Дејан Алексић, добитник Октобарске награде града Краљева за 2012. годину
ПОТВРДА ПРИПАДНОСТИ СРЕДИНИ Онај који понесе награду средине добија својеврсну потврду припадности тој средини, не само по ономе што он јесте, већ и по ономе што чини
У нашем, као и у многим другим језицима, глаголи стварати и градити стоје у значењској једнакости. Стварати, односно градити, суштинско је обележје људског бића уписано у најдубље архетипске слојеве света. Не траба стога да чуди што се и природа језика постарала да глагол радити има своје бројне језичке изведенице. Ми ћемо се, примерено прилици и поводу окупљања, осврнути на само две, град и награда. Град који има кога, или шта, да награди симболизује заједницу која се већ осећа награђеном самим тим што та заједница, тојест тај град, јесте окриље, или макар полазиште, онима који су створили нешто вредно награде. Истовремено, онај који понесе награду средине добија својеврсну потврду припадности тој средини не само по ономе што он јесте, већ и по ономе што чини. Добити награду у некој другој средини, било да је то награда за достигнуће у области културе, науке, привреде, спорта, представља несумњиво значајан, понекад чак и судбоносно прекретнички, тренутак у стваралачком развоју појединца или колектива. Добити награду од ближњих, од оних који као и тај
10
награђени прођу истом улицим, обиђу исту пијацу, погледају на исту реку, деле исти улични хлад, или покисну по истом кишом, има једно далеко одређујуће значење, једну далеко јаснију смислотворност. Шта је заправо та смислотворност? Мислим да она лежи у чињеници да се на тај начин резултат остварења појединца трансформише у успех заједнице, заједнице довољно зреле да вреднује и истиче оно што је у њој добро. Јер, ако су стваралачки процес и чин најчешће, а у области у којој стварам готово увек, израз властитог личног стваралачког напора, ипак чини ми се нема већег задовољства за ствараоца од осећања да заједница у којој он живи препознаје резултате тог напора и идентификује се у ствараочевом успеху, уздижући таквим односом тај успех на раван баштине која улази у корпус вредности сопственог поднебља. Мени, а асигуран сам и осталим данас награђеним појединцима и установама, изузетно прија то осећање посебности, али такве посебности да њен значај само у контексту заједнице, у овом случају нашег града Краљева, добија свој пун смисао.