Page 1

POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 16

Abstractum: “Pofalba na devstvenosta� is a translation of the Greek poem “Parthenies epainos� written by st. Gregory of Nazianzus the Theologian (329-389). The translation is based on the Greek text edited in Carmina moralia, PG 37, col. 521 C- 578 A, which has 732 verses in hexameter. After the short “introduction�, typical for this kind of poetry, the Poet writes about the Holy Trinity, angels, creation of the world, creation of the mankind, first sin and the history of the Old and New Testament, incarnation of Christ and His crucifixion, death, resurrection, salvation of the mankind, and His riseing in heaven. After this part of theology there is a competition between marriage and virginity, in which both of them, as persons, are taking speeches in own defence. At the end, the judges are making decision to glorify the virginity.

POFALBA NA DEVSTVENOSTA 1 Devstvoto1 da go oven~ame, site so sopstveni venci, Opevaj]i2, od ~isto srce so pre~isti himni, ^estit dar e ona, na na[iot prizemen `ivot, Posvetol i od zlato, i elektron, slonova koska, 5 Plamenot3 devstven so niv4 go prezre i `ivotot zemen, Krilo na umot krevaj]i, kon Boga koj vladee vi[no. Himnata zapo~a, ajde, voskliknete svetii site; Himnata po~esen dar e, od site bla`eni rabi. Pred porti nadvor ajde, zavidlivi, zatnete u[i; 10 Ako pak nekoj gi otne, so raskazov um nek’ si bla`i. Devstvo, raduvaj se mnogu, bogomdano, tvor~e na dobra, Majko na zdravje, `rebu5 na Hrista, na nebesni dobra Bezbra~ni ej, sobra~ni~e; Bezbra~en najprvo Bog e, Potoa horot na Boga, koj ve~no biduva,6 sledi.

1

Na gr~ki: Ď€ÎąĎ Î¸ÎľÎ˝Ρ, ΜυγΡ, . se imenki od `enski rod, [to mislam deka ne e slu~ajno, no toa e tema za druga rasprava; ovdeka treba da ka`eme deka, na pove]e mesta vo prepevov, poradi metar e koristena imenkata „devstvo“ [to e od sreden rod, a ne „devstvenost“ [to bi odgovaralo pove]e spored rodot. 2 Paroksitona. 3 Revnosta na devstvoto, samoto devstvo. 4 Zlatoto, elektronot i slonovata koska. 5 Nasledstvo, imot, posed.


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

15 Izvor na svetlina On e, no svetlina ime Mu nee Dostojno, niti e Lovliv, iako blizu, na umot Brzo mu bega, i razum ve~no predvodi sekoj, Da bi ni kopne`ot po Nego, visini poka`al novi; Svetlini vtori ima, po Troica7 so carska slava. 20 Prva e deva Troica ^ista. Vladika, Sin na Otec bezna~alen, odnadvor niti On8 potiknat be[e (Samiot na~alo, koren i pat e na sekoe ne[to), Niti pak rodi dete sli~no na smrtnici lu\e, No kako svetlost od svetlost [to doa\a. Posle pak Sinot 25 Nema drugo dete vozqubeno, slava [to nosi Ista; Ta Roditel celosen On e, a Ovoj pak Sinot Edinstven, Ro`ba od Edinstven. Edno biduva so Niv Duhot Velik, ednakvosta ~umki si sledi od strana O~eva, Eden Bog, Koj vo tri Se otkriva zraci. 30 Ova na Troica ~ista e priroda. Posle pak Nea, Angeli svetli, nevidlivi, prestolot velik go kru`at, Umovi tie se leki, ogan i duhovi bo`ji, Brzo niz vozduh letaj]i9, na veliki povelbi vedna[ Pokorni. Nemaat tie ni brak, ni bolki, ni gri`i, 35 Niti na strasti mete`, nepristoen, strahovit mnogu; Razcepi nemaat, niti na delovi, niti na ku]i: Edni za drugi, so edna misla me\usebe site, Sekoj eden vo sebe. Edna priroda, edna Namisla, edno `elanie Bogot, Vladika Velik. 40 Niti so deca se veselat, niti so nevesti dragi, Bolka slatka gi obzema; bogatstvo ne im e milo, Niti pak gri`i zlobni, [to zemja na smrtni gi nosi. 6

„koj ve~no biduva“ se odnesuva na Bog. Grupata ‘oi’ vo zborot„Troica“, vo ovoj stih, se ~ita so sinojkesis poradi metar. 8 Se odnesuva na Otecot, koj ne be[e potiknat od nadvor pri ra\aweto na Sinot. 9 Paroksitona. 7

Prepev 17


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Niti po more plovat, ne oraat, zaradi ~revo10 Raspusno, stomakot toj zlona~alnik; hrana pak edna 45 Najdobra, Slovo od Boga Velikiot, Svetlost od Svetla11 Troica12 Nepodatna zemaat, u[te i rado se ~estat. @iveat sami, na ^istiot Bog slu`iteli ~isti, Niti od telesa vodeni, mislovni, prozra~ni, prosti (Telata [tom se zacvrsnat, ginat vistina vedna[)13, 50 Niti kon telesa stremat, bez izmena, kakvi [to bile, Bivaat. Devstvo bogoliko imaat, pat za kon Boga Prigotven, promisli [to na Besmrtniot Velik si sledi, Koj pak mudro upravuva uzdi i remni na svetot; A i za sinot nebesen, zemniot, sr~niot, smrten, 55 Rod na lu\e `alosni, vladi~na toa14 e slava. Sega ]e gi ka`am ~estitite tajni na Boga, Devstvoto kako vo posledno vreme ni zasvetli silno. Mra~na nekoga[ no] gi prekriva[e ne[tata site, Niti postoe[e milata svetlost na zorata, niti 60 Trag ogneobilen, son~ev, od istok se kreva[e svetlo, Niti pak mesecot rogat svetle[e, nakitot no]en. Ne[tata site izme[ani, vrzani, skitaa slepo V okovi mra~ni na haos, prvoroden, mra~niot onoj. Ti pak, Hriste Bla`e, na Povelbi Ot~evi toga[ 65 Pokoren, ne[tata site po red gi rasporedi blago. Svetlina najprvo re~e, i bidna svetlina ete15, Delata site da bidat obdareni, polni so svetlost. Neboto yvezdeno potoa, Si go zaokru`il ~udno, Prozra~no Si go stvoril, so sonce, mese~ina sjajna. 10

Stomak, utroba. Se raboti za prevod na pridavkata : φαεινς, 3. pa mo`e da zna~i i: vidliva, poznata, na o~igled. 12 Se ~ita so sinojkesis. 13 Site telesni ne[ta brzo zginuvaat. 14 Devstvoto. 15 Genesis 1, 1. 11

Prepev 18


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

70 Ona, na lu\eto vzori rodenata16 da im ja vesti, Zraci so svetlost bespredelna, godi[ni doba da dvi`i; Ovaa, samrakot da go osvetluva, vtor den da redi. Zemjata toga[ ja postavi pod nego, sedelo moe, Moreto v zavoj zemjen go vrza i zemja so more 75 Porabi, v lonoto na okeanot. Zemjata koga Bidna, i nebo i more, i redot [tom bidna za site, Neboto vosklikna toga[ so svetila nebesni sjajni, More so pliva~i brzi i zemja so pe[aci stasni. {tom gi prosudi toga[ i obmisli delata dobro, 80 Se izraduvaa site na dela ednodu[ni vakvi, Vladika Sin [to gi stvori. Vo mudrost sou~esnik toga[ Pribavi, majka na sè17, bogoobrazen carevi~ zemen, Velej]i18: ‘~isti i ve~ni slugi, so neboto [irno Vladeat, umovi svetli, ~estiti angeli sveti, 85 Pevci na himni, ne malaksuvaat nikoga[ tie Da Ja vospevaat Slavata Moja, no zemjata ene Klika so `ivini u[te nerazumni. Mene Mi godi U[te, da me[an posadam rod od obete strani: Smrtna i besmrtna; razborit ~ovek posrede, da im 90 Klika na delata moi, tajnik nebesen, umen, Velika vlast nad zemnite, pevec na Revnosta Moja Umna, angel od zemja’. Kako [to re~e i grutka Novosozdadena zemja zede so Besmrtni Race, Obrazot moj go vospostavi. Del od Negoviot @ivot, 95 Vnatre Go polo`i Duhot, Ishod od Bo`eska Sila Obraz [to nema. Od pravot i Zdivot ~ovekot stana, Ikona toj na Besmrtniot; kwaz pak niven19 e umot. 16

