Issuu on Google+

POLJOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA „SOMBOR“ DOO SOMBOR

Savremena tehnologija gajenja kukuruza i soje


Savremena tehnologija gajenja kukuruza i soje

Jelena Ivan, dipl.inž.

Brošura je napravljena u u okviru Projekta „Edukacija poljoprivrednih proizvođača o aktuelnom sortimentu i savremenoj agrotehnici u proizvodnji kukuruza i soje“ koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine


Savremena tehnologija gajenja kukuruza Tehnologiju gajenja čine agrotehničke mere koje se primenjuju u proizvodnji svake ratarske biljke, pa i kukuruza. Osnovni zadatak tehnologije gajenja kukuruza je stvaranje povoljnih uslova za rast i razviće biljaka, odnosno za što bolje iskorišćavanje genetskog potencijala hibrida. Kvalitetno i blagovremeno izvedene agrotehničke mere ublažavaju nepovoljno dejstvo spoljnih činilaca na prinos kukuruza.

Izbor parcele Gajenju kukuruza najbolje odgovaraju zemljišta ravničarskog reljefa do 300m nadmorske visine. Kukuruz daje visoke prinose na zemljištima koja su plodna, rastresita, sa dobrim kapacitetom za vodu. Kukuruzu odgovaraju zemljišta koja imaju znatne rezerve zemljišne vlage ali su istovremeno dobro aerisana. Ovakve osobine imaju zemljišta srednja po mehaničkom sastavu, dobre strukture i bogata organskim materijama kao što su černozem i gajnjače. Teška i zbijena zemljišta su znatno manje povoljna za proizvodnju kukuruza. Ovakva zemljišta treba podrivati i đubriti organskim đubrivima u cilju popravke njihovih osobina čime se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj gajenih biljaka. Za gajenje kukuruza manje odgovaraju laka, humusom siromašna zemljišta jer imaju mali kapacitet za vodu. Popravka ovakvih zemljišta može se izvesti unošenjem organskih đubriva, najčešće stajnjaka. Na razvoj useva kukuruza velik uticaj ima i pH vrednost zemljišta. Gajenju kukuruza najviše odgovaraju zemljišta neutralne reakcije zemljišnog rastvora. Ako je pH vrednost zemljišta manja od 5 zemljište se ne koristi za proizvodnju kukuruza bez prethodnih mera popravke zemljišta. Kukuruzu ne odgovaraju ni zaslanjena zemljišta kod kojih je pH veći od 8.5, naročito u sušnim godinama koncentracija soli na ovakvim zemljištima se dodatno povećava.


Plodored Kukuruz treba gajiti u plodoredu, a ne u monokulturi. Dobri predusevi za kukuruz su strna žita, prvenstveno ozima ali i jara strna žita. Dobar predusev kukuruzu su i leguminoze, u praksi je to najčešće soja a na znatno manjim površinama i grašak, pasulj. Povoljan predusev kukuruzu može biti i suncokret, dok je šećerna repa manje povoljan predusev kukuruzu jer napušta zemljište kasnije od drugih preduseva i veliki je potrošač vode. Zbog visokog učešća u strukturi setve kukuruz se još uvek gaji u monokulturi na znatnim površinama i pored konstantnih upozorenja stručnjaka da je ovakva proizvodnja rizična. Kukuruz je biljka koja može da podnese monokulturu, ali je treba maksimalno izbegavati iz većeg broja razloga. U monokulturi se zemljište jednostrano iskorišćava, dolazi do veće pojave otpornih korova, a kukuruzna zlatica može desetkovati prinos kukuruza u monokulturi.

Obrada zemljišta Obrada zemljišta je kompleksna agrotehnička mera koja se deli na osnovnu obradu zemljišta i predsetvenu pripremu. Osnovni zadatak osnovne obrade zemljišta je stvaranje povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima u zemljištu kao i dobre mikrobiološke aktivnosti, sve u cilju osiguranja povoljnih uslova za rast i razvoj useva kukuruza. Veoma je važno blagovremeno izvođenje osnovne obrade zemljišta. Ako je predusev kukuruzu strnina prvi korak pri osnovnoj obradi je obrada strništa. Ova operacija često se naziva još i ljuštenje strništa, odnosno ugarenje. Obradom strništa čuva se zemljišna vlaga, provocira se nicanje korova a zaoravaju se i žetveni ostaci čime se stvaraju uslovi za mikrobiološke procese i razgradnju zaorane mase. Prema višegodišnjim podacima najbolji prinosi kukuruza ostvaruju se ako je osnovna obrada izvedena u prvim rokovima obrade, ranije u jesen. Sa kašnjenjem osnovne obrade dolazi do smanjenja prinosa kukuruza, naročito ako se osnovna


obrada izvede u proleće u godini u kojoj se gaji kukuruz. Na kasno obrađenom zemljištu ne postoji povoljna struktura, predsetvena priprema je otežana, klijanje i nicanje je neujednačeno, što sve dovodi do znatno nižih prinosa kukuruza. Osnovna obrada najčešće se izvodi oranjem na dubinu 20 do 30 santimetara, u zavisnosti od tipa zemljišta, preduseva, količine žetvenih ostataka i dr. Orati treba kada je zemljište u stanju fizičke zrelosti za obradu, odnosno pri povoljnoj vlažnosti zemljišta. Ako je zemljište vlažnije oranjem se stvara kaišava plastica kao i nepropusni sloj ispod dubine oranja. Ako se ore suviše suvo zemljište dolazi do s tvaranja većih grudvi koje se kasnije teško razbijaju. Zatvaranje zimske brazde je mera koja se preporučuje nakon izvedene osnovne obrade. Kvalitetna i blagovremena predsetvena priprema veoma je važna jer seme treba da ima"tvrdu posteljicu, a mek pokrivač". Osnovni zadatak predsetvene pripreme je čuvanje vlage, ravnanje zemljišta, uništavanje eventualno izniklih korova, sve u cilju stvaranja povoljnih uslova za razvoj mlade biljke kukuruza. Dubina predsetvene pripreme treba da je 8 do 10 santimetara, ova mera izvodi se kombinovanim oruđima kako bi se smanjio broj prohoda mehanizacije.

