Issuu on Google+


IMPRESSUM Istraživanja i projektovanja za privredu

Ureÿivaþki odbor prof. dr Jovan Todoroviü glavni urednik

Zvaniþno izdanje Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi 11120 Beograd 35, p fah 35-65 www.iipp.co.yu Rešenjem Ministarstva za kulturu i informisanje þasopis je upisan u Registar javnih glasila pod brojem 3516. ISSN 1451-4117

UDC 33

Za izdavaþa: Prof. dr Branko Vasiü

Ureÿi vaþk i odbor u proširenom sas tavu Dr Robert Bjekoviü, Nemaþka; Prof. dr Jozef Aronov, Rusija; Dr Jezdimir Kneževiü, Engleska; Dr Nebojša Kovaþeviü, Engleska; Dr Jelica Vujaþiü, SAD; Adam Zielinski, Poljska; Dr Peter Steininger, Austrija.

Izdavaþki savet Mr Slobodan Rosiü, JŽTP Beograd; Nebojša Divljan, Delta osiguranje, Beograd; Prof. dr Miloš Nedeljkoviü, Mašinski fakultet, Beograd; Milutin Ignjatoviü, CIP, Beograd; Radovan Bajiü, NIS-Naftagas, Novi Sad; Mr Sreüko Nijemþeviü, Ikarbus, Beograd; Dr Miljko Kokiü, Zastava automobili, Kragujevac; Dr Zdravko Milovanoviü, Vlada Rep. Srpske, Banja Luka; Dr Drago Šeroviü, Jadransko brodogradilište, Bijela; Vladimir Taušanoviü, JKP BVK, Beograd; Dušan Basara, Ratko Mitroviü, Beograd; Ljubiša Vuletiü, Narodna Banka Srbije, Beograd.

Redakcioni odbor Mr D. Curoviü N. Stanojeviü Z. Dragiüeviü B. Stojanoviü Redakcija zadržava sva prava redakture tekstova, naslova, meÿunaslova i tehniþkog oblikovanja svih primljenih materijala. Preštampavanje je dozvoljeno samo uz navoÿenje izvora. ýasopis izlazi þetiri puta godišnje D i z a j n i p r i p r e m a : IIPP Š t a m p a : Libra Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor u penziji

dr Predrag Uskokoviü odgovorni urednik

JKP Beogradski vodovod i kanalizacija pomoünik generalnog direktora

prof. dr Gradimir Danon Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

doc. dr Dušan Mi lutinovi ü JŽTP “Beograd” pomoünik generalnog direktora za istraživanje i razvoj voznih sredstava

mr Ĉorÿe Mi losavl jeviü IHTM Preduzeüe za tehnološki razvoj A.D. Direktor

prof. dr Vladan Božiü Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

prof. dr Nenad Ĉajiü Rudrsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu redovni profesor

prof. dr Vlastimir Dedoviü Saobraüajni fakultet Univerziteta u Beogradu IMR - Industrija motora Rakovica

3


OD UREĈIVAýKOG ODBORA

Poštovani þitaoci, želja nam je da Vas upoznamo sa opredeljenjima koja su nas rukovodila u nameri da izaÿemo u javnost sa novim struþnim þasopisom. Mišljenja smo da, u izdavaštvu i postojeüoj struþnoj periodici, postoji odreÿena informaciona praznina iz nauþnih i struþnih oblasti koje tretiraju savremene trendove i ideje implementirane u poslovne sisteme za proizvodnju i/ili uslugu.

dr Predrag Uskokoviü

Naša privreda našla se na prekretnici u svakodnevnoj i nimalo lakoj fazi tranzicije. Uz znaþajan rizik da üe odreÿeni društveni tokovi iüi svojim putevima, sigurno je da üe znanje i struþna praksa biti pokretaþke snage koje üe omoguüiti da se teškoüe brže i, što je moguüe, lakše prebrode. XXI vek je vek brzih promena, prouzrokovanih stalnim nastojanjem da se postigne efikasnost u menadžmentu kroz stabilne i adaptivne procese, a sve u cilju obezbeÿenja mesta na konkurentnom tržištu, što se odražava kako na egzistenciju tako i na razvoj poslovnih sistema. Permanentno obrazovanje zaposlenih je jedan od osnovnih, strateških pravaca delovanja uspešnih poslovnih sistema kod nas i u svetu. Namera nam je da ovim þasopisom zaintrigiramo i edukujemo deo þitalaþke populacije radovima eminentnih struþnjaka i nauþnika. Pokušaüemo da ostvarimo jedan novi pristup - drugaþiju simbiozu struke, nauke, menadžmenta i ekonomije u širokom sprktru privrednih subjekata. Svesni smo da sadašnje i buduüe vreme traži (od organizacija ili poslovnih sistema) kompleksan prilaz problemima radi poslovne uspešnosti njihovih proizvoda i/ili usluga na konkurentnom tržištu, koje je beskompromisno i prolaze samo oni koji vrede. Drugim reþima, ono je barometar uspeha koji je moguüe ostvariti samo ako se ide u korak sa trendovima koje diktiraju vodeüe organizacije, institucije i struþnjaci. Dostupnost ogromnog fonda razliþitih informacija zahteva odabr najkvalitetnijih tj. onih koje su praktiþno provereni i bazirane na struci i nauci. Takve, pravovremeno odabrane aktuelne informacije, skraüuju vreme odluke, ubrzavaju opredelenje i omoguüavaju nam da budemo struþno aktuelni i, nadamo se, poslovno uspešni. Iz tog razloga Vam se obraüamo ne samo kao þitaocima veü i kao saradnicima, sa željom da nas od prvog broja prepoznate i da svojim sugestijama i radovima uþinite da naš þasopis bude i Vaš þasopis - þasopis koji üe mo zajedniþki ureÿivati u zajedniþkom interesu.

4

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


SADRŽAJ

7 N. Stanojeviü, B. Vasiü Hidroforming tehnologija u službi projektovanja i proizvodnje vozila J. Todoroviü Upravljanje održavanjem na bazi rizika

15

23

P. Uskokoviü Sistemski postavljeno i realizovano održavanje - preduslov efikasnog funkcionisanja komunalnih sistema

33

Ĉ. Milosavljeviü Unapreÿenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine po standardima ISO 14000

41

N. Vujanoviü Odgovornost rukovodstva u pogledu planiranja sistema menadžmenta kvalitetom

49

G. Danon, M. Žeželj Upravljanje troškovima eksploatracije pneumatika

55

Prikaz skupova

63

Najava skupova

66

Knjige koje preporuþujemo

69

Poslovno tehniþke informacije

54

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

5


A star is born

The Desiro: Winning quality and confort. A new dimension in regional transit. Train solutions from Siemens. www.siemens-trains.com

6

Istra탑ivanja i projektovanja za privredu 1/2003


ENERGETIKA-PREDUSLOV ODRŽIVOG RAZVOJA PRIVREDE I DRUŠTVA NAŠE ZEMLJE Prof.dr.Nenad Ĉajiü, Rudarsko-geološki fakultet,Beograd Problem energije, uz hranu, vodu i sirovine, pretstavlja jedan od kljuþnih problema þoveþanstva. Znaþenje energije za razvoj privrede i društva doprinelo je da se razvojna energetska politika u svakoj zemlji usmeri u pravcu obezbeÿenja sigurnih i dovoljnih koliþina energije, uz što niže troškove, kako bi se omoguüio predviÿeni društveni razvoj. U radu se razmatraju moguünosti i potrebe razvoja naše energetike sa posebnim naglaskom na racionalno i efikasno korišüenje energije. Kljuþne reþi: energija, razvoj, potrebe, potencijali Energetika je jedan od preduslova razvoja celokupne materijalne proizvodnje i potrošnje dobara, spada u red investiciono najintenzivnijih grana privrede, ima višestruko dejstvo na ekonomske rezultate privreÿivanja i samim tim pretstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje. Takoÿe razvoj energetike je, ne samo jedan od bitnih uslova, veü i snažan bazni modifikator privredne strukture i propulzivni faktor ekonomskog razvoja. Samim tim izmeÿu razvoja energetike, kao grane privrede, i ostale privrede postoji veoma visoka usklaÿenost i uzajamna povezanost, što se omoguüava definisanjem dugoroþne energetske politike, kako bi se na osnovu nje ostvarila orijentacija na sopstvene izvore energije, uz osiguranje optimalne strukture u snabdevanju, uvozu i potrošnji energije i ostvarivanje racionalnog korišüenja energije, kao i smanjivanje njenog uticaja na životnu sredinu. Energetika se javlja i kao snažan apsorbent niza proizvoda visoke tehnologije iz više privrednih grana u þemu su mašinogradnja, elektroindustrija, hemijska industrija i graÿevinarstvo najznaþajniji i kao takva treba da bude jedan od veoma znaþajnih baznih modifikatora privrede i posredni þinilac u rastu zapošljavanja proizvodno osposobljenog stanovništva. Takoÿe, buduüi da je energetika investicijama izuzetno intenzivan, a relativno nisko akumulativan sektor privrede, da troškovi energije veoma mnogo utiþu na cenu mnogih proizvoda i usluga, naroþito u energetski intenzivnim delatnostima, meÿuzavisnost razvoja energetike i ostale privrede je veoma visoka, što se Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

uvek mora imati u vidu pri definisanju dugoroþne ekonomske politike. Problem energije, uz hranu, vodu i sirovine, pretstavlja jedan od kljuþnih problema þoveþanstva. To se jasno manifestovalo tokom dosadašnjeg istorijskog razvoja, jer je ugalj omoguüio industrijsku revoluciju, nafta (i gas) razvoj mnogih industrijskih grana, posebno saobraüaja i petrohemije, a novi i obnovljivi izvori üe omoguüiti dalji razvoj društva u 21 veku. Sve veüe potrebe u energiji, kao i znaþajne promene koje su se desile i dešavaju na svetskom tržištu energije i sve veüi uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu, doprineli su da su danas energija, ekonomija, ekologija i efikasnost postali višedimenzionalni, jedinstveni, problem razvoja þoveþanstva. Energetika üe imati sve veüi znaþaj, jer potrebe energije stalno rastu, kako zbog poveüanja broja stanovnika, tako i zbog poveüanja nivoa i standarda života u svim zemljama sveta. Zbog toga su i nastale promene na svetskom tržištu energije 1973. godine bile logiþne i doprinele da se celo þoveþanstvo poþne sa dužnom pažnjom odnositi ka energiji. To je omoguüilo da se intenziviraju istraživanja postojeüih i novih izvora energije, da se unapreÿuju tehnologije korišüenja konvencionalnih izvora energije, da se energija štedi i racionalno koristi i da se nafta zameni u mnogim sektorima energetske potrošnje. Pitanja energije, zbog nejednakog i neravnomernog rasporeda energetskih potencijala i rezervi u svetu, veü odavno prevazilaze 7


državne granice, a problemi se moraju rešavati u svetskim razmerama. Pristupaþnost energije i sigurnost snabdevanja je za sve države od životne važnosti, jer je nemoguüe napraviti i minimalni privredni i društveni progres bez energije. Znaþenje energije za razvoj društva i shvatanje njenog mesta i uloge u privredi i društvu u celini, doprinelo je da se razvojna energetska politika usmeri u pravcu obezbeÿenja sigurnih i dovoljnih koliþina energije, uz što niže troškove, kako bi se omoguüio predviÿeni društveni razvoj. To je dovelo i do promene ranijih shvatanja da mora postojati fiksna korelacija izmeÿu rasta društvenog proizvoda (po stalnim cenama) i potrošnje energije (sve po glavi stanovnika), koja se ostvarivala u periodu do "energetske krize" 1973. godine. Razvoj energetike naše zemlje nije bio stalno zasnovan na racionalnoj energetskoj politici, niti je bio usaglašen sa energetskim potencijalima, a þesto ni sa privrednim razvojem/1/. Slabost energetske politike dovela je ne samo do disproporcije izmeÿu razvoja privrede i energetike, veü i u okviru razvoja same energetike do disproporcija u potrošnji pojedinih vidova energije, sa poveüanim oslanjanjem na uvoz. Šta više, þinjenica da je naša zemlja siromašna energetskim potencijalima nije imala skoro nikakav uticaj na racionalno korišüenje i štednju energije (kao u mnogim drugim zemljama), veü je dovelo do nedopustivo visokog nivoa potrošnje energije po jedinici društvenog proizvoda. U radu se razmatraju moguünosti i potrebe razvoja naše energetike,s obzirom na neophodan razvoj privrede i društva, sa posebnim naglaskom na racionalno i efikasno korišüenje energije. ENERGETSKI POTENCIJALI NAŠE ZEMLJE Poznato je da naša zemlja raspolaže relativno skromnim energetskim potencijalima mereno u svetskim razmerama.SR Jugoslavija uþestvuje u svetskom stanovništvu sa oko 0,2%, a u svetskom energetskom potencijalu sa svega 0,05%, što je više puta manje od potencijala po stanovniku sveta. I u odnosu na Evropu kao najdeficitarniji kontinent je,mada bogatija od mnogih susednih zemalja, siromašna. Razumljivo da teritorija Srbije I Crne Gore još uvek nije dovoljno geološki istražena, pa se realno pretpostavlja da su stvarni energetski potencijali veüi od procenjenih rezervi (što je i potvrÿeno zadnjih godina), ali to u osnovi neüe promeniti 8

þinjenicu da smo energetski deficitarni, posebno u kvalitetnijim energetskim izvorima. Uz uvažavanje þinjenice da energetski resursi nisu u dovoljnoj meri istraženi i da, prema tome, podaci o njima nisu konaþni, geološke rezerve primarnih izvora energije (hidroenergetski potencijali, ugalj, sirova nafta, uran, uljni škriljci, novi i obnovljivi izvori) predstavljaju sasvim dovoljnu osnovu za moguünosti razvoja proizvodnje i njihovog korišüenja u dugoroþnom periodu. Ova konstatacija zasniva se na povoljnoj okolnosti i saznanju da je uþešüe bilansnih u ukupnim rezervama primarne energije, odnosno tehniþki i ekonomski iskoristivog u ukupnom bruto potencijalu relativno visoko. Meÿutim, i jedna i druga þinjenica imaju svoju dinamiþku dimenziju koja mora da se ima u vidu kad je u pitanju vremenski horizont i suština prirode razvoja energetike za zadovoljenje složenih i probirljivih zahteva potrošnje. Kao dinamiþke kategorije imaju se u vidu brojni aspekti, od kojih se istiþu: x

nedovoljna istraženost resursa i rezervi þvrstih, teþnih i gasovitih goriva, novih i obnovljivih izvora energije (geotermalne, solarne, biomasa, eolske, uljnih škriljaca); x promene ograniþenja u vezi sa pooštravanjem kriterijuma u pogledu zaštite životne sredine, vodosnabdevanja, nekontrolisane ili neusmerene urbanizacije i postavljanja objekata infrastrukture u zoni i na podruþjima na kojima se nalaze energetski resursi, odnosno prostori povoljni za izgradnju energetskih objekata, ili za eksploataciju energetskih sirovina; x razvoj novih metoda i tehnologija istraživanja, eksploatacije, prerade, oplemenjivanja ili transformacije, odnosno oþekivane promene u sferi valorizacije pojedinih vrednosnih kategorija u buduünosti, koje üe uticati na pomeranje sadašnjih granica ekonomski opravdano iskoristivog potencijala. Meÿutim i ovi skromni energetski izvori omoguüavaju da naša zemlja može i u narednom periodu iz svojih energetskih izvora zadovoljavati osnovni deo potreba, a uvoz energije svesti na neophodnu meru. Podaci o energetskim izvorima u ovom razmatranju baziraju se na podacima iz "Strategije razvoja energetike SR Jugoslavije za period do 2020. godine i vizijom do 2050. godine" objavljene 1996. godine /2/. Mada je u Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


meÿuvremenu došlo do odreÿenih promena, vezanih kako za ostvarenu proizvodnju, tako i za novootkrivene rezerve, opredelili smo se za taj izvor, je su to javno publikovani podaci, a poznato je da su to poverljivi podaci.

x

racionalnoj upotrebi energije i poveüanju energetske efikasnosti; x ekonomski opravdanom uvozu energije; x bržem uvoÿenju novih i obnovljivih izvora energije; Struktura energentskih potencijala Jugoslavije x realno moguüoj zaštiti životne okoline; nije povoljna (Tabela 1.), jer je najveüi deo rezervi iskazan u obliku þvrstih goriva, posebno x veüem angažovanju domaüe elektromašinogradnje u izgradnji energetskih objekata; lignita /2/. Samim tim je izuzetno važno intenziviranje istraživanja kvalitetnijih izvora energije- x stvaranju tržišnog ambijenta u kome üe ugljovodonika, kako bi se smanjila uvozna zavienergetska preduzeüa raditi i poslovati na snost. ekonomskim parametrima; x uspostavljanju i aktivnostima Bilansne Geološke državnih institucija u þijoj nad% Mten % Mten ležnosti üe biti obezbeÿenje uslova za usklaÿeni razvoj energetUgalj ukupno 3 538 85.5 2 571 99.1 skih sektora; x stimulisanju nauþnoistraživaþkog kameni 45 1.1 3 0.1 rada u energetici. mrki 28 0.7 6 0.2 Ova opredeljenja i procene kretanja relevantnih faktora makrookruženja koji odreÿuju energetske potrebe definisali su strateške pravce razvoja energetike Jugoslavije u periodu do 0.1 2020 godine /1,2,3/. Za ocenu narednog perioda ukupnog, pa 0.0 samim tim i energetskog, razvoja SR Ukupno 4138 100 2 595 100 Jugoslavije ostaje problem teritorijalnog obuhvata, odnosno konaþnog Tabela 1. Struktura rezervi kod geoloških - stogodišnja, a kod rešenja statusa Kosova i Metohije. bilansnih - jednogodišnja proizvodnja Treba oþekivati da üe to pitanje biti Imajuüi u vidu veliþinu rezervi u Kosovskom i rešeno povoljno, u smislu oþuvanja Metohijskom ugljenom basenu (preko 60 % teritorijalnog integriteta Srbije i SR Jugoslavije. ukupnih rezervi lignite) ,od bitnog znaþaja je ukljuþivanje tog potencijala u buduüi razvoj Osnovna dugoroþna pomeranja u finalnoj energetike naše zemlje,što je za sada neizve- potrošnji energije treba da idu u pravcu : x smanjenja udela teþnih goriva, skoro sno. iskljuþivo usled smanjenja, pa potom stagnacije apsolutne potrošnje mazuta; OCENA BUDUûEG RAZVOJA ENERGETIKE NAŠE ZEMLJE x poveüanja udela prirodnog gasa; Polazeüi od þinjenice da je energija osnova x smanjenja udela þvrstih goriva, ali prevashodno onih uvoznog porekla; društvenog i privrednog razvoja, uvažavajuüi dosadašnji razvoj istraživanja i proizvodnje ene- x postupnog smanjenja sada izuzetno visokih udela elektriþne energije i rgije, energetsku politiku u zemlji i u svetu, usklaÿivanje razvoja energetike, ekonomije i x ukljuþivanja novih izvora energije. ekologije, buduüi razvoj energetike treba da se Na sektorskom nivou potrošnje treba oþekivati zasniva na: smanjenja udela industrije i poveüanje udela x racionalnoj strukturi ukupne energetike i domaüinstava i tercijarnih delatnosti. U strukturi usklaÿenom razvoju pojedinih energetskih potrošnje po energentima ukljuþeno je nadprograna; seþno poveüanje potrošnje toplote iz komux veüem oslanjanju na domaüe energetske nalnih toplana (zbog porasta udela gradskog stanovništva) i prirodnog gasa. Potrošnja eleizvore; mrko-lignitski lignit Nafta i prirodni gas Uljni škriljci Hidropotencijali* Uran

253 3 212 60 200 230 110

6.1 77.6 1.5 4.8 5.6 2.7

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

184 2 378 22 0 2 0

7.1 91.6 0.8

9


16,0

14,0

14,0

strukture (u pravcu manje za12,0 12,0 stupljenosti en10,0 10,0 ergetski inten8,0 8,0 zivnih grana). 6,0 6,0 U Jugoslaviji se 4,0 4,0 u buduüem pe2,0 2,0 riodu oþekuje 0,0 0,0 brži razvoj ma2000 05 10 15 2020 lih i srednjih in2000 05 10 15 2020 dustrijskih preþvrsta teþna gas el.energ. NOI neenrg. industrija saobr domaü. ostalo duzeüa, koja su iz manje eneSlika 1. Projekcije finalne potrošnje energije rgetski intenzivnih preraÿiktriþne energije u ovom sektoru sada je izuzetno visoka i neracionalna, te üe imati blaže vaþkih delatnosti. U projekciji strukture poraste i najveüi deo poveüanja potrošnje industrijske potrošnje po energentima ukljuþeno odnosiüe se na nesupstatibilna korišüenja ele- je poveüanje udela prirodnog gasa (zbog njegove energetske i ekološke pogodnosti) i ktriþne energije. elektriþne energije (poveüanje potreba za U pogledu strukture, treba imati u vidu kara- pogonskom energijom). kteristike startne godine: u 2000. godini izrazito su niski udeli industrije i saobraüaja, kao Saobraüaj: ukljuþuje saobraüaj kao privrednu nastavak trendova iz 90-ih, i poljoprivrede, delatnost i privatni transport, koji je deo liþne usled nepovoljnih prirodnih karakteristika. potrošnje. U saobraüaju kao privrednoj delaMoguünosti da se i u prvim narednim godinama tnosti oþekuje se nadproseþni rast, izvesno preveliki deo rasta društvenog proizvoda ostvari strukturiranje u pravcu ekonomiþnijih vidova, preko uslužnih delatnosti su ograniþene,sektori kao i znaþajno smanjenje potrošnje energije po privrede koji su nadproseþno energetski inten- jedinici saobraüajnog uþinka. Premda se zivni, trebalo bi da ostvare relativno više stope oþekuje natproseþno poveüanje železniþkog rasta. U industriji se pritom oþekuje da üe saobraüaja i poveüanja udela elektriþne enepretežni deo razvoja biti obezbeÿen preko rgije u železniþkom i gradskom saobraüaju, preraÿivaþke industrije, koja zahteva manje potrošnja energije u ukupnom sektoru domienergije od baziþnih industrijskih grana, ali više nantno je odreÿena potrošnjom u drumskom nego delatnosti uslužnog karaktera. Strukturni saobraüaju. Stoga i udeli drugih energenata, element razvoja u prvim godinama upuüuje na van teþnih pogonskih goriva, u ukupnom saopoveüanje specifiþne potrošnje energije na braüaju ostaju relativno niski. agregatnom nivou (odnos potrošnje energije i Domaüinstva: to je sektor koji bi morao da ima društvenog proizvoda). najsporiju dinamiku potrošnje. Demografski U projekcijama potreba sektora potrošaþa faktori ne upuüuju na znaþajnije poveüanje finalne energije uzeti su u obzir sledeüi bitni broja potrošaþa, a neizbežne promene u pravcu realnih cena energenata, u kontekstu niskog momenti: nivoa životnog standarda, uticaüe na racioIndustrija: Udeo industrije u finalnoj potrošnji nalizaciju potrošnje, ali posebno i na štednju energije u SRJ je relativno visok: u 2000. god. (odustajanje od energetske usluge). Projekcije iznosio je oko 34%, a sa neenergetskom potrošnje elektriþne energije u domaüinstvima potrošnjom oko 40%. Najveüi deo neenergetske baziraju na proceni da üe se njeno uþešüe za potrošnje, preko 80%, odnosi se korišüenje zagrevanje prostorija smanjivati posle 2000. primarnog benzina u petrohemijskoj industriji i god, da üe potrošnja za toplu vodu biti pod prirodnog gasa u industriji bazne hemije. Udeo uticajem porasta broja gasificiranih domaüiindustrije je visok u odnosu na evropske zemlje nstava, kao i da üe se najveüi deo poveüanja OECD-a (30%). Smanjenje energetskog inten- potrošnje elektriþne enrgije odnosi na nesupstaziteta u razvijenim zemljama u poslednjim tibilna korišüenja elektriþne energije. dekadama, pored smanjenja specifiþne potrošnje u pojedinaþnim industrijskim procesima, u Ostali sektori finalne potrošnje: energetske velikoj meri je ostvareno izmenom industrijske potrebe u poljoprivredi odreÿene su fondom M ten

M ten

16,0

10

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


obradivog zemljišta i intenzitetom obrade. Za fond obradivog zemljišta ne treba oþekivati bitnije promene, a s obzirom na poþetnu (procenjenu) nisku potrošnju energije po jedinici obradive površine, projektovano je relativno dinamiþno poveüanje. Ostale privredne delatnosti (najveüim delom tercijarni sektor privrede) i oblasti široke, neproizvodne potrošnje, imaüe blago natproseþnu stopu rasta potrošnje. Ukupna finalna potrošnja energije, u ocenjenoj varijanti razvoja (Slika 1) poveüaüe se do 2020. godine za oko 6,8 mil ten, odnosno za 185 % u odnosu na 2000 godinu, a proseþna godišnja stopa rasta iznosi 3,1%. Finalna potrošnja energije u 2020 godini iznosiüe oko 14,7 mil ten, Što se tiþe strukture finalne potrošnje predviÿa se da doÿe do odreÿenih strukturnih promena (slika 2) u 2020.god. u odnosu na 2000. god.

Slika 2. Struktura finalne potrošnje energije po sektorima

Kada je u pitanju agregatna energetska efikasnost, predviÿeno je poboljšanje, odnosno smanjenje energetskog utroška po jedinici društvenog proizvoda. Meÿutim, u prvim godinama treba oþekivati da üe stope rasta finalne potrošnje biti iznad stopa društvenog proizvoda, pre svega zbog predviÿenog oživljavanja industrijske proizvodnje, a posebno onih industrijskih sektora koji su u 2000. godini izuzetno malo radili zbog nedostatka energije koja se koristi kao sirovina (primarni benzin i gas). Generalno, iskustvo pokazuje da je za poboljšanje agregatne energetske efikasnosti bitan faktor nivo privrednog razvoja. Ukupna potrošnja energije (Slika 3.) podmirivaüe se domaüom proizvodnjom i uvozom. U projektovanim bilansima struktura obezbeÿenja Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

energijom zasniva se na analizi energetskih sistema u pogledu moguünosti proizvodnje, odnosno obezbeÿenju preduslova za takvu proizvodnju. Uvozna zavisnost je najveüim delom vezana za strukturu domaüeg energetskog potencijala. Potpuno domaüi, klasiþni energent je samo elektriþna energija, odnosno primarni izvori (hidroenergija i ugalj) za njenu proizvodnju. Svako poveüanje udela elektriþne energije u finalnoj potrošnji znaþi poveüanje energetske samodovoljnosti. Na drugoj strani, za jaþe forsiranje elektriþne energije stoje ograniþenja visoke kapitalne intenzivnosti i troškova proizvodnje. Moguünosti znaþajne i ekonomski isplative supstitucije novim i obnovljivim izvorima su predviÿene u periodu posle 2005.godine. Kao najznaþajniji elemenat, eventualno smanjenje uvozne zavisnosti su moguünosti korišüenja domaüih ugljeva u finalnoj potrošnji. Razvoj tehnologija korišüenja ugljeva niske toplotne vrednosti ima povoljnu perspektivu, ali su troškovi transporta destimulativni. S obzirom na strukturu energetskih rezervi, lignit iz površinske ekploatacije ostaje osnovni energent preko kojeg je moguüe održati i eventualno poveüati energetsku samodovoljnost zemlje u periodu do 2020. godine. Pri tome treba da se ima u vidu da za buduüe podmirenje dugoroþnog porasta potrebnih koliþina uglja za nove termoelektrane i ostale potrebe za najveüi deo priraštaja potrošnje u zemlji jedino na Kosovskom i Metohijskom postoje izvanredne moguünosti za izgradnju novih kopova velikih kapaciteta sa veoma povoljnim prirodnim uslovima. Ukoliko se zadržimo samo na Srbiji bez Kosmeta i Crnoj Gori, ocena se znatno menja. Naime, ni veliþina rezervi ni tehno-ekonomski uslovi potencijalne proizvodnje više nisu faktor za poveüani oslonac na lignite površinske eksplaoatacije. U osnovi strateških opredeljenja dugoroþnog razvoja polazi se od potreba usklaÿenog razvoja energetike, privrede i društva, što podrazumeva veüu energetsku i ekonomsku efikasnost, kao i što nižu energetsku zavisnost i minimalni negativni uticaj na okolinu. Pri tome je osnovna pretpostavka da üe se razvoj energetike odvijati u okvirima efikasnog tržišnog sistema privreÿivanja. POTREBA POVEûANJA EFIKASNOSTI KORIŠûENJA ENERGIJE U NAŠOJ ZEMLJI Ciljevi poveüanja energetske efikasnosti su usmereni na ostvarivanje uslova za smanjivanje 11


Imajuüi u vidu, da se kod proizvodnje, transformacije i transporta energije 20 , 0 20 , 0 ne ostvaruju veüe ušte15 , 0 15 , 0 de bez velikih investici10 , 0 onih ulaganja i primene 10 , 0 najsavremenijih tehno5,0 5,0 logija, bitna je racional0,0 izacija korišüenja finalne 0,0 200 0 05 10 15 20 20 2 00 0 05 10 15 20 20 energije u svim sektorh id ro u g alj n aft a g as NO I d o m .p ro izv o d n ja k o n c e sije uvo z ima potrošnje. Kao što pokazuju svetska iskuSlika 3. Projekcije ukupne potrošnje energije stva, najveüe moguünosti leže u sektorima specifiþne potrošnje energije (po jedinici druindustrije i opšte i široke potrošnje, a nešto štvenog dohodka, proizvoda, prostora i dr.) u manje u sektorima saobraüaja i poljoprivrede, proizvodnji,transformaciji i potrošnji energije, što je sluþaj i u našoj zemlji. tako da obuhvataju, kako obezbeÿivanje - p o izv o rim a sn ab d e v an ja

- p o izvo rim a e n e rg ije

25 , 0

ten

ten

m il

m il

25 , 0

tehniþko-tehnoloških moguünosti za uvoÿenje racionalizacije i štednje energije, tako i sistemska rešenja za njeno sprovoÿenje, ukljuþujuüi organizacije, stimulaciju, obuku kadrova, informisanje, normativno i zakonsko regulisanje i druge prateüe mere. Zbog toga ona predstavlja kompleks tehniþkotehnoloških, ekonomskih i organizacionih mera i akcija koje imaju za cilj smanjenje potrošnje energije uz zadržavanje rasta standarda i društvenog proizvoda. Efikasnost korišüenja energije mora da se odredi analizom i spajanjem dve komponente: efektivnosti i ekonomike korišüenja,pri þemu za potpunu sliku o efektivnosti ukupnog korišüenja energije treba uzeti u razmatranje faze njene proizvodnje, pripreme, transformacije, transporta, stokiranja, pa sve do konaþnog korišüenja. Ekonomiku korišüenja u prvom redu odreÿuje politika cena energije i njeno tarifiranje, što je neophodno predvideti pri koncipiranju efikasne energetske politike i najþešüe je preduslov racionalnog korišüenja energije. Bez realne cene energije nema efekata energetske efikasnosti. Za održivi razvoj naše energetike poseban znaþaj ima efikasnost korišüenja energije. Korišüenje energije u našoj zemlji je neefikasno jer je potrošnja energije po jedinici proizvoda visoka, odnosno, mada je potrošnja energije po stanovniku meÿu najnižim u Evropi, u odnosu na ostvareni društveni proizvod i dostignutu ekonomsku razvijenost ona je veoma visoka. Samim tim potencijal poveüanja energetske efikasnosti je vrlo veliki i pretstavlja relativno jeftin i jedini "izvor" energije koji nema uticaja na žiivotnu sredinu.