Î•Ď ÎšÎłνξΚι, ., se misli na zorata. Se odnesuva na mudrosta kako majka na sè. 18 Proparoksitona. 19 Na pravot i zdivot, na teloto i du[ata, kako dva dela na ~ovekot. 17

Prepev 19


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Poradi toa kon krma20 si klonam, zemjata radi, Kopne` pak v gradite imam od delot bo`estven radi. 100 {tom bo`estvenata tvorba se javi na zemjata [irna, Zemna21 vo isto vreme, vo rajot, ve~niot, zelen, Bez da ima nekoj sli~en ko potpora svoja, Slovoto, Koe promisluva, ova najveliko ~udo G’ ispolni toga[: sozercatel svoj, [tom sozdade ~ovek; 105 Mojot koren, i seme na `ivot raznoviden, na dve {tom go podeli toga[ so @ivotvornata Raka, Rebro od slabini edno izvadi, sozdade `ena22, Potoa qubovna dra`23 vo gradi im nato~i nivni, N’ obata eden za drug da nosat im dodeli vaka: 110 Ne za site i ne so site24, no me\a im stavi Na `elanijata25, brak [to go narekuvaat, uzda Gradivo za neumereno, za da ne besnee `e[ko, Bez uzda da ne se upatat26 eden kon drug vturnuvaj]i27, I ne go rastrgne svetiot rod na lu\eto, radi 115 @elba28 nevjarmena, vojni i vra`bi na site da plete, {trkelot29 za`aren, brz kon ludost, nezauzdan onoj. Dodeka majkata zemja seu[te nema[e lu\e, Niti pak Ukras30 Najvozvi[en, Doli~en, Kakov [to treba, Prviot ete ~ovek radi neumnosta svoja, 120 Prelesta radi na svirep a`der31, frlen od rajot, Zalakot radi zlokoben od ma`emornoto drvo, 20

Odgoj, hrana, jadewe (gradivno). Se misli na tvorbata, ~ovekot. 22 Genesis 2. 23 ÎŚÎťĎ„Ď ÎżÎ˝, Ď„. 24 Ma`ite da nemaat qubovna dra` za site `eni i `enite da nemaat qubovna dra` so site ma`i. 25 Î θς, . 26 Se misli na telesen odnos. 27 Paroksitona. 28 ΌΚΝτΡς, . 29 Î&#x; ĎƒĎ„ÎżĎ‚, . Ostrica, bode`, osilo, revnost... Se odnesuva na qubvnata, telesna dra`. 30 Se misli na Hrista (mislewe na preveduva~ot). 31 Zmijata [to go prela`a ~ovekot vo rajot. 21

Prepev 20


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Bremen32 od ko`eni nametki ste`na kon zemjata33 svoja; Toga[ ima[e dvojka kaj lu\eto najdobra neli, Brakot, stroe` na rodot ~ove~ki, brana od gibel. 125 Za da, od poginatite, rod na menlivi lu\e, A i tie [to idat, ko potok se provle~e vekov34, Smrtta radi nepostojan, opstoil ~edata radi. Potoa lonata, [tom, i na zemjata [irnite me\i, Istok i zapad, na jugot stranata, a i na sever, 130 Smrtnici gi ispolnija, drskost vozbudi kalta35, Iako tvorbata be[e so pouki krotena mnogu: Jazici deleni36, vodni poplavi37, do`doj od ogan38, Pi[an zakon39 so pouki, a i so proroci mnogu, Okovot sepak ne saka[e40, prvoto zlo, da go strese, 135 Sekoga[ ~voroj na teloto dr`e[e cvrsto i jako, Bludstva, pijan~ewa mnogu, bes pred idoli kleti, Najposle miliov rod dobi udel vo ~esta, Povelbi radi na Otca i Sina Besmrten dela. Hristos, koga vo smrtno telo go polo`i delot 140 Nebesen41, otkako svetot go vide rastrgnat mnogu, Zlobata srcemorna i a`der42 kaj vladee svirep, Za da go voskresne svoeto `itelstvo; druga pak beda Ve]e ne isprati pripomo[ radi, (ta dovolno nee Malo lekarstvo za golemi strasti43), Slavata Svoja

32

Natovaren. Teloto koe za gradivo ja ima zemjata. 34 Rodot na ~ovekot da se odr`uva preku umirawe i ra\awe. 35 Teloto stvoreno od kal. 36 Pri vavilonskata kula (Genesis 11). 37 Pri Noe (Genesis 6-10). 38 Pri faraonot (Exodus 9). 39 Pri Mojsej (Exodus 20). 40 Tvorenieto ne saka[e da go strese okovot na prvoto zlo. 41 Postana ~ovek (Novum Testamentum). 42 Zmijata, demonot. 33

Prepev 21


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 22

145 {tom Ja ostavi, iako Nebesen, Ikona Sveta O~eva, nasproti ~ove~ki smrtni zakoni ete44, Vo znamenito ~revo na Neiskusobra~na @ena45 Se ovoploti, lele, za najslabi neverno ~udo, Prijde Bog i Smrten, Prirodi otkako sobra 150 Dve vo Edno, Pritaena Edna, a Druga na pogled Pred jazicite46 site, od Koi [to Ednata Bog e, Drugata najposle nam ni se zgodi, na utroba koga ^ove~ka Bog se priop[ti; Eden od obete strani: ^ovekot zdru`en so Bo`estvo postana Vladika, Hristos. 155 Novo se ispolni op[tewe, [tom prethodnoto jas go Prezrev. Jaska prvo od Zdivot Bo`estven dobiv, Najposle Hristos moite kraci47 i du[a gi primi, Adam48 koj, gol49 od prekr[ok, prvo sloboden be[e, Zmijata pred da ja vidi i plodot pred da go vkusi 160 Smrten50, i koj [to srce so misli si hrane[e prosti, Nebesni, za Bo`estvenite51 prosvetlen tajnik52 na Boga. Podignuvaj]i go povtorno, Bog vo ~ove~ka prijde Priroda, za da, otkako postrada, poradi smrtta Krvnikon53 g’ ubie, vkusot so `ol~ka54, za gre[nite race 165 Klinovi55, Krstot za drvoto56, zemjata voznesot radi57, 43

Vo ovoj prepev imenkata: π"θος, τ., koja na makedonski mo`e da zna~i pokraj drugoto i strast i stradawe, za koe [to ne[to denes poimame dva razli~ni poimi e prevedena so imenkata: ‘strast’, koja zavisno od kontekstot mo`e da gi nosi i dvete zna~ewa. 44 Ovoj stih vo gr~kiot tekst glasi: Ε#κ%ν, νδροµοις τε κα( ο) βροτοισι νµοισι, [to zna~i: vo isto vreme i spored ~ove~kite zakoni i protiv ~ove~kite zakoni. 45 Presveta Bogorodica Marija. 46 Narodite. 47 Telesni ~lenovi, organi, telo. 48 Hristos go primi Adama (kakov [to be[e pred padot), Se oble~e vo nego, Se oble~e vo telo, postana ^ovek, Nov Adam. 49 Gol / bez (prekr[ok). 50 Se odnesuva na plodot. 51 Za bo`estvenite (ne[ta). 52 Μ,στης, . 53 Demonot, smrtta i grevot. 54 Vkusot adamov Hristos go o~istuva piej]i `ol~ka.