Đubrenje Kukuruz spada u grupu ratarskih biljaka sa najvećom proizvodnjom organske materije po jedinici površine. Za formiranje velikog prinosa potrebno je obezbediti značajne količine hraniva. Kukuruz treba đubriti na bazi agrohemijske analize zemljišta kako bi unete količine đubriva odgovarale potrebama useva kukuruza kao i stanju plodnosti parcele na kojoj će se gajiti kukuruz. Đubrenje na bazi agrohemijskih analiza zemljišta je racionalno i u funkciji zaštite životne sredine. U različitoj literaturi nalaze se različite preporuke za potrebne količine đubriva za kukuruz, većina autora navodi da je za prinos od 10 t/ha potrebno 100-180 kg/ha N, 70-120 kg/ha P2O5 i 40-120 kg/ha K2O. Osnovno đubrenje za kukuruz treba izvesti u jesen, pred osnovnu obradu zemljišta. Ovom prilikom unose se celokupne količine fosfora i kalijuma kao i deo azota putem kompleksnih mineralnih đubriva. Preostale potrebne količine azota potrebno je primeniti u proleće, pre predsetvene


pripreme. Tačna količina azotnog đubriva može se u proleće utvrditi na osnovu N-min metode. U savremenoj agrotehnici kukuruza prihranjivanje tokom vegetacije se ne preporučuje.

Setva Setva je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza. Kako bi se setva izvela kvalitetno potrebno je pravovremeno i kvalitetno obaviti predsetvenu pripremu zemljišta. Zemljište treba da je dobro usitnjeno, ravno i rastresito. Setva je kompleksna agrotehnička mera, sastoji se od više elemenata: vremena, dubine i gustine setve. Greške koje se učine u setvi samo delimično mogu da se poprave, ova agrotehnička mera ubraja se u najznačajnije u proizvodnji kukuruza. Vreme setve uslovljeno je biološkim osobinama kukuruza, agroekološkim uslovima određenog rejona kao i dužinom vegetacije odabranog hibrida i namenom kukuruza, za zrno ili za silažu. Kukuruz treba sejati u dovoljno zagrejano zemljište, sa setvom kukuruza se počinje kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na 10°C. Ovakvi uslovi omogućavaju da, uz dovoljno vlage, nicanje bude za petnaestak dana. U našem regionu najveće površine pod kukuruzom poseju se u periodu od 10. do 30. aprila. Ukoliko zemljište nije dovoljno zagrejano, seme bubri ali dugo ne klija, deo semena se zarazi i gljivičnim oboljenjima, usevi zbog toga mogu biti proređeni. Drugi nedostatak rane setve je eventualno oštećenje od kasnog mraza, te mnogi proizvođači izbegavaju ranu setvu. Rana setva ima i svojih prednosti, ranije sejani usevi ranije i niču, pa tako ranije i metliče, svilaju, pre i dozrevaju, brže otpuštaju vlagu iz zrna jer sazrevaju u toplijem periodu. Ovakvi usevi razvijaju snažan korenov sistem do sušnog


perioda, te lakše podnose sušu. Iz svih ovih razloga setvu kukuruza treba početi u prvoj dekadi aprila, najveće površine treba posejati u drugoj dekadi aprila, do kraja ovog meseca treba završiti setvu kukuruza. Setva hibrida pune vegetacije u maju mesecu je nesigurna, ako moramo sejati u maju treba sejati hibride kraće vegetacije. Kasna setva je rizična jer je može pratiti nedostatak vlage u zemljištu što može produžiti klijanje kukuruza. Dubina setve zavisi prvenstveno od tipa zemljišta, odnosno njegove vlažnosti. Pri normalnim uslovima vlažnosti na zemljištima tipa černozem kukuruz treba sejati na 6 cm dubine, izuzetno 1 do 2 cm dublje. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava koja su vlažnija setva treba da je 1 do 2 cm plića. Veoma važan činilac proizvodnje kukuruza je broj biljaka po hektaru, tj. sklop. Broj biljaka po jedinici površine je prva komponenta prinosa i veoma je važno setvom kukuruza na zadato rastojanje stvoriti uslove za željeni broj biljaka u žetvi. Različiti hibridi kukuruza imaju različite zahteve prema gustini setve. Gustina setve menjala se poslednjih nekoliko decenija s tendencijom povećanja broja biljaka po hektaru. Tome je doprinela pojava novih hibrida koji podnose gušći sklop, te se danas srednje rani i srednje kasni hibridi seju na 57 do 68000 biljaka po ha, rani hibridi na 68 do 79000 biljaka po ha, dok se kasni hibridi seju na 5560.000 biljaka po ha. Na sklop u velikoj meri utiču i klimatski uslovi kao i kvalitet zemljišta. U suvim uslovima i na slabijim zemljištima treba planirati manji sklop i obrnuto. U uslovima navodnjavanja praktikuje se gušća setva, kao i kod hibrida koji se gaje za silažu. Na tržištu se nalazi veliki broj hibrida, od FAO 300 do FAO 700. Izbor hibrida zavisi u mnogome od proizvodne orjentacije gazdinstva, ali da bi proizvodnja bila stabilnija važno je odlučiti se za hibride različite dužine vegetacije.


Mere nege Nega kukuruza obuhvata niz operacija koje se obavljaju po potrebi, a to su: valjanje, razbijanje pokorice, međuredna kultivacija, zaštita od štetočina, korova i bolesti i navodnjavanje. U našim uslovima proleća su često sa malim količinama padavina, pa kukuruz nakon setve treba valjati kako bi se obezbedio bolji kontakt semena i zemljišta i sačuvala dragocena vlaga u zemljištu. Česta je pojava pokorice nakon jakih pljuskova u fazi klijanja kukuruza, u ovakvim situacijama važno je razbiti pokoricu i time omogućiti nesmestano nicanje useva kukuruza. Od mera nege koje se promenjuju u usevu kukuruza jedno od najznačajnijih mesta pripada suzbijanju korova. Prilikom upotrebe herbicida važno je imati u vidu kako populaciju korova na konkretnoj parceli tako i poštovati uputstvo za upotrebu proizvođača pesticida. Zaštita kukuruza od štetočina izvodi se kako tretmanom semena kukuruza kao i drugim tretmanima u zavisnosti od intenziteta napada konkretne štetočine. Međuredna kultivacija veoma je važna mera nege kukuruza koja obezbeđuje sprečavanje gubitka vlage iz zemljišta u vegetaciji kukuruza, kao i suzbijanje poniklih korova, uništavanje pokorice, popravljanje vodno vazdušnog i mikrobiološkog režima zemljišta. Međurednu kultivaciju treba izvesti u ranijim fazama razvoja kukuruza, kada kukuruz ima tri do četiri lista prvi put i kada biljke kukuruza imaju šest do osam listova drugi put. Prva međuredna kultivacija obavlja se na dubini od 6 do 8 cm, dok se drugi put kultivira pliće, na dubini od 4 do 6 cm. Pri međurednom kultiviranju treba obratiti pažnju na zaštitnu zonu do biljaka kukuruza, koja pri prvoj kultivaciji treba da bude 10 do 12 cm, a pri drugoj kultivaciji ova zona je šira i treba da iznosi 15