12

a) Industrija Potrošnja energije po jedinici proizvedene vrednosti u industriji Jugoslavije je i ranije bila visoka, a u sadašnjim uslovima smanjenog korišüenja kapaciteta i nužno pogoršana s obzirom na relativno fiksni karakter dela potrošnje energije /2,3/. U poreÿenjim sa razvijenim svetom jasno su veüi specifiþni utrošci (potrošnja po jedinici proizvoda), ali su još veüe razlike u daljoj valorizaciji proizvodnje. Niska vrednost produkcije, po prirodi stvari, ne može da podnese visoke troškove inputa, te i energije. U dugom periodu, a kod nekih energenata i sada, preovlaÿivala je politika niskih cena energije. Na takvim cenovnim signalima izgraÿena je struktura privrede i industrije koja dovoljno ne reflektuje ograniþenja prirodnih i ekonomskih resursa zemlje. Meÿutim, izvesno je da u ovoj oblasti mora doüi do promena, što je i ugraÿeno u osnovama transformacije þitavog privrednog sistema. Industrija naše zemlje ubrzo üe se sresti sa poveüanim cenama energetskih inputa. U takvim uslovima biüe nužno pojaþana i aktivnost na poveüanju energetske efikasnosti. Meÿutim ponovo se podvlaþi da promene u specifiþnoj energetskoj intenzivnosti po jedinici industrijske proizvodnje, nisu rezultat samo mera racionalnog korišüenja u užem smislu reþi, veü i uticaj razliþitih faktora, kao što su: x x

ekonomski rast-faktor koji poveüava (ili smanjuje) društveni proizvod industrije; struktura industrije-faktor koji uzima u obzir promene strukture industrije; Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


x x

od energetski intenzivnih ka manje intenzivnim industrijama; orijentacija na proizvodnju visokovrednih proizvoda.

Samo sadejstvom svih navedenih faktora mogu se postiüi rezultati u smanjenju specifiþne potrošnje energije i uštede energije u odreÿenim sektorima industrijske proizvodnje. Osnovne intencije u pogledu racionalnog korišüenja energije u sektoru industrije su : x

x

x

promene u strukturi industrije, koje bi rezultirale u poveüanju udela lake industrije na raþun energetski-intenzivnih grana industrije, kao i na preorijentaciju produkcije prema proizvodima veüe vrednosti; promene u pravcu novih procesa koji omoguüavaju mnogo efikasnije korišüenje energije; modernizaciji postojeüih energetskih postrojenja, koja omoguüuje poboljšanje energetskih karakteristika i u mnogo sluþajeva upuüuje na supstituciju izvora energije.

To bi omoguüilo da se zadrži relativno visoka stopa rasta industrijske proizvodnje uz istovremeno opadanje potrošnje energije. Novi standardi kvaliteta proizvoda, posebno ISO 9000. neminovno üe zahtevati usavršavanje postojeüih i uvoÿenje novih proizvodnih tehnologija. ýak i minimalne inovacije u ovim tehnologijama, bar na nivou automatizacije i kontrole tehnološkog procesa, u cilju višeg kvaliteta proizvoda i/ili boljih uslova radne sredine, objektivno üe doprineti poveüanju efikasnosti korišüenja energije. b) Saobraüaj Saobraüaj takoÿe pretstavlja znaþajnog potrošaþa kod koga su takoÿe moguüi efekti racionalizacije potrošnje. To se veü manifestovalo zadnjih godina, jer je došlo u mnogim zemljama do znaþajnog smanjenja specifiþne potrošnje,odnosno i pored znaþajnog porasta broja vozila, praktiþno došlo do stagnacije u potrošnji naftnih derivata kao rezultat mera racionalnog korišüenja i štednje energije, u prvom redu poboljšavanjem energetskih karakteristika motora i transportnih vozila.Imajuüi u vidu da sektor saobraüaja zavisi skoro stopostotno od nafte i naftnih derivata i da skoro nema izgleda da se ta zavisnost znaþajnije promeni, jasan je znaþaj racionalizacije i štednje energije u saobraüaju. a moguünosti u ovom sektoru postoje i veoma su znaþajne: Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

x x

x x x x

Smanjenje specifiþne potrošnje goriva, posebno u putniþkim automobilima; Poveüanim korišüenjem železniþkog i brodskog transporta za prevoz putnika i robe; Veþe korišüenje javnog gradskog saobraüaja; Regulacija i zakonsko ograniþavanje brzine vozila; Smišljenom regulacijom i organizacijom saobraüaja, naroþito u gradovima; Izgradnjom novih saobraüajnica i adaptacijom postojeüih moguüe je smanjiti potrošnju goriva.

c) Poljoprivreda Mada je poljoprivreda relativno mali potrošaþ energije, tako da se kod nekih energetskih bilansa i ne tretira posebno, veü u sklopu liþne i opšte potrošnje, ona zadnjih godina dobija sve veüi znaþaj. Potrošnja energije u ovom sektoru stalno raste, jer je za intenzivniju proizvodnju hrane potrebna sve veüa energija, u direktnom (za navodnjavanje, za pogon poljoprivrednih mašina, za sušenje, za hlaÿenje, itd) i indirektnom vidu (preko mineralnih ÿubriva, stoþne hrane, itd). Znaþaj racionalnog korišüenja energije u poljoprivredi je vezan i za izrazitu upotrebu teþnih goriva, koju je delimiþno moguüe suptituisati sa obnovljivim izvorima energije (sunþevom energijom, biomasom, biodizelom i poljoprivrednim otpacima,), kako za obradu zemljišta i primarnu preradu poljoprivrednih proizvoda, tako i za potrebe proizvodnje toplotne energije. Takoÿe za racionalizaciju potrošnje znaþajne moguünosti postoje u poboljšanju energetske efikasnosti primenjene mehanizacije, gde se oþekuju u narednom periodu uštede i do 40% sliþnim merama kao i kod saobraüajnih sredstava. d) U liþnoj i opštoj potrošnji Sektor liþne i opšte potrošnje predstavlja danas najveüeg potrošaþa energije, kod kojeg su moguüe znaþajne uštede. Poveüanje stanovništva, razvoj standarda i kvaliteta življenja dovodi i do sve veüih potreba za energijom u ovom sektoru,i pored sprovoÿenja mera racionalnog korišüenja energije.To je posledica i manje efikasnosti mera racionalnog korišüenja energije u ovom sektoru u odnosu na sektor industrije, veüe inertnosti u realizaciji mera, mnogobrojnosti potrošaþa energije, potreba za veüim individualnim ulaganjima, slabe zaintere13


sovanosti, potreba veüe organizovanosti i aktivnosti državnih organa u pogledu propisa i standarda, kao i kreditne politike.Mnoge mere i aktivnosti u pogledu racionalnosti korišüenja energije su vezane i za promenu naþina življenja, smanjenje konfora i promenu navika, što zahteva vreme i bolju informisanost. Moguüe mere koje su primenjive u sektoru liþne i opšte potrošnje se svode na: x bolju izolaciju zgrada i smanjenje toplotnih gubitaka; x poboljšanje stepena korisnosti lokalnih grejnih ureÿaja; x stimulisanje razvoja centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom i kombinovane proizvodnje toplotne i elektriþne energije, x racionalnije urbano planiranje novih stanbenih naselja; x korišüenje toplotnih pumpi za potrebe grejanja, klimatizacije i hlaÿenja; x poboljšanje kontrole i regulacije grejanja, pripreme potrošne tople vode, ventilacije i klimatizacije; x intenzivniju gasifikaciju individualnih potrošaþa; x primenu novih i obnovljivih izvora energije; x merenje i regulaciju utrošene toplotne energije za grejanje I pripremu potrošne topple vode; x poboljšanje energetskih karakteristika grejnih i elektriþnih ureÿaja; x primenu pasivne solarne arhitekture, itd. Imajuüi u vidu znaþaj ovog sektora u ukupnoj potrošnji energije, potrebno je intenzivirati napore na racionalnom korišüenju i štednji energije, jer su prisutne velike moguünosti, kako u pogledu grejnih potreba, tako i za kuvanje, osvetlenje i ostale komunalne potrebe. Tim pre, što preko 3/4 ukupne potrošnje energije u ovom sektoru predstavlja zagrevanje prostorija i vode, a to su niskotemperaturne potrebe (najveüim delom ispod 100oC) koje je lako obezbediti primenom razliþitih izvora energije, što omoguüuje i znaþajnu supstituciju goriva. U narednom periodu je neophodna veüa stimulacija interesa za racionalnije korišüenje energije putem podsticajnih sredstava, kredita, propagande i dizanje opšte tehniþke kulture, kao i donošenja propisa i standarda za sve proizvoÿaþe, preraÿivaþe,

14

distributere i korisnike energije, imajuüi u vidu zahteve ISO standarda 9000 i drugih standarda i normativa. Na taj naþin bilo bi moguüe smanjiti finalnu potrošnju po jedinici društvenog proizvoda u odnosu na 2000. god. za oko 11%. u 2010. god. i 30% u 2020. god. ZAKLJUýAK U osnovi strateških opredelenja dugoroþnog razvoja u našoj zemlji polazi se od potreba usklaÿenog razvoja energetike privrede i društva, što podrazumeva veüu energetsku i ekonomsku efikasnost,kao i što nižu energetsku zavisnost i minimalni negativni uticaj na okolinu. Pri tome je osnovna pretpostavka da üe se razvoj energetike odvijati u okvirima efikasnog tržišnog sistema privreÿivanja i na bazi realnih cena energije. LITERATURA 1. Nenad Ĉajiü,ENERGIJA ZA ODRŽIVI SVET,monografija,Rudarsko-geološki fakultet, Beograd,2002 2. Strategija dugoroþnog razvoja energetike SR Jugoslavije za period do 2020. godine sa vzijom do 2050.godine, Ekonomski institut,1996 3. Izmene i dopune Strategije dugoroþnog razvoja energetike SR Jugoslavije za period do 2020.godine sa vzijom do 2050. godine, Ekonomski institut,2001. ENERGETICS - POSTULATE FOR TENABLE SOCIETY AND PUBLIC ECONOMY DEVELOPMENT OF OUR COUNTRY Energy is, with food, water and raw materials, one of key problems of mankind. Significance of energy for public economy and society development, contributed that energy politics in every country is directed with goal to assure secure and enough energy amounts, with low costs, what should provide foresaw development. This work considers possibilities and demands of development of our energetics with special prominence of rational and efficient use of energy. Key words: energy, development, demand, potentials

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


HIDROFORMING TEHNOLOGIJA U SLUŽBI PROJEKTOVANJA I PROIZVODNJE VOZILA prof. dr Branko Vasiü Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu dipl. ing Nada Stanojeviü, Institut za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp Višegodišnje iskustvo steþeno na projektu inovacije elemenata noseüe strukture Mercedesa 500SL, u saradnji sa kompanijom DaimlerChrysler, u þijem interesu se projekat i realizuje, omoguüilo je autorima ovog teksta da se podrobnije upoznaju sa jednom od metoda þiji se doprinos i pun razvoj tek oþekuje. Saznanja do kojih se došlo u okvirima projekta, autori nisu još u moguünosti da iznesu, zbog obaveze o tajnosti rada, ali smatraju da je upoznavanje šire javnosti sa moguünostima same metode od velikog znaþaja. Kljuþne reþi: hidroforming, ultra laki þeliþni auto delovi, redukcija broja komponenti Hidroforming, koji se ponekad naziva fluid forming jer podrazumeva oblikovanje fluidom ili rubber diaphragm forming (oblikovanje gumene membrane), je razvijen krajem þetrdesetih i poþetkom pedesetih godina dvadesetog veka, kao odgovor na potrebu za jeftinijom metodom proizvodnje delova dubokim izvlaþenjem u relativno malim koliþinama. Danas, ovaj proces ima nekoliko grana, a najznaþajnije su: cevni hidroforming i hidroforming limova. Meÿutim, iako postoje razni vidovi hidroforminga, osnovni princip ostaje isti: upotreba pritiska fluida za oblikovanje delova. Hidroforming se u Evropi koristi od ranih osamdesetih, a u Severnoj Americi je prihvaüen ranih devedesetih. Verson Allsteel Press Company, Chicago, Illinois, nabavila je 1975. liniju hidroforming presa i zapoþela agresivni program modernizacije opreme. Od tada su brzina i moguünosti oblikovanja mnogo napredovali.

su þelik, aluminijum, titanijum i bakar. U poreÿenju sa standardnim oblikovanjem izvlaþenjem, obiþno se formiraju nesimetriþni i nepravilni oblici sa odliþnim kvalitetom završne obrade i poboljšanom ravnomernošüu debljine. Prednosti hidroforminga limova su: x Proizvodi imaju visok kvalitet spoljašnjih površina; x Debljina odlivka može biti promenjena bez promene alata; x Taylor welded blanks se mogu oblikovati bez promene alata; x Female die fabrication nije potrebna, što smanjuje troškove alata. CEVNI HIDROFORMING Tokom proteklih desetak godina neprestano

Hidroforming metalnih delova je široko korišüen proces u nekoliko grana industrije. Od osamdesetih godina, kada je veüinom korišüen u automobilskoj industriji (slika 1) razgranao se i danas nalazi svoju primenu i kod motorcikala, bicikala, aparata i delova vodovodnih cevi. /6/ Hidroforming delova od limova koristi se u nekoliko grana industrije. On može biti prihvatljiva alternativa standardnom dubokom izvlaþenju za male i srednje serije proizvodnje. Pogodan je za oblikovanje uobiþajenih metala kao što Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Slika 1. Zadnja osovina od aluminijuma, (serija 500 BMW, 1997)

15


raste pažnja usmerena ka hidroformingu. Iako je interesovanje za cevni hidroforming široko rasprostranjeno, velika veüina njegove široke primene je u automobilskoj industriji. 1990. godine je Chrysler Korporacija predstavila prvi high - volume hidroformirani deo na severno ameriþkom automobilskom tržištu - gredu instrument table na svom minivenu. Danas se hidroformirane komponente mogu naüi na automobilima u velikom broju (Tabela 1).

Napredak kompjuterske kontrole i hidrauliþkih sistema sa visokim pritiskom, omoguüio je da proces cevnog hidroforminga postane metod za masovnu proizvodnju. /3/

Moderne prese imaju nezavisnu kontrolu aksijalnog pomeranja, unutrašnjeg pritiska i popreþnog pritiska što dozvoljava proizvodnju sve kompleksnijih delova upotrebom procesa cevnog hidroforminga. Naglasak na projektovanju vozila lakih konstrukcija dodatno Chassis Steering & Engine & Body Systems poveüava zahteve Systems Suspension Driveline za delovima koji su Instrument Panel Front Engine Control Arms Exhaust Manifolds proizvedeni ovom Beams Cradles tehnologijom. RedoRadiator Enclosures Rear Cradles Trailing Links Camshafts sled operacija pri Driven Axle tipiþnom procesu Seat Frames Ladder Frames Steering Columns Housing hidroforminga prikaSide Roof Rails Hitch Bars zan je na slici 2. Cev Roof Bows Bumper Beams je ispunjena emulzijom voda-ulje. UnutBody Side Rails rašnji pritisak fluida Roll Over bars se poveüava po Tabela 1. Hidroformirane komponente automobila zatvaranju kalupa, þime se materijal prisiljava u zonu deformacije. Procenjuje se da je pre samo 15 godina manje od 10 procenata þelika u tipiþnom porodiþnom Za vreme ovog procesa, istovremeno se vozilu proizvedenom u Severnoj Americi bilo kontrolišu aksijalno pomeranje i unutrašnji cevnog oblika. Danas se taj broj kreüe od 15 do pritisak da bi se poboljšale moguünosti obliko16 procenata, u standardnim i teretnim vozilima vanja materijala. srednje veliþine, SUV- terenskim vozilima (sport U drugim verzijama procesa hidroforminga, utility vehicles), pickup vozilima i automobilima nizak pritisak fluida se može obezbediti prilikom sa pogonom pozadi. zatvaranja kalupa, pri þemu se materijal gura u OPIS PROCESA Cevni hidroforming je proces oblikovanja šupljih delova primenom unutrašnjeg hidrauliþkog pritiska koji izaziva plastiþnu deformaciju cevnog þeliþnog odlivka koji zauzima oblik šupljine kalupa. Ovaj proces se koristi za proizvodnju kompleksnih oblika, obiþno dužine od 1m do 3m i preþnika od 25mm do 150mm.

uglove kalupa a mali radijusi se mogu formirati sa manje istanjenja materijala i sa manjim unutrašnjim pritiscima. Poslednje vesti koje dolaze iz hidroforming industrije odnose se na proces koji se naziva “aktivni hidroforming”. Aktivni hidroforming obuhvata sve prednosti hidrofominga visokog i niskog pritiska kombinujuüi ih u jedan proces./5/

(1) Postavljanje prazne cevi u alat

(2) Zatvaranje krajeva i punjenje fluidom

(4) Otvaranje alata, vaÿenje dela

(3) Poveüanje pritiska, move punches

Slika 2. Redosled operacija pri tipiþnom procesu hidroforminga

16

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Deo se postavlja u alat ali, pre nego što se zatvori za poþetak ciklusa na njega deluje pritisak fluida. Deo se širi, istovremeno zadržavajuüi, ravnomernu raspodelu debljine. Tek tada se presa ukljuþuje i deo se oblikuje. Formirani deo može imati kompleksan popreþni presek i ravnomernu debljinu (Slika 3)

PREDNOSTI I MANE Cevni hidroforming nudi niz prednosti u karakteristikama delova i toku samog procesa u odnosu na standardne postupke proizvodnje presovanjem i zavarivanjem. Ove prednosti obuhvataju: x

x

x x x Slika 3. Redosled pritiska pri hidroformingu

Da bi hidroformirani deo smatrali proizvodom, odgovarajuüa pažnja se mora posvetiti i procesima pre i posle hidroforminga kako bi iskoristili sve njegove prednosti. Neke od stvari koje moraju biti pripremljene obuhvataju: x x x x x x x

pripremanje cevi (izbor materijala, kvalitet pripremka); prethodno oblikovanje (slike 4 i 5) i metod proizvodnje; projektovanje delova za hidroforming; zavarivanje i spajanje hidroformiranih delova (montiranje i sklapanje); performanse udara i þvrstoüa spoja; izbor maziva koja se neüe promeniti na visokim pritiscima; ubrzan razvoj procesa. /1/

Procesi posle, mogu biti podešavanje krajeva, oblikovanje krajeva, rezanje rupa/žljebova itd. /2/

Slika 4. Prethodno savijena cev Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

x x

spajanje delova (dva ili više delova sklopa, presovani i otporno zavareni mogu biti proizvedeni iz šupljeg dela u jednoj operaciji); smanjenje mase zbog veüe efikasnosti projektovanja sklopova i kontrole debljine zidova; poboljšanje þvrstoüe sklopa i krutosti; manju cenu alata zbog manjeg broja delova; manji broj dodatnih (pomoünih) operacija (nije potrebno zavarivanje delova, a rupe se mogu probušiti tokom samog procesa hidroforminga); usko odstupanje dimenzija i malo pomeranje ; smanjenu koliþinu otpadaka .

1. Prethodno savijena cev 2. Izlomljena cev 3.Hidroformirani deo Slika 5. Prethodno oblikovana cev

Proizvoÿaþi su uoþili znaþajnu uštedu u troškovima, kako u ceni alata tako i u ceni radne snage. Poboljšan tok procesa dolazi zbog smanjenog trošenja kalupa jer se oblikovanje ne vrši metodom metal na metal veü metodom metal fluid. Cena alata je smanjena za 40% zato što se nabavlja samo jedna polovina kalupa (druga polovina je fluid). Montiranje alata je brzo i jednostavno. Hidroformingom se mogu proizvoditi cevasti delovi širokog spektra geometrije i oblika popreþnih preseka, koji mogu varirati kroz celu dužinu dela. Delovi dobijeni hidroformingom mogu uspešno zameniti delove dobijene standardnim postupcima (zavarene delove dobijene presovanjem). Broj delova u automobilu može biti smanjen zamenom dva dela, dobijena presovanjem i zavarivanjem, sa jednim delom dobijenim hidroformingom bez zavarivanja. 17


Sa smanjenjem broja delova u automobilu smanjuje se i njegova masa kao i cena njegovog sklapanja. Delovi dobijeni cevnim hidroformingom zadržavaju svoj strukturnu celovitost; debljina zidova je konstantna kroz ceo deo. ývrstoüa materijala gotovog dela je veüa zbog plastiþnih deformacija koje se dešavaju tokom procesa. Hidroforming stvara efekat oþvršüivanja koristeüi pritisak fluida za istezanje odlivka u svim pravcima. Ovo plastiþno izduženje oþvršüuje odlivak podjednako. Procesom hidroforminga se takoÿe gubi mnogo manje metala nego pri presovanju. Zbog toga je materijal mnogo efikasnije iskorišüen. Prednost hidoforminga nije samo u tome sto može da formira delove cilindriþnog i kutijastog oblika, veü i u tome sto može da stvori delove sa oštrim uglovima, oštrim složenim krivinama i druge vrste oblika. Hidroforming nam omoguüuje da zadržimo originalnu završnu obradu materijala (kvalitet spoljašnjih površina hidroformiranog dela, u mnogim sluþajevima, eliminiše potrebu za daljom obradom/poliranjem, tako da je uoþena ušteda i od 90 procenata u troškovima završne obrade) sa malim ili nikakvim deformacijama, boranjima i minimalnim istanjenjem (hidroforming omoguüava blisku kontrolu parametara - pritisak fluida i podmazivanje radi spreþavanja boranja i trošenja delova).

Postoji, takoÿe, nekoliko specificnih nedostataka vezanih direktno za sam proces hidroforminga. Probušeni otvori imaju male nedostatke oko mesta udara. Za cevno oblikovanje cev mora da zauzima oblik koji je podesan za tube bender. Delovi proizvedeni hidroformingom, takoÿe. zahtevaju posebne tehnike zavarivanja. Zbog svega ovoga, izvodljivost (podesnost) hidroforminga prema standardnom presovanju i zavarivanju treba da se ispita (i ekonomski i tehniþki) za svaki deo posebno. Da bi smanjili period ciklusa potrebno je da pomoüne operacije (kao sto su bušenje, savijanje itd.) budu integrisane u sam proces hidroforminga. Kompjuterska simulacija se može široko koristiti da bi se proces optimizovao. /2/ Rezultati koje je kompanija Volvo dobila uporeÿivanjem strukture od aluminijuma, izraÿene hidroformingom (Slika 6), sa standardnom þeliþnom konstrukcijom su: x x x

50% manja masa; 45% manje delova (manje delova, manje spojeva); 45% manje varova - uza tolerancija.

Još jedna prednost hidroforminga je i rastuüe tržište. Na konkursu GM-a za lake okvire kamiona, kompanija Magna je pobedila u nadmetanju sa tradicionalnim tehnikama oblikovanja i tradicionalnim snabdevaþima. Novost nije to što je GM promenio snabdevaþa veü to što je promenio sam proces. To što su prihvatili relativno novu tehnologiju na tako kritiþnom delu u proizvodnji kamiona pokazuje koliko su bili impresionirani sa Magninim procesom hidroforminga. /4/ Cevni hidroforming takoÿe ima i neke mane ukljuþujuüi: spor ciklus, skupu opremu i manjak šireg poznavanja konstrukcije procesa i alata. Jedan od izazova oko koga se veüina struþnjaka slaže je þinjenica da je potrebno poþeti sa novim dizajnima, pošto se tehnologija hidroforminga ne uklapa lako u postojeüi dizajn delova. Hidroforming se ne isplati u malim serijama, veü je potreban veüi broj delova da bi se pokrili troškovi alata. Cena sirovog materijala potrebnog za pripremu þeliþnih cevi je takoÿe znaþajna, naroþito u poreÿenju sa limovima korišüenim kod presovanja. 18

Slika 6. Volvo koncept strukture od aluminijuma izraÿene hodroformingom,

U cilju sagledavanja prednosti koje hidroforming unosi u proces projektovanja i proizvodnje, prikazaüemo podatke koji su dobijeni poreÿenjem, sa proseþnim rezultatima testova, kod 18 razliþitih automobila koji sublimiraju razliþite zahteve krajnjih korisnika. Sledeüi modeli poslužili su kao osnov za benchmarking:

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Audi A6 BMW 528I Cadillac Sedan Deville Chevrolet Malibu Dodge Stratus Ford Contour

Mercedes E320 Porsche Boxster Mitsubishi Eclipse Renault Laguna Nissan Sentra Saturn LS Ford Probe Toyota Camry Ford Taurus VW Golf Honda Accord VW Passat testovima (AMS frontal impact, rear moving Strukturne performanse barrier, European side impact i roof crush) u Poreÿenje rezultata elemenata dobijenih kojima su ostvarene brzine udara i do 17% hidroformingom (ULSAB - The Ultra Light Steel prevazilazile prag propisane bezbednosti. AMS Auto Body) i elemenata iz grupe za poreÿenje frontal impact je širom sveta prihvaüen kao predstavljeno je u Tabeli 2, a pokazalo je da jedan od najozbiljnijih testova koji se sprovode delovi dobijeni ovom tehnologijom imaju više- danas. struko bolje strukturne performanse uz znaþaUporeÿenje mase i troškova za svaki projektojnu redukciju mase. vani element dato je u tabelama 3 i 4. ULSAB struktura

Benchmark Buduüa struktura preporuka

Torsion (Nm/deg)

20,800

11,531

13,000

Bending (N/mm)

18,100

11,902

12,200

1st body structure mode (Hz)

60

38

40

Iz svega predoþenog, može se zakljuþiti da se efektivnost u pogledu redukcije mase, poboljšanja strukturnih osobina elemenata konstrukcije, smanjenja broja elemenata na vozilu, smanjenja potrebnih operacija sklapanja i otpadnog materijala sigurno poveüava, dok nedostatci u pogledu viših troškova procesa hidroforminga ne mogu znaþajnije utucati na njeno smanjenje, pogotovo u poreÿenju sa svim prednostima, pošto se oþekuje da üe sa širom primenom ove tehnologije i njeni troškovi opasti.

Mass ( kg)

203*

271

250

PRIMENE

Performanse

Tabela 2. Poreÿenje rezultata elemenata dobijenih hidroformingom i elemenata iz grupe za poreÿenje; * dozvoljeni opseg odstupanja 1%

Ostvarene Crash simulacije predstavile su izvanredne osobine ULSAB pri razliþitim

Osnovna primena cevnog hidroforminga se može naüi u automobilskoj i avionskoj industriji kao i u proizvodnji delova koji se koriste u zdravstvu. /5/

Benchmark (kg/m2) Range Average Door - Roof Integrated Door - Frame Integrated Door - Frameless Hood - Conventional Hood - Grill Integrated Hood - Conventional Hood - Grill Integrated Decklid - Conventional Decklid - Conventional Hatch - Tube Hydroformed Hatch - Tailored Blank Hatch - Hydroformed Ring Hatch - Sheet Hydroformed

Target (kg/m2)

17.0-23.4

19.7

15.5

8.8 – 14.2

11.5

8.0

8.9 – 16.1

11.2

8.0

12.5 – 15.2

13.9

11.3

ULSAC (kg/m ) (kg) 15.1 13.2 15.5 13.2 14.3 11.5 7.9 13.3 7.9 13.7 8.5 14.3 8.4 14.7 8.0 9.8 8.6 10.6 10.3 6.7 10.6 6.9 10.9 7.1 9.5 6.2 2

Tabela 3. Uporeÿenje mase Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

19


Baseline Door - Roof Integrated Door - Frame Integrated Door - Frameless Hood - Conventional Hood - Grill Integrated Hood - Conventional Hood - Grill Integrated Decklid - Conventional Decklid - Conventional Hatch -Tube Hydroformed Hatch -Tailored Blank

67 40 46 40 46 31 31 29 29

ULSAC 67 72 65 44 52 40 46 36 33 36 33

Slika 8. Volvo koncept šasije

Tabela 4. Uporeÿenje troškova u US $

Primena kod automobila se može videti na delovima izduvnog sistema, bregastim vratilima, okvirima hladnjaka, prednjim i zadnjim osovinama, osloncima motora, kolenastim vratilima, okvirima sedišta, delovima karoserije i space frame. Neke od vrlo dobro poznatih primena su: BMW zadnja osovina serije 500, Mercedes Benz višestruki izduvni sistem, Buick Park Avenue - unutrašnja krovna šina i oslanjanje motora, Corvette donje šine, krovni luk i greda instrument table.

Neki od strukturnih delova u automobila prikazani su na slici 9.

konstrukciji

Vari-Form, 1988

Ali glavna primena, koja je omoguüila da cevni hidroforming doživi veliki uspeh, je šasija automobila – okvir koji drži sve osnovne delove Slika 9. Strukturni delovi na mestu (slike 7 i 8). Iako se dizajn šasija D. Oslanjanje motora menja, svaka se pravi na osnovu istog A. Krovni nosaþi kriterijuma – da obezbedi maksimalnu krutost, B. Oslonac instrument table E. Krovne šine stabilnost dimenzija, vek zamora i otpornost na C. Nosaþ hladnjaka F. Šine okvira udar sa minimalnom masom i cenom. Delovi izduva izraÿeni ovom tehnologijom odliInženjeri automobilskih šasija su prihvatili cevni kuju se: hidroforming jer im je on omoguüio da njihove x malom težinom; konstrukcije budu efektivnije. x smanjenjem broja delova; x smanjenjem gubitka unutrašnjeg pritiska (za vreme rada motora). Moguüa rešenja u ovom domenu, predstavljena su na slici 10. BMW V-4 cylinders

Slika 7. Šasija lakog kamiona od hidroformiranih komponenti

20

VW V-4- cylinders

Slika 10. Višestruki izduvni sistem

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


ZAKLJUýAK Radna sposobnost sistema predstavlja meru sposobnosti sistema za vršenje postavljene funkcije kriterijuma, u datom vremenu, datim uslovima okoline i uticajima - poremeüajima u procesu rada sistema. Iz ove definicije proizilazi da radna sposobnost, izražena putem komponenti efektivnosti i njihovih parametara direktno utiþe na nivo i kvalitet izlaznih veliþina sistema: uþinak sistema (radno strukturna izdašnost sistema), kvalitet sistema (sposobnost sistema u zadovoljavanju uslova okoline) i ekonomiþnost sistema (ekonomska izdašnost sistema). Kao što se može zakljuþiti iz svega iznetog, proces cevnog hidroforminga ispunjava u velikoj meri funkciju kriterijuma koja je odreÿena na osnovu zahteva koji se pred njega postavljaju. Kvalitet dobijenog sistema, ušteda u masi i materijalu, ušteda u troškovima, bolje performanse, briga o okolini, sve su to zahtevi koji se stavljaju pred cevni hidroforming i koje on u velikoj meri zadovoljava. Ovi iskazi se mogu predstaviti i na sledeüi naþin: x x

redukcija mase ҧ smanjenje potrošnje goriva; kompleksni oblici sa otvorima mogu se dobiti u jednom alatu ҧ smanjenje broja procesa i vremena izrade elemenata;

x

smanjenje broja elemenata ҧ smanjenje broja i vremena trajanja operacija sklapanja;

x

strukturne osobine znaþajno bolje ҧ mnogo bolji rezultati crash testova;

x x

visok kvalitet spoljašnjih površina ҧ odsustvo potrebe za završnom obradom; smanjenje broja procesa izrade elemenata i broja operacija sklapanja ҧ smanjenje radne snage ҧ smanjenje troškova;

x

ušteda u materijalu ҧ smanjenje troškova.

