у један домен? Имају једро и припадају домену еукарија. 3. Шта се дешава са хранљивим супстанцама које доспевају до сваке ћелије? Када хранљиве супстанце и кисеоник


5. У којим органелама се ослобађа енергија? У митохондријама.

U

Страна 129. Линијама повежи производ и животињу од које су људи узели идеје. ** вилин коњиц и хеликоптер риба и чамац патка и весла 2. 1. Скуп различитих врста које живе на истом станишту. 2. Животиње које се хране биљкама. 3. Скуп адаптација које омогућавају организму опстанак у датим условима средине. 4. Наука о међусобним односима организама и односима организма и средине у којој живе. 5. Простор са одређеним еколошким факторима. 6. Животна заједница. 7. Прилагођеност организма. 8. Нераскидиво јединство живе и неживе

ED

L

Б И О Т И В Ц Р З А Г А Ђ В Е Л И

KA -

Страна 94. Вукови живе у чопору. Срне живе у крду. Скакавци живе у роју. Гуске живе у јату.

PO

6. Шта је опрашивање, а шта оплођење? Опрашивање је процес преношења полена на жиг тучка, а оплођење је спајање мушке и женске полне ћелије.

Страна 132. 1.Човек својим деловањем не уништава природу. Т Н Човек је господар планете, може да ради шта жели. Т Н Антропогени фактор је биотички еколошки фактор. Т Н Човек увозом нових врста у екосистем доводи до његовог пропадања. Т Н Негативно деловање човека може довести и до пропадања људске популације. Т Н 2.

TA

4. Повежи процес фотосинтезе и дисања. Шећер који је створен фотосинтезом у митохондријама се разлаже на воду, угљен-диоксид и енергију. Вода се избацује преко система за излучивање или се троши у организму. Угљен-диоксид је штетан и избацује се преко органа за дисање у спољашњу средину. Енергија се троши за све животне процесе.

природе. 9. Распоред живих бића у једном екосистему. 10. Место које један организам заузима у екосистему. 11. Организми који се хране и биљном и животињском храном. 12. Организми који се хране другим животињама. 13. Редослед организама, груписаних према начину исхране или ко кога једе. 14. Скуп јединки исте врсте којe живе у исто време на истом месту и међусобно могу да се размножавају.

R

доспеју до ћелија, у митохондријама се одвија процес ћелијског дисања. Кисеоник служи као гориво које помаже да се шећер који је доспео до митохондрија разложи на саставне делове.

Ч О В Е К

К Д Е Њ А

И Ф А К Т О Р А Н Е К Њ И Г Е Е П А Н Д А

Страна 149. 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Потомци настали бесполним размножавањем: А. идентични су својим родитељима, Б. међусобно се разликују, В. разликују се од својих родитеља. Човек ствара нове врсте: А. случајно, Б. да би се прехранио све већи број људи на планети, В. зато што научници сматрају да је на Земљи мало врста биљака и животиња. 2. Ако сматраш да је тврдња тачна, заокружи Т, а ако сматраш да је нетачна, заокружи Н. ** На неке особине осим наслеђа може да утиче и

189


Жирафа – дуг врат да може да дохвати лишће са високих грана.

U

KA -

L

PO

4. Повежи појмове и објашњења тако што ћеш на линије уписати слово испред тачног појма. *** А. Свака популација тежи да произведе јединке које могу да преживе. Б. Јединке у популацији се разликују по својим особинама. В. Неке јединке ће живети дуже и оставити више потомака. Г. Гени преживелих јединки постају чешћи у популацији. б варијабилност г адаптација а природна селекција в борба за опстанак

Б. Заокружи тачну тврдњу. ** 1. Биоценоза је исто што и животна заједница. ДА НЕ 2. Опстанак животиња грабљивица зависи од количине падавина. ДА НЕ 3. Претерана сеча биљака у џунглама Јужне Америке не утиче на живи свет код нас. ДА НЕ 4. Ако човек болује од грипа који изазивају вируси, треба да пије антибиотике. ДА НЕ 5. Гени су делови ДНК који носе шифру за неку особину. ДА НЕ

TA

Пустињска лисица – велике уши за хлађење, боја крзна која је слична песку.