do 20 cm. U našem regionu pojedini poljoprivrednici zagrću kukuruz tokom vegetacije, ali ova mera nema opravdanja u savremenoj proizvodnji kukuruza jer se zagrtanjem povećava površina sa koje dolazi do isparavanja i gubitka vlage iz zemljišta.

Navodnjavanje Prinosi kukuruza u regionu variraju značajno od godine do godine u vrlo širokom rasponu u zavisnosti od količine i rasporeda padavina u vegetaciji kukuruza. Prosečne potrebe kukuruza za vodom su: april 35mm, maj 90mm, jun 95mm, jul 120mm, avgust 75mm i septembar 40mm, sve ukupno 450mm. U vegetaciji kukuruza prosečan nedostatak padavina iznosi 150 do 250 mm. Posledice suše na smanjenje prinosa prvenstveno zavise od dužine perioda bez padavina, visine temperature vazduha, vodnog režima zemljišta, zahteva biljaka za vodom i stepena tolerantnosti prema suši, kao i od nivoa primenjene agrotehnike. Kukuruz najveće potrebe za vodom ima u fazi cvetanja, suša u ovoj fazi može da utiče na smanjenje prinosa zrna koje je dva do tri puta veće u odnosu na njenu pojavu u bilo kojoj drugoj fazi razvoja kukuruza. Velika osetljivost kukuruza na nedostatak vode i visoke temperature u vreme cvetanja proizilazi iz potrebe istovremenog razvijanja muških i ženskih cvetova koji su na biljci prostorno udaljeni 30do 100 cm i potpuno su izloženi spoljnim uticajima. Zato se biljka sama štiti zakašnjenjem pojave svile u odnosu na metlicu, čime se period izlaganja svile štetnom delovanju suše skraćuje, a to u uslovima


dugotrajne i jake suše dovodi do povećanog broja jalovih biljaka. Efekat suše u pojedinim godinama je katastrofalan,jer su postignuti prinosi kukuruza manji nego ozimih strnina. U ekstremno sušnim godinama na pojedinim parcelama prinosa kukuruza uopšte nije bilo. Efekat navodnjavanja na prinos kukuruza u našim uslovima veoma je značajan. U uslovima navodnjavanja ostvaruju se visoki i stabilni prinosi kukuruza od12 do 13t/ha, pa i više. Različiti autori navode da je efekat navodnjavanja na povećanje prinosa kukuruza 30% pa i više zavisno od godine. Potrebe za navodnjavanjem kukuruza na našim prostorima su veoma izražene, jer je suša česta i zahvata velika prostranstva, značajno umanjuje prinose i nanosi ogromne štete proizvodnji kukuruza, kao i poljoprivrednoj proizvodnji u celini. U odnosu na uslove i realne mogućnosti navodnjavanje kod nas je veoma malo zastupljeno. U narednom perodu odnos prema navodnjavanju kao veoma važnom činiocu povećanja i stabilizacije prinosa kukuruza treba menjati i prilagiđavati potrebama proizvođača. Kukuruz se kod nas obično počinje navodnjavati od sredine meseca jula, i nastavlja se u mesecu avgustu kada obično još uvek traje nedostatak prirodnih padavina. U uslovima suše navodnjavanje je u potrebno najčešće obaviti dva do četiri puta sa zalivnom normom od 30 do 40mm. Vreme zalivanja treba utvrditi nekom od za to predviđenih metoda, ne treba zalivati samo na osnovu izgleda biljaka ili ispucalosti zemljišta i sl. Kakvi su efekti navodnjavanja u 2013. godini vidi se u rezultatima makroogleda kukuruza koje je u uslovima suvog ratarenja i u uslovima navodnjavanja izvela PSS "Sombor" u 2013. godini.


Tabela 1: Rezultati makroogleda kukuruza kompanije KWS u 2013. god. Lokalitet: Ogledno polje PSS „Sombor“ – Bilić Red. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21

Hibrid KXA 0470 KASSIUS KXA 0386 BALASCO KXB 1382 KONFITES KXB 2543 KXA 0485 KALIGULAS KXB 1548 KILIC KXB 2491 KRABAS KARMAS KWS 3381 KREBS KALIMNOS KITTY KERBANIS LUCE MIKADO KORIMBOS KLIMT KONSENS KERMESS GRECALE Prosek

Broj biljaka/ha

Vlaga %

72000 69500 70000 68500 69500 70000 69000 71500 68000 69500 68000 68500 68000 67000 67500 65500 68000 65000 67000 66500 66000

16.9 17.9 17.4 17.9 18.3 17.3 16.7 16.7 18.1 18.6 18.0 17.0 19.2 20.0 21.7 21.4 20.0 19.0 18.8 22.5 19.2

Prinos kg/ha 14% vlage 7249 7940 8458 7317 7436 6586 6792 7582 7455 7255 7464 7397 7048 8040 7275 6409 6371 6912 7391 8230 7354 7332

Rang 15 4 1 12 8 19 18 5 7 14 6 9 16 3 13 20 21 17 10 2 11


Tabela 2: Rezultati makroogleda kukuruza kompanije KWS u navodnjavanju u 2013. godini Lokalitet: Ogledno polje PSS „Sombor“ – Toplana Red. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27