Automatizacija celog procesa, napredak kompjuterske kontrole kao i poveüane moguünosti simulacije sa ciljem poboljšanja efektivnosti sistema i samog procesa, sve su to prednosti koje govore u prilog cevnom hidroformingu i njegovoj široj upotrebi u automobilskoj industriji. Trenutna istraživanja i razvojne aktivnosti u industriji i institutima širom sveta, ukazuju na dalji brz razvoj u spektru primena procesa hidroforminga. Ovo je proces na koji treba obraIstraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

titi pažnju da bi bili u toku u industriji koja se stalno menja i napreduje. LITERATURA 1. Bobbert, S., Bischer, M., Ahmetoglu, M. A. and Altan, T. (1997) “Tool and Process Design for Tube Hydroforming – A State of the Art Review and Applications of Compute Simulations”, Report No. ERC/NSM-R-97-2, pp.3-51, The Ohio State University, Columbus, Ohio, April, 1997. 2. Bruggemann, C. (1997), “Hydroforming Process Overview and Applications”, 2nd International Conference on Innovations in Hydroforming Technology, Columbus, Ohio, September 1997. 3. Dohmann, F.; Hartl, C., (1996), “Hydroforming - A Method to Manufacture Lightweight Parts”, Journals of Materials Processing Technology, vol. 60, pp. 669-676. 4. English, Bob. "GM shifts technology suppliers for '98 trucks." Automotive News Apr. 29, 1996: 1+. 5. Morphy, G., (1998), "Pressure-Sequence and High-Pressure Hydroforming", Tube & Pipe JournaL, 28-135, September/October 1998, pp. 90-96. 6. Siegert K., (1998), "Recent Developments in Hydroforming Technology", Proceedings of the Conference on Sheet Metal Forming Technology, Columbus, Ohio, 1998. HYDROFORMING TECHNOLOGY WITHIN DESIGN AND PRODUCTION OF VEHICLES More than few years of experience, aquired upon structural parts inovation project of Mercedes 5000SL, in coorporation with DaimlerChrysler company, in which interest this project is being realized, enabeld the authors, of this paper, detailed introductin whith one of the methods which full contribution and development is being expectied in the near future. The authors are not yet in the position to public anounce cognitions that has been made within mentioned project, because of the secrecy agreement, but thay highly bealieve that presentation of hydroforming possibilities is of the huge significance. Key words: hydroforming, Ultra Light Steel Auto Body, components number reduction 21


Novi Beograd, Bul. Arsenija ÿarnojeviþa 103 tel/fax: 140-722, 141-622, office@dialog.co.yu www.dialog.co.yu

Privatno preduzeþe Dialog, osnovano februara 1993, sa jasnim ciljem da ponudi visokokvalitetnu podršku i pristup najnovijim informacionim tehnologijama veþ postojeþim korisnicima Compaq sistema u Jugoslaviji. Kao autorizovani HP/Compaq System Reseller& Service Provider i Microsoft Certificated Dealer posluje od 1996 god., obezbedjujuþi kompletna IT rešenja koja su u stanju da odgovore svakom zahtevu.

Aktivnosti Dialog je postalo jedno od vodeþih IT preduzeþa, spreman da ponudi kompletna rešenja u sledeþim oblastima: x Projektovanje, Razvoj i Implementacija informacionih sistema korišþenjem najnovijih proizvoda i alata. x održavanje informacionih sistema x projektovanje i dizajn raĀunarskih mreža x distribuciju HP/Compaq i Microsoft proizvoda x HP/Compaq stock x Instalacija i održavanje raĀunarske opreme u garantnom i postgarantnom roku. x Obuka informatiĀkog kadra u sopstvenom i HP/Compaq školskom centru

Strateški partneri Dialoga Dialog je partner svetskih lidera, u oblasti informacionih tehnologija, kompanija HP/COMPAQ, Intel, Novell, Cisco, Linux i Microsoft.

Microsoft Deo referentne liste x x x x x x x x x x

22

NARODNA BANKA SRBIJE, Bgd NACIONALNA ŠTEDIONICA, Beograd KAPITAL BANKA, Beograd RUJP, Beograd BEOGRADSKA BERZA, Beograd ELEKTRODISTRIBUCIJA , Beograd C-MARKET, Beograd SOKO ŠTARK, Bgd ŠUMARSKI FAKULTET, Beograd MAŠINSKI FAKULTET, Beograd Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


UPRAVLJANJE ODRŽAVANJEM NA BAZI RIZIKA Prof. dr Jovan Todoroviü Mašinski fakultet Beograd Postojeüe metode upravljanja održavanjem tehniþkih sistema imaju za cilj obezbeÿenje željene pouzdanosti i raspoloživosti sistema, po moguünosti uz što manje troškove. Novi koncepti upravljanja, koji se sve više primenjuju u svim oblastima života, zasnovani su na riziku, složenoj kategoriji koja neposredno povezuje verovatnoüu pojave neželjenog dogaÿaja i posledice tog dogaÿaja. To je sve više prisutno i u podruþju teorije i inženjerstva održavanja tehniþkih sistema. U punom su razvoju nove metode održavanja na bazi rizika, koje za podruþje preventivnog održavanja prema stanju predstavljaju važnu i znaþajnu podršku postojeüim metodama održavanja na bazi pouzdanosti. Pri tome je znaþajno da se u metodama održavanja na bazi rizika pod posledicama otkaza, tj. neželjenog dogadaja, posmatraju ne samo troškkovi, veü i svi drugi važni aspekti, kao što su sigurnost i bezbednost, uticaji na zdravlje i okolinu, itd. Kljuþne reþi: Održavanje, Preventivni pregledi, Rizik, Optimizacija METODE UPRAVLJANJA ODRŽAVANJEM Dobro je poznato da svi tehniþki sistemi tokom vremena mogu da dožive razliþite poremeüaje i druge dogaÿaje koji ometaju, pa i potpuno prekidaju njihovo ispravno funkcionisanje. Iako ovi poremeüaji mogu da budu uslovljeni i uticajima okoline, odnosno razliþitim prirodnim dejstvima, oni su najþešüe izazvani pojavom otkaza elemenata sistema. Da bi se i pored toga obezbedilo da tehniþki sistemi izvršavaju svoju funkciju cilja, odnosno zadatke za koje su namenjeni, nužno je da se održavaju, tj. da se redovno podvrgavaju postupcima koji üe spreþiti ili odložiti pojavu otkaza. Zato održavanje tehniþkih sistema predstavlja jednu od najvažnijih aktivnosti u njihovom ukupnom životnom ciklusu. Pošto je održavanje neposredno uslovljeno pojavom otkaza, koji mogu biti veoma razliþitog intenziteta i karaktera, upravljanje složenim postupcima održavanja mora biti zasnovano na izuþavanju i analizi pojave otkaza /1/. Drugim reþima, na zakonima teorije pouzdanosti. Pri tome se moraju uzeti u obzir i drugi važni þinioci, a pre svega troškovi održavanja, koji obiþno zahvataju dobar deo ukupnih troškova životnog ciklusa. U tom smislu, postupcima održavanja treba da se omoguüi rad sistema bez otkaza, ili taþnije rad sa što manjom verovatnoüom pojave otkaza. Uz to, treba da se obezbedi i da su posledice ili štete izazvane otkazima što manje, a i da su troškovi održavanja što manji. Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Ovo naþelno predstavlja složen upravljaþki zadatak. On se praktiþno rešava odreÿenim politikama ili strategijama održavanja, na razliþitim koncepcijskim opredeljenjma (npr. preventivno i korektivno održavanje) i metodama zasnovanim na razliþitim kriterijumima odluþivanja ili optimizacije. U svakom sluþaju, izabranom metodom održavanja treba da se obezbedi da se na bazi osmišljenog uvida u stvarno stanje sistema koji se održava omoguüi donošenje “najboljih” odluka o tome kada, gde i koje postupke održavanja treba sprovoditi, vodeüi raþuna o zahtevanoj pouzdanosti i raspoloživosti sistema i odgovarajuüim troškovima. Ima više metoda održavanja koje su se afirmisale u dosadašnjoj praksi. Metoda RCM (“Reliability Centered Maintenance”, odnosno “Održavanje prema pouzdanosti” ili OPP) jedna je od najþešüe citiranih, pa verovatno i najviše primenjenih. Ova metoda je definisana i odgovarajuüim meÿunarodnim standardima /2/. Ona traži snažnu informatiþku podršku, bogate baze podataka o svim performansama pouzdanosti, raspoloživosti, gotovosti i drugim svojstvima sistema. Iako baze podataka za primenu RCM metoda þesto sadrže i podatke o ranijim postupcima održavanja, o njihovom efektu, trajanju, troškovima i drugim relevantnim elementima (uticaji na okolinu, zaštita ljudi i njihovog zdravlja itd.), presudni uticaj na donošenje odluka o tome kada, gde i koje postupke održavanja treba sprovoditi imaju 23


zahtevi pouzdanosti. Drugim reþima, cilj rada po ovom metodu je obezbeÿivanje zahtevanog nivoa pouzdanosti, dok troškovi, uticaj na okolinu i eventualno drugi elementi imaju karakter ograniþenja, koje valja zadvoljiti u moguüem, poželjno u što veüem stepenu. Pri tome, odluke o održavanju u ovom sluþaju donose kompetentni, kvaliifikovani i posebno zaduženi radnici, odnosno visoko-obuþeno osoblje dobro verzirano u dotiþni sistem i proces njegovog korišüenja.

primer, sa velikim voznim parkovima, sastavljenim od razliþitih vozila, razliþite starosti i karakteristika, a i sa veüinom metalopreraÿivaþkih pogona, struktuiranim sa velikim brojem razliþitih, obiþno unikatnih mašina.

Metoda TPM (“Total Productive Maintenance”, odnosno “Totalno produktivno održavanje” ili TPO) preporuþuje se i široko primenjuje za složene heterogene sisteme, kakvi su najþešüe industrijski pogoni. Ovo je znatno jednostavnija metoda, veoma je fleksibilna i traži manja Održavanje po metodu RCM oþigledno traži ulaganja. Ona je u suštini empirijska i zasniva velika sredstva, snažne raþunare i visoko - se na iskustvu radnika koji rade sa dotiþnim sofisticirane softvere. Zato se ova metoda sistemom, kao rukovaoci, kontrolori, planeri, koristi samo tamo gde je to posebno važno, za rukovodioci i na svim drugim mestima koja su održavanje sistema visoke složenosti, velike direktno ili indirektno vezana za rad sistema. Pri odgovornosti i velikih rizika od posledica izne- tome se podrazumeva da svi ovi radnici imaju nadnih otkaza i havarija. Drugim reþima, za moguünosti i znanja da u svakom trenutku termoenergetska, nuklearna i procesna postro- ocene stvarno stanje sistema i svih njegovih jenja, ali i u vazdušnom saobraüaju, sistemima elemenata, odnosno da utvrde da li sve funkcioodbrane, telekomunikacija, informatike itd. Po- niše kako treba, a posebno da na osnovu red potrebnih velikih ulaganja ovo je uslovljeno i sopstvenog iskustva iz prethodnog perioda rada samom prirodom i karakteristikama sistema koji sistema ocene da li ima nagoveštaja da üe treba da se održava. Naime, da bi se metodom uskoro doüi do nekih poremeüaja ili otkaza. To RCM donosile odluke o održavanju predmetni znaþi da u ovom sluþaju nisu potrebne precizne sistem treba da se prati i analizira u dužim informacije o pouzdanosti sistema i njegovih vremenskim periodima, uz stalna uporeÿenja sa elemenata, ali su vrlo korisne baze podataka o drugim sliþnim sistemima, koji rade pod tim ili pretodnim postupcima održavanja, o tome zanekim drugim uslovima. Potrebna je, dakle, što su i kada odreÿeni postupci sprovedeni i homogena baza, statistiþki signifikantnih poda- kakav je bio njhov efekat. Drugim reþima upravtaka. To je þesto teško, pa i nemoguüe obez- ljanje održavanjem po metodi TPM se takoÿe bediti u sluþaju sistema koji su heterogene i zasniva na kriterijumima pouzdanosti i raspostalno promenljive strukture, što je sluþaj, na loživosti, uz analizu troškova kao bitnog ograniþenja, ali odluke o održavanju METODOLOGIJE mogu da se donose i bez detaljODR@AVANJA nog poznavanja zakona pouzODR@AVANJE PREMA TOTALNO PRODUKTIVNO danosti. To znaþi, pored ostalog, POUZDANOSTI - OPP ODR@AVANJE - TPO da se metoda TPM može primeOSNOVNA OBELE@JA: njivati i za sisteme koji su tek ukljuþeni u proces rada ili koji se ZAKONI tokom vremena relativno malo EMPIRIJA OSNOVE ODLU^IVANJA POUZDANOSTI koriste, odnosno za þije elemente je praktiþno nemoguüe odrediti CEO @IVOTNI CIKLUS STALNI UVID U PERIOD POSMATRANJA zakone pouzdanosti. “POTPUNA ISTORIJA” TRENUTNA STANJA KOMPETENTNI (OBU^ENI RADNICI)

SISTEM VISOKE BEZBEDNOSTI, VAZDUHOPLOVSTVO, HEMIJSKA INDUSTRIJA, NUKLEARNE ELEKTRANE, ENERGETIKA, I SL.

DONOSIOCI ODLUKA (IZVR[IOCI)

SVI ZAPOSLENI

OSNOVNA PODRU^JA PRIMENE

SISTEMI VISOKO SERIJSKE PROIZVODNJE AUTOINDUSTRIJA, PROIZVODNJA ROBA [IROKE POTRO[NJE, USLU@NI SISTEMI I SL.

Slika 1. Uporeÿivanje metodologija održavaja

24

Korisno je da se napomene da metoda TPM potiþe iz Japana i da je ustvari deo ukupne proizvodne filozofije koja se široko koristi u ovoj zemlji, analogno koncepcijama “totalnog kvaliteta”, “reinženjeringa”, “þiste proizvodnje” (“lean production”) itd. Ovo se podvlaþi, zato što je oþigledno da metoda TPM traži visoku radnu disciplinu, aktivan Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Metoda ROM (“Results Oriented Maintenance”, odnosno “Održavanja prema rezultatima rada” ili OPRR) nedavno je predložena za odreÿene, pretežno proizvodne sisteme. Ova metoda suštinski predstavlja izvestan kompromis metoda RCM i TPM. U ovom sluþaju osnovne odluke o održavanju donose se na bazi podataka koji se dobijaju brižljivim statistiþkim praüenjem rezultata rada sistema, na primer taþnosti izrade delova ili kvaliteta izlaznog proizvoda, ali uz nastojanje da se pri tome, ukoliko su raspoložive, koriste i baze podataka o pouzdanosti i ranijim postupcima održavanja, makar bile i ograniþenog obima i nedovoljne statistiþke signifikantnosti. Po nekim mišljenjima za veliki broj industrijskih proizvodnih pogona metoda ROM je najpogodnija i najekonomiþnija, pošto se postupci održavanja preduzimaju samo onda kada je to zaista nužno. Uz dostizanje potrebne pouzdanosti i raspoloživosti, rad po metodi ROM obezbeÿuje i minimizaciju troškova održavanja. Metoda OCM (“Operation Centered Maintenance”, odnosno “Održavanje prema radu” ili OPR) je sliþna prethodnoj i takoÿe predstavlja odreÿeni kompromis izmeÿu metoda RCM i TPM. Bitna je razlika u odnosu na prethodne da je po metodi OCM za donošenje odluka o održavanju pored statistiþkih podataka o prethodnom radu sistema, posebno sa stanovišta rezultata radnih procesa, i raspoloživih podataka o zakonima pouzdanosti (obiþno ograniþene statistiþke signifikantnosti), koriste i verbalni iskazi. Drugim reþima, metoda OCM, koja je kod nas svojevremeno predložena, ali na þijem razvoju dalje nije raÿeno, ukljuþuje i elemente fazi logike /3/. Ovo se iskazuje odgovarajuüom obradom ocena ili zapažanja radnika o svim pojavama tokom procesa rada, i to svih radnika koji uþestvuju u ovom procesu. U donošenju odluka o održavanju u ovom sluþaju, dakle, indirektno uþestvuju svi radnici (kao kod metoda totalnog produktivnog održavanja), ali konaþne odluke donose kompetentni i kvalifikovani radnici, posebno zaduženi za poslove održavanja (kao kod metoda održavanja prema pouzdanosti). Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

ODR@AVANJE PREMA RADU OPR

VERBALNI ISKAZ

STATISTI^KI PREGLEDI (IZVE[TAJI) ZAKONI POUZDANOSTI

ODLUKE O KOREKTIVNOM ODR@AVANJU

ODLUKE O PREVENTIVNOM ODR@AVANJU

EMPIRIJA; ISKUSTVO; ZAPA@ANJA

Na slici 1 je radi boljeg uoþavanja specifiþnih obeležja ove dve osnovne metode dato jedno sasvim pojednostavljeno uporeÿenje /3/.

Shematski prikaz metode “Održavanje prema radu” dat je na sllici 2 /3/.

INFORMACIONI SISTEM O RADU I ODR@AVANJU

odnos radnika i svih zaposlenih prema proizvodnom procesu, svim mašinama i postrojenjima. Traži i visoke etiþke kvalitete i razvijenu svest o liþnoj i kolektivnoj odgovornosti.

Slika 2. Shematski prikaz metode “Održavanje prema radu”

RIZIK I METODE ANALIZE RIZIKA Kao što se iz datog sažetog prikaza metoda održavanja vidi, danas se u upravljanju održavanjem osnovna pažnja usmerava na obezbeÿenje zahtevane pouzdanosti i raspoloživosti, odnosno na odgovarajuüe verovatnoüe pojave otkaza, a tek zatim i na posledice ovih neželjenih dogaÿaja. Pokazalo se, meÿutim, da je znatno bolje da se oba ova þinioca, odnosno verovatnoüe pojave neželjenih dogaÿaja i posledice ovih dogaÿaja posmatraju istovremeno. Obuhvatanjem oba ova faktora istrovremeno mogu se donositi najbolje i efektivne odluke. Ovo drugim reþima znaþi da upravljanje održavanjem treba vršiti na bazi rizika, koji objedinjuje obe ove suštinski bitne karakteristike. Rizik se, naime, definiše kao proizvod verovatnoüe nastanka neželjenog dogaÿaja i posledica ovog dogaÿaja /4, 5, 6/ RIZIK = VEROVATNOûA x POSLEDICE Treba da se napomene da ovako definisan pojam, odnosno koncept rizika, sa teorijskog, odnosno matematiþkog stanovišta izaziva izvesna podozrenja i nerazumevanja, a usvojeni “naþini kvantifikacije rizika mogu da zbune ne samo laike veü i struþne ljude” /4/. Osnovna zamerka, tj. glavni razlog ovih zabuna i nerazumevanja leži u þinjenici da se rizik prema ovom konceptu izražava kao proizvod dve komponente: “jedne koja je realna (posledice) i druge koja je imaginarna, odnosno koju je þovek definisao i nazvao verovatnoüa” /4/. Meÿutim, i pored ovih svakako nespornih zamerki, opšte je prihvaüeno da je ovako iskazan 25


koncept rizika veoma praktiþan i da omoguüava upravljanje rizikom na efikasan i svrsishodan naþin. Treba da se naglasi da je rizik nešto sa þim mi, kao pojedinci, živimo iz dana u dan. Znajuüi ili neznajuüi, mi stalno donosimo odluke bazirane na riziku. Proste odluke, kao što je odluka da se vozi kolima na posao ili da se preÿe ulica sa puno saobraüaja, predstavljaju odluke kojim se prihvataju odreÿeni rizici. Krupnije odluke, kao što je kupovima kuüe, investiranje u neki posao ili ženidba, uvek znaþe i prihvatanje nekog rizika. Život nije bez rizika i þak i najopreznije osobe, koje nastoje da izbegavaju sve opasnosti, þesto nesvesno preuzimaju odreÿene rizike. Zato se rizik danas posmatra kao ozbiljan ekonomski, javni i politiþki problem. Na neki naþin, rizik ima svoju tržišnu vrednost, svoje tržište, kupce i prodavce. Oni koji investiraju u smanjenje rizika oþekuju ekonomski merljive koristi. To znaþi da je važnije da se rizik identifkuje i da se njime na pravi naþin upravlja, nego da se insistira na smanjenju ili eliminaciji rizika “po svaku cenu”. To je nova filozofija upravljanja složenim sistemima, tzv. “Upravljanje prema riziku” ili u originalu “Risk Based Management” /7/. Analizama rizika poklanja se sve više pažnje, u svim oblastima života. Tvrdi se da su se metode analize rizika “nametnule kao efikasni i sveobuhvatni postupci koji dopunjuju ili zamenjuju upravljaþke metode u skoro svim sektorima života – u zdravstvenoj zaštiti, zaštiti okoline, osiguranju, upravljanju vodenim i energetskim resursima, transportu, itd”. /4/. Logiþno je stoga da se koncept rizika primeni i u upravljanju održavanjem tehniþkih sistema. Reþeno je da u naþelu metode analize rizika dopunjuju i/ili zamenjuju druge upravljaþke metode u svim sektorima života. U tom smilsu i metode održavanja na bazi rizika ne predstavljlaju zamenu za postojeüe metode, opisane u taþki 1, veü suštinski njihovu važnu i korisnu dopunu. Ovo pre svega stoga što se upravljanje održavanjem na bazi rizika usmerava u prvom redu na preventivno održavanje, i to na preventivno održavanje prema stanju, koje se zasniva na osmišljenim tehniþkim pregledima posmatranog sistema. Na osnovu rezultata ovih pregleda donose se odluke o potrebnim postupcima održavanja, kao i o tome šta, gde, kako i kada treba pregledati u narednom periodu vremena. Zbog neposrednog usmeravanja na tehniþke preglede, metode održavanja 26

na bazi rizika þesto se zovu i metode “tehniþkih pregleda na bazi rizika”. Pri tome je suštinski važno da se dobro uoþe i odrede odnosi koji postoje izmeÿu tehniþkog pregleda i rizika. Naime, pošto rizik jednog dogaÿaja ima dve komponente, verovatnoüu i posledice, tehniþki pregled treba da bude tako definisan da se na taj naþin smanjuje ili jedna ili obe komponente rizika. Suština metoda održavanja, odnosno tehniþkih pregleda na bazi rizika može najbolje da se objasni jednim primerom. Ukoliko se na bazi izuþavanja zakona pouzdanosti utvrdi da jedna komponenta u datom trenutku ima malu pouzdanost, metodom održavanja prema pouzdanosti (RCM) definisaüe se tehniþki pregledi i/ili preventivne zamene te komponente u odreÿenim intervalima vremena. To üe izazvati odreÿene troškove održavanja. Ukoliko su, meÿutim, posledice otkaza te komponenete veoma male, ukoliko se opravka moze izvršiti brzo i lako, bez velikih troškova i ukoliko se ovim otkazom ne izazivaju znaþajni negativni efekti na rad sistema, tj. ukoliko je rizik pojave tog dogaÿaja sasvim mali ili zanemarljiv, u programu tehniþkih pregleda na bazi rizika ova komponenta üe biti zanemarena. Drugim reþima, usvojiüe se da se ovi otkazi rešavaju korektivnim održavanjem. Tako üe se ostvariti i zadovoljavajuüa raspoloživost, a troškovi održavanja üe biti manji. METODE ODRŽAVANJA NA BAZI RIZIKA Poslednjih godina intenzivno se radi na razvoju metoda upravljanjem održavanja na bazi rizika. Ove aktivnosti su posebno usmerene na održavanje složenih tehniþkih sistema visokih rizika, kod kojih pojava veüih otkaza ima karakter havarija. To su pre svega energetska, posebno nuklearna postrojenja, a zatim i petrohemijska i procesna postrojenja, rafinerije i naftna industrija itd. Sve þešüe se ovakve inicijative javljaju i u drugim granama industrije, u saobraüaju (posebno železniþkom), u komunalnim (gasovodi) i drugim sistemima. Metoda RBI (“Risk-Based Inspection”, odnosno “Tehniþki pregledi na bazi rizika”) je jedna od prvih i najviše citiranih metoda održavanja na bazi rizika. Na nju se oslanja i veüina drugih metoda održavanja na bazi rizika, koja se razvija poslednjih godina. Metoda RBI je razvijena u Ameriþkom institutu za naftu (American petroleum institute – API) i definisana je standardom API 581 /5/. Osnovni cilj i zadatak Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


metode RBI je da se definišu odgovarajuüi programi tehniþkih pregleda za posmatrani tehniþki sistem, tako da se na bazi detaljnih analiza: x

x

identifikuju, ocene i rangiraju svi rizici sa stanovišta prekida radnog procesa, bezbednosti i sigurnosti radnika, uticaja na zdravlje i živote ljudi i uticaja na bližu i daljnju okolinu, i odrede mere koje treba da se preduzmu da bi se znaþajni rizici smanjili, odnosno da bi se smanjila verovatnoüa i/ili posledice tih dogaÿaja, i to sa troškovima koji se mogu prihvatiti.

Ovo govori da rad po metodi RBI obuhvata najpre detaljnu analizu svih moguüih otkaza, a posebno onih koji se manifestuju postepenim slabljenjem ugraÿenih elemenata (zamor, korozija, habanje, i sliþno). Uz analizu mehanizma razvijanja ošteüenja i rezultujuüeg oblika otkaza, treba da se analizira i osetljivost ili tolerancije sistema na tu vrstu ošteüenja, kao i verovatnoüe otkrivanja tog ošteüenja pomoüu mernih ureÿaja i instrumenata koji se koriste za preglede. Drugim reþima, tehniþkim pregledima ne može da se utiþe na rizik pojave otkaza koji su izazvani nekim spoljnjim, vanrednim uticajima (požar, preoptereüenje, dinamiþki udar, potres, itd.) ili koji su rezultat pogrešne konstrukcije, neispravnosti kontrolnih instrumenata, greške þoveka, itd. Pošto se ocene nivoi ili odrede vrednosti rizika za sve kritiþne dogaÿaje i elemente sistema koji se posmatra, važan deo metode RBI predstavlja njihovo rangiranje, odnosno tzv. “prosejavanje” ili “screening”. Suština je u tome da rizik posmatranog sistema zavisi od rizika pojave neželjenih dogaÿaja na pojedinim elementima ili delovima sistema. Osim toga, ne mora svaki otkaz postrojenja da izazove krupne i ozbiljne posledice po sigurnost, ekonomiju ili okolinu. Ako neki otkazi imaju potencijalno ozbiljne posledice, ali ukoliko je verovatnoüa njihove pojave mala, tada je i rizik mali, pa nije nužno da se odmah preduzimaju postupci održavanja ili druge hitne akcije. Nasuprot tome, ako je kombinacija verovatnoüe i posledica dovoljno velika, tj. ako je rizik na nivou koji ne može da se toleriše, tada treba da se preduzmu akcije pomoüu kojih üe se ovakvi dogaÿaji unapred predvideti i spreþiti (slika 5). “Prosejavanjem” ili “screennig”-om rizika treba da se oceni pojedinaþni znaþaj svakog elemeIstraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

nta opreme (ureÿaja) ili dela koji þine pomatrani sistem. Za svaki element treba da se oceni i uticaj, odnosno znaþaj u pogledu izvršavanja zadatka sistema, tj. ispunjavanja njegovih funkcionalnih zahteva. Posebno treba da se identifikuju kritiþni elementi ili delovi þiji otkaz vodi ka: x x

Neprihvatljivom nivou posledica po sigurnost, zdravlje ili okolinu; Znaþajnom nivou ekonomskih posledica.