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 23

Adam kon `ivotot novovozdignat slavno go krene. {tom na rabot Ja sprostre Svetata Stava58, i ma`ot Go sovospostavi Sam od me\ite zemni, vo eden Povrzan ~ovek, i v Lono go stavi na Gospoda Velik, 170 Otkako seta ja skvernost so Krvta na Agnecot59 izmi, I kon neboto Voda~ na smrtni Se izdigna toga[. Vladiko, Umot Tvoj i Dlabo~ina, koj bi Gi otkril, Ti, Koj na do`dot kapkite, Ti, Koj na morskiot pesok Brojot go znae[ cel, i Koj patot na vetrot go znae[? 175 Koj bi gi Stapkite spoznal, Bla`e, na Voljata Tvoja, Vladiko Vi[en, [to site gi gleda[ i site gi kormi[60, Koi [to vekot gi krie bezgrani~en? Kon Tebe umot ^ove~ki odej]i zrak zabele`uva najkratok, kako Molwa [to bega od vozduhot. Ova e sosema to~no 180 Deka so strastite61 tvoi go podigna celiot ~ovek, @ivot drug mu podade, sloboden namesto gre[en. Porano boleduva[e nazemi vekot i svetot, ^umki na zemnite carot62 golem go opkoli narod, Kogo [to toj go otkrade, lukav, od Carot ni Velik. 185 Sega pak Hristos od raka go otrgna zlobna i stra[na, Povtorno go vozveduva kon Sebe, Vladika Velik, I kon podobar svet. Bezbra~nosta ova63 e bo`ja, Ona64 pak brakot za lu\e. Na horot nebesen taa Blagoredie, toj pak na zemjata. Kako [to sliki 55

Racete gre[ni adamovi koi posegnale po plodot na drvoto na poznanieto na dobroto i zloto, Hristos gi o~istuva primaj]i klinovi vo Svoite Pre~isti Race. 56 Pri Adam be[e drvoto, pri Hrista e Krstot (Drven). 57 So izdigaweto na ^esniot Krst, pri Raspetieto, se o~istuva zemjata, koja be[e oskverneta pri Adam. 58 Be[e Raspnat. 59 Hristos/ Agnec. 60 Gi kormilari[, gi upravuva[, gi vodi[. 61 Se misli na Stradawata Hristovi (v. bel. 40). 62 Mo`e da se odnesuva na demonot, no i na bilo koj svetoven car (osven svetite carevi) kako simbol na svetovnoto. 63 @ivotot posle Ovoplotuvaweto na Hrista. 64 @ivotot pred Ovoplotuvaweto na Hrista.


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 24

190 Vre`uva ma`65 na tabli; so najprvo vtisoci mali, Nejasni, lik si zasen~uva gri`no; sledno pak potem, Celiot obraz go tvori so boi raznovrsni krasni; Taka devstvenosta, `rebot na Hrista, Koj biduva ve~no, Prethodno kaj malkumina be[e zasen~ena blago, 195 Duri caruva[e zakon66, so boi nejako vidni, Skri[en na malcina blesok im zasvetluva[e tivok. Potoa, Hristos niz ^ista Majka, Devstvena projde, Pre~ista, Bogodoli~na, Neiskusobra~na67, Sveta (Nu`no be[e bez brak i tatko da Si Se rodi), 200 Site gi o~isti `eni, ja ottrese gorkata Eva, Zakonot telesen g’ otpu[ti i so veliki slova Bukva68 na Duhot Mu pokori, Blagodat posrede pride; Toga[ im devstvoto blesna na lu\eto svetlo i jasno, Slobodno si e od svetot i svetot g’ oslobodi nejak, 205 Tolku go nadvi[e brakot i `ivotot v’ okovi69 frlen, Kolku [to du[ata na[a ponadvi[na ni e od telo, I od zemjata kolku [to [irnoto nebo e vi[no, I od `ivotot menliv postojniot `ivot ni bla`en, Kolku [to Bog e od ~oveka Podobar. Okolu stoi 210 Horot neporo~en pred Svetlonosec Vladika Velik, Nebesen70, od zemja koj se stremi bog71 da si bide, Toj go prezira svetot, Hristonosec, slu`i na Krstot, Mrtov za zemni, na nebesni posveten, fakli72 na svetot, Proyirni blesci na svetlost, [to Boga Go zercaat Niven, 65

Slikar. Vo vremeto na Stariot Zavet, pred Hrista. 67 Koja ne iskusila brak. Bogorodica bila vo brak so svetiot i praveden Josif, no nikoga[ ne ja vkusila „prirodata“, „su[tinata“ na brakot: poznavaweto od strana na ma`, Taa e Prisnodeva (Sekoga[ Deva). 68 Zakonot mu go pokori na Blagodatta, Stariot Zavet na Noviot. 69 Pokraj okovite na grevot, ovde mo`e da se misli i na telesnite okovi/ vrski pome\u ma` i `ena. 70 Se odnesuva na horot. 71 Bog po Blagodat. Poznat e zborot na sv. Atanasij Veliki: Bog postana ^ovek, za ~ovekot da postane bog. 72 Ovdeka zboruva vo mno`ina poradi toa [to se raboti za hor (od angeli). 66


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 25

215 Tie pak bo`ji73. Ajde ednodu[ni vie so rebra74, Tajnici bra~ni, vi[noglavi, koi [to itrici o~i Nosite, zlato i kamni blagorodni, ko[uli meki Rabeni ne`no, ka`ete dobit [to brakot na smrtni Lu\e i vrskata bra~na im pribira? Bezbra~na strana 220 Potem ]e vikneme75. Onie ete vozvra]aat brzo, Nadmeno: ‘po~ujte mili na[i, ~eda na brakot, Carot76 na zemnite, nie, koi [to imame gri`a Bra~na, vrska i `ivotna pranga77 ko povelba na[a, I od rodot ~ove~ki i od krvta ni na[a, 225 Koja [to uredba ni ja vospostavi Sinot na Otca Besmrten, otkako prvion Adam so rebro78 go svrza, Plod od ~ovek da postane ~ovek, i seme od seme, Iako smrten, da opstoi, klasej]i klas, preku ~eda, Ovoj go zakon cenej]i79 i sojaremnosta80 mila, 230 Edni so drugi se zdru`ivme, rodeni od zemja81 radi, Zakon na zemjata prastar, a i na Boga ~uvaj]i82. Ete, prirodite83, koi go steknaa neboto [irno, Nebra~ni `iveat, kwazi na strasti i gri`ite ma~ni, Ukrepa pak za kratkove~ni84 brakot i vrskata biva. 235 Obostran ete na mladici mili i plodovi `elni Koren e, ~estit potpor na `ivot mednomislen sladok. Prvo e Roditel Bog na site. (smiluvaj Se Hriste, 73

Bog e Niven, a tie se bo`ji. So `eni/ rebra. @enata e sozdadena od rebroto adamovo. 75 Prvo neka zboruvaat bra~nite, a potoa ]e ja vikneme i bezbra~nata strana, za i taa da gi ka`e nejzinite pridobivki. 76 Brakot kako izvor na ra\awe na lu\e se narekuva car. 77 Vrska (Da go zabele`ime etimolo[liot odnos me\u zborovite: ‘brak’ i ‘pranga’). 78 So `ena. 79 Paroksitona. 80 Brakot, ĎƒĎ…ÎśĎ…ÎłΡ, . 81 „Od zemja“ e akcentska celost. 82 Paroksitona. 83 Angelite. 84 Lu\eto. 74