Hibrid KRABAS KARMAS KWS 3381 KREBS KALIMNOS KITTY KERBANIS LUCE MIKADO KORIMBOS KLIMT KONSENS KERMESS GRECALE KXA 0470 KASSIUS KXA 0485 KALIGULAS KXA 0386 BALASCO KXB 1382 KONFITES KXB 2543 KXB 1548 KILIC KXB 2491 KXB 2477 KXB 2486 KXB 3481 KXB 3483 KXB 2553 KXB 2566 Prosek

Broj biljaka/ha

Vlaga %

71500 70500 72000 68500 68000 71500 71000 70500 68500 68000 68500 65500 65000 68000 71500 71000 72000 70500 71000 71500 72000 75000 74000 72000 75000 71500 70000

18.9 18.5 19.5 20.0 21.8 22.8 23.4 26.8 26.5 28.2 27.2 29.6 28.0 31.9 19.3 20.1 19.8 18.1 19.1 25.5 23.4 19.5 19.4 20.5 20.0 21.9 29.0

Prinos kg/ha 14% vlage 16658 13877 17571 16638 15705 17197 16612 14585 16684 14927 14753 15706 16433 15543 11136 14713 15064 12030 13837 12446 14115 10363 15139 17559 13033 14614 15164 14893

Rang 5 21 1 6 10 3 7 19 4 15 16 9 8 11 26 17 14 25 22 24 20 27 13 2 23 18 12


Berba kukuruza U ranijem periodu gotovo celokupna količina kukuruza koji se proizvodio na privatnom posedu brala se u klipu beračima i skladištila u koševima tj. čardacima koji su najčešće bili drvene, a ređe metalne konstrukcije. Ovakav način proizvodnje podrazumevao je i značajno angažovanje radne snage. Tokom poslednjih deset godina situacija se izmenila jer sve značajnije mesto zauzima kombajniranje kukuruza u zrnu. Kod individualnih poljoprivrednih proizvođača još uvek preovladava berba kukuruza u klipu kada se kukuruz smešta u čardak i troši se postepeno, prema potrebi. Ovim načinom nema troškova sušenja kukuruza ali je važno kontrolisati proces skladištenja kako ne bi došlo do pojave plesnivosti klipa kukuruza. Kvalitet skladištenog kukuruza značajno zavisi od vlage u zrnu tokom berbe i skladištenja. Ako je vlaga u zrnu do 25% i ako je skladišni prostor manji i dobro aerisan nema potrebe za povremenim premeštanjem kukuruza. Ako je vlaga 25 do 30% potrebno je povremeno premeštanje klipova, dok se skladištenje kukuruza preko 30% vlage ne preporučuje. Praksa je da se prvo beru hibridi kraće vegetacije, a da se vlažniji kukuruz skladišti u gornjem delu čardaka, zbog boljeg sušenja. Za ovakvo skladištenje obično se gaje hibridi FAO grupa 500, 600 i 700. Berba kukuruza u zrnu sve je značajnije zastupljena na posedima poljoprivrednih proizvođača u poslednjih desetak godina. Za ovakav vid ubiranja kukuruza veoma je bitan sadržaj vlage u zrnu u momentu kombajniranja. Procenat vlage u zrnu u momentu berbe ne bi smeo da bude veći od 20%., jer pri većim vlagama izuzetno rastu troškovi sušenja zrna kukuruza. Za berbu u zrnu pogodniji su hibridi kraće vegetacije, prvenstveno FAO grupa 300 i 400.


Savremena tehnologija gajenja soje Izbor zemljišta Soja najbolje uspeva na dubokim, plodnim zemljištima dobrih fizičkih osobina, odnosno dobrog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Najbolji prinosi soje ostvaruju se na černozemu, livadskom zemljištu kao i na dubokom aluvijalnom zemljištu. Soja se može uspešno gajiti i na smonicama i gajnjačama, ali se mora obratiti pažnja na kvalitetnu i blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Teška, zbijena, hladna i veoma vlažna zemljišta nisu pogodna za gajenje soje. Izrazito laka, rastresita zemljišta koja su veoma propusna i nedovoljno vlažna nepogodna su za proizvodnju soje. Najpovoljnija pH vrednost zemljišnog rastvora za proizvodnju soje je 6.6 do 7.2. Soja teže podnosi kisela zemljišta, dok su slana zemljišta potpuno nepodesna za setvu soje.

Plodored Soju treba gajiti u plodoredu. Soja može u plodoredu da se gaji posle skoro svih useva, isključujući jednogodišnje i višegodišnje leguminoze. Soju ne treba gajiti nakon suncokreta i uljane repice zbog moguće pojave zajedničkih bolesti. Kukuruz je najčešći predusev soji, ako se nakon berbe kukuruza kvalitetno i blagovremeno zaoru žetveni ostaci, te osnovna obrada obavi blagovremeno on je dobar predusev soji .Ako se nakon skidanja kukuruza kasno i nekvalitetno obavi zaoravanje žetvenih ostataka ili ukoliko je parcela sa kukuruzom bila veoma zakorovljena ovakav usev je manje pogodan predusev soji. Strna žita su veoma dobar predusev soji jer napuštaju zemljište rano i ostavljaju dovoljno vremena za kvalitetnu i blagovremenu osnovnu obradu zemljišta. Dobar predusev soji je i krompir. U intenzivnoj proizvodnji šećerna repa je dobar predusev za večinu ratarskih biljaka, ako se repa intenzivno đubri i ako je efikasna borba protiv korova. U uslovima manjka padavina i smanjene upotrebe organskih đubriva šećerna repa je manje pogodan predusev soji.


Soju ne treba gajiti u monokulturi zbog bolje kontrole korova, boljeg iskorišćavanja zemljišta i pojave bolesti soje. Soja relativno rano napušta zemljište, ostavlja ga uglavnom nezakorovljeno i u dobrom fizičkom stanju kao i obogaćeno azotom. Iz svih navedenih razloga soja predstavlja izuzetno dobar predusev za gotovo sve ratarske kulture. Soja je odličan predusev strnim žitima, a posebno ozimoj pšenici. Na parcelama na kojima je u planu setva ozimih strnina treba gajiti sorte soje nešto kraće vegetacije.