Pored kritiþnih elemenata sistema veü u poþetnim fazama treba analilzirati i sve one elemente koji imaju znaþajan uticaj na troškove održavanja postrojenja, bilo sa stanovišta uþestanosti opravke i/ili sa stanovišta veliþine troškova opravke. Iako ovi delovi ne moraju da znaþajnije utiþu i na pouzdanost sistema, verovatno je da oni pružaju najveüe moguünosti za smanjvanje troškova održavanja, pa i njih treba ukljuþiti u RBI analize. Preostali elementi ili delovi sistema þiji se otkazi mogu tolerisati ili þiji troškovi održavanja ne pružaju moguünosti za znaþajno smanjenje troškova rada, treba da se grupišu zajedno i identifikuju kao nekritiþni. Osnova za odluku o kritiþnosti ili nekritiþnosti treba da bude dokumentovana za svaki pojedinaþni element ili deo, tako da iz ovakvih listinga postoje moguünosti dobijanja svih potrebnih podataka i informacija. Pri tome se mora imati stalno u vidu da je cilj tehniþkih pregleda na bazi rizika merenje i upravljanje rizikom. Stoga napor, koji se ulaže u program jednog tehniþkog pregleda, treba da se oblikuje tako da se omoguüi optimizacija odnosa izmeÿu rizika i ulaganja u tehniþki pregled. Metoda RBI nudi dva osnovna alata za postizanje ovog optimuma: kvalitativni i kvantitativni, kao i razna meÿurešenja, polukvalitativne i polukvantitativne alate. Svi ovi alati ili prilazi daju moguünosti sistematskog ocenjivanja ili rangiranja rizika (“screening”), identifikovanje zona potencijalnih briga i razvoj lista prioriteta za dalje, dublje preglede ili analize. Osnovna razlika izmeÿu kvalitativnih i kvantitativnih prilaza ogleda se u nivou rezolucije. Kvalitativni postupak traži manje detaljisane informacije o postrojenju i, kao rezultat toga, manje su moguünosti za uoþavanje razlika izmeÿu pojedinih komponeneta, tj za ocenu njihove kritiþnosti. Zato se ova tehnika normalno koristi za rangiranje složenih komponenata ili veüih delova sistema, kako bi se na toj osnovi omoguüile dalje, odnosno kvantitativne analize na nižim nivoima. 27


Kvalitativni RBI je važan za poþetne analize. Na ovaj naþin se sa manje napora i manja ulaganja dobijaju znaþajne informacije za dalji rad. Cilj ovih analiza je da se ocenjena podruþja procesa stave u jednu matricu, na primer “pet puta pet” (pet rangova verovatnoüa i pet rangova posledica), koja rangira pojedine komponente sistema sa stanovišta rizika. Na taj naþin se omoguüava odreÿivanje prioriteta komponenata koje treba detaljno izuþavati kvantiativnim alatima. Kvantitativnom RBI analizom treba da se odrede rizici za svaki važan ili kritiþan deo sistema. Tek se sa informacijama ovog nivoa može definisati velishodan i efikasan program tehniþkih pregleda. Ovim postupkom se ocenjuje i rizik celog sistema, kao i uticaj svake pojedinaþne komponente. Kvantitativna analiza obuhvata obavljanje niza proraþuna, pomoüu kojih se ocenjuje verovatnoüa i posledice svakog pojedinaþnog važnog otkaza, odnosno odgovarajuüi rizik. Sa ovako proraþunatim rizicima može da se formira lista rangova, koja se koristi za usmeravanje programa tehniþkih pregleda na oblasti najveüih rizika. Za ovo se koriste i svi drugi raspoloživi podaci, na primer baze podataka o pouzdanosti sastavnih elemenata koje se koriste u metodu upravljanja održavanjem na bazi pouzdanosti RCM. Ima i tendencija da se metoda RCM poveže sa programom RBI, što bi trebalo kao rezultat da da jedan integrisani program za ocene verovatnoüa pojave otkaza i rizika, a time za smanjivanje vremena u otkazu elemenata i sistema u celini. U više priloga standarda API 581 data su sva potrebna uputstva, upitnici, tablice i objašnjenja za praktiþnu primenu i kvalitativnih i kvantitativnih prilaza metoda RBI. Metoda RBLM (“Risk-Based Life Management”, odnosno ‘Upravljanje vekom na bazi rizika”), koja je razvijena u Institutu MPA pri Univerzitetu u Štutgartu /6/, predstavlja suštinski jednu praktiþniju verziju metoda RBI. Ona je neposredno usmerena na upravljanje vekom trajanja kritiþnih komponenata složenih sistema. I ova metoda ima za cilj definisanje optimalnih programa tehniþkih pregleda, orijentacijom na kritiþne elemente najvišeg rizika. I u ovom sluþaju se, dakle, analiziraju rizici za sve komponenete sistema, pa se rangiranjem, odnosno “screening”-om odreÿuju kritiþne komponente na koje treba da se obrati najveüa pažnja.

28

Suština ovog prilaza je da se odgovorima na pitanja: (a) kako da se odredi rizik, (b) kako da se rizik oceni i (c) kako da se donese odgovarajuüa odluka na bazi rizika, omoguüi erfikasno upravljanje sistemom održavanja na bazi rizika. To ukljuþuje potrebu odreÿjivanja prioriteta i kritiþnih lokacija, a zatim i utvrÿivanje naþina rešavanja ovih prioritetnih i kritiþnih problema, odnosno naþina optimizcije. Na osnovu toga donose se odluke o stanju posmatranog tehniþkog sistema i/ili njegovih komponenata, ukljuþujuüi i odluke o sprovoÿenju odgovarajuüih postupaka održavanja, kao i odluka o vremenu periodu kada treba da se obavi sledeüi pregled. To podrazumeva i odgovarajuüu organizaciju rada, kao i odgovarajuüe nadležnosti, odnosno odgovornosti. Ovo je objašnjeno u tabeli 1. PREDMET šta - prioriteti gde - kritiþne lokacije koliko - predmet optimizaije zašto - odluka o stanju kada - sledeüi pregled ko - odgovornost

REŠENJE RBI / RBLM Pregled, održavanje i rad na bazi rizika (strategija upravljanja sistemom) ORGANIZACIJA

Tabela 1. Proces odluþivanja u metodi RBLM

Metoda RBLM pretpostavlja da je poslovni sistem koji se posmatra konzistentan i da donosioci odluka u svim trenucima procesa odluþivanja imaju punu kontrolu nad svim elementima rizika. Pri tome se ovim metodom uzimaju u obzir ne samo tehniþki þinioci, veü i svi drugi relevantni uticaji na verovatnoüu i posledice otkaza i drugih neželjenih dogaÿaja (troškovi, sigurnost, okolina, itd.). U praktiþnoj primeni metoda RLBM se svodi na odreÿivanje rizika za svaku važnu, odnosno kritiþnu komponentu sistema, što se realizuje tzv. ' - modelom, ili RCLM postupkom (“Riskinformed Componenet Life Management”). Uz pomoü snažnog raþunarskog programa ALIAS (Advanced modular intelligent Life Assesment Software System) ' - model daje podatke koji imaju praktiþno upotrebljivu vrednost. Ovo je objašnjeno na slici 3, dok je na slici 4 shematski naznaþen sistem analiza podataka koji se na ovaj naþin obezbeÿuju. Metoda RIMAP (‘Risk-Based Inspection and Maintenance Procedures”, odnosno “Postupci tehniþkih pregleda i održavanja na bazi rizika”) predstavlja dalju fazu u razvoju metoda upraIstraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


vljanjem održavanjem na bazi rizika, odnosno novi projekat koji se realizuje u okviru Evropske zajednice /7/. Ovaj projekat se u velikoj meri zasniva na metodama RBI, odnosno RBLM, ali je znaþajno da se u samom naslovu projekta eksplicitno ukazuje da ova metoda definiše ne samo postupke tehniþkih pregleda na bazi rizika veü i druge postupke održavanja koji se na ovoj osnovi preduzimaju (zamene delova, popravke, rekonstrukcije ili poboljšanja). Iako je naþelno zamišljen kao opšti, on je u ovoj fazi takoÿe usmeren prvenstveno na složena energetska, procesna, naftna i sliþna postrojenja velikih rizika. Cilj projekta je da se razviju smernice za donošenje odluka na bazi rizika za tehniþke preglede i održavanje, koje trebe da obezbede tehniþke osnove za Evropski standard u ovoj oblasti. Pri tome se ima u vidu da izmeÿu SAD i Evrope u vezi sa primenom metoda odluþivanja na bazi rizika postoje znaþajne razlike. Izmeÿu ostalog, u SAD na ovim pitanjima radi više snažnih organizacija, kao što su API, ASME, PVRC i druge, dok u Evropi ovakvih inicijativa još nema. Povrh toga, veüina inicijativa u SAD je motivisana profitom, dok se u Evropi na ova pitanja gleda pre svega sa stanovišta uvoÿenja odgovarajuüe pravne ili normativne regulative /8/. Na projektu RIMAP radi konzorcijum od preko 30 firmi, koje predstavljaju važan deo Evropske industrije. Meÿu njima su, na primer, Det Norske Veritas, Bureau Veritas, MPA Štutgart, TUV Suddeutschland, TNO Holland, Siemens AG, Exxonmobil Chemical, The Dow Chemical, Bay Zoltan Foundation Hungary, Electricite de France, MIT GmbH, Total Fina Elf i drugi. Pored toga, projekat RIMAP podržava Evropska komisija preko svoje Generalne direkcije za zajedniþke razvojne programe (EC JRC European Commission-Joint Reserach Centre) i neke druge meÿunarodne organizacije. Od nedavno na projektu saraÿuje kao posmatraþ i kompanija DUNAV PREVING iz Beograda. RCLM Risk-informed Component Life Management

ODLUKA

IT Alati

FABRI^KI PODACI

ALIAS Sistem

Slika 4. Metod analize po metodi RCLM

RIMAP projekat obuhvata tri više-manje samostalna podprojekta, meÿusobno povezana u jedan “grozd”. Prvi podprojekat se odnosi na razvoj metoda (RTD), drugi na njegovu demonstraciju (DEMO), a treüi na razvoj tematske mreže (TN), koja üe povezati sve uþesnike i sve zemlje Evropske zajednice. Rad na projektu je zapoþeo marta 2001. godine, a planirano je da se istraživanja završe za 3 godine, osim za podprojekat TN koji üe se protegnuti na 4 godine /7/. Metoda PREVING (“Preventivno Inženjerstvo”) je varijanta metoda RIMAP, posebno usmerena na potrebe osiguranja. Ona se razvija u okviru Kompanije DUNAV PREVING u saradnji sa firmom STC R-Tech iz Nemaþke /9/. Iako u velikom stepenu zasnovana na projektu RIMAP i iskustvima u primene ove metode u osiguravajuüim kompanijama /11/, u metodu PREVING se ugraÿuju i rezultati višegodišnjeg iskustva ove Kompanije u proceni šteta i rizika u industriji, transportu i skladištenju /10/. Osnovni ciljevi metode PREVING su poboljšanja postupaka procene rizika koji se danas koriste u osiguranju, odnosno:

x Prakti~na primena

ANALIZA

In`enjerska Analiza

x

D - Model (RCLM)

Rizik & IT Analiza

D - Model (RCLM)

x Rizik

Rizik

x

utvrÿivanje zavisnosti visine premije od stanja osiguranog objekta; utvrÿivanje/procena moguüeg uticaja objekta na poslovni proces; utvrÿivanje moguüeg uticaja objekta na okolinu; detaljno razdvajanje elemenata koji utiþu na verovatnoüu neželjenih dogaÿaja i njihovih posledica;

Slika 3. Metoda RCLM Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

29


x

Integralno posmatrano, metoda PREVING, shematski može da se objasni kao što je dato na slici 6 /9/.

detaljna procena faktora koji utiþu na verovatnoüu pojave neželjenih dogaÿaja i detaljna procena faktora koji utiþu na posledice neželjenih dogaÿaja.

x

Metoda MACRO (“MAintenance-Cost-RiskOptimization”, odnosno “Optimizacija održavanja sa stanovišta troškova i rizika”) je sliþno RIMAP-u takoÿe jedan novi projekat koji je pokrenut 1999. godine u okviru programa EUREKA, poznatog globalnog projekta Evropske Unije. Projekat MACRO je, meÿutim, koncipiran kao opšti projekat za sve vrste tehniþkih sistema, za sve proizvoÿaþe i korisnike, posebno veoma složenih tehniþkih sistema. Projekat je planiran sa sredstvima od preko 2 miliona dolara, a u njegovoj realizaciji uþestvuje veliki broj kompanija iz svih zemalja Evropske unije. U informacijama o radu na ovom projektu /12/ navodi se da su veü u prvim godinama ostvareni veoma dobri rezultati u mnogim kompanijama, na primer, u jednoj od vodeüih kompanija železniþkog saobraüaja u Velikoj Britaniji firmi RAILTRACK. Primenom metoda razvijenih u okviru projekta MACRO ova kompanija je veü u prvim godinama znaþajno smanjila troškove održavanja svojih osnovnih sredstava, uz poveüanje sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa važeüim propisima.

U tom smislu, metoda PREVING je, za razliku od veüine drugih postupaka iste namene, vrlo kompleksna i integriše analizu svih karakteristika rizika, kako sistematskih tako i sluþajnih, odnosno spoljnjih rizika (seizmiþki, klimatski, provale i kraÿe i sl.), rizika vezanih za zgrade i poslovne objekte, rizika vezanih za poslovni proces, radne procese i prekide ovih procesa, rizika opšte i protivpožarne zaštite i ostale rizike, koji mogu da potiþu od održavanja, ljudskog faktora, performansi i starosti postrojenja, režima rada (preoptereüenja, iskorišüenja) i sliþno.

Verovatno}a

Razumljivo je da se i u metodi PREVING za analizu rizika primenjuju isti postupci kao i u ranije prikazanim metodama (RBI, RBLM, RIMAP). Za kvalitativne analize vrši se rangiranje, odnosno “screening” rizika sa stanovišta nivoa verovatnoüa i nivoa posledica, kako je to objašneno na slici 5. Na ovoj slici sa N je oznaþeno stanje koje ne traži definisanje posebnih programa tehniþkih pregleda, L oznaþava potrebu pregleda manjeg, a M srednjeg ili normalnog obima. H su rizici koji traže detaljne programe tehniþkih pregleda, a E rizici koji treba da se pored pregleda i detaljno analiziraju (proraþuni, ispitivanja). Nivo rizika oznaþen sa X je neprihvatljiv i traži preduzimanje radikalnih mera, rekonstrukciju, pa i promenu koncepta primenjenih rešenja.

MACRO je pomogao da se u RAILTRACK-u režimi održavanja usklaÿuju sa rizikom, kako ekonomskom tako i bezbednosnom. Pokazano je da smanjivanjem održavanja u zonama malih rizika, gde je mali saobraüaj, može poboljšati održavanje u zonama veüih rizika. Time se postiže veüa bezbednost i bolje držanje reda vožnje, uz manje troškove.

Visoka

L

H

E

X

X

Srednja

L

M

H

E

X

Niska

N

L

M

H

E

Zanemarljiva

N

N

L

M

H

Zanemarljiva

Niska

Srednja

Visoka

Intenzivna

Popravka

Detaljna analiza

Posledice Nema potrebe za inspekcijom

Smanjena inspekcija

Normalna inspekcija

Detaljna inspekcija

Slika 5. Rangiranje, odnosno “screening” rizika sa stanovišta nivoa verovatnoüa i nivoa posledica

30

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


POSTROJENJE, SISTEM, OSIGURANI OBJEKAT

IDENTIFIKACIJA NE@ ELJENIH DOGA\AJA (HAZARDA)

AKCIJA... POSLEDICE DOGA\ AJA

VEROVATNO]A DOGA\AJA

RIZIK Verovatno} a

ODLUKA

Posledice

NIKAKVA

AKCIJA...

Slika 6. Shema metode PREVING

ZAKLJUýCI Sve šire, takoreüi plebiscitarno prihvatanje metoda analize rizika u svim sektorima života, u zdravstvu, osiguranju, zaštiti okoline, oþuvanju prirodnih rezursa, gazdovanju vodama, energentima i drugim prirodnim blagom itd., nedvosmisleno upuüuje na korišüenje metoda zasnovanim na analizi rizika i za upravljanje održavanjem složenih tehniþkih sistema. Pri tome se rizik definiše kao složena kategorija, izražena proizvodom verovatnoüe pojave neželjenog dogaÿaja i posledica tog dogaÿaja. Imajuüi u vidu pozitivne efekte dosad primenjivanih metoda održavanja, zasnovanih prvenstveno na pouzdanosti, kao što je metoda RCM, nove metode upravljanja na bazi rizika ne predstavljaju zamenu za postojeüe, veü samo njihovu važnu i korisnu dopunu. Veü je razvijeno i predloženo više metoda upravljanja održavanjem na bazi rizika, meÿu kojima su posebno zapažene metode RBI, RBLM i RIMAP. Ove metode su neposreno usmerene na preventivno održavanje prema stanju sistema, formulisanjem optimalnih programa tehniþkih pregleda, sa ciljem Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

odluþivanja šta, kada i kako treba pregledati, da bi rizik bio što manji. I u nas su se pojavile prve inicijative u ovom pravcu. Kompanija DUNAV PREVING iz Beograda, u saradnji sa inopartnerima, radi na razvoju metode anaize rizika PREVING, koji posebno treba da unaredi sistem procene šteta i premija osiguranja za složene tehniþke sisteme, izložene razliþitim rizicima. Metoda PREVING se oslanja na projekat RIMAP, a i na svoje dugogodišnje iskustvo i zapažene rezultate u ovoj oblasti. Iako prvenstveno usmerena na zahteve osiguranja, metoda PREVING se svakako može uspešno koristiti i za upravljanje održavanjem tehniþkih sistema. LITERATURA 1. Todoroviü J., Inženjerstvo održavanja tehniþkih sistema, JUMV, Beograd, 1993 2. Reliability Centered Maintenance, IEC Draft 56 (Sec.) 317, 1990

31


3. Todoroviü J. Održavanje tehniþkih sistema – nauka ili veština, Zbornik Simpozijuma SIMOPIS ’94, Kotor, 1994 4. Haimes Y., Risk Modelling, Assesment and Management, John Willey Ž Sons, New York, 1998 5. Base Resource Documentation – RiskBased Inspection, API Publicatiion 581, 1998. 6. Risk-Based Life Management (RBLM) of critical componenets in power and process plants, MPA, Stuttgart 7. Jovanoviü A., Auerkari P., Practical determination of probability of failure (PoF) and corresponding risks in RIMAP project, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002 8. Bareiss J. M., Results and experience from use of risk based methods in maintenance of power plants, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002 9. Vujoviü R., Jovanoviü A, Todoroviü J., Unapreÿenje metoda upravljanja rizikom u industrijskim postrojenjima, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002 10. Vujoviü R., Todoroviü J., Stankoviü M., Upravljanje rizikom i osiguranje u industriji, transportu i skladištenju, Zbornik 9-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2001 11. Hagn L., RIMAP Project and Insurance Aspects, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002

32

12. Savings that couldn’t be guessed at, Professional engineeering, London, No. 24, May, 2000 RISK-BASED MAINTENANCE MANAGEMENT The existing maintenance methods have a target to provide required reliability and availability of the system which has to be maintained, trying to keep expenditures as low cost as possible. A new concept of management, which is applying more and more, is based on the risk, a concept which links probability of an undesirable event and its consequences. This approach applied to maintenance management, particularly to preventive on-condition maintenance, makes a important support to the existing maintenance methods based on reliability. It is of the greatest importance that risk-based maintenance methods consider all consequences of an undesired event, not only costs but other relevant aspects like safety, health and life protection, environmental influences and others. Key words: Maintenance, Risk, Optimization, Preventive inspection.

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


SISTEMSKI POSTAVLJENO I REALIZOVANO ODRŽAVANJE - PREDUSLOV EFIKASNOG FUNKCIONISANJA KOMUNALNIH SISTEMA Dr Predrag Uskokoviü, Beogradski vodovod i kanalizacija “Ono što vodi i vuþe svet nisu lokomotive nego ideje – Viktor Igo” Komunalne organizacije su bitan faktor kvaliteta življenja graÿana i funkcionisanja privrednih i drugih subjekata. Njihovi tehniþki sistemi imaju definisanu obavezu i kriterijume, koje moraju da se ostvare u vremenu i prostoru, za koje su zaduženi. Zato održavanje njihovih tehniþkih sistema mora uzeti u obzir sve specifiþnosti i biti sistemski postavljeno (programirano), da bi mogli permanentno ostvarivati definisani zadatak. Samo sa takvim pristupom se može ostvariti jedan od preduslova efikasnog funkcionisanja njihovih sistema. Ovaj, nimalo lak, zadatak zahteva stalno ispunjenje planiranih aktivnosti uz programirano obezbeÿenje materijalnih uslova, kako bi se one mogle realizovati u postavljenoj dinamici. Kljuþne reþi: komunalni sistemi, tehniþki sistemi, održavanje, troškovi održavanja Kvalitetno odvijanje životnih tokova gradova, njihovih programiranih ritmova življenja i rada, ne može se zamisliti bez dobrog funkcionisanja komunalnih sistema. U svakom momentu u toku dana i svih 365 dana u godini, komunalni sistemi obezbeÿuju uslove za život stanovništva i normalno odvijanje procesa rada privrednih subjekata i svih drugih institucija.

gradske zelene površine održavane i sreÿene i mnogo toga drugog (sahranjivanje umrlih, gradska rasveta, dimniþarske usluge i dr.), sve to þini život u gradovima više ili manje podnošljivim, više ili manje kvalitetnijim. Sve te aktivnosti, "koje život znaþe" odvijaju se pod patronatom i nadzorom osnivaþa - Skupštine grada i njegovih institucija, što bi u grafiþkoj interpretaciji bilo kao na Slici 1.

Znaþi, komunalni sistemi obezbeÿuju uslove za kvalitet življenja i rada na prostorima svakog grada, jasno što su gradovi veüi to se i problemi umnožavaju, a komunalne organizacije se u svom radu suoþavaju sa veüim brojem problema, kako po vrsti, tako i po obimu. Tako, na primer: veü kada se probudimo, ako je zima, da li su nam stanovi zagrejani, da li imamo toplu vodu; ako krenemo da zadovoljimo svoje fiziološke i higijenske potrebe, da li imamo vode, u koliþini i pritisku; ako se želi pripremiti hrana ili popiti þaša vode, da li na slavinama graÿana ima dovoljna koliþina vode i da li je upotrebnog kvaliteta po važeüim zakonskim propisima; ako hoüemo da stignemo na posao, da li funkcioniše gradski prevoz u predviÿenom ritmu; da li nam je grad þist i da li je odneto smeüe i kako se sa njim postupa; da li su uslovi na pijacama odgovarajuüi po pitanju protoka graÿana i robe i kakav je nivo higijene; da li su Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Slika 1. Shema funkcionisanja lokalne uprave

33


KARAKTERISTIKE KOMUNALNIH SISTEMA U SVETU I KOD NAS Razmatrajuüi globalne karakteristike komunalnih sistema kod nas i u svetu, možemo uoþiti nekoliko grupa: x x x x

sistemske; menadžmentske; tehniþke; organizacione.

Svaku grupu karakteristika potrebno je izanalizirati detaljno, kako bi se došlo do pravih zakljuþaka i moguüih predloga za poboljšanje, a sve u cilju postizanja kvaliteta usluge i efikasnog poslovanja, jer komunalni sistemi moraju biti potpuno okrenuti korisniku usluga – graÿaninu. U ovom momentu naše interesovanje je usmereno prema tehniþkim karakteristikama, odnosno, nas interesuje problematika održavanja, jer bez adekvatnog koncepta i kvalitetnog pristupa održavanju nema efikasnog odvijanja procesa u poslovnim sistemima komunalnih organizacija, a to može dovesti do:

x x x x x x x x x

niskog nivoa komunalnih usluga; poveüanja troškova poslovanja; niske pouzdanosti tehniþkog sistema; smanjenja eksploatacionih svojstava opreme; neostvarenja planova rada; neostvarenja planiranog prihoda; nezadovoljstva korisnika usluga; stvaranja negativnog imidža; politiþkih problema (problema u lokalnoj upravi).

Navedene moguüe posledice u radu komunalnih sistema predstavljaju razlog za razmatranje održavanja u tim sistemima. Problemi i posledice se umnožavaju sa veliþinom sistema. Gradovi sa preko 100.000 stanovnika, može se slobodno reüi, imaju komunalne sisteme þiji su objekti, oprema i instalacije (po vrsti, obimu i po njihovoj vrednosti) znatni. Znaþi, spadaju u red velikih tehniþkih sistema. U takvim sistemima se mora posvetiti dužna pažnja održavanju, odnosno, upravljanju održa-

U SVETU

KOD NAS

1

Vlasništvo: mešovito, privatno, društveno

Vlasništvo: društveno

2

Potpuno definisan status (mesto,zadaci, vlasništvo, uslovi, razvoj ...)

Definisan status u velikoj zavisnosti od razliþitih faktora

3

Visok kvalitet usluge

Znatne oscilacije u kvalitetu usluge (neadekvatan kvalitet)

4

Visok stepen ureÿenosti, delegirana ovlašüenja i odgovornost

Nedovoljna ureÿenost, neadekvatni uslovi, delegirana odgovornost, ograniþene moguünosti

5

Specifiþna infrastruktura, oprema, þija je veliþina i vrednost proporcionalna veliþini gradova i stepenu razvijenosti

Specifiþna infrastruktura, oprema, þija je veliþina i vrednost proporcionalna veliþini gradova i stepenu razvijenosti

6

Projektovani da budu što dugoveþniji

Projektovani da budu što dugoveþniji, po važeüim tehniþkim propisima

7

Kvalitet opreme u funkciji potrebne pouzdanosti

Kvalitet opreme nije svaki put u funkciji pouzdanosti

8

Sistemsko plansko održavanje

Neadekvatno održavanje

9

Permanentni razvoj (upravljanje, automatizacija, kontrola procesa, marketing...)

Usporen razvoj

10

Visok stepen iskorišüenja svih resursa organizacije

Nedovoljan stepen iskorišüenja svih resursa

11

Organizaciono usmereni na osnovnu delatnost

Organizaciono razuÿeni sistemi (osnovne i prateüe delatnosti)

12

Potpuno zaokruženi poslovni sistem, procesno definisan

Procesno nezaokruženi poslovni sistemi

13

Visok stepen efikasnog gazdovanja

Nedovoljan stepen efikasnog gazdovanja (objektivni i subjektivni razlozi)

Tabela 1. Uporedne karakteristike komunalnih sistema kod nas i u svetu

34

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


vanjem, kako bi se ostvarila puna efikasnost tehniþkog dela sistema komunalne organizacije. Ako se to ne bude prihvatilo kao imperativ, onda se može doüi u situaciju da nam sistem bude zapušten, uz moguünosti nepredvidivih, iznenadnih havarija i njihovog poveüanog broja. Samim tim, troškovi održavanja se uveüavaju i prelazimo u najgori vid održavanja, a to je održavanje po defektu.

vodovodne mreže. Znaþi, za II i III grupu potrebno je približno 21 godina za zamenu dotrajalih cevi, a, u meÿuvremenu, stižu i delovi vodovodne mreže iz I grupe za zamenu. To je veoma obiman posao u fiziþkom pogledu, ali i u finansijskom. Zamena 50 km vodovodne mreže ‡150 i ‡200 na godišnjem nivou bi koštala oko 15.000.000. DEM ili 7.500.000€.

Ovakvo stanje komplikuje upravljanje kako tehniþkim, tako i poslovnim podsistemima.

O svim tim momentima mora se voditi raþuna pri planiranju održavanja.

Tehniþki deo komunalnih sistema mora imati i potreban procenat slobodnih (rezervnih) kapaciteta, što se veü predviÿa projektom. Meÿutim, ukoliko to nije obezbeÿeno, situacija se znatno usložava. Takoÿe, starost objekata, opreme i instalacija, je faktor sa kojim se mora ozbiljno raþunati.

Ako bismo uzeli JKP BVK, procenjena vrednost (1.01.1995) osnovnih sredstava je iznosila 1.300.561.000 DEM i ako bi posmatrali ulaganja u održavanje i planiranje potrebnih sredstva, što je dato u sledeüoj Tabeli 3. Vidi se da je disproporcija ogromna u delu realizacije ostvarenog održavanja u odnosu na planirano održavanje i vrednost ukupnih osnovnih sredstava.

Prema tome, svi ti þinioci se moraju uzeti u obzir i postaviti u ravan održavanja, da bi ono moglo adekvatno da definiše svoje aktivnosti, kako bi izlaz, usluga i/ili proizvod, iz komunalnog sistema bio na nivou potreba korisnika (po kvalitetu, koliþini i u definisanom vremenu). Ako uzmemo za primer beogradski vodovodni sistem (BVS) i procenat slobodnih (rezervnih) kapaciteta na 25 pumpnih stanica, možemo konstatovati da se ti kapaciteti kreüu oko 5%, a projektovani su na nivou 20-30%. Znaþi, da su oni vremenom postali nedovoljni i da održavanje mora da se koncipira tako da se taj manjak ne oseti, odnosno, da se aktivnostima održavanja podigne stepen pouzdanosti. Sledeüi primer, Tabela 2, polazi od stanja starosti vodovodne mreže u BVS. Grupa

Starost u godinama

%

Dužina (km)

I

>25

60

1590

II

25-50

25

662.5

III

50-100

15

397.5 6 2650

Tabela 2. Pregled starosti vodovodne mreže u km

Ako se uzme u obzir da je za kvalitetni cevni materijal, eksploatacioni vek maksimalno 50 godina, vidi se da je potrebno zameniti znatan broj kilometara mreže. Kod dobrih vodovodnih sistema u razvijenim zemljama godišnje se zameni oko 50 km Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Znaþi, proseþni troškovi održavanja za period od 8 godina se kreüu na nivo 13.7%, odnosno 30.633.875 dinara, što je veoma malo u odnosu na planirana sredstva i planirane aktivnosti. Ako posmatramo ostvarena sredstva amortizacije, njihov prosek je, za isti period, 259.408.750 dinara. U odnosu na proseþan iznos amortizacije ostvareni troškovi održavanja su 11.8%. Može se zakljuþiti da je obim izvršenih radova i troškova u totalnom raskoraku za planom. Takav odnos prema održavanju je katastrofalan, a samim tim i pouzdanost odnosnog sistema, kao i njegova eksploataciona spremnost. Svi oni zahtevi koji se postavljaju pred tehniþki sistem komunalne organizacije, po pitanju zadovoljenja potrošaþa i kontinuiteta rada, su na klimavim nogama. Jednostavno, komunalna usluga se dovodi u pitanje, kako po obimu, tako i po kvalitetu i vremenu. Ovakav odnos eksponira pitanje ekonomske cene usluge, a u nekim sluþajevima i ekonomski opstanak organizacije. Navedeni primer dovoljno reþito oslikava situaciju i ona se sa velikom verovatnoüom može sresti i kod drugih komunalnih organizacija. Razloge koji su doveli do ovakvog pristupa nije potrebno elaborirati, veü samo napomenuti: godinama se vodila socijalna politika preko cene komunalnih usluga, sankcije i drugo. Meÿutim, smatram da se i u periodu iza nas nije sistematski prilazilo pitanju održavanja. 35


Redni broj

Troškovi održavanja Godina

Amortizacija sa revalorizacijom

Planirana sredstva

Ostvareni troškovi

%

Plan

Ostvarenje

1

1994

107.321.000

7.826.754,93

7,30

28.000.000

43.034.901

2

1995

67.809.000

13.724.563

20,34

36.420.000

69.878.619

3

1996

182.809.000

15.828.981

8.67

87.300.000

132.519.999

4

1997

238.064.000

17.529.751

7.36

143.847.000

152.757.490

5

1998

303.851.000

23.899.670

7.86

189.868.000

172.867.320

6

1999

446.000.000

30.633.864

6.87

252.600.000

236.025.093

7

2000

199.879.860

49.411.509

24.70

354.007.570

337.497.857

8

2001

242.070.173

86.216.077

35.62

609.371.021

930.648.970

6

1.787.494.033

245.071.139

13.7

1.702.013.591

2.075.270.259

Tabela 3.Troškovi održavanja planirani/ostvareni i amortizacija

Kako se onda ponašati u takvoj situaciji? Zbog toga, top menadžment organizacije mora da tretira pitanje održavanja kao jedno od strateških pitanja za danas, za sutra i da adekvatno odgovori na postavljene zahteve. Odgovor mora da uzme u obzir sve relevantne þinjenice, veü pobrojane kao: x

x x x x

tehniþki sistemi komunalnih organizacija moraju imati pouzdano izvršenje svojih planskih zadataka; njihov rad mora biti efikasan i racionalan; troškovi eksploatacije u projektovanim granicama; iskorišüenje operativnih resursa održavanja optimalno; nivo rada pri održavanju tehniþkih sistema i opreme mora pratiti savremena struþna dostignuüa (benþmarking, reinženjering, i dr.).