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Spored zakonite ~isti tvoi, Najprv od site.) Poradi ova biva na kopne`ot85 vrskata86 vakva, 240 {tom i zemja i eter i more so ~eda, na brakot Darovi, cveta. Ako navistina postoi zakon @elben kaj urmi lisnati, deka, pome[ani v’ prolet @ensko i ma[ko od race na vo[tar87, plodot go bujat Grozdolik, Ako i kamen od kamewa dvojni se ra\a, 245 Spoeni, kako [to glagolat88 ma`ite znalci za kamen, Toga[ i bezdu[ni imaat brak i vrska na kopne`. {to mi se mene trebni raskazi tu\i za dra`est89 A i `elanija90? Gledaj [to na lu\eto brakot Umen im priredil! Koj na mudrost gi nau~il draga, 250 Dlabini koj li ispita, zemjata, moreto [irno, Nebo [to vnatre gi grabi? Koj postavi v’ gradovi zakon, Pred toa, gradovi koj li podigna, iznajde uka Vladina91? Zbori[ta92 koj li sotvori, domovi, koj li Megdani93? Vojskata koj vo vojnite, trpezi koj na 255 Veselbi?Horon koj himnopevec v hramot go stavi Miomirisen94? Koj na yverovi razre[e `ivot, Zemja da oraat nau~i, v gradina koj gi stavi, V moriwa brod koj otpu[ti, mra~en i gonet od veter? Zemja koj i more so pateka povrza vodna, 260 Bez brak? Koj, u[te oddamna ne[tata v edno gi spoi? Ovde se ne[tata vakvi, a vi[nite podobri mnogu. V brakot eden na drug si sme race i u[i i noze. 85

-Î•Ď Ď‰Ď‚, . âˆ†ÎľĎƒÂľĎ‚, . 87 Ovo[tar. 88 Zboruvaat. 89 ΌΚΝτΡς, . 90 Î θς, . 91 Ve[tina na vladeewe, so dene[en jazik: politika. 92 Î‘ÎłÎżĎ 1, . 93 Αγ2ν, . 94 Blagouhan, so ubav miris. 86

Prepev 26


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Brakot postavi ete dvojno jakost i slabost, Za blagonaklonet radost e velika, maka za du[man. 265 Gri`i spodeleni ete polesen teret si nosat, Radost spodelena dvojno, na obata poslatka mnogu. Na ednodu[nite mnogu pougodno blagoto95 im e, A na siroma[ni sloga96 pougodna im e od blago. Klu~alka im e na dvata vo ~ednost97 i `elbite nivni, 270 Bra~nosta, taa e u[te i pe~at na nu`nata dra`est. @drebe e koe, so igri na dra`est, sr~nost98 si bla`i, Pitie edno od semeen bunar za vkusot na ~u`di Lu\e nepodatno, nadvor niti istekuva, niti Odnadvor drugo pritekuva. Telesno srasnati vie, 275 Slo`ni, vo blago~estieto99 potikot edni so drugi Dra`esno si go pomagate. Niti pak nekogo brakot Daleku stavil od Boga, no kolku [to potikne nekoj Tolku i pove]e ima. Kako [to gemija mala Vetrec [to tivok ja tera, so edra razletani plovi 280 Brzo niz vrtlog il race podavaat ene kon vesla, Vetrec pak tivok golem korab ne nosi, te[ko Plovi po more, posilen veter mu treba za potik, Taka i bezbra~ni, oti `iveat slobodno lesno, Imaat potreba mala od pomo[ na Boga ni Velik. 285 Onoj pak, koj za nevesta draga i imot se gri`i I za ~eda, i plovi po mnogu velikoto more @ivotno, golemi potrebi ima i Boga Go qubi100 Pove]e. Brakot ova go dava, a `ivot bez dra`est: Sakat, bez milosen, besku]en, gor[tak101, od pogledot bega, 95

Bogatstvoto. 3Î&#x;ÂľÎżĎ†Ď ÎżĎƒ,νΡ, . 97 ÎŁÎąÎżĎ†Ď ÎżĎƒ,νΡ, . 98 Î˜Ď…ÂľĎ‚, . 99 Ε)ĎƒÎľÎ˛Ρ, . 100 Α¾φιγιπ"Μω. 96

Prepev 27


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

290 Nema vo strastite uteha, niti vo starosta troma Lek; i duri roditeli mladeat ~edata radi, Onie102 nemaat potpor vo mednomisleniot `ivot. V sobori ne se veselat, niti na proslavi mili, Nasmevka nemaat, nadvor od svetot, na `ivoten koren 295 Ne se pokorni, iako `ivi, niti so lu\e Imaat volja ednodu[na. Ako pak nekoj, sakaj]i103 Doblest, besceni dra`est104, doblesta daleku ne e Ete, od dra`est: na blago~estivite site im be[e Brakot drag, a i ro`destva oni na mila se dra`est, 300 Znalci na Hristovi Strasti, proroci, patrici105 sveti, Pobedonosci106, sve[tenici, carevi, doblesni krasni. Zemjata dobri lu\e ne podigna, kako [to zborat, Plemiwa na giganti, gorostasni, golemi mnogu, Lu\eto site se ro`ba sovr[ena, slava na brakot. 305 Koj na lu\eto Bog im Go ka`a, Vladetelot Velik, Iako daleku bea, i um so kopne` im hrani107 Bo`estven mo[ne, vo drug gi, od tamu, odvede `ivot? Du[ite koj im gi izmi na site poznati lu\e? Verata Enoh108 go preseli. Onoj109 od voda go spasi 310 Svetot cel so malku du[i i semiwa plovni Noe velikiot. Avraam110 otec na jazic’ i gradoj, I kako `rtva na Hrista, krajoltarna, sinot go stavi111. Mojsej112 si povede narod od te[kiot Egiped ma~en, 101

Ο)ρεσιφοτης, . Koj `ivee, obitava, vo gorite. Bezbra~nite. 103 Paroksitona. 104 Se misli na qubov me\u ma` i `ena. 105 Patrijarsi. 106 Paroksitona. 107 ... νον δ 6πλησεν 6ρωτος... 108 Genesis 5, 24. 109 Se misli na Noe (Genesis 7-9). 110 Proparoksitona. 111 Genesis 22. 102

Prepev 28


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Veliki ~uda pravej]i i zakon113 primi na plo~i 315 Kameni, od gore vi[no, i Boga Go sogleda sproti. Veren me\u poprvite sve[tenoslu`itel be[e Aaron114. Iisus115 blagiot patot go zadr`a son~ev, Mese~ev, na neprijateli priredi golema gibel Ma~na. Samuile116 bla`e, koj rog na pomazani kreva[, 320 Celomudrene, David117 me\u carevite site Vospevan be[e, i Solomon118 slava na premudrost prva. Proroci ne ]e zaboravam: Ilija119 ko~ija k nebo G’ otkradna. Koj ne go po~udil Joanna120, sredina me\u Duhot i zakonot, prete~a on bojnoglasen121 na Vi[na 325 Svetlost? I koj dvanaesette122, tie, u~enici krasni? Revnosta, koj na Pavel123, nebo`itel velikosr~en124, Drugite koi se rodile, najdobri koi se sega, Proglas na Slovoto, slava na svetot i naroden temel? Brakot i Hristos na lu\eto, site niv im gi dade. 330 Niti pak `enite, koi so blago~estie kitni, ^ij [to broj e, vo knigite bogovdahnoveni, velik, Ne se izdignale bez brak i blagoimenito telo. Posilen glagol ]e ka`am ~estej]i125 ja mojata dra`est. Hristos na ~isto, no sepak, se priop[ti ~ove~ko ~revo, 335 U[te i pronikna ete, preku obru~ena `ena126,

112

Exodus. Exodus 20. 114 Exodus 28. Proparoksitona. 115 Iesu Nave 10, 12. 116 Regum Primus 16, 13. 117 Regum Primus et Secundus. 118 Regum Tertius. 119 Regum Guartus 2, 12. 120 Iohannes 1, 6. 121 Paroksitona. 122 Apostolite na Hrista (Novum Testamentum). 123 Actus Apostolorum. 124 Akcent na slogotvorno r; 125 Paroksitona. 113

