Page 1


RADNO-PRAVNA PITANJA Prava radno angažovanih lica i načini njihovog ostvarivanja

Dr Mario Reljanović


Zaposlena i radno angažovana lica

• Zaposleni je fizičko lice u radnom odnosu kod poslodavca, tj. svako lice koje je zaključilo ugovor o radu; poslodavac je pravno ili fizičko lice koje radno angažuje jedno ili više lica. • Izraz “radno angažovano lice” podrazumeva svakoga ko je u određenom, pravnom ili faktičkom, odnosu koji podrazumeva ulaganje određenog rada sa ciljem ostvarivanja neke koristi (zarade). • Osim ugovora o radu, lice se može angažovati i zaključenjem, odnosno potpisivanjem, nekog drugog ugovora kojim se predviđa radno angažovanje: ugovor o delu (i autorskom delu), ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovor o zastupanju i posredovanju, ugovor o dopunskom radu, ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Lice takođe može biti samozaposleno – u statusu preduzetnika-fizičkog lica.

31.1.2012

©2011 iSerbia

2


Prava zaposlenih lica

• Svaki zaposleni poseduje individualna i kolektivna prava. Svako od ovih prava predviđa i određene obaveze, odnosno odgovornost za njihovo poštovanje u odnosu na sve ostale zaposlene. • Kada je reč o individualnim pravima, zaposleni između ostalog imaju pravo na: dnevni, nedeljni i godišnji odmor, zaradu srazmernu uloženom radu, naknadu zarade u slučajevima predviđenim zakonom, zaštitu na radu, stručno osposobljavanje i usavršavanje, itd. Ovo su najvažnija prava, a posebnim zakonom ili kolektivnim ugovorima se mogu predvideti i druga prava, u skladu sa poslovima koje zaposleni obavljaju. • Kolektivna prava se vezuju za delatnosti sindikata. Najvažnije kolektivno pravo jeste pravo na kolektivno pregovaranje radi zaključenja kolektivnog ugovora. Tu su još i pravo na štrajk, učešće u savetu zaposlenih, itd. • Zaposleni takođe imaju sva prava iz socijalnog osiguranja. 31.1.2012

©2011 iSerbia

3


Diskriminacija na radu i u vezi sa radom

• Među osnovna prava svakog zaposlenog, kao i svakog pojedinca uopšte, spadaju i pravo na ljudsko dostojanstvo i pravo na jednak tretman. U vezi sa zaštitom ovih prava postoje pravni instituti zabrane diskriminacije i zabrane zlostavljanja na radu. • Diskriminacija na radu i u vezi sa radom podrazumeva da se neko lice ili grupa lica stavlja u lošiji položaj prilikom ostvarivanja nekog prava, ili im se to pravo u potpunosti uskraćuje, samo zato što poseduju neko lično svojstvo – kao što su nacionalna ili verska pripadnost, rasa, političko ili sindikalno angažovanje, i sl. • Zabrana diskriminacije regulisana je kako Zakonom o radu, tako i Zakonom o zabrani diskriminacije, koji poznaje tzv. diskriminaciju u oblasti rada. Prema ovom Zakonu, zaštićeni su od diskriminacije kako zaposleni u radnom odnosu tako i sva ostala radno angažovana lica, kao i lica koja traže posao. 31.1.2012

©2011 iSerbia

4


Zlostavljanje na radu

• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu određuje zlostavljanje kao svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor – drugim rečima, svako vređanje dostojanstva i postupanje koje nije u skladu i u funkciji obavljanja poslova i procesa rada. • Seksualno uznemiravanje je takođe određeno kao vrsta zlostavljanja na radu.

31.1.2012

©2011 iSerbia

5


Ostala individualna prava zaposlenih

• •

Ostala individualna prava iz radnog odnosa su mnogobrojna, a kao najznačajnija se ističu: Pravo na zaradu, koja mora biti srazmerna uloženom radu, obrazovanju i iskustvu zaposlenog, kao i njegovom radnom učinku. Pravo na odmor – u toku rada, dnevni (minimum 12 sati), nedeljni (minimum 24 sata), godišnji (minimum 20 radnih dana). Pravo na zaštitu na radu, i to opštu zaštitu i zaštitu posebnih kategorija zaposlenih (trudnice, roditelji, maloletna lica). Pravo na odsustva sa rada – plaćeno i neplaćeno odsustvo u slučajevima predviđenim Zakonom o radu i kolektivnim ugovorima. Pravo na obrazovanje i stručno usavršavanje zaposlenog. Sva prava ustanovljena zakonom se dalje razrađuju kroz odredbe kolektivnih ugovora – opšteg, posebnog i kolektivnog ugovora kod poslodavca. Svaki od ovih dokumenata može sadržati veći obim prava nego što je to predviđeno zakonom.