Razlog za ovakav pristup proistiþe iz: x x x x

x

36

prirode delatnosti organizacija; naþina rada u razvijenim zemljama; potrebe za racionalnim gazdovanjem - to je imperativ menadžera efikasnih organizacija; potrebe da se zna da od svakog tehniþkog sistema i svakog njegovog dela moramo izvuüi projektovani optimum u toku životnog doba; da nismo bogati i da nam finansijska sredstva ne dolaze samo zato što smo komunalne organizacije.

Znaþi, održavanje tehniþkih delova komunalnih organizacija moramo postaviti i sprovoditi sistemski i sistematizovano, ukoliko hoüemo efikasno funkcionisanje komunalnih organizacija. Ukupni troškovi održavanja tehniþkog sistema ne treba da budu veüi, po nekim autorima, od iznosa koji se izdvaja za amortizaciju na godišnjem nivou, što se može iskazati relacijom: TO ” TA Meÿutim, problem nastaje kad su izdvajanja za održavanje na mnogo, mnogo nižem nivou (jedva preko 10%, kao što je u našem sluþaju). SISTEMSKI PRISTUP PRI ODRŽAVANJU Sistemski pristup pri održavanju predstavlja odreÿeni redosled aktivnosti koje svojim redosledom i realizacijom mogu da obezbede kvalitetno izvršenje održavanja prema zahtevima i potrebama tehniþkog sistema. Spomenute aktivnosti þine skup komplementarnih postupaka iste specifiþne težine i postavljaju zahtev za definisanim metodološkim izvršenjem svake od njih, podrazumevajuüi ukupnosti izvršenja, jer bez toga nema postizanja zamišljenog cilja efikasnog održavanja. Taj sistematizovan model sadrži: x x

Utvrÿivanje koncepta programa održavanja; Planska razrada koncepta održavanja;

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


x x x x x x x x

Katalog aktivnosti postupaka održavanja; Normativ vremena za aktivnosti sadržane u katalogu; Analiza postupaka održavanja – logistiþka podrška; Troškovi održavanja; Informacioni sistem; Upravljanje zalihama, rezervnim delovima i materijalima; Plan modernizacije i rekonstrukcije; Upravljanje kadrovima.

Utvrÿivanje koncepta programa održavanja Koncept, program održavanja, formira se na bazi zahteva o potrebnoj sposobnosti tehniþkog sistema, odnosno njegovih elemenata, da ostvari postavljene planske zadatke organizacije (po kvalitetu, obimu i vremenskoj definisanosti), a to se odnosi na: x

x x

definisanje naþina rukovanja i nadzora u odreÿenom režimu rada pri eksploataciji tehniþkog sistema; potrebnu pouzdanost tehniþkog sistema, kao i njegovih segmenata; definisanje nadležnosti i odgovornosti.

Planska razrada koncepta održavanja Planska razrada koncepta održavanja sadrži vremensko definisanje svake aktivnosti održavanja - kada? i šta? treba uraditi za svaki planski period: godina, mesec, nedelja, dan. Pored razrade kada i šta treba uraditi, postoji i definisanje poslova i sinhronizacija aktivnosti svakog uþesnika i segmenata poslovnog sistema organizacije u naznaþenim planskim odrednicama od: pripreme i izrade dokumentacije, definisanog angažmana službi, pogona i pojedinaca do obezbeÿenja materijalnih i finansijskih sredstava po obimu i vremenu. Katalog aktivnosti postupaka održavanja U prethodnom delu imali smo pitanja: kada? i šta?, a u ovom kako? odreÿene aktivnosti realizovati. Ovde se podrazumeva da katalog sadrži: x

x x x

redosled operacija po naznaþenoj aktivnosti; potrebnu dokumentaciju, opremu, alat i materijal; izvršioce, definisane po obimu i kvalifikaciji u funkciji složenosti posla.

Normativ vremena za aktivnosti sadržane u katalogu Ovde je sadržano vremensko uþešüe rašþlanjeno po operacijama za odreÿene aktivnosti, sa definisanim ukupnim vremenom, koje, pored operacija, ima vremensku odrednicu na: x x x

pripremu; glavnu aktivnost; probni rad i primopredaju.

Takoÿe, vremena su operacijski definisana na vremena: za demontažu, montažu, kao i vreme za mašinsku obradu, jasno, ako je ima u operacijama. Rašþlanjavanje normativa vremena ima za svrhu traženje moguünosti za analiziranje i eventualno skraüenje, optimizaciju, ukupnog vremena. Analiza postupaka održavanja – logistiþka podrška Ovaj segment održavanja u sebi sadrži svu sofisticiranost postupaka i metoda analiza rada tehniþkih sistema i njegovih elemenata i metoda održavanja (od informatike, statistike, do ekspertskih metoda i sistema). Može se reüi da je ovaj segment održavanja pamet ili spiritus movens održavanja. On polazi od plana, naþina realizacije, kontrole realizacije njenog kvaliteta, predlaže unapreÿenja na bazi analiza i daje preporuke za sledeüi ciklus planiranja. Takoÿe, u domenu svoga rada, posebnu pažnju posveüuje i daje akcenat na dijagnostiku i otkrivanje slabih mesta na sistemu ili delu opreme, tražeüi uzroke odreÿenim pojavama. U ovom delu posla mora se razvijati inženjerski pristup razmišljanju i radu, sa aspekta struþne tehniþke i nauþne misli svih disciplina koje se tiþu održavanja.

popis svih aktivnosti poslova održavanja;

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

37


Troškovi održavanja Sve aktivnosti koje se odvijaju u okviru poslovnog sistema organizacije, s jedne strane, trebaju da ostvaruju prihod (bilo direktno, bilo indirektno), a sa druge strane prave troškove. Poslovi održavanja, zbog svoje specifiþnosti, predstavljaju deo posla i aktivnosti u organizaciji koji pravi znatne troškove. Zbog znaþaja osnovnih sredstava za ostvarivanje poslovnih planova, zakonodavac je postavio amortizacione stope, odnosno amortizaciju kao izvor sredstava koji üe služiti za održavanje osnovnih sredstava u njihovom eksploatacionom veku i obnavljanju novim sredstvima. Sve aktivnosti održavanja se, zbog toga, moraju detaljno troškovno pratiti, kako po mestu i vrsti nastanka, odnosno vrsti održavanja, tako isto i po specifikaciji troškova (norma þas, materijal, vrednost mašinskog þasa korišüenja opreme, vrednost rezervnih delova i dr.), kao i ukupni troškovi. Oni se moraju analizirati i uporeÿivati sa cenama na tržištu, kao i sa cenama sliþnih organizacija. Treba imati u vidu da svaki deo opreme i oprema imaju svoju nabavnu cenu i ona se stalno komparira sa troškovima održavanja.

situacija može da bude ekonomski opravdana, pogotovo što nije svrsishodno da se za neke sporadiþne (specifiþne) intervencije nabavlja oprema, vrši obuka ljudi i da se obezbeÿuje sve što podrazumeva da se ti poslovi mogu obavljati u okviru održavanja. U sve veüem broju komunalnih organizacija u svetu, deo poslova održavanja (bilo da je u pitanju održavanje elektro-mašinske opreme, bilo vodovodne mreže, bilo kanalizacione mreže) rade spoljni izvoÿaþi. Znaþi, može se zakljuþiti da je ovakav pristup rešavanju problema održavanja tehniþki i ekonomski opravdan. Praüenje i analiza troškova je neophodno za svaku ozbiljnu organizaciju i zato sve njene aktivnosti moraju biti podvrgnute takvom tretmanu, a naroþito troškovi proizvodnje i/ili usluga i održavanja. Veoma je bitno da se, kao što se pravi plan aktivnosti održavanja, napravi i plan potrebnih finansijskih sredstava, koji üe omoguüiti (po odreÿenoj dinamici) izvršenje tih aktivnosti u predviÿenim rokovima. Primer za to daüemo na sluþaju JKP BVK-a (Tabela 4. i slika 2).

U sluþaju da sve poslove održavanja organizacija ne može da uradi u sopstvenoj režiji, tražiüe se usluga od spoljnjeg izvoÿaþa. Takva VRSTE TROŠKOVA ODRŽAVANJA Mesec

preventivno i redovno

investiciono

sredstva rada

specijalni izviÿaþi

ukupno:

Januar

4 694 450

6 614 086

644 000

500 000

12 452 536

Februar

5 000 000

6 600 000

500 000

600 000

12 700 000

Mart

7 000 000

15 000 000

700 000

1 200 000

23 900 000

April

7 000 000

13 800 000

800 000

1 300 000

22 900 000

Maj

6 000 000

16 200 000

900 000

1 400 000

24 500 000

Jun

6 000 000

15 000 000

1 000 000

900 000

22 900 000

Jul

6 000 000

14 400 000

900 000

1 100 000

22 400 000

Avgust

6 000 000

15 600 000

850 000

800 000

23 250 000

Septembar

6 000 000

15 000 000

900 000

1 200 000

23 100 000

Oktobar

6 000 000

16 200 000

950 000

1 300 000

24 450 000

Novembar

7 000 000

15 600 000

800 000

900 000

24 300 000

Decembar

5 000 000

13 200 000

700 000

800 000

19 700 000

UKUPNO:

71 694 450

163 214 086

9 644 000

12 000 000

256 552 536

Tabela 4.Troškovi i dinamika potrebnih sredstava za održavanje u 2003

38

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Troškovi 25000000

20000000

15000000

specijalni izviÿaþi sredstva rada investiciono preventivno i redovno

10000000

5000000

0 Januar

Mart

Maj

Jul

Septembar

Novembar

Meseci

Slika 2. Dijagram potrebnih sredstava za realizaciju plana održavanja za 2000. godinu

Informacioni sistem

Plan modernizacije i rekonstrukcije

Ovakvo kompleksno tretirana problematika održavanja ne može se zamisliti bez adekvatnog, raþunarski podržanog informacionog sistema.

Deo organizacije koji se bavi održavanjem, u saradnji sa proizvodnim segmentom, donose predloge planova modernizacije, koji su sadržajno struþno uobliþeni:

Upravljanje zalihama, rezervnim delovima i materijalima

x

Nema odvijanja, realizacije, planiranih aktivnosti održavanja ako se ne upravlja zalihama, rezervnim delovima i materijalima, a to globalno znaþi da se mora znati:

x x

x x x

x

x x x x

x x x x

šta od rezervnih delova treba; od kog dobavljaþa ih treba nabavljati; vreme “odziva” dobavljaþa i mesto preuzimanja robe; naþin prijemne kontrole, posedovanje definisanih atesta; koja je dinamika trošenja rezervnih delova po vrstama; koja je dinamika nabavke rezervnih delova; koje su minimalne zalihe (i na bazi kog kriterijuma se vrši obnavljanje rezervnih delova); moguünost supstitucije uvoza; kada vršiti kontrolu magacina; uslove skladištenja i mikroklimatske uslove; naþin cirkulisanja dokumentacije.

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

x

zbog þega se vrši modernizacija i /ili rekonstrukcija; koji se efekti oþekuju; koliko üe ti poslovi uticati na postojeüe procese i planove rada sa aspekta ne izvršavanja plana; koliko üe te aktivnosti trajati i koliko üe one koštati; u kakvom se aranžmanu izvode (ekipe iz organizacije ili eksterni izvoÿaþ).

Upravljanje kadrovima Sve aktivnosti održavanja se ne mogu sprovesti ako nemamo odgovarajuüe upravljanje kadrovima, što podrazumeva: x x x x x

selekciju kadrova sa proverom znanja; permanentno usavršavanje i proveru znanja; nagraÿivanje prema efektima rada, stimulativne oblike nagraÿivanja i afirmaciju poslova na održavanju. 39


ZAKLJUýAK Samo sistemskim pristupom u održavanju i njegovim potpunim implementiranjem u tokove komunalnih, proizvodnih ili uslužnih sistema, mi smo u moguünosti da podignemo njihovu efikasnost i da racionalno poslujemo, a to je imperativ vremena. Meÿutim, ne treba zaboraviti da u ovom pristupu nismo tretirali problematiku organizacije u domenu izvršavanja poslova i izveštavanja. Zbog toga, smatram, da ovakav koncept treba uokviriti kao proces održavanja kroz standarde ISO/JUS 9001:2001, jer na taj naþin üemo ga organizaciono samo još više urediti po pitanju ovlašüenja (odgovornosti), potpunog odvijanja procesa rada i potrebne dokumentovanosti. LITERATURA 1. Vasiü B.: Upravljanje održavanjem, OMO, Beograd, 1997 2. Adamoviü Ž.: Tehnologija održavanja, OMO, Beograd, 1996 3. Uskokoviü P.: Strateški menadžment u održavanju, JUSK konferencija, Zlatibor, 2001

40

4. Uskokoviü P., Vasiü B., Mitroviü ý.: Model za tehnoekonomsku podršku pri odluþivanju kod upravljanja održavanjem, XXIV Majski skup održavalaca, Budva, 2001 SYSTEMATICALY BASED AND REALISED MAINTENANCE – POSTULATE OF THE EFFISCIENT COMMUNAL SYSTEMS FUNCTIONING Communal organisations are relevant factor for the citizen`s quality of living, public economy and other subjects functioning. Their technical systems have defined obligations and criteriums, that they must acomplish during a specific time. That`s why maintenance of theirs technical systems must take into consideration all particularities as well as it must be systematicaly based (programmed), that the determined task could be permanently reached. Only by this approach, one of the postulate of the efiscient functioning of their`s systems could be accomplished. This very complex task requires permanent accomplishment of planed activities along with programmed material conditions providing, within the prognosed dynamics. Key words: Communal systems, technical systems, maintenance, maintenance expenses

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


UNAPREĈENJE SISTEMA UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE PO STANDARDIMA ISO 14000 mr Ĉorÿe Milosavljeviü,dipl.inž., IHTM Preduzeüe za tehnološki razvoj a.d. Beograd Branislava Milovanov, dipl. inž., MSK Kikinda Unapreÿenje Sistema upravljanaja zaštitom životne sredine po standardima ISO 14000 (EMS) je ogroman posao za sve organizacione strukture u našoj zemlji. Sve strožiji zakoni, razvoj ekonomskih i drugih mera za unapreÿenje životne sredine kao i nove eko–inicijative i porast brige zainteresovanih strana za pitanja zaštite životne sredine ukljuþujuüi i pitanja održivog razvoja u svetu imaju za posledicu internacionalizaciju ovog pitanja i neophodnost uvoÿenja EMS u privredne strukture naše zemlje.U našoj zemlji samo je 13 organizacija uvelo EMS. Meÿunarodni standard ISO 14001: 1996, Enviromental management systems–Specification with quidance for use, treba shvatiti kao “jugoslovenski standard” JUS ISO 14001: 1997 koji je preveden sa engleskog na srpski jezik i preuzet i utvrÿen kao nacionalni standard 07. novembra 1997. Ostali ISO 14000 standardi u fazi su prevoÿenja ili se nalaze u štampi. Obzirom na þinjenicu da se nalazimo na poþetku, pred velikim nacionalnim programom uvoÿenja EMS cilj ovog rada je da: x upozna širu struþnu javnost sa osnovnim pitanjima predmetne problematike; x definiše opšte zahteve i pristup uvoÿenja EMS; x pokaže znaþaj upravljanja zaštitom životne sredine u procesnoj industriji; x prezentira projekat i iskustva na uvoÿenju EMS u Metanol–sirüetnom kompleksu u Kikindi. Kljuþne reþi: Environmental Management System (EMS), ISO 14000, implementacija EMS u procesnu industriju SISTEM UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE PO STANDARDIMA ISO 14000 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja koji obuhvata organizacionu strukturu, aktivnost planiranja, odgovornosti, praksu, postupke, procese i resurse za razvoj, uvoÿenje, postizanje, preispitivanje i održavanje politike zaštite životne sredine. Meÿunarodnim standardom ISO 14001 utvrÿuju se zahtevi za EMS. Standard je napisan tako da ga mogu primeniti organizacije svih vrsta i veliþina, a može se prilagoditi za razliþite geografske, kulturne i društvene uslove. Osnova pristupa prikazana je na slici 1. Uspeh EMS zavisi od obaveza na svim nivoima i funkcijama, a posebno od najvišeg rukovodstva. Takav EMS omoguüava organizaciji da ustanovi i oceni efikasnost postupaka za utvrÿivanje Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

politike i ciljeva zaštite životne sredine, da postigne usaglašenost sa njima i da drugima pokaže tu usaglašenost. Glavni cilj ovog meÿunarodnog standarda jeste da podrži zaštitu životne sredine i spreþavanje njenog zagaÿenja, a da to bude u ravnoteži sa društvenim i ekonomskim potrebama. Meÿunarodni standard ISO14001 sadrži samo one zahteve koji se mogu objektivno proveriti u svrhe certifikacije/registracije, odnosno samodeklarisanja. Organizacije kojima su potrebna opštija uputstva koja se odnose na širok spektar pitanja u vezi sa EMS upuüuju se na ISO14004:1996, Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine - Opšte smernice za principe, sisteme i postupke Meÿunarodni standard ISO14000 sadrži principe sistema upravljanja koji važe i za Sistem upravljanja kvalitetom (QMS) prema standarima serije ISO 9000. Organizacije mogu 41


prilogu A standarda JUS ISO 14001. Standard se primenjuje na one aspekte životne sredine koje organizacija može da kontroliše i na koje može da utiþe. EMS zasniva se na odluci rukovodstva organizacije o uvoÿenju EMS i utvrÿivanju Politike zaštite životne sredine. S tim u vezi neophodno je da svi zaposleni u organizaciji rade na ostvarivanju sledeüih osnovnih ciljeva: x

identifikovati sve aspekte životne sredine i staviti ih pod kontrolu; x obavljati sve aktivnosti u skladu sa odgovarajuüim propisima i zakonima o zaštiti životne sredine; x definisati i sprovoditi interna pravila koja nisu predviÿena zakonom, a u cilju unapreÿenja EMS; Slika 1 – Model Sistema upravljanja zaštitom životne sredine za x obrazovati i podsticati potrebe meÿunarodnog standarda ISO 14001 zaposlene da preventivno deluju i stalno poboljšavaju odluþiti da koriste postojeüi sistem upravljanja životnu sredinu; prema standardima serije ISO 9000 kao osnovu za svoj EMS. Meÿutim, treba voditi raþuna o x štedeti resurse i energiju i smanjiti koliþinu štetnih otpada; tome da se primena raznih elemenata sistema upravljanja može razlikovati zbog razliþitih x razmatrati mišljenja i sugestije svih ciljeva i razliþitih stavova. Dok se QMS bave zainteresovanih strana i preduzimati odgopotrebama kupaca, EMS su usmereni na varajuüe mere u cilju unapreÿenja životne potrebe širokog spektra zainteresovanih strana sredine; i na zadovoljavanje rastuüih potreba društva da x informisati svoje partnere i druge zaintese životna sredina zaštiti. resovane strane o sopstvenom opredeljenju za zaštitu životne sredine; Veze izmeÿu ISO 14001 i ISO 9001 prikazane su u tabelama B.1 i B.2, prilog B standarda JUS Praktiþno uputstvo za SADRŽAJ PROGRAMA 14001:1997. Veza izmeÿu ova dva standarda UNAPREĈENJA SISTEMA KVALITETA može prikazuje široku tehniþku korespondentnost i se definisati u sledeüih 11 aktivnosti: moguünost kombinovanja ova dva Sistema u organizacijama koje žele da integrišu oba 1. Odluka rukovodstva; Sistema u ukupnu upravljaþku aktivnost. 2. Poþetno preispitivanje; Meÿunarodni standard ISO 14001 sadrži zahteve koji se odnose na QMS, a zasnovani su na dinamiþnom i cikliþnom procesu prikazanom na slici 1 koji se sastoji od PLANIRANJA, UVOĈENJA, PROVERAVANJA i PREISPITIVANJA. Predmetni standard obuhvata definicije, zahteve, postupke i dokumentaciju a detaljna uputstva za primenu specifikacija data su u 42

3. Politika zaštite životne sredine; 4. Zakonski zahtevi; 5. Dokumentovanje EMS; 6. Primena EMS; x identifikacija aspekata sistema (utvrÿenih poþetnim preispitivanjem, aspekata iz moguüih akcidenata i svih moguüih aspekata) Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


x

x 7. 8. 9. 10. 11.

rangiranje i stavljanje znaþajnih aspekata pod kontrolu (nalozi, monitoring i merenje, definisanje opštih i posebnih ciljeva i programa poboljšanja zaštite zivotne sredine) praüenje uþinka poboljšanja i izveštavanja Zapisi; Javnost u radu i komunikacijama; Obuka; Provera EMS; Preispitivanje od stane rukovodstva.

Od znaþaja za praktiþnu primenu mogu biti sledeüi komentari vezani za navedene aktivnosti. A. Poþetno preispitivanje treba da obuhvati þetiri kljuþne oblasti: a) zahteve iz zakona i propisa; b) identifikovanje znaþajnih aspekata životne sredine; c) ispitivanje celokupne postojeüe prakse i svih postupaka upravljanja zaštitom životne sredine; d) vrednovanje iskustva steþenih ispitvanjem ranijih nezgoda. B. Politika zaštite životne sredine prema definiciji ISO 14001 je IZJAVA organizacije o nameri i principima koji se odnose na sveukupan uþinak u zaštiti životne sredine, ona obezbeÿuje okvir za akciju i za utvrÿivanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine. C. Dokumentacija treba da bude dovoljno detaljna da opiše bitne elemente EMS i sva dokumenta moraju biti kratka, jasna i lako primenjiva. Osnovna dokumenta su: x Politika o zaštiti životne sredine; x Poslovnik o zaštiti životne sredine; x Odreÿen broj postupaka, uputstava i zapisa koji obuhvataju informacije o procesima, organizacione šeme, interne standarde i radne postupke, planove za sluþajeve opasnosti na datoj lokaciji. D. Aktivnosti na svakom radnom mestu u organizaciji moraju da se obavljaju prema propisanim postupcima i upustvima i da se pri tom vode odgovarajuüi zapisi. Njima se dokazuje da üe usvojeni EMS funkcionisati i da ga svi poštuju. Zapisi moraju biti pregledni a za svaki zapis je definisan naþin i vreme popunjavanja, odgovornost za Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

E.

F.

G.

H.

I.

njegovu ažurnost, mesto i vreme þuvanja i svi drugi detalji neophodni za njegovu kasniju analizu i praüenje. Da bi EMS funkcionisao i da bi bili sigurni da je pravilno postavljen potrebno je omoguüiti svim zaposlenim radnicima pravo i obavezu podnošenja zapisa PREDLOG /PRIMEDBA za unapreÿenja. Mora se preuzeti obaveza da se svima koji su za to zainteresovani omoguüi pristup informacijama vezanim za odnos prema životnoj sredini.Posebnim postupcima moraju da se definišu sva pitanja vezana za javnost u radu i interne i eksterne komunikacije. Posebna pažnja mora da se posveti planovima i pripremama obuke svih zaposlenih u organizaciji na zaštiti životne sredine. Rukovodstvo organizacije mora da postavi odgovorno lice za uspešno funkcionisanje EMS. Provera EMS vrši se po programu i definisanim postupcima provere. Proveru može obavljati osoblje iz organizacije ili eksterna organizacija koje se odabere. Radi stalnog poboljšavanja, pogodnosti i efikasnosti EMS i njegovog uþinka, rukovodstvo organizacije treba u odreÿenim intervalima da preispituje i vrednuje EMS.

UPRAVLJANJE SISTEMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U PROCESNOJ INDUSTRIJI Industrijske grane koje se svrstavaju u grane procesne industrije u našoj Zemlji saþinjavaju blizu plovine ukupne industrije u rudarstvu mereno veliþinom društvenog proizvoda, po broju zaposlenih i po ostvarenim investicijama. Imajuüi u vidu prirodu hemijsko-tehnoloških procesa i dimenziju ove industrije jasno je što su ekološka pitanja analize uticaja na životnu sredinu i upravljanje zaštitom životne sredine u centru pažnje kad se govori o procesnoj industriji i životnoj sredini. Upravo iz tog razloga organizacije koje su do sad uvele EMS po proceduri ISO 14000 su iz procesne industrije i to: JUGOREMEDIJA, LUXOL, Zrenjanin; TIGAR, Pirot; SARTID-BELI LIMOVI, Šabac; MSK, TOZA MARKOVIû, Kikinda; NOPAL, TIPOPLASTIKA, TETRAPAK, METALAC, ZVEZDA, Gornji Milanovac; FAM, Kruševac; SINTELON, Baþka Palanka;. 43


U sluþaju procesne industrije posebno je važan racionalan postupak identifikovanja znaþajnih aspekata životne sredine koji se odnose na: a) emisije u vazduh; b) ispuštanje u vodu; c) postupanje sa otpadom; d) zagaÿivanje zemljišta; e) upotrebu sirovina i prirodnih resursa; f) druga lokalna pitanja zaštite životne sredine. Ovaj postupak treba da obuhvati normalne radne uslove, uslove iskljuþivanja i puštanja u pogon, kao i realne potencijalne znaþajne uticaje vezane za razumno predvidljive ili iznenadne sluþajeve opasnosti. Organizacije ne moraju da vrednuju svaki ulaz proizvoda, komponente ili sirovine. One mogu da odaberu kategorije aktivnosti, proizvoda, procesa ili usluga za odreÿivanje onih aspekata za koje je najverovatnije da üe imati znaþajan uticaj. Organizacija procesne industrije mora da uspostavi i održava dokumentovane postupke redovnog monitoringa i merenja kljuþnih karakteristika svojih operacija i aktivnosti. To mora da obuhvata zapisivanje informacija da bi se pratio uþinak zaštite, odgovarajuüu kontrolu nad operacijama i usklaÿenost sa opštim i posebnim ciljevima organizacije. Programi upravljanja zaštitom životne sredine u procesnoj industriji po pravilu obuhvataju parametarsku i energo - tehnološku optimizaciju procesa i postrojenja a kada je to celishodno i praktiþno izvodljivo programi obuhvataju faze planiranja, projektovanja i konstruisanja, proizvodnje, marketinga i odlaganja na otpad. To se može sprovesti kako za tekuüe tako i za nove aktivnosti, proizvode ili usluge. Kod proizvoda, to može da se odnosi na konstrukciju, materijale, proizvodno - tehnološke postupke, upotrebu i odlaganje na otpad. Za postrojenja ili znaþajne izmene procesa i tehnološkog postupka to može da se odnosi na planiranje, projektovanje, izgradnju, puštanje u pogon rad i prestanak rada posle odgovarajuüeg vremena i dr. Trend porasta brige za uticaj procesne a naroþito hemijske industrije i hemijskih proizvoda na životnu sredinu je zapoþet usvajanjem Montrealskog Protokola i njegovih aneksa u 1992. godini., kojima je vremenski limitirana industrijska proizvodnja i upotreba niza hemikalija. Sa standardima ISO 9000 su stvorene osnove za kvalitetno sagledavanje ekoloških problema u preduzeüu, a sa stan44

dardima ISO 14000 se otišlo korak dalje – generisani su bitni preduslovi za upravljanje zaštitom životne i radne sredine ili kako se to popularno kaže za funkcionisanje integralnog eko-menadžmenta (IEMS). IEMS predstavlja sistem mera u planiranju, realizasiji i kontroli eko-aktivnosti u svakoj proizvodnoj jedinici kompanije u funkciji zacrtane globalne strategije firme i ocene komercijalne i društveno - ekonomske opravdanosti konkretnog ulaganja sa aspekata tzv, “izborne ekonomije”." Upravljanje zaštitom životne sredine obuhvata þitav niz pitanja, ukljuþujuüi i ona od strateškog i konkurentskog znaþaja. Da bi se postigli opšti ciljevi zaštite životne sredine EMS treba da podstiþe organizaciju da razmatra uvoÿenje najbolje raspoložive tehnologije, kad god je to pogodno i ekonomiþno. S tim u vezi potrebno je uzeti u obzir tehno - ekonomski aspekt tj. efikasnost takve tehnologije u odnosu na troškove. Da bi se ostvarili optimalni ekološki i ekonomski rezultati za sve zainteresovane strane potrebno je insistirati da Vlada posebnim merama i akcijama doprinese postizanju zajedniþkog cilja. Ovaj trend danas dobija na dinamici globalnim usvajanjem razliþitih i sve sofisticiranijh eko-inicijativa, kao što su globalni projekti Responsible Care (RC) i Long Range Initiative (LRI), Direktiva EU o zaštiti životne sredine, Konvencija UN o promeni klime – Protokol iz Kjota i dr. Na slici 2 prikazani su operativni troskovi i investiciona ulaganja u zastitu zivotne sredine u hemijskoj industriji EU kao procenat vrednosti ostvarene prodaje. Projektovanje srednjoroþne i dugoroþne strate-gije na planu zaštite životne i radne sredine, kao i tekuüe aktivnosti na razrešavanju ekolo-ške problematike, su danas u razvijenom svetu postali bitan faktor opstanka i razvoja kompa-nija koje se bave procesnom industrijom. Veü sredinom devedesetih su u veüini zemalja EU investicije u zaštitu životne sredine dostigle nivo 10-15% ukupnih investicionih ulaganja u hemijsku industriju. Svetsko tržište tehnologija i opreme u funkciji zaštite životne sredine je u 2000.g. dostiglo vrednost od oko 550 milijardi $. Pri tome su ove cifre još i podcenjene, jer sve veüi deo ekoulaganja dobija tretman investicija u proizvodne pogone, kroz usvajanje strategije tzv "zatvorenog proizvodnog ciklusa" - problem otpadnih tokova se rešava njihovom reciklažom ili valorizacijom u formi materijalnih input-a za proizvodnju novih komercijalnih output-a. Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


1,0

0,8

0,6

0,6

3,0

3,0

2,8

2,7

1992

1993

1994

1995

operativni troskovi

0,7

0,6

0,7

2,7

2,4

2,4

1996

1997

1998

investiciona ulaganja

Slika 2. Troškovi zaštite životne sredine u hemijskoj industriji EU (kao % vrednosti prodaje) Izvor: Facts & Figures 2000, CEFIC, 2001

UNAPREĈENJE SISTEMA UPRAVLJANJA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE U MSK KIKINDA Metanolsko sirüetni kompleks je sertifikovao sistem za upravljanje životnom sredinom prema standardu ISO 14001 2000. godine. Sistem menadžmenta kvalitetom je uspostavljen i sertifikovan znatno ranije, odnosno 1997. godine. Za MSK kao proizvoÿaþa petrohemijskih proizvoda koji svoj plasman nalaze na ino tržištu preko 90 % sasvim je jasno bilo da je primena EMS neminovnost. Organizacija Napraviti prvi korak je svakako najteže. Kao i prilikom uvoÿenja standarda ISO 9001 najznaþajnije je bilo da se obezbedi prava podrška najvišeg rukovodstva, a koja je vezana za neophodne tehniþke, finansijske i kadrovske resurse. Za operativnu realizaciju projekta formiran je eko tim, koji su þinili struþnjaci iz organizacionih jedinica koje imaju najznaþajnije uticaje na životnu sredinu. Ova ekipa je prošla sistem obuka za uvoÿenje i primenu zahteva EMS. Eko tim i danas egzistira. Kvalitetno obuþavanje za ovaj sistem je veoma znaþajno. Pre poþetka realizacije projekta svaki od þlanova eko tima je imao oko 100 nastavnih sati obuke. Obuka je sprovedena po sistemu Work shop-a. Prihvatanje EMS od strane zaposlenih , a naroþito od osoba koje imaju veüu ulogu u zaštiti Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

životne sredine MSK je bilo mnogo lakše nego prilikom poþetnih koraka kod uvoÿenja standarda ISO 9001, pre svega zbog svesti o potrebi angažovanja na oþuvanja životne sredine. Radi upravljanja zaštitom MSK izraÿen je Program za Programom se identifikuju njihovog odvijanja, resursi izvršenje.