Prepev 29


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Pola od bra~nosta qudska na Boga ja priop[ti toga[. Edna nad site najgolema mene mi pripa\a vlada127. Dokolku vladeat bezbra~ni i tie moja se ro`ba, Kako i site. Niti od bezbra~ni bra~nite, a od 340 Brak se bezbra~nite. ‘Krepnete ~eda vo podvigot!’ Ete, Povelba na[a. Od tatkovci ste postanale, Ako Tatkovci mo`ebi ne ste128. Toa brakot go ka`a129. Potem so lice podzasrameno, v partalav kostret130, S kraci131 ovenati, bosa, oslabena, s’ o~ite v zemja 345 Vpereni, devstvoto, usni so srame` podotvoraj]i Malku, crvenej]i obrazi svoi so ~estita krvca, Poleka si go trgna, od glava pokriena, velot. Nea jas ja predubediv, zborovi vakvi zborej]i132: ‘^edo na Boga Nebesen, slavoobilna ti si

350 Odvnatre! Ti koja stoi[ vo horot na Gospoda Velik, Pevec na himni, iako tebe te stava133 i zemja Pritiska, dojdi ovde i zbor ti ka`i ni jasen! Jaska ]e kraj tebe stojam. Vladi~ice kaj mene dojde, Bogomdadena, po~esto ah da mi doa\a[, milna 355 Ah da mi bide[.’ Iako ne sakam, koj li me vodi V soborov mene, koja sum `elna, bez trepet so dela, Mojot Bog da Go ~estam, so katadneven134 mi napor, No]ni so pesni, so kladenci solzni, so ~istewa blagi, Pokajni? V prepirka koj li me vika prazna, i v kavga 360 Zborovna? Mojata vlast me\u lu\eto ne e, vo slova 126

Bogorodica. Vlast, mo]. 128 Iako mo`ebi ne ste tatkovci. 129 Ovde zavr[uva govorot na Bra~nosta. 130 Gruba tkaenina, simbol na pokajanie. 131 Race i noze. 132 Paroksitona. 133 Stava/ telo, rast. 134 Paroksitona. 127

Prepev 30


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Ne sum dovitliva, niti vo zbori[ta op[tam, na dobri Sudii ne se veselam, glasalki135 poradi nivni, Malku za pravda se gri`at, malubrojni136, pove]e sepak, Poleka leka po obi~aj svivaat137 pravedna mera. 365 Drugi gi imaat skapocenostite `ivotni138, jas pak Zakon eden, edna si misla imam: na qubov139 Bo`ja prilepena, k Vi[en Svetlonosec Gospod da odam. @elba za drugine blaga tolku mi mislive pleni, Suetni140 razmisluvaat, prazno nadueni, za niv, 370 Brzo [to nadoa\aat, mo[ne zginuvaat brzo141, Kolku za ~ad i magla, ili za promaja prazna, Koja [to duva, za prav od vetri[ta treseni veen Sekade, ili za traga morska na mra~nion korab. Sakam neceneta me\u lu\e da bidam, i mala 375 Me\u nebesnite, koi se ve~ni, slava da imam, Otkolku vlast nad site, od Boga da daleku pa\am. Treperam sepak, se pla[am, otkako podignat nekoj Letne niz eter, na kriloto mlado na devstvenost mila, Slovava142 radi, brzo, na zemja da ne si padne. 380 Zatoa v sredina dojdov ko brana na moite ~eda, Pomo[nik glagol od Boga niv da im pru`am so raka. Prvo na majkata moja ]e & progovoram, kako {to e doli~no. Pravo go raska`a ona i re~e, Braku blagodaten, falen (ta ete jaska ]e na~nam, 385 Kade [to zavr[i tvoeto slovo), na bezbra~ni deka Koren e brakot. Se pogodi koren i na~alo ete. 135

Sudski re[enija, presudi koi se donesuvale so glasawe. Malubrojni se onie sudii koi se gri`at za pravda. 137 Ja izmenuvaat pravdata. 138 Skapocenostite na `ivotot. 139 ΌΚΝτΡς, . 140 Suetni lu\e. 141 Suetnite svetovni blaga se nevredni, brzo nadoa\aat, no i brzo propa\aat. 142 Se misli na slovata izre~eni od Bra~nosta. 136

Prepev 31


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Razborit, koj bi roditeli odrekol? Ne ka`a sepak Pravo sè, za site ne[ta. No slu[ni go ajde, Iako majka, mudriov razumen glagol i tajna, 390 Okolu ra\awe, velika mudrost, [to bezdni na Boga Velik mi ja poka`aa. Ne na celiot ~ovek Tatko e ~ovekot, kako [to velat, no samo na krv i Telo, a i obete ginat, a du[ata zdiv od Boga e, Koj [to vlast Si ima, ottamu taa 395 Vpa\a vo tvorba od zemja. Onoj Koj priop[til znae, Kako, najprvo duvna i priop[ti obraz vo zemja. @elanieto tvoe e svedok na moive slova. Polusovr[eno143, telata samo na ~eda gi saka, Du[ite ne, pa koga se ma~at si `alosna, [tom pak 400 Cvetaat radosna. Pove]e tatko i gospo\a majka, Sitni bole[tini radi na ro`bite, svoe si srce Ma~at, otkolku golemi radi na du[ite zlobi, Polo[i bolki. Roditeli im se na onie144, a na Ovie145 voop[to ne se. I, ako te nare~am majka, 405 Radi polo[iot udel, zo[to im zavidi[ toga[ Na celomudreni, Otecot radi na podobar udel? Volno povle~i se pred Roditelot Velik na lu\e, Devstvoto po~ituvaj]i146 go, slu`i Go Otecot Boga. Ova & ka`av na majka, i dovolen ovoj e glagol. 410 Potoa, mili ~eda na Boga, Carot na site, Ovoj zakon ~estej]i147 go, ednodu[ieto dra`no148 V Boga samo go priop[tiv, ostaviv kopne` po pravot, Kako [to Sinot na Otca Besmrtniot odgore re~e, 143

Qubovta, `elanieto roditelsko e polusovr[eno, polovi~no. Go qubi teloto, du[ata ne. Na telata. 145 Na du[ite. 146 Paroksitona. 147 Paroksitona. 148 Ερατεινς, 3. 144

Prepev 32


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 33

Ra\aj]i149 Se od Neobru~en, Netlen bivaj]i od Netlen, 415 Adam [tom prvo vo rajot go postavi bezbra~en, potem Dade zakon i pro~isti narod, izmi so zakon Ra\awa, po~esti hram so sve[tenici telesno ~isti, ^redni150. Svedok e tatkoto151 velik na Joanna, koj [to Prethodno ~edo ne poseal, vnatre vo hramot go primil 420 Onoj, na Hrista Velikiot predvesnik152 pred kratkodobni,153 Pred da ispolni tajni na Boga vo denovi ~isti. Me\a pak Hristos na zakon154 e, [tom so lu\e se sme[a, V zemja brakot go smiri, od devstvena utroba dojde. {tom se prikloni brakot, se izdigna podobar svetot; 425 Udelot smrten155 [to doa\a preku razvrzano telo Rodona~alno156, preku na rodeni tekot i rod na Lu\e [to ginat, od devstvoto be[e zgoden i zgina, Kako [to golem bran od moreobleen kamen Gine i plamen krmen157 od voda. So gradovi koj li, 430 Tromi so zakoni, koj li e vesel so zbori[ta ili Buici, podvizi158 [to gi sostavija basni za mladi159 Predvreme zginati? Vojskata koj vo vojni ja fali, Trpezi vo izobilie? Koj li mudrosta prazna, Koja [to le`i vo race i zboroj, paja`ni spletki, 435 Od nego samiot rodeni, vmagla is~eznati? Koj li ^umki, so ova se raduva i so gradinarski maki, I so brzoploven korab pod buri goropadni jaki? 149

Proparoksitona. ^reda e period vo koj na sve[tenikot mu se pa\a da slu`i vo hramot pri [to sve[tenikot treba da bide ~ist od op[tewe so svojata `ena. 151 Prvosve[tenikot Zaharija. (Luca 1). 152 Sv. Jovan Krstitel i Prete~a Gospodov. 153 Paroksitona. 154 So Nego zavr[uva Stariot i zapo~nuva Noviot Zavet. 155 Prvorodniot grev koj se nasleduva so ra\awe od roditelite, a koj se mie so kr[tenieto. 156 Telo na rodona~alnikot Adam. 157 Hranet, poen. 158 Sportski natprevari. 159 Mladi~i, mladi lu\e. 150


