Intervju sa nominovanom - Katarina Tadić

Katarina Tadić je saobraćajna inženjerkaspecijalista, zaposlena u firmi „Yunex Traffic d.o.o Beograd“. Osnovne i master studije završila je na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Svojim ličnim uspehom smatra to što je došla iz male sredine, studirala u glavnom gradu i još tokom master studija imala priliku da radi na jednom od najvećih regionalnih projekata.

Njen fokus je na pametnim sistemima saobraćaja, a veoma je ponosna na činjenicu da je radila na više projekata koji su imali za cilj da digitalizuju saobraćajnu signalizaciju, smanje potrošnju energije i skrate vreme putovanja u Beogradu. Otud semafori kao Katarinina pasija, a sa osmehom kaže da ozbiljna nauka stoji iza onoga što mi vidimo samo kao „crveno, žuto i zeleno“. Katarina radi u gotovo jedinstvenom timu na ovim prostorima, jer ga čine šest saobraćajnih inženjerki, a firmu u Srbiji takođe vode žene. „Mi kao zajednica treba da radimo na promociji inženjerstva, različitosti i dinamičnosti koji ovaj posao donosi, kako bi se žene više odlučivale za ovu profesiju“, poručuje Katarina i dodaje da su mladi inženjeri nosioci svih budućih promena koje nam tehnologije donose.

Čestitke za izbor među 10 prvoplasiranih „Inženjerki godine“. Kako Vi gledate na ovaj konkurs?

Hvala vam najlepše. Pre svega mi je velika čast što sam se našla u užem izboru za inženjerku godine i drago mi je što uopšte postoji ovakva inicijativa koja inspiriše mlade i perspektivne žene da se usmere ka inženjerskoj profesiji.

Kako ste doživeli celokupan ovaj događaj, posebno samu dodelu priznanja u Privrednoj komori Srbije?

Najiskrenije sam uživala na samom događaju i mislim da je ovo jedno prelepo iskustvo i još jedna sjajna prilika za druženje i promociju inženjerstva. Bila mi je zaista čast što delim mesto na bini sa tako uspešnim ženama.

Kada ste saznali da želite da postanete inženjerka i odakle Vam inspiracija za inženjersku profesiju?

Od malena sam se interesovala za saobraćaj i način na koji on funkcioniše, pa sam se već pri upisu u srednju školu usmerila ka saobraćajnoj školi, gde sam kroz razne stručne predmete samo potvrdila da je to nešto što zaista volim i u čemu želim da se usavršavam. Svoje školovanje nastavila sam na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu i nakon uspešno završenih osnovnih i master studija bila sigurna u izbor svog karijernog puta. Mislim da je najvažnije to što me posao koji radim svakodnevno inspiriše da još više napredujem i profesionalno se razvijam.

Prema Vašem mišljenju, šta čini dobrog inženjera?

Dobrog inženjera čini spremnost na nove izazove, da konstanto uče, napreduju i prilagođavaju se dinamičnom okruženju i promenama koje dolaze sa tehnološkim razvojem i napretkom. Zapravo, mislim da je ključno da istinski voliš to čime se baviš, jer uz posvećenost, trud i rad uspeh će zagarantovano doći.

Možete li nam ukratko predstaviti kompaniju u kojoj trenutno radite i objasniti našim čitaocima šta je konkretno Vaš deo posla?

Radim u kompaniji Yunex Traffic d.o.o. Beograd i deo sam tima koji čine saobraćajni inženjeri. Najveći deo mog posla je kreiranje programa za raskrsnice, analiza i rešavanje problema na signalisanim raskrsnicama i izrada tehničke dokumentacije. Svakodnevno se trudimo da prepoznamo mogućnost za unapređenje saobraćaja u Beogradu.

Na koji profesionalni uspeh ste posebno ponosni?

Ponosna sam što još od početka svoje karijere radim na jednom od najvećih projekata modernizacije svetlosne signalizacije na ovim prostorima i što iz dana u dan činimo saobraćaj na ulicama boljim, uprkos sve većem broju automobila na ulicama.

Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Svoj radni dan uvek započinjem uz šoljicu jake domaće kafe koju ispijam sa svojim kolegama. Dok prosečan radni dan se sastoji se od opservacije saobraćajne situacije i problema na terenu, zatim pažljivo planiranje, priprema tehničke dokumentacije i simulacija datog rešenja u laboratorijskim uslovim, Na kraju sledi primena rešenja na terenu i analiza efekata datog rešenja.

Da li je i koliko je Vaš posao fizički zahtevan?

Zavisi od perioda u toku godine, tokom niskih temperatura tokom zime ume da bude jako naporno provoditi dane na ulicama, a često postoji veliki pritisak na saobraćajnim inženjerima, jer je posao vrlo odgovoran a rokovi su često kratki.

Šta je najveći izazov u vašem radu?

Milim da je najveći izazov prepoznati šta je glavni uzrok problema i koji je to način za rešavanje istih najbolji.

Šta biste (najverovatnije) radili u životu da niste inženjerka?

Kao neko ko je odrastao i živi na selu, da nisam saobraćajna inženjerka verovatno bih se više posvetila porodičnom poslu, a to je prerada mleka i proizvodnja dimljenih sireva.

Na koji način možete biti primer i inspiracija mladim devojkama?

Kada sam došla na prijemni ispit za upis na Saobraćajni fakultet u Beogradu sam zapravo bila drugi put u svom životu u Beogradu. U tom trenutku sve je bilo tako daleko i nedostižno. Svojom pričom bih želela da pokažem mladim devojkama da mladi iz malih mesta širom Srbije mogu da budu izuzetno uspešni u svom poslu.

Šta bi po Vašem mišljenju još trebalo uraditi da više devojaka bira naučna ili tehnička zanimanja?

Mislim da se u poređenju sa periodom od pre 10 ili 15 godina danas sve više dama opredeljuje za tehnička zanimanja. Tim kog sam ja deo sačinjen je od 6 saobraćajnih inženjerki, a i menadžment kompanije Yunex Traffic u Srbiji su takođe dame. Tako da ja trenutno nemam osećaj da su žene u tehničkim zanimanjima zapostavljene, jer sarađujem sa velikim brojem jako uspešnih dama.

I za sam kraj razgovora - Koja je vaša poruka mladima?

Vi možete doneti promene u ovom svetu samo se nemojte bojati da sanjate i verujte u sebe!