životne sredine u njegovu realizaciju. aktivnosti, termini i odgovornosti za

Politika upravljanja zaštitom životne sredine Aktuelna Politika kvaliteta , doneta još 1993. godine je u mnogim svojim stavkama zahtevala izmenu. Preturajuüi po WEB sajtovima i tražeüi iskustva drugih , opredelili smo se za jednu integrisanu Politiku, koja obuhvata: x kvalitet; x zaštitu životne sredine i x zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Istovremeno smo Politikom obuhvatili opredeljenje za zaštitu zdravlja i bezbednost zaposlenih, imajuüi u vidu planove razvoja standarda i tendencije ka usvajanjeu standarda serije 18000. Standard ISO 14001 zahteva da Politika bude saopštena zainteresovanoj javnosti. Da bismo ispunili ovaj zahtev Politika je dostavljena kupcima, isporuþiocima, organizacijama u republici/pokrajini Vojvodini, opštini koje se bave zaštitom životne sredine, kao i komšijama, odnosno drugim firmama u Kikindi.

45


Dokumentacija Primeniti standard ISO 14001 bez prethodnog iskustva i saznanja iz standarda 9001 je veoma teško. U standardu 14001 u taþki 4.4.4. o Kontroli dokumentacije se nalazi jedna reþenica. Potrebno je više puta þitati Specifikaciju i prilog uz specifikaciju tražeüi bilo koju reþ o Poslovniku, koji se samo u prilogu u taþki A.4.4. na jednom mestu stidljivo spominje. Postojala je bojazan da üe implementacija EMS prouzrokovati znaþajno poveüanje broja dokumenta. Meÿutim, to se nije dogodilo. Zahteve za EMS su uvršteni u veü postojeüa dokumenta, gde god je to bilo moguüe. Najznaþajnija razlika izmeÿu ova dva sistema menadžmenta (kvalitet i zaštita životne sredine) su aspekti životne sredine. Broj procedura je poveüan za þetiri i to: x Procedura za kontrolu i uvoÿenje zakonskih propisa; x Procedura za identifikaciju i vrednovanje aspekata i njihovog uticaja na životnu sredinu; x Procedura za upravljanje otpadom; x Procedura za interne i eksterne komunikacije. U momentu uvoÿenja sistema zaštite životne sredine, opredelili smo se da imamo posebane poslovnike za QMS i za EMS. Sada radimo na integrisanju poslovnika u jedan. Uraÿene su þetiri potpuno nove procedure. Dokumentacija III nivoa je brojþano poveüana za 1 %.

Obaveza organizacija koje primenjuju standard ISO 14001 je poštovanje zakonskih propisa. Pod ovim zahtevom se ne podrazumevaju samo zakoni koji su direktno vezani za zaštitu životne sredine, veü i oni koji se odnose na opasne materije, jonizujuüe zraþenje, posude pod pritiskom, kotlovksa postojenja, izgradnju investicionih objekata, transport opasnih materija, vodu, vazduh i druge. Pri izboru zakonskih propisa koji se odnose na delatnost MSK pošli smo od sledeüih þinjenica: x metanol i sirüetna kiselina spadaju u grupu opasnih materija; x kategorisane su kao otrov; x sirovine koje MSK koristi su, veüinom, opasne materije; x MSK ima objekte u Srbiji i u Crnoj Gori; x transport se obavlja železnicom, drumski i vodenim putevima (reþni i morski); x u MSK postoji visoka požarna opasnost; x u MSK postoji veliki broj sudova pod pritiskom i kotlovska postrojenja. Prema tome Zakonska regulativa koja se odnosi na delatnost MSK je veoma obimna i obuhvata osim zakona, þitav niz propisa, uredbi i odluka, koje su, takoÿe uvedene u primenu. Aspekti životne sredine Najznaþajnija razlika u odnosu na standard 9001 predstavlja postupak identifikacije i vrednovanja aspekata životne sredine. Postupkom identifikacije i vrednovanja aspekata se postiže sledeüe:

Planovima kontrole procesa , koji su obavezan zahtev standarda ISO 9001 obuhavüene su sve kontrolne taþke u kojim se vrši kontrola procesa i merenje parametara. Kao novina je uveden Plan monitoringa, kojim su obuhvaüene kontrolne taþke koje su u direktonoj vezi sa životnom sredinom, a nisu obuhvaüene veü postojeüim planovima.

x

Zakonska regulativa

x

U uvodu standarda ISO 14001 na jednom mestu se navodi: Ovaj standard ne definiše apsolutne zahteve u pogledu uþinka na planu zaštite životne sredine, veü samo insistira na opredeljenosti organizacije (izraženoj u Politici) u poštovanju relevantnih zakona i propisa u uvoÿenju stalnih poboljšanja. 46

x x x

identifikuju se svi aspekti poslovanja MSK koji mogu imati uticaja na životnu sredinu; utvrÿuje se sistem vrednovanja svakog aspekta; propisuje se sopstveni metod odreÿivanja znaþaja svakog aspekta; utvrÿuje se postupak za definisanje opštih i posebnih ciljeva i naþin praüenja; odreÿuje se naþin definisanja programa upravljanja, koji predstavlja osnovu za stalno poboljšanje.

Identifikacija aspekata se obavlja nakon poþetnog preispitivanja stanja životne sredine. Radi identifikacije aspekata životne sredine analizirani su svi moguüi uticaji, pozitivni i Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


negativni, koje aktivnost MSK može imati na životnu sredinu. Razmatrani su sledeüi uslovi: x normalan rad; x startovanje; x zaustavljanje; x remont; x havarijski. Lista ekoloških aspekata, karakteristiþnih za MSK su: x emisija gasovitih ispusta; x potencijalno izlivanje; x ispuštanje otpadne vode; x zamena rabljenih fluida/punjenja (ulja, katalizatori, punjenja); x potencijano ispuštanje/prosipanje/stvaranje þvrstog otpada; x upotreba prirodnih resursa; x buka; x vibracije; x emisija jonizujuüeg zraþenja. Uticaj na životnu sredinu Uticaji na životnu sredinu mogu biti negativni i pozitivni. Primeri uticaja su dati u tabeli 1. Negativni  Zagaÿivanje atmosphere  Zagaÿivanje vode  Zagaÿivanje zemljišta

Da bi se dobili znaþajni ekološki aspekti obavljeno je vrednovanje, korišüenjem internog postupka. Nakon identifikacije, vrednovanja i rangiranja aspekata, definisani su opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine. Opšti ciljevi treba da budu u saglasnosti sa Politikom zaštite životne sredine MSK. Posebni ciljevi se baziraju na opštim i treba da budu specifiþni i merljivi da bi se na osnovu njih mogao vrednovati uþinak. Spremnost za reagovanje u sluþaju opasnosti Zbog poveüane opasnosti usled prisustva opasnih materija, visokih pritisaka i temperatura uraÿena je analiza opasnosti od hemijskog udesa, a u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagaÿenja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica, Sl.Glasnik RS 60/94. Ovom analizom procenjena je opasnost , odnosno rizik od hemijskog usdesa i od zagaÿivanja životne sredine. Analiza ukljuþuje sve faze procesa koje mogu izazvati hemijski udes, moguüe posledice, odreÿuje neophodne tehniþke i organizacione mere i ukazuje na rizike koji nisu na odgovarajuüi naþin kontrolisani u datim uslovima. Razradom odgovora na udes izraÿen je þitav niz planova i uputstava za sluþaj hemijskog udesa, definisani su timovi i ekipe i obuþeni su zaposleni.

 Iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih resursa

Interne i eksterne komunikacije

 Pojava poveüane buke / vibracija

Veoma znaþajna novina u standardu 14001 predstavlja zahtev za upravljanjem internim i eksternim komunikacijama. Ovaj zahteva se sada nalazi i u standardu ISO 9001.

 Poveüavanje koliþine otpada  Proizvodnja þvrstog otpada Pozitivni  Smanjenje zagaÿivanja atmosfere  Smanjenje zagaÿivanja vode  Smanjenje zagaÿivanja zemišta  Oþuvanje prirodnih resursa  Smanjenje buke / vibracija  Smanjenje koliþine otpada  Reciklaža Tabela 1. Uticaji na životnu sredinu Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Insistiranjem na jasno definisanoj odgovornosti i razgraniþnju odgovornosti izmeÿu razliþitih nivoa u organizaciji, prema ISO 9001 stvoren je neželjen efekat: zatvaranje u uske krugove nadležnosti pogona/službi. Interna komunikacija je, prema ISO 14001 dokumentovana i primenjuje se za QS i EMS. Veoma znaþajno je što se podstiþe dvosmerna komunikacija, od top menadžmenta prema zaposlenim i obrnuto. Cilj uspostavljanja interne komunikacije je da se zaposleni podstuþu na kreativno predlaganje 47


mera za unapreÿenje. U tu svrhi je razraÿen postupak, na osnovu kojeg se svaki podneti zahtev obraÿuje. Neki od predloga se prihvataju. Ali bez obzira da li se predlozi prihvataju ili ne, podnosiocu se dostavlja i odgovora na predlog. Zainteresovana javnost je upoznata sa ciljevima MSK u pogledu zaštite životne sredine cirkularnim pismom. Uspostavljenim postupkom definisan je sistem za odgovor na svako saopštenje koje stigne od zainteresovanih strana. ZAKLJUýAK Standard ISO 14001 za organizacije koje imaju uveden QMS zbog svoje sliþnosti sa standarom ISO 9001 ne predstavlja veliki problem što se tiþe uvoÿenja i izrade dokumentacione osnove. Meÿutim, ono malo razlike u zahtevima što postoji u velikoj meri može da stvori probleme organizaciji koja želi da primeni EMS u svom radu, pre svega zbog uvoÿenja ekološke discipline. Ovaj pojam je sasvim nov kod nas i direktono je vezan za podizanje nivoa svesti i kulture kod onih koji ga primenjuju. Ovaj proces je dugotrajan i zahteva ukljuþenje svih zaposlenih.

48

LITERATURA 1. JUS ISO 14001:1997 2. Ĉ. Milosavljeviü, Z. Popoviü, G. Nešiü, Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine, Separat hemijska industrija, RMNTS 2002 god. 3. Milovanov, i saradnici, Projekat upravljanja zaštitom životne sredine po standardima ISO 14001 u MSK Kikinda 4. Ĉ. Milosavljeviü i saradnici, Upravljanje zaštitom životne sredine u procesnoj industriji, IHTM ITR 2000. godine 5. Facts&Figures 2000, CEFIC 2001 IMPROVEMENT OF EMS IN COMPLIANCE WITH THE STANDARD ISO 14000 The paper describes basic issues related to improvement of EMS in compliance with the standard ISO 14000, defines the general requirements and specifications for implementation of EMS. The importance of EMS in process industry is outlined and the project covering implementation of EMS in MSK Kikinda is presented. Key words: Environmental Management System (EMS), ISO 14000, EMS implementation in process industry

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


ODGOVORNOST RUKOVODSTVA U POGLEDU PLANIRANJA SISTEMA MENADŽMENTA KVALITETOM Prof. dr Nikola Vujanoviü, FIQA, LA IRCA U radu je razmotrena odgovornost rukovodstva u kontekstu planiranja sistema menadžmenta kvalitetom. Dati su tumaþenje i naþin primene zahteva za ciljeve kvaliteta i zahteva za planiranje sistema menadžmenta kvalitetom, radi definisanja uputstava za poboljšavanje performansi u vezi planiranja i ciljeva kvaliteta. Jasno je naglašeno da se planiranje vrši da bi se ostvarili ciljevi, þime se jasno pokazuje da je svrha sistema menadžmenta da omoguüi organizaciji da zadovolji svoje ciljeve. Kljuþne reþi: ISO 9001:2000, kvalitet, menadžment Standard ISO 9001:2000 je doneo þitav niz izmena u pravcu stalnih poboljšavanja poslovanja organizacije. Posebno su znaþajne izmene koje se odnose na najviše rukovodstvo organizacije. ýitav odeljak 5 standarda ISO 9001:2000 odnosi se na zahteve u pogledu odgovornosti rukovodstva. Ovi zahtevi su meÿu najznaþajnijim u standardu. Postoji jasna povezanost izmeÿu zahteva kupca, politike, ciljeva i procesa. Jedno vodi prema drugom u jednom stalnom ciklusu. Iako taþke u odeljku 5 nisu poreÿane kao jedan niz, svaka taþka predstavlja deo procesa koji uspostavlja pravce i održava organizaciju na odabranom putu. Poveüan je naglasak na ulogu najvišeg rukovodstva, što obuhvata njihovo obavezivanje na razvoj i poboljšavanje sistema menadžmenta kvalitetom, razmatranje zakonskih zahteva i propisa, i uspostavljanje merljivih ciljeva za relevantne funkcije i nivoe. Menadžment sistemima je odgovornost najvišeg rukovodstva na strateškom nivou organizacije. Najviše rukovodstvo mora da poznaje zahteve kupaca na strateškom nivou i da se obaveže na njihovo ispunjavanje, kao i zahteva iz propisa i drugih normativnih dokumenata. Takoÿe, najviše rukovodstvo mora da uspostavi politike; da bi ostvarilo ove politike mora da uspostavi ciljeve i da planira kako üe ovi ciljevi biti ispunjeni. Najviše rukovodstvo mora i da osigura da postoji jasno

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

interno komuniciranje i da se sistem menadžmenta kvalitetom redovno preispituje. Planiranje sistema menadžmenta kvalitetom zapoþinje sa uspostavljanjem ciljeva potrebnih za ostvarivanje definisane politike. Da bi ostvarili ciljeve, morate da planirate mere koje preduzimate. Planiranje obuhvata korišüenje resursa, kako se procesi koriste i zahtev za održavanjem sistema dok organizacija prolazi kroz promene. CILJEVI KVALITETA Tumaþenje zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na ciljeve kvaliteta Standard zahteva da najviše rukovodstvo mora da obezbedi da se na odgovarajuüim funkcijama i nivoima unutar organizacije utvrde ciljevi kvaliteta, ukljuþujuüi one koji su potrebni za ispunjavanje zahteva za proizvod. Kada smo kroz politiku kvaliteta definisali šta kvalitet znaþi za organizaciju, moraju se utvrditi ciljevi koji se moraju ostvariti. Znaþi, nije dovoljno samo specificirati kako se izvršavaju procesi i zadaci, veü se moraju utvrditi ciljevi za rezultate ovih procesa i zadataka. Ovaj zahtev standarda ne treba tumaþiti da je primenljiv samo na organizacione funkcije i nivoe. Ciljevi se zahtevaju na nivoima unutar organizacije, ne na nivoima unutar organizacione strukture. Ovo je razjašnjeno zahtevom za ciljeve koji ukljuþuju i one koji su potrebni za ispunjavanje zahteva za proizvod. Prema tome, postoji pet nivoa na kojima je potrebno utvrditi ciljeve: 49


x

x

x

x

x

nivo organizacije – gde se ciljevi odnose na celu organizaciju i gde ti ciljevi omoguüuju da organizacija ostvari svoju misiju; nivo procesa – gde se ciljevi odnose na odreÿeni proces i gde ti ciljevi omoguüuju da se ostvare ciljevi na nivou organizacije; nivo proizvoda ili usluge – gde se ciljevi odnose na odreÿene proizvode/usluge ili grupe proizvoda/usluga i gde ti ciljevi omoguüuju da se zadovolje potrebe i oþekivanja kupca; nivo organizacionih celina ili funkcija – gde se ciljevi odnose na neki deo organizacije i gde ti ciljevi omoguüuju da se ostvare ciljevi na nivou organizacije; nivo pojedinaca – gde se ciljevi odnose na razvijanje pojedinaþnih kompetentnosti.

Primena zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na ciljeve kvaliteta Primena zahteva da najviše rukovodstvo mora da obezbedi da se na odgovarajuüim funkcijama i nivoima unutar organizacije utvrde ciljevi kvaliteta znaþi da za svaki cilj mora da postoji plan koji definiše odgovarajuüe procese za ostvarivanje tog cilja. Potrebno je oceniti ove procese i utvrditi gde se donose kritiþne odluke i þija je odgovornost za donošenje takvih odluka. Ove odluke treba proveriti i oceniti da li su u suprotnosti sa ciljevima. Ciljevi na nivou organizacija se odnose na performanse poslovanja i þesto se iskazuju kao ciljevi poslovanja ili misija u vezi tržišta, okruženja i društva. Primeri ovakvih ciljeva su: x x x

biti avioprevoznik svetske klase; 50% udela na tržištu za (odreÿeni) proizvod; biti prvi na tržištu sa novim rešenjima u vezi sigurnosti automobila.

Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “liderstvo”. Zahtev u vezi utvrÿivanja ciljeva je jedan od najznaþajnijih zahteva. Bez ciljeva kvaliteta ne može biti poboljšavanja i naþina za merenje onoga što postižete. Bez ciljeva, bilo koji nivo performansi je dovoljan. Ako ne znate gde idete, svako odredište je dobro. Zato su ciljevi neophodni kao osnova za merenje performansi, davanje zaposlenima neþega þemu üe težiti, spreþavanje padova performansi i podsticanje rasta organizacije preko ostvarivanja postavljenih ciljeva i utvrÿivanja novih, ambicioznijih.

Ciljevi na nivou procesa mogu da se odnose na procese poslovanja i na radne procese. Procesi poslovanja daju izlaze iz poslovanja, dok radni procesi daju proizvode ili informacije koji se zahtevaju u procesima poslovanja. Na nivou procesa, ciljevi se odnose na performanse procesa – moguünosti procesa, efikasnost i efektivnost, korišüenje resursa i moguünost upravljanja.

Standard zahteva da ciljevi kvaliteta moraju da budu merljivi i usklaÿeni sa politikom kvaliteta. To znaþi da ciljevi kvaliteta:

Na nivou proizvoda, ciljevi se odnose na performanse proizvoda ili usluge sa aspekta potreba kupaca i konkurencije.

x x x

Ciljevi na nivou organizacionih celina se odnose na organizacione performanse u smislu sposobnosti, efikasnosti i efektivnosti organizacije, njenog reagovanja na promene, okruženje u kojem zaposleni rade, itd.

x

moraju da budu merljivi; moraju da budu oroþeni; mora da se utvrdi odgovornost za njihovo ispunjavanje i moraju da budu spušteni na nivo organizacionih celina ili funkcija.

Najpre treba utvrditi ciljeve na nivou organizacije, u skladu sa potrebama kupaca i organizacije. Zatim se definišu podciljevi u procesima, organizacionim celinama ili funkcijama, a tamo gde je potrebno i na nivou pojedinaca, odnosno radnih zadataka, ne zaboravljajuüi ni nivo proizvoda ili usluge.

Ciljevi na nivou pojedinca se odnose na performanse zaposlenih u smislu struþnosti, znanja, sposobnosti, kompetentnosti, motivacije i razvoja. Primena zahteva da ciljevi kvaliteta moraju da budu merljivi i usklaÿeni sa politikom kvaliteta znaþi da ciljevi moraju da budu: x

Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “liderstvo”. x

50

specifiþni – ciljevi treba da budu specifiþne aktivnosti koje se sprovode prilikom realizacije strategije; merljivi – ciljevi treba da budu merljive aktivnosti koje imaju odreÿen krajnji uslov; Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


x x

x

ostvarljivi – ciljevi treba da budu ostvarljivi sa resursima koji su na raspolaganju; realni – ciljevi treba da budu realni u kontekstu postojeüeg stanja, sadašnjeg i buduüeg radnog optereüenja; pravovremeni – ciljevi treba da budu pravovremene aktivnosti koje imaju odreÿen datum poþetka i završetka.

Uputstva za poboljšavanja performansi u vezi planiranja i ciljeva kvaliteta Strateško planiranje i politika kvaliteta u organizaciji daju okvir za uspostavljanje ciljeva kvaliteta. Najviše rukovodstvo treba da definiše ove ciljeve, koji üe dovesti do poboljšavanja performansi organizacije. Ciljevi treba da su merljivi, da bi se olakšalo njihovo efektivno i efikasno preispitivanje od strane rukovodstva. Prilikom definisanja ovih ciljeva, rukovodstvo treba da razmotri: x x x x x x x

aktuelne i buduüe potrebe organizacije i tržišta; odgovarajuüe nalaze preispitivanja od strane ruklovodstva; aktuelne performanse proizvoda i procesa; nivoe zadovoljenja zainteresovanih strana; rezultate samoocenjivanja; poreÿenja sa konkurentima, analizu konkurencije, moguünosti za poboljšavanje i resurse potrebne da bi se ostvarili ciljevi.

Ciljeve treba saopštavati na takav naþin da osoblje u organizaciji može da doprinosi njihovom ostvarivanju. Treba definisati odgovornosti za raspodeljivanje ciljeva kvaliteta. Ciljevi treba da se, po potrebi, sistematski preispituju i revidiraju. PLANIRANJE KVALITETOM

SISTEMA

MENADŽMENTA

Tumaþenje zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na planiranje sistema menadžmenta kvalitetom Standard zahteva da najviše rukovodstvo mora da obezbedi da se planira sistem menadžmenta kvalitetom, da bi se ispunili zahtevi dati u 4.1, kao i ciljevi kvaliteta. Planiranje se vrši da bi se ostvarili ciljevi, tako da ovaj zahtev jasno pokazuje da je svrha sistema menadžmenta da omoguüi organizaciji da zadovolji svoje ciljeve. Ovo je pojaþano definicijom planiranja kvaliteta Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

iz standarda ISO 9000:2000, gde se kaže da je to deo menadžmenta kvalitetom usredsreÿen na uspostavljanje ciljeva kvaliteta i na utvrÿivanje neophodnih operativnih procesa i odgovarajuüih resursa za ispunjavanje ciljeva kvaliteta. Dodatni zahtev za planiranje sistema menadžmenta da ispuni zahteve taþke 4.1, znaþi da u planiranju procesa sistema menadžmenta morate da uzmete u obzir sve što je potrebno za merenje, praüenje i analizu procesa, utvrdite njihov redosled i meÿusobno delovanje, kao i kriterijume i metode koji obezbeÿuju da izvoÿenje procesa i upravljanje njima bude efektivno. Uz to, moraüete da osigurate resurse i informacije potrebne za podršku izvoÿenju i praüenju ovih procesa. Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “procesni pristup”. Postoji jasna veza od politike prema ciljevima, kao i od ciljeva prema procesima koji su utvrÿeni da bi se ovi ciljevi ostvarili. Ovo znaþi da sistem menadžmenta treba da bude više orijentisan na rezultate, pri þemu se ciljevi koriste kao mera performansi. Standard zahteva da najviše rukovodstvo mora da obezbedi da se održava celovitost sistema menadžmenta kvalitetom kada se planiraju i primenjuju izmene u sistemu menadžmenta kvalitetom. Ovaj zahtev se odnosi na izmene uopšte, ne samo na izmene u dokumentovanju sistema menadžmenta. Kako je sistem menadžmenta sredstvo pomoüu koga se ostvaruju ciljevi organizacije (ne jedino skup dokumenata), sledi da svaka izmena u mehanizmu koji to omoguüuje treba da bude planirana i izvršena bez nepovoljnog uticaja na njegovu sposobnost. Mora se upravljati izmenama koje su potrebne za ostvarivanje ovih ciljeva i proces koji se zahteva za sprovoÿenje izmena treba da bude deo sistema menadžmenta. Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “procesni pristup”. Primena zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na planiranje sistema menadžmenta kvalitetom Što se tiþe zahteva da najviše rukovodstvo mora da obezbedi da se planira sistem menadžmenta kvalitetom, da bi se ispunili zahtevi dati u 4.1, kao i ciljevi kvaliteta, treba istaüi da se planiranje vrši samo kada je utvrÿena izvodljivost ostvarivanja nekog cilja. 51


Nešto se planira samo radi ostvarivanja nekog cilja i imajuüi u vidu da planiranje troši resurse, efektivan sistem menadžmenta treba da osigura da snovi, liste želja i nerealne ambicije neüe nikada postati predmet bilo kakvog zvaniþnog planiranja. Kako se zahteva da ciljevi budu definisani na relevantnim funkcijama i nivoima, sledi da se i planiranje zahteva na relevantnim funkcijama i nivoima, što znaþi da se zahteva planiranje na nivou organizacije, procesa, proizvoda ili usluge, organizacionih celina ili funkcija i pojedinaca. Planiranje o kome se govori u ovoj taþki standarda je fokusirano na ono koje je potrebno da bi se ostvarili ciljevi organizacije, a ne na ono koje je potrebno da bi se ostvarili specifiþni ugovori ili narudžbine, ili specifiþni proizvodi i usluge. Takva vrsta planiranja se vrši u okviru realizacije proizvoda. Ciljevi se ostvaruju kroz procese, tako da u planiranju za ostvarivanje nekog cilja, planer treba da identifikuje proces ili procese u vezi sa tim. Na najvišem nivou, to može da bude samo kratak prikaz strategije za ostvarivanje ciljeva, minimiziranje rizika i merenje uspeha. Odgovornosti mogu da identifikuju samo funkciju ili organizacioni deo. Na nižim nivoima, plan može da se proširi na na detaljnije aktivnosti, sa dijagramom koji pokazuje vremenske rokove i odgovornosti. Primena zahteva da najviše rukovodstvo mora da obezbedi da se održava celovitost sistema menadžmenta kvalitetom kada se planiraju i primenjuju izmene u sistemu menadžmenta kvalitetom znaþi da treba uraditi nekoliko stvari: x

x

x x x

52

za planiranje i sprovoÿenje izmena treba koristiti proces izmena koji je definisan u dokumentaciji sistema menadžmenta; utvrditi uticaj izmena na postojeüi sistem i identifikovati šta drugo treba izmeniti radi održavanja efektivnosti sistema; planirati i sprovesti izmene istovremeno sa odgovarajuüim izmenama u dokumentaciji; ne ukidati stare procese, sve dok se ne potvrdi da su novi procesi efektivni; meriti performanse pre, u toku i posle izmena.

Uputstva za poboljšavanja performansi u vezi planiranja sistema menadžmenta kvalitetom Rukovodstvo treba da preuzme odgovornost za planiranje kvaliteta u organizaciji. Planiranje treba da se usredsredi na definisanje procesa koji su potrebni za efektivno i efikasno ostvarivanje ciljeva kvaliteta u organizaciji i za ispunjavanje zahteva koji su u skladu sa strategijom organizacije. Ulazni elementi za planiranje obuhvataju: x x x x x x x x x

efektivno

i

efikasno

strategije organizacije; definisane ciljeve organizacije; definisane potrebe i oþekivanja korisnika i ostalih zainteresovanih strana; vrednovanje zahteva propisa i ostalih normativnih dokumenata; vrednovanje podataka o performansama proizvoda; vrednovanje podataka o performansama procesa; steþeno znanje iz prethodne prakse; naznaþene moguünosti za poboljšavanja i podatke o oceni rizika i o njegovom smanjivanju.

Izlaznim elementima planiranja kvaliteta organizacije treba da se definišu procesi potrebni za realizaciju i procesi za podršku proizvoda preko, na primer: x x x x x x

veština i znanja koji su potrebni organizaciji; odgovornosti i ovlašüenja za primenu planova procesa poboljšavanja; potrebnih resursa, kao što su finansijski i resursi infrastrukture; pokazatelja za vrednovanje ostvarivanja poboljšavanja performansi organizacije; potrebe za poboljšavanja, ukljuþujuüi metode i alate i potrebe za dokumentacijom, ukljuþujuüi zapise.

Rukovodstvo treba da sistematski preispituje izlazne elemente da bi osiguralo efektivnost i efikasnost procesa u organizaciji.

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


ZAKLJUýAK

LITERATURA

Nesporno je da standard ISO 9001:2000 izuzetno naglašava ulogu najvišeg rukovodstva. Zahtevi ovog standarda u odeljku 5 (“Odgovornost rukovodstva”) se odnose direktno na njih, pri þemu primena ovih zahteva odslikava naþin upravljanja organizacijom.

1. JUS ISO 9000:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Osnove i reþnik, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd.

Razumevanje potreba i oþekivanja kupca je od vitalnog znaþaja za prosperitet organizacije i od suštinskog je znaþaja za razvoj efektivnog sistema upravljanja. Uspeh se ne sastoji samo u ostvarivanju rezultata. Od velikog je znaþaja naþin na koji se ovi rezultati ostvaruju, ako hoüemo da zadovoljimo sve zainteresovane strane. To je razlog što nam je potrebna politika koja üe usmeravati naše aktivnosti i odluke, kao i naše ponašanje pri ostvarivanju svrhe i misije organizacije. Ciljevi su veoma znaþajni u fokusiranju napora osoblja, tako da svi deluju u istom pravcu. Naravno, uspostavljanje ciljeva bez planova za njihovo ostvarivanje je zaludan posao, jer üe uspostavljanje cilja koji je iznad moguünosti sistema stvoriti frustracije i sigurno umanjiti moral zaposlenih. Ne sme se zaboraviti da se mora oceniti efektivnost sistema, što znaþi da se na pravi naþin mora sprovesti preispitivanje od strane rukovodstva. Treba imati na umu da imamo samo jedan sistem i da, prema tome, naše preispitivanje od strane rukovodstva ustvari predstavlja preispitivanje naþina na koji upravljamo organizacijom.