Obrada zemljišta Obradi zemljišta za soju treba posvetiti naročit značaj, kako u smislu njenog blagovremenog izvođenja tako i u smislu kvaliteta sa ciljem stvaranja rastresitog sloja zemljišta povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima. Na ovaj način stvaraju se uslovi za kvalitetnu predsetvenu pripremu i setvu soje. Vreme i način osnovne obrade zemljišta zavise od preduseva,odnosno vremena žetve prethodnog useva, kao i od agrometeoroloških uslova gajenja. Ako se soja gaji nakon strnina prvo se zaorava strnište na dubinu od 15 cm ili se tanjira teškom tanjiračom na dubinu od 12 cm. Nakon ove operacije ore se na dubinu od 25 do 30 cm krajem leta i početkom jeseni. Ako je predusev soji kukuruz neophodno je prvo dobro usitniti žetvene ostatke, a zatim sledi njihovo zaoravanje na dubinu od 30 do 35cm, što omogućava njihovo blagovremeno razlaganje. Ako je predusev soji šećerna repa nakon njenog vađenja odmah se ore na dubinu od 30 do 35cm. Kvalitetno izvedena osnovna obrada ostavlja mogućnost prezimljavanja zemljišta u otvorenoj brazdi. Ako je oranje izvedeno manje kvalitetno dobro je u toku jeseni obaviti grubo ravnanje razora i slogova. Predsetvena priprema zemljišta treba da obezbedi ravan, rastresit, topao i vlađan površinski sloj zemljišta za kvalitetnu setvu i brzo i ujednačeno klijanje i nicanje soje. Veoma je važno da se predsetvenom pripremom zemljište dobro poravna kako bi gubici u žetvi bili manji s obzirom da soja ranijih grupa zrenja niže formira prve mahune. Čim se u proleće može ući u parcelu izvodi se zatvaranje zimske brazde i ravnanje


zemljišta, najbolje je da se ova mera izvodi setvospremačima, dijagonalno na pravac oranja. Neposredno pred setvu izvodi se fina predsetvena priprema, na dubinu od 4 do 5cm, u pravcu setve.

Đubrenje Većina autora se slaže da za 100 kg zrna i prateću vegetativnu masu biljke soja iznosi prosečno7,5 do 9.5 kg azota, 3 do 5 kg kalijuma i 1.5 do 2.5 kg fosfora. Količine hraniva koje usvoje biljke zavise od visine prinosa. Značajnu količinu azota koju usvaja biljka soje obezbeđuje se azotofiksacijom iz vazduha, a zatim i usvajanjem azota iz zemljišta. Azotofiksacijom se obezbeđuje velika količina azota, 100 do 150 kg/ha, pa i više, ali samo pod uslovom da se soja gaji na zemljištu boljih osobina, neutralne reakcije i da se inokulacija semena kvržičnim bakterijama obavila pravilno. Zbog mogućnosti azotofiksacije kao i zbog nešto skromnijih zahteva prema hranivima od drugih kultura ranije je postojala praksa da se soja ne đubri ili da se primenjuju male količine đubriva za njenu proizvodnju. Danas znamo da soja za dobar prinos zahteva đubrenje bazirano na rezultatima agrohemijske analize zemljišta. Ukupne količine kalijuma i fosfora kao i deo azota treba primeniti u vidu kompleksnih mineralnih đubriva u jesen, pre osnovne obrade zemljišta. U proleće treba predsetveno primeniti manju količinu azotnih đubriva. Usled činjenice sa se soja azotofiksacijom snabdeva azotom iz vazduha prohranjivanje soje azotnim đubrivima u daljem toku vegetacije nema efekta.

Setva Blagovremena setva soje treba da obezbedi brzo i normalno klijanje i nicanje useva, ravnomeran raspored semena u horizontalnom i vertikalnom smeru, kao i optimalnu gustinu useva. Soju treba sejati kada je temperatura zemljišta od 10-12oC, dakle vreme setve soje uvek treba vezivati za temperaturu setvenog sloja, a ne strogo za datum. U našim klimatskim uslovima setva u optimalnom agrotehničkom roku jedan je od


osnovnih činilaca koji utiču na visinu i stabilnost prinosa. Ako soju posejemo suviše rano to će dovesti do usporavanja klijanja, hladno i vlažno vreme dovodi do pojave bolesti semena i ponika što za posledicu može da ima proređen sklop soje. Poznato je da je mlada biljčica soje otpornija na niske temperature od ponika kukuruza, može da podnese kratkotrajne mrazeve (od -3oC do -4oC), pa je opasnost od izmrzavanja manja nego kod kukuruza. Ako soju posejemo rano period od setve do nicanja traje duže. Datum setve manje utiče na prinos sorti kraće vegetacije, dok je negativan efekat kašnjenja setve kod sorti duže vegetacije više izražen. Usev posejan u početku optimalnog agrotehničkog roka bolje izbegava kritičan sušni period u julu i avgustu. Smanjenje prinosa usled prekasne setve ne može sprečiti niti povećana količina semena u setvi. U našem regionu sorte druge grupe zrenja treba sejati početkom aprila, ranostasne sorte treba sejati tokom aprila, sorte kraće vegetacije možemo sejati tokom aprila, ali i početkom meseca maja. Gustina useva manje utiče na prinos soje nego što je to slučaj kod kukuruza. Nije redak slučaj da se preteruje sa količinom semena soje u setvi, no treba imati u vidu da veća gustina utiče na povećanje visine donjih mahuna, da je usev u gustom sklopu osetljiviji na sušu, što je poslednjih godina kod nas vrlo aktuelno. Takođe, u pregustom sklopu veća je opasnost od poleganja i bolesti. Ako je usev soje ređi no što je optimalno, biljke se intenzivnije granaju, ali su donje mahune niže, što za posledicu može imati veće gubitke u žetvi soje. Za sorte druge grupe zrenja preporučuje se sklop od 350 do 400 000 biljaka po hektaru, za sorte prve grupe zrenja 400 do 450 000 biljaka po hektaru, za sorte nulte grupe zrenja 500 000 biljaka po hektaru. Preporučen sklop za sorte 00 grupe zrenja je 550-600 000 biljaka po hektaru. Što se tiče međurednog razmaka u setvi soje istraživanja pokazuju da nema značajnih razlika u prinosu pri međurednom razmaku