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 34

Iako ovie, povelbi ne se na brakot, tuku Siten del se od drevna adamova plata, niz koi 440 Gorka se zmija prikraduva, k petata160 stremej]i161 moja. A i na brakot da bea, zdravo im162. Ne se sopatnici moi; Od ovde brzam kon `ivot drug, a i sjajot ]e zgine Denes siot, ili so tekot menliv na svetot; Te~ej]i ete ko potok go minuva[163 potokot `ivot, 445 Edvaj go vtasuva[ pritr~uvaj]i164 mu dodeka tr~a. Ako na mudri se raduva[, deka se od tebe ro`bi, Zlobata primija isto na gre[ni, ~ij [to si koren. Koren si kainov165, na sodomjanite166, n’ onie167 koi Hristos pri kula gi podeli, lo[i, ~ija [to drskost 450 Do`dot168 ja zgasna nebesen, cela [to pro~isti zemja V migot od sè [to di[e. Ahav169 bezo~niot koj li, Koj faraonot170 zlorasuden, kralevi odgleda gorki, Asirci? Koj li Irod, detemorec171, gibelen, krv [to Pravedna predade172, piewe radi, na ]erka i ora 455 Razvratni radi, i ubijci koj li na secarot Hrista, Koj li goniteli, pred toa, posle i v posledno vreme, Prviot od niv i posleden, bezdna na Velijar173 zlobna, Stra[nata vlast na Julijan174, ubiec onoj na du[i, 160

Genesis 3, 15. Proparoksitona. 162 Ερρτω, Ne me zasegaat, neka si odat po svojot pat. 163 Ova vtoro lice mo`e da ima i eti~ka upotreba, da ne se odnesuva strogo na Brakot, ami da ima vakva smisla: ‘ta kako potok ~ovek go preminuva potokot na svetot’. 164 Paroksitona. 165 Genesis 4, 8. 166 Genesis 19. 167 Genesis 11. 168 Genesis 7. 169 Regum Tertius. Ne~estiv car izrailev od vremeto na sv. prorok Ilija. Nagovoren od svojata sirijka `ena Jezavela mu izgradil hram na siriskiot demon Vaal i go teral Izrailot da mu se poklonuva. 170 Exodus. 171 Mattheus 2, 16. 172 Mattheus 14, 3-12; Marcus 6, 21-30. 173 Demon po~ituvan od sirijcite. 161


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 35

Udren od Boga, otkako mete` na Hrista si dignal; 460 @e[ko seu[te pravot si vrie, ne~estiva silna Postoi strav; i drugi [to brakot gi dade vo `ivot, U[te i ]e gi dava, krivokletno koi se kolnat, La`ci, ma`emorci, a i prevrtlivci, kradci na tu\o, Skverni175 na tu\a lo`nica, koj bi gi izbroil pravo? 465 Ova za site e o~igled: kako [to pravot od zlato Pove]e biva, pove]e ima lo[i od dobri; Odat po patot nepraveden. Zlite se lukavo mudri, Dobrite protivnost se~at. Po~esto, poradi toa, Zlite gi nadminuvaat lu\eto ~estiti brojno. 470 Koga bi ti prestanala da si se gordi[ so ~eda, Velej]i: `ivotot nemo]en, deka e prijatel bo`ji, Nie ]e sopreme ovde glagol, bi imala toga[ Slava soodvetna. Nikako ne mu zaviduvam jas na Zemniot roditel. Ako pak prvoto mesto go demne[, 475 Otkako nasledi vtoro mesto do Boga, ]e ka`am Nepritaeno glagol srcebolen. Koj li od site Lu\e go uspea ova: da posee najdobro ~edo? Koj e na~inot ete neprokopcan sin da se gai176? Obraz nekoj nacrta nikako polo[ od obraz, 480 Vajajot ete vtisna soodvetni tvorbi na oblik. Zanaet zlato so dlanki ukrasuva kako [to umot Povela, klas pak sjaen od dobro seme si kosa~ Pokosi, `elba mu cel ne proma[i, nade`na mnogu, Smrtnik pak jasno ne znae kakva ]e prirodi ro`ba, 485 Niti lo[iot, niti dobriot, iako dobriot saka

174

Romejski car (361-363), poznat kako Julijan Otstapnik, predvodnik na paganskata reakcija i golem gonitel na Hristijanite, nekoga[en [kolski drugar na sv. Grigorij Bogoslov i sv. Vasilij Veliki vo Atina. ‘Julijan’ e proparoksitona. 175 Onie koi skvernavat tu\a lo`nica. 176 Kako da se vospituva sin koj e lo[.


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Podobro; Dali nekoj Pavle ne ]e rodi ro`ba Hristoubiec, Anna i Kajafa177 prkosen, Juda178, Dali nekoj za zlobata prirasnat, kakov [to Juda, Roditel ]e se ka`e na Pavla pobo`en, ili 490 Ovoj na Petra, kamenot nepokolebliv, koj go Nasledil klu~ot. Sin li ]e drag il ]erka si rodi, Ne znae tatko. @arot sal zemjen go gasne vo leglo. Kain i Avel od ist rodona~alnik179 stanaa ete, Zavidliv onoj, i ~estit na `rtva prinositel ovoj 495 Bogodoli~na. Zliot pak Isav i predobar Jakov Sinoj na Isak180, obliznata ro`ba od roditel eden Ista ne e. I Solomon181 prvo mudar, najlo[ Potoa, otkako trgna so `eni zavodni~ki ete. U[te i sr~nosta pavlova be[e golema na dve, 500 Edna[ Go Hrista bescene[e182, potem na site Go javi183, Ogneobilnata snaga vo blaga ja obrna revnost. {to da vozdademe ete od ova na bra~nosta? Jaska Ni[to. Likot sakan ne gi sledi bra~nite lu\e184. No kako nekoj od zaroj prevrtlivi raspalen v umot, 505 Zarovi frlil, i paren il nepar, ete mu padna, Bez race, od sebe samo prevrtlivo zapira kam~e, Taka brakot, sea~ na ~eda, dobri i lo[i Ne rodil, niv gi takvi nau~i priroda ili Uka ~ove~ka. Ako posakuva[ pravo da slovo 510 Spoznae[, najdobri mi se najdobri Duhot i Slovo {to gi pou~ile. Iskra na blago~estie ima 177

Prvosve[tenici judejski koi go predvodea soborot [to go osudi Hrista da bide raspnat. Apostolot koj go predade Hrista na judeite. 179 Kain i Avel se sinovi na Adam i Eva (Genesis 4,1). 180 Genesis 25, 25-26. 181 Regum Tertius 11. 182 Actus Apostolorum 8. 183 Actus Apostolorum 9. 184 Bra~nite ne ra\aat ro`ba kakva ]e posakaat, ami kakva ]e im se padne i kako ]e ja vospitaat. 178