31.1.2012

©2011 iSerbia

6


Kolektivna prava zaposlenih

• Najvažnija kolektivna prava se ostvaruju kroz realizaciju prava na sindikalno udruživanje i slobode sindikalnog delovanja. Svako od zaposlenih ima pravo da osnuje sindikat u skladu sa zakonom, ili postane član nekog od sindikata kod poslodavca. • Kolektivno pregovaranje se vrši između reprezentativnih sindikata i poslodavca, odnosno udruženja poslodavaca. Na ovaj način nastaju kolektivni ugovori – opšti, koji važi za sve zaposlene u Republici Srbiji, posebni – koji važe za određenu delatnost, teritoriju, i sl. i kolektivni ugovor kod poslodavca. Ovi ugovori su u hijerarhijskom odnosu i moraju biti u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima. Svakim od njih dalje razrađuje prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih i poslodavca koji su propisani višim ugovorom, tako da su svi oni relevantni kada se utvrđuje da li zaposleni ima neko pravo i u kom obimu ga može koristiti. 31.1.2012

©2011 iSerbia

7


Kolektivna prava zaposlenih

• Drugo kolektivno pravo zaposlenih jeste pravo na štrajk. Štrajk može organizovati sindikat kod jednog ili više poslodavaca, ali ga mogu organizovati i zaposleni bez učešća sindikata. U toku štrajka, interese zaposlenih zastupa štrajkački odbor, koji se osniva odlukom o stupanju u štrajk. Ovom odlukom se određuju i modalitet štrajka, kao i zahtevi štrajkača. • Štrajkači ne smeju ugrožavati bezbednost i zdravlje lica, kao i bezbednost imovine; poslodavac ne može zaposlene koji štrajkuju zameniti novim zaposlenima, utvrđivati disciplinsku ili drugu odgovornost štrajkača, otkazati njihove ugovore o radu, kao ni preduzimati bile koje mere za sprečavanje štrajka koje ne obuhvataju pregovaranje o spornim pitanjima. • U slučaju obavljanja javnih i drugih posebnih delatnosti postoji poseban režim štrajka, prilikom kojeg su zaposleni dužni da minimum procesa rada. 31.1.2012

©2011 iSerbia

8


Prava iz socijalnog osiguranja

• •

Prava zaposlenih iz oblasti socijalnog osiguranja obuhvataju: pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje; pravo na zdravstveno osiguranje; pravo na osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ove tri vrste osiguranja su obavezne za svako zaposleno lice; doprinose uplaćuje poslodavac, a za ostvarivanje prava su nadležni Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje. • Osim zakonom propisanih (obaveznih) osiguranja, svaki zaposleni može uplaćivati i tzv. dobrovoljno osiguranje, kojim može ostvariti širi krug prava od onog koji je garantovan zakonom.

31.1.2012

©2011 iSerbia

9


Prava u slučaju nezakonitog otkaza ugovora o radu i otkaza zbog viška zaposlenih

• Poslodavac može jednostrano otkazati ugovor o radu samo iz razloga koji su utvrđeni Zakonom o radu i drugim propisima. Ukoliko poslodavac samovoljno otkaže ugovor o radu bez prethodno sprovedenog postupka i/ili ga ne potkrepi zakonskim razlozima za njegovo otkazivanje, reč je o nezakonitom otkazu. • Ukoliko postoji jedan od sledećih otkaznih razloga, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu samo ukoliko ga je prethodno upozorio na tu činjenicu i ostavio mu minimum pet radnih dana da se izjasni o njoj: neostvarivanje rezultata rada i odsutnost potrebnih znanja i sposobnosti; skrivljena povreda radne obaveze; narušavanje radne discipline; učinjeno krivično delo; nevraćanje na rad nakon isteka odsustva ili mirovanja radnog odnosa; zloupotreba bolovanja. • Ugovor o radu se otkazuje rešenjem koje izdaje poslodavac. 31.1.2012