od 50 i 70cm, ali ako se seje na 70cm međuredno u redu treba sejati gušće, odnosno svaka sorta treba da se seje na preporučeni sklop. Krupnoća semena i klijavost veoma variraju od godine do godine, pa se potrebna količina semena za setvu računa uzimajući u obzir ove karakteristike semena. Dubina setve soje izuzetno je važna jer soja prilikom nicanja iznosi kotiledone na površinu zemljišta. Ako posejemo soju suviše duboko a zemljište je hladno, period nicanja soje biće dug. Ako je setva soje suviše plitka lako može doći do isušivanja površinskog sloja zemljišta, što takođe može negativno uticati nicanje useva. Optimalna dubina setve soje je 4 do 5cm. U hladna i teška zemljišta sa nepovoljnom strukturom treba soju sejati pliće, a na lakšim, peskovitim i struktarnim zemljištima nešto dublje. Ako je setva kasna, a ima dovoljno vlage u zemljištu može se posejati i nešto pliće, radi bržeg nicanja useva. Veoma je važno da je dubina setve soje ujednačena jer to utiče na ujednačeno nicanje i početni porast mladih biljaka soje. Veoma je važno da se seme soje pre setve inokulira, odnosno zarazi kvržičnim bakterijama. Poznato je da soja kao leguminoza ima sposobnost da svoje potrebe u azotu podmiruje njegovim usvajanjem iz vazduha putem simbioze sa kvržičnim bakterijama na svom korenovom sistemu. Tokom klijanja i nicanja biljka soje koristi ovaj i druge hranljive elemente iz kotiledona. Prve kvržice na korenu soje počinju da se javljaju oko 7 dana nakon nicanja useva, a nakon 10-14 dana one su sposobne da hrane biljku azotom iz vazduha. Iz ovih razloga veoma je važno upotrebiti mikrobiološko đubrivo za soju, koje do upotrebe treba čuvati na temperaturi od 4oC, pošto su u pitanju bakterije, dakle živi organizmi. Mikrobiološko đubrivo treba upotrebiti prema uputstvu koje se nalazi na njegovom pakovanju, uz propisanu količinu vode, i obavezno u hladu, jer pri neposrednom dejstvu sunčeve svetlosti kvržične bakterije mogu da izgube svoju vitalnost. Iz ovih razloga inokulaciju semena treba vršiti neposredno pre setve, a tretirane veće količine semena koje se isti dan ne utroše preporučljivo je sutradan ponovo inokulisati. Pri izboru sortimenta proizvođači treba da se rukovode kako ciljevima proizvodnje na gazdinstvu tako treba težiti i što stabilnijoj proizvodnji, sa što manje rizika. Izborom sorti soje različitih grupa zrenja proizvodnja na gazdinstvu je stabilnija, a organizacija radova je olakšava. Kao orijentacija za izbor sortimenta soje proizvođačima mogu poslužiti


rezultati ogleda koje PSS „Sombor“ postavlja na svojoj teritoriji delovanja.

Tabela 1: Rezultati makroogleda soje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada u 2013. godini Lokalitet: Karavukovo Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Sorta/linija Valjevka Galina NS Zenit NS Virtus NS Princeza NS-L-201360 Prosek 0 GZ Balkan Sava Diva Victoria NS Maximus NS Optimus NS Apolo NS-L-210391 Prosek I GZ Vojvođanka Venera Rubin Trijumf NS Zita NS Sirijus Prosek II GZ Prosek ogleda

Grupa zrenja 0 0 0 0 0 0 I I I I I I I I II II II II II II

Prinos kg/ha (sveden na 13% vlage) 3083 3030 3714 3505 3431 3428 3365 3043 3401 3062 3276 3616 3130 3472 3456 3307 3381 3452 3658 3141 3314 3156 3350 3332

Rang 17 20 1 4 8 9 19 10 18 13 3 16 5 6 11 7 2 15 12 14


Tabela 2: Rezultati makroogleda soje „Delta Agrar“ u 2013. godini Lokalitet: Karavukovo Redni broj 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Sorta/linija BG-L-461 BISER DANA DUKAT BG-L-1370 BG-L-4601 GALEB VOLOĐA GORŠTAK

Prinos kg/ha (sveden na 13% vlage) 3310 3276 3186 3164 3318 3230 3724 3291 3854

Grupa zrenja 0 0 0 0 I I I II II

Prosek

Rang 4 6 8 9 3 7 2 5 1

3373

Tabela 3: Rezultati makroogleda soje kompanije „Syngenta“ u 2013. godini Lokalitet: Karavukovo Sorta: Giulietta Redni broj 1 2

Varijanta Kontrola Tretman semena - Cruiser

Prinos kg/ha (sveden na 13% vlage) 3276 3542

% vlage 14.5 14.0

Rang

Tabela 4: Rezultati makroogleda soje kompanije „Raiffeisen Agro“ u 2013. godini Lokalitet: Karavukovo Redni broj 1

Sorta/linija ANGELA

Grupa zrenja II

Prinos kg/ha (sveden na 13% vlage) 3209

2 1


Nega Mere nege soje su jedan od neophodnih preduslova za uspešnu proizvodnju soje. Ako je od osnovne obrade do setve sve urađeno blagovremeno i kvalitetno, mere nege je mnogo lakše primeniti. Nega podrazumeva mehaničkoi hemijsko suzbijanje korova, zaštita useva od štetočina kao i navodnjavanje useva soje. U proizvodnji soje veoma je važno suzbijanje korova. Korovi višestruko negativno deluju na visinu prinosa soje: konkurišu biljkama soje u hrani i vodi, povećavaju zasenčenost, otežavaju žetvu soje i smanjuju kvalitet zrna. Protiv korova primenjuju se mehaničke i hemijske mere borbe. Međuredno kultiviranje predstavlja mehaničku meru borbe protiv korova, kojom se takođe razbija i poljanica i vrši se rastresanje površinskog sloja zemljišta, te se ovom merom smanjuje gubitak vlage iz zemljišta. Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije, pri čemu se kultivirati prvi put može kada usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja redova“. Međuredna kultiviranja, osim uništenja korova i rastresanja površinskog sloja zemljišta, ima i blagotvorno dejstvo i na rad mikroorganizama koji razlažu organsku materiju, a ovom merom se i poboljšava funkcionisanje žičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, dok se u narednim kultivacijama mora voditi računa o napredovanju korenog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu, i da zaštitna zona bude šira, kako se ne bi oštetio koreni sistem. Mnogo je faktora koji utiču na uspešnost međuredne kultivacije. Međuredna kultivacija daće dobre rezultate ako korovi nisu prerasli, zemljište koje se kultivira mora biti prosušeno, ne sme biti suviše vlažno,


