Issuu on Google+


Izborna participacija i apstinencija biraÄ?i i apstinenti u Srbiji

Nevena Jovanović


Izborno pravo

Ustav Republike Srbije, član 51.

’’Svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lično. Izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skadu sa zakonom’’.

13.12.12

©2012 iSerbia

3


Neposredni izbori Na neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom, građani biraju: • • • •

Predsednika Republike Poslanike za Narodnu skupštinu Poslanike za skupštinu autonomne pokrajine Odbornike za skupštinu jedinica lokalne samouprave (prema Ustavu Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave su opštine, gradovi i grad Beograd) Izbor izvršnih organa jedinica lokalne samouprave uređuje se zakonom

13.12.12

©2012 iSerbia

4


Birači i apstinenti

Građani raslojeni na birače i apstinente određuju rezultate izbora i pravce političkih kretanja

Spremnost na participaciju u politici, širi socijalni aktivizam i posebno raširenost, čvrstina i stabilnost demokratskih uverenja građana (njihova privrženost demokratskim procedurama i institucijama) spadaju u osnovne pretpostavke procesa stabilizovanja i konsolidovanja demokratije

13.12.12

©2012 iSerbia

5


Birači i apstinenti

Aktivistički potencijal građana može se analizirati na osnovu tri grupe indikatora: • • •

Stavova građana o sopstvenoj političkoj kompetentnosti i uticaju na politiku Ostvarene političke participacije i civilnog angažovanja Verovatnoće izbijanja sukoba i sopstvenog anagažovanja u političkim i socijalnim protestima i nemirima

13.12.12

©2012 iSerbia

6


Tipovi glasača

4 osnovna tipa glasača (prema Helen Kat): • • • •

Glas podrške Glas za pobednika Negativni glas Takticki glas

13.12.12

©2012 iSerbia

7


Tipovi glasača

Prema dva kriterijuma: cilju glasanja i primarnoj motivaciji, Helen Kat razlikuje četiri tipa percepcije izborne odluke, četiri tipa birača i ujedno četiri tipa glasa: glas pristanka, glas protivljenja, glas izbora i promišljeni glas

13.12.12

Cilj glasanja /primarna motivacija

Ekspresija/izražava nje

Selekcija/odabiranj e

pozitivna

Glas podrške

Glas izbora pobednika

negativna

Glas protivljenja

Promišljen/taktički glas

©2012 iSerbia

8


Tipovi birača (prema Helen Kat)

Pristalice – tipičan primer je birač, najčešće izrazito stranački identifikovan, koji jednostavno uvek glasa za svoju stranku, bez obzira na okolnosti i ishod izbora Probirljivi – imajući u vidu moguće ishode izbora i budući da neguju pozitivno partijsko osecanje, ovi građani glasaju za jaču stranku onu koja ima šanse da pobedi, čak i kada je njima bliža neka manja stranka Protivnici – nemaju toliko uvida u iskod izbora, koliko potrebu da izraze priotivljenje. Otuda je moguće da će dati glas onoj stranci za koju smatraju da je najveći proticvnik njima neomiljene stranke Promišljeni – negativno su motivisani, ali glasaće za stranku za koju zaključe da ima najveće praktične šanse da pobedi njima neomiljenu stranku

13.12.12

©2012 iSerbia

9


Faktori koji utiču na izbprnu participaciju

• • • •

Stepen homogenizacije poretka i društva Važnost izbora Neizvesnot izbornog procesa Dubina rascepa i sporova koji postoje u društvu

13.12.12

©2012 iSerbia

10


Protestna participacija

Brojne i različite forme građanske neposlušnosti, protesta i ukupne nenasilne akcije i otpora predstavljaju značajan, dugo zanemarivan i malo istraživan deo političke paprticipacije

13.12.12

©2012 iSerbia

11


Izbor (ne)izbora

• Politička apstinencija – svesna odluka pojedinaca ili grupe pojedinaca da odustanu od političkog delovanja

13.12.12

©2012 iSerbia

12


Pasivizacija građana i dobrovoljno odricanje od građanskih prava

Posle petog oktobra i demokratskih promena u Srbiji primećuje se povlačenje građana iz društvenog i političkog angažovanja i porast apstinencije na izborima

Posmatrajuci izlaznst birača u periodu od početka demokratskih promena, maksimalna izlaznost bila je upravo 24. septembra 2000. godine, kada je izaslo 74 % birača prema zvaničnom biračkom spisku

13.12.12

©2012 iSerbia

13


Izbor (ne)izbora

Izborni apstineni ne čine homogenu celinu već su podeljeni u 3 grupe: • • •

Oni koji nikad ne izlaze na izbore zato što su u potpunosti nezainteresovani za društvena i politička dešavanja Oni koji ne izlaze na izbore jer upravo na taj način izražavaju svoj politički stav Oni koji imaju političke stavove, a na izbore ne izlaze najčešće zato što su razočarani ili pesimistični u pogledu ponude na političkoj sceni, odnosno sumnjičavi prema ideji da se izborima može doći do promena(oni su potencijalni glasači)

13.12.12

©2012 iSerbia

14


Funkcionalni apstinenti

Najveći broj apstinenata u Srbiji pripada kategoriji ’’funkcionalnih apstinenata’’

Ovi birači se vode u biračkim spiskovima, ali im se realno mesto prebivališta ne poklapa sa biračkim mestom.