2. JUS ISO 9001:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd. 3. JUS ISO 9004:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Uputstva za poboljšavanja performansi, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd. 4. Vujanoviü, N., knjiga “STANDARD ISO 9001:2000 – PRIKAZ, TUMAýENJE I PRIMENA”, Q-EXPERT INTERNATIONAL, Beograd, jun 2002. MANAGEMENT RESPONSIBILITY CONCERNING QUALITY MANAGEMENT SYSTEM PLANNING This paper considers management responsibility concerning quality management system planning. Interpretation and implementation of requirements for quality objectives and quality management system planning has been given, in order to determine instructions for performance improvements in connection with planning and objectives. It has been clearly stated that planning is necessary for objectives realization, which clearly shows that the purpose of quality management system is to enable organization to achieve its objectives. Key words: ISO 9001:2000,quality,management

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

53


POSLOVNO TEHNIýKE INFORMACIJE UPUTSTVO AUTORIMA

GUIDE TO AUTHORS

Dostavljen rad može biti napisan na srpskom ili engleskom jeziku. Obim rukopisa ograniþen je na deset strana A4 formata, ukljuþujuüi slike, grafikone, tabele i dr. Na stranicama rukopisa sve margine trebaju da budu 2 cm, dok je za njegovo kucanje potrebno koristiti font Arial, veliþine 11 (upotrebljavati Unicode font – Serbian Latin, Croatian ili Slovenian tastatura) Slike, sheme i grafikone koje koristite u okvirima rada, molimo Vas, da nam šaljete i odvojeno u nekom od standardnih formata za slike (jpg, gif, tif, wmf...) radi jednostavnije manipulacije tekstom i slikama. Potrebno je da rukopis sadrži rezime na srpskom i engleskom jeziku, kljuþne reþi, literaturu i jasne podatke o autoru. Radovi se dostavljaju Izdavaþu u jednom štampanom i jednom elektronskom primerku (e-mail, disketa, CD) na adresu: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11120 Beograd 35; p. fah 35-65 ili na sledeüe e-mail adrese: nstanojevic@mas.bg.ac.yu dcurovic@mas.bg.ac.yu

Paper submitted for publication may be written in Serbian or English. The lenght of a manuscript is limited to ten A4 pages including pictures, charts and tables. The margins of pages shoud be 2 cm, and the paper should be written in Arial font, size 11 (using Unicode font – Serbian Latin, Croatian or Slovenian keyboard). Pictures, schemes and charts that are used in the paper should be sent aside in one of the following standard formats (jpg, gif, tif, wmf...). It is necessary that the manuscript contains abstract in Serbian and English, keywords, literature and informations about the author. The papers should be sent to the Publisher in one printed and one electronic form (floppy, CD, e-mail) to the following address: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11120 Beograd 35; p. fah 35-65 or tho the following e-mail addressis: nstanojevic@mas.bg.ac.yu dcurovic@mas.bg.ac.yu

Uvažavajuüi struþne i poslovne rezultate Vaše Kompanije, nudimo Vam moguünost da iste prezentirate u našem þasopisu. Mišljenja smo da je to izvanredna moguünost da se Vaša saznanja i dostignuüa prezentuju velikom i struþnom krugu ljudi, kao i onima na koje ste poslovno upuüeni. Institut za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp Beograd

Institute for research and design

VAS POZIVA da se pretplatite na þasopis Istraživanja i projektovanja za privredu u 2003. godini: x x

individualna pretplata: XXXXXX din. pretplata za preduzeüa: XXXXXX din.

da u þasopisu Istraživanja i projektovanja za privredu objavljujete Vaše poslovne informacije: x x x x

cela strana, crno-bela štampa: XXXXX din. cela strana, štampa u boji: XXXXX din. ½ strane, crno-bela štampa: XXXXX din. ¼ strane, crno-bela štampa: XXXXX din. Tekuüi raþun: 290-825-93 Obaveštenja: 011 3370 622; 011 3302 451; 065 3370 622

54

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA EKSPLOATACIJE PNEUMATIKA Gradimir Danon, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu Milan Žeželj Institut za puteve AD Informacije koje se odnose na troškove eksploatacije vozila su od velikog znaþaja za donošenja poslovnih odluka u transportnim i saobraüajnim preduzeüima. Korisnici pokušavaju da usklaÿivanjerm karakteristika vozila i uslova eksploatacije, a vodeüi pri tome vodeüi raþuna o ograniþenjima koja nameüe okruženje, minimiziraju svoje troškove. Za uspešno obavljanje ovog posla potrebne su odgovarajuûe informacije, softverski alati i znanje pre svega. Ukoliko bi rangirali po veliþini pojedinaþne troškove eksploatacije vozila troškovi pneumatika bi zauzeli drugo mesto, odmah iza troškova za gorivo. Nivo ovih troškova zavisi od velikog broja razliþitih meÿusobno spregnutih faktora, þije se delovanje može donekle predvideti i na koje se može delimiþno uticati. Ovo bi se teško moglo ostvarititi bez odgovarajuüeg informacionog sistema, kao i programa za analizu i predviÿanja neophodnih za donošenje odluka. Kjuþne reþi: troškovi eksploatacije, pneumatici, izbor pneumatika, održavanje pneumatika, habanje protektora, zamor karkase, protektiranje pneumatika Prevoznici u svome redovnom poslu nastoje, i to sa promenjivim uspehom, da usklade karakteristike vozila i uslove eksploatacije, sa ciljem da što više smanje nivo troškova eksploatacije vozila, uz ograniþenja koja im nameüu raspoloživi resursi i okruženje. To je veoma složen, odgovoran i struþan posao, koji predpostavlja odgovorajuüe informacije, softverske alate, ali i znanje pre svega. Nivo ukupnih troškova eksploatacije vozila zavisi od delovanja razliþitih faktora u vezi samih vozila, naþina i organizacije njihove eksploatacije, tehniþko-eksploatacionih karakteristika puteva, uslova odvijanja saobraüaja na njima, sistema održavanja vozila, iskustva vozaþa i niza drugih faktora. Za brzo i dovoljno taþno sraþunavanje oþekivanih troškova moguüih alternativa u transportu, menadžment mora biti osposobljen i opremljen na odgovarajuüi naþin. Postoje, za ovu namenu, razvijeni modeli i prateüi raþunarski programi za predviÿanje troškova eksploatacije vozila za odabrano vozilo na nekoj deonici puta. Koriste se empirijske jednaþine koje simuliraju uticaj fiziþkih karakteristika i stanja puta na eksploatacionu brzinu vozila, potrošnju goriva i maziva, potrošnju pneumatika i potrebe za održavanjem vozila (rezervni delovi Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

i rad), itd. Uz njihovu pomoü mogu se sraþunati tzv "promenjivi” troškovi za obavljeni rad vozaþa i mehaniþara, gorivo, mazivo, delove i pneumatike. Na ovo treba dodati i odgovarajuüe "fiksne" troškove, odnosno amortizaciju za vozilo, kamate i otplate, troškove režije i ako je to potrebno troškove izgubljenog vremena putnika i tereta. Da bi ove jednaþine dale dovoljno taþne rezultate potrebno je, pre njihove primene, izvršiti odgovarajuüa prilagoÿavanja – baždarenja na lokalne uslove. To podrazumeva odreÿena istraživanja, kao i prikupljanje informacija o putu i vozilu, naþinu i stepenu njihovog korišüenja, jediniþnim cenama vozila, delova i neophodnih resursa. Prikupljanje i obrada ovih podataka danas bi se teško mogla zamisliti bez odgovarajuüeg informacionog sistema (IS). Funkcija programa za izraþunavanje troškova eksploatacije vozila (VOC-vehicle operating cost), koji predstavlja nadgradnju na postojeüe IS u transportnim i saobraüajnim preduzeüima, bi bila da na osno-vu prikupljenih podataka, koristeüi i podatke iz drugih delova i drugih IS, sraþunava oþekivane ukupne troškove eksploatacije vozila za zadate uslove eksploatacije, odnosno omoguüi analizu uticaja pojedinih faktora na ukupnie troškove eksploatacije. 55


x PONA[ANJE VOZA^A

USLOVI SAOBRA]AJA

PROMENA BRZINE

BRZINA U SAOBRA]AJU

EMISIJA

POTRO[NJA GORIVA

KARAKTERISTIKE PUTA

ANGA@OVANA SNAGA

POTRO[NJA ULJA

POTRO[NJA PNEUMATIKA

Regionalni faktori, koji obuhvataju odgovarajuüe ekonomske, socijalne, tehnološke i institucionalne karakteristike regiona, na primer ograniþenja brzina, cene goriva, cene novih vozila, cene delova i radne snage, osposobljenost vozaþa, …

Svi ovi faktori su, na neki naþin, meÿusobno povezani (slika 1). Meÿu njima najuticajni su oni iz grupe karakteristike puta, koji utiþu na brzinu kretanja, ubrzanja i usporenja i angažovanu snagu motora. Od angažovane snage, optereüenja vozila, promene brzine kretanja i stanja površine kolovoza, zavise potrošnja goriva, guma i rezervnih delova. Potrošnja goriva ima direktnan uticaj na potrošnju ulja i emisiju štetnih gasova u okolinu. U tabeli 1 dati su osnovni pokazatelji troškova eksploatacije za neko konkretno vozilo na odgovarajuüem putu.

TERET

REZERVNI DELOVI

RAD U ODR@AVANJU

Veliþina

Jedinica mere

Slika1: Faktori koji utiþu na troškove eksplotacije i njihova meÿusobna povezanost /3/

Potrošeno gorivo

Litara

Ulje

Litara

TROŠKOVI EKSPLOATACIJE VOZILA

Pneumatici

Ekvivalentan novi pneumatik

Ukupni troškovi eksploatacije vozila su kombinacija troškova goriva, ulja, pneumatika, rada i delova za održavanje, amortizacije… koji su razliþiti za razliþite tipove vozila i uslove eksploatacije. Ovi troškovi se mogu predstaviti u odgovarajuüim fiziþkim jednicama (lit, kg, km), ili kao utrošeni novac za (na primer) 1000 kilometara preÿenog puta, odnosno þasova rada.

Radno vreme posade

ýasova

Vreme putnika

ýasova

Zadržavanje tereta

ýasova

Rad na održavanju

ýasova

Rezervni delovi

% cene novog vozila

Umanjenje vrednosti

% cene novog vozila

Kamatna stopa

% cene novog vozila

Faktori koji utiþu na troškove mogu se podeliti u nekoliko velikih grupa /1,2/: x

x

x

56

Karakteristike vozila, obuhvataju fiziþke i eksploatacione karakteristike vozila, , kao na naprimer težina, nosivost, snaga motora, snaga sistema za koþenje, konstruktivne karakteristike oslanjanja, …; Karakteristike puta, obuhvataju geometriju puta, karakteristike i stanje površine kolovoza (širina puta, usponi, krivine, ravnost , ošteüenja na kolovozu…); Uslovi eksploatacije, gde spadaju atmosferski uslovi, gustina saobraüaj, brzina kretanja, stvarno optereüenje vozila, ponašanje vozaþa, …;

Tabela 1: Pokazatelji troškova eksploatacije vozila

Osim fiziþkih postoje i ekonomsko/finasijski indikatori. Prema važnosti, na prvom mestu je cena novog vozila, obzirom da je ona osnova za izraþunavanje troškova rezervnih delova, amortizacije i kamatnih stopa. Ostalo su cene sredstava za podmazivanje i pneumatika, satnice vozaþa i mehaniþara, nadoknade za kašnjenje putnika i tereta, kamatne stope i troškovi režije (tabela 2). Množenjem fiziþkih i ekonomsko /finasijskih pokazatelja dobijaju se pojedinaþni troškovi eksploatacije (tabela 3). Suma ovih troškova daje direktne, odnosno zavisne troškove eksploatacije vozila. Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Jediniþne cene Novog vozila Goriva Sredstava za podmazivanje Novi pneumatik Protektiranje Satnica vozaþa Kašnjenje putnika Satnica mehaniþara Kašnjenje tereta Godišnja kamatna stopa Režiski troškovi

Novþane jedinice (NJ) NJ za vozilo NJ za litar NJ za litar NJ za pneumatik NJ za pneumatik

NJ za sat rada NJ za sat rada NJ za sat rada NJ za sat rada Procenata NJ za vozilo/km

Tabela 2: Jediniþni troškovi

Da bi sraþunali ukupne troškove eksploatacije na ove troškove treba dodati amortizaciju, kamate i režijske troškove, koji malo ili ni malo ne zavise od intenziteta eksploatacije i vezuju se za odreÿeni vremenski period (nedelja, mesec, godina). Vrsta troška Direktni troškovi Gorivo Mazivo Pneumatici Posada Putnici Teret Rad na održavanju Rezervni delovi Indirektni troškovi Amortizacija Kamate Kredit Ukupni VOC za 1000 vozilo/km

% od ukupnih troškova

Novaca

usled zamora noseüe strukture i habanja protektora, ili sluþajni usled nasilnih ošteüenja. Vek pneumatika je ograniþen vekom noseüe strukture. Degradacioni otkazi u noseüoj strukturi spoljne gume su posledica cikiþnih termomehaniþkih optereüenja materijala. Odreÿen broj spoljnih guma strada i ranije, usled ošteüenja od tvrdih predmeta, rupa na kolovozu, iviþnjaka i sliþno, koja se ne mogu, ili po zakonu ne smeju popravljati. Habanje protektora spoljne gume ima važnost i sa ekonomskog i sa ekološkog stanovišta. Habanje predstavlja jedan kompleksan fenomen. Postoji pet razliþitih mehanizama habanja gume protektora i to: adhezivno, abrazivno, erozivno, korozivno i usled zamora /5/. Ovaj poslednji mehanizam je prema /6/ dominantan. Na dužinu veka pneumatika utiþe veliki broj faktora, kao što su sastav gume protektora i dezen, vrsta vozila i naþin upotrebe, karakteristike puta i njegovo stanje, uslovi okoline (na primer temeratura) i mnogi drugi. Vek protektora je ograniþen zapreminom habajuüeg dela protektora. Površina popreþnog preseka habajuüeg dela protektora pneumatika raþuna se kao površina trapeza. Rašþlanjenost dezena je u obrascu obuhvaüena veliþinom PROFIL þija je vrednost 1 za pneumatike bez dezena, 0,9 za letnje, a 0,85 i manje za zimske pneumatike i pneumatike za terenska vozila). POVRŠINA

LL  LU ˜ TD  TDMIN ˜ PROFIL 2

>mm @ 2

Zapremina habajuüeg sloja gume se izraþunava množenjem POVRŠINE obimom napumpanog neoptereÿenog pneumatika: VOL

100

Tabela 3: Ukupni VOC za 1000 vozilo/km

TROŠKOVI EKSPLOATACIJE PNEUMATIKA Troškovi pneumatika þine od 8% do 14% ukupnih troškova eksploatacije vozila /1/. Funkcionisanje pneumatika i njihov vek u velikoj meri zavise od uslova eksploatacije,stanja (ispravnosti) vozila i naþina vožnje. Pneumatik se koristi sve do pojave otkaza, do koga može doüi na razliþitim delovima i to: u spoljnoj gumi, zraþnici, pojasu ili ventilu. Od svih otkaza najvažniji su otkazi spoljne gume i to postepeni Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

S ˜ D0 ˜ POVRŠINA 1,000,000

>dm @ 3

Intenzitet habanja zavisi od karakteristika materijala i intenziteta generisanih sila u kontaktu, koje su uvek praüene odgovarajuüim klizanjem. Postoji direktna korelacija izmeÿu habanja i absorbovane energije u kontaktu /3/: HABANJE

K O ˜ E KLIZANJA

ª dm 3 º « » ¬1000 km ¼

Pri tome, za ovu vrstu razmatranja, nije preterano bitno da li se radi o klizanju u podužnom ili boþnom pravcu. Jedinica mere za energiju klizanja je ª J º . K0 je mera otpora habanju gume «m» ¬ ¼

protektora i ima jedinicu mere

ª dm 3 º . « » ¬ J ¼

57


BoĂžnic a

DuĹžina strane gornje trapeza Kanal i

Minimaln azakonska kanal dubina aMaksimaln adozvoljena dubina habanj a

DuĹžina stane donje trapeza

Slika 2: Skica preseka protektora pneumatika sa veliĂžinama potrebnim za izraĂžunavanje habajuĂźe zapremine pneumatika /4/

Vek pneumatika bi se mogao izraĂžunati kao: VEK PROTEKTORA

1000 ˜ VOL HABANJE

>km@

Savremeni pneumatici, pre svega oni namenjeni komercijalnim vozilima, mogu se viĹĄe puta protektirati. Pneumatik sa pohabanim protektorom se nakon pregleda, ukoliko zadovolji tehniĂžke i ekonomske kriterijume, protektira i ponovo vraĂźa u eksploataciju. VeĂź sa jednim protektiranjem troĹĄkovi eksploatacije pneumatika se sniĹžavaju za 17% /1/. U ukupne troĹĄkove eksploatacije ukljuĂženi su troĹĄkovi nabavke novih pneumatika, troĹĄkovi protektiranja, kao i oni za odrĹžavanja pneumatika:

UT

Na ovaj naĂžin izraĂžunatu cenu treba pomnoĹžiti sa brojem montiranih pneumatika na vozilu, kojih kod vuĂžnih vozova moĹže biti i 18. U uslovima kada cene na trĹžiĹĄtu nisu stabilne, kao i za situacije kad se Ĺžele uporeĂżenja sa sliĂžnim troĹĄkovima u drugim zemljama, produktivnije je troĹĄkove predstaviti u “ekvivalentnim novim pneumaticimaâ€?. To podrazumeva da se jednaĂžina za izraĂžunavanje ukupnih troĹĄkova pneumatika rearanĹžira na sledeĂźi naĂžin: (1  NR ˜ K ) ÂŞ ekv. novi pneumatici Âş ÂŤ Âť UP 1000 km ÂŹ Âź gde su: BTV - broj toĂžkova na vozilu K - odnos cene protektiranja i cene novog pneumatika (obiĂžno negde oko 0,5). UTP

1 ˜ BTV ˜

Na vek protektora utiĂže, kao ĹĄto je veĂź reĂženo, veliki broj razliĂžitih faktora. Nihov uticaj moĹže biti toliki da referentni vek, koji prema Ĺ 6Ăť iznosi 15000 km/mm dubine dezena, moĹže biti i 10 puta kraĂźi. NajduĹži vek bi pneumatik imao ukoliko bi se sve vreme koristio na ravnom putu sa povrĹĄinom od glatkog asfalta, a najkraĂźi ako bi se stalno koristio po valjanom tucaniku (vidi sliku 3).

CNP  CPP ˜ NP + TO >utroĹĄenog novca @ ,

gde su: UT - ukupni troĹĄkovi eksploatacije pneumatika, CNP - cena novog pneumatika, CPP - cena protektiranja, NP - broj protektiranja, TO - troĹĄkovi odrĹžavanja. Ukupni put koji pneumatik preĂże do otpisa moĹže se predstaviti na sledeĂźi naĂžin: NP

UP

DNP 

ÂŚ DPP , odnosno UP i

DNP  DPPsr ˜ NP >km@

i 1

gde su: UP - ukupni preĂżeni put do otpisa, DPPi - preĂżeni put nakon i-tog protektiranja, DPPsr- srednji preĂżeni put protetiranog pneumatika, NP - broj protektiranja. JediniĂžni troĹĄkovi pneumatika se dobijaju kada se ukupni sraĂžunati troĹĄkovi podele sa preĂżenom kilometraĹžom: JTP 1000 ˜

58

UT ÂŞ novcanih jedinica Âş ÂŤ Âť. UP ÂŹ 1000km Âź

Slika 3: Uticaj puta na vek protektora pneumatika

U prvom sluĂžaju bi vek pneumatika bio pet puta duĹži nego u drugom. IzmeĂżu se nalaze vrednosti vek protektora za ostale puteve, Ăžiji su kolovozi izraĂżeni od razliĂžitih materijala, koji su u razliĂžitom tehniĂžkom stanju i imaju razliĂžite karakteristike. Na razlike u intenzitetu habanja protektora osim kolovozne povrĹĄine utiĂžu i profil puta (krivine, usponi i popreĂžni nagibi), tehniĂžko stanje puta i uslovi saobraĂźaja, odnosno njegova gustina i struktura. karakteristike povrĹĄine kolovoza utiĂžu i na akumulaciju oĹĄteĂźenja u strukturi karkase. Makro neravnine, pogotovu rupe nastale usled propadanja kolovoza, utiĂžu na akumulaciju oĹĄteĂźenja u materijalu pneumatika. IstraĹživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Uslovi rada (vertikalno optereüenje, pritisak vazduha u pneumatiku i brzina kretanja vozila) takoÿe utiþu na vek pneumatika. Preporuka proizvoÿaþa pneumatika je da stvarno optereüenje pneumatika (uz odgovarajuüi pritisak vazduha) i brzina budu uvek niži od graniþnih vrednosti. Poštovanjem ove preporuke vek pneumatika se znatno produžava. Na primer, ukoliko je stvarno optereüenje za 20% niže od nominalnog, vek pneumatika pri maksimalo dozvoljenoj brzini je 30% duži. Preoptereüenje toþka za 20% ima suprotan efekat. Klimatski uslovi, odnosno uslovi okoline su jedan od faktora koji utiþe na oštrinu eksploatacije pneumatika. Ovde se misdli na spoljnu temperaturu i vlažnost vazduha, padavine (kiša i sneg) i koncentracija ozona. Klimatski uslovi se ne mogu kontrolisati, odnosno korisnik na njih ne može uticati. Vek pneumatika je kraüi leti nego zimi kao i u krajevima sa toplijom klimom. U radu /6/ data se razlike u intenzitetu habanja pneumatika za teretna vozila leti i zimi. One se razlikuju od toþka do toþka i kreüu se izmeÿu 2% i 7% uz napomenu da su istraživanja obavljena u Italiji gde razlike klimi nisu velike. Nešto veüe razlike (10%) ustanovljene su i u domaüim istraživanjima /7/. Na vek pneumatika velikog uticaja ima i položaj pneumatika na vozilu. Dezen i konstrukcija pneumatika mora biti prilagodjena nameni. Za komercijalna vozila na raspolaganju su razliþiti pneumatici za montažu na upravljaþkim, pogonskim i slobodnim osovinama. Dezen protektora pneumatika za prednje osovine se obavezno sastoji od uzdužnih kanala što obezbedjuje dobro voÿenje upravljaþkih toþkova (slika 4a). Pneumatici za pogonske osovine su obiþno sa rebrastim dezenom koji ima i uzdužne i popreþne kanale (slika 4b).

Razlike u habanju se mogu pojaviti i zavisno od strane vozila na kojoj je pneumatik montiran i da li se radi o unutrašnjim ili spoljnim pneumaticima kod osovina sa udvojenim toþkovima. Na slici 5a dati su intenziteti habanja za teretno vozilo. Rezultati su uzeti iz projekta EU koji je još uvek u toku /6/. Interesantno je da je intenzitet habanja u prikazanom primeru izmedju tri i þetiri puta veüi od referentnog. Opitna staza se sastoji od autoputeva, magistralnih i lokalnih puteva sa veüim usponima i padovima. 4980 4980

3550 4 3040

5 2880 5360 2 0

6 4980

12000 4980

14000

a)

12200

12450 14600

13800

b) Slika 5: Intenziteti habanja pneumatika [km/mm] za a) kamion /6/; b) turistiþki autobus /7/

Na slici 5b dati su podaci iz istraživanja koje se radi za MNT R. Srbije. Praüeno je habanje pneumatika turistiþkih autobusa domaüe firme koji održavaju linije do glavnih gradova zapadne Evrope /7/. Intenziteti habanja su znatno niži nego u prethodnom sluþaju i više odgovaraju referentnim. U toku istih istraživanja praüeno je i habanje pneumatika autobusa u lokalnom saobraüaju, gde je utvrdjeno mnogo intenzivnije habanje (3600 km/mm). ODRŽAVANJE PNEUMATIKA Pneumatici ne mogu ostvariti oþekivane rezultate u eksploataciji ukoliko se ne održavaju pravilno. Briga poþinje sa prijemom i skladištenjem, a završava se otpisom pneumatika /8/.

a

b

Slika 4: Pneumatici za autobuse namenjeni za montažu na a) prednju osovinu; b) pogonsku osovinu

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

Kod preventivnog održavanja pneumatika kontrola pritiska vazduha je na prvom mestu. Pritisak vazduha se proverava najmanje jednom u dve nedelje i to iskljuþivo kada su pneumatici "hladni", odnosno na temperaturi od oko 20oC. Nedovoljno napumpan pneumatik se 59


ktora, proseþan vek karkase, odnosno proseþan broj protektiranja /11/. Iz tabele 4 se vidi da najnižu cenu ima pneumatik oznaþen sa D (tabela 4). Drugi pneumatici su skuplji od 28% do 81%. Ostali podaci dobijeni su analizom informacija o ponašanju navedenih pneumatika u eksploataciji, uz pomoü odgovarajuüeg informacionog sistema i službe za analizu /10/. Najduži vek ima pneumatik oznaþen sa C. Isti Slika 6: Skica preseka protektora pneumatika sa veliþinama potrebnim pneumatik deli prvo mesto za izraþunavanje habajuüe zapremine pneumatika /4/ sa pneumatikom A ako se brže haba i ima veüi otpor kotrljanju. Uz porede podaci o ukupnom veku pneumatika za kontrolu pritiska vazduha vrši se i redovna svih šest pneumatika (vidi tabelu 5). kontrola habanja protektora. Nejednako ili Cena novog Vek Vek intenzivno trošenje protektora je upozorenje u Redosled pneumatika protektora karkase pogledu opšteg stanja pneumatika, ali i razliþitih 1 D C sistema vozila þiji je pneumatik deo. CiA 2 3 4 5 6

PRIMER ZA ANALIZU Primer se odnosi na šest pneumatika razliþitih proizvoÿaþa namenjenih za gradske autobuse /9,10/, koji su eksploatisani u približno istim uslovima. Pneumatici su nabavljani u dužem vremenskom periodu bez jasno formulisanih kriterijuma, što je znaþajno uticalo na nijhovo ponašanje u eksploataciji i napravljene troškove. *Podaci u tabelama su dati relativno u odnosu na podatke za jedan od pneumatika (oznaþen sa D). U tabeli 4 dati su osnovni pokazatelji o posmatranim pneumaticima, koji su korišüeni za poreÿenje: nabavna cena, proseþan vek proteMarka pneumatika A B C D E F

EiF A C B

BiE A F

E D B F

Tabela 5: Redosledi pneumatika prema razliþitim osnovama

Nijedan od prikazanih pokazatelja sam za sebe ne daje kompletnu sliku i dovoljno informacija o troškovima životnog ciklusa pneumatika, odnosno ekonomiþnosti pneumatika u eksploataciji. Za dublju analizu potrebno je uraþu-nati i troškove protektiranja (koji zavise od broja i cene pojedinaþnog protektiranja) i troškove održavanja (preventivno i korektivno održavanje).

Relativno u odnosu na pneumatik D* Cena novog Srednji vek Srednji vek pneumatika protektora karkase 1,35 0,89 1,41 1,81 0,99 0,87 1,57 1,07 1,41 1,00 1,00 1,00 1,28 0,99 1,11 1,28 0,81 0,61

Proseþan broj protektiranja

Tabela 4: Osnovni pokazatelji o pneumaticima

60

D

1,57 0,47 1,11 0,61 0,80 0,21

U tabeli 6 dati su uporedo relativni jediniþni troškovi pneumatika u odnosu na pneumatik D. Obzirom da pneumatik oznaþen sa D ima najniže jediniþne troškove eksploatacije i još jedno prvo, jedno drugo i

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


jedno þetvrto mesto moglo bi se reüi da bi

Jediniþni troškovi eksploatacije pneumatika (relativno u odnosu pneumatik D) 1,25 1,66 1,23 1,00 1,16 1,61 Tabela 6: Jediniþni troškovi eksploatacije [-]

Marka pneumatika A B C D E F

preÿenu kilometražu vozila. U oba posmatrana sluþaja pneumatik C ima prednost. U prvom sluþaju je Redosled sam na prvom mestu, a u drugom prvo mesto deli sa 4 pneumatikom A. 6

pneumatik D, u razmatranom primeru, bio pravi izbor. Nabavkom ovih pneumatika bio bi ostvareni uslov da troškovi eksploatacije pneumatika u voznom parku bili minimalni. Meÿutim, to ne mora baš uvek tako da bude. Ukoliko jediniþne troškove eksploatacije pneumatika, umesto u novcu, izrazimo kao broj ekvivalentnih novih pneumatika koje vozilo utroši za neku odreÿenu kilometražu (obiþno za 1000 kilometara) redosled dat u tabeli 6 üe se promeniti. Sada je pneumatik oznaþen sa C na prvom mestu, a pneumatik oznaþen sa D je tek na petom (tabela 7).

3 1 2 5

UMESTO ZAKLJUýKA

Proizvoÿaþi pneumatika nastoje da sa što manje rada, materijala, energije i novca naprave što kvalitetniji pneumatik. Takoÿe se trude, da naprave pneumatik koji üe u što veüoj meri odgovarati veoma razliþitim zahtevima korisnika, þija üe eksploatacija biti bezbedna i ekonomiþna. Drugaþije ponašanje i nije moguüe obzirom da je ponuda na tržištu veoma bogata i raznovrsna, a propisi, pogoto oni koji se odnose na bezbednost saobraüaja, restriktivni.