jer će se kultiviranjem suviše vlažnog zemljišta uništiti mrvičasta struktura. Pri međurednoj kultivaciji, dubina rada radnih organa treba da bude ujednačena, na dubini 4-6 cm, ne više da ne bi došlo do povređivanja korenog sistema, zemljište nakon kultivacije treba da bude što ravnije, da površina zemljišta koja odaje vodu bude što manja, ako je u pitanju prvo kultiviranje soje treba kretati radnom brzinom od 6 km na čas, kako ne bi došlo do zatrpavanja mladih biljaka. Protiv korova u soji se borimo i pravilnim i blagovremeno izvedenim agrotehničkim merama, počevši od izbora parcele, plodoreda, kvalitetnom i blagovremenom osnovnom obradom zemljišta, a zatim i hemijskim merama borbe. Herbicidi se primenjuju pre setve, moguće ih je primenjivati posle setve, a pre nicanja, a najčešće je to nakon nicanja useva soje. Prosečni prinosi soje pokazuju znatno variranje jer su u direktnoj zavisnosti od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije. Iz ovih razloga, navodnjavanje je veoma važna mera nege soje. Soja ne troši vodu istim tempom u periodu svoje vegetacije. U nicanju i početnim fazama svoga razvoja soja troši veoma malo vode, daljim tokom vegetacije zahtevi soje za vodom rastu, pri čemu su posebno osetljive faze razvoja soje faza cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna. U vreme faze cvetanja i oplodnje niska relativna vlažnost vazduha može izazvati slabu oplodnju i pad prinosa zrna. Nedostatak vode dovodi do niza vidljivih promena na biljkama, visina stabla je jedno od svojstava koje najviše reaguje na nedostatak vode. U uslovima suše biljke ostaju niske, sa smanjenim brojem nodusa. Daljim dejstvom suše dolazi do formiranja manjeg broja mahuna, manjeg broja zrna u mahuni, a seme ostaje sitno. Visoke temperature utiču na skraćenje vegetacije, pa se skraćuje i faza nalivanja zrna.


Da bismo izbegli sve ove negativne efekte, treba soju navodnjavati, ako postoji mogućnost za to. U fazi cvetanja i oplodnje poželjno je navodnjavanje useva soje, kako bi se povećala relativna vlažnost vazduha, mada se to ređe primenjuje u praksi. najcelishodnije je navodnjavati soju od polovine jula do polovine avgusta, kada prolazi najkritičnije faze razvoja nalivanja zrna. Kada je zrno soje naliveno i počinje zrenje, potrebe biljaka za vodom se smanjuju, te je navodnjavanje nepotrebno, a suvišak vlage može usevu soje i da šteti.

Žetva Pravilan odabir momenta žetve veoma je važan u procesu proizvodnje soje. Žetvu soje treba obaviti u tehnološkoj zrelosti, odnosno kada je sadržaj vlage u zrnu 13-14%. Indikator sazrevanja soje je opadanje listova, nakon opadanja listova u periodu 3-5 dana sadržaj vlage u zrnu soje pada na 13%. U poslednjoj deceniji međutim, česta je pojava da usled visokih temperatura i suše biljka ubrzano prelazi faze razvoja, te je zrno zrelo i niske vlage, a na biljci se još uvek nalaze listovi koji otežavaju žetvu. Žetva soje može početi i pri većim vlagama (16,17%) ukoliko je moguće vršiti dosušivanje semena. Žetva soje vlage preko 18% se ne preporučuje, zbog otežanog vršenja ove operacije, kao i zbog nagnječenja zrna. Ukoliko zreo usev dugo stoji na polju, dolazi do pucanja mahuna i gubitaka prinosa pre žetve, što je još izraženije pri smeni vlažnog vremena sa toplim i suvim periodima. Takođe, dešava se da zbog kiša ne može da se požanje već zreo usev.


Žetva soje izvodi se žitnim kombajnima podešenim za kombajniranje soje. Značajno je podesiti rastojanje između bubnja i podbubnja, broj obrtaja bubnja (500-600 obrtaja u minutu), uskladiti broj obrtaja vitla i brzinu kretanja kombajna, podesiti otvore sita. Veoma je važno uskladiti brzinu kretanja kombajna sa stanjem useva, visina reza kose treba da je što niža, kao bi se i najniže mahune požnjele. Brzina kretanja kombajna ne bi trebalo da je veća od 5 km/h, a u zakorovljenom usevu i manja od 3 km/h. Plivajući heder omogućava kopiranje terena, dobro podešeni kombajni imaju visinu reza 5-8 cm, već u visini preko 10cm znatno se povećavaju gubici u žetvi soje. Prosečni gubici u žetvi soje su 10%, mogu ići i do 20%, pravilnim podešavanjem kombajna mogu se smanjiti na 5%, što je prihvatljiv nivo žetvenih gubitaka. Podešenost kombajna samo je jedan od činilaca koji utiču na nivo gubitaka u žetvi soje. Žetva soje može se smatrati kritičnom operacijom, u žetvi se ispoljavaju svi propusti u tehnologiji proizvodnje soje, počev od osnovne obrade zemljišta, pa do kraja vegetacije ovog useva. Poravnatost parcele veoma utiče na nivo žetvenih gubitaka, oni mogu biti manji ako se razori u jesen zatvore, ako je predsetvena priprema izvedena kvalitetno, sve ovo omogućava ujednačenu i nisku kosidbu useva. Izbor sortimenta takođe je od značajnog uticaja na visinu gubitaka u žetvi soje. Sorte soje različite dužine vegetacije dospevaju za žetvu u različito vreme, tako se dužina žetvenog perioda povećava, žetva svake sorte može se obaviti pri optimalnoj vlažnosti zrna i lakša je organizacije žetve. Gustina useva takođe bitno utiče na kvalitet žetve, pregusti usevi skloni su poleganju, što žetvu otežava i povećava žetvene gubitke. U retkom usevu biljke soje se više granaju, formiraju mahune na nižim


nodijima koji ostaju nepožnjevani. Prilikom žetve soje potrebno je voditi računa i o kretanju vlage u semenu soje tokom dana, pošto se ona znatno menja, u podne može biti celih 4-5% manja no u jutarnjim časovima, pošto zrelo seme soje lako upija i otpušta vlagu. Shodno ovim promenama treba podešavati i kombajn tokom žetve soje.