в. Оба одговора су тачна. 2. Ћелијски зид имају: а. биљна и животињска ћелија, б. ћелија гљива и биљна ћелија, в. животињска ћелија и ћелија гљива. 3. У митохондријама се: а. налази хлорофил за процес фотоинтезе, б. ослобађа енергија. в. И једно и друго.

R

спољашња средина. Т Н Вукови ће у крду јелена уловити најбржу јединку. Т Н Адаптацијама се организми прилагођавају променама у спољашњој средини. Т Н Еволуција је постепена промена врсте кроз дуги низ година. Т Н 3. Наведите адаптације следећих организама на животну средину.*** Пастрмка – вретенаст облик тела, боја која одговара каменитој и шљунковитој подлози.

ED

Страна 179.

Самостална годишња провера знања Провери своје знање из биологије стечено у шестом разреду. Пред собом имаш разноврсне задатке. Потруди се да одговориш на постављена питања и тако провериш колико познајеш биолошке садржаје који су обрађивани у шестом разреду. А. Заокружи тачан одговор. 1. Ћелија је: а. основна јединица грађе живих бића, б. основна једниција функције живих бића.

190

В. У сваком низу речи прецртај уљеза. 1. цитоплазма, једро, бактерија, мембрана 2. печурке, амебе, квасци, модрозелене бактерије 3. археја, еукарија, бактерија, животиње 4. биљке, животиње, вируси, гљиве 5. маларични комарац, мува цеце, пацов, амеба Г. Допуни следеће реченице. ** 1. Станиште и живи свет граде екосистем. 2. Јединке исте врсте које живе на станишту чине популацију те врсте. 3. У једноћелијском организму животне функције обављају се у органелама, а код вишећелијских у органима и системима органа. 4. Аутотрофни организми се хране тако што у процесу фотосинтезе стварају храну. 5. Екологија је наука која проучава међусобне односе живих бића као и односе живих бића и неживе природе. Д. Одговори на следећа питања. *** 1. Какво потомство се може очекивати код бесполног размножавања? Потомци су идентични родитељима. 2. Шта означава појам природна селекција?


TA

KA -

ED

U

Е. Чапља – друге ноге Детлић – треће ноге Патка – прве ноге Соко – четврте ноге

PO

R

Ђ. Жаба – бара Белоушка – бара Маслачак – ливада Храст – шума Вук – шума

L

Скуп природних фактора који неке организме елиминишу, док неки организми који им се прилагоде преживљавају (опстанак најспособнијих). 3. По чему се биљке издвајају од осталих вишећелијских организама? Биљке имају аутотрофан начин исхране. 4. Ко је био др Александар Флеминг? Научник који је пронашао први антибиотик, пеницилин – лек против бактерија. 5. Зашто уништавање неких врста у животној заједници утиче на све остале врсте? Зато што су све врсте у једном екосистему повезане ланцима исхране, па уништавање једне врсте доводи до уништавања целог екосистема.

191


L

TA

R

PO

KA -

U

ED


192

L

TA

R

PO

KA -

U

ED


L

TA

R

PO

KA -

U

ED


L

TA

R

PO

KA -

U

ED


L

TA

R

PO

KA -

U

ED


L

TA

R

PO

KA -

U

ED


L

TA

R

PO

KA -

U

ED


врба

барска корњача

барска шкољка

инсект гњурац

чапља

барска перуника

зец

дивља свиња

детлић

веверица

леска

славуј

храст

висибаба

срна

маслачак

јастреб

змија

љубичица

папучица

бува

TA

L

локвањ

шаран

ED

U

KA -

PO

R

трска

рода

амеба

еуглена

бактерија

квасац

кртица

модрозелена бактерија

речни рак

вук

бор

печурка

сом

Profile for ivana.milosevic

Биологија, уџбеник за шести разред основне школе  

Уџбеник за шести разред основне школе Аутор: Вера Матановић, Весна Милетић

Биологија, уџбеник за шести разред основне школе  

Уџбеник за шести разред основне школе Аутор: Вера Матановић, Весна Милетић

Advertisement