Prepev 36


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Skri[na vo lu\e, kako vo kamewa nekoi `e[kost Ognena, kako od yvekot od kam~e [to `elezo blesok Pu[ta, taka na smrtni blagost im Slovoto vedi185. 515 Zlite od bra~nost se pove]e186. Pove]e taa gi ra\a, Pridru`en klin e na svetot koj te~e, koj na zemja telo Vrzuva, olovo du[a [to nadolu tovari te[ko, @dreb od roditeli ednakov, koj [to ostanuva ovde. Sepak, na roditelite da im progledame ajde187, 520 Za da ne ropta[ ti na dobri, ostavam jaska Na strana zli. Za drugi pak, kolku e ~istiot `ivot Poblag, bi spoznala, dra`est kon Boga i zgoeno telo Otkako smisli[188 i priroda svetska i me\ite dvojni. Ah da ja trgne[ malku od vidot raskata tvoja 525 Valkana, magla vo zrakot o~en, i zenica da si Vperi[ kon zraci na Sonceno Na[e189, so ~ist da si pamet Sogleda[, devstvoto ]e si go najde[ ko zavet pred Boga, Posvetol i od zlato, i elektron, slonova koska, Tivko, blagovidno, krilesto, visokotemeno, blago, 530 Sesvetlo, nad zemja, ne vo dolini zemni, a v gradot {irnotemelen190, nebesen, prebiva nadvor od telo, V obete race dr`ej]i, v edna neostarliv `ivot, V druga bogatstvo golemo, u[te i netlena slava; Ne vle~e kako pol`av pod tovarot lu[pest si telo 535 Vla`no po mlitavi pateki, bedno; podelena ne e Pome\u carstvo na Hrista i ona telesno carstvo; Niti kako [to zakon e kaj vodozemcite ete, Kopnoto da si go dr`i, i v ne`ni d’ obitava vodi 185

Izveduva, proizveduva. Od onie [to poteknuvaat od brak pove]eto se zli. 187 Ajde da prestaneme da zboruvame za roditelite. 188 Otkako razmisli[ za... 189 Hristos. 190 Nebesniot Ierusalim (Apocalypsis 21). 186

Prepev 37


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

No]e i v rani zori; no celiot um si go v Boga 540 Pravo upravuva, raduvaj]i191 se s potomstvo v Boga Pove]e otkolku s ~eda, v nade` so pre~isti misli, ^isti ód Pre~istiot. Bra~nosta pak ]e ja vidi[ Kako od Hrista ene se deli potpolno, radi Vrie` na pravot192 gibelen, ma~en i gri`i za svetot 545 Sekakvi, ili do Boga kaj se prilepuva malku. Taka bidej]i vnimava v’ isto vreme na dvete Glavi i dvete lica, ili na pi[ani bukvi Dvojni na listovi, ne go sozercuva celoto pismo Neiskriveno, ~umki bivaj]i rasejana mnogu, 550 Edno go lovi, a drugo go bega so pogledot kratok, Rasfrlen, revnosta ~umki razdvoena slabee na dve, I kon svetot i Hrista, a cvrsta e onaa koja Ete, kon edno potegnuva. Nekoj Hrista Go ima Cel, za `ena ne se gri`i, ili pak dra`est na pravot 555 ^esti193 zaboravaj]i194 na Hrista. Ta kamenorezec195 Vidov il nekoj si znalec za drveni raboti, ma`i Umni i razumni; pravec kako so konci si vle~at, Edno [tom oko pod ve\ite vrzat, so drugoto zrakot, Sobran vo edno, go pu[taat cel i neskriveno196 godat, 560 @elezo potoa stavaat. @elba kon edno [tom odi Poblisku si e do Hrista, Koj `elen197 po`eluva198, zerca199 Ete sozercatel200, Si go presretnuva toj [to Mu bli`i. Kolku [to nekoj po`eluva, si Go sozercuva tolku, 191

Paroksitona. Teloto. 193 Po~estuva, mu slu`i. 194 Paroksitona. 195 Paroksitona. 196 Neiskriveno. 197 Ποθων. 198 Ποθω. 199 ∆ρκοµαι. 200 Ε#σορ"ω. 192

Prepev 38


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Kolku [to si Go sozercuva, si Go po`eluva tolku: 565 V krug se odvrtuva odli~en. Po`eluvaj]i201 Go Nego @ivot si ostaviv, ne mo`ev oko na druga da frlam Strana, ta sladok okov me pre~i Ubavoto [tom Go Dr`am, misli mi vladee [tom Go sozercuvam, fakel Sesvetol nad mene sprostre, me postavi celata svetla, 570 Ubava. Edno `elanie, ubava podiga mera Ete, pred onoj [to kopnee `elno, i bla`en e onoj Koj [to Go primil. Druga ti `elba vo gradite rasne[, Misli[: bo`em pove]e do nebesnite bli`i[, Kako [to veli[, roditeli, ~eda i imotot radi, 575 Korabot na olesnetite mal e, i patot e kratok, Olesnet dobit od ne[ta propadlivi202, `elbata nivna Za tebe, mudrice, mnogu beskorisna. Plovidba ima[ Beskrajna, tesnec pominuvaj]i203, otpu[taj]i204 edra, Nade` si ima[ da plovi[ niz onoj, basenot jonski. 580 Vetrec edra ti nosi, i podobro povolen nekoj; Ako pak duvne sprotiven, malku ti treba da zgine[. Plovidba velika ima du[a i duhot ni ~estit. Za nea205 treperej]i206 kon Hrista se prilepiv cvrsto, Hrista, `elanie ~isto, Moj Go po`eluvam mirno, 585 Povtorno, ne samo edna[; za onie koi Go qubat Toj e neiscrpen. Rakata Bo`ja ja nao\a `eden, Onoj koj ne saka `ednost vo migot go napu[ta `elba. Eh da gi Hristos strelometne odgore tvoite gradi, I da te rani v polovina s voodu[eveno kopje, 590 Tebe, koja kon obata kopne`a posebno zreva[, 201

Paroksitona. Dobit koj ne poseduva propadlivi ne[ta, koj e olesnet od niv. 203 Paroksitona. 204 Proparoksitona. 205 Za du[ata. 206 Paroksitona. 202

Prepev 39


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Toga[ bi spoznala, bode`ot vladi~in kolku e sladok. Pove]e [to? Za roditel v starost neguvan, sinot Radost, za `enih e mlada, za mlada solo`nikot nejzin. Radosti se zaedni~ki, gri`i i golemi bolki 595 Polesni, onoj koj ~ekori potpor na hrom mu e golem. Zatoa moi roditeli, mojte u~iteli dobri, Deca pak mi se u~enici, Soprug eden si primiv, Hristos, za bezbra~ni pove]e privrzan nasproti drugi, Iako prikovan be[e i Krstot Go digna za site. 600 Voskliknuvaj]i, i da mi dopu[ti nemili ne[ta, Jas Mu se raduvam, koga me v maki, sloboda radi, Stava, ta kako zlato sum valkano, ~isteno v pe~ka. Za ~istotata, koja [to vrska i brak ti ja ~uva, Slovo i kopne` si postaviv pomo[nik, nikako telo, 605 Koj207 so vlast neprijatelot nadvor go postavi ete, Kako skimen nekoj nasproti yverovi slabi. Telata v strasti ednodu[no boteat, bidej]i208 znaat Radost nekoja eden na drug da si prinesat ete. Trpeza te natovaruva, mene pak zalak me hrani, 610 Kako [to Hristos Velikiot v pustina nahrani brojni.209 Ti pialokot lozov, moe pak pitie ve~no Bogato: kladenci, vrutoci, potoci veliki, reki. Ti namasteni obrazi ima[ i bleskavi rubi, Moj pak e ukras kosa valkana, `alovni rubi. 615 Ruba Go nosam, zlatni so resi raspe[trena210, Hrista, Skri[en mi ukras na du[ata preubav. Leglo ti ima[ Meko, udobno ete, postela moja e kostret, Le`aj e podot, zemja so solzi pokropena drobni. 207

Se odnesuva na Slovoto i kopne`ot kako pomo[nik. Proparoksitona. 209 Mattheus 14; Marcus 6; Luca 9; Iohannes 6. 210 Преиспещре'нный (crkovnoslovenska pridavka: ukrasen, oble~en vo razni boi). 208