Njihova motivacija da (ne) glasaju u vezi je sa materijalnim i vremenskim troškovima

13.12.12

©2012 iSerbia

15


Faktori koji utiču na izbornu apstinenciju

• • • • • •

Informisanost građana i razuđenost njihove percepcije društvene i političke stvarnosti Socijano –ekonomski status Klasna pripadnost Stepen starosti Stepen obrazovanaj Demografska svojstva

13.12.12

©2012 iSerbia

16


Apstinencija i partijska identifikacija Izborna apstinencija kao svesna i voljna politička odluka često dolazi nakon duže ili kraće partijske identifikacije •

Apstinencija kao ’’čistilište’’ – pojedini građani napuštaju stranačko poistovećivanje, te pre izbornog opredeljenja za neku drugu stranku jedno vreme apstiniraju

Apstinencija kao ’’kažnjavanje stranke’’ – građani zadržavaju postojeću partijsku identifikaciju, ali ipak apstiniraju, što je rezultat racionlne ili emocionalne reakcije na neki aspekt stranačke politike

Apstinencija kao rezultat labilne partijske identifikacije – građani nemaju stabilnu partijsku identifikaciju, niti stabilan odnos prema izlasku na izbore – nekad izađu na izbore, a nekade ne

13.12.12

©2012 iSerbia

17


Apstinencija i partijska identifikacija •

Apstinencija kao rezultat slabe partijske identifikacije – slaba partijska identifikacija koja građane ne motiviše dovoljno da izadju na izbore

Apstinencija kao rezultat ’’unakrsnog pritiska’’ – jak unutrašnji pritisak sa rezltatom nula (npr. kada se stranačka identifikacija ne podudara sa rešavanjem određenog problema, često dolazi do sukoba racionalnog i emocionalnog, koji se rešava tako što se apstinira od situacije koja predstavlja realni izbor između te dve opcije)

Apastinencija kao reakcija na neostvarenu realizaciju raznih benefita -nezadovoljenje ambicija, odnosno interesa čije je zadovoljenje pojedinac očekivao od stranke, dovode do negativnih reakcija prema stranci i neizlaznosti na izbore

13.12.12

©2012 iSerbia

18


Apstinencija i partijska identifikacija •

Apstinencija kao reakcija na stvaranje ili rasturanje političkih saveza – neprihjvatanje tj. negativan odnos pristalica stanke A prema stranci B sa kojom je stranka A sklopila politički savez. Takođe i rasturanje političkog saveza kome je pojedinac bio lojalan može da dodvede do apstinenencije

Apstinencija kao reakcija na podele i frakcijske borbe unutar stranke –’’za moje više ne mogu, a za druge neću’’

Apstinencijan kao rezultat sumnje u izbornu moć svoje stranke – apstinencija kao racionalna odluka usled partijske identifikacije sa strankom male izborne moći koja neće preći cenzus

apstinencija kao rezultat partijske odluke o bojkotu izbora – gradjani, pristalice određene stranke slede steranačku odluku o bojkotu izbora.

13.12.12

©2012 iSerbia

19


Apstinencija i partijska identifikacija •

Apstinencija kao rezultat privremenne partijske identifikacije u revolucionarnom vremenu – apstinencija onih koji izlaze samo na prelomne izbore,izbore ključnih odluka

Apstinencija kao rezultat razvijanja jakog antistranačkog stava (departizacija) – slabljenje i napuštanje stranačkog poistovećivanja uz postepeno javljanje antistranačkog raspoloženja

Apstinencija kao rezultat izrazito razvijenog antiizbornog stava – moharhisti, antipluralisti, privrženici jedne partije i jednog vođe

Apstinencija kao rezultat razvijanaj jakog antipolitičkog stava (depolitizacija) – građani koji su ’’digli ruke od svega’’ (i od aprtije i od lidera i od politike)

13.12.12

©2012 iSerbia

20


Izborna participacija vs pasivizacija

Da li je izborna participacija poželjno, a apstinencija nepoželjno ponašanje građana?

Nametnuti javni kalup u kome je izborna participacija poželjno ponašanje, a svako drugačije ponašanje je nepoželjno

O participaciji se ne može govoriti kao o pozitivnom stanju ’’per se’’, niti o apstinenciji kao o nužno negativnoj pojavi

13.12.12

©2012 iSerbia

21


Vrenosno - neutralni pristup

• Visoka ili niska izborna participacija sama po sebi ne predstavlja ni prednost ni manu demokratskog poretka jer postoji niz Ä?inilaca koji sustinski odredjuju kvalitet poretka

13.12.12

Š2012 iSerbia

22


Politički sistem Srbije

Nevena Jovanović

Kontakt: office@iSerbia.rs

13.12.12

©2012 iSerbia

23


Birači i aptinenti u Srbiji