©2011 iSerbia

10


Prava u slučaju nezakonitog otkaza ugovora o radu i otkaza zbog viška zaposlenih

• Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koje je zaspoleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. • Ukoliko je otkaz ugovora o radu posledica neostvarivanja rezultata rada i/ili nepostojanja potrebnih znanja i sposobnosti, zaposleni ima pravo na otkazni rok između jednog i tri meseca, u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja. Pravo na otkazni rok takođe postoji ako je ono regulisano individualnim ugovorom o radu, ili nekim od kolektivnih ugovora. • Ukoliko je otkaz ugovora o radu posledica tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine, u iznosu koji je određen kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu. 31.1.2012

©2011 iSerbia

11


Zaštita prava – vansudski postupci

• Zaposleni može svoja prava zaštiti na više načina, u različitim postupcima. • Vansudski postupci se pre svega odnose na podnošenje prijave inspekciji rada, kao i postupke mirenja, odnosno mirnog rešavanja radnih sporova. • Republički inspektorat za rad je poseban deo Ministarstva rada i socijalne politike. Zaposleni se može ovoj inspekciji obratiti u svakoj situaciji kada misli da mu je povređeno, ili može biti povređeno, neko pravo iz radnog odnosa. Inspekcija može izdati nalog da se otkloni povreda propisa, a u pojedinim slučajevima može i odložiti izvršenje rešenja poslodavca o otkazu ugovora o radu. • Mirno rešavanje radnih sporova se vrši prema odredbama Zakona o radu i posebnog Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova u okviru Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Mirno rešavanje se može urediti i u internom postupku kod poslodavca, a ukoliko je zaposleni nezadovoljan ishodom tog postupka može pokrenuti radni spor pred sudom. 31.1.2012

©2011 iSerbia

12


Zaštita prava – radni spor

• Radni spor se pokreće tužbom nadležnom osnovnom sudu, i to u slučaju kada zaposleni smatra da mu je povređeno neko pravo iz radnog odnosa. Rok za podnošenje tužbe je 90 dana od dana dostavljanja odluke kojom je pravo prekršeno, odnosno od dana saznanja za kršenje prava na drugi način. • U samom sporu, zaposleni može tražiti ispitivanje zakonitosti odluke poslodavca, kao i zaštitu prava zaposlenog i utvrđivanje odgovornosti poslodavca. Zaposleni može tražiti naknadu materijalne i nematerijalne štete, a od vrste povređenog prava zavisi isticanje drugih zahteva (npr. vraćanje na posao, i sl.). • Radni spor je hitne prirode i sprovodi se prema opštim pravilima parničnog postupka i posebnim odredbama iz Zakona o radu. • Zaposleni može podneti i tužbu u slučajevima diskriminacije na radu i zlostavljanja na radu; u tim slučajevima važe pravila opšteg parničnog postupka i pravila iz Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. 31.1.2012

©2011 iSerbia

13


Odgovornost poslodavca i zaposlenih za nastalu štetu

• Postoje tri situacije u vezi sa naknadom štete u radnom odnosu: 1. Odgovornost zaposlenog za štetu koju pričini poslodavcu zasniva se na njegovoj krivici – zaposleni odgovara samo za štetu koju pričini namerno, ili u krajnjoj nepažnji. 2. Odgovornost poslodavca za štetu koju počini zaposlenom može biti dvostruka, u zavisnosti od vrste štete. Ako je u pitanju šteta koja je nastala povredom nekog prava, osnov odgovornosti je krivica poslodavca koja se pretpostavlja (a poslodavac može dokazati da nije postupao suprotno propisima); ako je u pitanju šteta zbog rukovanja opasnim stvarima ili radu na opasnim poslovima, osnov odgovornosti je rizik. 3. Ukoliko zaposleni načini štetu trećem licu, poslodavac je dužan da tu štetu nadoknadi; regresna odgovornost zaposlenog prema poslodavcu postoji samo ukoliko je zaposleni štetu prouzrokovao namerno, ili iz krajnje nepažnje. 31.1.2012

©2011 iSerbia

14


Prava radno angažovanih lica koja nisu u radnom odnosu

• Lica koja nisu u radnom odnosu a zaključila su neku drugu vrstu ugovora o radnom angažovanju, takođe poseduju određena prava. Obzirom da ovi ugovori mogu biti veoma različiti, konkretna prava će zavisiti od vrste ugovora i poslova za koje se lice angažuje. • U svakom slučaju, radno angažovano lice će imati pravo na uplatu doprinosa za određene vrste osiguranja, pravo na opštu i posebnu zaštitu na radu, kao i zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu, i sl. Takođe se podrazumeva da zaključenje nekog od ugovora prati i ugovaranje pravične naknade za uložen rad, odnosno za rezultate tog rada. Svi detalji radnog angažovanja se preciziraju u ugovoru. • Ovako angažovana lica imaju pravo na zaštitu pred sudom ukoliko dođe do kršenja ugovora, nezakonitog raskida, ili neispunjena obaveza na koje se druga strana obavezala.