Prepev 40


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Zlato ima[ ceneto, moja pak sakana, pravta. 620 Ti si od jun~e pojarostna, jas se poklonuvam, o~i Vednam. Se kikoti[, smee[, ne razvrzav nikoga[ obraz. Ugled posakuva[, mene slavata ne mi e zemna. Otkako ova go razgleda[, uvidi[, vidi gi sega Ne[tata bra~ni, [to se na teloto sprotivni ete. 625 Roba e ma`ot za stopanka, u[te polo[o, ~esto Ne e dobra; i roba za `enih e nevesta, taa ^esto omrazena: zloba prava, a ne smee da se Otpu[ti. Koga bi stanale edno, ednodu[ni, ~esni, Sepak e kratka plovidbata `ivotna, veterot me[an. 630 Ako pak lo[i se, doma[na vnatre imaat beda, Omraza nesopirliva. Neka ne bidat lo[i, Tuku ednodu[ni: te[ka mnogupati brakot go sudba Napa\a, novooven~an. @enihot mrtov e ete: Lo`nica, grob; nesme[livi bolki so radosti; pesna 635 Mala radosna, potem ta`alenka; eden si fa]el Zapalil svatovski, drugi pak izgasnal. Sinok mi nekoj Tatka imenuval, bezdeten drug mi odnenade` stanal, Granka ko nekoja vetroistresena. Do sega moma, @ena, pa vdovica, ~esto vo eden den ili ve~er. 640 Pletenki korne, nakit si svadben daleku frla, Obrazi kine so tenkite race, na devstvoto ~esta Strasti radi gorki ja ostavi, jadoven ma`ot Nare~uvaj]i211 go, domot so solzi go nakropi prazen, Vdovec e lo`nica, bolka si ima prerana taa. 645 Jaska ]e premol~am trudovi rodilni, bremeto mrtvo V slabini maj~ini, plodot gorok i bezmaj~in; ete Rodilki pred da bidat, na ~eda postanale grobje; Smrtniot usud na nevesta rodilka, pred ro`ba, ma~en. 211

Paroksitona.

Prepev 41


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Za nedonoseni ete, maloumni, nakazi, mol~am, 650 Grdost na rodot ~ove~ki, porugi telesni mnogu. Nekoj koga bi premeril, kako navaluva tasot Koga bi videl za ova, `ivotot moj bi go dignal K Vi[niot Vladika Bog, pred site najdobri viden. Sramnite, eden za drugi, ]e gi premol~ime dela, 655 Obi~aj radi: usni na devstvo ~estiti gonat Zboronafrlawa. Ako pak ti, bogoobrazno devstvo Prekori[: ako i nekoj nekako mojot go malku Obraz usramil, hitonot hristov neokalen v sram go Priop[til, [tom se pot~inil gre[no na prvoto tvoe 660 Dobro, pi[man o`enet212, skrenal od `ivotot velik, ^ist i celomudren213, kra`ba ]e spomnam na legloto, sramna, {to go ne~estivi kradat, gazej]i prekori bo`ji. Pome\u smrtnite ova najpogubno lo[o od site, Pove]e ~umki ~revo od ogan pro`deruva `estok, 665 Koga nekoj zlokrojnik tu\a si dopira lo`a, Rod neizvesen ima i okov na kopne`ot ma~en. Niti prequbodejci214, ni zlostori tebe od brakot Ne te odvra]aat: `enet e onoj koj me~ot go stavil Neveromorec vo rebro na du[man, dodeka u[te 670 Krvta ja lie ma[ka, i onoj koj izbegnal ostrec. Koj ]e me bezumen daleku stavi od kopne`ot hristov? Kam~e li malo ]e zadr`i [iroka reka il potok? Niti dolikuva, pravedno ne e, no podobro mnogu: Nekoj da padne od mnozina, koi [to nagore odat 675 (Ako smee so jazik ovoj zbor da se ka`e Protiven),otkolku na zemja da ~eka upla[en, da ne Kriloto nekako v zemja go ene strmoglavi nego. 212

Onoj koj prvo se re[il da `ivee devstveno, no potoa privle~en od strastite se vra]a na brakot. Se odnesuva na `ivotot velik, na bezbra~nosta. 214 Paroksitona. 213

Prepev 42


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Slava na Hrista se dobrite, zlite pak, kamen [to v nebo Frlaat, ludi, na glava si primaat zloba i sramnost. 680 Zoronosecot215 prethodno angel be[e. {tom padna, Premina slavata negova nebesna, taka i Juda Ne be[e za u~enicite grdost, no vedna[ [tom padna Odbroen be[e od sobor216, ostanaa najdobri tie Edinaesette. Moreto pogubi nekoi, onoj 685 Beli pak edra si sprostrel, plovi gledaj]i217 go grobot Na brodolomecot, vrzal za mogila ortoma, ja`e Razvrzal. Majko, mene mi povela[ vozvi[en `ivot Ovoj da ostavam; dali slovo da postavam deka: Ako pobedi ]erka, roditelska pobeda radi, 690 Pobeda imam i jaska? Dali ti kako majka, Ete, na devstvoto, slavata moja, se pofali mnogu? Gleda[ li, site najdobri koi gi ka`a ko ro`bi, Deka od roditel podobri se i popravedni mnogu? Hristos e Sin na Marija, sepak ponadma[en mnogu, 695 Ne od Marija samo i koi obgrnale tela, No i od onie umovi218 nebo [to [irno gi grabi. Klas e od sitno seme, iako rasne od seme, Zlato od pesok izleze, odli~no, ceneto mnogu. Ova e kruna na slovoto219, lik [to ]e iznedri glagol, 700 Z’ obata `ivota: i za brakot i bezbra~nost sveta; Ovde ]e skop~a[ i svr[etok, ti na mojov mi glagol. V zima ima viulici, cvetovi v doba na prolet, Sedini ima podgrbaven, mladiot ima pak snaga. Sepak cvetovi v zima, i vetrovi nekoga[ zimski

215

Εωσφρος, Lucifer, Denica; Pred da otpadne od Blagodatta Bo`ja demonot bil angel. Od soborot na apostolite. 217 Paroksitona. 218 Bogorodica e Po~esna od Heruvimite i nesporedlivo Poslavna od Serafimite. 219 Na govorot koj go ka`uva Devstvenosta. 216

Prepev 43


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

705 Videle v proletni denovi. Sedini izrasnal mladi~, Starost zabele`av lesna kaj ma` zakoraven, krepka. Kako [to bra~nost od zemjata izrasna, bezbra~nost ete Sopruga si e na Secarot Hrista; i obratno va`i: Nekoga[ devstvoto si se naklonuva kon zemja, te[ko, 710 Bra~nosta isto taka priklonuva kon nebo, dvete Neo~ekuvano ete izla`ani, ona od brakot, Ovaa eve od mominstvo. Dragi roditeli, momci Seu[te bezbra~ni, doli~no, ajde, do koga na `elki Prizemni ili krivoodni morski osmono`ni rakoj, 715 Krivi dolgi ehidni220, gri`ite radi na ~revo, Bremeni221 ]e si `iveete, ~umki, pot kletion tovar Telesen? Ajde, ovde slu[nete pottik na Hrista, Slava, izobilstvo, rodot, bogatstvo, ubost vi zemna, Otkako frlite, ugodni ro`bi na svirepa zloba, 720 Sokolni222 da si premineme k `ivot osloboden brzo, Celomudreni223, u[te so ~isto somisleni nebo, Kako na Boga sledbenici, Velik, sovr[eni, himna Prazni~na da Mu na Vladika peeme veseli nie; {tom od rajot na krasota k brakot izbegavme nadvor, 725 K ~emerna zemja, kon ne[ta [to sledat gibelni ma`i, Povtorno ajde, od raspu[ten, d’ odime, `ivot kon slava, V lagot kon drvoto svetlo, od kade [to bezumno padnav. Bra~nosta bogodoli~na ovoj go proslovi glagol. Sudii iako bra~nost si po`eluvaat, sepak 730 Temeto devstveno ]e go oven~aat. Hristos pak edna Blisku do desnata raka ja stavi, a druga do leva, Dar e sepak toa i slava velika mo[ne. 220

Zmii. Natovareni. 222 Osokoleni, potiknati. 223 3Αγνς, 3. 221

Prepev 44


POFALBA NA DEVSTVENOSTA- Sv. Grigorij Bogoslov

Prepev 45

Пофалба на девственоста  

Препев на едно од врвните поетски дела на светиот отец наш Григориј Богослов

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you