Korisnici u toj bogatoj ponudi treba da odaberu pneumatike koji üe najviše odgovarati njihovim potrebama uz minimalne troškove eksploatacije. Ovaj izbor nije lak i zahteva obimnu analizu. Osnovni kriterijumi za izbor pneumatika su bezbedUpotrebljena energija nost, ekonoOtpad >kg/km@ Marka pneumatika >GJ/km@ miþnost, koU odnosu na D Redosled U odnosu na D Redosled mfor i zaštita A 0,70 2 0,71 1-2 životne srediB 0,96 4 1,16 5 ne. Neki od ulaznih podaC 0,66 1 0,71 1-2 taka potrebD 1,00 5 1,00 4 nih za analizu E 0,79 3 0,90 3 potiþu sa tržiF 1,29 6 1,65 6 šta, a ostali iz Tabela 7: Ostali podaci o pneumaticima sopstvenog Kraüi vek pneumatika ima uticaja i na globalnu informacionog sistema. Od kvaliteta ovih energetsku ekonomiþnost i zagaÿenje životne podataka zavisiüe i kvalitet odluke. sredine. /12/. Proseþna koliþina energije potrebna za proizvodnju jedne spoljne gume za Bez odgovarajuüih informacija i alata za njihovu autobuse iznosi približno 4 GJ. Koliþina energije analizu teško da je moguüe doneti uvek potrebna za izradu protektora i protektiranje ispravne odluke. Za pravilan izbor, sa pneumatika je deset puta manja (0,4 GJ). Ova stanovišta ekonomiþnosti, bili bi merodavni koliþina nije ista od proizvoÿaþa do proizvoÿaþa troškovi eksploatacije, koji uzimaju u obzir i ne zavisi, bar ne znaþajno, od kvaliteta uslove nabavke/kupovine, vek gume i moguünost obnavljanja protektora. Manje proizvedenog pneumatika. utrošenih novih guma na hiljadu preÿenih Ukoliko se ova energija svede na jedinicu puta kilometara znaþi niže troškove eksploatacije, u prvi plan üe izaüi pneumatici sa dužim vekom manje utrošene energije za proizvodnju karkase (tabela 7). Sliþno se dogaÿa ako pneumatika i manje odbaþenih guma, odnosno uporedimo masu odbaþenih pneumatika po manje zagaÿenje životne sredine. jedinici puta (tabela 7). Jedno protektiranje pneumatika znaþi uštedu od 17% za korisnika, Ovo potvrÿuje i dati primer. Nabavka ali 37% manji utrošak energije u proizvodnji i pneumatika B i F predstavljala je grešku. Ne skoro 50% manje gumenog otpada za istu radi se o jeftinim pnematicima (F je 28% skuplji Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

61


a B þak 81% od pneumatika D), a nije velika razlika ni u proseþnom veku protektora (kod pneumatka B samo 1% a kod F 17%). Osnovni problem što navedeni pneumatici po svojoj konstrukciji i karakteristikama ugraÿenog materijala nisu bili namenjeni za eksploataciju u gradskom uslovima. Pneumatici oznaþeni sa C i D bili su dobar izbor koji, uz pravilnu eksploataciju i održavanje, garantuje dug vek i bezbednu vožnju. ZAHVALNOST U ovom radu je izložen i deo rezultata dobijenih istraživanjima u okviru projekta “Unapreÿenje upravljanja eksploatacijom i održavanjem pneumatika u organizovanim voznim parkovima” koje finasiraju Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije i SP Lasta Beograd. LITERATURA 1. Danon, G., Gavriü, M., Vasiü, B.: Pneumatici - karakteristike, izbor eksploatacija, monografija, NIRO OMO, Beograd, 1999. 2. Žeželj, M.: Istraþivanje uticaja karakteristika puta na nivo operativnih troškova voyila relevantnih za organizaciju i tehnologiju drumskog transporta, Magistarski rad, Saobraüajni fakultet Beograd, 1997, p 230. 3. Danon, G., Vasiü, B., Jankoviü S.: Vehicle Operating Cost Management: Tire Example, EAEC 2001, Bratislava, Congress Proceedings CD, SAITS 01106, p 11. 4. Veith, G.: Review of Important Factors Affecting Tredwear, Rubber Reviews, No 65, 1992, pp 601-658. 5. Grosh, A.: Abrasion of rubber and its relation to wear, Rubber Chemistrz and Technology, No 65, 1997, pp 78-106. 6. Lupker, H., at al: Truck Tyre Wear Assesment and Prediction, Žth International Symposium on Heavy Vehicle Weights&Dimensions, Delft, Jjune 16-20 2002. 7. Vasiü, B., Danon, G.: Praüenje pneumatika autobusa u meÿugradskom saobraüaju, Nauþno-struþni skup MMV, Kragujevac, 2002. 8. Jovanoviü, A., Danon, G., Jankoviü, S.: Projekat informacionog sistema za praüenje

62

eksploatacije i održavanja pneumatika metodom strukturne sistemske analize, XXIV Majski skup održavalaca, Budva, juni 2001., pp 330 – 342. 9. Danon, G. at. al. (1993): Troškovi pneumatika autobusa, Sabraüaj u gradovima, Broj 1-2 godina XXVI, 1993. godina, pp 16-19. 10. Gavriü, M., Danon, G., Runiü, D. (1998): Unapreÿenje sistema održavanja pneumatika u S.P. "Lasta", XX Majski skup održavalaca, Kotor, 1998, pp. 23 -27. 11. Vasiü, B., Ristiü, J., Vukiüeviü, I., Curoviü, D. (2000): Informacioni sistem za praüenje korišüenja i održavanja pneumatika, Nauþno-struþni skup "Pneumatici 2000", Zbornik radova, OMO, Beograd, 2000., pp 207-212. 12. Danon, G. Gavriü, M. (2000): Razvoj pneumatika i oþekivanja korisnika, Nauþnostruþni skup "Pneumatici 2000", Zbornik radova, OMO, Beograd, 2000., pp 7-20. TIRE OPERATING COST MANAGEMENT Making business decision in transport and traffic companies strongly depends on the information related to the expenses of vehicle exploitation. General consideration indicates that customers try to minimize the expenses by adjusting the vehicle characteristics and the exploitation parameters, and taking into account the surrounding restrictions. In order to accomplish these goals successfully, appropriate information, software tools, and above all knowledge are requested. Following the fuel expenses, the tire expenses are ranked as the second highest expense in the vehicle exploitation. Level of these expenses depends on a number of different and mutually dependent factors, which might be predicted to a certain degree and only partially influenced. Information systems and programs for analyses and predictions represent an absolute necessity in achieving these goals Key words: exploatation expences,tire, tire selection, tire maintenance, tire wear, carcas fatigue, tire retread

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


PRIKAZ SKUPOVA XXV MAJSKI SKUP ODRŽAVALACA Povodom velikog jubileja - þetvrt veka održavanja Majskih skupova i okupljanja struþnih i nauþnih pregalaca koji se bave problemima održavanja tehniþkih sistema, redakcija þasopisa OMO -“Održavanje mašina i opreme” u saradnji sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Institutom za istarživanja i ptojektovanja u privredi – iipp organizovala je skup koji je ove godine bio podeljen u tri dela: x I deo: Beograd, 29.-31. maja 2002 godine, Sveþano otvaranje skupa, uvodni radovi i specijalni workshop: “Održavanje mašina i opreme u javnim komunalnim preduzeüima”; x II deo: Budva, 17.-20. jun 2002 godine, Izlaganje radova, izložbe i prezentacije, okrugli sto i prateüi seminari uz koktel dobrodošlice i organizovani izlet na Drobni pjesak; x III deo: Tara, 09.-12. oktobra 2002 godine, Izlaganje radova po pozivu kao i izabranih radova iz I i II dela i to u formi “satelit konferencije” u okviru “Simpozijuma o operacionim istraživanjima”. Ovu manifestaciju otvorio je Vladimir Taušanoviü, generalni direktor JKP BVK. Zbornik radova štampan je u elektronskoj formi. SYMOPIS XXIX Jugoslovenski simpozijumo operacionim istraživanjima SYMOPIS je održan u hotelu Omorika na Tari u periodu od 09. do 12. Oktobra 2002, u organizaciji Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U prelepom ambijentu jedne od najlepših planina Srbije obezbeÿen je rad, paralelno, u þetiri sale kao i bogat društveni program koji je obuhvatao izlet do Mokre Gore sa obilaskom Belih izvora, manastira Kršanje i vožnjom obnovljenom prugom uskog koloseka kroz sistem tunela "Šarganska osmica" uz prikladno posluženje u vozu "ûiri". Skup su otvorili prof. dr Jovan Todoroviü sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Konstantinos Tsouros - Aristotle University Thessaloniki i general Momþilo Momþiloviü iz VJ pred više od 150 uþesnika koji su za tri dana rada Skupa þuli 69 radova. PneU UMAtici 2002 Drugi nauþno-struþni skup,PneUMAtici 2002, održan je u periodu od 06. do 08. Novembra 2002. na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Skup je otvorio prof. dr Branko Vasiü, dok su skup pozdravili dr Danilo Golijanin, pomoünik ministra za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, mr Dušan Mladenoviü, pomoünik ministra za saobraüaj i telekomunikacije Republike Srbije i prof. dr Branko Kolin, prodekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Skupu se priþalo o materijalima za pneumatike, njihovoj proizvodnji, novim tehnologijama, primeni raþunara, bezbednosti saobraüaja, propisima i o još mnogo drugih stvari. Pred više od 100 uþesnika saopštena su 22 rada þiji je zajedniþki imenitelj bio kvalitetan i bezbedan pneumatik, koji ne ugrožava životnu sredinu. Na osnovu izlaganja i diskusija na Okruglom stolu i Skupu mogli bi se doneti sledeüi zakljuþci: Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

63


PRIKAZ SKUPOVA x x

x

x

Potrebno je veüe ukljuþivanje nauke u rešavanje problema smanjivanja obima gumenog otpada, reciklaže pneumatika i ponovne upotrebe dobijenih sirovina; Potrebno je brzo uz što manje posledica dovoÿenje, a uz pomoü zakonske regulative usklaÿene sa onom u EZ, oblasti proizvodnje, protektiranja, prometa i reciklaže pneumatika u regularne tokove; Neophodna je stalna edukacija vozaþa i mehaniþara koji se bave održavanjem pneumatika u pravilnoj eksploataciji i održavanju pneumatika, prednostima protektiranja i opasnostima od nekontrolisanog ostavljanja gumenog otpada; Predlaženo je osnivanje Centra za pneumatike, koji bi okupio predstavnike resornih ministarstava (zaštite životne sredine, saobraüaja, nauke ..), Agencije za reciklažu,poslovnih i strukovnih udruženja, fakulteta i instituta, ...i preko koga bi se ujedinili i koordinirali napori svih zainteresovanih na rešavanju problema vezanih za eksploataciju, protektiranje, reciklažu pneumatika i ponovnu upotrebu dobijenih sirovina.

6TH INTERNATIONAL SYMPOSIUM ON WATER SUPPLY TECNOLOGY U Kobe-u, Japan, je od 18.-19. marta 2003.god. održan VI Meÿunarodni simpozijum pod nazivom sTehnologije snabdevanja vodoms. Organizator je bilo Japansko udruženje vodovodnih organizacija u saradnji sa Meÿunarodnim udruženjem vodovoda (IWA). Glavna tema simpozijuma bila je: Srodni projekti treüeg svetskog foruma vode, dok je drugi deo skupa bio posveüen: perspektivama sistema za snabdevanje vodom u XXI veku, i to: x Korisnost upravljanja vodom; x Reinženjering vodovodnih sistema; x Kvalitet vode i nove tehnologije. Po pristupu i temama, posebno od glavne teme, vidi se da struþni svet iz oblasti vodosnabdevanja intenzivno razmišlja o kljuþnim pitanjima snabdevanja pijaüom vodom. Razmatrana problematika i trendovi su aktuelni za vodovodne sisteme, poþevši od tehnologije, kvaliteta vode i menadžmenta i to je suština pitanja sa kojima üe se organizacije za vodosnabdevanje suoþavati u XXI veku. Vek za koji mnogi struþnjaci prognoziraju da üe biti obeležen borbom za svaki litar pijaüe vode. Zato su najjaþe nacije iz ove oblasti imale glavnu reþ u prvom delu simpozijuma. MERENJE USLOV EFIKASNOG POSLOVANJA VODOVODNIH I KANALIZACIONIH SISTEMA U Beogradu je od 27.-28.03.2003.god. u suorganizaciji:Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Poslovnog udruženja vodovoda i kanalizacije Jugoslavije i Privredne komore Srbije održana meÿunarodna konferencija sa temom: “Merenje uslov efikasnog poslovanja vodovodnih i kanalizacionih sistema”. Na konferenciji, koja je imala þetiri temetska bloka: x Pravna i tehniþka regulativa o mernim ureÿajima za merenje protoka - kod nas i u Evropi; x Smanjenje gubitaka i racionalizacija potrošnje vode; x Tehnika merenja protoka u vodovodnim sistemima; x Informacioni sistemi u funkiji naplate. Ukupno je izloženo 20 saopštenja, koja su štampana u zborniku radova, a bilo je 140 registrovanih uþesnika konferencije. Prateüa manifestacija konferencije bila je Izložba opreme i instrumentalne tehnike, sa pojedinaþnom prezentacijom. Na izložbi je uþestvovalo 16 organizacija iz: Austrije, Nemaþke, Francuske, Rumunije, ýeške i Srbije i Crne Gore. Tema konferencije je veoma aktuelna, sa aspekta rada vodovodnih sistema, bilo da su u pitanju tehniþki ili poslovni podsistemi. svuda u svetu se stvaraju pretpostavke da ove organizacije, pre svega, žive od svoga proizvoda usluge, pa se stoga mora maksimalno dobro gazdovati sa proizvedenom vodom, što žnaþi - sve se mora meriti. 64

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


PRIKAZ SKUPOVA WASSER BERLIN / GAS BERLIN U Berlinu, Nemaþka, od 7. – 11.04.2003.god. održan je poznati Meÿunarodni sajam i kongres “Voda i otpadne vode”. Faktiþki glavni program se odvijao pod nazivom: “Voda Berlin / Gas Berlin 2003”. Organizatori i uþesnici su mnogobrojne organizacije i privrednici, odnosno udruženja mnogih industrijski proizvoÿaþa, kao: x IWA – Meÿunarodna organizacija vodovoda; x UNESCO – Meÿunarodna godina þiste vode; x Meÿunarodni forum GAS Berlin; x Stalna konferencija VODA Berlin; x Industrijski forum; x Evropski komitet standarda CEN/TC 164; x Komitet za poslovne veze sa istoþnom Evropom; x Društvo FRONTINUS “Istorija sistema za vodosnabdevanje i preradu otpadnih voda;” x Proizvoÿaþi pumpi, ventila, cevi, merne i regulacione opreme, hemijski proizvodi i dr. Berlinski dani sajma su ispunjeni pored navedenih i drugim simpozijumima koji imaju dodirnih taþaka, kao: x Meÿunarodni simpozijum OZON; x Simpozijum Higijena i Mikrobiologija i dr. Što se tiþe konferencije VODA Berlin teme su bile: x Strukturne promene i upravljanje vodovodima; x Benchmarking: Konkurentni elementi; x Istraživanja za buduünost; x Efekti tehnologija prerade voda i strategija zaštite i dr. Svaki od suorganizatora imao je posebno svoje konferencije i teme kao prateüe programe, a sve povezano sa glavnim programom VODA/GAS Berlin 2003. Samo za konferenciju VODA Berlin bilo je prijavljeno 5000 uþesnika. RAILWAY ENGINEERING - 2003 Šesta meÿunarodna konferencija i izložba RAILWAY ENGINEERING - 2003 održava se od 30. aprila do 1. maja 2003. god. u Londonu (Engleska). Osnovna tema konferencije je održavanje i obnova gornjeg stroja pruga i na njoj üe biti predstavljeno više od 100 radova iz 20 zemalja svrstanih u sledeüe tematske oblasti: x x x x x x x

uticaj voznih sredstava na železniþku prugu; vozna sredstva i buka; signalizacija; projektovanje pruga; stabilizacija pruge nakon zemljanih radova; nadgledanje železniþkih mostova i sigurnosnih zidova; mostovi, ispitivanje tunela, koloseka;

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

x x x x x

inspekcija pruga; promene u eksploataciji železnice u Evropi, elektrifikacija i osvetljenje; procena obima zemljanih radova i upravljanje njihovom realizacijom; održavanje na železnici i svojstva i poboljšanja podloge; bezbednost.

65


NAJAVA SKUPOVA WCRR - 2003 Šesti svetski kongres istraživanja na železnici (World Congress on Railway Research – WCRR 2003) održaüe se u Edinburgu (Škotska) od 28.09. do 1.10.2003. god. Osnovna tema kongresa "Od roÿenja do preporoda" inspirisana je izazovima koji se javljaju u eksploataciji, održavanju i regeneraciji postojeüih železnica, a posebno pri implementaciji novih inicijativa. Cilj kongresa je da promoviše i unapredi meÿunarodnu saradnju železniþkih kompanija i proizvoÿaþa sa istraživaþkim i nauþnim institucijama. Skup üe biti usmeren na probleme osvajanja i procene moguünosti primene novih tehnologija za potrebe buduüeg razvoja železnice. Osnovna tema kongresa üe biti realizovana kroz sledeüe tematske oblasti: železniþka mreža (vreme putovanja, informacije, prodaja karata, stanice i terminali, vrednost novca i komfor i kvalitet vožnje); poboljšanje prevoza kroz poveüanje kapaciteta, pouzdanosti i efikasnosti (prevozni servis, vreme vožnje, mešoviti saobraüaj, planiranje eksploatacije, upravljanje saobraüajem); poboljšanje prevoza kroz: poveüanje brzine i optereüenja, osavremenjavanje sistema, uvoÿenje interoperabilnosti i intraoperabilnosti, novih tehnologija i poboljšanje održavanja (inženjerski pristup); bezbednost (tehnologija, ljudski faktor); okolina (buka i vibracije, zagaÿenje, energija, korišüenje zemljišta, elektromagnetna interferencija); nove vrednosti (tehniþke razmene, optimizacija cene/troškovi, pogled od strane vlade i od strane korisnika, finansije). EISENBAHN-TECHNOLOGIE ET 2003 Vodeüi svetski snabdevaþi železniþkim voznim sredstvima (ALSTOM, BOMBARDIER TRANSPORTATION i SIEMENS) veü su potvrdili svoju nameru da uzmu uþešüa u sledeüoj ET 2003 izložbi železniþke opreme i usluga koja üe se održati od 3.12. do 5.12.2003. god. u Bazelu (Švajcarska). ET 2003 je jedina zvaniþna meÿunarodna izložba železniþke opreme u Švajcarskoj, koja se ove godine održava po sedmi put. Pored obezbeÿenja prisustva velikog broja proizvoÿaþa železniþke opreme i kompanija koje vrše usluge za švajcarske glavne, regionalne i gradske železniþke operatore, izložba, takoÿe, obezbeÿuje prisustvo i ostalih firmi sa celokupnog evropskog železniþkog tržišta. Prethodna izložba ET 2001 je privukla preko 160 izlagaþa iz 16 zemalja. Oni su predstavili sve sektore železniþkog tržišta, ukljuþujuüi i vozna sredstava i opremu, priozvode infrastrukture. Na izložbi su izlagale i kompanije koja vrše usluge, kao i specijalizovane firme u oblasti signalnih i komunikacionih tehnologija. XXII WORLD GAS CONFERENCE U Tokiju üe se od 1. do 5. Juna održati XXII WORLD GAS CONFERENCE. WGC 2003, je prva Svetska konferencija o gasnoj privredi u 21 veku i u svom naslovu simbolizuje želju da bude putokaz ka održivoj buduünosti þoveþanstva, u þemu prirodni gas može da da suštinski doprinos. Na Konferenciji üe se prezentirati izveštaji 10 radnih Komiteta Internacionalne gasne unije (IGU), pozvani referati i izabrani radovi iz 27 tematskih oblasti uz uþešüe najeminentnijih struþnjaka iz svih zemalja sveta. Preciznije podatke moguüe je dobiti preko E-mail adrese: masa.hirono@wgc2003.gr.jp SAVETOVANJE GAS 2003 Jugoslovensko udruženje za gas organizuje nauþno-struþni skup o gasu i gasnoj tehnici sa meÿunarodnim uþešüem. GAS-2003 održaüe se u Vrnjaþkoj Banji od 22. do 25. juna 2003. Cilj je da se na skupu predstave najnoviji pravci razvoja i moguüa rešenja iz oblasti gasne privrede. 66

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


NAJAVA SKUPOVA SIM-OP-IS 2003 Jubilarni XXX. Simpozijum o operacionim istraživanjima održaüe se od 30.septembra do 03. oktobra 2003. u Herceg-Novom u hotelu PLAŽA. Ovogodišnji Simpozijum organizuju Matematiþki Institut SANU i Matematiþki fakultet Univerziteta u Beogradu, a tradicionalno ga podržavaju Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, Savezni sekretarijat za nauku i razvoj i Generalštab Vojske Srbije i Crne Gore. Simpozijum üe raditi u plenumu i u oko 25 sekcija, pokrivajuüi sva podruþja operacionih istraživanja, a predviÿena je i prezentacija softvera, promocija þasopisa i knjiga i Okrugli sto. Sva obaveštenja se mogu dobiti od Organizacionog odbora, 11000 Beograd, Knez Mihailova 35, tel. (011)-630-170 i 180-591. fax (011)-186-105, e-mail symopis@mi.sanu.ac.yu, kao i na internet stranici http://www.mi.sanu.ac.yu/simopis. Rezervacije smeštaja i prevoza preko agencije TOMAS, Beograd, Ilije Garašnina 20, tel. (011)-3235-653, fax (011)-3231-548, e-mail toma.s@Eunet.yu, internet stranica www.tomas.co.yu. CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT U periodu od 18 do 22.06.2003. god. u Kruševcu üe se održati II regionalni simpozijum pod nazivom HEMIJA I ZAŠTITA OKOLINE (zvaniþni naziv CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT). U organizaciji Simpozijuma uþestvuju Association of Greek Chemists, Czech Chemical Society, Romanian Chemical Society, Slovak Chemical Society, Union of Chemists in Bulgaria, Chemical Society of Montenegro, Pancyprian Union of Chemists, Serbian Chemical Society; Slovenian Chemical Society, Society of Physical Chemists of Serbia i Society of Chemists and Technologists of Macedonia dok je lokalni organizator Simpozijuma Srpsko hemijsko društvo. Program Simpozijuma obuhvata: -

Analitiþke metode i sistem praüenja zagaÿivaþa okoline; Uticaj tehnologija na okruženje; Uticaj hemijskih aksidenata i rata na okruženje; Zagaÿenje okoline radionuklidima; Hemija zaštite okoline i obrazovanje; Menadžment zaštite okoline; Kontrola negativnih antropogenih uticaja na biohemijske procese i okruženje; Transport, transfer i transformacija hemikalija u okruženju i uticaj zagaÿivaþa.

Pored osnovnog programa predviÿena su i plenarna predavanja, koja üe održati predavaþi iz Norveške, Slovenije i Nemaþke. Detaljniji podaci o Simpozijumu mogu se naüi na sajtu www.shd.org.yu/ChemEn dok se za sve dodatne informacije možete obratiti Srpskom hemijskom društvu u Beogradu, Karnegijeva 4 na telefon 33 70 467, e-mail shdoffice@elab.tmf.bg.ac.yu 34. KONGRES O HLAĈENJU GREJANJU I KLIMATIZACIJI (KGH) Kongres KGH prestavlja smotru, ne samo nauþih i struþnih radova iz oblasti KGH, veü i sajam opreme i ureÿaja. Svake godine se u okviru Kongresa okuplja preko 500 uþesnika iz zemlje i inostranstva, uz izložbu više od 100 izlagaþa. Kongres üe se održati od 3. do 5. decembra 2003. godine u Beogradu. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na E-mail: smeits@eunet.yu.

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

67


NAJAVA SKUPOVA INSTITUT ZA ISTRAŽIVANJA I PROJEKTOVANJA U PRIVREDI - iipp organizuje i poziva Vas na

XXVI NA UýNO- ST RUýNI SK UP O O DR ŽAV ANJU MAŠ IN A I O PR EME Budva od 17. do 20. juna 2003. god. Nakon višegodišnje pauze u organizovanju Majskih skupova održavalaca, nastale zbog raspada bivše Jugoslavije, NIRO OMO iz Beograda i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu su zajedniþki organizovali XXI Majski skup održavalaca u Kotoru 1998. godine. Ovaj skup je pokazao da i u novoj Jugoslaviji postoji veliki interes nauþnika i struþnjaka, koji se bave problemima održavanja mašina i opreme, da na ovakvim konferencijama iznose svoja nova znanja, iskustva i rezultate do kojih dolaze tokom godine. Druženja u organizaciji OMO-a i Mašinskog fakulteta su nastavljena i 1999. godine u Banji Vrujci, 2000. godine u Beogradu i 2001. godine u Budvi. Tokom radnog obeležavanja þetvrt veka Majskih skupova održavalaca (u 2002. godini skup je podeljen i organizovan u tri dela: Beograd 29.-31. Maja, Budva 18.-21. Juna i Tara 09.-12. Oktobar) uþesnici i organizatori su jednoglasno konstatovali da je iskustvo iz poslednje dve godine pokazalo da skupove treba organizovati u junu mesecu. Takoÿe je konstatovano da je tehniþki organizator skupa Institut za istraživanja i projektovanja u privredi iz Beograda - iipp izvanredno organizovao skup, te da i sa ovom praksom treba nastaviti. Zbog svega toga ovogodišnji skup se ne zove "Majski" veü samo: Nauþno struþni skup o održavanju mašina i opreme. Sve ostalo je isto: Programski odbor, Organizacioni odbor, vreme i mesto održavanja, teme i dr. TEMATSKE OBLASTI SKUPA 1. Organizacija održavanja; 2. Upravljanje održavanjem i projektovanjem u održavanju; 3. Politika i koncepcija održavanja; 4. Tehnologije održavanja; 5. Kontrola i dijagnostika otkaza; 6. Troškovi održavanja; 7. Upravljanje rezervnim delovima; 8. Motivacija u održavanju; 9. Specijalne radionice, objekti, ureÿaji i alati; 10. Tribologija u održavanju; 11. Pogodnost održavanja; 12. Pouzdanost, gotovost i logistika; 13. Preventivni inženjering; 14. Edukacija u održavanju; 15. Osiguranje i premije u održavanju; 16. Raþunarska podrška, softver za održavanje, dokumentacija, informacioni sistemi; 17. Ekspertni sistemi i sistemi za podršku odluþivanju; 18. Analiza otkaza; 19. Kvalitet u održavanju, ISO 9000, ISO 14000; 20. Reinženjering procesa i sistema održavanja; 22. Projektovanje sistema održavanja i projektovanje tehniþkih sistema za održavanje.

68

INFORMACIJE POTENCIJALNIM UýESNICIMA SKUPA Skup üe biti održan u Budvi, od 17. do 20. juna 2003. godine, u hotelu Park. Hotel Park

Visina kotizacije üe biti naknadno odreÿena. Svi zainteresovani uþesnici mogu se prijaviti kroz formular koji se nalazi na sajtu www.iipp.co.yu þime üe biti uvršteni na listu za dalja obaveštenja. U e-mail poruci Vas molimo da navedete e-mail adresu, telefon, fax i poštansku adresu. Navedene podatke možete poslati i poštom na adresu: iipp, 11120 Beograd 35 PFah 35-65 ili fax: 011-3370-622. Vile hotela Park

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


KNJIGE KOJE PREPORUýUJEMO

OBLIKOVANJEM DO KVALITETA J. M. Juran Postoje knjige koje možemo da þitamo više puta i da svaki put otkrivamo nešto novo, neku novu dimenziju.Obiþno to zavisi od aktuelnosti i interesantnosti teme kao osnovnog motiva, a zatim i od naþina kako se obraÿuje i izlaže. U beletristici to su glavni parametri. Meÿutim u struþnoj literaturi je velika stvar ako je tretirana materija jednostavno izneta i prilagoÿena razumevanju širokog kruga þitalaca, bez obzira na nivo obrazovanja. Ako pritom poseduje i odreÿeni stepen univerzalnosti onda je to pun pogodak. Jedna od takvih knjiga je i “OBLIKOVANJEM DO KVALITETA” od J.M.Juran-a, koja se može predstaviti kao svojevrstan bukvar za materiju koju tretira. Osnovni motiv pisca u koncipiranju knjige bio je da nas uputi u naþin razmišljanja i donošenja adekvatnih zakljuþaka, gde je njena velika vrednost. Znaþi stvaranja odreÿenog mehanizma razmišljanja po opštim i konkretnim pitanjima. Tako i prvo poglavlje opservirane knjige i glasi: “Kako razmišljati o planiranju kvaliteta”. Autor, J.M.Juran, jedan meÿu prvim istraživaþima na prostoru savremenog shvatanja kvaliteta, te nove proizvodne i poslovne filozofije sa kraja XX veka, ne kaže da nešto treba uraditi, tako i tako, veü kako treba razmišljati, a potom da za svaki problem treba naüi adekvatno rešenje. U tom stilu uraÿena je cela knjiga, s’tim da su obuhvaüeni svi krucijalni þinioci kvaliteta: kupac, strateški proces, multifunkcionalno planiranje kvaliteta, motivacija i obuka. Posebna osobenost a i vrednost u tretiranju odreÿene problematike, proistiþe iz velikog broja primera koji se koriste da bi se induktivnim postupkom došlo do rešenja. U težnji da se postigne potpuna aktuelnost izložene materije paralelno se prikazuju dva pristupa: Japanski i Ameriþki. Svoju koncepcijsku potpunost, u ovm zaista vrednom paženje delu koje treba svakako proþitati, autor je proverio, testirao na zaista znaþajnim privrednim subjektima iinstitucijama kao: x x x x x x

Sektor mašinogradnje SAD; Ameriþko udruženje za kontrolu kvaliteta; Statistiþki biro rada Ministarstva za rad SAD; Kompanija “Caterpillar”; Centar za savremena istraživanja u mašinstvu kompanije “General Motors”; Grupacije za instrumente “PerkinElmer Corporate” i dr.

Znaþi posle temeljnog prispitivanja u praksi, knjiga je konaþno izašla iz štampe 1992.god. u izdanju Juran instituta. Jugoslovensko izdanje je objavljeno u BIBLIOTECI MENADŽMENT, izdavaþa: Poslovni sistem “Grmeþ” Beograd 1997.god. u tiražu 1000 primeraka. dr Predrag Uskokoviü

Monografija ”ENERGIJA ZA ODRŽIVI SVET” N. Ĉajiü Monografija “Energija za održivi svet” autora prof. dr. Nenada Ĉajiüa, predstavlja izuzetno vredan istraživaþki rad. Ona pruža dokumentovani uvid u problematiku razvoja energetike sveta i posebno energetike naše zemlje. Prikazani su podaci o izvorima energije, potrošnji energije, analiza dosadašnjeg razvoja energetike, postojeüe stanje energetike i scenariji razvoja energetike sveta i naše zemlje u XXI veku. U prikazu razvoja energetike analizirani su svi relevantni elementi razvoja i posebno ograniþavajuüi faktori. Autor je s pravom dao naslov monografiji “Energija za održivi svet” jer je znaþajan sadržaj Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

69


KNJIGE KOJE PREPORUýUJEMO knjige posveüen razvoju energetike u narednom periodu, periodu u kome üe traženje puteva razvoja energetike biti izmeÿu traženja moguünosti podmirivanja sve više rastuüih potreba u energiji i ograniþenja podmirivanja tih potreba. Meÿu tim ograniþenjima su moguünosti proizvodnje pojedinih energenata i uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu. Dostignuti nivo proizvodnje i potrošnje energije zadnjih godina je znaþajno prevazišao dozvoljeni prag uticaja na životnu sredinu i svako dalje poveüanje proizvodnje i potrošnje energije sve više ugrožava životnu sredinu i preti opstanku života uopšte. Ogroman fond podataka, detaljna obrada i analiza relevantnih faktora razvoja energetike, posebno ograniþavajuüih faktora, i istraživanja daljih scenarija razvoja energetike þine ovu monografiju veoma dragocenom za one koji se bave planiranjem i upravljanjem energetskog razvoja. Monografija je posebno znaþajna za našu energetsku praksu. U njoj su veoma dobro dijagnosticirani problemi naše energetike i ciljevi ka kojima treba iüi pri þemu su projektovani razliþiti scenariji za dosezanje tih ciljeva. Istraživanja ovih scenarija nije ni malo rutinska stvar jer je trebalo respektovati þitav niz specifiþnosti naše energetike i ograniþenja koja se retko susreüu na primerima drugih zemalja. Otuda ova monografija može poslužiti veoma korisno našim energetiþarima, istraživaþima, praktiþarima, ali i mladom naraštaju koji se obrazuje na raznorodnim faktorima u našoj zemlji. Obzirom na širinu obraÿivane problematike i kvalitet obrade kao i interesantnost obraÿivane materije monografija može da bude vrlo interesantna i za energetiþare izvan naše zemlje. Prof.dr Božidar Prstojeviü

70

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003


Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 1