31.1.2012

©2011 iSerbia

15


Faktički rad – tzv. “rad na crno”

Tzv. “rad na crno”, tj. rad bez ikakvog ugovora ili drugog pravnog osnova zasniva se na faktičkom obavljanju poslova i usmenom dogovoru između radnika i poslodavca. On je u sudskoj praksi u Srbiji poistovećen sa tzv. “faktičkim radom”. “Faktički rad” obavlja lice koje je zasnovalo radni odnos iako ne ispunjava opšte uslove za njegovo zasnivanje. Zbog toga sud posmatra ugovor koji je to lice zaključilo kao ništav, ali uzima da se za vreme obavljanja rada (dok ništavost nije utvrđena) položaj takvog lica poistovećuje sa licem u radnom odnosu. U sudskoj praksi je zauzet stav da se lice koje “radi na crno” nalazi u istom položaju – otuda se njegovo radno angažovanje može prekinuti u bilo kom trenutku, ali dok traje on uživa radnopravnu zaštitu kao zaposleni. Od faktičkog rada treba razlikovati situaciju kada zaposleni dogovori radni odnos sa poslodavcem, ali iz nekog razloga do zaključenja ugovora nikada ne dođe. Za takva lica, koja ispunjavaju uslove da rade poslove zakoje su angažovani, važi pravna fikcija da su u radnom odnosu na neodređeno vreme, iako nisu potpisali ugovor o radu.

31.1.2012

©2011 iSerbia

16


Faktički rad – tzv. “rad na crno”

Lice koje “radi na crno” ima sva prava i obaveze koja proističu iz radnog odnosa, s tim što se neka od njih realizuju faktički – npr. poslodavac daje slobodne dane i godišnji odmor, isplaćuje zaradu, i sl. dok se neka ne mogu ostvariti (uplata doprinosa za socijalno osiguranje). Npr, lice koje ispunjava sve uslove za obavljanje nekog posla dogovori radni odnos sa poslodavcem ali ne potpiše ugovor o radu, dok ne prođe “probni period” u toku kojeg će poslodavac proceniti rad tog lica. Ovakav način zloupotrebe se najčešće završava tako što poslodavac uspešno izbegava zaključenje ugovora, da bi na kraju angažovao neko drugo lice na “probni period” a licu koje je do tada bilo “na probi” otkaže svaki radni angažman. U ovakvim slučajevima, kao i uvek kada se “radi na crno”, zaposleni može da se obrati inspekciji rada, koja će poslodavcu naložiti da zaključi ugovor o radu sa zaposlenim i naplatiti mu kaznu. Osim prijave inspekciji rada, lice koje radi na crno može i tužiti poslodavca za isplatu svih novčanih davanja i uplatu doprinosa koje duguje, ukoliko može da dokaže da je obavljalo faktički rad kod tog poslodavca u periodu koji je predmet utuženja. Opšti rok za podnošenje ovakve tužbe je tri godine (npr. zaposleni može 01.01.2012. da podnese tužbu zbog neisplaćenih zarada od 01.01.2009. do 01.01.2012. godine).

31.1.2012

©2011 iSerbia

17


Hvala na pažnji! O autoru Mario Reljanović stekao je zvanje diplomiranog pravnika na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistarske studije završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, 2007, odbranom magistarskog rada „Međunarodna saradnja na suzbijanju terorizma“. Doktorsu disertaciju Zabrana diskriminacije pri zapošljavanju kao međunarodno ljudsko pravo (mentor: prof. dr Vojin Dimitrijević), odbranio je 2011. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Radio kao istraživač-saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Pitanja i komentare možete slati na office@iserbia.rs 31.1.2012

©2011 iSerbia

18

Prava radnika  

Prava radnika - zakon o radu

Advertisement