Gajenje soje u postrnoj setvi U našim agroekološkim uslovima moguće je soju proizvoditi ne samo u redovnim rokovima setve, nego i u postrnoj setvi. Nakon žetve ozime pšenice koja je na našim poljima zastupljena na značajnim površinama, zemljište obično ostaje bez useva do kraja vegetacije. Žetva pšenice obično se obavlja početkom jula, nakon žetve ozime pšenice i drugih strnina pa sve do pojave prvih mrazeva ostaje period od 90 do 120 dana u kome se uspešno, uz odgovarajuće preduslove može gajiti postrna soja kako za zrno tako i za zelenu masu. U pojedinim godinama soja ne može prirodno da sazri, ako se želi i tada proizvesti soja za zrno mogu se primeniti sredstva za ubrzavanje sazrevanja, tj. pribegava se desikacija useva. Za postrnu proizvodnju soje gaje se sorte kratke vegetacije, sorte iz „00“ i „000“ grupe zrenja, čija vegetacije traje 80-120 dana. Ukoliko se ove sorte seju u prvoj dekadi jula, sazrevaju polovinom oktobra. Pored odgovarajućeg sortimenta, za uspešnu postrnu proizvodnju soje potrebni su i drugi preduslovi, prvenstveno sistem za navodnjavanje. U našim agroekološkim uslovima količina padavina varira po godinama, naročito u letnjim mesecima. Prosečne višegodišnje količine padavina po mesecima govore nam da su za proizvodnju postrne soje padavine u toku leta nedovoljne, pa je proizvodnja postrne soje van sistema za navodnjavanje nesigurna i ne preporučuje se. U pojedinim godinama ukupna suma padavina u letnjem


periodu je povoljna u odnosu na potrebe postrne soje, no obično je i tada njihov raspored nepovoljan, te je i u ovakvim godinama potrebno navodnjavati postrnu soju. Postrna soja naročito je zahtevna za vodom u periodu nicanja i intenzivnog rasta biljaka. Za uspešnu proizvodnju postrne soje veoma su važni zemljišni uslovi. U periodu setve zemljište je obično suvo, a u kratkom vremenskom roku potrebno je pripremiti zemljište za setvu. Iz toga razloga, za postrnu proizvodnju preporučuju se zemljišta lakšeg mehaničkog sastava, npr. aluvijumi, peskovite ilovače, černozemi, dakle zemljišta dobre strukture i povoljnih vodno- vazdušnih režima, na kojima se može obaviti kvalitetna obrada i priprema u sušnim uslovima. Posle žetve ozimog ječma ili ozime pšenice najvažnije je da se što naposrednije nakon žetve ovih strnina pripremi parcela za setvu postrne soje, jer se sa svakim danom zakašnjenja u postrnoj setvi značajno smanjuje uspešnost ove proizvodnje. Razlog mnogo većeg uticaja roka setve na prinos u odnosu na ovaj uticaj u takozvanim redovnim rokovima setve jeste što se sa jednim julskim danom kašnjenja gubi mnogo više energije, odnosno efektivnih temperatura nego što je to slučaj sa danima u aprilu mesecu. Kasnijim nicanjem postrni usev kasnije ulazi u faze nalivanja i sazrevanja useva, u kasniju jesen što značajno produžava sazrevanje i otežava žetvu. Iznošenje slame sa parcele na kojoj se planira postrna proizvodnja značajno bi odložila setvu, te je najbolje da se slama usitni sitnilicama još u toku kombajniranja strnih žita. Najpovoljniji i najracionalniji vid pripreme zemljišta u ovakvim situacijama je tanjiranje zemljišta na dubinu od 10 cm, ovakva obrada zemljišta uspešno će zameniti oranje. Minimalna obrada povoljna je jer je moguće obaviti u kratkom vremenskom periodu, sa manje gubitaka vlage. Nakon obrade zemljišta bitno je postrnu soju što pre posejati. Kao što je već navedeno, u letnjim mesecima zemljište nema dovoljno vlage za nicanje i početni rast biljaka, te je postrnu soju potrebno navodnjavati. U isto vreme već razvijene biljke soje iz redovnih rokova setve, budući da imaju dobro razvijen korenov sistem opstaju crpući vodu iz dubljih slojeva zemljišta, gde je njen sadržaj postojaniji. Zalivanje parcela za postrnu setvu ponekad se obavlja i pre setve, ako je to potrebno, kako bi se zemljište lakše i kvalitetnije pripremilo za setvu. Postrna soja se zaliva veštačkom kišom,


nakon setve obiÄ?no sa zalivanom normom od 30mm, kasnije, zavisno od potreba, sa 50mm. Prinosi postrne soje u proseku su 2-2,5 t/ha, uz poĹĄtovanje navedenih agrotehniÄ?kih mera i dobru kontrolu korova u postrnom usevu soje.


Sadržaj Savremena tehnologija gajenja kukuruza Izbor parcele Plodored Obrada zemljišta Đubrenje Setva Mere nege Navodnjavanje Berba kukuruza Savremena tehnologija gajenja soje Izbor zemljišta Plodored Obrada zemljišta Đubrenje Setva Nega Žetva Gajenje soje u postrnoj setvi


Poljoprivredna stručna služba„Sombor“ doo telefon: 025 5412488; 025 5414351 faх: 025 5422855 e-mail: agroso@open.telekom.rs web site: www.psssombor.rs 25000 Sombor, Staparski put 35


Savremena tehnologija gajenja kukuruza i soje a5