Stjepan ŠEŠELJ
SUVREMENA KNJIŽEVNOST
Putom uz brijeg penje se narednik KUGA i četvorica ŽANDARA. Poprilično neuredne su im uniforme, mamurni su, umorni; upali su na neku seosku svadbu i tako probančili noć. KUGI se podriguje, udiše duboke dimove cigarete, ali ništa ne pomaže. KUGA: Božju mu kapu!... nikad više!... Svaki put kad prođe, čovjek se zaklinje da ne će nikad više... Jedan od žandara doda mu bocu. ŽANDAR: Daj, možda će pomoć!... Pije. KUGA: Koji me je vrag gonio da svratim na tu svadbu!... (opet uzdrigne) Ajajaja... ko ono sve i može svarit!... ajaja... koliko se toga proždrlo i polokalo!... A ko može odbit: „Ajde, gospodine naredniče! Uzmi, gospodine narediče!“... Jebo i' gospodin narednik!... Ko to sad može sve provarit!... ŽANDAR: Gospodine naredniče! KUGA: Šta je?! Sad i ti! Šta oćeš?! ŽANDAR: Mogu li... KUGA: A?! Sraćka! ŽANDAR: Ne... piša mi se... KUGA: Ajde... samo brzo, tu... gdje bilo, rano je još... ko bi te vidijo!... ŽANDAR ustrči prema kući i uputi se prema stogu sijena što je između kuće i štale. Zađe iza stoga. KUGA i ostali žandari dolje se više ne vide, zamakli su za brijeg. VUK izađe na vrata, proteže se; pištolj mu je za pasom. VUK: A... baš fino... još smo živi... Dok se čovjeku piša, znači da je živ!... Raskopčavajući hlače, krene prema stogu. Ugledavši žandara, pomisli da je ABRAM. VUK: O, uranio i ti! ŽANDAR: (promumlja, povlačeći se s neugode) Aha... VUK: Šta je, šta se stidiš... svak se jednom gadno naloče!... Nego... šta ta žandar-
29